Novalis

Navrsiv meru zemnog naznacenja

u trenu blazenog preobrazenja
novorodjen,poleteh k nebu ja...
zaiska vreme od svakog stvorenja
sto pozajmi da natrag njemu da...

Iz Novalisove pesme''Astralis''...

Georg Filip Fridrih od Herdenberga ....rodjen 2.maja 1772.u lepom i tihom

mestascu Oberviderstatu u Nemackoj,nazvao je sam sebe ''Novalis''(onaj koji je
pozvan u novu,nepoznatu zemlju)...To se desilo 1798.godine,kada je objavio zbirku
pesama Cvetni prah,tri godine pre svoje smrti...

Novalis je proziveo nepunih dvadeset devet godina,prilicno tuznog spoljasnjeg i

prebogatog unutrasnjeg zivota...
Iako u prvom redu pesnik i prema pesnistvu okrenut,u druzenju sa Silerom I
Geteom,u prijateljstvu sa Ludvigom Tikom,jednim od najplodnijih nemackih
romanticara,Novalis,misaon koliko i intuitivan,sa velikom paznjom i razumevanjem
proucavao je dela Kanta,Fihtea,i Selinga,brace Slegel,kao i upravo objavljene
radove svog savremenika,religioznog filozofa Fridrixa Slajermahera.

Georg Philipp Friedrich von Hardenberg was born in 1772 at Oberwiederstedt

manor, in the Harz mountains (in present-day Saxony-Anhalt). The family seat was a
manorial estate, not simply a stately home. Novalis descended from ancient, Low
German nobility. Different lines of the family include such important, influential
magistrates and ministry officials as the Prussian chancellor Karl August von
Hardenberg (1750-1822). An oil painting and a christening cap commonly assigned to
Novalis are his only possessions now extant. In the church in Wiederstedt, he was
christened Georg Philipp Friedrich. He spent his childhood on the family estate and
used it as the starting point for his travels into the Harz mountains.

Novalis - Wikipedia, the free encyclopedia

Dr.Vladeta Jerotic....
''Ako se pazljivo zagledamo u Novalisovo poprsje,na nadgrobnom kamenu u
Vajsenvelsu,ili u sliku nepoznatog umetnika,u muzeju istog gradica,zapazicemo
neobicno nezno,skoro zensko lepo lice,dugu,talasastu kosu koja mu pada na
ramena,lepo uoblicene,pune usne i ,narocito,oci,koje kao da nam o Novalisu sve
otkrivaju:njegovu radoznalost i misaonost,toplinu i osecajnost,intuitivnu
zagledanost u beskraj,stidljivost i cednost,sve do duhovne androginije,kaoi laku
zaplasenost njegovu i spremnost na povlacenje pred svakom gruboscu zivota..''.

Najprisniji Novalisov prijatel,Ludvig Tik:''Vec u decijim likovima se ponekad

ocrtava jedan izraz,toliko umilan i duhovno ljubak da ga moramo nazvati
nadzemaljskim i nebeskim.Obicno nas pri pogledu na ta preobrazena i gotovo providna
lica obuzima bojazan da su ona odvec nezna i odvec tanano istkana za ovaj zivot,da
to sto nas tako znacajno gleda kroz blistave oci nije nista drugo do smrt,ili
besmrtnost.''..

Svako od nas je verovatno u svom zivotu poznavao ili poznaje neko dete ili
mladog coveka sa ovakvim crtama lica,sa skrivenim ili vec ispoljenim umetnickim
darom,koga je smrt prerano odnelaaaaa...

Sofija Kin-Kada je Novalisu bilo 22godine,a Sofiji samo dvanaest i po,posle

kratkotrajne ljubavi,koja je po dubini dozivljaja ,bar kad je o Novalisu
rec,nadmasivala yuobicajenu romanticnu ljubav onoga doba,doslo je do tajne
veridbe,sto za ,ono vreme nije bilo nista neobicno..Sofija je bila olicenje
bozanske lepote,u kojoj je na cudesan nacin bila spojena priroda sa duhom,nevinost
deteta sa ranom zreloscu bica vec pripremljenog za smrt.Dok su se drugi pisci
romantizma,Helderlin ili Slegel,n primer,zaljubljivali u zene starije od
sebe,projektujuci u njih uzvisene ideale''vecno zenskog'',Novalis ,je izabrao sebi
za nevestu jedno tako reci jos dete,ali sa vec smrtnom bolescu u sebi...Najpre
skoro incestuozno vezan za majku,potom gotovo narcisticki zaljubljen u samog
sebe,tj.u duhovnom lepotu obasjanu Sofiju,rano vencanu za smrt,kao uostalom i on
sam,nas pesnik je podsredstvom ove neobicne ljubavi i brze, bolne smrti Sofijine
doziveo kako radjanje velikog pesnika-bile su to Himne noci,tako i radjanje
misticara u sebi...

''Apoteoza smrti'',...''najintimnije je potekla iz ceznje za vecnim ljubavnim

spojem sa mrtvom dragom i u Himnama noci,dozivela svoju poetski sublimaciju.''
V.Jerotic pise...
''Novalisovi stihovi,po zavrsetku prve himne:''Prozderi mi telo s avetinjskim
zarom da se ,vazdusast,prisnije pomesam sa tobom i da onda vecno traje svadbena
noc'',podsecaju na stihove koji ce sto godine kasnije napisati Laza Kostic u jednoj
od najlepsih pesama srpske poezije,''Santa Maria della Salute''.U stihovima obojice
pesnika,upucenim''mrtvoj dragoj'',postignut je cudesan spoj nagonsko-culnog nase
zemaljske prirode,sa ''mysterium coniun ctionis'' i vizijom bozanske Sofije
,viseznacnim simbolom o kome se nadahnuto pisalo,sve od vremena luteranskog
mistickog teozofa Jakoba Bemea,pa do pravoslavnih antropologa naseg
vremena,Nikolaja Berdjajeva i Sergeja Bulgakova.''

Jung je otkrio misticki arhetip Hrista kao simbola Sopstva KOga svako nosi u
svom kolektivnom nesvesnom(Sopstvo-duhovni centar licnosti...''Sopstvo nije samo
srediste vec je i takodje i ceklokupna sfera koja obuhvata i svesno i
nesvesno...predstavlja srediste ove ukupnosti,bas kao sto i ego predstavlja
srediste svesti'')

Od detinjstva bolesljive i lomne telesne gradje,dugo pod okriljem brizne i

tople majke,okruzen prijateljima,pesnicima i piscima,a opet,vec zarana,okrenut
transcendentnom u njegovom pesnickom,filozofskom i religioznom obliku,verovatno bez
i jednog telesnog dodira sa zenom,Novalis,plotski i dusevno,ali ne i duhovno,nije
pripadao ovom svetu...

Samo bi neka prosta ,prizemna dusa mogla da kaze da je svet prost i

jednostavan,da je onakav kakav nam se samo culima otkriva i da su to fantazije i
iluzije pesnika kada on hoce da u obicnom vidi neobicno ili u konacnom
beskonacno.Ako su,medjutim,pesnici,filozofi i,naravno, svi religiozni ljudi u pravu
kada slute da iza svega vidljivog postoji nevidljivo,iza poznatog nepoznato,onda i
svaki covek nosi u sebi skrivene sposobnosti i moci da,poput Heseovog
Demijana,probije ljusku jajeta i predje sa zemlje u kosmos.Kako?Naravno,ne
raketama,vec u sebi samom.''Mi sanjamo o putovanjima dubine naseg duha...a pozvani
smo u misiju:da oblikujemo zemlju...Bog trazi bogove'',pisao je Novalis pre gotovo
dvesta godina...

''Mi trazimo od sveta i u svetu neki plan,nameru-ovaj plan,zamisao,mi smo

sami...Svet cemo shvatiti onda kada budemo razumeli sami sebe.''
 Spajajuci na cudesan nacin mit sa magijom,filozofiju sa mistikom,Novalis je u
pravom smislu reci bio religiozan covek,pesnik i mislilac.

V.Jerotic..''Tesko je razumeti kako je Novalis,melanholicni i u zivotu nesrecni

pesnik,kome je smrt od ranog detinjstva kucala slabije li jace na vrata,nasao u
sebi snagu celovitog,da sve sto je do njegovog vremena bilo u nauci i filozofiji
poznato unese u sebe ,sjedinjavajuci doradi i onda iz sebe iznedri kao viziju
buduceg covecanstva i coveka u njemu,viziju koja posle svih razocarenja u nasem
veku,veku socijalnih i politickih utopija,moze da deluje kao melem i
okrepljenje...'

Podeli

Djurdjevak je lajkovao/la.

nista nema tako ostar vid kao ljubav

Citat Citat Vrh

24.03.2010, 17:59 #2
dankaBg
dankaBg je offline
Mangup
Avatar od dankaBg

Pol
�ensko
�lan od
06.11.2009.
Aktivnost
20.02.2012
Lokacija
beograd
Zemlja
Serbia
Poruke
431
Blogovi
26

Odgovor: Novalis

Iako je smrt bila omiljena tema romanticara,Novalisov odnos prema njoj bio je
obelezen dubinom,stecenom kako naslucivanjem svoje rane smrti,tako i
prozivljavanjem umiranja i smrti njegove prve i velike ljubavi, Sofije fon Kin.Malo
je Novalisovih pesama u kojima se ne pominje smrt...ni u njegovoj prozi nije
drugacije.Kod mladih, talentovanih pesnika u punoj snazi zivota blizina smrti nekog
voljenog bica ili sopstvena ispunjava dusu strasnom privrzenoscu zivotu i
predavanje m njemu...kod pesnika,kao sto je bio Novalis kome je zdrava,zemaljska
culnost nedostajala,tiha nostalgija za zivotom mesala se i zamenjivala ceznjom
zasmrcu.

Smrt je za Novalisa sve vise postojala nada u besmrtnost.Novalisov zivot

proticao je izmedju dva snevanja ,jednog koje je bilo pesnicko i drugog, koje je
bilo filozofsko i religiozno.Oba sna Novalisa bila su u toj meri stvaralacka da su
nam sve do danas ostala bliska i razumljiva,jer su nam svima zajednicka.Kad god je
Novalis osecao,narocito posle Sofijine smrti,da se i sam opasno priblizava drugoj
obali,jer ga je ta nepoznata obala vise privlacila od grube ili banalne zivotne
proze koja ga je okruzivala,on bi posegnuo za citanjem Spinozinih i Fihteovih
fiklozofskih tekstova,.stvaralacki ih preoblikujuci u sopstveno filozofsko
pletivo,koje je u stvari,predstavljalo svojevrsne pesme u prozi.

U nedoumici i zbunjenosti pred prirodom,njenom lepotom i njenom raskosi,kojoj

covek kao da smeta,jer ne predstavlja do kraja njen izdanak,Novalis u ''Prolecnoj
pesmi''..peva:

Suma tamnija svaki dan

u njoj sarenih ptica stan,
kud god da krocim,svud se sirom
razleze pesma miomirom.
Ne znadoh ko sam, sta sam,gde,
ni kako biva ovo sve.

Kao da u ovim stihovima prepoznajemo Novalisovu srodnu dusu Vladislava

Petkovica Disa ,koji,pozivevsi i sam koju godinu duze od Novalisa,slicno zbunjen i
u nedoumici gde je on to pao i u cemu je zatecen,raspituje se u sebi i oko sebe za
smisao zivota.

Neke pesme u Himnama noci ,''Ceznja za smrcu'',na primer, koju

navodimo,ispunjena teskim bolom za izgubljenom verenicom,jos ne pokazuju onaj
vedri,tragicni optimizam koji ce Novalis ispoljiti na pocetku drugog dela Hajknriha
od Ofterdingena:

Neka se slavi vecna noc,

san vecni nek se slavi.
Pregrejala nas dana moc,
jad nas sprzi i savi.
Tudjine siti,u svoj dom
zelimo natrag ocu svom.

Nema u ovim stihovima samo romanticnog bega od ruznog zivota.Novalis poput

gnosticara dozivljava ovaj svet i kao nesto strano,tudje,izgledajuci,sa
ceznjom,onaj drugi,pravi dom.Ali ni taj prelaz nece biti lak ni bezbolan.

Nikada rane izleciti nece

kog sputa najvise ljubavi vlast
Prevoz sto sada neumolno
preci nam unutarnji vid
raskinuce se jednom bolno,
stropostace se vecni zid.

Podeli

nista nema tako ostar vid kao ljubav

Citat Citat Vrh

24.03.2010, 23:46 #3
dankaBg
dankaBg je offline
Mangup
Avatar od dankaBg

Pol
�ensko
�lan od
06.11.2009.
Aktivnost
20.02.2012
Lokacija
beograd
Zemlja
Serbia
Poruke
431
Blogovi
26

Odgovor: Novalis

Ce�nja za smr�u

Hajdemo sad gde vlada mrak,

u zemljine dubine,
veselog polaska je znak
bol ovaj pun divljine.
�un uski �e za tili �as
prevesti k �alu neba nas.

Neka se slavi ve�na no�,

san ve�ni nek se slavi.
Pregrejala nas dana mo�,
jad nas spr�i i savi.
Tu�ine siti, u svoj dom
�elimo natrag, ocu svom.

�ta �e nam ljubav, vernost �ta,

kad svet ne ceni ovo?
Za staro jedva ko da zna,
pa �emu onda novo?
Samotno, �alno svetom gre
onaj kom pro�lost zna�i sve.

Pro�lost, kada je plamen jak

pro�imo �ulo svako,
kada su o�ev lik i znak
vi�ali ljudi lako,
to je veliki njihov broj
jo� li�io na uzor svoj.

Pro�lost, kad jo� kroz drevni vrt

izdanci cvahu mladi,
kad iskala su deca smrt
nebeskog carstva radi.
Kad ljubav slomi mnoge tu,
mada i sre�e glas se �u.

Pro�lost, kada nam i sam bog,

zboriti �arko stade,
i mladi cvet �ivota svog
s ljubavlju za nas dade,
primiv�i na se bol, da nas
u ve�iti uvede spas.

Sa �e�njom naziremo nju

gde mrkla no� je skriva;
�e� nam na ovom hudom tlu
neutoljena biva.
 U rodni zato hajd'mo kraj
gde blista svetog doba sjaj.

�ta povratka da spre�i tok? -

dragih nam davno nema.
Njih grob je na�eg �i�a rok,
hvata nas tuga nema.
Okon�an sad na� je let -
sito je srce - pust je svet.

Beskrajno, tajno kroz nas sad

sla�ana jeza struji -
ko iz dubina da na� jad
u odjek nama huji.
To dragi �eznu, pa nam, ah!
posla�e svoje �e�nje dah.

Nevesti slatkoj hajd'mo mi,

gde Isus vlada milo -
Svi �to volite, tu�ni svi,
�ekajte suton �ilo.
San �e skrhati lance zla,
na�em �e Ocu da nas da.

Podeli

nista nema tako ostar vid kao ljubav

Citat Citat Vrh

26.03.2010, 15:57 #4
dankaBg
dankaBg je offline
Mangup
Avatar od dankaBg

Pol
�ensko
�lan od
06.11.2009.
Aktivnost
20.02.2012
Lokacija
beograd
Zemlja
Serbia
Poruke
431
Blogovi
26

Odgovor: Novalis

Himna

Mora li se uvijek jutro vratiti?

Ne prestaje li nikad sila zemaljska?
Nesretna djelatnost tro�i
Nebesku rumen no�i?
Ho�e li ikada tajna �rtva ljubavi
 Vje�ito goreti?
Odmjereno bje�e
Svijetlu njegovo vrijeme
I bdijenju.
Ali mo� je no�i izvan vremena,
Vje�ito je trajanje sna.
Sveti snu!
Ne usre�uj previ�e rijetko
One koji su no�i posve�eni
U svagdanjem zemaljskom radu.
Samo te lu�aci ne prepoznaju
I ne znadu ni za kakav san
Osim u sjeni,
Koju na nas baca�, sa�alno
U onom sumra�ju
Istinske no�i.
Oni te ni ne osje�aju
U zlatnoj bujici gro��a,
U �udesnom ulju
Bademova stabla
I sme�em soku maka.

Oni ne znaju
Da si to ti,
Koji oblijeta� grudi
Nje�ne djevoj�ice
I od krila njenog stvara� nebesa.
Ne slute,
Da iz starih pri�a,
Otvaraju� nebo, ti se pribli�ava�
I nosi� klju�
Za stanove bla�enih,
�utljivi vjesni�e
Beskrajnih tajna.

Podeli

nista nema tako ostar vid kao ljubav

Citat Citat Vrh

22.04.2011, 13:50 #5
zosim
zosim je offline
Doma�i
Avatar od zosim

Pol
Mu�ko
�lan od
30.10.2009.
Aktivnost
03.11.2013
Lokacija
Smedervo
Zemlja
Serbia
Godine
48
Poruke
 1,032
Blogovi
184

Odgovor: Novalis

INTIMNI DNEVNIK
posle Sofijine smrti

DNEVNIK

Ten�tet, 18.april, 31.dan +.

18,31
Utorak na Uskrs

�ulni polet izrana, ovog jutra. Pregr�t misli o njoj i o meni. Filozofija. Na
trenutak �ivahan i lagan. Moj mentalni cilj prili�no �vrst. Ose�anje slabosti - ali
produ�avanje i napredovanje. Moric. Za stolom, a zatim veselost i brbljivost. Just
je odsvirala "Pevaj nam, o, pesmo, i nek te citra prati". U Vilhelmu Majsteru sam
naleteo na mesto, u �etvrtoj knjizi, s Majsterovim monologom koji mi je ba�
odgovarao. Potom sam se popeo u sobu i bele�io svoja se�anja. Nisam se ose�ao ne�to
ornim da radim i razmi�ljam; rekao bih da nisam bio za to ni celo popodne - mo�da
je tome doprinelo dru�tvo koje me je ometalo. Ne godi mi da sve vreme budem samo u
dru�tvu.

Podeli

Navla�im dronje uz oronule tugujem domove eonima

daleko od savr�enog siroma�tva

Citat Citat Vrh

30.07.2011, 00:30 #6
zosim
zosim je offline
Doma�i
Avatar od zosim

Pol
Mu�ko
�lan od
30.10.2009.
Aktivnost
03.11.2013
Lokacija
Smedervo
Zemlja
Serbia
Godine
48
Poruke
1,032
Blogovi
184

Odgovor: Novalis

32.dan, 19.april

Od ranog jutra gomila stvari koja se ti�e moje odluke - oklevao, kolebao se -
zatim filozofija. U podne mi se povratio polet - u sobu se popeo oko dva �asa.
Filozofija. Zatim, pregledanje mojih ranijih zapisa; posle, �etnja. Po podne,
zavr�io pisma koja su mi bila neokon�ana. Karolinino pismo - obuzet emocijama -
Landfojgtova poezija. - U Griningenu s tim damama (Rahela i Karolina Just). Udesio
sam da kod gospo�e savetnikovice (supruga sudije Justa) vidim Sofijin portret.
Mnogo smo razgovarali o njoj. Celog dana sam bio poletan i spokojan.