eoma zadovoljan ako

ribližim stvari )u>je m

s nepotrebno Irmnp
iružanje informacija i
Bez straha
'rak u razumevanju prablMHl¥
>rak u njegovom relavuj«.
m koji je pred n«m«
o strahu
strah, a naročito njegovi i
vaju kao panika i
lći na „posedovanje
panici i fobiji, niti na
panici
Jvih pojava, najpre ća
kako je patoloSld strah
v nego Sto nnm se to
lspem, drugi zadatak će
i fobiji
la pokažem kako se i
kao Sto se protiv njega može
i se da će knjiga moći da
” i za lakSe prihvatanje stn ln i
akše iečenje. Izbor - Žhrot m
protiv njega ili i jedno i
oca!

r 1 \ ,t© C

L J
’ A a tf

"Dr S t a r č e v i ć s p a d a u n a j i s t a k n u t i j e s v e t s k e
stručnjake i psihoterapeute u domenu
s t r a h a i fobija, koji u s v o m r a d u k o r i s t e
n a j s a v r e m e n i j e k o n c e p t e i m e t o d e lečenja."
S v e t o m i r Bo j a n i n
BEZ STRAHA O STRAHU, PANICI I FOBIJl
 Dr V ladan Starčević
recenzenti
Prof. dr Svetomir Bojanin
Prof. dr Mirko Pejović Bez straha o
strahu, panici i fobiji
Treće izdanje
Copyright © Vladan Starčević 2005

Sva ptava zadržana. Nijedafl deo ove publikacije ne

sme biti reprodukovan u bilo kom obliku i biln
kojim sredstvom (elektronskim, mehamckitn, za
fotokopiranje, snimanje ili drugim) b c7. prcthodne
pisane saglasnosti autora i izdavaca.

3 PT
i
MMVIII
 Sadržaj

PREDGOVOR..............................................................................9

U V O D ........................................................................................ 13
Kome je namenjena ova knjiga? .................................13
Kako je nastala knjiga?..................................................15
Termlnologija................................................................... 16

1. PRIRODA STR AH A..............................................................19

Normalan s tra h .................................................................... 19
Načini ispoljavanja s tra h a ..................................................22
Patološki s tra h ..................................................................... 23
Patološki strah kao Jažna uzbuna"................................ 24
Oblici patološkog straha ....................................................27

2. NAPADI PANIKE, PANIČNI POREMEČAJ I

AGORAFOBIJA ................................................................ 29
Od prvog napada panike do paničnog poremećaja . . . 32
Noćni napadi p a n ik e ................................................... 38
Posledice napada panike i paničnog poremećaja ___ 38
1. Agorafobija .............................................................. 38
2. Hipohondrija ............................................................43
3. Depresija.................................................................. 43
4. Posledice paničnog poremećaja na razne aspekte
svakodnevnog funkcionisanja i ž iv o ta ................. 45
Zašto nastaju panični poremećaj i agorafobija?...........47
1. Sklonost za panični porem ećaj.............................. 47
2 . Okolnosti koje pogoduju pojavi paničnog
poremećaja ............................................................51
Kako doiazi do napada panike? .................................... 53
Kako se održava panični porem ećaj?............................ 57
Predgovor

Knjigu pod nasfovom „Bez straha o strahu, panid i fobi

napisao je naš eminentni stručnjak u oblasti psihijatnje i psih
terapije doc. dr Vladan Starčević. Njegovi radovi o strahu, s t
njima panike i fobijama se mogu sresti u vodećim svetskim &
sopisima, a njegovo ime kao unednika i koautora naiazimo i
nekim aktueinim knjigama, uz imena najpoznatijih svetskih a<
toriteta u ovoj obiasti.
Sve to čini dr Starčevića vodećim naučnim radnikom
domenu straha i fobija u našoj zemiji i medu najistaknutijim sve
$kim štručnjacima i psihoterapeutima koji u svom radu koris
najsavremenije koncepte i metode lečenja.
Ovoga puta se dr Starčević obraća našoj najšir
čitaiačkoj pubiici sa žeijom da deluje preventivno. U knjizi ko
je pred nama, on svakom pojedincu koji doživljava bezrazJoži
strah i paniku ili pati od fobičnih stanja vdo jasno i konkretr
pokazuje kako da se s tim obiicima straha bori. Ova knjiga t,
kode može da koristi i članovima porodica ovih osoba, kako
ih oni najpre bolje razumeli, a potom blii u stanju i da im na pra
način pomognu.
Svakako, knjiga može da posiuži kao priručnik i iekarim,
psihoiozima, socijalnim radnicima, pedijatrima, posebno onirr
koji rade u školi, kao i razrednim starešlnama i nastavnicirr
 edgovor 11
10 Bez straha o strahu, panici i fobiji

Dr Starčevlč počinje izlaganje opisivanjem kliničkih poja-

uopšte, koji se sreću sa parališućom tremom učenika, školskim
i straha, panike i fobija, a zatim prikazuje oblike samopomoći
fobijama i strahom od ispita. oomoći od strane drugih. U svemu tome on ne ispoljava nere-
Knjiga je veoma informativna za svakoga koga zamma fe-
'ni optimizam, več zahvaijujući svojoj uspešnoj terapijskoj prak-
nomen straha u čovekovom životu. i velikom iskustvu, pruža sasvim uverljivu i dobro utemeljenu
Or Starčevič je u našoj sredini uspeo da na sasvim specf-
ftčan način objedini ključne savremene koncepte u psihoterapiji Bidu da se ovi poremećaji mogu izlečiti ili da se tokom njihovog
sa osnovnim principima iečenja lekovima. On je, u stvari, spro- dekvatnog lečenja bar može postići bitno poboijšanje.
U kontekstu svega što je navedeno, mislim da za lečenje
veo značajnu savremenu sintezu teorijske misli i tehnika psi-
medicini uopšte, a posebno u psihijatriji, važi stav dr Starče-
hoterapije sa suštinom i smisiom terapije lekovima.
U meri u kojoj je lečenje lekovima ilšio mita o apsolutnom ića koji je iznet u ovoj knjizi. Taj stav glasi: „Lečenje se zavr-
isceliteijskom učinku takvog oblika lečenja, svodeći ga na samo ava kada se postignu realno izvodljivi ciljevi lečenja“.
jedan od činilaca u terapijskom postupku, drStarčevićje istovre-
meno demistifikovao i samu psihoterapiju, ostavljajući po strani Prof. dr Svetomir Bojanin,
njen hermetički svet pukih pretpostavki. On ne phkazuje paci- neuropsihijatar
jenta kao pasivnog ispovednlka koji očekuje magičnu reč izleče-
nja, već ga predstavlja kao aktivnog učesnika u terapijskom pro-
cesu i u primeni samih tehnika iečenja. Upravo to pacijenta čim
saodgovornim i za sam ishod lečenja.
Ovako koncipiran psihoterapijski postupak postaje dostu-
pan naučno-istraživačkoj obradi i proveri, pre svega u cilju utvr-
divanja primenjivosti i efikasnosti psihoterapije. To je put da se
psihoterapija oslobodi baiasta kritika koje jo j se često upučuju
zbog proizvoijnosti i nekonzistentnosti u teoriji i praksi.
U ovoj knjizi dr Starčević s velikim umećem uvodi svoga
čitaoca u najozbiljnije teme, formulišući ih sasvim jednostavno i
razumijivo. Na tajnačin, on približava i veoma složene naučne i
stručne postavke najširem knjgu čitalaca. Knjigaje pisana u naj-
boljem maniru savremene svetske literature koja se bavi pre-
vencijom mentainih poremećaja.
Zanimljivo je da je dr Starčević medu prvima u nas koji
ukazuje na hipokriziju odnosa pojedinih strvčnjaka prema jav-
nosti, ovoga puta tako što izbegavaju da na pravi način nazovu
neku pojavu iti određeni obilk čovekovog postojanja. Umesto da
žoveka koji trpi i traži pomoć nazovu pacijentom, izmišljaju ter-
min kao što je u ovom slučaju klijent, što dr Starčevič s pravom
odbija. Kako dr Starčevič sjajno zapaža, uz termine koji iepše
zvuče ili su pomodni, čovek se samo utvrduje u otudenju od
sebe sama i doživljava još veći stid.
 Bez straha o strahu, panici i fobiji
J. SAMOPOMOČ I LEČENJE ............................................... 59
Da ii imate problem? Devet osnovnib p ita n ja ..................59
Lečenje ili sam opom oć?.................................................... 61
Clijevl lečenja i sam opom oći............................................. 64
Otpor prema iećenju .......................................................... 68
l. LEČENJE LEKOVIMA ........................................................ 73
Lekovi koji se koriste u lečenju paničnog poremećaja . 76
Zavisnost ođ lekova: mit i stvamost ................................. 81
i. PRAČENJE SOPSTVENIH SIMPTOMA I NAPADA
PANIKE.................................................................................. 85
i. MENJANJE NAVIKAU LEČENJU PANIČNOG
POREMEČAJA.....................................................................89
Uzimanje sredstava koja mogu da provociraju
napad panike ...................................................................90
Neredovna ishrana .............................................................91
Izostanak okrepljujućeg sna ..............................................91
Nedovoljna fizička aktivnost ..............................................91
r. KONTROLA NAD SIMPTOMIMA STRAHA I PANIKE . . 93
Hiperventilacija ...................................................................94
Oblici hiperventilacije ........................................................ 96
Prepoznavanje hiperventilacije......................................... 98
Lećenje biperventilacije....................................................100
1. Tehnika usporavanja d is a n ja ...................................100
2. Disanje u kesu od p a p ira ......................................... 102
i. MENJANJE POGREŠNIH TUMAČENJA I NAČINA RAZ-
MIŠLJANJA O STRAHU (KOGNITIVNA TERAPIJA) . . 103
Događaji, načini tumatenja i razmišljanja i osećanja . 104
Očekivanja, tumačenja I verovanja u pantčnom
poremećaju i agorafoblji ................................................106
Održavanje pogrešnih verovanja o slmptomlma i
strahu ..............................................................................112
Sadržaj 7
Šta se žeii postići menjanjem načina razmišljanja o
simptomima i strahu? ................................................. 113
Kako se menja pogrešan način razmišljanja?.............114
1. Prepoznavanje pogrešnih obrazaca razmišljanja 114
2. Postupci za menjanje naćina razm išljanja...........117
Primena postupaka za menjanje načina razmišljanja
u nekim tipičnim situacljam a.......................................125
Ostali obrasci „negativnog” razmišijanja i postupci
za njihovo menjanje ................................................... 129
Odustajanje od izbegavanja i korišćenja „poštapalica” 132
9. LEČENJE AGORAFOBIJE POSTEPENIM
IZLAGANJEM...................................................................13 5
Teorijski osnovi za primenu izlaganja u
lečenju agorafobije ...................................................... 135
Principi na kojima se zasniva postepeno izlaganje . . . 137
Evidencija o obavljanju vežbl .......................................145
Praktična uputstva za obavljanje v e ž b i........................146
Izlaganje zamlšljanjem ................................................. 149
10. IZAZIVANJE SIMPTOMA STRAHA I PANIKE ...........151
Razlozi za izazivanje slmptoma straba i p a n ik e .........152
Identifikovanje slmptoma koje ćete iz a ziva ti............... 152
Izazivanje simptoma ......................................................153
Šta raditi kada sebt izazovete simptome? ................. 155
11. TOK LEČENJA PANIČNOG POREMEĆAJA I AGORA-
FOBIJE, SPREČAVANJE I LEČENJE POGORŠANJA157
„Vraćanje” slm p to m a ......................................................159
Kraj le č e n ja ? .................................................................. 161
ODABRANA LiTERATURA................................................. 163
BELEŠKA O AUTORU ........................................................164
Uvod

Kome je namenjena ova knjiga?

Ono što se obično tražl od pisca ovakvlh knjiga, jeste da

kaže kome je knjiga namenjena. Koja je „ciljna grupa" čitalaca?
Imam veliki otpor prema ovakvom određivanju, jer mislim da je
u principu, svaka knjiga namenjena svima. Knjigu vidite u knji-
žari ili vam o njoj neko nešto kaže, ako vas zalnteresuje tema ili
naslov, potražite je i pregledate, eventualno je i kupite. Knjige
koje su namenjene samo nekim Ijudima veštaćki ih odvajaju od
Ijuđi za koje navodno te iste knjige nisu predvidene. Zato hoću
da naglasim da je ova knjiga namenjena svima, kao i svaka dru-
ga knjiga - dakle, zainteresovanim čitaocima.
Sasvim je druga stvar kome bi ovakva knjiga mogla da
bude zanimljiva. Ili, ko bi se odlučio da je kupl. Pretpostavljam
da bi s obzirom na sadržaj i temu, knjiga mogla da interesuje
Ijude koji se preterano plaše, a ne znaju otkud im toliki strah, niti
kako da ga se oslobode. Ovakva vrsta knjiga je populama i kod
čitalaca koji se stide ili im je neprijatno da zbog nekog probtema
zatraže stručnu pomoć. Takvi više vole da uz pomoć knjiga (i
drugih sredstava) pomognu sebi, naravno ako se u knjizi „pre-
poznaju”. Najzad, ima i čitalaca koji su sebe već „identifikovali”
kao „pacijente” i koji se ieče od preteranog straha, fobije ili
panike: njima ovakva knjiga može da bude zanimljiva zato što
14 Bez straha o strahu, panici i fobiji
žele vlše da saznaju o svom probiemu i da nauče kako da sebl
još bolje pomognu.
Da li sam spomenuo sve one koje bi ovakva knjiga zani-
mala? Šta je sa članovlma porodlca u kojima ima osoba čiji ih
preterani strah uznemtrava, ne razumeju ih, želeli bi da im
pomognu, a ne znaju kako? Knjiga će da zainteresuje i ponekog
stručnjaka iz razloga kojl se kreću od znatiželje da vide ,,šta to
čitaju pacijenti” do želje da svojim klijentima pruže više. Nisam
ništa rekao o onlma koji su „samo" radoznali ili imaju razne dru-
ge motive da saznaju šta se nalazi tzmeđu korica knjige. Da-
kako, Ima puno i takvih, i čini mi se da su oni nepravedno zapos-
tavljeni kada se piše o „clijevima” ovakvih knjiga i kada se one
„posvećuju” samo Ijudima sa određenim problemima.
Dakle, nije toliko važno da li se čitalac prepoznao medu
onima koje bi ova knjiga verovatno mogla da interesuje. Ako ste
se odlučili da je proćitate, nadam se da će vam biti zanimljiva i
informativna, i da će vam pomoći ako vam je pomoč potrebna.
Knjige ove vrste često nisu dovoljne da pruže svu pomoć; u tom
slučaju, nadam se da ćete posle čitanja znati kome da se
obratite za stručnu pomoč i šta da od nje očekujete. Ni u kom
slučaju ne želim da sugerišem da jedna knjiga, bilo koja knjiga,
može da zameni sve „nijanse" u lečenju - kada je lečenje po-
trebno.
Ova knjiga se može čitati ,,po redu" ili čitalac može da
izabere delove koji njega naročito interesuju. Ovo je takođe knji-
ga koja će nekima da posluži za jednokratnu upotrebu, dok će
joj se drugi „vraćati" i kada nestanu razlozi zbog kojih su knjigu
prvobttno uzeli u ruke. Naravno, mogu da se pojave i novi raz-
lozi da čitalac „obnovi gradlvo” {u delovima, pre nego u celini),
kada se ovakva knjiga koristi poput leksikona ili rečnika.
Konačno, biću veoma zadovoljan ako uspem da čttaoci-
ma približim stvari koje se često mistifikuju ili čine nepotrebno
komplikovanim. Verujem da su pružanje informacija i prenoše-
nje znanja prvi korak u razumevanju problema i Isto tako prvl
korak u njegovom rešavanju. Problem koji je pred nama zove se
strah. Patološki strah, a naročito njegovi obllci koji se označa-
vaju kao panika i agorafobija. Ne pretendujući na „posedovanje"
Uvod 15
apsolutne istine o strahu, panici i fobiji, niti na potpuno pozna-
vanje ovih pojava, najpre ču pokušati da pokažem kako je pato-
loški strah ipak više razumljiv nego što nam se to obićno čini.
Ako u tome uspem, drugi zadatak će mi biti lakši: hoću da
pokažem kako se sa strahom može živeti, kao što se protiv
njega može i boriti. Nadam se da će knjiga moći da posluži kao
„vodič” i za lakše prihvatanje straha i za njegovo lakše lečenje.
Izbor - život sa strahom, borba protiv njega ili i jedno I drugo -
zavisi od čitaoca!
Kako je nastala knjiga?
Svako delo, pa i svaka knjiga, ima svoju istoriju. Bavljenje
takvom istorijom često deluje pretenciozno, pa ču se ja samo
osvrnuti na istoriju ove knjige iz zahvalnosti koju osećam prema
Ijudima koji su me podstakli da je napišem, kao i iz zahvalnosti
prema svima koji su mi dall korisne sugestije pošto su knjigu
pročitali u njenom „prethodnom obliku”.
A „prethodni oblik" se zvanično zvao Priručnik, a nezva-
nično (među pacijentima) „skripta". Koristio sam ga godinama u
radu s Ijudlma koji su žrtve sopstvenog straha, a naročito u te-
čenju pacijenata s napadima panike i agorafobijom.
„Skripta” su bila popularna, pomogla su mnogim pacijen-
tima, ali ne svima. Ona su blia dopuna lečenju u Dnevnoj bolni-
ci Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i biia su prilagođe-
na speclfičnostima lečenja u toj ustanovi. Mnogi pacijenti-čitao-
ci su mi rekli da bi ovakva „skripta’’ trebalo da budu dostupna što
širem krugu Ijudi - a ne samo onima koji traže stručnu pomoć.
Mada mi je na taj način odavno sugerisano da bi bllo ko-
risno da se „skripta” pretvore u knjigu, prošlo je dosta vremena
dok se to nije dogodilo. Najveći razlog za to se nalazi u mom
otporu prema „lakoj" llteraturi što pretenduje da ima ključeve
pomoću kojlb se rešavaju svi problemi. Želeo sam da knjiga ne
bude zblrka jednostavnlh „reoepata" za rešavanje probiema
straha, ali sam se istovremeno trudio da to ne bude još jedno
štivo koje je zanlmljivo samo stručnjacima. Kompromis između
16 Bez straha o strahu, panici i fobiji Uvod 17

populamog i uskostručnog, između Jakog” i „ozbiljnog”, nije lako
napraviti, a verovao sam i danas verujem da bi jedna knjiga koja
bi bila namenjena „svima" morala da sadrži ovakve kompro-
mise. Naravno, ne u cilju „bolje prodaje", već da bi blia pristu-
pačnija, zanimtjivija i korisnija što širem krugu Ijudi.
Tako sam zatvorio krug, otvoren kada su mi korisnici
„skripti" sugerisali da bi to, unekoliko izmenjeno i većem broju
Ijudi prilagođeno štivo, našlo čitaoce među mnogima koji „imaju
probiem”, ali ne znaju šta s njim da rade, pa i među onima koji
samo naslućuju da „imaju problem". Na kraju sam cilj postavio
još ambictoznije - da knjiga bude zantmljtva svima, i onima koji
jm a ju ”, i onima koji „nemaju" probiem (a žele da se što bolje
upoznaju s njim).
sugerišu da „nije u redu" biti pacijent (ali je prihvatljivo biti klijent)
ili da je, recimo, „samopomoć” reč koja treba da zameni „le-
čenje”. To što se reči poput „pacijent" iti „lečenje" vezuju za me-
dicinski kontekst, samo po sebi ne vređa osobu koja je „postala”
pacijent tako što je zatražila stručnu pomoć, odnosno lečenje.
Imam razumevanja za „preosetljivost” pojedinih Ijudi na
neke od ovih rečl, all one Će ipak biti korišćene u ovoj knjizi kad
god je to potrebno. Verujem da stvari i pojave treba nazvati pra-
vim imenom, bez obzlra na mogućnost zlonamernog tumaćenja.
Ako to ne bismo učinili, jezik bi nam ne samo osiromašio, nego
bi se pretvorio u zbirku poželjnih i dozvoljenlh fraza, koje ne bi
nlšta suštinski promenile, a komunikaciju bl svele na strogo kon-
troilsanu razmenu reči koje su otuđene od svog pravog zna-
čenja.

Terminologlja

Ljudi ponekad mistifikuju posao kojim se bave. Omiljen

način mistifikacije je preko stručnih tzraza, čije pravo značenje
ne znaju ni mnogi stručnjaci. Drugi način mistifikovanja stvari je
njihovo prikazivanje komplikovanijim nego što one jesu, često
uz pomoć nepotrebno dugih rečenica i nejasnih jezičkih kon-
strukclja. U ovoj knjizi sam pokušao suprotno - da demistifiku-
jem ono o čemu pišem, verujući da ću i na taj naćin da čitaocu
približim neke komplikovane koncepte i ideje. Naravno, bilo je
nemoguće da se pojedini stručni termini ne koriste, ali sam se u
knjizi potrudlo đa svaki takav termin objasnim. Napokon, od njih
ne treba ni bežati, pogotovo što su mnogi „ušll” u svakodnevni
jezik; samo je važno da tačno znamo na šta mislimo kada te ter-
mine koristimo.
Danas je pomodno da se iz govora i pisanih „materijala"
isključe pojedine reći zato što bl one nekog mogle da uvrede ili
zato što nekome ne „zvuče lepo". Tako, u nekim krugovima je
poželjeno govoriti „klijent", a ne „pacijent”, a u knjigama ovog
tipa se često izbegava reć „lečenje", čak i onda kada se detaljno
opisuje kako tzgleda lečenje. Smatram da su ovo formalne, a ne
suštinske stvari, i da one samo održavaju „žig sramote”, tako što
Poglavlje 1.

Priroda straha

Normalan strah

Strah je jedno od temeljnlh osećanja koje određuje lič-

nost. Svi znamo šta znaći doživeti strah. Bojimo se da ne na-
pravimo grešku, srahujemo od smrti, strepimo od kazne, bojimo
se nekih životinja i plašimo prirodnih katastrofa i ratova. U sva-
kom periodu života su određenl oblici straha učestatiji i za taj
period često i tipični. Na primer, deca se često boje mraka; ado-
lescenti brinu za svoj izgled i da li će biti pribvaćeni u „društvu”;
odrasii često strepe zbog posla i da li če svojoj porodici moći da
obezbede „egzistenciju”; stariji Ijudi više strahuju od bolesti i da
ne budu ,,na teretu" mlađima. Neki strahovi imaju „univerzalniji"
karakter i prate nas tokom čltavog života, recimo strah od umi-
ranja.
Bez straha, život bi bio siromašan, a naše ponašanje bi
sasvim drugačije izgledalo. Strah često određuje način na koji
posmatramo svet oko sebe, utiče na opštenje izmedu Ijudi i ob-
likuje našu ličnost. Umeren nivo straba može čak da bude i ko-
nstan da bismo se skoncentrisali, pokazali svoja znanja i veštine
| postigli što bolji rezultat u određenim situadjama, na primer pri-
likom^ polaganja ispita ill na javnom nastupu. Na osnovnom,
bioioškom nivou, strah nas motiviše da preduzmemo korake da
20 Bez straha o strahu, panici i fobiji
se odbranimo od neke opasnosti i pomaže nam da preživimo. O
tom nivou će ovde biti više reči.
Zamlslite da se naiazite na ulici i da odjednom ugledate
besnog psa kako juri prema vama. Vi shvatate da se nalazite u
opasnosti i upravo vam to saznanje u trenutku izaziva strah. Vi
se brzo odlučujete za jednu od dve moguće reakcije: iii ćete
pobeči (ako imate gde da se sklonite), ili ćete se upustiti u borbu
sa psom (ako imate čime da se odbranite, ili ako verujete da
umete da izadete na kraj s besnlm psom). Pretpostavlmo da ste
odlučili da pobegnete. Gotovo istovremeno se u vašem organiz-
mu dogadaju brojne promene koje vam pomažu da tu odluku
sprovedete. To se događa posredstvorh autonomnog nervnog
slstema i lučenjem adrenalina. Aktiviranje autonomnog nervnog
sistema dovodi do sledečih promena, koje vam omogućavaju da
reagujete brzo, izbegnete povredu i pobegnete od izvora opas-
nosti:
• Dišete brže, što vašim mišićima doprema više kiseonika.
• Srce vam takode kuca brže i krvni pritisak vam poraste da bi
se brže preneo kiseonik i druge supstance koje su potrebne
mišičima.
■ Veća količina krvi se doprema mišičima, naročito velikim
mišićima nogu. Krv u organizmu se tako „preraspodeli" da je
manje krvi u onim delovima tela kojima trenutno nije potreb-
na; na primer, krv se privremeno „povuće" s lica, kada se ka-
že da ste „prebledeli od straha”.
• Mišići vam postanu napeti tako da mogu da brzo reaguju.
■ Brzina zgrušavanja krvi se povećava, pa i u siučaju da se fi-
zički povredite, ugrušak bl se brzo stvorio i gubltak krvi bi bio
mlnlmalan.
• Znojenje se pojačava da bi se rashladilo telo i tako sprečava
„pregrejavanje" kada započne Intenzivna mišična aktivnost.
Krvni sudovi se šire, naročito u koži, da bi se rasbladila krv.
• Varenje prestaje. Hrana ostaje u želucu i može da vam stvori
osećaj muke ili „treperenja" u stomaku. Usta vam se osuše,
jer se luči manje pljuvačke. Glukoza („šećer") se izlučuje u krv
da biste imali više energije.
Priroda straha 21
• Sve ostale telesne funkcije se usporavaju ili se podređuju be-
žanju, odnosno stavljaju se u službu preživljavanja.
• Najzad, misli vam se „suze’ i potpuno se orijentišete na ono
što je za vas u tom trenutku najvažnije: „Kako da se spa-
sem?”. Ostale stvari u vašoj okolini su manje važne i možete
i da ih ne primetite.
Dakie, iza bežanja kao naćina ispoljavanja straha, odvija
se Čltav niz telesnih i psihićkih procesa, kojih najvećim delom
niste ni svesni. To je zato što su ti procesi pod kontrolom auto-
nomnog nervnog sistema, koji je nezavisan od vaše volje. Ono
što je ključno jeste da vam automatsko aktiviranje ovog „teles-
nog sistema za bežanje” (ili sistema „prave uzbune”, kako se on
još označava) omogućava da potrčite, pobegnete i izbegnete
opasnost. To je biotoška reakcija i ona nije naučena, nego je
„dobijena” nasledem, jpr su je Itnak i nafc datati pMcL ja reakci-
ja ima smisao, jer vas štiti od stvamo postojeće opasnosti, Strah
koji ste tom prilikom doživeli direktno se nala^i u službi prežlv-
Ijavanja. p d vaše procene opasnosti i odluke šta da uradite - da
pobegnete ili ne - zavisi kako će se ponašati vaše telo. U sva-
kom slučaju, vaše telo će da vam pomogne da odtuku realrzu-
jete. Kada to učinite - najčešće pošto pobegnete i sklonite se od
opasnosti - telesne promene i simptomi brzo iiščeznu.
Telesna „uzbuna" ove jačine javlja se kada ste zaista ug-
roženi i nije uobičajena u situacijama kao što su strab pred ispit
III javni nastup. Međutim, kad god se doživi strah (u rasponu od
neznatne strepnje do napada panike), neke komponente siste-
ma „prave uzbune" (ili automatskog telesnog sistema za bežanje
iii borbu) se aktiviraju - 1 pojave se pojedini telesnl simptomi stra-
ha. Veoijem da vam se u pojedinim situacijama dogodilo da vam
srce zalupa, da ostanete bez daha ili da se iznenada preznojite:
na primer, dok gtedate neki „napet film” ili pošto ste „za dlaku”
izbegll da vas udari neko vozilo dok ste neoprezno prelazili ulicu.
t-L svim tim situacijama-vi obižn» žnato. zažto ja <toćia4 o takw»
telesne reakcije i simptomi za vas nisu njkaKva misterjja.
Važno je da se podsetimo da se slićn^UklasnerfM toits .
viđaju i u druaim stanjima, i ode
autonomni nervni sistem opst i©ca_ alayna uiogju; to su fizička
22 Bez straba o strahu, panici i fobiji
aktivnost (na primer. bavljenje sportom) i seksualno i svako dru-
go „prijatno” uzbuđenje. Pošto je i tađa jasno šta je iiazvalo'
ođgovaraiuće teiesne reakcije, ona ne zbunjuju i skoro nikad se
ne doživljavaju neprijatno.
Načini ispoljavanja straha
Kao što smo videli, strah se ne jspoljava samo na sub-^
jektivnom planu, odnosno kroz doživljaj „bojim se", nego često"
ima i druge komponente (tabeia 1 ). Te komponente mogu blti i r
većđi IH manjoj meri prisufne, a kod nekih Ijudi pojedine kompo-
nente sasvim Izostaju.
Zašto ie važno znati na koje načine strah može da se^
ispolji? Uoftižni odgovor fllasi - da bi se strah prepoznao^Po-^
nekad se Ijudi stide da otvoreno kažu da od nečega strepe, ^
Tabela 1. Načini ispotjavanja straha
• Subjektivno doživljavanje (strepnja, Iščekivanje da se nešto
loše dogodi, strab od nečeg konkretnog ili određenog ili od ne-
čeg nejasnog i neodređenog, verovanje da opasnost stalno
vreba, doživljaj da će osoba da umre, poludi ili izgubi kontrolu
nad sobom, itd.)
• Karakteristlčna ponašanja (bežanje, izbegavanje, sklanjanje na
„siguma mesta", oprezno kretanje, često osvrtanje, obaznvost,
uznemirenost, itd.)
• Telesni simptoml (lupanje srca, nedostatak vazduba, znojenje,
drtitanje ruku ili drugib delova tela, nesvestlca, napetost mišića,
„treperenje" u stomaku, itd.)
ih njihovo ponašanje ill telesni simptpmi ,izdajuVTo naročito
za muškarce. hHje nikgkva sramota txji 9ti 5e*.ali svi zngmo da^
Trria onih koji tako ne misle. Igkve osobe su obj&no vaspitavariE^
đS tKe pokazuju svoja osećanja, pogotovo osećanja koja bi drugi.
pnroda straha 23
mogli da protumače kao njihovu „slabost”^ izmedu straha i sla-
bosti se vrto iako stevtja znakjadnakosti.^ažno je da razumemo
da je tim Ijudlma veoma teško da »priznaju" da se boje i kod njih
možemo tek posrednim putem, oblčno na osnovu njihovog po-
našanja ili nekih telesnib slmptoma, da pretpostavlmo da je
strah giavni problem. No, to ostaje samo pretpostavka dok ih ne
pitamo direktno šta dožlvljavaju i dok nam oni ne potvrde da je
to zalsta strah - bez obzlra na oblik ispoljavanja.
Patološki strah
Sve do sada smo se bavili strahom kao normalnom, pa u
nekim situacijama i korisnom pojavom. Čovek koji doživljava ,
normalan strab sebi otpriiike govori sledeće: ,lma smisia što se
sada bojim, situaclja je objektivno neprijatna^ „Znam zašto se
bojlm’ , „I drugi bi se plaŠrtl đa su na mom mestiTJIi .Ovo
osećanje je neprijatno. ali ne bojim se samog straha”, Kakav je
doživljaj nekog ko ima patološki strah? Na tabeli 2. izneti su če-
Tabela 2. Neki od oblika ispoljavanja patološkog straha
• znam zašto se bojim.”.
• „Toliko se plašim da ne mogu da se smlrim."
• „Tofiko se bojim da ništa nisam u stanju^da radim." A
mr js np^anjgp
• »Stalno sam napeta, kao da ću da puknem ’
'• ■ 'V v i - ., ->rr- u t ~ r m_ d i i r rilH_i.>«T '« ' t > r ir
• „Sta će mi se doaoditi ako se ponovo tako jako uplašim?"
doživljaj nekog ko ima patološki strah? Na tabeli 2. izneti su če-
sti oblici ispoljavanja patološkog straha. ,
iz tabele 2 . se jasno vidi po čemu se patološki strah raz-
likuje od normalnog. U pitaryu §u razumevanje uzroka straha,
24 Bez straha o strahu, panici i fobjji priroda straha 25

stepen izraženosti strahajpreokupiranost strabom. doživliai đa Tabela 3. Kriterijumi za razlikovanje normalnog od patološkog straha
je strah na neki na&in „ovfadao'’ osobom jrajanie s tra h ^ j nje^*
gove postedice i najzad, strab od samog straha (tabela 3 ). * Normatan strah Patološki strah
Ponekađ je teško biti siguran da li je strah normalan ili pa-
toioški i granice između njih, kao i u mnogim drugim stvarima u Uzrok straha Jasan, razumljiv Nejasan, neodređen
životu, nisu tako oštre. Ipak, velika većina Ijudi je u stanju da
Jačina straha Varirajuća, ali prime- Uvek prenaglašena
prepozna da li im strah predstavlja problem, odnosno, da li je on
rena okolnostima
patološke prirode. Ovde bi bilo zanimljivo vratiti se na normatni
strah kao „pravu uzbunu" i videti kako se patološki strah uklapa Trajanje straha Obićno kraće, u za- Obično duže (skoro
u razumevanje straha kao „slstema uzbune”. visnosti od okolnosti stafno prisutan strah
ili s napadima panike
između kojih postoji
jak strah od narednih
Patološki strah kao Jažna uzbuna” napada
Preokupiramst Neznatna Izrazita
Strah postaje nenormalna pojava kada je automatski te- strahom
lesni sistem za bežanje ili borbu suviše osetljiv. Kao alarm na Doživljaj da Ne postoji Naglašen
automobilu koji je preosetijiv, pa počne da pišti onda kada nej strah upravlja
treba, reakcija na opasnost (u smisiu bežanja ili borbe) će sei ponašanjem
pojaviti u pogrešno vreme ako je „telesni sistem uzbune" pre-j
osetljiv. To može da znači da ste skloni da doživite strah tamo Posledice Bez većih posledica Onemogućen svako-
straha dnevni život
gde ga drugi Ijudi obično nemaju i gde ne preti stvama opas-
nost. Na primer, osoba istovremeno oseti strah u autobusu, poč- Strah od straha Ne postoji Obično izražen, po-
ne da joj se vrti u glavi, čini joj se kao da će pasti i odjednomjej nekad i veoma na-
oblije znoj. Umesto da takav đoživljaj tretira samo kao neprijat-! glašen
nost koja se verovatno neće ponoviti i koja neće imati nikakve
posledice, ona reaguje kao da će nešto strašno da se desi: „Šta
ako padnem? Neće znati šta je sa mnom, možda mi niko neće u P°9rešno vreme: prave spoljašnje opasnosti nije bllo tamo gde
pomoći, umokriću se, Ijudl će misliti da sam bolesna iii luda. Bo-j se dogodio napad panike. Mogučnost da se „nešto strašno" do-
Ije da dok sam pri svesti, siđem na prvoj stanici i odem kuči.” u| godi za vreme vožnje autobusom je ipak mala. Međutim, osoba
zavisnostl od toga kotiku je neprijatnost doživela i u kojoj meri se ponasala kao da joj zaista preti neka opasnost i zato je kas-
veoije da se takve zastrašujuće stvari mogu dogoditi, ona može je razvila „strah od straha”, odnosno strah od telesnih simp-
da odluči da nikada više ne uđe u autobus, a ako se ipak „usudt" ma, kao i strah od vožnje autobusom. Možda je prvi put bila i
da to ućini, verovatno će izlaziti iz autobusa čim se pojave p rv i.
va, ® ™ na sv° j° m reakcijom, pa se pitaia zašto je tako reago-
telesni simptomi straha.
au n + ^ Č69a uzbuna ak0 nema opasnosti?”), ali je kasnije
Ovo je primer napada panike (detatjnije opisan u poglav-j u: ma . ^zlmala „zdravo za gotovo" da postoji opasnost ćim
Iju 2 ) kao „lažne uzbune', jer je „telesni sistem uzhune' aktiviranj pojavili simptomi straha, tj. znaci uzbune. Drugim rečima,
 26 Bez straha o strahu, panici i fobiji
priroda straha 27

nije dovodila u pitanje postojanje stvarne opasnosti, bez obzira
na bezazlenost okolnosti (kretanje ulicom, stajanje u redu, vož-
nja liftom) u kojma su se simptomi pojavljivali. Neki Ijudi u takvlm
situacijama rezonuju i ovako: ^ o r a da ppstoii.neStctopasoo^im
J33i,§©,lsJo tako^uznemiri!” ^
Ako osoba tiađa ne može da odmah izbegne „opasnost”
bežanjem ili da „opasnost” ukloni borbom (što se često događa
u toku napada panike), teiesnl simptomi se obično održavaju, pa
to osobu još više uverava da opasnost ipak „negde” postojl.
Posledica toga je još veći strab, odnosno doživljaj ugroženosti,
sa još više izraženim simptomima. Tako se zatvara „začarani
krug" (slika 1 ),
Zanimljivo je da postojanje mehanizma „lažne uzbune" ne
utiče na mehanizam „prave uzbune”, kao da su u pitanju dva sa-
svlm odvojena i uzajamno nezavisna sistema. Zbog toga osobe
s napadima panike obično imaju odlično očuvane mehanizme
Stika 1..Začarani krug" u panici i strabu kao Jažnoj uzbuni"
Telesni simptoml
* ♦
„Postoji opasnost" a
* ♦
„Ne mogu da uklonim opasnost” | stog preplitanja simptoma i odgovarajučlh poremećaja biti nešto
„Ne mogu da pobegnem od opasnosti" a reči i o drugim fobijama i hipohondriji.
To samo pokazuje da se ono čega se najviše plaše osobe s
napadima panike nalazi „unutra" - u njihovom telu i u njihovim
„glavama’ (odnosno načinu razmišijanja). Sa opasnošću koja
dolazi spolja i koja je jasno određena, mnogo lakše izlaze na
kraj, a ponekad je ignorišu ili negiraju. Možda je najpfastičnija
llustracija za to izjava jednog pacljenta da se nije bojao što se
nalazi u objektivno opasnoj situaciji dok je u vreme bombar-
dovanja Jugoslavije 1999. godine na strateški važnom mestu
vozio automobil pod vazdušnom uzbunom. Njega je tada brinu-
lo samo to da mu se „nešto ne dogodi sa srcem” i da ne doživi
napad panikel
Oblici patološkog straha
Raznolikost ispoljavanja nonmalnog straha još se više
odnosi na patološki strah. Ovde je nemoguće nabrojati čega se
sve Ijudi plaše na patološki naćin, kako i zbog čega. Na tabeli 4.
se nalaze oblici patološkog straha zbog kojih Ijudi najšešće
traže stručnu pomoć, uz dijagnoze koje se na te oblike straha
odnose.
U ovoj knjizi će najviše pažnje biti posvećeno napadima
panike, paničnom poremečaju i agorafobiji, mada će zbog če-

+ t
Panika

koji im se uključuju u situacijma kada preti prava opasnost. U ti.ni

situacijama se takve osobe skoro po prsvilu ponašaju pribranoj
radonalno - daleko od toga da tzgube kontrolujfčega sa
najviše plaš^JJ štaviše, nije retkost da se u situacijama lcada intt
je život zaista ugrožen, ^paničari" ponašaju trezvenije od
koje 2 a sebe mtsie da rusu plašijive i da su staložene iii h ra b r^
28
Tabela 4. Oblici patološkog straha
Dominantno ispoljavanje patološkog
straha
Spontani (neočekivanl napadi) panike
Stalna strepnja, preterana briga,
.siobodno-iebdeći strah", napetost
Neosnovan i preteran strah od
konkretnih sltuacija ili objekata,
najčešće praćen izbegavanjem
tih situacija ili ohjekata
Strah (fohija) od većeg brpja razli-
čitih sKuadja zbog iščekivanja
napada panike u tim situacijama
Strah (fobija) od govora pred dru-
gima, javnog nastupa i/ili od kon-
takata sa drugim Ijudima I raznih
socljalnih šltuaclja
Izolovan strab (fobija) od pojedi-
nih situacija ili objekata (npr. odre-
đenih životinja, visine, zatvorenog
prostora, injekcija itd.)
Strah od zagađenosti ili prtjavštine,
zbog čega se preduzimaju neuobi-
Čajene i preterane mere predostrož-
nosti (npr, preterano često pranje
ruku
Strab od odlaska na mesto na kojem
se dogođio traumatski događaj, izbe-
gavanje bilo čega što podseća na
traumatski događaj, stalna napetost itd.
Neosnovan i preteran strah od pos-
tojanja telesne boiesti koju lekari
još nisu otkrili
Bez straha o strahu, panici i fobiji
poglavlje 2.
Dijagnoza
Napadi panike, panični poremećaj
Panični poremećaj i agorafobija
Generalizovano
stanje straha
Fobije
Agorafobija
Ođavno je poznato da neki Ijudi u raznim situacijama i na
raznim mestima doživljavaju snažan strah. Taj strah se okolini
Socijalna fobija
po pravllu čini preteranlm i bezrazložnlm, što međutim, ne utiče
da se strah smanji ili iščezne. Poremečaj čija je glavna karak-
teristika ovakav strab, nazvan je agorafobija u drugoj polovlni
19. veka. Bukvalno prevedeno, agorafobija znači „strah od pija-
Specifična fobija ce i trgova”, ali se ovaj izraz koristi u širem smislu - da bi oz-
načio strah od javnih mesta, otvorenih prostora, samostalnog
kretanja i putovanja, stajanja u redu, prevoznib sredstava ili guž-
ve u malim, zatvorenim prostorima, itd. Osobe sa agorafobijom
Opsesivno-kom pul- skoro sva ova mesta i situacije u manjoj ill većoj meri izbegava-
zivni poremečaj ju, a neke i ne izlaze iz kuće, jer se jedino tu osećaju bezbedno.
Kada nekud odu, to obično čine u pratnji nekoga u koga imaju
poverenja.
U drugim obiicima fobije, strah se odnosi na opasnost
Post-traumatski koja potencijalno preti od određenih mesta ili objekata, bez obzi-
(stresni) poremečaj ra da li se nama ta opasnost čini realnom. Na primer, osoba koja
se boji visine strahuje da bi mogla da padne, a u osnovi fobije
oa vode se obično nalazi strah od davljenja. Šta je to u bio-
Hipohondrija s opu, u gužvi ili na ulicama što plaši osobe sa agorafbbijom? I
t:fu- ^ S6 0n® ^50 Prav'*u b°ie ne samo jedne, nego nekoliko
ve 'V sj tuacija? Kada ih to pitate, neke će reći da ne znaju, ali
ana će kazati da se boje da im se „nešto" na tim mestima ne
30 Bez straha o strabu, panici i fobiji
dogodi. Šta bi moglo da im se dogodi? Pozlilo bi im, zavrtelo bi
im se u glavi i izgubili bi svest, možda bi im bilo tollko loše da bi
iznenada umrli. Nekl veruju da bi uradili „neku glupost" ili po-
ludeli.
To što bi moglo da se osobama sa agorafobijom „dogodi’
i čega se one najviše plaše, jesu napadl panike. No, nije bilo
nekoga da im to kaže, zar ne? A i da im je neko to rekao, ne bi
im samo to ni pomoglo. U svakom slučaju, za razliku od drugih
oblika fobija, osnovni strah u agorafoblji je u stvari strah
napada panike, Jaez obzira na kojim mestima ili u kojim situaci-
jama bi do napada moglo da dođe. Zato se ta mesta i situacije
izbegavaju. To znači da je za prepoznavanje i razumevanje agt>
rafobije važnije zašto se situacije izbegavaju, a ne koje su tc|
situacije. Kasnije ćemo videti zašto se napadi panike iščekuju u
tipičnom „kompletu" situacija i zašto se, kao posledica toga, oso-
be sa agorafobijom boje tih situacija.
Kako izgleda napad panike? To je iznenadni osećaj veo-
ma jakog straha iti izrazite neprijatnosti i nelagodnosti, koji s«
tipično opisuje kao doživljaj da će se nešto „strašno" dogoditi:
osoba će da umre, izgubi kontrolu nad sobom, srušiće se ili ća
da poludi. Napadi obično ne traju dugo (retko duže od pola
sata), ali veoma brzo - najviše za nekollko minuta - dostižu vr-
hunac. Međutim, osobi koja ima napad panike često se čini kao
da on traje čitavu večnost. Neki I poveruju da će napad samo da
„traje i traje" i da mu nema kraja, pa im je teško da zamisle daf
bi nekako mogao da se zaustavi. Ovo je posebno zastrašujući
doživljaj i nije čudo što se kao ishod napada tada išćekuje srnrt
zbog iscrpljivanja tako jakom i dugotrajnom panikom.
Za vreme napada se pojavljuju sledeći simptomi:
• Nedostatak vazduha lli otežano disanje
• „Lupanje srca" ill ubrzan rad srca i/ill „preskakanje srca” (ne-
pravllan srćani ritam)
• Vrtoglavica, omagiica ill nesvestica
• Noge „kao od gume”
• Tmjenje, žmarci ili gubitak osetljivosti na dodir u prstima, ru-
kama iti nogama
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 31
Stezanje, „pritisak" III bolovi u grudima
Doživljaj gušenja
Preznojavanje
Podrhtavanje celog tela iti pretežno ruku
Vrući III hladni talasl po telu
Suva usta
Doživljaj kao da je otežano gutanje
Muka ili „treperenje” u stomaku, osećaj kao da ćete imati prollv
Napetost u mlšićima
Poremećen, najčešče zamućen vid
Dožlvtjaj kao da stvari oko vas nisu stvame ill da ste se vi
izmenili
Potreba da pobegnete
Potreba đa odmah odete u WC, jer vam se čini da ćete da se
umokrite
Osećaj da su vam mlsli „bioklrane” ili da ne možete da misllte
i govorite normalno
Strah da ćete „momentalno" umreti, pasti, izgubitl kontrolu
nad sobom, poludeti ili se ponašati sasvim nenormalno
Uznemirenost
Većina Ijudl doživljava samo neke od ovlh slmptoma za
vreme napada panike. Obično su to simptomi koji se odnose na
rad srca, dlsanje iti poremećenu ravnotežu. Način ispoljavanja
napada panike može da se razllkuje kod jedne iste osobe, tako
da pri različilim napadima i u različitim situadjama, ona doživ-
Ijava sasvim različite slmptome.
Kada dožive napad panike, Ijudl obično imaju dožlvljaj
kao da su se našli u nekoj vrsti klopke i da im preti velika opas-
nost, pa često reaguju na jedan od ova dva načina:
Pokušaju da odu ili da pobegnu s mesta na kojem se dogo-
dlo napad u nadi da će tako napad da prestane. AAoogki^ia*
^ ^ ^ .n a p a d e m ^ ^ .k o n t o lif / bgžgnjgm, SB,
Jttioaoa da pohegnu kući i osećaiu se bolje ćim tamo stionu.
32 Bez straha o strahu, panici i fobiji
•fo kasnjje stygra.. utisak đa se jedina jira v a siflumoat^ nalaai
IfntLJfnte.. ,
• Traže pomoć od nekoga da bi se „obezbediii" ako im se dogo-
di još nešto gore - ako zaista padnu, dožive srčani napad ili
poiude. Logično je da se takva pomoć tražl od lekara, ali po-
što lekara obično nema u biizini ili do lekara nije lako stići, ti
Ijudl se kasnije „obezbeđuju” tako što traže od svojih ukućana
da budu stalno s njima ili da ib prate kada nekud Izlaze.
Posle napada panike tipičan je osećaj umora, iscrpljeno-
stl, zbunjenosti ili praznine. Postoji izvesno olakšanje, all ono po
pravilu ne može da ublaži negativnl efekat prethodno doživljenog
straha, odnosno panike. Takvo stanje može da potraje satima.
Od prvog napada panike do paničnog
poremećaja
Kada nam se jj7riariaHa nat)f» " ' " ,n iL nanhiitnn f
uz to i neprnatno - a takav ie orvi napad paoikfi - obično poj
kužavamo Ha ra7 nnn^nr|a o čemu je reč. Zašto rni s e j ^ ogaajfl
Jyje<|utim, više -ocUaoŠUjitfiL^
gp>hi rla ohjasni našlu ^ d o napaila rfočlo. .-
Prvi napad p^nikg r fr .sa-rlnflnrii hiln yde ali ^
^jprl Ij ke t»ćiraeL4udiuiojavJi^^ na jiekom.ja\mnrn„mfeStH
. vuizn^^ doa34£d Kqji se retko.
Ija. pa ne iznaoaduja t r e g r ^ te n d e tp ^ abegavanja upra^jj
onih mesta Da kojjrna se dogodio taj napad. .,
Napadi panike se retko dežavaju .baš iz ćista mira”, kaja
mnoge osobe kažu. Detaljriija anajiza skoro uvek pokaže d a a
i prvi napad panike dogodio u vreme kada se osoba n a ia z l
„pod stresom", kada je bila fiziCki iscrpljena ili bolesna, u stalriB
svđđ'ama na poslu i|i u porodici ili lgiKlaiii.osetila da jp. .urriqp|
ckj švega" i više ne n a o ii da.izdrai napor« ili
retki prvi napadi panike nekoliko dana ili nedeljaposle p o ro ^ ifl
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 33
u sklopu procesa tugovanja posie smrti voijene osobe, posle
odvajanja od voljene osobe iz nekog drugog razloga, posle raz-
voda ili u stanju mamurluka zbog unosa preterane količine alko-
hola. Droge kao što su kokain ili maribuana takođe mogu da
„provociraju” napad panike^a isto se može dogoditi i pri odvika-
vanju od alkobola ili jH f t f f i I H 11 n
j n np..čtonA i -,o/J/w/-Jp/-. i nip
jtatatofrflokom jBtrooui*
Prvi napad panike je neprijatan, često i zastrašujućl, naj-
više zato što je neočekivan i predstavlja „lažnu uzbunu”. Osim
toga, brzina kojom se pojavljuju slmptoml, njihov broj i jačina,
takođe doprinose da se neko oseti preplašen, pa i bespomoćan.
Re^kciiai ponašanjejjblčno j a vis^ ntj kakn se prntnmarp
simptomi koje osoba uiaEae.,napada. kao j od okolng- ,
^ s T u kojima je došlo do napad^JRe^ g, k,o će biti iznenađpn
“uBrzanim radom srca i^ubfzanim, pa i otežanim disaryern a to ^.
TTfima dobru kondiciju, a upustio se u „rekreaciju" koja ne odgo- ,
~l?9ra njegovoj fizi čkojpri prfimlje no sti.AI i, ako sasvim iznenada, ,
bez jasnog povođa, srce pačne dđ vam lupa, ostanete bez vaz- .
duha i poČne da vas „steže’ u gruđima, razumljlvo je da ćete se
uplašiti - i za to tražiti neko objasnjenje. Jvlože da vam se učini
kao da će srce da vas „izda” i da ćete umreti. Ako pomislite i
poverujete da je u pitanju srčani udar, verovatno ćete pozvati
hitnu pomoć ili ćete sami otići u najdližu bolnicu.
Mnoge osobe „prođu” taj put. Dožive napad panike i odu
kod iekara. Posle ohavljenog pregleda, koji često uključuje i
elektrokardiografiju (EKG), lekar vam kaže da je sa srcem sve u
redu i da ste zdravi. Ponekad vam lekar saopšti I da je ,,to” od
nStresa” iii „na nervnoj bazl”. Vas će takav nalaz ili takvo ob-
j ^ nienJe umiriti, čak i ako vam lekar kaže da su u pitanju „živci”:
bolje da su „živci" nego da vam je bolesno srce! Ako niste po
Pnrodi naročito bojažljlvi, čitavom tom „slučaju” nećete pridavati
Psžnju. Možda ćete zaboraviti da ste tako nešto uopšte i doživeli.
Problem se obično pojavi kada se pojavi još jedan ili više
heočekivanih i neobjašnjivih napada panlke. Pošto ponovite ceo
Postupak i pregledate se, čućete iste reči: vi ste telesno zdravi,
vama je sve u redu. Možda će vam tada neko predložiti da
 34 Bez straha o strahu, panici i fobiji
odete kod psihijatra, ali dlskretno, jer ,/n a se zašto se ide kod
psihijatra”, Tada ste sasvim zbunjeni, jer ne znate kome da veru-
jete: svom srcu, koje vam ukazuje da nešto nije u redu, lli lekari-
ma koji ponavljaju da ste zdravi. A i zašto biste zbog srca išli kod
psihijatra? Nije logično. Čak i ako prihvatite da vam je srce zdra-
vo, to obično ne utiče tako da za vreme napada panike presta-
nete da budete ubeđeni da će srce da vam „otkaže”. Osim toga,
lekari vam samo kažu da je „sve u redu" i da ne treba da brinete[
ali vam obično ne objasne „šta nije u redu" i zašto imate telesne
simptome. Možda ni oni sami ne znaju, a kako da im onda veru-
jete? Izostajanje objašnjenja za ono što vam se događa samo
pojačava vaš strah i sumnju da vam ipak preti neka opasnost.
Neki Ijudi tada prestanu da veruju lekarima i pođvrgavaju
se na svoju ruku raznim pregledima i ispitivanjima, pretpostavl-
jajući da lekari tek treba da „otkriju" njihovu bolest ili da jednos-
tavno ne znaju šta rade. Sumnja da „nešto nije u redu” može da
krene i druglm pravcem: „Svl mi kažu da sam zdrav, a ja i dalje
imam simptome koji su stvami, koje ne izmlšljam i na koje ne
mogu da utičem, pa mislim da sam bolestan. Možda je to znak
da stvamo ludlm i da bi ipak trebalo da odem kod psihijatra”.
Knaj prabiema ne nastupa ni onda kada se prihvati „psi-
hološko" tumačenje i kada osoba prihvati da je u pitanju strah,:
odnosno napad panike. Tada se obično pojavi strah od budućihj
napada paniks ili „strah od straha", uz redovno precenjivanj6>-
mogućnosti da se napad ponovo pojavi. Tipična reakcija otpri-
like izgleda ovako: „Šta ako mi se ponovi napad? Da li če to i
tada biti samo strah ili mi se može dogoditi nešto još gore?j
Možda sam do sada Imao sreću, pa se završavaio bez težilt
postedica, ali kako će biti sledeći put?" Ako se napad ne dogodf:
onda kada se očekuje, to se obično pripisuje „srećnom sticaju 5
okolnosti”, a ne pogrešnoj proceni, pa se iščekivanje da se na-
pad ponovi ne smanjuje.
Kao što ćemo videti, neke osobe postanu potpuno Dre-
okujpirane „strahom od stralTd' i 'Pu&iu izbedavam sitiiar!i2 >
- \_koje verufLrgrSnffrmogte
ZlVOtU rviiiM ftH rtar ^ n h
' J neophodno postojanje neočelovanih („spontanih") napada
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 35
razmlšljanjima šta uraditi u slučaju da se napad panike ipak
pdjavi i kako izbeći svaku situaciju u kojoj bi moglo doči do
riapađa. To još vlše Iskompflkuje njihovo stanje. „Strah od stra-
ha ’je ćesto veći problem od napada panrke, jen5sot)Tneprek7d^
rio živi u strahu od budućnosti, sasvim preokupirana napadima
- čak i onda kada su napadi iščgzJL^bog toga je „strah od stra-
ha" teže lečlti nego same napade.
Napadi panike su inače mnogo češća pojava no što se
misli. Otprilike jedna od deset osoba je tokom žlvota doživela
napad p a n ik ^ da verovatno nije ni znala šta je to. Neki podacl
ukazuju da mozda svakoi tietvrta osoba tokom živolž ima barje-
"Ban napad panike, Ako je napad izolovan, iako se zaboravlja. Pa
i kada neko doživi vlše napada, a ne prida im veći značaj ili nauči
da nekako „živi" s njima čak i kada nastavljaju da se pojavljuju
jz cista mlra", oblčno ne vidl u tome probiem i ne traži pomoć.
Medutim, ima Ijudi koji „čute i trpe" umesto da se nekome obrate
za pomoć, lako Imaju česte napade i jak „strah od straha”.
Problem postaje ozblljan kod jednog broja Ijudi (2-3% op-
šteg stanovmštva) kojl imaju učestale ili teške napade panike i
koji pnlikom napada imaju nesavladiv dožlvljaj da će im se ne-
sto strasno” dogoditi - najčešće da će se srušiti, ugušiti da će
srce prestati da Im radi, da će da se „šloglraju” ili da će izguhiti
ontrolu nad sobom. Skoro po pravilu, to ima za posledlcu pozi-
loir ' n® Pomo^ ' odlazak u bltnu službu bolnlce ili traženje od
tđa, budu Pregledani, često i vlše puta. Nije nikakvo čudo
vanin j osobe "°Psednu” panikom i što stalno žive u Iščekl-
vanju narednog napada.
od « r S , 'ŠČekivanje naPada- strah od posledlca napada i strah
razvni n S'mptoma (dakle- »stia h od straha”) je preduslov za
tofiko ^09 poremecaia Ž'vot ovlh osoba se zbog toga
svaknrin Lda ,?bavljanje uoblčaienih aktivnosti i ispunjavan^e
5 S o b ,v« ? "'su mogući. u Eakvlm si.uaci)ima se
dliaano7 ii n ° postojanJu P°remećaja i opravdano je postaviti
isključl tele?nThnC!9 poremećaia “ naravno, pošto se prethodno
olest kao uzrok napada panike (slika 2 ).
mećaia n p n J h ^ f Žn° naglasiti da je za dijagnozu paničnog pore-
 36 Bez straha o strahu, panici i fohiji
Slika 2. Dijagnostiko vanje paničnog poremećaja
Neočekivani napadi panike
„Strah od straha"
* Nepostojanje telesne bolesti koja bi
Onemogućeno mogla da objasni napade panike
normalno l£
funkcionisanje
* £
* £
Panični poremećaj
panike, bar u popetKiJ (mada se oni pojavljuju i u kasnijim faza^.
ma poremećaja). U daljem toku pani&nog poremećaja, osoba
Cesto „naiuer^u Kojim situacijama je veća verovatnoća da se po^
jave napadi, pa se, ako do njih tada dođe, takvi napadl zovu
•„sttaactofiim". „Situacioni” napadi u principu predstavfjaju manT
pTOblem, jer su predvidivi i osoba veruje da može da ih spreci"
' tako Sto 6 e izbegavati odgovarajuće situacije. Ako neko ima na^*
~pacre panike samo u određenim situacijama^riije reč o paničnonT
poremećaju, već su u zavisnosti od situacije, u pitanju drugt po-
remećaiiJslaDrimer. neko ko_redovno d ^jy|ja ya iaL ^ a h \ m :
pade Panike samo kada seinađe u liftu flit^ruaim skučeninii za-
Jvprenim prostonma imaspe<^ ^ l S u Ii^ !^ tK M > iiu ), a oso-
ba kod KOie se na^aoi panike pgjavliuju sam a onria kirla tpobin
da aovon Dre^druaima (i u sličnim situacijatTia),_irna ispolia-
Da li vas je začudilo što za dijagnozu paničnog poremeća-
ja mora najpre da se isključi postojanje telesne bolesti ili stanja
kao uzroka napada panike? Skoro svaki ..Dsihički" por^mećaj^
pa i P o re n ie ^L KsiLge gdJLkyig.i?atološkim strahom, može bitL
tzazvan nektm telesnim pboljenjem, zbog čega je važnogrpveri-
fi daTono postoji. Ako postoii i ako|e ono uzrnlĆ'napada oanike.
" I n o ^ iie d^ieioženjufog pJ»!ien^Tš^yimisieQtf!Da obićnp
nestaiu i simptomi slraha i napadi panike. Naravno. moaućejg dq_
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 37
pa i takvo obpljenje koje izaziva napade panike ili ol^kšava nji-
hovu pojavu. Xada je Tna primer, teško biti siguran da li je vrto-
glavica posledlca napada panike ili poremećaja u funkcionisanju
centra za ravnotežu. III i jednog i drugog. U takvim situacijama
valja lečiti oba poremećaja, uz obaveznu konsuitaciju s vašim
lekarom, jer se „standardni" postupci u lećenju paničnog pore-
mećaja tada ne mogu primeniti. Na tabeli 5. navedeni su najčeš-
ći „telesni" (ili „organski”) uzroci napada panike.
Tabela 5. Najčešća telesna oboljenja ili stanja koja mogu ća dovedu
do simptoma straha i napada panike
• Bolest Štitaste žlezde
• Aritmije srca
• Prolaps mitralne valvule (specifična anomalija jednog srčanog
zaliska
■ Neki oblici epilepsije
■ Bolesti pluća i disajnih puteva koje se ispoljavaju otežanim di-
sanjem
• Oboljenje centra za ravnotežu
• Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvl)
Panični poremećaj najčešće počinje u trećoj deceniji ži-
vota, mada se može pojaviti bilo kada. Ipak, napadi panike su
retki kod dece, kao i kod starijih osoba. Kada zatraže stručnu
pomoć, obično prođe više godina, pa većina započinje lečenje
posle tridesete godine života. Večinu osoba s paničnim poreme-
ćajem (60-65%) črne žene. Nije sasvim jasno zašto je to tako, ali
se pretpostavlja da ulogu igraju društvenl črnioci (položaj žena u
savremenom društvu, u kojem su one često Mu konfliktu” između
obaveza prema porodici i potrebe da rade ili da se bore za svoju
karijeru) - I u nekim fazama njihovog života, poremećaj ravno-
teže Između određenih hormona (u periodu posle porodaja ili u
vreme pre ili posle menstruacije, kada su napadl panike uče-
staliji).
 38 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Noćni napadi panike
OtDrilika iedna. fetvrtina awih linHi <= panifrnim p n r a m ^ .
jgm ima na^ade panikg j tpkom noći^On i
. napadima. ali se PO.nelgm osobinama i razlikuju. Doživljaj stra-
lia je jačl, simptomi su izraženiji i česće uključuju do&vljajgu-
mfouta^AlLis
njihovoi trajanje jako promenljivo. Osofaa se najtešće probudi
"vggnrsEanju straha i panike, s Boiivtfajem đa umfre* Tlt da se
,j S i L a l , s £ i o g a ^ r j 3 . ^ n i §jjnptomi naiere izraženi,
„ a fe ia tl ffnlifesrnjHjdenja.^
Za razliku od nekih drugih poremećaja koji se pojavljuju
tokom sna, J J o ć m ^ aslieipenik&, nisu u
,.viEJaj!L.QOĆn im^ r o g r ^ ^ ^ o b a j e . jir i^ u n p j .svesti, za ^ r r i e
napada, kasmje se flO M S s v lh d etaiia napada i može da
ja io b r o a p ilg ,..
Posledice napada panike i paničnog
poremećaja
1. Agorafobija
Najčešća posiedica učestallh ili težih napada panike jeste
izbegavanje situacija za koje se pretpostavlja da na neki način
mogu da „provodraju" napade. To je put koji vodi u agorafobiju i
sreće se kod većine osoba (u oko dve trećine) s paničnim
poremećajem. Kod oko jedne trećlne osoba koje imaju agorafo-
blju, izbegavanje se pojavljuje već nedelju dana posle prvog
napada panike. U osnovi izbegavanja mogu đa se nađu sledeći
razlozi:
• Dovodenje u vezu napada panike sa određenom situacijom.
- Mesto gde se tznenada, „kao grom iz vedra neba", dogodio
prvi napad, Često počinje da se izbegava, što je sasvim ra-
zumljivo. Ako je do napada došlo u autobusu, izbegavanje
vožnje autobusom je veoma česta pojava. Ovo je primer
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 39
agorafobije kao naučenog straha. Sećanje na napad panike se
automatski poveže sa mestom na kojem je došlo do napada, pa
osoba može da pogrešno poveruje da je baš to mesto izazvalo
napad.
■ Napredvldivost budućih napada panike. - Pošto ne može da
predvidi da li će se, gde i kada ponovo dogoditi napad, osoba
može da „zaključi” da je najbezbednije izbegavati gotovo sve
situacije u kojima bi moglo da dođe do napada.
> Strah od pretpostavljenih posledica napada panike. - Osoba
koja se boji da bi tokom napada mogia da umre „od srca”,
izbegava da se nađe daleko od bolnice i za nju nikakvo puto-
vanje ne dolazl u obzir. Ako je strab od gubitka svesti i pada
domlnantan, uz osećanje sramote, jer bi okolina protumačlia
eventualnl gubitak svesti kao da je osoba pijana ili da ima
epilepsiju, izbegavanje može da bude još drastičnije i da do-
vede do potpunog odbljanja da se izađe iz kuće.
■ Doživljaj ili verovanje da se osoba neće snaći ili da neće moći
da kontroilše paniku i da se izbori s njom. - Na primer, osoba
može da potpuno odustane od korišćenja prevoznih sredsta-
va, jer misli da neće moći da „izdrži” vožnju, odnosno simp-
tome koji bi se tom prilikom pojavili.
■ Iščekivanje napada panike na određenlm mestima. - Da li će
doći do izbegavanja i pojave agorafobije takođe zavisi od
toga da li, u kojoj meri i u kojim situadjama osoba očekuje da
joj se pojavi napad panike. Za razvoj agorafobije dovoljno je
da osoba čvrsto poveruje da joj određena situacija može
„provodrati" napad panike, bez obzira da li će se napad tu i
dogoditi. „Profil” situacija koje se izbegavaju može direktno
da zavisi od toga gde osoba veruje da će joj se đogoditi
napad.
Kad se jeđnom „ustali”, izbegavanje odredenih situacija
se održava verovanjem da je baš ono omogućilo osobi da izbeg-
ne „ono najgore’ - napad panike. Ta se „strategija" u borbi pro-
tiv panike može u prvi mah ućiniti dobrom. Međutim, kako se
izbegavaaje odnosi na sve veći broj situacija (zbog određenlh
karakteristika tih situacija, koje ih čine „opasnim”), to osobi sve
 Đez straha o strahu, panict i fbbqi Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 41
40

više postaje jasno da izbegavanje ntje rešenje i da je ono sve Tabela 6. Situadje i mesta koja osobe sa agorafobijom često izbegavaju
više sputava I ograntčava. Isto tako, osoba vrlo brzo otkriva da
ni izbegavanje nije .gafancija” da se neće ponavljati napadi
panike, jer se napadi mogu pojavljivati i u sasvim „bezaztenim’ O^nre.iinrnstnri/lllirR tmovrt
sttuacqama, kada se to najmanje očekuje. U tom smislu, ago- j^ te s to tL . . u ^
rafbbija predstavija dobrovoljni gubitak slobode i u konačnom is- _ voz, automobil, avion, broa)
hodu, pristanak na život u „zatvoru" koji je osoba sama sebi na- Uffnla u. jislovima kada. ie aužva u saobraćaju i/ili.se. vpzllo ^
metnula. Tal .zatvor" postaje njena kuća, iz koje nJkud sama ne "često zaustavlia^izdatfltb jažloaa .....
izlazi, a takođe se boji i đa sama u njoj ostane. Trfni cen^ri. piiace. velikembne.i<uće i pradavnice ,
Nekada je važilo „pravifo” da nema agorafobtje bez izbe-
PoKrfitnFi
gavanja. Mada je izbegavanje ubedljivo najčešći oblik pona-
Bioskopi, pozorišta, velike dvorane
šanja u agorafbbijt, neke osobe sa agorafobtjom se trude da ne
Resjtorani ^ t
izbegavaju „problematične" situacije, ali u njima ostaju samo uz
veliki napor i tada Često traže da uz njih bude neko u koga imaju Zatvoteni-iLakućem..proatofi (lilU podrum,. tunej» codaempa«.
poverenje. žeieznisai^
Stanje osoba sa agorafobijom može da bude jako pro- Otvoreni ili zatvorenLstgdiaoL sportske dvorane ,
merrijivo, pa jednog dana mogu da se kreću po gradu, a već sle- SarrjpstgtoOJus^aOiS var?>Uć.e .

dećeg se osećaju nesposobnim da same izađu na ulicu. Razlozi Putovanje vaojofiSta boavka
za takve osdlacije nisu dovoljno jasni. Može se pretpostaviti da u bi Pomoć sPoro * W * .
je ta bar jednim delom u vezi sa raspoloženjem: svi mi imamo
»dobre’ i Joše" dane, samo što nam raspoloženje ne utiče u Upravljanjg^fizjigm t
tolikoj meri na ponašanje. Stajanje u redu (
k /»flpfafobija se daleko Češće viđa kod žena nego kod Sedenje-U j^lbar^ko] stollci, kod frizera ili na zadnjem sedištu
muškaraca: na svake 3 m 4 žene sa agorafobitom dolazi po j r automobila
razne pretpostavke, pa i teorije koje p ž^ Tužiranje/k^panje (naročito kada su vrgta od kupatila zaklju-
kušavaju da objasne ovu disproporciju u zastupljenosti agorafo- . čanaj . ^
tnje među polovima. Jedno Q<t oiogućiti obtaćnjanja ss odoog^
Ostati sam kod kuće
oćekiwaqja koja ima društvo u odnpsu na^
m'užkama i. žana; m na yi&e jt r i hvatljivo," d a dir^kbo
X 3?W>fililil v n ri r r ! rta aHgnvgjn. neprijatne situacije, ocr
se ova mesta i siUttcqa izbea»vaiu straha Od napada *
lrni:§ kgry.a. s a oćaki ijn hnrtaeniji.* alau. prikrivanje SlEfŽilNSfl
hj^fnuanjo . ijJiiiUtarei kn|l tnAUn talmfim panike, a n e zbofrmMtaiaitoacja t o o t nj B w>l
panike niihova alavna -oreokupacija", osobe,sa asMafabuonxaa^ -
niin^jjeet««BmjinJa mogu da pofražg jto m ć ,’ u alltobolu,,
najviše boie g<ti igHia 11 kniima bi bilo -ooasno’’ ili veoma neprj.- .
rrije rpttost d a 3e ifa iM o b tM m L fO tm pogtnjinje patalotlfng
jatno doživeti^naoad c a n i l i ^ l i ^ ,
"^m Jtao fltin aam p g probtenia. .
Na tabell 6 . su navedena mesta i situacije koje se *, Situacije u kojjima ne bi b[lo, njKofla Ko bi znao kako da im po-
najčedće izbegavaju u agorafobiji. Još jednom valja naglasiti da mogne ili hteo da ppmogne (uiica, nepoznata mesta)
 42 Bez straha o strahu, panici i fobiji
* SitLiacije U kojima se OSeĆaju kan rlg i? gjjfr na hi mnglj j f r
JJjpBegnu podzemna železnićafili bi bežanje bilo vrio ne-
pnj^imo (pozorište, pokretne stepenlce) " ""
* SJloacije u kojima se naia?s suviša dateka od » o je Kuće iii
n.ek29 drugog mesta gde se osećaju sigumo (putovanja)
Osobe sa agorafobijom se najćešče piaše pada ili gubit-
ka svesti, teške bolesti srca (infarkta), ludila, umokravanja ili gu-
bitka kontrole nad sobom. Ovi strahovi su uvek vezani za odre-
đena mesta ili situacije, tako da, recimo, osoba veruje da će se
sigumo onesvestiti (tj. doživeti napad panike) čim izađe na ulicu.
Konkretni strahovi u največoj meh odreduju „profil” situacija koje
se izbegavaju. Ako se neko naročito plaši da neće imati dovoljno
vazduha i da neće moći da pobegne, verovatno če izbegavati
liftove i podzemnu železnicu. U slučaju domlnacije straha od gu-
bitka kontrole i mogućrosti da se zbog gubitka kontroie ponaša
Jzbezumljeno” iii da Čak skoči s mosta, osoba će izbegavati da
peške prelazi preko mostova.
Strab u agorafoblji može da bude kompleksne prirode. Na
primer, osoba koja se sama nađe u autobusu javnog građskog
prevoza u vreme najveće gužve i najgušćeg saobraćaja, strepi
zbog više stvari istovremeno: sama je, niko joj neće pomoči,
zbog gužve ne može da se probije do vrata, a i vrata se neće
uskoro otvorfti, jer je saobraćaj usporen! Još ako še autobus
nalazi u tunetu ili na mostu ili dugo čeka da se upali zeleno svet-
lo da bi krenuo, „strah od straha” postaje sve jači i napad panike
se može učiniti neizbežnim. Zbog neodoljive potrebe da pobeg-
ne iz_ autobusa, ta osoba će jako žeieti da nekako dođe do
vozača i ako u tome uspe, možda bi ga zamoiila da stane, otvori
joj vrata i pusti je da izađe, makar to bilo nasred mosta!
Mada Se tO relativno retkO donarta airaafrihijg mnrp
sia buge u vezi sa napadima panike i može da se poiavi sasvJm
nezavifino od nfln—Ponažanfo knjp ^ tipi^nn u skJopu
agorafbbije može da bude i posledlca depresije. U svim tim slu-
čajevima tečenje agorafcrfjije ima određene specifičnosti i nije
vezano za lecenje napada panike.
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 43
2. Hipohondrija
„Hipohondrija” ne zvuči dobro i Ijudl ne vole da ih njihovi
doktori lli okolina smatraju „hipohondrima”. Doduše, nije prijatno
ni kada vas zovu „paničarem", jer i ta reč zvuči kao da preteru-
jete. „Hipohondrija” mnogima dodatno znači pretvaranje ili po-
trebu da se privuče pažnja. Bez obzira na to, neke osobe sa na-
padlma panike ponašaju se, kao što smo već videli, upravo u
skiadu sa stereotipom koji prati hipohondriju. To su Ijudi koji su
pre svega veoma okupirani svojim telom i simptomima i nikako
ne prihvataju psihološku „pozadinu" teiesnih smetnji, odnosno
ne veruju da je u pitanju strah. Zbog toga oni ,,idu” od jednog do
drugog lekara u potrazi za objašnjenjem, „pravom dijagnozom” i
lekom. Oni ranije ili kasnije počnu da veruju da je u pitanju
telesna bolest koju njihovi lekari još nisu otkrili i zato se podvr-
gavaju brojnim i često nepotrebnim pregledima. Uredni rezultati
na tim pregledima ne otklanjaju njihove sumnje' Ako postanu
potpuno preokupirane svojom „bolešću”, ovakve osobe nisu u
stanju da funkcionišu i biće im potrebno posebno pslhljatrijsko
lečenje.
3. Depresija
Depresija često prati panični poremećatf; ppdad ukazmju
da 30% do 70% svih osoba s pamčnim poremećajem tokpm
života ima bar jednu epizodu depresije. t Depresija se obično
pojavljuje kod Ijudi koji tokom dužeg perioda imaju napade
panike lli agorafobiju. Neki od njih su pokušavali da se leče, ali
bez uspeha. Ako Im je i životna situaclja komplikovana i nalaze
se pod stalnim stresom, mogu da u jednom trenutku „popuste”,
kao da „dignu ruke od sebe" i predaju se. Drugim rečima, de-
morališu se. Kod osoba s paničnim poremećajem i agorafobi-
jom, depresija najčešće i jeste posledlca dugotrajnog iscrplji-
vanja i demoralizacije. Tipično razmišljanje takvih osoba izgleda
ovako: „Trudim se da činim sve što treba da mi bude bolje, all
ne pomaže. Dosta mi je ovog stanja. Nemam više snage da se
borim. Nema nade da će mi ikad biti bolje”. U očajanju koje tada
 Bez straha □ strahu, panici i fobiji
44
nekoga obuzme, „uteha” može da se traži u alkoholu, nekontro-
lisanom uzimanju hrane iti lekova, pa i u drogama.
Kako izgleda depresija? Raspoloženje depresivne osobe
je obićno nedeljama i mesecima (ne samo nekoliko sati ili dan-
dva!) tužno, potišteno iii „prazno’ . Ništa joj se ne radi, a stvari
koje su joj ranije pričlnjavale zadovoljstvo, sada je ostavljaju
ravnodušnom. Nezainteresovana, može sate i dane da provede
zamišljena, „odsutna" ili nečim preokupirana, gledajući u jednu
tačku. Ona nije u stanju da se obraduje, čini joj se da „nema
izlaza" niti budućnosti i staino razmlšlja pesimistično ili „cmo’ .
Često se oseća umomo i bez ikakve energije. Motivacija joj je
„na nuli’ . Apetit joj je najčešće oslabijen, mada se ponekad
događa da depresivne osobe unose preterane kollčine hrane.
Slično je i sa spavanjem: dok većina depresivnih pati od nesa-
nice, ima i onih koji spavaju preterano i ne ustaje Im se iz kreve-
ta, jer Im se sve, pa i ustajanje i oblačenje, čini kao da je preve-
liki napor. Depresivne osobe se povlače u sebe, često nisu u
stanju da rade niti da obavljaju najjednostavnije poslove po kući,
negativno misle o sebi, osećaju se bezvredno i bespomoćno,
sklone su da sebe preterano optužuju, pa neke muči i neosno-
vano osećanje krivice. Najzad, mnoge depresivne osobe puno
razmišljaju o smrti, pa i o samoubistvu.
Kao što postoje različiti oblici ispoijavanja straha, tako se
i depresija sreće u rasponu od sasvim blage do veoma ozbiljne,
kc>ja zahteva bolničko lečenje. Od oblika depresije zavisi i način
njenog lečenja. Neki Ijudl mogu sami da se „iščupaju" iz lakšlh
oblika depresije, na primer tako što će otkloniti njene uzroke i
razrešiti probleme koji su najviše uticali da se ona pojavi. To je
lako reći, ali u praksi teško postiči, tako da je većlni ipak potreb-
na stručna pomoč. Svaku depresiju treba shvatiti ozbiijno: ako
ste sebe prepozriali u nekim od navedenlh načina ispoljavanja
depresije i depresija nikako ne „prolazi", mudro je da se obratite
svom iekarn lli pslhijatru za savet i pomoć.
Postojanje depresije dlrektno ometa lečenje panlčnog p o
remećaja i agorafobije tako što slabi volju i motivaciju, osobu či-
ni nezalnteresovanom za lečenje i ne omogućava joj da prikupi
dovoijno snage da bl se izborila sa svojim osnovnim probiemom.
Nspadi panike, panični poremećaj i agorafobija 45
Ako je depresija samo postedica paničnog poremećaja, obično
se njena ispoljavanja gube posle uspešnog lečenja paničnog
poremećaja. Kod nekih osoba, depresija „ostaje” i posie iščeza-
vanja panike - i u tim slučajevima je naročito važno da se le-
čenju depresije posveti odgovarajuća pažnja.
4. Postedice paničnog poremećaja na razne aspekte
svakodnevnog funkcionisanja i života
Drugi podnaslov bi ovde mogao da glasi j M t o peniint »
poremećaj th u a tfi ftyh>ljno?" A n iiiiiiiliiiMt* « * *
lirig i to i -------------- — " * * * **> - ,
femuCm nt •
bi|a. ’
Osobe koje imaju ovaj proMem sebe doživljavaju gore
nego u vreme kada nisu imali napade panike. Sebe obično vide
kao slabe ili nesposobne, ]o$ više im se pođnva sarnopouzđarh- ^
je l još više su n e s ig iim e ^ i zbog svegji tofl« su više sU a M oft *
ispoljavaju zavisnosl od druofc naro&to «v<vh bračnih part- 4
nera, ostalih članova porodice ili ukućana. t
Česti su nesporazumi u braku i porodici i za to postoje
brojnl razlozi. O tome je detaljnije izloženo u poglavlju 3. .,
doživljaj osoba sa paniKom je da ih njihovi naibiiži .ne razume-
jiT' i da jv k ti nfi shvdta oAHjno*. Osobie s© žale đa se ođ njih
u porodici očekuje da jarobJem" re&e kao i svaki drugi - što pre!
Bračnom partneru ili porodid je teško da shvate da stanje osobe ,
može da se menja' u tolikoj meri da je jedan dan u stanju da ..
funkcioniše škoro normatno, a da već sledećeg dana ne može
nikud sama da «mnJpe"wN^© neobično što se okolina tada zapi-
ta da li osoba možda preteruje u svom ponašarju i zahtevima,
a lako je zamisliti kakve su posledice takvih razmišijanja na nji-
hov odnos.
Kad je re č o braiiinim i porodi$nim protterain«, m t
'asiti da oni mogu da budu poeledica panjčno^ poremećaja i t
aflorafobije, kao što mogu da pfethode par>i£nom poremečaju i ^
da igraju naročito važnu ubgu u pojavi agorafobije. t
46 Bez straha o strahu, panici i fobiji
I dmštveni život osobe s paničnim poremećajem trpi iz
više razloga. Mnogi počnu da gube strpijenje s njom, je rje često
preokupirana svojim problemima u toj meri da samo o njima
priča, kao da ništa drugo ne postojl. Komunikacija postaje sve
više „jednosmema” i od sagovoraika se stalno traži podrska,
razumevanje, ponekad i razuveravanje da „ništa nije opasno”.
Zbog stida, straha od panike pred drugima ili nesigumosti, može
biti naglašena i sklonost ka povlačenju i zapostavfjanju socijal-
nih kontakata koji su do tada redovno održavani.
Radna sposobnost je takođe umanjena, naročito kada
postoji i agorafobija: tada osoba ima teškoće da sama odlazi na
posao, a na poslu može doživljavati napade panike ili živeti u
stalnom strahu da će joj se napad dogoditi na radnom mestu i
da će imati neodoljivu potrebu da pobegne kući. Ona često stre-
pi da neće moći da održi potrebnu koncentraciju ili da posao iz
drugih razloga neće obavljati kako treba, pa se boji da će da
izgubi posao, a da drugi neće moći da nađe.
Kada je prisutan teži oblik agorafobije, naglašena je za-
visnost od drugih pri obavljanju najosnovnijih aktivnosti. Izlazak
na ulicu, kupovina u prodavnici ili vožnja autobusom postaju pro-
blemi koje osoba ne može sama da reši i onda se skoro po prav-
ilu zbog toga oseća još gore. Naravno, nemogućnost samo-
stalnog funkcionisanja u čitavom nizu banalnih, svakodnevnih si-
tuacija ima dalje posledice, što osobu čini „psihičkim invalidom".
Najzad, osobe sa panikom i agorafobijom se osećaju
usamljeno i izolovano i nemajL s kim da podele svoje brige i
probleme. Ta izoiacija ima za posledicu da poveroju da samo
one imaju takve probieme - i zato im po pravilu bude lakše kada
čuju da nisL „jeđine na ovom svetu".
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 47
Zašto nastaju panični poremećaj i
agorafobija?
Mi i danas ne znamo tačno zašto i kako nastaju panični
poremećaj i agorafobija. 0 tome postoje razne teorije, ali nijed-
na nije sasvim dokazana i prihvaćena. Sve dok o ovim oblicima
patološkog straha ne budemo znali više, moramo da se zado-
voljlmo pretpostavkom da na pojavu napada panike i agorafobi-
je u većoj ili manjoj meri utiču razni činioci i okolnosti i da se njl-
hovi efekti verovatno prepliću.
Na današnjem nivou saznanja o paničnom poremećaju,
može se reći da se on pojavljuje kao rezultat određenih sklonos-
ti i okolnosti (slika 3). To znači da je i za prvi napad panike po-
trebno i jedno i drago: bez odgovarajuće sklonosti, određeni
događaji neće imati „snagu” da izazovu napad, kao što ni sklo-
nost, sama za sebe, nije dovoljna ako se na nju ne nadovežu
okolnosti koje će omogućiti da se pojavi napad panike. „Kom-
binacije” specifičnih sklonosti i okolnosti su različite kod različitih
osoba s paničnim poremećajem, što otežava bolje razumevanje
i proučavanje njegovih uzroka.
Slika 3. Shematski prikaz nastanka paničnog poremećaja
SKLONOST + OKOLNOSTI = PANIČNI POREMEĆAJ w | /
1. Sklonost za panični poremećaj
Svako od nas ima neke sklonosti. Neke od njih su veoma
poželjne, na primer talenat za muziku ili crtanje. Drugih sklonos-
ti bismo se najradije oslobodili, a nekih se možda i stidlmo. Kada
se kaže „sklonosf’, obično se misli da je to nešto urođeno ili
nasledno. Međutim, sklonost ne čini samo ono s čim smo rode-
ni, nego i svojstva koja smo stekli tokom života, naročito u de-
tinjstvu, kao i određena iskustva i osobine porodičnog okruženja
(tabela 7).
48 Bez straha o strahu, panici i fobijj Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 49

Tabela 7. Sklonost za pojavu paničnog poremećaja . Nesnalaženje u odnosima s drugima

. Tendencija preterane brige
Urođena sklonost Stečena sklonost • Lako odustajanje i povlačenje ako se brzo ne dođe do rešenja
t-hlasledni £iniQci
Jak strah od odvajanja u detinjstvu. - Veću sklonost za
panični poremećaj pokazuju i deca sa preteranim strahom od
2
3. Nedovoljna podrška od strane odvajanja. Ovaj strah se u detinjstvu ispoljava na razne načine:
od nelagodnosti i biažlh „protesta" deteta kada se odvaja od
4. Alkoholtzam iii narkomanija kod
majke, preko straha od samoće, noćnih mora prillkom odvajanja
__rooitelia i potrebe za stalnlm prisustvom roditelja, do potpunog odbljanja
5. Je^ka. hrogir.rjahnl^fit u poradici deteta da ide u obdanište ili školu. Mada strah od odvajanja mo-
že da bude „daleki prethodnik" paničnog poremećaja i naročito
l'i^lsa^ll^.uteva i
- t raumatsKa iskusfva otežanog agorafobije, on isto tako prethodi raznim drugim poremečajima,
c f^ r ^ ' M
nrdusehia ' pa veza izmedu straha od odvajanja, paničnog poremećaja i
7, Odredena svojstva liftnosti agorafobije nije specitična.
8. Verovanje đa je strah opasan Loša porodična atmosfera i nedovoljna podrška od strane
roditelja. - Osobe sa paničnim poremećajem često opisuju
svoje roditelje kao „hladne’ I nezainteresovane iti preterano briž-
Nasleđe. - Kađa je reč o paničnom poremećaju, doka- ne, sklone kontroli lli prezaštitnički „nastrojene". Naravno, na-
zano je đa postoji izvesna nasledna sklonost. Ali samo izvesna! knadni opis roditelja ne mora da odgovara pravom stanju, ali je
To praktično znači da će dete osobe s paničnim poremećajem izvesno da deca takvlh roditelja odrastaju sa dominantnim do-
imati nešto veču „šansu" da se kod njega pojavi isti poremećaj življajem da njihovim roditeljima nije stalo do njih, da se na ro-
u odnosu na dete osobe bez paničnog poremečaja. Koliko je ditelje ne mogu osloniti, da roditelji nemaju poverenja u njih ili da
velika ta „šansa" nije precizno izmereno; medutim, „nasledna ih „guše” svojom preteranom brigom i kontrolom. „Ishod’ je de-
opterećenost” paničnim poremećajem postaje znaćajna tek ako te koje je nesigumo u sebe, sa vrio malo samopouzdanja i sa
se „udruži" sa drugim činiocima koji mogu da dovedu do panič-, doživljajem da nije u stanju da reši ni najjednostavnije probleme.
nog poremećaja. Sto je više tih činllaca istovremeno prisutno, to Međutim, ne treba za sve „okrivljavati" roditelje: teško je nak-
je veća verovatnoća da se pojavi poremećaj. nadno rekonstrulsati da li je neslgurnost deteta posledica pre-
zaštitničkog ponašanja roditelja ili je dete po svojoj prirodi, od-
Temperament. - Osobe odredenog temperamenta mogu
nosno temperamentu, bllo nesigumo, pa je zato očekivalo veću
takođe da budu sklone paničnom poremećaju. Temperament je
pažnju od roditelja i na kraju bllo razočarano što takvu pažnju
skup urođenih svojstava ličnosti i paničnom poremećaju su sklo-
nije dobllo.
ne osobe sa sledećlm karakteristikama:
Alkoholizam ili narkomanija kod roditelja. - Alkohollzam ili
• Introvertnost
narkomanija kod roditelja mogu na razne načine da utiču da se
Strab od novog i nepoznatog formira sklonost ka paničnom poremećaju. Jedan od njih je
Preterani oprez 9enetske prirode, jer se naročito medu alkohollčarima nalazi
Sputanost u ponašanju nemali broj osoba koje boluju od paničnog poremećaja, all je to
 50 Bez straha o strahu, panici i fobiji
„prekriveno” dominantnim Ispoljavanjlma alkoholizma. S druge
strane, alkoholizam i narkomanija kod roditelja često utiču da
„klima” u porodici bude loša, što doprinosi da se kod njihove
dece pojavl sklonost ka paničnom poremećaju.
T e ška h m n irs m .h n la c t.n n n m r iir i neke
teške. hronjčne boles^i u porodici. dete već vrlo rano jnauči" da
u \g|p, nsftpajam rfa cn ho|e°ti i c™rt " T ^ đ ' l i v ' i doživliaiem
.da js tonlr.nJf3J ^ J e lq m (l kontrola uopšte) iisnnoouća, Sve to
_qa kasniie čini sklonim aa slmptom'e tumači kao .znak neke te-
lesne „katastrofe”, Što olak?ava pdjavu napada panike,
Bolesti pluća ili disajnih puteva i traumatska iskustva ote-
žanog disanja ili gušenja. - Osobe s paničnim poremećajem su
često kao deca bolovale od bronhitisa, astme ili upale pluća, ili
su Imali traumatsko iskustvo gušenja ili davljenja. Iskustva ote-
žanog disanja i strah od gušenja kod mnogih ostaju „trajno ure-
zani" i čine ovakve osobe posebno „osetljivim” na svaki nago-
veštaj da neće imati dovoljno vazduha (na primer, u malim, za-
tvoremm prostorima), ili na promene nivoa kiseonika ili ugljen-
dioksida u vazduhu, odnosno krvi. Takva „preosetijivost” može
da predstavlja trajnu sklonost za pojavu napada panike.
Određena svojstva llčnosti. - Da li se panični poremećaj i
agorafobija pretežno pojavljuju kod osoba sa određenlm svoj-
stvima ličnosti? Odgovor je i „da” i „ne”. Nisu sve osobe s na-
padima panike nalik jedna na drugu, ali one imaju i neke oso-
bj j 8 k°je SU vlše svojstvene n jim a .^ jjr tn r ^ t^ e ć jn a .fljitU a .
W d a ' sfrepe za ^ e ^ d ^ l i ^ O s i m toaa. takve osobe se brže
nWaaF.TflSe ni -1-
,ngiižažjLiiton rg dv'tta lu ; ________ _ u na|Dližoi okolini i Droblemi sa zdravl em uoošte. Dredstavliaiu
zbog čega se često osećaju nemočno da rešavaju probleme ili
^ đ m a SVOiu ^ L ia a riu ^ ffa bi to nekako narinmestile’ . m ^ T
gžLtMJU-Sklone Berfekciopjzmu m su veomajezervisane u -do-
kP?)Yaniu" radiie pribegavaju izbeaavanji^
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 51
iii odlagarTjLi rešavapja, problema neao. suočavanju sa.nepri-
jatnim stvarimg^Često sebe stavljaju u položaj zavisnosti od
drugifi. naročito kađa treba doneti heku krupnu o d lu kivN a i-
zad, osobe s paničnim poremečajem su često napete i ner-,
vozriiTrpitftefaiiiji oš’etljfve lia k o ršnjlve u odnosima s druglm
Ijudima««
J ^ M m ^ dsLjasOatt opasan^- Neki Ijudi odrastaju sa
uverenjem da je strah opasan iti sam po sebi - ili još češće, zato
što strah ima opasne posledice. Ova predstava o strahu se
„nauči”, ponekad još u detlnjstvu, a ispoljava se verovatno naj-
češčim pitanjem koje osobe sa panikom postavljaju svojim tera-
peutima: „Da li ču umreti od straha? Zar tofiko napada panike ne
dovede do telesnog oštečenja - i na kraju do smrti?"
2. Okolnosti koje pogoduju pojavi paničnog poremećaja
Već sam naglasio da se prvi napad panlke pojavljuje
obično u periodu povećanog „stresa". Pošto je „stres” reč koja
se šlroko koristi, želeo bih ovde da istaknem šta je to što pred-
stavlja naročiti stres za pojavu napada panike, odnosno koje
„vrste” stresa naročito pogoduju pojavl paničnog poremećaja.
Na tabeli 8 . su navedenl ti „obiici" stresa, tj. događaji i zbivanja
koja često prethode pojavl napada panike, pa se pretpostavlja
da uz sklonost, imaju uiogu u izazivanju ovog poremećaja.
Ove se okolnosti i događaji mogu „gnjpisati” na sledeći
način:
______________
o n ^ to ie s& već dogodito ili tek treba da se dogodi^) ima naročrto
i detine fia—
raicn .HSKa nniHsr 111 sm n
iiQkLdač" 7a naoati nanthft Knri nnih Imii su iož raniie jm stali
. naročito osettiivi u odnosu na zbivama u tetu. odnosno simo-

52 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Tabela 8. Okoinosti i događaji koji često prethode početku paničnog
poremećaja
• Sukobi i svađe u braku ili porodici
• Razvod
■ Smrt ili teška boiest bliske osobe
• Odvajanje od bliske osobe zbog preseljenja, odtaska na duži
put, itd.
• Materijalni probiemi
• Napeta situacija na poslu
• Teškoće u odnosima s Ijudima
• Teiesna bolest ili zdravstveni probiemi uopšte
• Hiperventilacija
• Stanje posle porođaja
• Iscrpljenost zbog posla ili iz nekog drugog razloga
• Uzimanje alkoholnih pića ili droga {marihuana, kokain, arnfeta-
min); odvikavanje od alkohola ili droga
• Preterano korišćenje kafe ili drugih pića sa kofeinom
• Nedovoljno spavanje
• Nizak nivo šećera u krvj {na primer, zbog držanja dijete ili
velikog razmaka između obroka)
2 Doaađaii koii bi se mopli okarakterisati kao „oošti
stres”. alLse nadovezuju na sklonostza poiavu naoada o a n ik ^
zboa toaa što se nisu razvili" adekvatni mehanizm i reaaovanj^
na strfm ukliučuiući i nedostatak samopouzdapja i nesigurnost.
Primeri takvih okoinosti su probiemi ubrS ku T porodicj_JiLjgr
ooslu^ konflikti sa liudima uopste. iscrpl[enost fna primer. zBo3 >
preteranoa anaažovania na posiu ili slaboa spavaniai i matefi-
iaine teškoće. Može se pretpostaviti da u svim tlm sitnacijama,
“ stres utlče i tako da lakše „ukijuči" i inače preosetljiv telesni sis-
tem za bežanje ili borbu, odnosno „slstem uzbune”.
3. Z h iva n ia koia biolnSkim m e h a n irm im a nrnvnniraiu n a ^
J)ad oanike k o d n soha sa odaova ra iućo m aklonošću. Naibblit
primeri fnrwi&o hr7n
Napadi panike, panitni poremećaj i agorafobija 53
porodaia. Hiperventilacija doprinosi da dođe do napada tako što
snižava nivo ugljen-dioksida u krvi, a porođaj najverovatnije uti-
če izmenjenom hormonskom ravnotežom. Alkobol. poiedine dro-
qe (marihuana. kokain. amfetaminV kafa i rinioa nića sa kofei-
nnrn takođe deluiu direktno na moždane centre i/ili remete odr.
~'nos izmedu supstanci u mozgu koje se zovu .neuroprenosnici" i
" laRo oiakšavaiu da se poiavl napao paniKe. mpogiinfemiia tnizak"
Tiivo šećera u krvi) izaziva simpt()me ko i su vrlo slični simptomi^
' ma što se viđaju za vreme napada panike; zato je razumljivo da
lo d a 'p o š lo ji sklAMSt 23 f)9fllCm pOTIHUlia], hipogiikemija može
da izazove i same napade panike. Biološki mehanizmi koji dovo-
de do napada panike nisu još sasvim rasvetljeni, ali je važno
nagiasiti da nema dokaza da su oni dovoijni da izazovu napad.
Kako dolazi do napada panike?
Što se tiće samog mehanizma nastanka napada panike,
mišljenja stručnjaka su veoma podeijena. S jedne strane su
istraživaći koji tvnje da je napad panike posledica određenih
bioioških promena, a s druge su oni koji za napad „okrivijuju’
psihološke mehanizme. Kako je to siučaj i sa mnogim drugim
pojavama u životu gde su stavovi jako polarizovani, ni jedni, ni
drugi nisu sasvim u pravu i Istina se verovatno nalazi „negde
između’ . Dakle, svako je „donekle" u pravu, a nama će za razu-
mevanje napada panike koristiti da pokušamo da povežemo do-
prinose i jednih i drugih, ne tvrdeći, pošto to ni ne znamo, da je
doprinos jednih veći. Uostalom, nepoznavanje svih detalja u
mehanizmu nastanka napada panike nije onemogućilo da se u
lečenje panićnog poremećaja uvedu uspešne tehnike koje su
rezultat raznih teorija. Tako se i ra ovom primeru pokazalo da u
lečenju možemo bl^ uspešniji nego u razumevanju - odnosno
uprkos tome što određene pojave ne razumemo dovoljno.
Prema biološkim istraživačima, napad panike nije moguć
ako mu ne prethode određene promene u funkcionisanju mo-
zga, naroćito promene u kojima ućestvuju „neuroprenosnici”.
54 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Međutim, taćna priroda tih promena n ije utvrđena, kao što nije
jasno koji su sve „neuroprenosnici” angažovani prilikom napada
panike. Ipak, jedan od glavnih argumenata bioloških istraživača
je u tome što napade panike mogu da spreče lekovi koji deluju
tako što utiču na pojedine „neuroprenosnike” na odredenim
mestima u mozgu.
Biološke teorije često pridaju značaj poremećajima dlsa-
nja koji se sreću za vreme napada panike. Jedan od njih je i
hlperventilaclja, koja označava disanje koje je ili previše brzo ili
previše plitko i učestalo. To dovođi do napada panike {mada ne
uvek), a hiperventilacija može da bude i posledica Hi samo način
ispoljavanja napada panike, a ne nužno i uzrok napada. Posle-
dice hiperventilacije su slične slmptomlma koji se viđaju za vre-
me napada panike, jer dolazi do vrtoglavice, omaglice, trnjenja
po rukama i nogama, „lupanja” i ubrzanog rada srca, slabosti u
nogama, stezanja i bolovlma u predelu grudi i doživljaja jakog
straha. Ovi simptomi nastaju zbog sm anjene količine ugljen-dl-
oksida u krvi i o lečenju hiperventilacije biče reči u posebnom
poglavlju (poglavlje 7).
Postoji još jedna zanimljiva teorija koja dovodi u vezu di-
sanje, strah od gušenja i napade panike. Prema toj teoriji, napa-
di panike nastaju kao posledica preosetijivosti urođenog meha-
nizma koji nas „opomrnje” da preti opasnost od ugušenja. Kada
se ovaj „alarm ugušenja’ Ltključi, obično se pojavijuje hiperven-
tilacija - i to se događa naročito u situacijama za koje se pret-
postavlja da u njima neće biti dovoljno kiseonika i da bi se zato
osoba mogla ugušrti. Tipičan primer takve situacije je mali za-
tvoren prostor, kao što je lift. Značl, do napada panike dolazi ili
zato što se ovaj „alarm ugušenja9 uključi suviše rano i lako, ili
zataji mehanizam da se on zaustavi kada osoba spozna da ne
preti stvama opasnost da se uguši. U prilog ovoj teoriji navode
se sledeća zapažanja:
» Strah od uouženia ie iedan od naičešćih strahova kod ijudi
- LJnnžte^
• -Doživliai auSenia ie čest simptom tokom nanaria nanik«^ ali
_niie simptom normalnog straha.
Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija 55
. Panični pnr*mpćai ia .ih*»Hiji»r, nhlik itnnliavania
patoloSkog straha kodobolelih od piućmh bolesti. ^
Medu psiholozima je najpopulamija teorija prema kojoj je
pngrfišno tumačenie telesnih simptoma nreduslov za ooiavu na-
~nada oanike. Prema toi teoriil. ooiava telesnih simptoma sama
d o sebi ne dovodl do napada panike ako sesim ^tomi u trenutku
n j^ r nn M n m tu m aće kao znaK aa OSOPlTT*
tom trenutku preti neka_opasnost. Za razliku od nekih bioloSkin
is V a ilv a S ^ ^ T re c Im ć n v ra ^ ^ ^ e hiperventilacija dovoljna da
izazove napad panike, stav ove goipe istraživača je da hiper-
ventilacija može to da učini samo ako se njenl simptomi protu-
mače kao znak „telesne katastrofe”. Tipični primeri su: tuma-
čenje jjju u a ja la c k C kod osobe kojoj je iznenada srce počelo da
„lupa” ili kuca jako brzo, uaušiču se”.kod osobe koja je ostala
bez vazduha, ili se” u slučaju vrtoglavice ili nesvestice.
Medutim, blio koji slmptom može da bude pogrešno protuma-
čen, naročito ako je nastao naglo: mnnflft knP ?a
vreme napada panike imaiu doživiiai .nestvarnoa” ill kao da su
*"se .odvoiiie’’ od svog tela, to redovno tumače kao znak gubitka
knntrnl^ ili l'udila.
Reč je, u stvari, o začaranom krugu koji stalno pojačava
strah i na kraju izaziva napad panike (slika 4). Začarani krug
otpočlnje simptomom koji se pogrešno protumači tako da kod
Slika 4. Začarani kntg u nastanku napada panike
I---------------------- -------- - “ ""
Telesni simptomi
* t
Pogrešno tumačenje Strah
osobe izazove jak strah lii pojača već postojeći strah, dovodeS
do novih telesnih simptoma. Ti simptomi se opet pogrešno tu-
mače kao znak da je osoba vitalno ugrožena, što dalje pojačava
strah i zatvara još jedan začarani krug. Nekoliko takvih krugova
je dovoljno da izazove napad panike.
 56
Bez straha o strahu, panici i fohiji
nost cTa^eTeleŠnršTmSom jjflflia a o o J m ia ć e J a iL ^ o a im a d o -
™ 4 a ^ . . r l a rw>laHi,'3 n o n rii^ ih i
fl/in
_j|| 0]T i^L/l
js k u s ta v a MO nnrnAI1 •'ilyrt in
^ a jj> rim ^ ^ kllftl/i Xli\M
^^jL ^ lira rto m e k a o š to s u ^s te z a r^ ^
dru-~
gim slučajevima, mje neophodan „neposredrT kontakt” sa teš-
kom bolešću ili smrćuijjovoljno je da ie osoba .čulalkako Ja jte^
ka relativno jnlada osoba iznenada umrjTiTi obolela nd n a i^ lT
n,w hnleati ili da 1011 nr>rnHi,'i naknnmrn nH takw hnl^ fi
PnofBŠnn t..m ^ A nje simptoma srene fift i kod onih nsnha
koie su same imale ozbiiine zdravstvene probleme.Anaročito
bolesti disaimh puteva^Ako se nekQ.aušioiboa astme ili teškoa
obhka bronhitisa. to iskustvo pamti celoa života i ono stvara
POSebniLOSetliivPSt na nedostatak v ^ r in h ^ k m i M nrimah tn-
mačl kao da nmristnii a,Aeni* 7atn n» pudi što sfi nflnitni nn-
-te tB 6Ća#rkaO Što sam već r ^ a n araro rolati»nn ^esto kod liurii
koll boluiu od astm e.
Mada pogrešno tumaćenje simptoma nije dovoljno da ob-
jasni sve napade panike, na ovoj teoriji se temelji kognitivna te-
rapija koja se pokazala korisnom u lečenju paničnog poreme-
ćaja. Suština ove terapije je u promeni načina na koji se tumače
telesni simptomi, aii i u promeni obrazaca razmlšljanja o strahu
uopšte. Tehnike kognitivne terapije će biti detaljnije prikazane u
poglavlju 8 .
Postoji još jedna zanlmljiva teorija prema kojoj se panični
poremećaj pojavljuje kao posledica več postoječeg, unapred iz-
građenog verovanjada su strah, telesni simptoml iti napadi pani-
ke opasni, odnosno da imaju opasne posledice. Te posiedice
mogu biti na telesnom planu (fatalna bolest, smrt), psihološkom
(guhitak kontrole) i/ili socijalnom (stid). Pretpostavka je da napa-
dl panike nastaju direktno kao posledica verovanja da sami
simptoml dovode, recimo, do infarkta, gubitka svesti ili ludila.
Moguće je da se ova verovanja bar kod nekih osoba mogu ra-
zumeti preko prve teorije, odnosno da su ta verovanja u vezi sa
Napadi panike, panični poremećaj i agorafohija 57
sklonošću da se telesnl simptomi tumače pogrešno, kao znak
da će doči do neke „katastrofe”.
Kako se održava panični poremećaj?
Kada se jednom pojavi panični poremećaj, šta pomaže da
se on dalje održi, pa i „učvrsti” , a da njegova ispoljavanja možda
budu još teža? Tome mogu doprineti Isti oni činioci koji su olak-
šali da dođe do prvog ili kasnijih napada panike (na primer, hi-
perventilacija), kao i činioci koji u stvari predstavljaju posledlcu
mnogobrojnih napada panike, pa i agorafobije (na primer, gubi-
tak samopouzdanja). Ovi činioci deluju mahom tako što snlža-
vaju „prag” na kojem nastaje napad panike. Jednostavno reče-
no, osobi ne treba „puno" da b|sejponovq poi9 ^ .^ .fia Q fc d o -
voljna'jTmanja „koffčina" stresa^ nova situacija na poslu u kojoj
se osoba nije najbolje snašla, nekoliko neprospavanih nočl ili vi-
rusna infekcija. Člniod koji doprinose održavanju paničnog po-
remećaja navedeni su na tabeli 9.
Još jedna pojava je od posebnog značaja kad je reč o či-
niocima u održavanju paničnog poremećaja. TojejnPriiflfinn llfi-.
meravanie pažnie na telo i frlfisne simptome. Osobe koie su-----
što se doaađa u niihovom teiu, stalno ^oslijšKuiu! ISlO i DC0.Vfit3x-
vaj u vltalne fO riT ^ l^ p i^ n J p rim e r Je ćesto merenje pulsa koje .
se vfđa' T&ff lST&ffl"6 sob~aj^ Takvo ’usmeravanje pažnje na tele-
sna zbivanjaTffioze Tmafif nekoliko posledica, a sve one, uz po-
grešno tumačenje simptoma, povećavaju verovatnoču da se po-
javl napad panike:
(1) Simptoml se doživljavaju težim ili jačim nego što
stvarno jesu.
(2) Simptoml mogu da traju duže.
(3) Simptoml se lakše primete, odnosno snizi se „prag” na
kojem se oni registruju, pa se odmah „šalje signal da nešto nije
u redu. Na primer, osoba lakše „oseti" da je srce počelo da kuca
58 Bez straha o strahu, panid i fobijl

brže, čak i kada objektivno nije došlo do značajnije promene Poglavlje 3.

srčanog ritma.
(4) Povećava se preosetljivost na simptome.
Samopomoć i lečenje

Tabela 9. č in io d koji pomažu da se održi panični poremećaj

A. PsiholoSki člnioci
• Napete situacije
•
Da li imate problem? Devet osnovnih pitanja
Nesnalaženje u rešavanju svakodnevnih problema
• Strah od đaljlh napada panike
• Strah od bolesti
Ako niste sigumi da imate panični poremećaj i/ili agorafo-
• biju, evo nekoiiko pitanja koja treba da postavite sebl da biste to
Tendencija da se sve vidi u negativnom svetlu
razjasnili.
« Gubitak doživljaja kontrole
• Gubitak samopouzdanja 1. Da li vam se često ponavlja da iznenada doživite jak strah,
koji brzo dostlže vrhunac i traje 10 ili više minuta?
B. Sodjalnl činioci
2. Da li je ovaj strah bar ponekad sasvim neočekivan?
• Hronični stres 3. Da li ste zbog ovih epizoda straba naročito zabrinuti ili uzne-
• Život pod stalnom „presijom” mireni?
• Problemi u braku, porodici i/ili na poslu 4. Da li se zbog tih eplzoda straha jako plašite za svoje zdravlje?
• Sodjalna izoladja
5. Da li zbog ovog straha često izbegavate odredena mesta,
Zapostavljanje odmora I opuštanja situacije, aktlvnosti ili Čak i neke Ijude?
C. Blološki činioci 6 . Da li vam je postalo teško da radite zbog straha ili ste zbog
• Hronična hiperventilacija toga zapostavili neke svoje aktivnosti?
• Nesanlca ili san koji ne okrepljuje 7. Da li ste zabrinuti kako vaše bliže i dalje okruženje reaguje
• Korišćenje alkohola, kafe ili droga zbog vašeg straha, i da li se zbog toga stidite ili vam je jako
• Fizičko iscrpljivanje, nedostatak »kondicije", umor neprijatno?
• Loše zdravstveno stanje, akutna infekdja, pad otpomosti 8 . Da li mislite da vaš strah u velikoj meri „nervira” vašu okolinu
ili smeta drugima da žive normalno?
60 Bez straha o strahu, panici i fobiji
9. Da li ste toliko preokupirani vašim strabom da često brinete o
budučim epizodama straha ili o njihovim mogućim posledlca-
ma po vaše zdravije?
Ako ste odgovorili potvrdno na bar jedno od ovih pitanja
(a obično se „prepoznate" u nekoliko pitanja), sigurno je da ima-
te problem i da treba sebi da pomognete. Ovo ne znači da ste
sebi postavili konačnu dijagnozu - to je posao lekara, odnosno
terapeuta. Ali, uverili ste se da imate strab čija ispoljavanja nisu
normalna i sa kojim „nešto” valja da učinite.
Pošto ste prepoznali da imate probiem - u ovom slučaju
napade panike i/ili agorafobiju - i pošto je to dijagnostički ,,ove-
rio” i vaš lekar, prvo je pitanje da li možete sami da ga rešite.
Naravno, to je stvar vaše procene i očekivanja. često sam imao
priliku da vidim da osobe sa napadima panike imaju sasvim ne-
realna očekivanja od lečenja. Neki uzaludno pokušavaju da
„snagom volje" spreče ili zaustave paniku, i veoma teško se ml-
re sa čtnjenicom da je tako nešto nemoguće. Orugi očekuju da
se „probiem” brzo reši i da se nikad više ne ponovi, pa se jako
razočaraju kada čuju da se to obično ne dogada. Treči bi želeli
da se potpuno oslobode svakog straha, zaboravljajući da je
strah u mnogim situacijama razumljiva, očekivana i normalna
pojava, a da im u drugim, strah spašava životl
Pošto se napadi panike i „strah od straha" teško podnose,
naročito ako su učestali, odosno veoma izraženi, razumljlvo je
što su pacijenti obično nestrpljivi i žele pomoć i „izlečenje"
odmah. Zato im u prvom kontaktu treba pružiti informaciju o
prirodi poremećaja, uveriti ih da nisu vitalno ugroženi, smiriti Ib,
pomoći im tako da im se što brže ubiaže ili otklone napadt
panike i najistaknutiji simptomi - i objasniti im da če lečenje
verovatno potrajati duže nego što oni očekuju. Ovo je istovre-
meno i prva faza lečenja.
Samopomoć i lečenje 61
Lečenje ili samopomoć?
Stručni savet neće biti izlišan čak i ako mislite da možete
sami da se izborite sa panikom i agorafobijom, i ja bib ga u
svakom slučaju preporučio. Nije nikakva sramota da se zatražl
stručno mišljenje. Štaviše, stručnjak-terapeut je u prilici da vam
kaže da li priroda vašeg probiema iziskuje njegovu pomoć. U
nekim situacijama možete pomoći sebi i bez formalnog lečenja.
Knjige kao što je ova, mogu da vam tada budu naročito korisne.
Na tabell 10. su prikazane okolnosti i situacije kada je realno
očekivati da je dovoljna pomoć koju sebi pružate. Međutim, po-
vremene konsultacije sa terapeutom su i u tom slučaju korisne i
Tabela 10. Situacije I okolnosti u kojima možete da se oslonite na
samopomoć
• Blažl ili umereno izraieni oblik paničnog poremećaja i agorafo-
bije, gde funkcionisanje nije u većoj meri kompromitovano (i
gde, na primer, osoba nije vezana za kuču zbog agorafobije)
■ Postojanje dovoljne motivaclje, snage i samopouzdanja da po-
mognete sami sebi, pri čemu želite da se bolje upoznate sa
principima i načinima sistematskog korišćenja odgovarajućih
terapijskih postupaka u paničnom poremećaju i agorafobiji
• „Obnavljanje gradiva" koje ste več jednom savladali tokom pret-
hodnog lečenja (na primer, u srtuaciji delimičnog ili potpunog
„vraćanja" simptoma)
trebalo bi da ih pianirate u određenim intervalima, kako bi tera-
peut „nadgledao” tok lečenja i eventualno vam ukazao na potre-
bu da nešto menjate u pristupu lečenju.
Kada je poželjno da lečenje „vodi" terapeut? Na tabeli 11.
su nabrojane takve situacije i okolnosti. Međutrm, i tada možete
da ubrzate i „pospešite’ svoje lečenje korišćenjem postupaka
samopomoći koji su opisani u ovoj knjizi.
Kome da se obratite za pomoć i savet u lečenju paničnog
poremećaja i agorafobije? Zbog načina na koji je organizovana
62 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Tabela 11. Situacije i okolnosti u kojima je potrebna stručna pomoć
• Teži obitk paničnog poremećaja i agorafobije (na primer, sa
veoma učestalim i jakim napadima panike i izbegavanjem koje
je takvog stepena da je osoba potpuno vezana za kuću)
• Komplikacije paničnog poremećaja i agorafoblje, naročito de-
presija, hipohondrija i preterano uzimanje alkohola
• Postojanje duševnog oboljenja ili težeg poremećaja ponašanja,
uz panični poremećaj i agorafobiju
• Postojanje telesnih bolesti ili stanja koja su u manjoj III većoj
meri „odgovoma” za pojavu napada panike
• Želja da se lečite lekovima III složenijim oblicima psihoteraplje
• Nedovoljna motivacija za samopomoć
• Nedovoljno samopouzdanje da ste u stanju da pomognete sa-
mi sebi
• Jak otpor prema promenama; strah od promena koje bi pod-
razumevale promenu navika I ustaljenog načina ponašanja
• Komplikovane životne okolnosti koje negativno utiču na moguć-
nost da sami sebi pomognete
zdravstvena služba u našoj sredini, psihijatar ili klinički pslholog
će moći da vam pomogne pre nego lekar opšte prakse (mada
ćete u mnogim slučajevlma od lekara opšte prakse tražiti uput
za psihijatra ili psihologa). Mnoge zbunjuje razlika između psihi-
jatra i psihologa, za koje često kohstimo zajednički termln „tera-
peut". Psihljatar je po svom osnovnom obrazovanju i profesiji le-
kar, a klinički pslholog nije. Međutim, i jedan i drugi mogu da
vam podjednako uspešno pomognu u rečavanju psibološkib
probiema, s tim što, za razliku od pslhologa, psihijatar može da
vas leči i lekovima. U nekim slučajevima, pslhijatar i psiholog sa-
rađuju u lečenju istog pacijenta, primenjujući pri tome različite
tehnlke i postupke.
Poželjno je da se obratite terapeutu koji ima iskustva u le-
čenju panlčnog poremećaja i agorafobije, je rje potrebno korišće-
nje visokospecijalizovanih dijagnostičkih i terapijskih postupaka.
U sektonj javne zdravstvene službe teško je birati terapeuta i
Samopomoć i lečenje 63
dospeti do eksperta koji bi možda najviše mogao da vam po-
mogne. Osim iskustva i znanja terapeuta, ključni činllac u leče-
nju je kvalitet odnosa koji se uspostavi između vas i terapeuta.
Ako niste zadovoljni napretkom u terapijl, i čak i kada mislite da
je razlog za to uglavnom ,,na strani” terapeuta, blio bi dobro da
s njlm o tome razgovarate. Bolje je o takvom probiemu otvoreno
razgovarati nego ga prećutklvati zbog straha da bi se terapeut
mogao „naljutiti” na vas. U svakom slučaju, vama ostaje moguć-
nost da pomoć koju vam pruža terapeut dopunite „materijalom”
koji se nalazi u ovoj knjizi. To će vam koristiti, bez obzira da li je
u vašlm očima terapeut ekspert ili nije, i kakav ste odnos uspo-
stavili s njim.
Još uvek su raširene predrasude o psihijatriji I psihijatrima
i možda vam neće biti „pravo" što se baš pslbijatru obraćate za
pomoć. Međutim, to nikako ne znaši da ste „ludi” (niti da ćete po-
stati „ludi”), kao što se ni psihijatri ne bave samo osobama koje
su obolele od teških duševnih bolesti. Znam da će neke i pored
toga mučiti „šta mlsle drugi”, no i u tom slučaju, pokušajte da se
setite da je daleko važnije da dobijete pravi savet I pomoć, i da
nemate nikakvog razloga da se stidite što vam sve to pruža psi-
hijatar - a ne hirurg ili očni lekar!
U vezi toga, mislim da u principu nije poželjno da krijete
da imate panični poremećaj i agorafobiju i da se od toga lečite.
Naravno, zbog predrasuda koje sam već pomenuo, to ne znači
da treba svakome o tome da pričate - recimo kada Idete na raz-
govor o poslu za koji ste konkurisali. U većini situacija, pokušaji
da sakrijete samo bi vas još više opterećlvall i stvarali dodatnu
napetost, a bez „garancije" da ćete u tome i da uspete. Osim
toga, potreba da se nešto sakrije redovno stvara iii pojačava
osećanje krivice, slabosti, stida ili sramote. A vi zbog paničnog
poremećaja i agorafobije niste ni krivi, nlste ni „slabić”, niti je to
razlog da se sebe stidite.
64 Bez straha o strahu, pantci i fobijt Samopomoć i lećenje 65

Tabela 12. Specifični citjevi tečenja paničnog poremećaja i agorafobije

Ciljevi lečenja i samopomoći i obiici iečenja i tehnike koje se koriste da bi se ti clljevi postigil

Bez obzira da il ste pomoć zatražili od nekoga ili ste rešlli Ciljevi Obiici lečenja i tehnike
da se sami uhvatite u koštac sa problemom, veoma je važno da
odredite šta želite da postignete, odnosno koji su clijevi vašeg Iščezavanje simptoma 1. Lekovi
lečenja. Ti ciljevi mogu da budu manje ili više amblciozni, što straha i napada panike 2. Kognitivno-bihejvioralna terapija
najviše zavisi od vas. U stvari, od konkretnih ciljeva koje sebi 3. Usporavanje disanja i druge tehnike
odredite obićno zavisl I da li će vam brti potrebna stručna po- 4. Kognitivna terapija (manje efikasna)
moć. Opšti cilj lećenja je da se smanje ili potpuno eliminišu ne- 5. Samopomoć (manje efikasna)
gativne posledice patološkog straha. Specifični clljevi iečenja 1. Kognitivna terapija
Išćezavanje straha od
paničnog poremećaja i agorafobije navedeni su natabeil 12 . simptoma i straha od 2. Samopomoć (manje efikasna)
Ovoliko ciljeva i naćina lečenja može da zbuni. S druge napada panike 3. Lekovi (manje efikasni)
strane, tabela 1 2 . vam pomaže da vidite šta želite i kako to mo-
žete da postignete. Prestanak izbegavanja 1. Izlaganje fobičnim situacijama
(blhejvior terapija)
Kako to izgleda u praksi? Kada se obrate za pomoć, Ijudi
2. Samopomoč
obično žele da se što pre oslobode simptoma straba i napada
panike, za šta dobiju lek. I zaista, lekovi najbrže deluju. Oni vas Sprečavanje napada 1. Lekovi
smire (ali vas ne uspavaju), smanje jačinu simptoma straha i ja- panike 2. Ostali oblicl lečenja i samopomoć
Činu napada panike, pomognu vam da uspostavite kontrolu nad (manje efikasni)
slmptomlma, prorede napade I u velikom broju slučajeva mogu
Prestanak pogrešnog 1. Kognitivna terapija
i da th spreče. Međutim, lekovi ne rešavaju sve probierne.
tumačenja simptoma 2. Samopomoć
Vrlo brzo se mnoge osobe koje imaju napade panike uve-
re da nije dovotjno samo sprečiti napade i simptome straha „Kontrola" simptoma 1. Kognitivno-bihejvioralna terapija
svesti na minimum. Već sam napomenuo da strah od narednih straha I napada 2. Usporavanje disanja i druge tehnlke
napada i stalna preokuplranost mogućim posledicama napada, panike 3. Lekovi (efikasni samo dok se
bez obzira Sto su se oni proredili ili Ih više nema, često pred- uzimaju
stavljaju mnogo veći prbblem i od samth napada. Šta onda Bolje podnošenje 1. Samopomoć
činrti? straha, „život uz strah“,
Najjednostavnije rečeno, to zavisi od toga šta je vama „ignorisanje straha'
važno. Ako vam je najvažnije da prestanete da se bojite simp-
toma straha i napada panike i da prestanete da verujete da su Razrešavanje konfli- 1. Dugotrajnija i intenzivnlja terapija
simptomi i panika opasni, bez obzira đa II ih i daije doživljavate, kata i problema koji
SU u vezi sa strahom
onda čete se opredeliti da naučite kako da ispravno tumačite
simptome i kako da na drugačiji način razmišljate o simptomtma Sprečavanje kompli- 1. Kombinovanje terapijskih postupaka
i strabu. To se može posfići tehnikama kognitivne terapije koje kacija i pogoršanja
možete i sami da primenjujete. Pri tome je, dakie, sekundamo
66 Bez straha o strahu, panici i fobijj
da li i dalje imate simptome, pa i povremene napade panike. To
je ono što bi neki nazvall „živeti uz simptome i strah, ali ih se ne
bojati".
Ako su vam ciljevi u izvesnom smislu „ambiciozniji", pa
žellte da sasvim nestanu simptoml straba i napadi panike, od-
nosno ako želite potpunu „kontrolu” slmptoma i napada, kao i da
prestanete da ih se bojite, stoje vam na raspotaganju tebnike
kognitivno-bihejvioralne terapije, koje se ponekad kombinuju i s
lekovima. Međutim, ovde je važno biti realan: potpuna kontrola
ni nad čim, pa ni nad panikom, u praksi nije ostvariva, jer uvek
postoji mogućnost da se kod osoba koje za to imaju sklonost
napadi panike ponovo pojave i više godina posle uspešnog le-
čenja. Kada se napad panike ponovi, mnogo je važnije znati šta
raditi i kako reagovati, nego se po svaku cenu truditi da „elimi-
nišete" simptome, a onda očajavati ako u tome ne uspete. Osim
toga, ako zaista prestanete da se bojite simptoma i napada, biće
vam skoro svejedno da li se oni pojavljuju.
U svakom slučaju, bolju kontrolu telesnlh simptoma mo-
žete postići pravllnim, usporenim disanjem i opuštanjem mišića.
Ako naučite da pravllno dišete, zaustavičete hiperventllaciju ko-
ja je često prisutna za vreme napada panike i direktno dovodi do
simptoma, pa ćete tako moći da utičete da simptomi iščeznu.
Vežbe opuštanja mišića mogu da smanje napetost, naročito ka-
da očekujete da dođe do napada panike. Osim što na taj naćin
smanjujete mišičnu napetost, možete da uklonite i druge posle-
dlce napetosti, kao što je glavobolja.
Ako imate agorafobiju i izbegavate razne situacije, neza-
obllazna komponenta vašeg lečenja je postepeno izlaganje sve-j
mu onome što vas plaši i što izbegavate. To je ono što neki sll-
kovito zovu „klin se klinom izbija’ , a predstavlja tehniku bihejvior
terapije. Nema tečenja nijedne fobije bez suočavanja sa „tzvo-
rom’ ili objektom fobije i odustajanja od izbegavanja, jer izbega-
vanje samo „potbranjuje’ fobiju. To suočavanje može da se
sprovodt na razne načine, što je detatjnije opisano u poglavtju 9.
Tebniku izlaganja možete da izvodite i sami, bez strućne po-
moči, all je u tom siučaju naročito važno da budete upomi i ima-
te dovoljnu samodiscipllnu.
Samopomoć i lečenje 67
Najzad, događa se, naročito ako ste več započeli lečenje,
da dođete do određenih spoznaja i saznanja o sebi i nagove-
štaja da su vaši glavni problemi određeni konfllkti koje imate sa-
mi sa sobom ili sa druglma. Ti konftikti su često u vezi sa pato-
lošklm strahom, ali ne moraju uvek to da budu. Ako želite da se
njima intenzivnije bavite, odnosno da ib bolje razumete kako bi-
ste ih na kraju uspešno razrešlli, ima smlsla da pomoć potražite
kroz pslhoteraplju koja može da potraje nekoliko meseci, pa čak
i više godlna, a sprovodi se obićno jednom nedeljno. Takvo le-
čenje daje najbolje rezuitate ako ste tokom prethodnog lečenja
uglavnom ovladali simptomlma, i „strahom od straha”, i ako su
jačina i učestaiost napada panlke postali bar podnošljivi, a Izbe-
gavanje svedeno na minimum ili je potpuno išćezlo.
U praksi se često kombinuju različiti terapijski postupci,
na primer iekovl i pslboterapija. Glavna prednost takvog pristu-
pa je u tome što se efekti ovih postupaka dopunjuju i uzajamno
pojačavaju. Kombinovano lečenje ima još više smlsla kada uz
panični poremećaj postoji depresija ill još neko stanje straha. U
odgovarajućim poglavljima sam detaljntje opisao kako se kom-
binuju konkretne terapijske tebnike i postupcl, jer to nije jednos-
tavno i zahteva da se poštuju određenlb pravita.
Da II je posle ovoga nešto jasnije? Ktjučna „poruka’ je da
ste i onda kada prihvatite lečenje koje sprovodi terapeut, vi ak-
tivni učesnik u tom procesu, već samim tim što odredujete nje-
gove clljeve. Zbog toga ste opet vi najmerodavnljt da kažete da
lije lečenje uspelo i u kojoj meri. Ono što zadovoijava vas, ne bi
bilo dovoljno nekom drugom - i obratno. Svako treba da odredi
svoje prloritete u lečenju - šta je njemu potrebno i šta je za
njega važno. Takođe je važno vtdeti koji postupak u lečenju kon-
kretnoj osobl najviše pomaže i „leži", i koju tehniku ona može
najbolje da nauči i primeni, jer sve tehnike ne „prijaju” svakome.
Uloga terapeuta je da vam najpre pruži informacije o pri-
rodi i uzrocima straha, panike I agorafobije (onoliko koliko se o
tome zna), a potom da vam da uputstva kako se sprovode od-
ređene tehnike u lečenju. Isto tako, posao terapeuta je da vas u
izvesnom smislu „vodi", da vas posavetuje i olakša vam lečenje,
ali možda najviše - da vam pomogne da sami nađete rešenje za

68 Bez straha o strahu, panict i
vaše probieme, koristeći one postupke koji vama najviše korisl
i odgovaraju. U skladu s tim, konačnu odgovomost za ishod la-
Cenja snosite vi i terapeut zajedno!
Svaki oblik patološkog straha nastaje mnogo brže nego
što iščezava. Jnstant lečenje" ovih stanja postoji samo u lošimj
filmovima i pričama bvalisavaca. Zbog toga bih rekao da su strp-
Ijenje i upomost prva, druga i treča najvažnija stvar u lečenju
paničnog poremećaja I agorafobije.
Osim toga, da biste sebi dovoljno pomogli, ključna je I
spremnost da se menjate. Manje je važno koliko dugo imate n d
pade panike i agorafobiju, koliko je strah izražen i koliko godin«
imate. Kao i kada su druge veštine u pitanju, potrebno je da pr~
đe izvesno vreme da biste naučili postupke koji se koriste u
čenju paničnog poremećaja i agorafobije, I možda vam korist
njih neće biti odmah vidijiva. Ono što ćete naučiti predstavtji
veštinu koju vaija redovno obnavljati, vežbati i utvrđivati. što “
više trudite, rezultati će biti brži i bolji. Tehnike koje naučite
biste se uspešnije „noslii” sa paničnim poremećajem i agoral
bijom možete da koristite i u drugim situacijama i one vam mogtjj
biti naročito od pomoći da se bolje suprotstavite stresu uopšteu,
Najzad, da bi vaše lečenje blio uspešno, potreban je postepen,
ali stalan napredak, bez obzlra na eventualna i povremena ra-
zočarenja i „padove"!
Uz odgovarajuće lečerije, panični poremećaj Ima ono štq
medicinskim jezikom zovemo „povoljna prognoza". To znači
se kod velike većine može postići stanje u kojem su simptonr^
napadi panike i ponašanje izbegavanja sasvlm iščezli ili stj
izraženi u minimalnoj meri, tako da osobi ne smetaju i ne remet^
je u njenom svakodnevnom životu.
Otpor prema lečenju
69
Samopomoć i lečenje
Tabela 13. Razlozi za otpor prema lečenju
Q tra h n r i ^
■ ...................
. Teškoće u,cjrihvalanju kompleksnosti lečeoia i pojedtnth postu- .
paka .
• NodavolioainoUvatiija
j . Sklonost da se lako odustane
■ Gubitakpažoieiboo -botesti" ,
. NedQSlatalUiQd^feMiaraae najbliže okoline ^ ^
ž u J i Najtešd^raz^ozi s^naveder^ n ^a b e lM S *1119^ 5^ 8
Tu je najpre strah od promene, Svako letenje aonosi
promenu, a vi ne možete da unapred znate da II će vam ta pro-
*meria „prijati” ili ne. Bez obzira kplifco se loše o&ećalu kakva.?u
ogranlčenja ij ,v3 SŠm životu nastupila k90 posledica paničnog ^
poremećaja ili agorafobiie, vama .status kvo" može da pruži tz-
vesnu „s ig u rn o s t” ,je r ste se na nju navikli. Reč je, dakje, o ?tra*^
j
hu od nepoznatog i neizvesnog - a možda i stra h u od slobode
koju blste imali Kada bi išc.e2 U napadl paniKe l fbblCrto lzb603
var>je. . ., . .
Sledećl uzrok otpora jesu nerealna očekivanja od lecenja,
o čemu je več bilo reči. M živimo u vremenu kada nam se upor-
; no „podgreva” iiuzija da za mnoge probieme ili bolesti postoje
jednostavna i brza rešenja. Tako se, na primer, reklamiraju le-
kovi koji uspešno leče gotovo sve - od impotenclje do raka. Zato
je razumljivo da če prosečna osoba koja nam se obrati za po-
moć zbog napada panike očekivati da i za to postoji „magičm
lek” - i da će potom biti razočarana što takvog leka nema. Takve
osobe često ne veruju kada im se kaže da se lečenje panike |
agorafobije ne svodi samo na uzimanje leka, pa mogu traziti
mlšljenja od drugih. Na žalost, nije redak slučaj da se od nekih
 Bez straha o strahu, panici i fobi$
70
„stručnjaka” sa sumnjivom kompetentnošću i reputacijom tada;
dobiju uveravanja da se „živci" mogu brzo izlečiti pomoću nekihj
čajeva, trava, dijeta lii posebnih seansi.
Otpor proističe i zbog teškoća u prihvatanju da lečenjej
podrazumeva veoma aktivnu ulogu pacijenta i da je lečenje pro-j
ces koji zahteva da mu se osoba u velikoj meri posveti, na načinj
na koji je posvećena svojoj karijeri, studijama ili porodici. TW
znači da za lečenje treba odvojiti dovoljno vremena, biti strpljiv^
shvatiti ga veoma ozbiljno, uložiti puno truda, stalno „negovatil
motivadju da se uspe i ne podleći iskušenju da se „dignu rukel
od lečenja. U svakom slučaju, vaše angažovanje u lečenju pa^
ničnog poremećaja i agorafoblje se bitno razlikuje od učešća u|
lečenju većine drugih poremećaja i za vas to može da bud^
nešto sasvim novo i neoblčno. Između ostalog, to angažovanjfli
podrazumeva i ćesta preispitivanja ispravnosti načina na ko#
razmišljate, reagujete i ponašate se. A kao što znamo, suoča-j
vanja sa sopstvenim greškama i zabludama nisu prijatna. * je postao skoro invalid zbog paničnog poremećaja ili agorafobi-^
Primer sasvim drugačijeg pristupa lečenju je hipnoza, j «
je u hipnozi uloga padjenta pasivna i on se uvodi u stanje une^
koliko izmenjene svesti kada mu se daju sugestije da, recimo
neće više imati napade panike i da će „sve da prođe”. Ali, bea
obzira koliko se nekome ovakva tehnika možda učlni atraktiv
nom {jer ne mora nlšta sam da „radi”), efekti takvih sugestija njj
traju dugo, pa rezultati hipnoze u lečenju paničnog poremećaM
nisu zadovoljavajući. Zaista, ima ii smisla podvrgavati se hipnoa
svaka tri iii četiri dana - već u zavisnosti od toga koliko dugfl
traju sugestije?
Postoji još jedan poseban problem u primeni postupak()l
za lečenje koji su opisani u ovoj knjizi. Kao što ćete videti, mntf
ge tehnike se oslanjaju na vođenje evidendje {u vidu dnevnikaj
i merenje (pomoču brojeva) težine ill učestalosti vaših simpto
ma, izraženosti određenih mlsli ili verovanja i stepena izražertff
sti nekih ponašanja. Velika većina tjudl nije navikla da o tom*
vodi dnevnik i mnogi se pitaju „da li je to baš potrebno”. Drugi s«
jednostavno lenji i „mrzl ih” da vode evidenciju. Nektma je pot
puno strana ideja da se simptomi, misli, verovanja i ponašartfj
mogu meriti. Međutim, vođenje evidencije, merenja i procenfl
Samopomoć i lečenje 71
vanja su ključne komponente postupaka koji su se pokazali us-
pešnlm u lečenju i nadam se da će vam postati jasno koliko je
! to važno dok budete čitali knjigu i primenjivali opisane tehnike.
Kada osetite da vam slabi volja da nastavite lečenje, uvek
se pitajte: „Šta dobijam, a šta gubim lečenjem?” Lečenju ćete
moći da se posvetite na pravi način samo ako vam je potpuno
jasno da je dobit od lečenja veća od svlh napora koje ćete uložiti
u lečenje, pa i da je veća od onog što ćete lečenjem da even-
tualno „izgubite”. A šta biste to mogll da izgubite?
Ono što &e gubi svakim lečenjem i naročito izlečenjem,
jeste „status” bolesnlka, odnosno odredene „privileglje” koje su
s tim u vezi. Največa „privilegija" koju možete kao „bolesnlk" da ‘
imate jeste pažnja. Ona je naročito važna osobama koje su to- '
kom života bile »gladne pažnje", je rje nisu dovoljno im alejlii su T
živele s jaklm utiskom da im se ne ukazuje dovoljna pažnja).
Ako je neko osetio da mu se ukazuje potrebna pažnja tek kada
je, neće biti naročito motivisan da se te pažnje odrekne, bez ob-^
zira koliko mu je jaka želja da se leqj^Sa ukazivanjem paznje*
testo Jde" i oslobađanie od odgovornosti zbog „bolesti", pa se t
iziečenje može doživeti i kao gubitak pažnje i suočavanje sa
raznim obavezama i odgovomošću.
Već sam rekao da najbliža okolirta osobe može da „sabo-
tira” njeno lečenje. Na primer, pacijenti se često žale da nemaju
podršku od svojih partnera, ukućana, članova porodice iti pri-
jatelja i da ih niko „ne razume". Često se događa da okolina ne
J shvata ozbiljno pacijentove simptome i strah, i stalno mu „šalje
poruku" da će ,,to" da prođe samo od sebe, da treba da se
„trgnu" ili „preseku stvari", kao i da nema svrhe upuštati se u du-
gotrajnl i komplikovani proces lečenja. Naravno, što je osoba
više zavisna od Ijudl u najbližoj okolini, što im vlše veruje i što je
više podložna sugestlji, to će ovakvi stavovl češće imati nega-
tivne posledice na njeno lečenje.
Otpor prema iećenju može da potekne i od pacijentovog
partnera, kome u izvesnoj meri i na određen način može da
..odgovara" postojanje napada panike, a naročito postojanje
agorafobije. Možda ćete Se iznenaditi: kako nekome ko vam je
72 Bez straha o strahu, panici i fol

blizak ili s kim žlvite može da odgovara što vam nije dobro ili Poglavlje 4.
imate problem? Ovo je delikatna i veoma osetijiva tema, o kojj«
mriogl ne samo što ne „smeju" da razmišljaju, nego o d itig j
reaguju odbrambeno ili negiraju da takav problem kod njih pos-j Lečenje lekovima
tofcjNo. ipak se vredi smelo zapitatl da It, recimo, vašem para
neru možda odgovara to što Imate agorafobiju, jer vi tolikoJaa
vlstte od njega da je on siguran da ga nećete napustiti. Ako je jjjj
' to, on pokazivao i znake jDosesivnosti" ili Ijubomore i ako irriaM
Česte konflikte zbog toga, izvesno je da će vam uskratiti podrsffl
u lečenju koju vi očekujete - razlog je jednostavan i leži u stra m
đa b! Izgublo kontrotu nad vama i strahu da bi vas uopšte mogagj
izgublti u slucaju đa se Izlečite.
S druge strane, pošto vam panični poremećaj ili agora&jj
bija onemogućavaju da normalno živite, možete imati dobajj
razlog ili Jzgovor* 5to sami ne donosite neke važne životn« Pitanje koje se često postavlja jeste zašto se nektm oso-
odluke, vsć to radijeprepuštata svom partneru. U tom siučaSy bama sa napadlma panike savetuje da uzimaju lekove, a kod
»čuvanje bolesti" će vas poštedeti od suočavanja s potrebotnjđfl drugih se lekovi ne koriste. U ovom poglavlju ću pokušati da ob-
sami donosite te odluke. J
jasnim zašto je to tako.
Ako misflle da kod vas postoie ovakvi ili slični probJfilfljj
Lekovi zauzimaju važno mesto u lečenju patološkog stra-
(n a p rim e rjv a š a potreba da partner bgde
ha, napada panike i nekih oblika fobija. Oni deiuju na određena
imali bolju kontrolu nad njiai^ruje dpbro da pred tim -zatvatatyj
mesta i odredene „neuroprenosnike” u centralnom nervnom sis-
oČi\ froblem se neće rešiti tako što ćete stalno izbegavati da s«
temu, za koje se pretpostavlja da imaju uiogu u izazivanju raz-
s njim suočite, a nerešavanje ovih problema usporava i kon>
plikuje vaše sveukupno iečenje. Ako ne možete da o tome ofej ličitih stanja patološkog straha. Mada se lekovi veoma često ko-
voreno razgovarate sa partnerom, vaija blti otvoren s vašim teij riste, mlšljenja o njima su veoma podeljena. Zato nije nikakvo
rapeutom. Ponekad je u takvlm slučajevima korisna bračna čudo što upotreba iekova zbunjuje mnoge koji traže pomoć. Što
partnerska terapija. je još gore, razni lekari često pružaju sasvim različite, pa i kon-
tradiktorne savete i informacije o lekovima. U čemu je problem?
Prvo, mnogi lekari imaju negativan odnos prema određe-
nim lekovlma, i onda taj svoj odnos prikazuju kao zvanični stav
međicine. Drugo, postoji veliki raskorak između istraživanja, ko-
ja obično preporučuju samo jedan oblik lečenja, i prakse, gde je
vrlo rašireno kombinovanje lekova sa psihoterapljom. Treće, još
uvek vladaju razne zablude u pogledu načina na koji se koriste
lekovi. Četvrto, često se gubi Iz vida da je uzimanje lekova koje
će dati željene rezultate, stvar dogovora između vas i vašeg
lekara i da se do dogovora može doći samo ako raspolažete
74 Bez straha o strahu, panici i fiobiji
svim infomnacijama koje su vam potrebne da donesete odgova-
rajuću odluku i ako imate poverenje u svog tekara.
Kada su lekovi u pitanju, kljućno je da se najpre odredt
zašto se oni upotrebljavaju. Na tabell 14. su navedeni glavni ct>
Ijevi korišćenja lekova u lečenju paničnog poremećaja.
Tabela 14. Glavnl ciljevi korišćenja lakova u lečenju paničnog
poremećaja
1. Manja izraženost teiesnih simptoma straha I smanjenje
učestalosti i jačine napada panike - do iščezavanja napada
panike
2. Sprečavanje napada panike
3. Smanjenje - do iščezavanja - straha od slmptoma straha i stra- ,
ha od napada panike
4. Priprema za primenu daigih tehnika lečenja, jer se te tehnike
mogu lakše konstiti ako su simptomi straha manje izraženi, a
napadi panike proređeni uz pomoć lekova
Primena lekova u lečenju paničnog poremećaja može da,
se ućini veoma jednostavnom. Što su simptomi straha i napacH
panike teži i učestaliji, to je veća verovatnoća da će biti pred-
loženo korišćenje lekova. Lek je logičan izbor i kada osoba na
može da podnese simptome i napade, i traži brzu pomoć i olak-
šanje. Neki Ijudi imaju tako jake napade da ne samo što nisu U
stanju da funkcionišu, nego ne mogu da započnu lečenje drugim’
sredstvima. U svim ovim srtuacijama, lečenje lekom ima puno 1
opravdanje. No, da li je takvo lečenje i dovoljno?
Na ovom mestu valja da se još jednom naglasi da ako se
koriste sami, lekovi nisu trajno rešenje ni za napade parrike, a|
kamoli za fobiju. To znači da su oni veoma efikasni i da često'
đrže problem „pod kontrolom” samo dok se uzimaju, a onda s#
simptomi straha i napadi panike vraćaju posie obustave koriS-
ćenja teka. To se događa kod čak 30% do 90% Ijudi koji su u z h
mali samo lekove. Dakie, da bl se sprečilo „vraćanje" panikat)
treba primeniti tehnike lečenja koje su u ovoj knjizi opisanes
Lečenje lekovima 75
Način na koji se kombinuju lekovi sa drugim oblicima lečenja si-
gurno predstavlja najveću veštinu u lečenju paničnog poreme-
ćaja.
U vellkom broju slučajeva, lečenje otpočlnje primenom le-
kova s ciljem da se ublaže, prorede i spreče napadi panike, da
se uspostavi bolja kontrola nad simptoma straba i da se smanji
„strah od straha”. Kada se ovi clljevi delimično ili u potpunosti
postignu, počinje koriščenje psihoterapijskih tehnika o kojima će
u daljem tekstu biti više reči. Neki terapeuti tada savetuju paci-
jentima da obustave uzimanje leka, dok im drugi sugerišu da
nastave. Česta je dliema da li da se prekine lli nastavi korišćenje
leka i tu nema „formule” koja bi bila primenjiva na sve: to zavlsi
od slučaja do slučaja, mada smatram da nastavak uzimanja le-
ka kod većlne ima smlsla.
Ponekad lečenje paničnog poremećaja počinje psihotera-
pijskim tehnikama, pa se onda uvedu lekovi zato što su simpto-
mi straha ili napadi panike suviše jaki i učestali. I tada, posle iz-
vesnog perioda kombinovanog lečenja, lek može da se obustavi
ili nastavi.
šta utiče na odluku da se lek uopšte koristi i kada se ko-
risti, da li da se i dalje uzima ili da se obustavi?
• Odnos pacijenta prema leku. Neki Ijudi nisu za „hemiju”, tj. ne
vole da uzimaju lekove uopšte, a pogotovo lekove koji „deluju
na mozak". Ponekad se ovakvi stavovi mogu anaiizirati i ko-
rigovati, aii u mnogim siučajevima je uzaludno ubeđlvati se s
pacljentom, jer to samo narušava terapijski odnos i može da
produbi njegovo nepoverenje prema terapeutu. Volja pacijen-
ta se mora poštovati, a konačno, svaki pacijent treba da pre-
uzme deo odgovomosti za način na koji če da se leči. S dru-
ge strane, ima pacijenata koji su skloni da leku pripišu i „zaslu-
ge" koje mu ne pripadaju, pa potcenjuju svoj doprlnos lečenju.
* Odnos terapeuta prema leku. Važno je naglasiti da i neki le-
kari i pslholozi takođe imaju otpor prema lekovima i da je taj
otpor u mnogim slučajevlma neosnovan. Ponekad se kao
argument protiv lekova uzima to što oni mogu da ometaju
učenje tehnika za uspešno suprotstavljanje strahu. Međutim,
76 Bez straha o strahu, panici i
ta teza je samo u nekim situacijama i delimično tačna. Drugi ka^
razlog za svoj otpor prema lekovima ističu zavisnost od leka, aH
kako ćemo videti, i ta zavisnost je samo uslovne prirode. Treq
ne savetuju uzimanje leka iz „doktrinamih” razioga, zato što taki
„piše" u knjigama do kojih oni jako drže, ili je to prepoaik|
udruženja kojima pripadaju.
* Podnošenje leka. Nema leka bez neželjenlh dejstava, sam<
je pitanje da li su oni kod konkretnog pacijenta izraženl i, akfl
jesu, u kojoj meri, kao i da ti je pacijent u stanju da ih podnosl
Ljudi se veoma razlikuju po tome kako reaguju na lekovai
neki se gotovo nikad ne žale na lek, čak i kada ga uzimaju ij
dozama koje pojavu nežetjenih dejstava čine više ver
nom, dok ima osoba kojima nijedan lek „ne odgovara’ , i
na svaki lek reaguju simptomima zbog kojih prestanu da
uzimaju. Ponekad je tu sugestija važan činilac: osoba s e ;
na gotovo sve simptome koji su u prospektu za lek nave
da mogu da se pojave tokom lečenja.
Lekovi koji se koriste u tečenju paničnog
poremećaja
U lečenju paničnog poremećaja se koriste dve gmpe W
kova (tabela 15). Nema bitnih razlika u efikasnosti između ov(j
lekova, m adaje mehanizam njihovog dejstva različit. Zato izM|
leka najviše određuju njegova neželjena dejstva, podnošljrvoal
eventualno prisustvo drugih poremećaja, kao što je to, na pl(
mer, depresija, I mogučnost da lek izazove zavisnost. PonekM
se određeni lekovi ne smeju upotrebljavati iz medicinskih razkl
ga, pa je i zbog toga togično da lekove ne treba uzlmati proil
votjno, već u dogovoru s vašim lekarom. | povećava njegova doza, jer iek može negativno da utiče na spo-
U prvoj grupi lekova (tabeta 15) su sedativi kao što
alprazolam i kionazepam (poznatiji pod fabričkim imenima kd
Xanax ili Ksatot, odnosno Rivotrii). Njihova najveća prednost jj
što imaju brzo dejstvo (efekti su očigledni posle samo nekoNM
Lečenje lekovima 77
Tabela 15. Lekovi koji se koriste u lečenju paničnog poremećaja
(hemijski nazivi)
1. Sedativi
■ Alprazolam
- Klonazepam
2. Antidepresivi
• „Serotonergički" (noviji): fluoksetin, sertralin, paroksetin, fluvok-
samin, citalopram
• Triciklični (stariji): klomipramin, imipramin
dana uzimanja) i dobro se podnose, a mana što se pacijenti koji
su ih uzimali duže vremena, sporo od njih odvlkavaju.
U drugoj grupi su antidepresivi, lekovi koji se primarno ko-
riste u lečenju depresije. Njihovo dejstvo nastupa tek posle ne-
koliko nedelja redovnog uzimanja i oni mogu imati više neželje-
nih dejstava, ali ne stvaraju naviku. Ipak, i ove lekove ne treba
naglo obustavljati, naročito kada su u pitanju noviji („serotoner-
gički”) antidepresivi.
Na tabeli 16. su prikazana hemijska i fabrička (zaštićena)
imena lekova koji se koriste u paničnom poremećaju i u drugim
obliclma patološkog straha, koji se često prepliću s paničnim po-
remećajem.
Sedativi (alprazolam, klonazepam, dlazepam, prazepam,
hlorazepat, lorazepam) se uglavnom dobro podnose; oni pone-
kađ mogu da izazovu osećaj usporenosti, pospanost, nešto sla-
biju koordlnaclju pokreta i probleme s pamćenjem, naročito ka-
da se započinje lečenje iii povećava njihova doza. Ti se efekti
gube kasnije tokom lečenja, jer se organizam „navikne” na lek.
Međutim, valja biti oprezan upravo onda kada se lek uvodi iti se
sobnost upravljanja vozilom ili nekom drugom mašinom, što za-
bteva visoku koncentraclju i koordinaciju pokreta. Ako je mo-
auće, tada je poželjno dan-dva izbegavati upravljanje automo-
bilom, obavljanje nekog posla na visini i slične akitivnosti.
 Bez straha o strahu, panici i Lečenje lekovima 79
78

Tabela 16. Lekovi koji se koriste u iečenju paničnog poremećaja, g * vrtoglavica i nesvestica zbog smanjenja krvnog pritiska, naročito
neralizovanog stanja straha i socijaine fobije pri nagloj promeni položaja tela) - i zbog toga ih većina pacijena-
ta teže podnosi. Neka od ovih neželjenlh dejstava (na primer, su-
Poremećaj Lekovi va usta) ne iščezavaju ni uz dalje uzimanje leka, mada naravno,
Hemijsko ime Fabhčki (zaštićeni) nazivi Ima pacijenata koji antidepresive podnose bez ikakvih problema.
Nije moguće da se unapred predvidi da li će i u kojoj meri kon-
Panični Atprazolam Xanax, Ksalol kretan lek da izazove određena neželjena dejstva kod konkret-
poremećaj Klonazepam Rivotril
nog pacljenta - osim ako on prethodno nije uzimao taj isti lek!
Pluoksetin Flunirin, Prozac
Sertralin Zoloft, Lustral Da biste bolje podneli antidepreslv, lekar će početi da
Paroksetin Seroxat, Aropax, Paxil vam ga daje u vrlo maloj dozl i da onda postepeno i oprezno tu
Fluvoksamin Pevarin, Luvox, Faverin dozu povećava. Kako sam već rekao, tokom prvih 6-8 nedelja
Citalopram Cipramil, Celexa lečenja često se kombinuju antidepresivi sa alprazolamom ili
Klomipramln Anafranil klonazepamom. Prvi razlog sam već naveo (smanjenje uznemi-
Imipramin Tofranil renosti i straha, koje mogu da pojačaju antidepresivi), a drugi
Generalizovano Diazepam Bensectin, Apaurin, Valium razlog je da se „premosti” period od nekoliko nedelja tokom kojih
stanje straha Prazepam Demetrin antidepresivi nemaju željenl efekat na slmptome straha i napade
Hlorazepat Tranex panike. Dalje uzimanje dva leka najviše zavisi od toga da li je
Lorazepam Loram, Lorsilan, Tavor
postignut željeni efekat (pre svega, iščezavanje napada panike).
Đuspiron Busplnol
Venlafaksin Efexor
U tom slučaju, neki pacijenti prestaju da uzimaju alprazolam, od-
nosno klonazepam, i nastavljaju lečenje samo antidepresivom.
Socijatna Aiprazolam Xanax, Ksalol U drugim slučajevima se nastavlja uzimanje oba leka.
fobija Klonazepam Rtvotril
Antidepresivi su dragoceni u slučajevlma kada je uz pa-
Paroksetin Seroxat, Aropax, Paxil
Moklobemld Auromid, Aurorix nični poremećaj, osoba i depresivna, jer deluju tako da se ubla-
Propranolol Inderal že, odnosno da iščeznu ispoljavanja oba poremećaja. Zato je u
tim situacijama antidepresiv logičan izbor u lečenju. Lečenje de-
presije ima posebne karakteristike i lekovi se oblčno koriste u
Antiđepresivi mogu na početku lečenja paničnog porerrri kombinaciji sa pslhoterapijom.
ćaja da izazovu još veću uznemirenost i strah, zbog Čega se n« Postoje situacije kada je potreban oprez pri korišćenju na-
retko kombinuju sa aiprazolamom ili klonazepamom - lekoviffl vedenih lekova. Na primer, alprazolam i klonazepam u principu
koji deluju brzo i umirujuće. Oslm toga, „noviji” antidepresivi (ft treba izbegavati kod osoba koje su „sklone” alkoholu. „Novije”
oksetin, sertralin, paroksetin, ftuvoksamin, citaiopram) mogu antidepresive nije poželjno komblnovati s nekim lekovima, a
početku lečenja takođe da dovedu do muke, povraćanja, prolhS nStariji” antidepresivi se ne smeju davati osobama koje imaju od-
nesanice I giavobolje. U najvećem broju slučajeva, ti se efei ređena oboljenja, na primer glaukom, uvećanu prostatu, pore-
docntje izgube, ali neke osobe ne mogu da ih Izdrže, pa sanM mećaje srčanog ritma i druga oboljenja srca. Ovo su razlozl više
inicijativno prestaju da uzimaju lek. „Stariji” antidepresivi (kkxf da lekove ne uzimate „na svoju ruku”, već prema savetu lekara.
pramin, imipramin) imaju još vlše nežetjenih dejstava (suva U Na tabell 17. su izneta pravlla za kohšćenje lekova u le-
ta, pomućen vid, zatvor, otežano mokrenje, gojenje, pospan« cenju paničnog poremećaja.
80 Bez straha o strahu, panici i fblg
Tabela 17. Pravila za korišćenje lekova u lečenju panlčnog
poremećaja
■ Postepeno povećavanje doze leka do odgovarajuće doze (do-
ze koja je efikasna, a ne izaziva neželjena dejstva)
• Nastavak uzimanja ieka u odgovarajućoj dozi
• Svakodnevno uzimanje ieka
• Trajanje iečenja (uz svakodnevno uzimanje leka) tokom najma-
nje 8 mesed, a Često i duže - nekoliko godina
• Uzimanje samo jednog leka ima prednost, ali je u nekim situaci-
jama poželjno i korisno kombinovanje iekova
• Lek iz jedne grupe može da se zameni lekom iz druge ako nijeJ
pokazao žeijene rezultate pri dovoljno dugom uzimanju u mak-
simainoj terapijskoj dozi, ili ako se lek ne podnosi zbog neže)je-j
nih dejstava
• Prestanak uzimanja leka uvek treba da bude postepen: trajanje,
perioda tokom kojeg se smanjuje doza leka do ukidanja zavisl
od vrste leka koji se uzima, ali i od doze i dužine uzimanja leka
Najčešće greške u lečenju nastaju kada se „prekrši" rtetj
od ovih pravila. Ne primer, nije retkost da se lek uzirra suvHl
kratko (recimo, mesec dana) i, ako nije dao željene rezultalj
„proglasi” neuspešnim. Druga česta „situacija” je da se lek B
uzima u đovoijnoj dozi, obično zbog neopravdanog straha fl
„zavisnosti” iii tokslčnosti pri visokim dozama. Ne postoji dcd
nijednog leka za lečenje paničnog poremećaja za koju se uni
pred zna da će biti efikasna: svi se razlikujemo, i nekome će
dovoljno 2 mg alprazolama dnevno, a nekome tek 4 mg. Za s«|
ki lek postoje samo maksimalne doze iznad kojih ne treba M.
ali raspon odgovarajučih terapijskih doza može biti veoma Širtil
JoŠ jedna česta greška je neuzimanje leka svakodnevt*
nego koriščenje samo ,po potrebi’ ili kada se pojave simpfcol
koji nagoveštavaju napad panike. Mnogo puta su mi pacijentt^
kll da uzmu lek samo pre nego što će da izađu iz kuće i lzk)|
se nekoj fobičnoj srtuaciji. Oni venjju da im je lek baš tada M
mogao i teško prihvataju činjenlcu da iek ne može biti efikai|
u lečenju napada panike ako se ne uzima redovno, zato štd^
Lečenje iekovima 81
za njegovu efikasnost neophodno da se postigne dovoljan i ma-
nje-više stabilan nivo leka u organizmu.
Trajanje lečenja lekom zavisi od raznih činilaca, medu ko-
jima je najvažnije stanje pacijenta. O prestanku uzimanja leka
se može razmišljati pošto simptomi straha i panični napadi nisu
bili prisutni tokom najmanje 3 do 6 meseci. Osim toga, trebalo bi
da je pacijent oviadao drugim tehnikama lečenja, odnosno sa-
mopomoči, pre nego što se on i njegov lekar odluče da počnu
da postepeno smanjuju dozu leka. Najzad, poželjno je da se
prestanak uzimanja leka vremenski ne „poklopi” sa nekim važ-
nim događajem u životu pacijenta; na primer, ako pacijentu pred-
stoji stupanje u brak, iii mu je na poslu situacija stalno napeta,
prekid leka se može odložiti. Nema razloga za nestrpljenje i žur-
bu, jer duže uzimanje lekova ne "oštećuje" organizam, čega se
inače prlbojavaju neki pacijenti.
Zavisnost od iekova: mit i stvarnost
Neki od lekova koji se koriste u lečenju paničnog pore-
mećaja izazivaju zavisnost. To se pre svega odnosi na sedative
alprazolam i klonazepam (i ostale lekove iz te grupe, kojt uklju-
čuju diazepam, prazepam, blorazepat i lorazepam). „Noviji” anti-
depreslvi ne izazivaju istl tip zavisnost kao ovi lekovi, ali oni u
svakom slučaju stvaraju izvesnu naviku.
„Zavisnost” je reč koja piaši, a naročito plaši Ijude koji i
inače imaju „višak" straha. Zato je važno da ovde nagiasim šta
-zavisnost” znači u kontekstu lečenja paničnog poremećaja i ko-
liko je ona „opasna”. Ovo je pogotovo važno zato što i među le-
karima postoje zablude o zavisnosti i strah od zavisnosti. Kada
se tome dodaju negativni pubiicitet u medijima i „prepričavanja
priča” o zavisnosti, jasno je zašto neki lekari svojim pacijentima
ne savetuju uzimanje lekova koji stvjaraju zavisnost, ili ih čak još
više piaše zavisnošću. Medutim, oni na taj način mnoge paci-
jente lišavaju dragocenog sredstva u borbi protiv straha i panike,
a neke i direktno dezavulšu.
 Lečenje lakovima 83
82 Bez straha o strahu, paniti i fbt<

toga, mlslećl da nikad neće moći da se „oslobodi” leka, ne treba

Pre svega, „zavisnost" od lekova ne treba polstovetiti si
odustati od predviđenog smanjivanja doze i nikako ne treba
alkoholizmom ili narkomanijom. Jedlna sličnost je u tome što i \
pacijenta „vratiti" na prethodnu dozu. Jedino se može usporiti
slučaju nagle obustave lekova, kao i naglog prestanka uzimanjj
tempo smanjivanja doze ako su simptomi suviše jaki, a pacijent
alkohoia ili pojedinih droga, kod Ijudi koji ih koriste duže vrema
na i u većim količinama, dolazi do neprijatnih simptoma koji člri| izrazito uplašen.
Ponekad se u smanjivanju doze dođe do samog kraja,
apstinencijalni sindrom. Iz ovoga sledi „zlatno pravlio” pri prima
odnosno ostane samo još jedna tabieta lli pola tabiete koju paci-
ni lekova koji izazivaju zavisnost: nikada nemojte da ih nagH
jent i dalje uzima više iz navike i straha da se potpuno „odvoji”
obustavljate! Za razliku od aikoholizma i narkomanije, gde se pj
od leka - nego zato što lek u tako niskoj dozi može da ima neki
pravllu povećava količina alkohola ili droge koja se unosi da b
značajan efekat. Takva „zavisnost" je isključivo pslhološke
se postigao isti efekat, pacljentl s paničnim poremećajem ved
prirode i naziva se „zavisnošću od poslednje doze”. U tim slu-
ma retko samoinicijativno povećavaju dozu sedativa i isto taki
čajevima je korisno da se zajedno s pacijentom analizira zna-
retko zloupotrebljavaju ove lekove. Razlog je u tome što pri du
čenje leka za njega i strah da definitivno prestane da ga uzima.
gotrajnom lečenju sedativima nije potrebno povećavati dozu dl
Uz podršku lekara i takvu anallzu, velika većina pacijenata je u
bl se održao postignuti terapijskl efekat.
stanju da potpuno prestane da uzima lek. No, ne smatram neus-
Apstinencijalni slndrom se skoro uvek pojavljuje ako |i
pehom ako poneki pacijent i dalje koristi tabletu dnevno da bl se
neko svakodnevno uzimao alprazolam i klonazepam tokom piji
rioda od najmanje mesec dana, pa onda odlučio da naglo prfl „obezbedio”. Svako ima pravo na svoje zablude!
Neki pacijenti i u fazi postepenog ukidanja leka nastavlja-
stane da ih koristi. Slndrom se ispoljava simptomlma koji liče ni
ju da svuda sa sobom nose lek, zato što veruju da je važno da
simptome što se sreću za vreme napada panike i ponekad ih J
Im se on „nađe" u slučaju da se pojave simptomi straha ili pa-
teško razlikovati od ponovnih napada panike. Retko su ti simfj|
nike. Lek im paiža „sigurnost” da će biti „gospodari situacije” i
tomi „teški" III opasni po život, ali su u svakom slućaju n e p rij^
sprečiti eventualnl napad panike. Ovaj tip zavlsnostl je takođe
i pacijenti ih se unapred plaše. Zato je najvažnije da se apstj
psihološkog karaktera i predstavlja „poštapalicu”. On se još zo-
nencijalnl sindrom spreći. Kako to ućiniti? |
ve „talismanska zavisnost" i rešava se intervencijama lekara,
Za probiem kojim vas mnogi plaše i člji i sam naziv moa
koje imaju za ciij da pacijentu pokažu da nošenje leka pruža sa-
da uplaši („zavisnost", „apstinencijalnl sindrom"), rešenje je ret|
mo iiuziju slgumostl ako pacijent nije na drugi način naučlo da
tivno jednostavno. Kao što je več više puta u ovoj knjizi nagM
sebe smhri i ohrabri u slućaju pojave simptoma ili straha. Naime,
šeno, dozu lekova koji izazivaju zavisnost treba postepenoN
pacijentu se objasni da napadi panike prolaze i pre nego što lek
veoma oprezno smanjivati do potpunog prestanka uzimanja tfl
počne da deluje. Pacijent se aktivno podstiče i ohrabmje da pre-
ka. Najbolje je da se to obavlja pod nadzorom lekara koji bi
stane da nosi lek, jer nošenje leka samo „pothranjuje” njegovu
pravio program „skidanja s leka”. Ako se to uradi u dogovonl
predstavu da bez leka „ne može”. Osim toga, uspešno rešava-
saradnji s pacijentom i redovno prati njegovo stanje, nema osd
nje „zavisnosti" tu podrazumeva i da pacijent ovlada tehnikama
be koja ne može da prestane da uzima lek. Naravno, samo afcjj
koje će mu zaista pomoći da smanji negativne efekte slmptoma,
to iskreno želll ;i
Pri postepenom smanjivanju doze mogu da se pojafcj pa >da spreči napad panike.
Koliko dugo traje „skldanje s leka"? To zavisi od doze koju
razni probleml, ali se svi oni mogu rešiti. Jedan od tih probtertl
ie pacijent koristio, dužine uzimanja leka i vrste leka. Što je veća
je pojava pojedinih telesnlh simptoma straha i uznemirendj
doza i duže uzimanje leka, to će proces postepenog smanjivanja
kada se smanji doza. Bez obzlra koliko se pacijent upiaši zb i
84 Bez straha o strahu, panici i fobjjt

doze trajati duže. On može da potraje nekoliko meseci, pa čak l ^oglavlje 5.

godinu dana. Bez obzira na dužinu trajanja, proces treba spro*
vesti do kraja, tako da se pacijent uveri da može da prestane da
uzima !ek bez posledica. Praćenje sopstvenih simptoma i
napada panike

Može vam se u prvi mah učiniti da nije potrebno da „mo-

trite" na svoje simptome i napade panike, jer ih već toliko dugo
Imate i dobro „poznajete". Međutim, postoji nekoliko razloga
zbog kojih je to poželjno i korisno:
• Nepouzdanost naknadnog pamćenja o tome šta vam se zai-
sta događalo za vreme napada panike (na primer, koje simp-
tome ste imali), kao i o tome kada ste tačno imali napade, u
kojim situacijama i kako ste se tada ponašali.
• Nesigumost u pogledu toga da li slmptomi predstavljaju ispo-
Ijavanje napada panike ili su možda ipak posledica neke te-
lesne bolesti.
• Utisak da se napadi pojavljuju bez ikakvog reda i pravila, bez
obzira na vreme, okolnosti ili situaciju, zbog čega vam nije ja-
sno da li nešto (i šta) doprinosi da se oni pojave.
• Praćenje napretka tokom lečenja i potreba da vidite da li ne-
što (i šta) treba da menjate u načinu lečenja.
Registrovanje simptoma vam pomaže da vidite da li pos-
toji neki „obrazac” ili „pravilnosf u njihovom pojavljivanju, bez
obzira na razlike u načinu ispoljavanja napada. To bi moglo da
vam pomogne da se uverite da su u pitanju ipak napadi panike,
a ne neka druga bolest. Kao što je već naglašeno, simptomi se
86 Bez straha o strahu, panici I fobiji Praćenje sopstvenih simptoma i napada panike 87

za vreme napada panike pojavljuju na određen, manje iii više podnošljiv, all nešto jači strah, 8 da ste imali veoma jak strah, a
karakterističan način (bez obzira što se simptomi mogu menjati 10 da je strah bio makslmalan.
od napada do napada). Kada se isključi njihova „organska” pod- Primer takvog „dnevnika” prikazan je na slici 5.
ioga, ne bi trebalo da postoji sumnja da su u pitanju „samo"
napadi panike. Ali, kao što ste se i sami verovatno uverili, tu Slika 5. Vođenje evidencije o napadima panike
sumnju je teško otkloniti i posle puno pregleda. Ono što sada
možete da uradite, jeste da na osnovu praćenja simptoma sebi Datum i Situacija/mesto Stepen straha Način reagovanja
pojasnite o čemu je tu reč, odnosna da sa više izvesnosti budete vreme (1-10)
uvereni da su u pitanju napadi panike, a ne nešto drugo. 8 Izlazak iz reda
7. maj Stajanje u redu
Na primer, praćenje simptoma može da vam pokaže da 10:30 u pošti
se oni često ne pojavljuju baš iz „čista mira”, nego da mogu biti Ubrzata sam ku-
9. maj Kupovina u su- 7
nećim izazvani. Ako je to tako, bićete više skioni da pribvatite permarketu povinu i zaboravi-
18:00
pretpostavku da nije u pitanju organska bolest, čija ispoljavanja la da kuplm sve
neće biti naglašenija u autobusu, u pozorištu, na ulici ili kad tre- što je trebato
ba da negde putujete. Organska bolest ,,ne zna” za ove okol- Gužva u auto- 10 Probijanje do vra-
10. maj
nosti i njena ispoljavanja su nezavisna od navedenih situacija. 14:30 busu ta i iziazak na
isto tako, praćenje napada panike može da vam pokaže prvoj stanici, posle
da se napadi, recimo, češće događaju u određeno doba dana (ili sam uzela taksi
noći). Takva pravilnost u njihovom pojavtjivanju ukazuje vam na 12. maj Sama kod kuće, 8 Pozivanje hitne
njihovo porekfo. Ako napade imate pretežno uveče, pre spava- 23:00 muž na službe- pomoći
nja, možda tome doprinose stres preko dana, umor i tscrplje- nom putu
nost. Ako vam se često dogadaju napadi tokom noći, moguči
razlozi su preteran unos kafe u večemjim ćasovima ili brižna
razmišljanja pre odlaska na spavanje. Pošto ste identrfikovali mesta i situacije u kojima vam se
Dakle, da biste proverili da li se simptomi i napadi panike događaju napadi panike, sledećl korak je da bolje razumete
pojavljuju tako „proizvoljno" kako vam se možda čini (a i iz dru- zbog Čega su te situacije za vas naročito „probiematične” i zašto
gih, gore navedenih razloga), važno je da o napadima panike reagujete na određen način. Na slici 6. je naveden primer „mar-
vodite evidenciju, kao neku vrstu dnevnika. U tom „dnevniku" kiranja’ ovih razloga.
treba da registrujete sledeće podatke: Ono što se iz primera na slici 6. vidi, jeste da dve situaci-
• Vreme kada vam se dogodio napad. je koje izgledaju identično („gužva”) izazivaju strah i povezuju se
s panikom iz sasvim različitih razloga. To zavisi od konkretnih
• Situaciju u kojoj je došlo do napada.
okolnosti, kao i naravno, od osobe koja tu situaciju prooenjuje.
■ Način na koji ste reagovali. Nekoje više zabrinut što ne može da pobegne, neko se više boji
• Stepen slraha koji ste pri tome doživeli. Ocenite svoj strah na da se ne „osramoti’ pred druglma, a nekome je dominantan
lestvld od 0 do 1 0 , gde 0 znači da strah uopšte nlste osetill strah od gubitka kontrole nad sobom. često se ovi razlozi „kom-
(malo verovatno za vreme napada panike, pogotovo pre binuju’ na veoma različite načine. U svakom slučaju, razume-
početka lečenja), 2 da ste osetili malo straha, 5 da ste osetili vanje razloga zbog kojih se neke situacije bojite, lii mlslite da bi
88 Bez straha o strahu, panici i fobiji

vam ta situacija mogla izazvati simptome iii napad panike, biće Poglavlje 6.
vam naročrto od koristi u fazi lečenja kada preispitujete oprav-
danost tih razloga.
Menjanje navika u lečenju
paničnog poremećaja

Slika 6. Situadje u Kojima postoji veća verovatnoća da se pojavi

napad panike i razlozi za tu verovatnoću
Između paničnog poremećaja i stresa postoji odnos uza-
Situadja Bežarije ne- Nema ko da Stid/ Strah od pada
moguće ili m i pomogne sramota jamnog potenciranja, tako da panični poremećaj pojačava do-
otežano življaj stresa, a onda stres dlrektno ili mdirektno utiče na pojavu
+++ ++ + napada panike. „Stres" se odnosi kako na „količinu” briga koje
Avion 0
imate, tako i na fizičko iznurivanje koje vam se ne mora učiniti
Setnja sa 0 + +++ +++ „prevelikim”, ali može uticati tako da se lakše pojavi napad pa-
detetom
nike. Tipični primeri takvog stresa su neredovna ishrana, slaba
Gužva u 0 0 +++ +++ „kondlcija” i nedovoljno spavanje, zbog čega možete biti stalno
obližnjoj umomi, Imati česte glavobolje ili osećati da su vam mišiči večito
prodavnici napeti. Tada može da vam oslabi i otpomost organlzma, pa ste
Gužva u +++ ++ + ++ zato podložniji infekcijama i teiesnim bolestima. Osobe .pod
autobusu stresom” lakše planu i iznerviraju se, imaju slabiju koncentraciju
Sam kod 0 +++ 0 + i brzo odustaju, Što ih čini manje sigumim, povećava im nape-
kuće tost, lakše izaziva potlštenost, i najzad, omogućava da lakše do-
Lift +++ ++ 0 ++ đe do napađa panike.
Odustajanje od odredenih navika pomaže da smanjite na-
petost i doživljaj da ste „pod stresom", što smanjuje verovatnoću
+++ = glavni razlog (razlozi) za strah da će doći do napada panike, pa na taj način doprinosi lečenju
++ = drugi važan raziog (razlozi) za strah paničnog poremećaja. Neke navike mogu i neposredno da utiču
+ = minimaian razlog (razlozi) za stnah da se pojavi napad panike, pa je očlgledna korist od njihovog
0 = ne predstavlja razlog za strah menjanja. Ipak, i ovde, kao i pri korišćenju drugih postupaka u
lečenju paničnog poremećaja i agorafobije, primenite princip
90 Đez straha o strahu, panici i fobiji
postepenosti u iečenju, pa nemojte previče navika da menjate u
isto vreme ili suviše brzo.
Koje su to navike koje vatja menjati?
Uzimanje sredstava koja mogu da provociraju napad
panike
Stimulativna sredstva kao što su kafa i neki jaki čajevi
mogu da izazovu ili da pojačaju slmptome straha i panike, mada
stimulativna sredstva (pre svega kofein) nisu glavni uzrok pa-
ničnog poremećaja. Čokolada i neka druga pića (na primer, ko-
ka-kola) takode imaju stimuiativne sastojke. Zato unos ovih
sređstava treba svesti na minimum (na primer, jednu do dve
šolje kafe dnevno), naročito ako primetite da su vam pojedini
simptomi (iupanje srca, znojenje) jače izraženi posle uzimanja
tih sredstava.
Nikotin takođe ima stimulišuće dejstvo i može da pojača
napetost i strah. Ako se ođlučite da prestanete da pušite, vodite
računa da to ne bude naglo, jer se tom prilikom mogu pojaviti
neprijatni telesnl simptoml, pa i napadi panike.
Alkohol može direktno da izazove napad panike, pa je
preporučijivo da alkohoi konzumirate u što manjim količinama, a
još bolje, da potpuno prestanete da ga uzimate. To naročito važi
ako istovremeno uzlmate i lekove. Kao što sam već rekao, neke
osobe pokušavaju da strah ubiaže lli „eliminišu” atkoholom, ali
čak i ako u tome uspeju, efekti alkohola su kratkotrajni. Da bi taj
efekat trajao duže, alkohol bi se morao gotovo stalno uzimatl, a
to ne rešava probtem, nego stvara novi, jer vodi u alkoholizam.
Kao i u slučaju nikotina, napadi panike mogu da se pojave to-
kom odvtkavanja od dugogodišnjeg, preteranog korišćenja alko-
hola. U svakom slučaju, vaše lečenje se znatno komplikuje ako
Istovremeno uzimate velike količine alkohola. U tom slučaju bi
trebalo da date prioritet odvlkavanju od alkohola, odnosno le-
čenju alkobollzma, pod kontrolom psihijatra.
Neke droge, na primer marihuana, kokain i amfetamin, ta-
kođe imaju „reputaciju" da mogu da izazovu napade panlke, pa
ib u svakom slučaju treba izbegavati.
Menjanje navika u lećenju panlčnog poremećaja 91
Nenedovna ishrana
Neke dijete ostavljaju veliki vremenski razmak između
obroka, što omogućava da se pojavi hipoglikemija (nizak nivo
šećera u krvi). Isto se može dogoditi i ako nemate ohičaj da uzi-
mate obroke u određeno vreme, nego ,,kad stlgnete”. Slmptomi
hipoglikemije su ponekad identični simptomlma koji se sreču za
vreme napada panike. Zbog toga u ishrani treba da vodite ra-
čuna o redovnom uzimanju obroka.
Izostanak okrepljujućeg sna
Bez obzira koliko i kako spavate, najvažnlje je da li se po-
sie spavanja osećate sveže i odmorno. Ako nemate takav ose-
ćaj, izvesno je da će to uticati da teže podnosite obaveze preko
dana, da ćete zbog toga biti napetiji i teže podnositi stres. U tak-
vom stanju će lakše moći da dode i do napada panike.
Zato je važno da obratite pažnju na „bigijenu spavanja”,
što podrazumeva koriščenje svih sredstava i načina da sebi
obezbedite dobar san. Na primer, uveče ne treba da pijete kafu
(niti druga stimulativna sredstava), a pred samo spavanje može-
te da popijete čašu toplog mleka. Trudite se da u periodu nepo-
sredno pre odlaska u krevet ne upražnjavate napome fizičke ak-
tivnosti. Tuširanje pre spavanja može takođe da vam olakša da
zaspite.
Nedovoljna fizička aktivnost
Fizička aktivnost može da vam pomogne da bolje pod-
nosite napetost i stres u svakodnevnom životu, a na taj način i
da smanji verovatnoću da zbog stresa dožlvite napad panike.
Mnoge osobe s napadima panike se boje fizičkih aktivnosti, jer
Im one izazivaju simptome (ubrzan rad srca, ubrzano disanje,
preznojavanje) koji ih podsećaju na napade panike. Posledlčna
fizička neaktivnost ne samo Što ih sprečava da se uvere da
fizička aktivnost nije opasna (o čemu će biti više reči u daljem
92 Bez straha o strahu. panici i fobiji

tekstu), nego ih i ne „priprema" da se lakše nose sa stresom, pa Poglavlje 7.

zato (unekoliko paradoksalno) čini većom verovatnoću da dođe
donapada panike.
Zbog toga je fizička aktivnost, prilagođena mogućnostima Kontrola nad simptomima straha i
konkretne osobe, veoma važna u sveobuhvatnom lečenju pa-
ničnog poremećaja.
panike

Ljudi se veoma razlikuju u odnosu na to koliko im je važna

kontrola u žlvotu uopšte, a i kontrola nad simptomima straha i
panike posebno. Neki podnose simptome i nauče da se zbog
njih previše ne „uzbuđuju”, zato što ih se više ne boje. Međutim,
drugima je jako stalo da uspostave kontrolu nad slmptomima,
bez obzira šta o njima misle. Na vama je da odredite da li je i u
kojoj meri ovakva kontrola važna i vama. Ako jeste, postoje
tehnike, opisane u ovom poglavlju, koje mogu da vam pomognu
da steknete bolju kontrolu nad slmptomlma. Pošto se sa tim
tehnikama upoznate, opredelićete se za one koje vama najviše
odgovaraju.
Pošto je lakše zaustaviti napad panike u njegovim pocet-
nim „fazama’ nego onda kada je već preplavio osobu, tebnike
za kontrolu simptoma valja primeniti čim se pojave prvi simpto-
mi ili nagoveštaji da „kreće” napad.
Kontrola nad simptomima može da pomogne u jačanju
samopouzdanja i pripremi za teže zadatke i postupke u sklopu
lečenja, kao što je izlaganje situacijama koje izazivaju strah.
Kao što je već istaknuto, kontroia nad simptomima može da se
postigne i pomoću lekova, ali se u tom slučaju lekovi moraju
uzimati dugo vremena. Još jedna tehnika koja se ponekad ko-
risti u dlju bolje kontrole simptoma jeste opuštanje (relaksacija)
mišića. Ova tehnika je detaljnije opisana u poglavlju 9.

94 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Tehnike koje se najviše koriste u cilju kontrole simptoma
odnose se na suzhijanje hiperventilacije. No, pre nego što se
detainije upoznate sa hiperventilacijom i njenim lečenjem, vredi
reći nešto o pokušajima da slmptomlma pridajete što manju
pažnju ili da ih „ignorišete" (što ne znači da simptome i negirate)
- u dlju bolje kontrole slmptoma,
Staro je pravilo da što veću pažnju nečemu pridajete, uto-
liko je veća verovatnoća da ćete ga primećivati, a ako je to i ne-
prijatno - ono će vam još više smetati. Naravno, ovo pravlio se
odnosi i na simptome straha i panike, Zato možete da pokušate
da simptome Jgnorišete", ili da odvratite pažnju od njih. Mno-
gimato ne uspeva, ali ima i onih koji su to u stanju da urade. Na
koji način?
• Jedna od tehnika je da vam pažnju privuče nešto što se izne-
nada pojavi i odvrati vas od misli o slmptomima. Na primer, mo-
žete sebi da izazovete „mali bol", tako što se jako uštinete (ili na
nekidrugi način).
• Ato ste maštoviti i smognete snage da se kada počne napad
panke, jsključite" i zamislite neku jako prijatnu ili lepu scenu -
to vam takođe može pomoći u nastojanjlma da kontrblišete si-
tuaoju.
Navedeni načini da se simptoml i panika „drže pod kon-
trolcm" testo ne daju željeni rezultat, ali možete da ih „ispro-
bate’, jer su veoma jednostavni. Ako ne pomažu, stoje vam na
raspolaganju druge tehnike za kontrolu simptoma.
Hiperventilacija
Mada hiperventilacija nije sastavni deo svakog napada
panke, ona je od velikog značaja za razumevanje zbivanja za
vreme napada. Smanjenje nivoa ugljen-dioksida u krvi je glavna
posledica hiperventilacije, jer se hiperventilacijom izbacuje veća
kolicina ugljen-dioksida. Bez obzira što bržim udisanjem unosi-
mo i više kiseonika u pluća, taj kiseonik zbog poremećene rav-
noteže između ugljen-dlokslda i kiseonika teže dospeva tamo
Kontrola nad simptomima straha i panike 95
gde je najviše potreban - do naših vltalnih tkiva i organa. To
znači da crvena krvna zmca teže Jsporučuju" kiseonik organiz-
mu, a na manjak kiseonika su naročito osetljive moždane ćeiije.
Drugim rečima, što brže dišemo, to će biti manje kiseonika u
mozgu. Ovo za posledicu ima sledeće dve grupe simptoma:
t) Vrtoglavicu, omaglicu, zbunjenost, nedostatak vazduha, za-
magljen vid i osećaj nestvamosti;
2 ) Ubrzan rad srca, utmulost i neosetljivost na dodir u rukama ili
nogama, oznojeni dlanovi I napetost mišlća.
Pošto hiperventilacija predstavlja fizičko naprezanje, oso-
ba koja hiperventilira često oseća vrelinu u telu, pocrveni, pre-
znojava se, umoma je iti iscrpljena. češće korišćenje gaidnih
mišića tokom hiperventiiacije dovodi do njihove napetosti, pa
čak i stezanja i bolova u grudima.
Ako se previše brzo disanje ili dahtanje (jako plitko i ubr-
zano disanje) nastavi, nastupa druga faza hiperventilacije, koja
može da se ispolji nekim od sledećih simptoma:
• Još jača vrtoglavlca, često praćena mukom
• Nemogučnost slobodnog dlsanja
• Jako stezanje ili oštar bol u grudima
• Kratkotrajna oduzetost mišića u raznim delovima tela
• Iznenadni gubitak svesti
• Sve većl osećaj straha —straha da će se nešto strašno do-
goditi (da će srce da „pukne" ili da prestane da radi, da će
doći do Jziiva krvi u mozak" lii da će osoba momentalno
umreti)
Ono što je možda najvažnije da znate o hiperventilaciji,
jeste da ona nije opasna, bez obzira koliko vam se učini nepri-
jatnom ili strašnom. Ubrzano disanje je sastavni deo „sistema za
bežanje iti borbu’ , pa ima ulogu da zaštiti organizam od opasno-
stl. Zbog toga je pri hiperventitaciji, automatska reakcija organi-
zma da očekuje opasnost i da na nju reaguje bežanjem ili even-
tualno borbom. Međutim, ako očlgledne spoljašnje opasnosti
nema, osoba kojahiperventilira često veruje da opasnost dolazi
iznufra, odnosno iz sopstvenog tela. Naravno, to je pogrešno!
96 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Ubrzan rad srca tokom lapada panike neće da ošteli vaše srce
i niko ne umire od samog straha, ako mu je srce zdravol Bez
obzira koliko je neprijatan i mučan, jak strah ili napad panike,
sam po sebi, fizički ne cštećuje vaš organizaml
Mada postoje veike razlike u simptomima, odnosno na-
činu ispoljavanja hipenentilacije, oni se često podudaraju sa
simptomima koji se pcjavljuju za vreme napada panike. Hi-
perventilacija može direktno dovesti do napada panike, a biaga
hiperventilacija može ojobu „držati” u stanju dugotrajne strep-
nje. S druge strane, neki „stres” lli jaka, a naročito neprijatna,
osećanja, mogu da izazovu ili pogoršaju hiperventilaciju.
Kada se kao pcsledtca hiperventilacije pojave telesni
simptoml, njihovo pogrešno tumačenje u smlslu neke „katastro-
fe” samo ih još više pojačava i tako „kreće" napad panike. To-
kom napada panike, biperventliacija se pogoršava i tako se zat-
vara začarani krug, prikazan na slici 7.
Važno je znati da hiperventilacija nije uvek primetna ni
osobi koja biperventilira ni njenoj okolini. Dakle, hiperventilacija
može bifi „prikrivena", kao kod osoba koje „neprimetno" biper-
ventiliraju tokom dužegvremenskog perioda. U tom siučaju se
organizam „navikne" na niži nivo ugljen-dioksida u krvi, pa izo-
stanu tipični slmptomi hperventilacije. Međutim, svaki dalji, ma-
kar i minimalni pad nivoa ugljen-dloksida (na primer, prilikom uz-
disanja ili zevanja), može biti dovoljan da dovede do simptoma.
To može da objasni naizgled iznenadni početak napada panike
i izjave mnogih da ,,ne osećaju” da hiperventiliraju.
Oblici blperventilacije
Postoji najmanje tri oblika hiperventilacije i važno je da
umete da ih razlikujete.
(1) Brzo disanje idahtanje
Brzo disanje i dafttanje se tipično viđaju kada je neko jako
uplašen ili za vreme napada panike. Ovaj oblik hiperventilacije
vrio brzo smanjuje nivougljen-dloksida u krvi, još više pojačava
strah i slmptome napada panike.
Kontrola nad simptomlma straha i panike 97
Stika 7. Začarani krug koji uključuje hiperventilaciju, simptome panike
i njihovo pogrešno tumačenje
MStres“
4»
Hlperventilacija
tc
Simptomi panike
* ♦
Pogrešno tumačenje simptoma f
4» t
Pojačavanje straha
♦
Jače izraženi slmptoml panike
+ t
Hlperventilacija
(2) Uzdisanje, zevanje i ostajanje bez daha
Uzdisanje često dovodimo u vezu sa fieraspoloženjem i
depresijom, a zevanje sa dosadom, umorom ili pospanošću.
Međutim, ovl obiici previše dubokog disanja mogu da postanu i
jo š a navika" koju viđamo kod nekih Ijudl i onl odražavaju
hroničnu hiperventilaciju. Ostajanje bez datia povezujemo sa
nečim što je neprijatno ili zastrašujuće, ali se to događa i kada
je u pitanju neka dobra, neočekivana vest - t u je reč o nagloj,
iznenadnoj reakciji. Otuda izraz „Ostao sam bez daha”.
(3) Hronična biaga hiperventilacija
U ovom obliku hiperventilacije, koji je takođe Joša navika
pri disanju, biago povečanje brzine ili dubine disanja se održava
tokom dužeg vremenskog perioda. Osoba koja na taj način hi-
perventilira često preterano strepi, ponekad oseća vrtoglavicu i
može da se žali na razne, nespecifične simptome. Na primer,
nisu retke žalbe na slabu koncentraciju ili teškoću da se ,,nor-
malno razmišlja". Kad se takva osoba nade u nekoj stresnoj
situaciji i sasvim malo produbi ili ubrza svoje disanje, može doći
do napada panike.
98 Btz straha o strahu, panici i fobiji
Prepoznavanje hiperventlacije
Prvi korak u lečenju hipervertilacije je da prepoznate ka-
ko i kada hiperventilirate. Zato pokJŠajte prvo da sebi odredite
brzinu disanja: tokom narednog mhuta računajte jedan udisaj i
jedan izdisaj kao 1, sledeći udisaj izdisaj kao 2, i tako redom.
Nemojte namerno da menjate brzim disanja i napišite ovde koli-
ka je brzina vašeg disanja tokom jednog m inuta:____ .
U ciiju prepoznavanja hiperventilacije, skrećemo vam pa-
žnju na sleđeće:
(1) Da li suviše brzo dišete?
Brzina disanja kod prosečne osobe u mirovanju je 6-12
udisaja/izdisaja u minutu. Ako je vaša brzlna disanja veća od
ove, treba da je smanjite.
(2 ) Da li dišete suviše dubolo?
Da li vam se ponekad ćini kso da vam se grudni koš „ra-
širio" od siinog naprezanja prllikomdisanja? Ako jeste, treba da
dišete više Iz trbuha I kroz nos lli da pokušate da dlšete „pliće” i
polako. Disanje iz trbuha se spro\odi tako što stavite ruku na
trbuh, polako i duboko udahnete teko da vam se „raširi’ trbuh,
aii pri tome ne podižete svoja ramena!
(3) Da li često uzdišete Hi zemte?
Dok uzdišete ili zevate, vodte računa da tada ne dišete
previše duboko; takođe se trudite da vam se to ne događa
suviše često.
(4) Da li ostanete bez dahi ili duboko udahnete kada
vam, na primer, neko kaže nešto ito uopšte niste očekivali ili
kada telefon iznenada zazvoni?
Ako jednom udahnete duboto, može doći do hiperventi-
lacije.
Osim prepoznavanja načina na koji hiperventiilrate, važ-
no je da znate koje aktivnosti, zbivaija ili situacije mogu da iza*
zovu hiperventilaciju.
(1) Da li ste često napeti, nevozni, upiašeni ili zabrinutš? ,
Kada se tako osećate, može vrto lako da dođe do hiper*
ventilacije.
Kontrola nad simptomlma straha i panike 99
(2) Da li su vam obroci neredovni?
Ako držite neku strogu dljetu ili ne uzimate redovno ob-
roke, mogu vam pasti krvni pritisak i nivo šećera u krvi, što ta-
kođe doprinosi da se pojavi hiperventilacija.
(3) Da li mnogo pušite ili pijete mnogo kafe?
Nikotin, kafa, pa i čaj, deluju stimulišuće na vaš organi-
zam. Pušenje olakšava pojavu hiperventilacije jer smanjuje ko-
ličinu kiseonika koja je dostupna ćelljama. Pokušajte da svedete
pušenje na minimum i uzdržite se od pušenja pre nego Što se
nađete u situaciji u kojoj očekujete da vam se pojavi strah ili
napad panike. Što se tiče kafe i čaja, ne bi trebalo da pijete više
od jedne do dve šolje dnevno. Ako mislite da kafa doprinosl
pojavi napada panike, trebalo hi da je u potpunosti izbegavate.
(4) Da li pijete previše alkoholnib pića?
Nekoliko sati posle uzimanja veče količine alkohola lli ka-
da ste mamumi, lako može doći do hiperventilacije.
(5) Da li spavate dovoljno?
Ako ste preterano umomi zato što ne spavate koliko vam
je potrebno, možete da budete nervozniji nego inače, kada lak-
še dolazi do hiperventilacije. Pokušajte da legnete i ustanete ot-
prilike u isto vreme svakoga dana I da spavate onoliko koliko
vam je potrebno da histe se osetili odmomo i okrepljeno.
(6 ) Da li patite od astme, „sinusa’ ili nekog drugog oboi-
jenja disajnih puteva?
Sve ove bolesti mogu da remete vaše disanje i da iza-
zovu hiperventilaciju. To se takođe odnosi i na osobe koje Imaju
veoma izražen strah od gušenja.
(7) Da li dišete na usta?
Veća je verovatnoća da ćete hiperventilirati ako dišete
pretežno na usta. Kad god primetite da to činite, pokušajte da di-
šete kroz nos. Disanje na usta je samo „loša navika" i najčešće
se može ispraviti vežbanjem.
(8 ) Da li suviše brzo hodate?
Ako suviše brzo bodate, treba da znatno usporite svoj
hod i da se često zaustavijate, jer takva fizička aktivnost može
dovesti do hiperventilacije.
100 Bez straha o strahu, panici i fobiji
(9) (Za žene) Da ii ste u vreme pred menstruaciju poti-
šteni, razdražljivi, nervoznl ili promenljivog raspoloženja?
U periodu neposredno pred menstruaciju, kod žena dola-
zi do hormonskih promena, koje se mogu ispoljavati ovim pro-
menama raspoloženja, ali i padom nivoa ugljen-dioksida u krvi.
Zbog toga u to vreme nisu retki simptomi panike. Ako naućite
kako da praviino dišete i simptome straha i panike „držite pod
kontrolom", moći čete da se boije „nosite” i sa ostalim predmen-
struainim simptomlma.
Lečenje hiperventilacije
Lečenje hiperventilacije ima za cllj da poveća nivo ugljen-
dioksida u krvl kako bi se na taj način ubiažili, odnosno sprečiti
simptomi panike. Postoje dve tebnike u lečenju hiperventilacije i
dobro je da se upoznate i sa jednom i sa drugom i da naučite
kako da ih koristite. To su usporavanje disanja i disanje u kesu
od papira. U praksi se usporavanje disanja pokazalo efikasnijim,
a disanje u kesu od papira ima i dodatou nepogodnost što ne
možete da ga primenite u bilo kojoj situaciji, a naročrto prec
druglm Ijudima, jer bi to izgledalo čudno i neki bi tada mogli da
pomlsle kako s vama zaista nešto nije u redul Osim toga, nije
praktično da stalno sa sobom nosite kesu od papira. Međutim
korisno je da znate kako da primenite i tu tehniku, jer će varr
ona možda biti lakša i pogodnija za izvođenje, bar u nekim si-
tuacijama.
1. Tehnika usporavania disania
Pri pojavi simptoma panike, treba da odmah uradite sle-
deće:
(1) Ako je moguće, prestanite s vašom trenutnom aktivnošći
sednite ili se naslonite na nešto. (Ako ste na poslu ili u društvi
s nekim, izvinite se i izađite na trenutak, ali se obavezno vra
tite.)
(2) Nemojte dlsati i brojte do 10 (pre toga, nemojte da dubokt
udahnete).
Kontroia nad simptomima straha i panike 101
(3) Kada izbrojite do 10, lagano izdahnite. Obavezno dišite na
nos.
(4) Dalje treba da dišete sporo (aii ne duboko i bez naglih udlsa-
ja), u cikiusima od po 6 sekundi: udišite tokom 3 sekunde i
izdišite tokom 3 sekunde. To će vam brzinu disanja svesti na
10 udisaja/izdisaja u minutu, što je normalan ritam disanja.
(5) Posle svakog minuta (posle svakih 10 udisaja/izdisaja) po-
novo nemojte disati 10 sekundl i onda nastavite disanje u
cikluslma od po 6 sekundi.
(6 ) Nastavite da ovako dišete sve dok ne iščeznu svi simptomi
biperventilacije, odnosno panike.
Ako ovu tehniku primenite čim primetite prve simptome
hiperventilacije, oni će nestati za minut-dva i skoro je sigurno da
vam se neće dogoditi napad panike. Veoma je važno da se ne
uplašite od simptoma hiperventilacije, ne „zablokirate” se i ne
„zaboravite" tehniku usporavanja disanja.
Ovu tebniku možete da koristite i „preventivno” - kada
nemate nikakve simptome. Tada cela vežba može da traje 2 -3
minuta. Što više vežbate usporavanje disanja, to je veća
verovatnoća da ćete moći da sprečite ili zaustavite napad.
Redovno, svakodnevno upražnjavanje vežbe usporavanja
disanja (najmanje četiri puta dnevno) će vam pomoči ne samo
da naučite ovu tehnlku, nego i da se uverite kako možete da
kontrolišete ritam svog disanja. Uz praksu, tehnlku ćete moči da
primenjujete gotovo automatski i u veoma različitim situacijama,
a naročito u onim gde očekujete simptome iii paniku. Tako ćete
biti u priiici da sprečrte napad panike i pre nego što se pojave
prvi simptomi.
Slede praktična uputstva za svakodnevno registrovanje
ritma disanja pre i posle primene tehnike usporavanja disanja.
Na posebnom iistu hartije treba da svakog dana u isto vreme
(na primer, u 8 časova ujutru, u podne, u 18 i u 22 časa) beležite
brzinu vašeg uobićajenog disanja (slika 8 ). Brzinu disanja treba
da merrte kako je to već opisano - na osnovu broja udisaja/izdi-
saja u jednom minutu, najbolje u sedećem položaju. Brzinu di-
sanja merite najmanje 10 minuta pošto ste prestali neku fizičku
102 Bez straha o strahu, panici i fobiji

aktivnost, jer vam svaka takva aktivnost povećava brzinu disa- Poglavlje 8.
nja i ne odražava spontani ritann vašeg disanja
Pošto ste izmeritl i upisali brzinu disanja, vežbajte tehniku
usporavanja disanja i izmerite i upišite brzinu disanja nakon Menjanje pogrešnih tumačenja i
toga. Na taj način, moći ćete da vidite kakav je ritam vašeg
uobičajenog (spontanog) disanja i kollko vam polazi za rukom
načina razmišljanja o strahu
da uspostavite normalan ritam disanja (slika 8 ). (kognitivna terapija)
Stika 8. Registrovanje spontane brzine disanja i brzine disanja posle
primene tehnike usporavanja disanja

Vreme Spontana brzina Brzina disanja posle primene

disanja tehnike usporavanja disanja

8:00
12:00
18:00
22:00
2 . Disanie u kesu od oapira
Disanje u kesu od papira podrazumeva da .udišete nazad’
isti vazduh kojt ste upravo izdabnuli. U tom vazduhu se natazi
veća količina ugijen-diokslda, pa ćete udisanjem da unesete do-
voljno ugljen-dioksida i da tako povećate njegov nivo u plućima i
krvi. Pri tome se ne brinite da nećete udisati i dovoljno kiseonikal
Dakie, kada se pojave prvi simptomi straha i panike, sta-
vite manju kesu od papira čvrsto preko nosa i usta, dišite samo
u kesu i ponovo udišite taj isti vazduh, znaa opet samo iz kese.
Dišite na taj način sve dok simptomi ne počnu da iščezavaju.
Kada kažem Ijudima koji imaju napade panike da takođe
treba da promene način razmišljanja, mnogi me gledaju začu-
đeno. „Kako to mislite?” - neki me otvoreno pitaju, dok drugi kao
da su zbunjeni, čute, i pretpostavljam da se pitaju „šta sad sle-
di". Znam da to može da zvuči „bombasto", možda i preterano,
pa i pretenciozno, ali promena u načinu razmišljanja jeste neop-
hodna da bi borba sa strahom i panikom blla uspešna. To ne
znači da je sav strah koji osećate posledica „pogrešnog" načina
razmišljanja. Međutim, u velikoj meri pomaže da razumete na
koji način pogrešno razmišljanje o strahu (znači ne i „pogrešno
razmišljanje” u nekom apsolutnom smislu, o svemu i svačemu)
doprinosi da dođe do patološkog straba, a isto tako, kako ono
doprinosi da se taj strah održi. Drugim rečima, treba da se uve-
rite kako vam vaša pogrešna i negativna predstava o nekoj si-
tuaciji izaziva mnogo veči strah nego što bi ga ta situacija, sama
po sebi, mogla izazvati. Jer, čak i kada su neke situacije ili simp-
tomi neprijatni, oni nisu „strašnl” ili „opasni" u toj meri da je pani-
ka neizbežna. Tu „etiketu" („strašan”, „opasan") stavljate vi! Ali,
kako da i vi u to poverujete?
104 Bez straha o srahu, panici i fobiji
Događaji, načini tumačenja i raznišljanja i
osećanja
Način na koji se osećamo zbog nečeggili nekoga zavisi
u velikoj meri od toga kako tumačimo određeiu situaciju, cKP
gađaj, pojavu, ponašanje ili osobu. To se shenatski može pri-
kazati na sledeći način:
A = situacija, događaj, pojava, ponašanje ili osiba
B = način na koji tumaćimo A, ili razmišljamo cA
C = osećanja koja imamo u vezi A
Dakle, sama situacija ili dogadaj ne do'odi direktno do
toga da se osećamo uplašeno, srećno, prijatru ili tužno, već je
to osećanje određeno načinom našeg tumačeflja i razmišljanja
o situaciji ili događaju. Svako od nas ima svoj aobićajen, karak-
terističan način tumačenja i razmišljanja i to jenajvećim delom
naučen obrazac - dobra ili loša navika, u z^isnosti od toga
kako stvari tumačimo, kako o njima razmišljano i kakve to po-
sledice ima na naša osećanja i ponašanje. 3o više budemo
svesni kako tumačimo konkretne stvari i pojavt, to ćemo pre biti
u prilici da utičemo na svoja osećanja, bez ofcira što je teško
menjati način na koji smo navikli da nešto tiimačimo ili da o
nečemu razmišljamo.
Brojni su primeri iz svakodnevnog živcia koji potvrđuju
ispravnost ovog „modela”. Na primer, šef nz poslu može da
bude nervozan, razdražljiv i Ijut. Neki mogu to ca protumaće kao
da ima veze s njima, odnosno da je takvo nspoloženje šefa
posledica toga što oni ne rade posao kako treta ili što su nešto
„zabrljali”. Drugi će da pomisle da je njihov še tako raspotožen
zbog nekih njegovlh privatnih probiema i da toiema veze s nji-
ma. Zbog toga je razumljivo da će se prvi osećrti krivim ili će se
uptašiti i strepeti da ne dobiju otkaz (zbog čegsmogu da se više
trude na poslu, pa i da rade prekovremeno), ok se drugi neće
uzbuđivati, nastaviće sa svojlm uobičajenim pcslom i ćekaće da
se šef „smiri”.
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 105
Ovde je važno naglasiti da su vaša osećanja i raspotoženja ne
samo posledica načina na 'ko>i tumačite ili procenjujete
određene situacije. nego i da tm naC enlerfprocer^ar^B; kao r
^ ačft’ooaižanj a j raapoltti anja , rw morafa-4mafa fttetkve veze sa
^ toaPHom wtuaujor^. Drugim rečima, vaše tumaćenje i procenji-
vanje stvari, kao i načln nž kqji se zbog toga osećate, vit o , f »' t
setife švaM put kada osetite strah u nekoj situaciji, pa sebi od-
mah postavICB ova pitanja: a
(1) Kako tumačim situaciju i kako o njoj razmišijam?
(2) Zašto je baš tako tumačim? šta je to u meni što me „tera” da
na taj riaCin razmlSljam?
Kada su u pitanju patološki strah i panika, važno je da
prepoznate kako vaš način razmlšijanja dovodi do straha, napa-
da panike i fbbije - a da ga potom menjate. Često se dešava da
niste svesni da već sam način razmišljanja može da dovede do
straha. Na primer, vi znate da je ulazak u autobus u vezi sa ose-
ćanjem straha, ati vam ne „pada na pamet” da se izmedu ulas-
ka u autobus i osećanja straha zapravo nalazi ovakvo razmiš-
Ijanje: „šta da radlm ako ml pozii u autobusu? Biće mi strašno”.
Drugim rećima, niazak u autobus automatski aktivira ovakvo
vaše razmištjanje, uz procenu da je ta situacija opasna, a to
razmišljanje i takva procena onda dovode do straha.
Slično tome, vi se unapred plašite napada panike, a da i
ne pomisiite da je to zato što o napadu pamke mislite „sve naj-
gore”, I naravno, ne pitate se ni da ii je napad panike stvamo
takav („grozan”), niti dovodite u pitanje opravdanost svog straha
od panike (tj. da možda nema razloga da se plašlte panike).
Osim toga, teško vam je da zamislite da bi neko drugi mogao da
ima drugačiji odnos prema panici i da se, recimo, ne bi nje toliko
plašio kao vi.
Postojl niz primera ovakvog automatskog, „ukorenjenog”
i krutog načina razmlšljanja, koje je u vezi sa patološktm stra-
hom - tako što ga izaziva ili još vlše „pothranjuje". Misii kao što
su: „sigumo ću imati paniku i to će brti strašno”, „jednom kad
krene panika, ništa je neće zaustaviti”, „izgubiću kontroiu nad
 106 Bez straha o strahu, panici I fobiji
sobom”, „neću moći da izdržim ovu situaciju” i „neću se snaći",
često se nalaze iza verovanja osoba s paničnim poremečajem i
agorafobijomdase napadi panikedešavaju rnimosvake kont.fQ.-_
J e .i (J.a, se ništa ne može uradit(.4a se.ohi spreće ili ublaže' Pošto
je ponašanje osoba najčešće u skladu s njihovim verovanjim^
nije nikakvo čudo Što se osobe s paničnim poremećaiem oo-
našaju kao da su sasvim nemoćne da izmene svoju „sudbinu"_
~ U daljem tekstu biće više reči o posfupcima koji se koriste
da bi se promenio pogrešan način razmišljanja o strahu, a pre
toga ću se osvrnuti na prirodu očekivanja, tumačenja i verova-
nja u paničnom poremećaju i agorafobiji i na mehanizme njiho-
vog održavanja.
Očekivanja, tumačenja i verovanja u
paničnom poremećaju i agorafobiji
Za sva stanja pa.tološkog straha je karakterističan prete-
rani d o ž iv ^ opasnosti i uflipženosti. znači da se opasno'ST
.vidi” i tamo flde nje uopšte nema. ili se opasnost preuveličavjjJ
tamo gde ona objektivno postpji, Qd prirode opasnosti i speci-
fičnog doživijaja ugroženosti zavise načini ispoljavanja patološ-
kog straba.
Već sam rekao da su osobe s paničnim poremećajem
preokupirane napadima panike. Ta preokupiranost je velikim de-
iom posiedica specifičnih očekivanja, tumačenja i verovanja ve-
zanih za napade panike. Na tabeli 18. su prikazani tipioni obras-
ci u načinu razmišljanja kod osoba s paničnim poremećajem.
Svaki od ovlh obrazaca razmlšljanja se može daije razvi-
jati, dopunjavati I imati određene posledice, što je prikazano na
tabeli 19.
1. Iščekivanje napada panike
> Kada-oaka wse pirta doživi naparte panike u o d r^e n im
. atuaaiiftna. pjianeloaičng da poćne da pčelmia 4 a . ć e ^ u J 3
. Situapijamg figjeadi ponavUati. iuledutim, stalno ižćokwanj«
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 107
Tabela 18. Tipični obrasci u načinu razmišljanja kod osoba s paničnim
poremećajem
• Precenjivanje verovatnooe da će se dogoditi napad panike:
„Sigumo če mi pozliti."
„Sigumo ču se uspaničiti.”
• Precenjivanje opasnosti koja preti od napada panike i njihovih
posledica:
„Biće mi grozno.”
„Neće se dobro završiti ako me uhvati panika.”
• Potcenjivanje sopstvene sposobnosti suprotstavljanja strahu i
snalaženja u slučaju napada panike:
„Neću umeti da se Izborim.”
„Neću znati šta da uradlm.”
• Potcenjivanje verovatnoče da će neko da pomogne u slučaju
napada:
„Niko neče znati šta je sa mnom i neće moči da mi po-
mogne.”
„Misliće da nije nlšta, a ja možda umirem.”
Tabeia 19. Datje razvijanje tipičnih obrazaca u načinu razmišijanja
kod osoba s paničnim poremećajem
• Precenjivanje verovatnoće da će se dogoditi napad panlke -»
Stalno iščekivanje da dođe do napada panlke
• Precenjivanje opasnosti koja preti od napada panike i njihovih
posledica -> Iščekivanje da napad panike dovede do „katas-
trofe"
• Potcenjlvanje sopstvene sposobnosti suprotstavljanja strahu i
snalaženja u slučaju napada panike -> Osećaj bespomoćnosti
■ Potcenjivanje verovatnoće da će neko da pomogne u slučaju
napada —►Nepoverenje u okolinu
108 Bez straha o strahu, panid i fobiji
dođe do napada paruke (jlt tščekivanje odgovarajuće situadje)
može dovesti i do samoa n a p a d a . ^ IboJiko to zvučato paradok-
salno, ali neke osobe tada otprilike pvako rezonuju: »Eto, po-
kazalo se da sam u pravu štp sara stalno očekivao da se to'
doflpdi i bio oprezan.Sta bi b iio d a napad uopšte nisam očeki-
vao? Bio biii sasvim nepripremljen i bilo bi jo£ goral^Na taj na-
iin, sebe možemo da uveravamo kako je ppželjno staino
vati opasoost istaJno o p re za o ^ ja r i » sa Jasa. stvar” si-
gumo dogoditi - i ne vidtmo da to iščekivanje može da bude 4 >ri-
zivanje” da se nešlo ioše i dooodupsiin toga, osobe koje stal-
no iščekuju opasnost nemaiu p ritiki da se uvere da ne bi bilo’
ništa gore i da opasnost nisu iSČekivaie. To je neka vrsta magij-
skogrnišljenjakojabi^em ogioevestineovu^form uiu":
Ako iSćekqjem opasnost, lakše ću je podneti.
Ako ne iščekujem opasnost, ona ća biti još veća.
?a|$y$ak: Treba eiajno da iščeki4em opasnost. . tomi ne moraju da iščeznu odmah po prestanku fizičke aktivnos-
Kasnije ćemo videti kako ova .formula" ne samo što nije
tačna, negojžžakjvanja opasnosti stvara stalnu naoetost. kyia
n&to£<l$P & Jd& i?aa>Y e sifflp to m a jja i napad p a n lk^p a kle ^
m m prfcrema- rf» '9e botj»' 8AađaoMN
2. Iščekivanje „katastrofalnlh" posledica napada panike
Ljudi povezuju iskustvo panike s nečlm „katastrofalnim"
što će ubrzo iti momentalno da im se dogodi. Na tabeli 20. pri-
kazane su najčešče „katastrofalne” posledioe koje se iščekuju
za vreme napada panike.
Na ovom mestu je korisno reći nešto više o najčešće iš-
čekivanim posledlcama napada panike.
• Fatalna bolest srca (infarkt) kao ishod napada panike
Mnoge osobe za vreme napada panike veruju da je ,u
pitanju srce" ifi da ih je .srce izdalo", pa će ubrzo umreti. Osnova
za takvo vsrovanje je često u tome što velika većina osoba koje
dožive napad panike ne zna kako se simptomi srčanih bolest'
razlikuju od napada panike. Istina je da su bol u grudima i nedo-
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 109
Tabela 20. Najčešće,katastrofalne” posledice napada panike koje
iščekuju osobe s paničnim poremećajem
* „Srce će mi otkazati i umreću.”
* „Smšiču se ili ću pasti u nesvest.”
• „Neću imati vazduha i ugušiću se."
* „Oobiću izliv krvi u mozak.”
• Jzgubiću kontrolu nad sobom i neću znati šta radim."
• „Poludeću."
statak vazduha glavni simptomi bolesti srca, all ti simptomi su
obično u vezi s fizičkim naporom i brzo nestaju pri mirovanju.
Nasuprot tome, napadi panike se mogu dogoditi bilo kada (i pri
mirovanju), a ako se dogode pri nekom ftzičkom naporu, simp-
ti. Najzad, kada se napadi panike dogode za vreme fizičke ak-
tivnosti (ili ako tada postanu teži), simptomi se mogu razlikovaĐ
od simptoma srčane bolestl. Tu razliku nije uvek lako uočiti, opi-
sati i objasnlti, pa zato treba konsultovati lekara ako niste sigurni
iii ako i daije sumnjate da je ,u pitanju srce".
• Gubitak kontrole kao ishod napada panike
Još jedan čest strah je da će se za vreme napada panike
izgubitl kontroia i taj strah može da predstavlja suŠtinu panlčnog
poremećaja. To obično znači da osoba veruje da neće znatl žtg, t
„govonirgru-
pos« , biti agresivna prema drugima, povređrasSb^TITtfrti^e aRO
IzguET'Rohtrolu dok upravlja autgmoMorfij'iTi da 56 sebe nekim
drugTrhTpostupkom osramotiti. Otkud ovaj strah?_Biolo|W m eJj^^
nizam bežania iti borbe koji se nalazi u osnovi ponaSanja tokom
Jiapada-Panike podrazumeva akćilUJ_KrgMMjy!ggui}iiL j a^aKOi^
lai_t(j>kretanie nikada nisu bescilini i nikada io ž n iiezabeleženo
se neko za vreme napada panike oonašao -cfivlie". .nekon- *
n rfM ig a r.^ inH a^i" iti da i& jadio nešto protiv svoie voiie. što
inače nikada ne bi čtnio. I mada mnooj y >7Knlini nn 7nai n ria
neka osoba prožtvijava napad panike. toi osobi se često čini kao
da _svr vide kako [e ona izgubila kontrolu nad sobom.
110 Bez straha o strahu, panici i fobiji
* Ludilo kao ishod napada panrke
Mnoge osobe se tokom napada panike boje da če polu-
deti. Međutim, taj strab je potpuno neosnovan. Kada neko stvar-
no poludi, odnosno razboii se od teške đuševne boiesti, to sa-
svim drugačije izgleda. Takva osoba ima čudne ideje i verova-
nja, kao što je, na primer, ubeđenje da ona prima specljalne po-
mke iz svemira. Takva osoba često halucinira, što znači da čuje
glasove Ijudi koji ne postoje. Osim toga, duševna bolest kao što
je sbizofrenija, obično ne počinje naglo i izolovanl napadi pani-
ke, bez drugih ispoljavanja duševne bolesti, ne nagoveštavaju
da će se duševna bolest pojaviti kasnije. Jak strah i napad pa-
nike ne mogu da dovedu do ludila.
• Strah od napada panike pred detetom
Osobe s paničnim poremećajem i agorafobijom često
imaju i jedan specifičan strab: da će im se rvapad panike dogodi-
ti u prisustvu njibovog deteta. Posebna „osetljivosf u odnosu na
takvu mogućnost jednlm delom je u vezi sa strahom od eventu-
alnlh postedica napada panike, koje sam već naveo. Tada je na-
ročito jak strab da će osoba pred detetom da izgubi svest i pad-
ne, da izgubi kontrolu ili da poludi. Osim što mnogi osećaju stid
pri pomisli da bi tako nešto moglo da im se dogodi pred dete-
tom, neki se plaše što bi u tom slučaju ostavili svoje dete samo
i nezaštićeno, ili se boje da bi možda u stanju „pomućene svesti"
mogli I da povrede svoje dete. Neki su takođe zabrinuti da bi
dete moglo da Ib kasnije imitira, odnosno da preuzme njihove
sfrabove i ponašanje, Što se, medutim, ne događa. U takvoj si-
tuaciji, razumijivo je da se deca uplaše ako primete da nešto nije
u redu s njibovim roditeljem, ali zbog toga da im se kasnije neće
pojaviti napadi panike.
3. Osećaj bespomoćnosti
Osećaj bespomoćnosli se redovrto pojavijuje za vreme
napada panike i samo pojačava doživljaj ugroženosti, jer uz svu
opasnost koja osobi „preti", ona ima i dožMjaj da neće znati šta
da radi, da neće umeti da se snađe, da za nju nema rešenja, aS
Menjanje pogrešnib tumačenja i načina razmišijanja o strahu 111
i da nema nikakav uticaj na isbod panike. Drugim rećima. ona
|gp nrAriai^” i pntouno je prepužtena panici .na milost i nemi-
lost*. Osobe kod kojlft jfi naroči'to izrazen dozivijaj da su bespo-
'moćne I mimo napada panike, više su skione pesimizmu, još
večem gubijenju samopouzdanja, pa i depresiji. Međutim, brojni
su primeri sasvim trezvenog i racionainog ponašanja osoba za
vreme napada panike - ponašanja koje nikako ne ukazuje da su
one zaista bespomoćne.
4. Nepoverenje u okolinu
Osobe s paničnim poremećajem obično imaju prilično ne-
gativan odnos prema Ijudima pred kojima dolazi ili bi moglo da
dođe do napada panike. Jedan razloa za to ie žto one ne oče-
Lflljn Ha no im hiti nni7ftna nnmoć bez obzira da li je to namer-
no (zato što Ijudi misle da im nikakva pomoć i nije potrebna) ili
samo sticaj okolnosti (zato Što ijudi ne znaju kako da pomognu,
a hteli bi). Drugi razlog ip gtid_ ier se napadi panike često doživ-
Ijavaiu kao sramota: osoba .pokazuie1' da sa uoiažiia. da s niom
TeltonS• - ■ - ' ha” nesposobna". h n l^na " mn»-
da luda". daie-ispa la budala", ili da na niu n da se .
_njFiiti n? n na^n primer. da se osoba naćedooasL—
liudima zboa straha. da će iolse oni pod^mevatiilida će ie „o q o -_
\U IU kH lAim iM UUIBMU MUUUTOIHIlU, tCTSVVm * -
Cejlu piunBot i na terapouta Keji pakučava da Momopnn «
Negativan odnos prema okolini i iščekivanja da se Ijudi
ponašaju „ružno" naročito su izraženi kod osoba koje su previše
nesigume i preterano stidijive. Za takve osobe, nepoverenje u
okolinu ima puno „opravdanje". Jer, kada ne bi bile nepoverljive
i kada bi se, recimo, opustile, drugi bi to mogll da „iskoriste".
Ovakav stav često stvara dodatne probieme, naročito pa planu
međuljudskib odnosa i opšteg funkcionisanja u društvu. Razu-
me se da takav stav takođe komplikuje lečenje.
 112 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Održavanje pogrešnih verovanja o
simptomima i strahu
Kada se neprijatnl telesni simptomi pojave j z čista mira",
kao za vreme napada panike, nije teško razumeti zašto mnogi
pomisle da će im se nešto loše dogoditi. Bez obztra da li se
slažete sa teorijom prema kojoj nema napada panike bez po-
grešnog tumačenja simptoma, način na koji ste doživeli simp-
tom - odnosno Ćemu ste simptom pripisali - ima krupne po-
sledice na vaš ukupni doživljaj simptoma. Kada vam zaiupa
srce, sasvim $u različrte posledice kada pomislite „Možda mi je
bolesno srce" i „Nije mi ništa, proći će". Ali, paradoks nlje u tu-
maćenju da će doći do telesne „katastrofe” kada se simptomi i
napad panike pojave prvi put; paradoks nastupa kada Ijudi nas-
tave da veruju da će umreti od srca (iti da će im se nešto strašno
dogoditi) kao posledica napada panike, Ćak i posle mnogobroj-
nih napada koji su ih uverili da se „ništa strašno" ne događa.
Zažto su takvp ^ r nugnia tnliltn 1,rtnmfl9
Prvi razlog je u tome žto neki miste da su J mali sreće’ . pa
im t n " 'n irm r p ma nni da
negiraju njihovo dotadašnje iskustvo: to žto napadi panike do"
53fl5~ni5U Plll 0P35HI, Hljfe 6 ilno i ne predstavtia nikakvu .garan^
Dnjgi razlog naiaa se u_ysia x a o iu J li& it!J ^ ^
su 7ato koristili ono a ° mi zo™7 ,
mo „posapafeama" - na primer. uzeli su tabletu kad je poceo^
"n^aSTT misTe Ha felopom ot3o^a se nedogodi jiajgore*. Il|, ako
^cTseČaTu nesvesticu "za "vreme n apada, oni_ su sig u ml da su p iij£
TagJtHJII QsloruU,ftjadjtt^e0^j^yakve „p c^
’Stapajlce" stelno koristite^ veom aje teško da prestanete dave^,
'‘‘ rujete* da"simjptomi \nap.adj‘panike nisu opasni..,.
^ Tro^i ra^Vnn knii 7ažtn fiii vem vapiaj
o katastrofalnom Jshodu banike tako uppmajodnosi se na izbe^
gavanje aktivnosa Koje m oguda .pm ^v'irajn".iprai/nnna'fžJpcr
"~ne siniDiome^^Oiffi se" osoba boiL Nn primgr ngnte ga naparii-,
ma panike često izbegavaiu bilo kakvu fiafcku aktivnost jer s«.
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 113
boje ubrzanog rada srca ili nedostatka vazduha koji b| mogH da t
im se tom pnHkom p o ^ v e ^ j^ đ u t|m , Jakvo^ lz b ^a v a rije ima za,
posledicu da se jos vTŠe u?vrsTj^Qarešn.Q verovanje da su ovi a
simptomi i napađi panike opasni. Konačni efekat kgrišćenja
.gog^apaUČa"7 kao i 'izbeaavania. ieste u tome da .osoba nama ,
priliku da se uveri da do „katastrofe" ne bi došio sve i da nije ,
pnbegavaia jednom fli drugom. Drugim rećima, takvim ponaša-
njqfti.as.nQ .sprečava katastrofa". neao se sprečava da osoba .
spozna da opasnost uopšte ne postoji.^
Šta se želi postići menjanjem načina
razmišljanja o simptomima i strahu?
Vodeće „geslo” kognitivne terapije iz koje potiču tehnike
koje će ovde biti opisane, jeste da su važniji ispravno razume-
vanje i „obrada” simptoma nego njihova potpiina eliminacija. U
skladu s tim, cilj nije samo da se promeni pogrešan način raz-
mišljanja o simptomima, strahu i panici koji utiče na pojavu t/ili
održavanje paničnog poremećaja, nego da se postigne i sle-
deče:
( 1 ) da osoba prestane da pogrešno tumači telesne simptome;
(2 ) da osoba prestane da veruje da su simptomi, strah i panika
opasni, odnosno da mogu imati opasne posledice;
(3 ) da osoba prestane da koristi razne „poštapalice” i/ili da pre-
stane da izbegava određene aktivnosti ili situacije, zato što
veruje da na taj način može da spreči da joj se nešto loše
dogodi kao posledica simptoma, straha ili panike,
(4) da se osoba oslobodi straha od telesnih simptoma i straha
od napada panlke;
Poslednji cilj je konačni i najvažniji, ali njegovo ostvarenje
zavisi od toga u kojoj meri su postignuta prethodna tri clija.
Drugim rečima, ne možemo da prestanemo da se bojlmo simp-
toma sve dok verujemo, makar i malo, da su oni opasni, ili smo
114 Bez straha o strahu, panid i fabiji
skloni đa ih tumaćimo kao znak da će nam se neSto loše dogodi-
ti i pri tome se jož „obezbeđujemo" od mogućih posledica.
Kako se menja pogrešan način razmišljanja?
Da biste odustali od pogrešnog načina razmišljanja o
simptomima, strahu i panici, prvi korak je da kod sebe prepoz-
nate u čemu vi to grešite. Posle toga ćete da primenite postup-
ke koji ća vam pomoći da otklonite pogrešne obrasce razmiš-
tjanja.
1. Pmpoznavanje pogrešnih obrazaca razmlšljanja
Ako prepoznate da u nećemu grešite, vi ste već obavili
najmanje pola .posla”, jer ćete onda znati šta treba da menjate.
Taj zadatak je ponekad iznenađujuće !ak. Međutim, on je pone-
kad mukotrpan, o ćemi svedoći pitanje koje sam više puta čuo
od pacijenata: Ali, doktore, kako ću ja znati d a j e t o pogrešno?
Zato se ova .etapa" u lećenju sastoji, u stvari, od dva posbipka.
Prvi je prepoznavanje načirva na koji razmlšljate kada imate
shnptom^, strah Hi paniku. Dnjgi je razumevanje i prihvatanje da
je takav naćin pogrešan.
Iz svakodnevnog žlvota znamo da je navika vrio moćna 1
„stvar”, bez obdra da li je reč o dobraj ili lošoj navici. Navika r»am
se toliko „uvuće pod kožu" da o njoj i ne razmišijamo, već mnogo-
toga radlmo *automatskT. Takva ista navika i „automatizam” na-;
laze se u „pozadini” vaših razmišljanja o simptomima, strahu >
panici, pa vam neće uvek biti jasno na kojl način vi to razmišljatB'j
i ta ko tumačite stvari, da se kao posleđica toga strah pojavljujtf
ili pojačava. Zato treba da se skoncemtrišete na sve što vanij
padne na pamet kad se, rectmo, pojavi odredeni simptom tli kaffi
se pribiižavate situadji koje se bojite. Primeri su: .imam nesvea-j:
ticu, znoči da ću da se srušim*. ili .sigumo ću poćeti da se gušin^
kad uđem u lift’ . Postavite sebi i čitav niz pitanja: šta mislim
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 115
situaciji u kojoj se naiazim (ili u kojoj ću se uskoro naći)? Šta
obično pomislim kad mi zalupa srce (lii kad se pojavi neki drugi
simptom)? Šta oćekujem da mi se dogodi? Kako će Ijudi oko
mene da reaguju kad mi se pojavi neki simptom (recimo, kad
poćnu da mi se tresu ruke)?
Nije uvek lako ni da se setite šta ste u konkretnoj sltuaci-
ji sebi „govorlii", recimo da li ste sebe hrabrili ili ste bili skloni da
odustanete ili pobegnete. Pokušajte da se setite vaše tipične
reakcije u takvim situacijama. često su to misli, odnosno suge-
stije ovog tipa: ,,ne mogu da podnesem gužvu", „ovo je strašno,
neću izdriati" ili „moram da pobegnem".
.Automatski" obrazac razmišljanja tipićan za panični po-
remećaj je stalno, zabrinuto išćekivanje budućnosti i zapitkiva-
nje po tipu ,,šta ako?":
• „Šta ako mi pozli?”
• „Šta ako doživim paniku?"
• „Šta ako bude gužva u autobusu i ne mogu da izađem?"
• ,,šta ako se onesvestim, a nema nikoga da mi pomogne?”
• „Šta ako se lift zaglavi?"
• „Šta ako počnem da vrištim, pa Ijudi pomlsle da sam po-
ludeo?"
Pa^mišlpnjR pn prindpn .št^ aka2" jfi siffuran znak da fe
u nifoniu nhrazac koii samo pojaćava uznemirenost, napetost i
Strah ier ne doorinosi da smireno i realno sagledate situacnu,
svnift nnstopkp i pns^ipke liudi oko vas.___
Ono što nekim osobama pomaže da prepoznaju obrasce
pogrešnog razmlšljanja o slmptomima, strahu i panici jeste ra-
zumevanje začaranog kruga koji se kod njih nalazi u osnovi
napada panike. Setimo se da se u redosledu u formiranju za-
čaranog kruga pri pojavi napada panike nalaze sledeća tri ele-
menta: 1 ) telesni simptomi; 2 ) negativno (pogrešno) tumačenje
telesnih simptoma; 3) strah kao posledica takvog tumačenja.
Začarani krug nastaje zato što poslednji (treći) element poja-
čava prvi, a ovaj drugi, i tako redom. Taj obrazac može da se
prikaže na sledeći način (slika 9):
116 Bsz straha o strahu, panici i fobiji Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 117

Slika 9. Prikaz začaranog kiuga u napađu panike
TELESNI SIMPTOMI -► NEGATIVNO TUMAČENJE -> STRAH ->
-» TELESNI SIMPTOMI NEGATIVMO TUMAČENJE -> STRAH
-> TELESNI SIMPTOMI NEGATIVNO TUMAČENJE STRAH
-s-itd.
Tehnika se obično izvodi uz pomoć terapeuta. Da bi se
razumeo, pa i vizuelno predstavio tj. nacrtao konkretan zača-
rani krug, potrebno je sledeće:
• Pribaviti što detaljnije podatke otelesnim simptomima koji se
doživijavaju za vreme napada panike.
• Prisetiti se kako se ti telesnl simptomi tumače i pribaviti po-
datke o tome koliko osoba veruje da su ta tumačenja isprav-
na. Ovo poslednje treba da budebrojčano izraženo, na lestvi-
d od 0 do 10 (gde 0 označava da osoba uopšte ne veruje da
ispravno tumači simptome, a 1 0 da je potpuno uverena u is-
pravnost tumačenja).
• Reglstrovati eventualne „poštapalice" koje osoba koristi, kao
i da li izbegava pojedine situaoje koje bi joj mogle izazvati
telesne simptome.
O svemu ovome je požeijno da se svakodnevno vodi evt-
dendja u vidu dnevnika (tabela 2 1 ).
Tabela 21. Primer dnevnika koji se vcdi u cilju iakšeg prepoznavanja
pogrešnih obrazaca razmišljanja o simptomima i strahu
&
Na tabeli 21. je kao jedan od primera prikazano stezanje
u grudima koje osoba tumači kao znak da joj je srce bolesno i
skoro je u potpunosti uverena da je to tumačenje ispravno (oce-
na 9). Zbog takvog verovanja i posledlčnog straha, ona izbega-
va svaki, pa i najmanji tizički napor. Vođenje ovakve evidencije,
dakle, pomaže da se otkriju tumačenja iii verovanja koja izazi-
vaju ili pojačavaju strah i na odgovarajući naćin utiču na pona-
šanje osobe.
Kao što sam već rekao, sledeći korak je da prihvatite da
je način vašeg razmlšljanja o simptomima pogrešan. Dva su na-
Čina da se uverite u to. Prvi je da pogrešnom, odnosno iracio-
nainom idejom, „proglasite” svaku onu koja vam povećava strah
i „tera” vas da neke aktivnosti izbegavate iii da koristite odre-
đene „poštapalice”. Ako pogledate još jednom tabelu 21, vide-
ćete da što je veći broj koji pokazuje koliko je jako vaše tuma-
Čenje/verovanje zbog kojeg se bojite, izbegavate i/ili koristite
„poštapalice’ , to ćete Iakše prihvatiti da je to tumačenje/vero-
vanje iracionalno. Drugi način je da vidite da II koristite obrasce
razmišljanja koji su sigumo pogrešni, jer uvek pojačavaju strah
i nlkad ne rešavaju probiem. Na primer, ako često razmlšljate po
pnncipu „šta ako?", ne bi trebalo da vam bude teško da uvidite
da je taj obrazac pogrešan.
2. Postupci za menjanje načina razmišljanja
Pošto ste prepoznali i razumeli obrasce koji upravljaju
vašim razmišljanjem kad imate simptome iii dožlvijavate napade

Teiesni Tumačenje Izbegavanje, panike i imate jasnu predstavu o negativnim posledicama tak-
I
!

simptomi simptoma u ispravnost tuma- .poštapaHce' vog načina razmišljanja, sledeći korak je da te obrasce razmiš-
čenja (0-10)
Ijanja menjate. Menjanje načma na koji razmišljate ne znači da
Stezanje „Srce mi je 9 Izbagavanje fizič- sebe ubeđujete da su stvari bolje nego što jesu, nego da su
u grudima bolesno.' kih aktivnosti
stvari onakve kakve zaista iesu Najrim e r. hiln hi noarešno-da-
Nedostatak .Gušim se, 10 Izbagavanje za- 5e bi govorite kako se naoadi panike neće više poiavliivati. Vi
vazđuha umreću.* gušljivih prostori-
ja, staina otvoren TFeba da nrihvatile činienicu da se naoadi nanikp n^QM
prozor Tjati, ali da biež obzira Koliko su n ^n riia fn i^n i nisu ooasni i zato
118 Bez straha o strahu, panici I fobtji Menjanje pogrešnih tumačenja i naćina razmišljanja o strahu 119

Aii, kako da sebe u to ubedite ako vi ipak više vemjete • „Zašto mislim da ču da poiudim tokom panike?”
načnu na koji ste navikli da razmlšljate, pa i ftjnkcionišete? Da • „Na osnovu čega verujem da ću svaki put kad uđem u auto-
biste to postigli, treba da preispitate da li vaša tumačenja ili ve- bus imati napad panike?"
rovanja imaju realnu podlogu. Kada se uverite da nemaju, tek
Ako imate odgovore na ova pitanja, da li su oni baš tačni? Mo-
ćete onda moći da pogrešna tumačenja ili verovanja zamenite
žete ii da budete zadovoljni „dokazlma” koje ste sebi pružili? Da
racionalnim i ispravnim. Zato vaš ukupni uspeh na planu menja-
li bi i drugi mislili na isti način kao vi? Na osnovu vašeg iskustva
nja riačina na koji razmišljate o strahu i panici zavisi presudno
ili iskustva drugih, kakvi su dokazi da je tačno to u šta verujete?
od uspeha u procesu preispitivanja vaših tumačenja i verovanja.
Najzad, nisu li vaši zaključci preuranjeni ili neosnovani?
(A) Preispitivanja Na tabeli 23. prikazano je nekoliko primera kako se traže
„dokazi’ .
Kako sam već rekao, da biste odustali od pogrešnih obra-
zaca u načinu razmišljanja, neopbodno je da ih najpre preispi-
Tabela 23. Primeri traženja dokaza
tate. Postoji nekoliko načina da to uradite: traženjem „dokaza”,
uzimanjem u obziraltemativa, borbom argumenata „za i protiv”,
Misao/ideja/vero vanje Traženje dokaza
procenjivanjem verovatnoće da če se dogoditi baš to čega se
bojlte i što očekujete i konsuitovanjem Ijudt u koje imate pove- „Nb mogu da izađem iz J k kako sam uspela da izdržim
renje (tabela 22 ). kuće bez leka.“ onlh nekollko puta kad sam za-
boravlla da ponesem lek?“
Tabela 22. Postupd koji se koriste u preispltivanjima obrazaca naiina „Ako udem u lift izgubiću „Kako to da se tollko Ijudi vozi llf-
na ko/i razmišijate vazdub i ugušiću se.“ tom i nisam čuo da se neko ugu-
Sio u liftu?“
1. Traženje „dokaza' ,,To sam isto verovala i pre, pa mi
„Sledećl put će mi panika
2. Uzimanje u obzlr altemativa doći glave." se ništa strašno nije desilo. Zašto
bi mi se desilo sada?“
3. Borba argumenata ,za i protiv"
»Ako osetim da mi se samo „Zar je jedan simptom dovoljan da
4. Procenjivanje verovatnoće dobrog ili ložeg ishoda malo zavrti u glavi, to je sebe smatram neuspešnom? I zar
neuspeh. Bolje je da odu- je realno očekivati da ml baš svi
5. Konsultovanje Ijudl od poverenja stanem. Neću da se simptomi iščeznu? Kakvu ću korist
mučlm.“ imati ako zbog toga dignem ruke?“

1 . Traženfe -dokaza'
Zapitajte se na osnovu čega mislite na određen način, od-
nosno pokuiajte da dokažete sebi da ste u pravu. U tom ciiju,
sebi postavite pitanja kao što su:
• „Kako znam da ću umreti tokom panjke?”
• ,Na koji način će panika da dovede do toga da izgubim kon-
trolu nad sobom?"
2 . Uzimanie u obzir alternativa
Osnovna pitanja koja valja da sebi postavite glase: Da li
je moje viđenje stvari jedino moguće ili jedlno ispravno? Postoji
li neki drugi način da o svemu ovome razmišljam? Da li sam pro-
pustio da nešto uzmem u obzir, što bi izmenilo način na koji
tumačim i doživljavam stvari? Jednostavno, da li postoji neko
120 Bez straha o strahu, panid i fobiji Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 121

Tabela 24. Primeri altemativnog načina razmišljanja „svesno" znali da je bolje da lupanje srca ne protumačite kao
znak da čete da umrete, kako ćete sebe da ubedite da takvo
Simptom ili Uobičajeno Altemativno tumačenje/ tumačenje nije tačno? Jedino ako se opet vratite na traženje
situactja tumačenje objašnjenje „dokaza”. Ali, da ovog puta vidite kakvi „dokazi” postoje u prliog
Lupanje srca „Bolesno mi je „Uzbuđena sam, uplašlla sam altemativnom tumačenju i objašnjenju i da procenite da li su
srce, umreću." se nećega. Nlje strašno, vam oni ubedljiviji u odnosu na „dokaze” da je vaše uobičajeno
proći će." tumačenje ispravno.
Ulazak u auto- Jmaću paniku i „Biće neprijatno, jer ne volim
3. Borba araumenata .za i protiv1’
bus u kojem je biće grozno.‘ gužvu. Pojaviće mi se možda
gužva." i neki simptom, ali mu neću
Ovo je postupak koji obično zahteva stručnu pomoć, jer je
pridavati pažnju, pa neće biti za „kontra-argument" najčešće potrebno autoritativno, stručno
nj panike.“ mlšljenje i znanje. Međutim, možete da se potrudlte da postupak
i sami primenite. U pitanju je još jedna „borba mišljenja", ali ovog
Nesvestica „Izgubiću svest .U kojim situadjama osećam
i pašću.“ nesvesticu? Obično kada se
puta je to „borba" između argumenata koji potkrepljuju uobiča-
naglo okrenem ili naglo usta- jeno tumačenje ili verovanje i argumenata koji se tome suprot-
nem posle dužeg sedenja, što
je normalna pojava i mnogi-
Tabela 25. Primeri borbe argumenata „za i protiv“
ma se događa. Ako to ne bu-
dem ćinio naglo, nestaće i
nesvestica. A i ako mi se po- Verovanje/ Argumenti koji govo- Argumenti koji se sup-
javi nesvestica, to nije slguran tumačenje re u priiog verovanju/ rotstavljaju verovanju/
znak da ću da izgubim svest. tumačenju tumačenju
Mak> je Ijudi koji tada izgube „Odjakog „Čitao sam u novlna- „Samo neko ko već ima
svest.“ straha ili ma kako je neko bolesno srce može da
uzbuđenja umro od uzbuđenja umre kad se uzbudi ili
se umire.“ na fudbalskoj utak- jako uplaši. Nl EKG, ni
mici.“ ultrazvuk, ni test optere-
datgo objašnjenje ili tumačenje? AKo postoji, treba da vidlm da ćenja nisu pokazali da
li mogu da ga pribvatim. mi je srce bolesno. Uos-
Na tabell 24. prikazano je nekotiko primera altemativnog talom, u poslu policajaca
načina razmišljanja o istom simptomu ili situaciji. ima puno uzbuđenja, pa
Kao što je to u životu uopšte, da biste pribvatili bilo kakvu oni ipak ne umlru zbog
toga.“
aitemativu, a to u stvari znači đa biste nešto promenili, treba da
prethodno poverujete ili da se uverite da je aitemativa bolja od „Zbog nesve- „Stalno imam nizak „Za vreme napada panl-
onog što več imate. U ovom slučaju, treba da prethodno poveru- stice i vrtog- pritisak i zato ću da ke kn/ni pritisak obično
lavice ću da izgubim svest kad poraste, pa zato ne
jete lli da se uverite ne samo da je altemativa bolja (to uopšte
se smšim.“ osetim nesvesticu može da se izgubi svest,
nije teško!), nego i da ona više odgovara istini od vašeg ili vrtoglavicu." bez obzlra na nesvesticu
uobičajenog načina tumačenja i razmišljanja. Ovo je ponekad ili vrtoglavicu."
iznenađujuće lako, a ponekad izuzetno teško. Jer, ma koliko vi
 Bez straha o strahu, partici i fobiji
122
stavljaju. Na tabeli 25. prikazani su primeri borbe ovih argume-
nata.
Pozivanje na racionalna objašnjenja i „logički dokazi" da
je način vašeg razmišljanja pogrešan ne moraju da budu do-
voljni đa prestanete da pogrešno tumačite telesne simptome i
da više ne verujete da napadi panike imaju ili mogu imati fataini
ishod. Već sam rekao da neke osobe koje su doživele i „pre-
živeie” desetine, pa i stotine napada, kao da ne „u te ” iz svog
iskustva i veruju iz raznih razloga da će svaki sledeći napad biti
„fataian’. Očigledno je da u takvim slučajevima Jednostavno
ubeđivanje” ne pomaže i štaviše, može da ima suprotne efekte,
pogotovo ako se izgubl strpijenje ili se „sklizne" u zamku da se
takvlm osobama stalno ukazuje kako „greše", pa one terapiju
dožive kao „kritikovanje", „držanje pridika" llt nepoštovanje njiho-
ve ličnosti. Zbog toga je važno ne samo kako se i koja tehnika
koristi, nego i ko je koristi. Ako nemate poverenja u terapeuta,
izvesno je da nečete prihvatiti njegova preispitivanja vaših ob-
razaca razmišljanja i njegovo ukazivanje na načine kako da ih
promenite.
4 Proceniivanie verovatnoće
Procenjivanje verovatnoće da će se dogoditi baš to čega
se bojite i što očekujete - simptome i/ili napad panike - može da
bude nekima zamomo, a drugima čak i zabavno. Ono je u sva-
kom slućaju prilično proizvoljno i veoma subjektivno, jer na os-
novu Ćega je za nekoga verovatnoća 70%, a ne 80%? Međutim,
brojke su nekim Ijudima jako važne, a mogu i da pomognu u pra-
ćenju lečenja. Zato ova tehnika može biti korisna kada se tokom
preispitivanja drugim postupcima zapitate kolika je verovatnoća
da vam se dogodl napad panike i nju poredite sa prethodno utvr-
đenom verovatnoćom. Na osnovu takvog poređenja, vi zaklju-
čujete da li se verovatnoća smanjuje (što znači i da je preispiti-
vanje uspešno), da li ostaje na istom nivou ili se čak povećava
(u kojtm slučajevima preispitivanje ne daje željene rezultate).
procena verovatnoće je jednim delom u vezi sa sposob-
nošču da sebe u nešto ubedite i da u to verujete. Ako sebe ube-
dite da nema razloga da se bojite simptoma i panike, vi ćete
verovatno mtsliti da je manja verovatnoća da se dogodi napad,
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmlšljanja o strahu 123
ali ne zato što je ta verovatnoća objektivno manja, nego zato što
vam u tom slučaju postaje skoro svejedno da li će do napada
uopšte doći!
5. Konsultovanie liudi od poverenia
O nekim stvarima u životu razmlšljate s toliko ubedenja
da vam je teško da se „izmaknete” i pokušate da te iste stvari
posmatrate iz nekog drngog ugla. Ovo je naročito česta pojava
kod ijudi koji imaju određena verovanja o strahu i panici. Zbog
toga je korisno da za mišljenje o tim verovanjima pitate druge, a
naročito Ijude u koje imate poverenja i koji stvarima prilaze ra-
cionalno i kollko-toliko objektivno. Možda ćete njihovo mišljenje
najpre da odbacite, ali ako ga čujete više puta ili dobijete isto
mlšljenje od nekoliko Ijudi, postoje izgledl da se zapitate: ..Da li
sam samo ja u pravu, a svi oni greše? Možda blh ipak mogao
da uzmem u obzir to što mi kažu?”
Osim toga, „dva para očiju vide bolje nego jedan" - vaše
zablude ili prevldi, pogrešna tumačenja i verovanja mogu od-
mah da budu jasni nekom drugom. On može da vam efektno
ukaže na to, naročito ako je dovoljno ubedljiv.
(B) Menjanje načina razmišljanja
Ako ste u procesu preispitivanja svog načina razmišljanja
sebe uspeli da ubedite da grešite i da su te greške u velikoj meri
„krive" za vaš strah i napade panike, sledeći korak neće biti
težak. On se sastoji u tome da sve što ste kod sebe prepoznali
da je pogrešno i iracionalno, zamenite onim što je ispravno i
racionalno. Ali, kako znate šta je jspravno" i „racionalno”? Jed-
nostavno - to je svaka misao, svaka ideja III svako tumačenje,
zasnovano n a činjenicam a ili na vašem sopstvenom iskustvu,
koje će vam smanjitl strah ili vam strah uopšte neće ni izazvati.
Na tabeil 26. su uporedno prikazani pogrešno i iracionalno (ne-
osnovano) tumačenje s jedne strane, i niz ispravnih i racionalnlh
tumačenja s druge.
Mada se za sve ovo ponekad kaže da je to samo „pozi-
tivno razmlšljanje”, takvo odredenje pojednostavljuje stvari, jer
nije suština u tome da se razmišlja „pozitivno” po svaku cenu ili
124 Bez straha o strahu, panici i fobiji Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 125

na neki automatski načtn. Tako se, u stvari, mogu stvoriti nova Tabela 27, Primeri različitog pristupa u načinu razmišljanja o
problemima
zabtude. Raciorvalno razmišljanje ne znači nerealni optimizam,
več se oslanja rta realrui procenu situacije, okolnosti, mogućnosti
Kruto i negativno Nerealni Racionalno i trezveno
i verovatnoćS. Zbog toga je važno da razSkujete kaiio i .nega- optimizam razmištjanje
razmišljanje
tivno’ razmišljanje (tli „pogrešno’ razmišljanje), nerealni optimizam
i racionalno razmtšljanje, kao u primerima iznetim na tabeli 27. „Šta će se desiti „Nekako ću „Pokušaću da se snadem,
ako ne izdržlm? da se sna- koristeći sve što sam nau-
Biće grozno.” đem. Blće člia. Verovatno neće biti baš
lako.“ jednostavno, ali su većl iz-
Tabela 26. Pogrešna i ispravna tumačenja istib simptoma
gledi da uspem ako se po-
trudlm.'
Simptomi Pograšno, irado- tspravna, raaonaina
naino tumačanja tumačenja „Moram to sada „Samo će se .Jako bi želela da to postig-
da uradim. Posle rešiti, ranije nem. Nije toliko važno kada,
Lupanje „Ovo je infarkt. ,Ovo su simptomi straha i iti kasnlje." ali je važno da završim
će sigurno da
srca, ste- Umreću.* panike.“ posao.“
bude kasno."
zanje u 4
grudima „Ovo nije infarkt, jer mi je bJJo »Treba da se već „Sve će doćl „Ako se pojave problemi,
boije čim sam izašao iz auto jednom naučim na svoje me- gledaću da ne ponavljam
busa. Da je infarkt, ne bi mi pameti.“ sto.“ greške iz prošlosti."
bHo bolje samo zato što sam
.Neću moći da „Baš me bri- „Neće biti prijatno ako bude
izašao iz autobusa.*
podnesem ako ga, jer sam simptoma, all neću da se
' i
mi se ponovo simptome sa- unapred plašim. I neću oča-
,Ovo n^e infarkt, jer mi je bilo
pojave simpromi.“ mo umislio." javati. Trudiću se da simpto-
lakše £im sam prestao đa ob-
mima ne pridam preveliku
raćam pažnju na srce. Da je
pažnju i da idem dalje."
infarkt odvraćanje pažnje mi
ne bi pomogto."

,Od ovoga se ne umire."

4r
,Ovo mi se i ranije dešavalo i
niSta strašno se nije dogođflo.1
•X
.Nema raztoga da se pJašim Primena postupaka za menjanje načina raz-
ovih simptoma “
4 mišljanja u nekim tipičnim situacijama
.Najgore šlo moža da se deei,
jeste da se osećam napnjat-
no. A kada je nešto neprijatno, Zamislimo sada dve tipične situacije koje kod Ijudi sa na-
ne znači da tu ima neke
opasnosti." padima panike izazivaju strah i pokušajmo da „objedinlmo" pos-
tupke za menjanje načina razmišljanja o strahu i panici.
126 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Situaciia br. 1: Odlazak u veliku prodavnicu
• Prvi korak: Prepoznavanje načina na koji razmišljate
1. „Imaću grozan napad panike i izgubiću kontrolu nad
sobom."
2. „izgiedaću tako unezvereno da će Ijudi mlsilti da sam
luda."
• Drugi korak: Preispitivanja
1. „Događalo se i da izostane panika u prodavnioi. Ne
vidim zašto bi do toga došlo ovog puta.'
2. „Zašto bih izgubiia kontrolu sada, kada mi se to nika-
da nije desiio?"
3. „Niko mi još nije rekao da izgledam unezvereno.”
4. „Sve i ako se uplašim, nije mnogo verovatno da će
neko da obrati pažnju na mene."
5. „A i ako neko vkJi da sam uplašena, neće zbog toga
misliti da sam luda. Strah ne znači ludilo."
• Treći korak: Zamena iracionalnog načina razmlšljanja
racienalnim
1. „Mogu da izađem na kraj sa strahom, jer mi se ništa
strašno neće dogoditi.”
2. „Smiriću se da ne bih razmišijala samo o strahu."
3. „Nemam ćega da se bojim.”
Situaciia br. 2: Vožnja autobusom
• Prvi korak: Prepoznavanje naćina na koji razmi&ljate
1. „Zavrteće mi se u glavi, neću znati gde se nalazim,
izgubiću svest i srušiću se.”
2. „Misllće da imam epilepsiju, zvače hitnu pomoć i
odvešće me u neku ludnicu."
• Drugi korak: Preispitivanja
1. „Kako znam da ću da Izgubim svest? Da li zato što
imam nesvesticu?”
2 . „Aii, kako to da sam toiiko puta Imala nesvesticu, a
nikad nisam gubila svest? Možda je nesvestica
prestajala u pravi ćas, baš pre nego Što ću da pad-
nem. A možda i zato što bih zamolila nekoga da m i;
ustupi mesto i sve bi prošlo čim sednem.'
Menjanje pogrešnih tumaćenja i načina razmišljanja o strahu 127
3. „Druga mogućnost je da nesvestica za vreme parrike
nikada ne dovodi do gubitka svesti i pada.”
4. „Kako ću da znam šta je tačno?"
5. „Doktor ml je objasnio da nema gubitka svesti bez
pada krvnog pritiska, a za vreme napada panike,
krvni pritisak poraste, ne smanjuje se.”
6 . „To znači da je za vreme straha i panike, verovatnoća
da se srušim u stvari manja."
7. „Sve i ako bih izgubila svest, Ijudi bi verovatno mislili
da je to zbog nečeg drugog, a ne zbog epilepsije.
Gubitak svesti zbog epilepsije iii zbog nećeg drugog,
ne traje dugo, Ijudl se sami oporave i pre nego što
neko pozove bitnu pomoć.”
8 . „Ne bi me nlko zbog gubitka svesti vodio u ludnicu. To
se ja u stvari bojim da ću poiudeti za vreme napada.
Ne dospeva se u ludnlcu tek tako.”
• Treći korak: Zamena iracionalnog naćina razmišljanja racio-
nainim
1. „Za vreme panike imam nesvesticu zato što se u
stanjima veiikog straha krv u organizmu preraspo-
ređuje tako da veči deo ode u mišiće, da bi oni bili
iskorišćeni u slučaju da treba bežati od neke opas-
nosti. Tada mozak dobija manje krvi i kiseonika, što
izaziva nesvesticu."
2. „Kao Što sam se tollko puta uverila, nesvestica nije
isto što i padanje u nesvest."
3. „Treba samo izdržati taj neprijatni simptom i sve će
proći.”
4. „Pošto mi se ništa strašno neće desiti, sasvim je sve-
jedno šta će ko da misli.”
Ovi primeri mogu da vam posiuže da primenite I kod sebe
iste postupke za menjanje načina razmlšljanja o simptomima,
strahu i panici. Na posebnom listu hartije navedite situaciju u
kojoj ste nedavno doživeli jak strah ili napad panike i prvo na-
pišite kakve ste misli tada imali i kako ste tu situaciju sebi pro-
tumačili. Potrudite se da prepoznate šta je u tome biio pogrešno
ili iracionalno i da uz pomoć preispitivanja, koja takođe valja da
128 Bez straha o strahu, panici i fobiji
„stavite na papir”, dođete do toga kako je trebalo da razmlšljate
ili da situaciju protumačite.
Isti postupak valja da ponovite i za neprijatne situacije u
kojima očekujete da budete u skoroj budućnosti, tako da se za
njih adekvatno pripremite.
U cilju vežbe, pokušajte da preispitate svaki od ovih
primera iracionalnog razmišljanja tipičnog za osobe s paničnim
poremećajem i da onda nađete racionalno tumačenje:
* „N e smem nikud da idem sa sinom, jer se bojim šta će da mu
se dogodi ako izgubim svest i srušim se.”
* „Ako mi se zavrti u glavt dok budem vozio, izgubiću kontrolu
nad volanom, napraviću nesreću i nekoga ubiti."
* „Ako ostanem sama kod kuće, biću izgubljena i poludeću.”
* „Čim neko zatvori prozor, počnem da se gušim."
■ „U autobusu stalno gledam na sat koliko ću još da se vozim,
motrim na semafore i osetim kako me oblije znoj kad se opet
upali crveno svetio i autobus stane. Rekla bih vozaču da
otvori vrata da bih izašla napolje, all se stidim.”
* „Zubar će misliti da sam luda ako mu kažem da moram da
ustanem samo na minut, pa da se onda vratim i sednem na
stolicu.”
* „Dok letlm, samo razmišljam kako je strašno što ne mogu da
zaustavim avion ako mi pozli."
* „Dok putujem, moram da znam koliko sam daleko od
najbližeg grada u kojem je neka bolnica."
* „Šta će Ijudi da pomisie ako naglo izađem iz reda, a već sam
skoro bila pred Satterom?"
* „Ne mogu više da podnesem ovo stanje. Šta ako treba ovako
da živlm oeo život?”
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina nazmišljanja o strahu 129
Ostali obrasci „negativnog” razmlšljanja i
postupcl za njihovo menjanje
Ljudi kojl imaju patološki strah i napade panike tipično ko-
riste i druge obrasce razmlšljanja čiji je efekat da se strah samo
još više pojača ili učvrsti. Ako koristite neke od tih obrazaca raz-
mišljanja, važno je da ih najpre prepoznate, a da ih potom me-
njate primenjujući postupke koji su većopisani. U daljem tekstu
su nabrojani ti obrasci, uz primere i sugestije kako da ih menjate
• Razmišljanje po prindpu „sve ili ništa’ ili „cmo-belo’. - U ova-
kvom načinu razmlšljanja ne postoji sredina, jer se stvari vide
kao potpuno loše ili potpuno dobre. Primer: „Ako se i malo
uplašim, biće to totalnl neuspeh.” Preispitivanje: Zar nemate
i vi „pravo" na strah? Da li ima razloga da svaki doživljaj stra-
ha proglasite potpunlm neuspehom? Nije realno očekivati da
strah potpuno iščezne.
■ Isključivost. - Isključivost se ogleda u čestom koriščenju reči
kao što su „uvek", „nikad”, „svako", „niko", nsve” ili „ništa" i
predstavlja varijantu „cmo-belog" razmišljanja. Primer: „Nlko
dnjgl nema ovakav strah. Nlkada se njega neću osloboditi.”
Preispitivanje: Otkud znate da niko ne proživljava isto ili slič-
no što i vi? Da li ste nekad nekog pitali o tome? Šta kaže vaš
lekar? Kako znate da vam „nema leka"? Pre nego što nešto
zaključite, proverite da li je to tačno.
• Proizvoljno zaključivanje. - Proizvoljno zakijučivanje se sreče
kod Ijudi koji stvari uzimaju „zdravo za gotovo" i ne pitaju se
da li je tačno to što mlsle ili u šta veruju. Primer: „Napadi
panike su veoma opasni." Preispitivanje: Na osnovu čega tvr-
dite da su napadl panike opasni? Onl su samo neprijatnl, all
nije poznato đa je neko zbog njih umro, poludeo ili se |ao-
našao nekontrolisano.
• Preterano uopštavanje. - Ovaj obrazac se viđa kod Ijudi koji
na osnovu jednog iskustva ili jedne situacije, .znaju” unapred
kako će se osećati u nekoj drugoj situaciji. iščekivanje da će
Im se neprijatno iskustvo ponoviti i na nekom drugom mestu
130 Bez straha o strahu, panici i tobiji
je način na koji se strahovl „šlre". Primer: „Pošto mi je pozliio u
autobusu i nisam mogla da izađem, šta li bi se tek desilo u
avionu? Kako bih pobegla iz aviona?” Preispitivanje: ZaŠto ste
uopšte morall da izađete iz autobusa? I zašto biste izlazili iz
aviona? Prilikom napada panike, vi imate samo potrebu da
odete ili pobegnete, ali to ne znači da toj potrebi treba da udo-
voljite. Vi procenjujete situacije prema tome koliko je lako iz njih
pobeći i to je ono što ih u vašim očima čini sličnim ili različitim,
„opasnim" ili bezazlenlm. Kakva inače veza stvamo postoji
između aufobusa I aviona?
• Nerealna očekivanja. - Osobe koje imaju napade panike,
naročito ako to traje duže vremena, često su nestrpljive i oče-
kuju da im bude bolje „odmah" i da se „potpuno izleče". Pri-
mer: J\ko se simptomi ne izgube za nedelju dana, prestaću
da uzimam iek." Preispitivanje: Da li nešto, bilo šta, što traje
godinama, može da prode za nedelju dana? Retke su situaci-
je gde se uspeh procenjuje posle samo nedelju dana lečenja.
■ NepodnoŠenje greške, neuspeha ili propusta. - Ovo se obić-
no sreće kod ijudi koji su jako strogi prema sebi, hteli bi da
sve bude „savršeno" i preterano se Ijute ako im ne ide „sve od
ruke’ i „kako treba’ . Primer: „Danas sam izbegla da se vozim
autobusom, kako je bilo planlrano. Nepopravljiva sam kuka-
vica. Beznadežan slučaj. Nikad se neću izlečrti.” Preisprtiva-
nje: Pre nego što zaključite da „od vas nema nlšta”, setite se
da li stenekad uživotu grešili ili neštopropuštali, p aste op e t
na kraju dolazili do cllja. Sigumo je bilo takvih srtuaclja. Zašto
bi se ova razlikovala?
• Preterivanje u značaju koji se nečemu pridaje. - Često se
događa da nekim stvarima, događajima, pa i Ijudlma, pridaje-
mo daleko veći značaj nego što im on objektivno pripada.
Zapitajte se da li je nešto stvamo tako važno kako vam se
sada čini. Primer „Danas nisam obavio vežbu do kraja i ako
tako nastavim, neću uspeti.’ Preispitivanje: Kako znam da
neću uspeti? I otkuđ mi Ideja da ću i datje da odustajem? Već
sutra ću da obavim vežbu kako sam planirao. A za mesec iii
godinu dana se verovatno neću ni setiti koliko mi je bllo važno
što jednu vežbu nisam „odradio".
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmišljanja o strahu 131
• Preterivanje u predočavanju kako nešto mora ili treba da
izgieda. - Primer: „Trebalo bi da mi sada bude bolje”. Preispi-
tivanje: Šta sam uradio da ml bude bolje? Ko proplsuje da
nešto „treba” lii da se „mora” u lečenju? Ako sebi stalno go-
vorrte kako stvari treba da izgledaju ili kako vi morate da se
ponašate, vi u stvarl ne prihvatate sebe l/ili okollnu onakve
kakvi zaista jesu. Oslm toga, razmlšljanje po tipu „treba" ili
„mora” skoro uvek se doživljava kao nametanje i guši inicija-
tivu i spontanost.
• Potcenjivanje uspeha I precenjivanje neuspeha. - Potcenji-
vanje uspeha i precenjivanje neuspeha često označavaju da
osoba nema „dobro” mišljenje o sebi i takvim stavom kao da
traži potvrdu da je to tako. Primer: „Jaka stvar što sada više
ne izbegavam da idem u bioskopl Pa to je za druge sasvim
normalno! A ja još nisam uspeo ni da se mrdnem iz grada."
Preispitivanje: Pre mesec dana niste nikud mogll sami da
odete, a sada se ipak slobodno krećete uiicama. Nije li to
uspeb? Možda za nekog drugog to ne bi bila „velika stvar”, ali
za vas jeste! I opet, vi nlste „neko drugi"! A pošto je lečenje
nešto što se odvlja postepeno, zar ne bi bilo preterano očeki-
vati da za tako kratko vreme prestanete da se bojite baš
svega?
• NagiaŠavanje samo onog što je negativno i previdanje ili
zanemarivanje skoro svega što je dobro. - I ovo je česta
pojava kod Ijudi koji su po prirodi pesimisti I skloni su da
stvari vlde „cmo". Ovakvo razmlšljanje takođe može da bu-
de u službi potrebe da neko sebi dokaže da je u pravu (čak
i ako je to na njegovu štetu!), kako bi otprilike „trljumfalno”
mogao da kaže: „Eto, vidiš, govorio sam ti da ne valja, a nisi
ml verovao!" Primer: „Kad udem u autobus, samo mi pozli i
ništa mi ne pomaže što je muž sa mnom i što me teši."
Preispitivanje: Kako bi bilo da ste u autobusu sami? Bez
muža se niste ni usuđivali da se vozite. Njegovo prisustvo
vam sigumo čini srtuaciju podnošljivijom, ali vi kao da to ne
želite da vidite. Zašto? Da li zato što verujete da vam niko
ne može pomoči, čak i onda kada vam neko očigledno
pomaže?
132 Bez straha o strahu, panici i fobiji
• „Čitanje tuđih mlsli’. - Mnogi Ijudi veruju da znaju šta drugi
misie o njima i kako se osećaju. Primer: „Misliće da sam
slabić kad me vide uplašenog. Sažaljevaće me.” Preispitiva-
nje: Kako znate da če baš to da pomlsle? I zašto bi strah bio
razlog da vas sažaljevaju? Pre nego što sledeći put pomislite
da tako dobro znate šta drugi misle o vama, zaustavite se! Ne
možete biti sigumi. Proverite. Kako znate šta je u nečijoj
glavi, osim vaših pretpostavki? Nejzad, direktno pitajte neko-
ga šta mtsli o vama.
* Negativan odnos prema budućnosti. - Kod osoba s paničnim
napadima je tipično iščekivanje loših i negativnih stvari ne
samo u sadašnjosti, nego i u budućnosti. One kao da od
budućnosti očekuju sve najgore, zapravo prenoseći na bu-
dućnost svoj doživijaj sadašnjosti. Primer: „Pun sam straho-
va i uvek ću takav brti”. Preispitivanje: Kako možete da znate
da će vas strahovi „pratiti” ceo žlvot? I zar nije clij iečenja da
to tako ne bude? Zar ne želite da to promenrte kod sebe? A
„prostora" za promenu nema ako sebe vidite kao „zatočenika"
prošlosti i sadašnjosti. Budučnost se ne nadovezuje samo na
sadašnjost, nego u velikoj meri zavisi od toga koliko se trudite
da menjate tu sadašnjost. Ne kaže se bez razloga da je život
„ono što od njega napravimo”.
Odustajanje od izbegavanja i korišćenja
„poštapalica”
„Poštapalice” mogu da budu bilo kakvo ponašanje ili
predmet koji vam stvaraju iluziju sigumosti i ćija svrha s vašeg
stanovišta jeste da vam pruži zaštitu, jer sprečava napad panike
iti ga bar ubiažava i ćini podnošljivijim. Takav isti efekat (iluzija
sigumosti) i svrhu (verovanje da ste zaštićeni) ima izbegavanje
svih aktivnosti ili situaclja u kojima bi mogli da se pojave simp-
tomi straha ili napada panike. Već sam rekao da je svrha
ovakvog izbegavanja i korišćenja „poštapalica” da ispravnost
Menjanje pogrešnih tumačenja i načina razmlšljanja o strahu 133
svojib (pogrešnih) verovanja i tumačenja nikada ne dovedete u
pitanje, što ih i održava u „životu". U prvi mah će vam možda biti
teško da se s tim složite, baš zato što ste uvereni da vas ta
ponašanja „spašavaju”, a ne da vam štete. Kako da to ipak pri-
hvatite i kako da potom odustanete od takvog ponašanja da
biste prestall da verujete da su slmptomi straha i napadi panike
opasni?
Ovde je obično potrebna stručna pomoć, jer je prvi korak
da prepoznate „poštapalice” koje koristite u konkretnim situaci-
jama i za vreme napada panike. Te „poštapalice” su ponekad
postale u toj meri sastavnl deo vašeg života da ih ili ne „prime-
čujete" (i svakako ne mislite da su one baš to, dakle „pošta-
palice”) ill biste se Ijutito suprotstavili svakoj sugestiji da pre-
stanete da ih koristite. Zato je uloga terapeuta da vam najpre
pomogne u prepoznavanju „poštapalica", potom da vam objas-
ni na koji način „poštapalice" sahotlraju vaše lečenje i najzađ, da
vas „nagovori” da prestanete da ih koristite.
Na primer, ako vi ili vaš terapeut primetite da za vreme
napada panike dišete „forstrano” (previše duboko) iti da žumo
izlazrte napolje „na svež vazduh”, važno je otkriti zašto to radite.
Često je razlog u pogrešnom verovanju da ćete se zbog nedo-
statka vazduha ugušiti, pa ovim „poštapalicama” to „spreča-
vate". Ako prihvatite da je to razlog, uprkos prvobitnom verova-
nju da vas baš takva ponašanja i postupci „spašavaju” od gu-
šenja, bićete spremni da sebe „testirate”, odnosno da odus-
tanete od tih „poštapallca”. Tek ako to učinite, moći ćete sebi da
„dokažete” kako takve „poštapallce” i nisu potrebne, jer se to
čega se najviše bojite - gušenje - neće dogoditl ni bez „po-
štapalica".
Postoje brojni primeri korišćenja „poštapalica”. Neki Ijudi
nlkud ne idu bez tabieta ili statno sa sobom nose bočicu s vo-
dom. Drugi se „obezbeduju” tako što vode računa da se nlkad
ne nađu suviše daleko od neke bolnice - u slučaju da im se
dogodi napad panike. Ako negde putuju, prethodno se raspitaju
ko je „najbolji le k a f u gradu u koji idu i gde se tamo nalazi bol-
nica. Često se događa da osobe s paničnim poremećajem i ago-
rafobijom pristanu da odu u bioskop ili pozorište samo ako nadu
134 Bez straha o strahu, panici i fobiji
sedište na kraju reda - da bi mogle lako da „uteknu” u slučaju
pojave simptoma straha ili napada panike. Ima i Ijudi koji svoj
automobil doživljavaju kao „poštapalicu", tako da im je on uvek
blizu, da u njemu ima dovoljno benzina i da bude u savršeno
ispravnom stanju, ako „treba” da ga upotrebe i bitno odu (kući iii
u bolnlcu).
Da biste sebe „nagovoriii" kako je besmlsleno koristiti
„poštapallce”, setite se jednog običaja koji je u vezi sa verova-
njem u vampire. Ljudi koji u njih veruju boje se da spavaju, jer
vampiri napadaju samo noću. Da bi ipak mogli da spavaju i da
bi se „obezbedlii' od napada vampira, oni oko vrata stave „ogr-
licu” od belog luka. Njihovo rezonovanje je jednostavno: pošto ih
vampirt nisu napaii, beli luk mora da je efikasno sredstvo protiv
tih nemani. Da li će (i kako) ovi Ijudi ikada „otkriti" da vampiri u
stvari ne postoje i da nema razloga da ih se boje? Jedino ako
prestanu da koriste beli luk. Po analogiji sa ovim verovanjem i
običajem, kako ćete vi saznati da napadi panike nisu opasni i da
ne morate da se od njih „obezbeđujete”? Ako prestanete da
koristite vašu „varijantu" belog iuka, bez obzira da li je to stalno
hodanje uz zid (da se ne biste srušili nasred ulice), vožnja auto-
busom samo ako ste blizu vrata (da biste mogll iako da izađete)
ili nešto drugo.
Što se fiče izbegavanja pojedinih aktivnosti koje bi mogle
da vam izazovu slmptome slične simptomima koje doživljavate
za vreme napada panike, o načinima da se suprotstavite tome
biće reči u posebnom poglavlju o izazivanju slmptoma straba i
panike (poglavlje 10 ).
Poglavlje 9.
Lečenje agorafobije postepenim
izlaganjem
Teorijski osnovi za primenu izlaganja u
lečenju agorafobije
Kao što sam več ranije (u poglavlju 2) izneo, izbegavanje
u agorafobiji je naučen obrazac ponašanja, čija je svrha, sa
stanovlšta pacijenta - sprečavanje neprijatnih simptoma i napa-
da panike. Međutim, objektivno posmatrajući, izbegavanje samo
održava, odnosno „pothranjuje” agorafbbiju, jer onemogućava
da pacijent proveri šta bi se „desilo” (tj. da li bi došio do simp-
toma ili napada panike) kada bi odustao od izbegavanja. Dmgim
rečima, „sigumlje” je izbegavati nego proveravati, ali za tu „si-
gum osf se plaća veoma visoka cena. Zbog toga je prestanak
izbegavanja glavni cilj u lečenju agorafobije. Kako se taj cllj mo-
2 e postići?
Zamislimo kako bi izgledalo ako biste ostali jedan sat u
situadji koje se plašite. Pre iščezavanja simptoma i straba, oni
bi verovatno bili dosta izraženi, a morali biste možda da izdržite
i napad panike. Izvesno je da biste se kasnije manje plašili da
se ponovo nađete u toj situaciji. Ali, malo je onih koji su odmah
spremni na takav „eksperiment”, jer treba „preživeti” mogući
napad panike. Dsim toga, ako naglo i bez adekvatne pripreme
136 Bez straha o strahu, panici i fobiji Lečenje agorafobije postepenim izlaganjem 137

uradite nešto što ste godinama izbegavali, efekat može biti Jedna od teorija tumači uspeh izlaganja preko procesa
suprotan: strab se može učvrstiti i definitivno vas „ubediti" da i „navikavanja’ : za razllku od prethodnib suočavanja sa fobičnim
dalje treba da izbegavate određene situacije, jer će sigumo doći situacijama, koja su redovno izazlvala ili pojačavala strah, pri
do napada panike ako se Izložite tim situacijama. svakom novom terapijskom izlaganju strab je manji, pa se oso-
Zbog toga se agorafobija leči postepenlm i samostalnim ha „navikava’ da ne očekuje strab prilikom izlaganja.
izlaganjem situacijama kojih se bojite. Za Izlaganje treba da Prema drugom tumačenju, pri Izlaganju dolazi do „gaše-
budete adekvatno pripremljeni, što znači da znate: nja’ straha, a to znači iščezavanje straha zbog izostanka očeki-
vane neprijatne reakcije. Drugim rečima, pošto se svakodnevno
• Kako da se opustite.
uveravate da se „ništa strašno” ne događa kao posledlca izla-
• Kako da kontrollšete biperventilaclju i druge slmptome ako se ganja fobičnoj situaciji, naučićete da nema razloga da se te
oni pojave tokom izlaganja. situacije bojite i oslobodlćete se straha.
• Kako da razmišljate na način koji će da vas umiri i smanji
strah.
Uztakvu pripremu, moči ćete da sprečite napade panike Principi na kojima se zasniva postepeno
prilikom izlaganja ili da slmptome straha i panike bar lakše pod-
izlaganje
nesete ako se oni pojave. Na kraju ćete se osećati „normalno” u
situacijama u kojima ste se do tada plašili i koje ste tako upomo
izbegavali. 1. Ciljevi
Samostalno izlaganje ne treba da sbvatite u apsolutnom
Da bi vaše lečenje bllo uspešno, morate na početku znati
smislu. U velikom broju slučajeva, izlaganje se na početku spro-
šta želite, odnosno kojl je vaš cilj. Veoma je važno da uz opšti
vodi u pratnji partnera, prijatelja ili neke druge, vama bliske oso-
cilj (na primer, da budete u stanju da se bez ograničenja i bez
be. Ponekad i terapeut prati pacijenta na prvim vežbama. To
straba sami vozite autobusom), sebi postavite jasne, realne i
zavisi od stepena straba i izbegavanja, a često i od dužine tra-
konkretne ciljeve. Primer takvog cilja je: „Želim da se ne bojim
janja agorafobije. Ako je neko godinama „prikovan” za kuću
da svakog dana sama autobusom odlazlm na posao i autobu-
zbog agorafobije, sigumo neće moći da se od početka samo-
som se sama vraćam kući’ . Neke od tih ciljeva vi realno možete
stalno Izlaže. Međutim, ako izlaganje započnete s nekim, važno
da ostvarite već samo za nekoliko nedeija, dok su za druge
je da izlaganje ograničite na određen broj vežbi ili na određene,
potrebni meseci. Preciznost u odredenju clija je važnija od
naročito „teške’ situacije. I ne zaboravite: situacija nije „apsolvi-
„težine’ clija i vremena potrebnog da se on postigne. Ciljevi
rana” sve dok je vi sami niste „savladaii’ !
uvek treba da se odnose na ovladavanje jasno odredenlm si-
Zapitaćete se na koji način izlaganje fobičnim situacijama
tuadjama ili mestlma kojih se bojite.
doprinosi da iščezne strah. Kao postupak u lečenju fobija, izla-
ganje se zasniva na principtma učenja, pa se najjednostavnije
rečeno, izlaganjem osoba „oduči' od jedne loše navike, kao što 2. Zadacl (vežbe)
je izbegavanje. Medutnn, mi još uvek dovotjno ne poznjemo
mehanizme koji omogućavaju uspeh u lećenju. Postoji nekollko Kada ste sebi postaviti ciljeve, sledeči korak je da svaki
teorija koje pokušavaju da to rasvetle, ali dve među njima zau- cilj „raščlanite’ na zadatke ili etape koje treba da obavite, odnos-
zimaju posebno mesto. no savladate - da biste te clijeve postigli. Zadacl takođe treba
138 Bez straha o strahu, panici i fobiji Lećenje agorafobija postepenim iziaganjem 139

da budu jasni i realno izvodljivi. Oni ne smeju da budu suviše Stika 1 0 ..Spisak‘ situacija koje izbegavata
teški da se ne biste odmah obeshrabrili. Uspeb u obavljanju
„lakšeg" zadatka samo oe ojačatl vašu želju da se suoćite sa Situacija Stepen izbegavanja Stepen straha koji
(0 = nimalo; 1 = ponekad, očekujete (0-10)
slededm, „težim" zadatkom.
2 = često; 3 = skoro uvek)
Iz iskustva znam da se jednom broju Ijudi koji su prošli
program lećenja ne sviđa reč „zadatak". Neke to podseća na Kretanje ulicom 1 5
školu, a drugima smeta zato što im se čini da nešto „moraju” da Pijace 1 6
urade, a da ib niko ne pita da li oni to baš tako žele. Potpuno je Bioskopi 2 6
svejedno kako se dogovorimo da zovemo ono bez ćega se ne Stajanje u redu 2 7
može zamisliti lečenje fobija. U daljem tekstu ću koristiti reč Uiftovi 2 9
„vežba” umesto „zadatak”, imajući u vidu one čitaoce kojima je Gužva 3 9
to prihvatijivije. 10
Vožnja autobusom 3
Putovanja van grada 3 10
3. Planiranje vežbi

Već sam naglasio da izlaganje treba da u što Većoj meri
bude samostalno. Međutim, planiranje izlaganja je „posao” koji
možete da obavite sami ili uz pomoć terapeuta. To u velikoj meri
zavisi od vas - od vaše motivadje, upomosti i spremnosti da se
„posvetite" lečenju kao jednoj od najvažnijih stvari u vašem ži-
votu. Međutim, i pri visokoj motivadji, niste uvek u prilici da pla-
nirate svoje lečenje na našn koji će dati najbolje rezuitate, pa će
vam pomoć terapeuta biti neophodna. Vežbe se češće planiraju
zajedno sa terapeutom onda kada je agorafobija duže trajala i u
većoj meri vas onemogućavala u svakodnevnom funkdonisa-
nju. Isto tako, kada su u pitanju osobe koje su potpuno vezane
za kuću, terapeut će verovatno biti više angažovan, tj. on će s
pacijentom planirati zadatke, usmeravati ga, savetovati, ohrabri-
vati i što češće pratiti napredak u lečenju.
Kako se planira izlaganje? Korisno je da napravite „spi-
sak” situacija koje izbegavate kad ste sami i kojih se bojite ta-
kođe kad ste u njima sami, i da ib poredate prema određenom
redosledu - od onih koje najmanje izbegavate i/ili vam izaziva-
ju najmanji strah do srtuacija koje najviše izbegavate i/ili vam
izazivaju najveći strah. Primer takvog „spiska” prikazan je na
slid 10 .
Valja poćeti sa izlaganjem onim situacijama u kojima o«e-
ćate strah „umerenih" razmera (dakle, situacije za koje nist«
„baš sigumi’’ da će vam se u njima dogoditi napad panike) i ne
izbegavate ih redovno. Kada „savladate’ te situacije, odnosno
kada u njima budete osećali tek neznatni strah, vi ćets s * iztožiti
situacijama koje češće izbegavate i u kojims osećate v«ćt i t 0 -
pen straba; na kraju, Izlagaćete se situadjama koje skoro r*-
dovno ili uvek Izbegavate i u kojima očekujete najjaći strab, pa i
napad panike. Kriterijum za početak izlaganja „novoj' situaciji je
uvek isti: prilikom iziaganja „prethodnoj" situadji dožtveli ste
podnošijiv nivo straha, a idealno, ako ste u „prethodnoj’ situad-
ji osetlii vrlo malo ili nimalo straha, uz isto toliko simptoma.
U svakom slučaju, nemojte previše čekati na izlaganje
„novoj" situaciji i nemojte očeklvati da u „prethodnoj" situaciji
uopšte ne osetite strah. Isto tako, nemojte ni „žuritf, pa pokuša-
vati da „osvojite" novu situadju dok „prethodnu’ niste savladali.
Ako ste previše nestrpljlvi i ne poštujete redosled koji ste sami
ustanovili, može da vam se dogodi da se prerano nadete u si-
tuadjama za koje niste spremni i da se onda razočarate ako se
u tim situadjama niste „snašli". Bolje je da napredujete sporije,
ali u kontinuitetu, nego „skokovito", sa prevelikim padovima.
140 Bez straba o strahu, panict i fobiji
Ako još jednom pogledamo primer na slici 10, izlaganje
na osnovu datih „ocena" će se najbolje sprovoditi sledećim re-
dosledom:
1) Samostalno kretanje ulicama i odlazak na pijace.
2) Odlazak u bioskope i stajanje u redu.
3) Vožnja liftom.
4) Boravak u gužvi i vožnja autobusom.
5) Putovanja van grada.
4. Na&n sprovođenja vežbi
Ako ste odredili da vam je na primer, prvi cilj samostalna
vožnja autobusom, sledeći potez je da sami ili s vašlm terapeu-
tom isplanlrate vežbe pomoću kojih ćete da postignete taj cilj.
Na primer, te vežbe se mogu prikazati ovim redosiedom:
1) Vožnja autobusom na relaciji od jedne stanice u vreme kada
nije gužva.
2) Vožnja autobusom na relaciji od dve stanice u vreme kada
nije gužva.
3) Vožnja autobusom na relaciji od dve stanice u vreme kada je
gužva (u .špicu").
4) Vožnja autobusom na relaciji od pet stanica u vreme kada
nije gužva.
5) Vožnja autobusom na relaciji od pet stanica u vreme kada je
gužva {u „špicu").
6) Vožnja autobusom na celoj relaciji (od prve do poslednje
stanice) u vreme kada nije gužva.
7) Vožnja autobusom na celoj relaciji (od prve do poslednje
stanice) u vreme kada je gužva (u „špicu").
Broj vežbi nije unapred određen i zavisi od ciija koji ste
sebi postavili. Ponovite izlaganje odredenoj situaciji koliko god
mislite da vam je to potrebno, kako biste bili sigumi da ona za
vas vtše ne predstavtja probiem. Da bl vam bilo lakše, neke od
ovih vežbi možete da u početku sprovodite u pratnji osobe u
koju imate poverenje, a potom da ih obavljate sami. Ako je neka
od početnih vežbi suviše laka za vas {što znači da u konkretnoj
Lečenje agorafobije postepenim izlaganjem 141
situaciji ne očekujete nikakav strah), vi je možete preskoćiti i
„preći” odmah na one vežbe za koje pretpostavljate da će vam
izazvati strah. Zbog toga, svoje vežbe planirajte fleksibilno, a ne
prema nekom „krutom” obrascu i uvek uzmite u obzir vaše spe-
citične okolnosti.
U navedenom primeru, ta se flekslbilnost postiže obraća-
njem pažnje na odredene komponente svake vežbe. Pri tome će
vam pomoći razmlšljanje o sledećem:
• Da li na vežbu idete sami ili uvek u nečijoj pratnji?
• Da li vežbu obavljate u vreme „špica" ili skoro uvek onda kađa
nije gužva?
• Koliko se uđaljavate od svoje kuće?
• Koliko stanlca putujete?
• Koliko vremena provodite čekajući autobus?
• Da li je važno koja je autobuska relacija u pitanju ili u koji deo
grada idete?
• Da ii se vozite na reiacijama koje uključuju prelazak preko
mosta ili kroz tunel, ili te relacije uglavnom izbegavate?
• Kako se ponašate i šta sve radite dok se nalazite na vežbi?
Na primer, da li se uvek trudite da budete blizu prozora ili
vrata autobusa, ili vam je svejedno gde se nalazite?
Zašto je ovo važno? Skoro svi imamo tenđenciju da „ide-
mo iinijom manjeg otpora" ili da „eskiviramo" ono što nam je ne-
prijatno. Može da nam se učini da na taj naćin sebi olakšavamo
rešavanje nekog problema, ali u stvari, samo smo još dalje od
cilja. U slučaju vežbl za saviađivanje fobija, izvesno je da „eski-
viranjem” nećemo sebi pomoći da ib se brže oslobodlmo. Na
primer, uspeh će izostati ili ćemo ga teže postići ako i u kasnijim
fazama lečenja na vežbe redovno idemo u nečijoj pratnji, tli ako
to ćinimo kada su u pitanju naročito neprijatne, „specijalne" si-
tuacije.
„Pravi” rezultati će izostati i ako se vozimo autobusom sa-
mo u određeni deo grada, dok neke autobuske relacije upomo
izbegavamo, na primer zato što njihovo korišćenje podrazume-
va vožnju preko mosta. Neki Ijudi s kojima sam radio i bukvalno
142 Bez stratia o strahu, paniti i tbbiji
su delili građ na „opasne" i „bezbedne” zone u zavisnosti od
toga koliko se daleko ili blizu naiaze od svoje kuće, pa su u
skladu s tim i pianirali svoje vežbe. Isti probiem - „eskiviranje" -
može da se vidi i kod Ijudi koji pre nego što uđu u autobus,
pažljivo motre koliko u njemu ima putnika, pa ako ih je „suviše”,
odustaju od vežbe.
Vežbu treba da obavite i bez obzira na to koliko vremena
čekate da dođe autobus (što je samo po sebi za mnoge nepri-
jatno). Takođe je važno da „otkrijete” da li u autobus ulazite
samo ako u njemu Ima mesta za sedenje (da se ne biste „srušlii’
pri stajanju) ili se vozite samo ako se nalazite blizu vrata (da
biste mogli lakše da pobegnete). Zato je korisno da na vreme
prepoznate da ii se koristite ovim „poštapalicama” i da ih potom
Isključite iz vežbi. O negativnom utlcaju „poštapalica" na proces
oslobađanja od straha detaljnije sam pisao u poglavlju 8 .
Dakle, pri svemu ovome je ključno da vežbu obavite ona-
ko kako ste je unapred sami tsplanirali ili ste se dogovorili sa te-
rapeutom. Budite fleksibilnl u planiranju vežbe, ali prisamom iz~
vođenju vežbe, ne odstupajte od plana! Prilikom planiranja sva-
ke vežbe, unesite „element iznenađenja”, ođnosno zadajte sebi
vežbu koja vam „ni u snu' - zbog straha - ne bi pala na pametl
Ako se tada uspepešno izborite, tek ćete onda biti sigumi da ste
savladali situaciju zvanu (recimo) „bioskop” ili „pijaca” . Drugim
rečima, ove situacije su savfadane ako vam je svejedno u koji
bioskop iii na koju pijacu treba da idete i pod kojim okolnostima.
Vaš stav pri odlasku na vežbu trebada bude optimističan,
ali i realan, što znači da je važno da verujete da zadatak možete
uspešno da obavite, bez obzira što ćete možda osetiti slmptome
i nelagodnost. U vezi s tim, vežbe treba da budu tako planirane
da budu izvodtjive u datom trenutku. Ako ste vi ili vaš terapeut
„preambictoznf i očekujete nešto što je u toj fazi objektivno
neizvodljivo, bićete samo pod još većim pritiskom da „uspete",
što vam, naravno, neće olakšati posao.
Korisno je da vežbe izlaganja obavtjate u kontlnuitetu, što
znači svakog dana. Vežbe koje duže traju (nekoliko satl dnevno)
i obavljate ih svakodnevno, daju bolje rezultate od vežbi koje
traju kraće ili se obavljaju uz duže pauze, recimo svakog dnjgog
Lečenje agorafobije postepenim izlaganjem 143
ili trećeg dana. Ne zaboravite da izbegavanje samo održava, pa
i pojačava strab. Ako ste danas propustili da obavite vežbu i
nastavili da izbegavate situaciju koju ste planirali da „osvojite",
vaš strab od te situacije je možda postao jači. Ako vam danas
„ništa ne polazi za rakom" i ne možete da obavite vežbu koju ste
planirali, to naravno nije „katastrofa", ali ipak nešto uradite - naj-
bolje je da ponovite onu vežbu koju ste već „apsoivirali”. Tako
ćete sprečiti da vam se učini da se krećeta „unazad”.
Što se više bojite neke situacije, to joj se češće i duže
iziažite. Kada ste određenu situaciju i strah uglavnom „savla-
dali", požeijno je da se toj situaciji i dalje povremeno izlažete
kako biste se uverili da ste zalsta „obavili posao”. Mi to zovemo
„utvrđivanje gradiva" i to je naročito korisno u onim periodima
kada vam se pojavi „crv sumnje” da vaše lečenje ne ide baš
kako treba ili da niste doovoljno postigli.
Poželjno je da istovremeno „radite" na savlađivanju stra-
ha od 2 -3 situacije. One se iz praktičnlb razloga mogu kombi-
novati, tako da se, na primer, u isto vreme suprotstavljate strahu
od čekanja autobusa, strahu od gužve i strahu od vožnje auto-
busom. To se može „objediniti’ jednom vežbom, koja bi zahte-
vala da odete do autobuske stanice, sačekate autobus (bez
obzira koliko to traje), uđete u autobus bez obzlra na gužvu i
vozite se na reiaciji koju ste unapred isplantrali.
5. Olakšavanje izlaganja
Već i sama pomisao da treba da se suočite sa onim što
upomo izbegavate i čega se toliko bojite, često izaziva jak strab.
Neke osobe su upravo zbog toga sklone da unapred odustanu
od ovakvog oblika lečenja. Zato je važno da se u zavisnostl od
konkretnih okolnosti i karakteristika osobe koja se ieči, postupak
izlaganja olakša i učini prihvatljivijim, pa tako i smanji verovat-
noća odustajanja. Na koji načtn?
Jedan od načina je već pomenut: kad započinjete izla-
ganje, može da vam pomogne prisustvo nekoga u koga imate
poverenje i ko vam pruža sigumost. Ovo je naročito važno ako
144 Bez straha o strahu, panici i fobiji
ste potpuno vezani za kuću, jer je lečenje nemoguće ako vas u
početku neko ne prati dok izvodite vežbu.
Prilikom izvođenja vežbi možete da primenjujete postupke
pomoću kojih ćete da simptome i strah držite pod kontrolom (na
primer, tebniku usporavanja disanja). Takođe je korisno da pri-
menjujete sve one postupke pomoću kojih ste prethodno naučili
da prepoznajete pogrešne obrasce razmišljanja o strabu, da te
obrasce zatim preispitujete i, najzad, da ib menjate. To znači, na
primer, da ideju „sada će mi se nešto stračno dogoditi” ne prih-
vatite „zdravo za gotovo", nego da joj se suprotstavite razmišlja-
njem koje će da vas obrabri i vrati vam samopozdanje. Cilj je da
sebe uverite da možete da „izdržite" situaciju i da možete da se
u njoj snađete tako da strah bude sveden na minimum.
Lekovi takođe pomažu da započnete izlaganje. Ublaža-
vanjem simptoma straha i sprečavanjem napađa panike, lekovi
vam omogućavaju da se bolje skoncentrišete na konkretne vež-
be. Ovo se naročito odnosi na one osobe čiji su simptomi toliko
jaki, a napadi učestali, da im je veoma teško da sebe „nagovore”
da se izlože situacijama koje mogu da im još više pojačaju simp-
tome i provociraju napade panike. Kada se vežbe izlaganja us-
tale, doza leka se može postepeno smanjivati do njegovog obu-
stavijanja. Naki pacijenti se još dugo vremena osećaju „sigurni-
je" uz lek i ne žele da prestanu da ga uzimaju; medutim, ako se
lek pretvori samo u „poštapalicu", ne treba ga uzimati neogra-
ničeno dugo.
Ponekad pomažu i takozvani paradoksalnl postupci. Na
primer, pre izlaganja vi možete da sebi kažete otprilike ovo:
„Pašču, pa šta? Neka mi se dogodi najgorel Bač da vidim kako
to izgleda!" To je stav „začikavanja” ili „nemam šta da izgubim",
koji može da vam olakša da pribvatite vežbu, jer ste najgori sce-
nario veš predvideli i zato nemate čega da se bojite. Naravno,
ovaj postupak mogu da pnmenjuju samo osobe koje su u stanju
da se „izazivaški” odnose prema sopstvenom strahu, a pomaže
i ako imaju razvijen smisao za humor.
Lečenje agorafobije postepenkn izlaganjem 145
Evidendja o obavljanju vežbi
Svakodnevno treba da vodite evidenciju o sledećem:
• Vrsta vežbe (napišite šta ste uradili).
• Vreme (minuti, sati) koje ste proveli na vežbi.
• Kako ste se osećali na vežbi i koje ste simptome i misli imali.
• Koliko je bio jak strab koji ste osetili na vežbi. Kao i u prethod-
nim primerima merenja i samoprocenjivanja osećanja, oce-
nite svoj strah na lestvici od 0 do 1 0 , gde 0 znači da strah
uopšte niste osetlii, 2 da ste osetili malo straha, 5 da ste
osetili podnošljiv, ali nešto jači strah, 8 da ste imali veoma jak
strab, a 10 da je strab bio makslmalan i da zbog toga niste
mogli da obavite vežbu onako kako je trebalo (na primer,
vratili ste se ranije, niste otičli gde je trebalo ili ste jednos-
tavno pobegli). Ako je jačina straha tokom izvođenja vežbe
varirala, zabetežite kolika je bila maksimalna jačina straha.
• Da li se nešto posebno desilo na vežbi (na primer, napad pa-
nike) i kako ste vi reagovali.
Najbotje je da o izvođenju vežbi vodite dnevnik. Primer
takvog dnevnika prikazan je na slid 1 1 .
Slika 11. Primer dnevrtika za vođenje evktenaje o vežbama iziaganfa
Opis vežbe Trajanje Simptomi Ja&na Primedtoe
i misH straha
(0-10)
Ponedeljak
Utorak
Sreda
Četvrtak
Petak
Subota
Nedelja
146 Bez straha o strahu, panici i fobiji
Vođenje ove evidencije pomaže i vama i vašem terapeu-
tu, jer se na taj način jasno vidi kako napreduje vaše lečenje,
koje situacije su posebno „problematične" i šta valja menjati u
planiranju i izvođenju vežbi. Pošto smo svi skloni da zaboravimo
.detalje”, dnevnik takođe pomaže da se „podsetite" šta ste do-
živeli u pojedinim situacijama, kako ste se u njima ponašali i ko-
liko vremena ste proveli na vežbi. Posebno je važno kako oce-
njujete svoj strah, jer vas to najviše rukovodi u planiranju daljeg
lečenja.
Praktična uputstva za obavljanje vežbi
(1) Koristite tehnike opuštanja pre nego što krenete na
vežbu. Važno je da što više budete opušteni i smireni, jer na-
petost dovodi do simptoma kao što su nervoza, razdražljivost,
zamor, mišićni bolovl i glavobolja, a osim toga, olakšava da do-
đe do napada panike. Postoje razne tebnike opuštanja i one se
uglavnom zasnivaju na opuštanju (relaksaciji) mišića.
Jedna efikasna tebnlka koristi naizmenično zatezanje i
opuštanje pojedinih grupa mišlća. Izvođenje ove tehnike obično
traje 15-20 minuta i u početku je možete primenjivati nekoliko
puta dnevno. Kasnije, kada se već „uhodate” u praksu opušta-
nja, tehniku možete da vežbate jednom ili dva puta dnevno - u
zavisnosti od vaših potreba. Najbolje je da to rađite ujutru, čim
ustanete, ili uveče, pred odlazak na spavanje. Navešću primer
relaksacije jedne grupe mišića:
* Sednite u udobnu fotelju, oslonite glavu, zatvorite oči ako
vam je tako lakše da se skoncentrišete - i pokušajte da opu-
stite čitavo telo, ne osećajući nikakvu težinu u njemu. Dišite
pravlino i usporeno.
* Savijte desnu ruku u taklu, postepeno savijajte prste desne ru-
ke, zatežite mišiće podlaktice i šake dok ne napravite pesnicu.
* Osetite kako vam se sva napetost „nalazi” u pesnici desne
ruke i mišičima desne podlaktlce.
Lečenje agorafobije postepenim izlaganjem 147
• Postepeno i lagano otvarajte pesnicu desne ruke, ispružite
sve prste i podlakticu desne ruke i opustite sve mišiće koji su
vam prethodno bili zategnuti. U desnoj ruci ne treba da ose-
tite nikakvu težinu i zato je položite na noge ili još bolje, pu-
stite je da vam „visi" pored fotelje.
• Osetite kako vam se jedan po jedan mišić opušta i uporedite
to osećanje sa osećanjem zategnutosti i napetosti mišića.
Po završetku jednog ciklusa zatezanja i opuštanja odre-
đene grupe mišića, pređite na drugu grupu. Princip je isti: da se
zatezanjem izazove mišićna napetost, koja se bolje oseti zato
što možete da je poredite sa stanjem opuštenosti mišića i pod
vašom je kontrolom. Opuštanje tada postaje „očiglednije", jer
opuštate prethodno zategnute (napete) mišiće. Prilikom izvođe-
nja ove tehnike, kasnije „radite" na nekoliko mišićnih grupa is-
tovremeno, tako da naućite da uskladite njihovo opuštanje. To
će vam pomoći da tehnlke relaksacije potom izvodite gotovo
automatski i u raznim situacijama - i onda kada niste sami ili ste
na javnom mestu. Najčešće se prvo izvode tehnlke mišićne re-
laksacije ruku i nogu, a potom se relaksiraju mišići glave i vrata.
Ako vam se ćini da vam relaksacija „odgovara”, zamolite
svog terapeuta da vas uputi u ostale detalje tehnike i da vam
praktično pokaže kako se oni izvode. Važno je još da znate i da
se događa, doduše retko, da se napadi panike pojave tokom
relaksacije. Ova paradoksalna reakcija se tumači na razne na-
člne i mi je ne razumemo u potpunosti, ali u svakom slučaju,
tada ne treba koristiti relaksaciju u sklopu lečenja panićnog po-
remećaja i agorafobije.
(2) Kada osetite da ste se dovoljno opustili, zamislite kako
će da izgleda vežba izlaganja i kako ćete se ponašati u konkret-
nim situacijama. Na primer, ako se bojlte vožnje autobusom,
zamislite šta ćete sebl reći i kako ćete sebe smiriti kada se vrata
autobusa zatvore, kada se u autobusu stvori gužva, kada se na-
đete daleko od prozora ili vrata, itd.
(3) Dok obavljate vežbu, nemojte žuriti! Dajte sebi do-
voljno vremena. Neki Ijudi jedva čekaju da „odrade” vežbu, kao
da je to neki nametnuti zadatak; drugi ,žure" zato što mlsle da

148 Bez straha o strabu, panka i fobiji
će tako da pređuprede strah, neprijatnost ili paniku; treči doživ-
Ijavaju vežbu kao „nužno zlo”, koje zato treba da traje što kraće,
pa da se posle toga odmore, ako je moguće još i na nekom
„bezbednom” mestu. Međutim, nije samo važno da vežbu oba-
vite, nego i da se tokom izvođenja i posle vežbe što bolje ose-
ćatfr, ta k i ako ste doživeli simptome. Jedan od vaših ciljeva je
upravo to da vaše „opšte" osećanje ne bude određeno prisu-
stvom ill odsustvom simptoma. Trudite se da sve vreme osta-
nete opušteni i da se ne uplašite ako se pojave slmptomi ili ne-
lagodnost. To će vam još više pomoći da se uspešno suprot-
stavite strahu i eventuainim simptomima panike.
(4) U zavisnosti od prilika, merite brzinu disanja u odrede-
nim intervalima, redmo svakih 5 ili 10 minuta.
(5) Kada osetite jake simptome ili vam se učini da ste se
jako uplašili, pokušajte da nastavite ono što u tom trenutku ra-
dite. Važno je da to pokušate, zato da biste na tsg način sebi
pokazali kako simptomi i strah ne upravtjaju vaštm ponašanjem,
aktivnosbma i životom uopšte. Ako vam se ovo učini nemogu-
čim, možete da usporite trenutnu aktivnost ili da je zaustavite. To
u velikoj meri zavisi od okoinosti, Na primer, možete potražrti
neko mesto na koje ćete da sednete, da se odmorite Hi da po-
kušate da sebe smirite i spnečite dalju „eskaiadju" simptoma.
Možete i da sačekate da simptomi i napad panike prođu, što se
obično i đogađa posle rtekoliko minuta. Posie toga nemojte na-
puštati mesto na kojem vam se napad dogodio, nego ostanite tu
još neko vreme i nastavite ono što ste radili pre početka napa-
da, možda mak> sporijim tempom ako to prHike dozvoljavaju.
Ako doživite izrazit strah ili napad panike dcrit vozite, se-
tite se da nećete izgubiti korrtrolu nad vozilom (nikome se to još
nije dogodiloO i pokušajte da nastavite s vožnjom. Obično po-
maže da usp<xite vožnju i da vozite sasvim desno, kako biste
olakšaii drugima da vas preteknu. Ako vam se učini da ,morate"
da stanete, nikako to ne Činite naglo, nego postepeno i pošto ste
na&i mesto gde možete da se bežbedno zaustavite. Potom pri-
menite sve postupke da sebe smirite i da se suprotstavite simp-
tomima i strahu. Ako ne možete da se zaustavite (na primer, pri
vožnji u tunekJ), a čini vam se kao da to *morate’\ nocmafeujte,
Lečenje agorafohije posteperam izlaganjem 149
odnosno usporite svoje disanje dok vozite, bez obzlra što zbog
vožnje ne možete da se potpuno skoncentrišete na disanje.
Kada se sporije disanje ustali, a vaši slmptomi postanu pod-
nošljivi, nastavak vožnje ili bllo koje prethodno započete aktiv-
nosti obično ne predstavlja probiem.
(6 ) Tmdite se da ne odete iz situacije, odnosno da ne po-
begnete, zato što ste se uplašili ili vam se dogodio napad pa-
nike. Koristite sve svoje veštlne da se smirite i savladate strah.
Na taj način, sebi pokazujete kako imate kontrolu nad situacl-
jom, jer uspevate da sebe smirite, a i zato što se uspešno odu-
plrete iskušenju da pobegnete. Bežanje iz fobične situacije (ma
koliko vam se ono u trenutku činilo „spasonosnim”) uvek podri-
va samopouzdanje i za posledicu ima da Ijudl sebe na kraju vlde
kao „neizlečiv slučaj". Naravno, nije „tragedija" i ako napustite
vežbu zbog straha ili panlke, ail neka to bude zalsta poslednje
što biste uradilil
(7) Potrudite se da vežba potraje i da u situaciji ostanete
što duže, kako biste osetili da se nelagodnost i strah smanjuju.
što više vremena provedete na mestima kojib ste se plašili,
bićete opušteniji i brže ćete savladati strab. Na primer, ako u
autobusu ostanete čitav sat, od prve do poslednje stanlce, bolje
je nego da se vozite četlri puta po 15 mlnuta.
(8 ) Ćestitajte sebi svaki put kada uspešno obavite vežbui
Sebe možete da „častite" i nečim što volite. Ali ne budite strogi
prema sebi ako nije išto baš sve onako kako ste želeli. Učite se
na greškama i sledeći put će biti boljel
Izlaganje zamišljanjem
Stvamo i postepeno izlaganje nekim situacijama kojih se
bojite, nlje moguće sprovesti iz praktlčnih razloga. Na primer,
ako se plašite letenja, kako biste „organizovali" da letite avionom
samo pet minuta? Osim toga, za osobu koja se plaši letenja, i
pet mlnuta teta je isto tako zastrašujuće kao i provesti u avionu
150 Bez straha o strahu, panict i fobiji
dva sata. U tom slučaju, možete saml ili, još bolje, uz pomoć te-
rapeuta, da sprovedete izlaganje zamišljanjem.
Ova vrsta izlaganja daje sporije rezultate od stvarnog izla-
ganja, ali su principi isti. Strah od određene situacije (na primer,
letenja) treba da „razložite” na nekoliko vežbi i da prvo obavljate
„lakše” vežbe (na primer, da prvo zamlšljate kako stižete na
aerodrom, kako predajete prtljag i dokumenta, potom kako ula-
zite u avion i odlazite do svog sedišta, a tek kasnije kako se
osećate dok avion poleće, itd). I pri zamtšljanju, kao i pri pravom
izlaganju, poželjno je da se prethodno opustite. Koristite neku
od tehnika relaksacije. Kada pri zamišijanju Jakših” situacija vi-
še ne doživljavate strab, prelazite na zamišljanje sledeće, „teže’
situacije. Ako zamišljate da ste u situaciji suviše uplašenl ili da
doživljavate napad panike, nemojte prekidatl vežbu, nego se
trudite da se smirite, koristeći neke od tebnika koje ste pretbod-
no naučili. To uključuje i ispravno tumačenje onoga što vam se
dešava.
Važno je da sebe na kraju zamislite kako ste sasvim pri-
brani u situacijama kojih se inače bojite i kako se u njima „nor-
malno" ponašate, rađeči sve ono što btste tu i tada inače (da ne-
mate strab) radili. U već navedenom primeru straha od letenja,
to bi recimo bilo zamišljanje kako mirno i skoncentrisano čitate
neku knjigu ili novme za vreme leta. Zamlšljajte samo jednu si-
tuaciju u toku jedne vežbe.
Izlaganje zamlšljanjem treba primenjivati samo na one si-
tuacije kojima se ne možete postepeno (ili uopšte) izlagati u
stvamosti. Za neke situacije je potrebno kombinovati izlaganje
zamišljanjem sa stvamim izlaganjem. Međutim, samo iziaganje
zamlšljanjem (bez stvamog izlaganja situacijama kojih se bojite)
neće pomoči u lećenju agorafobije.
Poglavlje 10.
Izazivanje simptoma straha i
panike
Lečenje paničnog poremećaja neće biti kompletno ako se
ne pristupi fazi koja je najkompleksnlja, najzahtevnija - i najviše
plaši pacijente! Rečje o izazivanju simptoma straha i panike.
„Nećete valjda to da tražite od mene!" - čuo sam kako
mnogi pacijenti reaguju kada im saopštim da bi trebalo da pre-
đemo na izazivanje simptoma. Otpor prema ovom postupku je
razumljiv ako je i dalje prisutan jak strah od slmptoma. ZaŠto
izazivati simptome nekome ko zbog toga ima veliku verovatnoću
da dožlvl napad panike? Zato se u ovu etapu lečenja nikad ne
kreće pre nego što pacijent u velikoj meri ne ovlada tehnikama
koje je prethodno naučio.
Oslm toga, pri izazivanju slmptoma i menjanju uobičaje-
nog načina reagovanja na njih, valja spojiti sve što je prethodno
naučeno o paničnom poremećaju i primenjivano u lečenju. To je
neka vrsta „sinteze” dotadašnjeg lečenja i, uspešno sproveden,
ovaj postupak može da vam posluži kao „pečat" kojim ste „ove-
rili” svoje lečenje. Mada odgovarajuće tehnike možete i sami da
sprovodite, češće će vam biti potrebni stnjčni savet i pomoć.
Bez obzira na sve otpore i strah, pacijent će lakše da pri-
hvati i ovu etapu lečenja ako razume zbog čega se ona sprovo-
dl. Dakle, njen glavni clij je da svede na minimum, pa i potpuno
eliminiše strab od telesnlb simptoma straha i panike. Pri tome,
još je bolje ako se taj cilj postigne bez obzlra na koji način su se
simptomi pojavill (spontano ili „veštački") i da li se oni očekuju ili ne.
152 Bez straha o strabu, panici i fobiji
Razlozi za izazivanje simptoma straha i
panike
Kao što je već više puta naglašeno, jedna od ključnih
komponenti paničnog poremećaja je strah od teiesnih simptoma
kao Što su lupanje srca, nedostatak vazduha ili vrtoglavica. Ovaj
strah je ponekad dovoljan da izazove i napad panike, a napad
panike samo još više pojačava simptome, povećava preokupi-
ranost njima i ćini prvobitni strah od simptoma još snažnijim.
Prakša je pokazala da je strah od simptoma veoma uporan i da
teško iščezava ako se ne iziožite samim simptomima, zbog ten-
dencija da simptome izbegavate direktno ili uz pomoć „poštapa-
llca'. Izlaganje slmptomima se najboije postiže izazivanjem up-
ravo onih simptoma kojih se najviše bojite ili koji vas najviše
podsećaju na simptome panike.
Dakle, „proživljavanje" simptoma straha i panike je način
da se direktno uverite u siedeće:
> Simptomi nisu opasni, zbog čega ih se više nećete plašiti
■ Umete da ispravno protumačite simptome i da ih „obradite”
(znači, znate šta sa njima da „uradite”)
* Naučili ste kako da o simptomima i strahu razmišijate racio-
nalno
> Umete sebe da smirite
* Znate kako da uspostavite kontrolu nad simptomima (ako
vam je to važno)
> Nećete pribeći izbegavanju niti korišćenju „poštapalica”
identifikovanje simptoma koje ćete izazivati
Prvi korak je da se prisetite kojih se simptoma najviše bo-
jite i koji vas simptomi najviše podsećaju na napade panike. To
je ponekad veoma jednostavno, dok u drugim situacijama izis-
kuje analizu razloga zbog kojib izbegavate razne aktivnosti ili
pribegavate korišćenju „poštapalica” . Znači, pitanja koja sebi
Izazivanje simptoma straha i panike 153
postavljate giase: „Koje aktivnosti izbegavam zato što mi se čini
da one mogu da mi izazovu simptome straha ili napad panike?
Da li koristim neke „poštapalice” da bih „sprečio” posiedice od-
ređenih simptoma?”
Tipičan primer takvog izbegavanja je izbegavanje raznih
oblika fizičkog naprezanja zbog straha da bi oni mogli prouzro-
kovati lupanje srca, nedostatak vazduba iii preznojavanje. Ali,
mogu se izbegavati i razne druge aktivnosti ili situacije da se ne
bi pojavili neprijatni i zastrašujuči simptomi koji podsećaju na pa-
niku. Na primer, neke osobe s paničnim poremećajem po svaku
cenu izbegavaju konfrontacije i konflikte sa svojim ukućanima,
članovlma porodice ili kolegama na poslu samo zato što se boje
da bi tom prilikom mogie da se telesno uznemire: srce bi im
kucalo „200 u minutu”, ne bi mogle da „dođu do vazduha”, zacr-
venele bi se i usta i grlo bi im bili „potpuno suvi”, pa ne bi mogie
da gutaju... Umesto da se podvrgnu svim ovim neprijatnostima,
donekle je razumljivo što se takve osobe radije poviače, „trpe u
sebi” i ćute da bi se održao ,,mir u kući”. Ali, osim što sprečava
da se uvere da se ništa „strašno" ne bi dogodllo kada ne bi izbe-
gavaie da se suprotstave, ovakvo izbegavanje ima dodatnu
cenu, jer podriva samopoštovanje i pojažava doživljaj niže vred-
nosti ili nesigumosti. S druge strane, to još jednom pokazuje
koliko su ponekad ozbiljne i daiekosežne posledlce straba od
slmptoma.
Izazivanje simptoma
Pošto ste identifikovali simptome koji vas naročito plaše i
podsećaju na paniku, valja da pristupite izazivanju tih simptoma.
To se može činifi na više načina.
Simptomi se često izazivaju hiperventliacijom zato što na
taj naćin može da se „reprodukuje" tipičan napad panike. Tako
se izazovu brojni simptomi koji karakterišu napade panike: ne-
svestica, vrtogiavica, osećaj nestvamosti, ubrzan rad srca, utr-
nulost, gubitak osećaja dodira, zamagijen vid, preznojavanje,
stezanje i bolovi u grudima, itd. Hiperventliacija se ne sme izazi-
154 Bez straha o strahu, panid i fobijl
Tabela 28. Postupci pomoću kojih se izazivaju određeni simptomi
Simptom Način na koji ćete da izazovete simptom
Ubrzan rad srca Brzo hodanje, lagano trčanje, penjanje uz
steperrice, sklekovi
Nedostatak Brzo hodanje, lagano trćanje, plivanje, ronjenje
vazduha
Vrtoglavica, Lagano okretanje na rotacionoj stolid ili lagani
nesvestica hod u krug, uvek sa otvorenlm očima
vati trudnicama, kao ni osobama sa određenrim zdravstvenlm
smetnjama, kao što su astma i druge bolesti pluća i disajnih pu-
teva, bolesti srca i krvnih sudova, epiiepsija i visok ili nizak krvni
pritisak.
Ako se naročito plašite jednog ili dva specifična simp-
toma, možete ih izazivati posebnlm postupcima koji su navedeni
u tabeli 28.
Simptome možete da izazovete i iziaganjem nekim situa-
cijama iz svakodnevnog života. Primeri takvih situacija su vož-
nja iiftom, peša&enje, gledanje nekog napetog filma ili uzbudlji-
vog sportskog dogadaja na teievizijl, boravak u ugrejanim, zaguš-
Ijivim ili zadimljenim prostorijama ill kretanje po velikoj vručini. U
nekim od ovih situacija (kretanje po velikoj vrućini) se gotovo
svim Ijudima pojavljuju simptomi, dok su u drugima (vožnja lif-
tom), simptomi skoro po pravliu prisutni samo kod Ijudi koji imaju
napade panike, strah ili fobiju. izlaganje što većem broju veoma
raziičitib situacija treba da vam pomogne da razlikujete kada su
simptomi normalni, očekivani i „razumljivi’ , a kada to nisu - i da
se najpre oslobodite straha od onih prvib.
Prilikom izazivanja simptoma i sledstvenog izlaganja tim
simptomima, freba koristiti isti princip kao u lečenju agorafobije:
postepenost. Na primer, ako se bojtte srčanih simptoma, u po-
četku upražnjavajte neku lakšu fizičku aktivnost (recimo, najjed-
nostavnije vežbe „kučne gimnastike’ ) koja će vam izazvati samo
btago ubrzanje sr&anog ritma. Izlaganje izazvanim simptomima
u „niskom” intenzitetu treba ponavtjati sve dok se nivo straba (od
Izazivanje simptoma straha i panike 155
slmptoma) ne svede na minimum ili strah sasvim ne iščezne.
Kasnije ćete se izlagati većim fizičkim naporima (sklekovi, trča-
nje, plivanje), koji će uz još brži rad srca prouzrokovati i druge
simptome, na primer nedostatak vazduha.
Poput vežbi u agorafoblji, i ovde treba isplamrati redosled
simptoma koje ćete sebi izazivafi i redosled aktivnosti koje ćete
upražnjavati da biste slmptome izazvali. To izlaganje slmptomi-
ma treba da bude svakodnevno i važno je da o tome takođe
vodite evidenciju.
Šta raditi kada sebi izazovete simptome?
Pošto ste se izložili simptomlma koje ste sami sebi izaz-
vali, nije dovoljno da se uverite da možete da „preživite”, tj. da
vam se neće dogoditi „katastrofa” koju iščekujete. Izostanak
„katastrofe” i pri ponavljanom izazivanju simptoma je moćan,
veoma uhedljlv dokaz da ste pogrešno tumačili i dožlvljavali
simptome. Ali, još je važnije da sebi pokažete kako umete da se
„nosite” sa tim simptomlma. Kada se i u to uverite, neće više biti
razloga da se simptoma plašlte - a iščezavanje straha od simp-
toma jeste glavnl cilj ovog postupka.
Od vas zavisi na koji način ćete sebi da pokažete da vam
simptomi više ne predstavljaju probiem. Možete da primenite
tehniku usporavanja disanja i da na taj način sprečite „eskala-
ciju” simptoma i napad panike, uz doživljaj da imate kontrolu
nad simptomlma i panikom. Možete da nastale slmptome ne tu-
mačite kao „katastrofu", da prelspitujete i menjate način na koji
razmlšljate o strahu i panici, tako da se uverite kako simptome
doživljavate racionalno. Takođe možete da se borite protiv isku-
šenja da pobegnete (na primer, da ne izađete ,,na svež vazduh”
u slučaju da nemate dovoljno vazduba) ili da sebe sprečite u
korišćenju „poštapalica” (na primer, da ne sednete zbog eventu-
alnog straba da biste zbog nesvesfice mogli da padnete). Ove
postupke možete i da kombinujete i da tako učinite sve da sebe
156 Bez straha o strabu, panici i fobiji

smirite. Izaberite onu tehniku ili kombinaciju tehnika koje vam Poglavlje 11.
najviše Ježe” ili koje ste najbolje uvežbali.
I ovde je korisno da vodite evidenciju o simptomu koji ste
izazvali, primenjenom postupku i jačini straha kada ste izazvali Tok lečenja paničnog poremećaja i
simptom i posle primenjenog postupka, uz navođenje detalja
postupka koji ste koristili (na primer, šta ste promenili u načinu
agorafobije, sprečavanje i lečenje
tumačenja simptoma ili koju „poštapalicu" ste izbegli da koristi- pogoršanja
te). To je važno da biste pratili napredak u lečenju, ali i da biste
videli da li neki postupci daju bolje rezultate, kako biste ih češče
primenjivali. Primer kako se ova evidencija vodi iznetje na sllcl
12 .

Slika 12. Primer evidencije o izazivanju simptoma i postupcima koje

ste pri tome koristiii
Borba protiv panike i patološkog straha uopšte je poste-
Simptom koji Postupak koji ste Jačina straha Jačina straha pen proces. On zahteva dosta vremena, puno motivacije i upor-
ste izazvaii primenili kada ste izaz- posie primenje- nosti i isto toliko prakse i vežbe. U lečenju paničnog poremečaja
vali simptom nog postupka ne postoji „Ćarobna formula" koja pomaže svima. Da biste uspeli
(0-10) (0-10)
u lečenju, važno je da otkrijete svoju „formulu”, odnosno da pri-
Nesvestica Usporavanje 9 5 menite onu kombinaciju postupaka koja vama odgovara i u tem-
disanja pu koji je prilagođen vašim mogućnostima i potrebama.
Dnigačije tumače- 9 3 Usponi i padovi su normalna pojava u svakodnevnom ži-
nje nesvestice- votu, pa to treba očekivati i tokom lečenja. Neki pacijenti budu
(umesto „srušiću oduševljeni posle nekoliko dana lečenja, jer se osećaju mnogo
se“: „mala neprijat- bolje nego što su očekivali i kao da im nestanu svi slmptoml, pa
nost koja će proći) mi to u šali zovemo „medeni mesec”. No kao i u žlvotu, ponekad
Odustajanje od „po- 9 1 se posle „medenog meseca" u lečenju dogodi neprijatno „otrež-
štapalice" (nepridr- njenje" u vidu pogoršanja. Mada se i pri pogoršanju obično ne
žavanje uz zid iii osećate gore nego pre poćetka lečenja, može vam se učiniti da
ogradu i izostanak vam nikad nije biio tako lošel Ako ga doživite, užlvajte u „mede-
pada uprkos tome) nom mesecu” lečenja, ali da se ne biste razočarali, setite se da
ni on nije večan i pripremite se za ono što bi moglo da se dogo-
di posle: ponovna pojava slmptoma, „oživljavanje” straha od
straha, napad panike, možda I utisak kao da vam nikad neće biti
bolje...
U cilju sprečavanja prevelikih oscliacija tokom lečenja,
korisno je da prelspitate svoje postupke, ponašanje i stavove u
158 Bez straha o strahu, panici i fobiji
procesu lečenja. Ovo su neka od pitanja koja sebi treba da
postavite:
• Da li su ciljevi koje ste sebi postavili previše amblciozni? Ili su
oni možda suviše laki?
• Da ti su vaša očekivanja od lečenja realna?
• Kako planirate vežbe? Da li se držite redosieda u izlaganju ili
„preskaćete" pojedine situacije? Da ii sebi zadajete suviše
teške ili suviše lake vežbe? Da ti „krećete” u sledeču vežbu
pre nego što ste sasvim ,sav!adalin prethodnu? Da ti neke
vežbe treba da sprovodite Češće i tokom dužeg vremenskog
perioda pre nego što krenete dalje? Da li ste dćvoljno pri-
premljeni za obavljanje težih vežbi?
• Da li ste sklont da verujete da će se problem „rešiti sam od
sebe”, nezavisno od toga koliko se vi angažujete?
• Da li više razmišljate o mogućim uzrocima problema nego o
načinima kako da se on reši?
■ Da li ste skloni da očekujete od nekog drugog (na primer, od
terapeuta) da reši vaš probtem?
Iz iskustva znam da se pacijenti najteže mire sa spozna-
jom da im se simptomi straha i napadi panike mogu tokom ži-
vota ponavljati bez ikakvog reda i pravila, jer to često tumače
kao da je panični poremećaj „neizlečiv" ili kao da su „osuđeni"
da se ceo život bore sa strahom i napadima panike. Ali, to je
samo „prvi deo" realnog stanja stvari. Drugi deo, koji mnogi na
žalost ne „čuju” odmah jer budu očajni zbog onog prvog, jeste
da nije toliko važno da li će se simptoml ponovo pojaviti ili ne,
koliko je važno da znate šta da „radite” sa simptomima. Ako ste
to naučili i stekli dovoljno samopouzdanja, nečete se plašiti
simptoma, pa se zato nećete stalno ni pitati da li će vam se
simptomt ponavljati.
Dakle, nije realno očekivati da će vaš oporavak iči pravo-
linijski uzlaznom linijom i da će vama biti samo bolje i bolje. Tako
biste stiglt do nekog idealnog stanja, koje, naravno, ne postoji.
Ono što je realno jeste da će se bez obzira na oscliacije tokom
lečenja, vaše stanje posfepeno popravljati i vašl simptomi brti
sve blaži, a napadi panike slabije izraženi i manje učestali.
Tok lečenja, sprečavanje i lečenje pogoršanja 159
U praksi se uz redovno, svakodnevno korišćenje terapij-
skih postupaka, kod većine postižu sasvim dobri rezultati za
šest do osam nedelja lećenja. To ne mora da znači da ste se u
potpunosti oslobodili svih simptoma, da vas ponekad ne muči
„strah od straha" i da više nema situacija u kojima ne osećate
nikakav strah ili nelagodnost. Ali, „dobar ishod” bi trebalo da
znaći da ste ovladali postupcima za borbu protiv simptoma i
straha i da ste stekli sigumost da te postupke primenjujete ta-
man toliko koliko je potrebno da vam simptomi ne predstavljaju
probiem i da se ne bojite svog straha.
„Vraćanje” simptoma
Posle završenog lečenja, moguči su veoma raztičiti isho-
di. Mada se većina u potpunosti oporavi i više se ne nađe u
situaciji da zatraži stručnu pomoć, kod nekih Ijudi se simptomi i
napadi panike ponavljaju, obično uz daleko manju izraženost
simptoma i slabije izraženo izbegavanje. Ponekad se to događa
u „stresnlm" situacijama, a ponekad Jz čista mira". To je moguće
i više godina posle uspešno okončanog lečenja. Zašto?
Nijedno iečenje ne može da „obriše” vašu sktonost za
pojavu napada panike. Pošto je ta sklonost trajna i na nju se ne
može uticati, za sprečavanje pogoršanja je ključno da delujete
na činioce koji mogu da „aktiviraju” sktonosf i da olakšaju da
dođe do napada panike. Šta treba da činite?
• Vodite računa o tome da se redovno branlte, da ne pijete ve-
like količine kafe, da dovoljno spavate i da alkohol uzimate u
mlnlmalnlm količinama.
• Ako ste bolesni, naročito ako ste imali neku infekciju ili pre-
ležali grip, dajte sebi dovoljno vremena da se odmorite.
• Ako ste umomi zbog posla ili problema u braku i porodici, ili
se lako iscrpljujete zbog slabe kondicije i načina života, ta-
kođe je važno da se dalje ne „trošite”, nego da sebi date
„predah".
160 Bez straha o strahu, panici i fobiji
* U slučaju da se dogodlio nešto veoma neprijatno, bolno ili čak
tragično (na primer, smrtbiiske osobe), nemojte očekivati od
sebe da budete „heroj" i da se što pre vratite u normalne to-
kove života. Daleko ja važnije da svaki takav događaj „obra-
dite" bez žurbe i da se priviknete na novonastale okolnosti.
Osim toga, verovatnoca da dođe do pogoršanja biće uto-
liko manja ukoliko ste vi u većoj meri ovladall postupcima pomo-
ću kojib strah „držite pod kontrolom”. To podrazumeva redovno
vežbanje i korišćenje tehnika s kojima ste se upoznali. Na pri-
mer, Ćak i kada je sve u redu i osećate se dobro, ne zaboravite
da povremeno upražnjavate tehnike opuštanja. Setite se šta ste
sve naučili o strahu i panid i to primenite u sltuacijama kada
vam se učini da je to potrebno. Ako odredene veštine ne vežba-
mo i ne obnavljamo s vremena na vreme, može da nam se učini
da nećemo znati kako da ib iskoristimo kada to bude potrebno.
Još jedan razlog da dođe do pogoršanja je nagli pre-
stanak uzimanja lekova ili uzimanje lekova „na svoju ruku’ , bez
konsultacija sa tekarom. Kao što sam već rekao, lekove treba
obustavijati tek ako ste prethodno ovladali postupcima za sa-
vlađivanje straha; međutim, i tada nemojte naglo da prestanete
da uzimate lekove, već to učinite u dogovoru s vašim lekartMTi.
Kada se simptomi straha i napadi panike ipak „vrate", ret-
ko se đogađa da posfe uspešno sprovedenog lećenja, orri imaju
onako negativne efekte kao pre početka tečenja. Pogoršanja
obićno traju kraće od prvobitne epizode. Takođe se retko doga-
đa da se kao posledlca pogoršanja pojavljuje agorafobija u onoj
meri u kojoj je ona blia ranije izražena. U svakom slučaju, po-
goršanje skoro nikad ne znači da se „sve vraća na staro", pa za-
to nema mesta oćajavanju. Aosim toga, vi ste u međuvremenu
već prošli kroz jedan „cikius” lečenja i sada ćete takše da se
izborite sa strabom, panikom i eventuainom tendencijom izbe-
gavanja.
Veoma je važno da razumete zašto je došlo do pogorša-
nja - ne samo da biste se iz njega brže „izvukli”, nego i zato da
biste mogli da sprečtte pogoršanje u budućnosti.
U slučaju pogoršanja, važno je i da odlučite da li ćete da
zatražite stručnu pomoć ili ćete da pokušate da se sami izborite
Tok lečenja, sprečavanje i lečenje pogoršanja 161
sa situacijom, možda ponovo prelistavajućl stranice ove knjige.
Ako se pojave novi simptoml (dakle, slmptomi koje niste imali
tokom prethodnlh napada panike) iii ako vam se čini da napadi
izgledaju „drugačije", treba da se obratite lekaru, jer je tada po-
željno proveriti da li postoji neko „organsko” objašnjenje za po-
javu slmptoma. Isto tako, ako procenite da ne možete sami da
izađete na kraj sa strahom, simptomima ili panikom, potražlte
mišljenje i savet terapeuta, koji i inače treba da vam ostavi vrata
„otvorena” da mu se eventualno obratite za pomoć. Često se
događa da se vama tada situacija čini daleko težom nego što
ona objektivno jeste, kada može biti dovoljan samo jedan razgo-
vor i podsećanje na tehnike za savlađlvanje strahova koje ste
već naučili (a možda u meduvremenu „malo" zaboravili). Pone-
kad je potrebno da temeljnije „obnovite gradlvo” i u tom slučaju
će vaš kontakt sa terapeutom potrajati duže.
Kraj lečenja?
Najzad, ima li kraja lečenju? Ako ima, kada se lečenje za-
vršava? Na ovo pitanje nerado odgovaram, jer ono često podra-
zumeva da je Jzlečenje" cilj lečenja paničnog poremećaja. Na-
ravno, Jzlečenje” je moguće (poput izlečenja posle preležane
upale pluća), ali se to u nekom apsolutnom smislu, ipak rela-
tivno retko događa. Zato se uvek valja vratiti na ctijeve lečenja
koje smo sebi postavili kad god se zapitamo o kraju lečenja. Jer,
lećenje se završava kada se postignu realno izvodljivi clljevi
lečenja.
Formalno posmatrano, lečenje se završava onda kada
prestanete da uzlmate lek, kada mislite da vam više nije potreb-
na stručna pomoč ili kada više ne osećate potrebu da dolazite
kod vašeg terapeuta. To se može dogoditi posle nekollko nede-
Ija ili posle nekoliko godina od početka lečenja. U svakodnev-
nom životu, vi ćete i kasnije biti u prilici da ponekad primenite
ono Što ste naučili da biste savladali strab, sprečili napad panike
ili prestali da tzbegavate određene situacije. Kao i mnoge druge
162 Bez straha o strahu, panici i fobiji

veštine koje naučimo tokom života, i ove se ne zaboravljaju i Odabrana savremena literatura na srpskom
mogu da se primene kad je to potrebno. U tom smislu će se jeziku o stanjima straha
vaše lečenje nastaviti, ali to ne znači da je ono „doživotno’ . Ono
je samo bitno izmenlio oblik i suštinu, jer se u potpunosti pretvo-
rilo u samopomoć.
Sposobnost da pomognete sebi je jako važna za jačanje
samopouzdanja i samopoštovanja, kao i za sticanje sigumosti.
S druge strane, samopomoć podrazumeva da ste vi više odgo-
vomi za svoje lečenje, jer je vama prepušteno da donosite od-
govarajuće odluke i da učinite šta treba kada procenite da okol-
nosti i situacija zahtevaju vašu intervenciju. Drugim rečima, bez
obzlra što ne možete da imate potpunu kontrolu nad pojavom
simptoma, od vas zavisi kako ćete na njih reagovati i da li će
pojava slmptoma ostati samo „maia, neprijatna, zanemariva epi-
zoda". • Erić Lj. (1996): Agorafobija. Medicinski fakultet, Beograd
• Erić Lj (2000): Fobićna stanja straha. U knjizi: Psihijatrija;
Neuroze (urednici Erič Lj. i Kaličanin P). Medicinski fakultet,
Beograd
• Starčević V. (1997): Stanja straha u kliničkoj praksi. Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
• Starčević V. (2000): Druga stanja straha. U knjizi: Psihijatnja:
Neuroze (urednici Erić Lj. i Kaličanin P.). Medicinski fakultet,
Beograd
• Starčević V., Bogojević G. (1996): Integrativno iečenje agora-
fobije s paničnim poremećajem - Teorijske osnove, praktična
primena i rezultati. Psihijatrija danas, 28: 271-310.
• Zdravković J. (1993): Tumačenje neuroza. Prosveta, Niš
Beleška o autoru

Dr Vladan Starčević je završio studije medicine na Unjverzitetu

u Beogradu. Specijalizaciju iz psihljatrije obavio je u Beogradu, gde je
takođe magistrirao i doktorirao. Istraživaćkl rad, poglavito iz oblasti sta- Vladan Starčevlć
nja straba i dnjgih neurotskih poremećaja, započeo je u Beogradu, BEZ STRAHA O STRAHU, PANICII FOBIJI
nastavio u SAD i potom u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu i u
Austraiiji. Bio je saradnik, a kasnije i nastavnik Medicinskog fakuiteta izdavač
Univerziteta u Beogradu. Od 1994. do 2000. godine nalazio se na me- Izdavačko preduzeće „Zavef
stu šefa Odseka za neurotske poremećaje Dnevne bolnice Instituta za Beograd Braće Baruh 16
mentalno zdravlje, gde je razvio poseban program lečenja straha. Od
2000. godine živi i radi u Australiji. U zvanju je profesora psinijatrije na za izdavača
Unrverzitetu u Sidneju i profesora po pozivu Univerziteta u Beogradu. Milivoje Lalić
šef je Akademskog odeljenja za psihološku medlcinu bolnice Nepean
u Sldneju. urednik
Saša Lalić
Vladan Starčevićje objavio preko 100 istražlvačklh, preglednih i
tiraž
teorijskih radova u psihijatrijskim i psihoioškim časopisima u inostran-
1.000 primeraka
stvu i Srbijl. Autor je dvadesetak poglavlja u nekoliko knjiga objavljenlh
u Srbiji i inostranstvu. Napisao je nekoliko specljalnih publlkacija i dve ISBN 978-86-7034-067-1
knjige na erpskom jeziku koje se bave stanjima straha.
štampa
Dr Starčević je jedan od dva urednika knjige "Hipohondrija. Sa- ,Karganović", Beograd
vremeni pogledl na prastaro oboljenje", objavljene 2001. godine u izda-
nju izdavaćke kuće Oxford University Press iz Njujodca. Ista izdavaćka
kuća je 2005. godlne objavlia njegovu knjigu 'Stanja straha kod od- marketing
raslih. Vodić kroz kliničku praksu". .Zavet"
Beograd, Braće Baruh 16
* 011 292 06 13
011 218 18 08

www.zavet.co.yu