Uzemljenje TS i nadzemnih vodova

 Sistem uzemljenja TS dimenzioniše se prema toplotnim opterećenjima i

naponima dodira koje prouzrokuje struja zemljospoja u režimima sa
nesimetričnim kvarovima
 Distributivne mreže SN se uzemljuju preko niskoomske impedanse sa
ograničenjem struje kratkog spoja na 300A
 Mogu da rade sa izolovanom neutralnom tačkom
 Proračun uzemljenja na termička naprezanja se ne vrši ako se:
 Za izvođenje uzemljivača TS koji se direktno polaže u tlo koristi Cu uže
preseka najmanje 35mm2 ili pocinkovani čelik kružnog punog preseka
prečnika 10mm sa slojem cinka najmanje 70µm
 Za izjednačenje potencijala unutar TS koristi pocinkovani čelik kružnog
punog preseka prečnika 10mm ili pocinkovana čelična traka preseka
najmanje 100mm2 i debljine najmanje 4mm
Uzemljenje TS i nadzemnih vodova
Dimenzionisanje sistema uzemljenja TS prema naponima dodira vrši se tako da
naponi dodira ne prelaze vrednosti dozvoljenih napona dodira koji se
računaju prema izrazu:
75
U doz 
gde je: t
Udoz(V)-dozvoljeni napon dodira
t(s)-vreme trajanja zemljospoja

Trajno dozvoljeni napon dodira iznosi 65V i odnosi se i na instalacije potrošača

ako se napon dodira javlja kao posledica iznošenja potencijala zbog kvara
u distributivnoj mreži
Ispunjenje uslova bezbednosti u i izvan postrojenja moguće je na dva načina:
merenjem dokazati da je napon dodira manji od dozvoljenog
izvesti uzemljenje TS tako da ukupna otpornost sistema uzemljenja TS
ima vrednost kojom se garantuje da je napon dodira manji od
dozvoljenog
Pošto je merenje napona dodira komplikovano traženi uslovi bezbednosti se
garantuju ako ukupna otpornost sistema uzemljenja TS ne prelazi
određenu vrednost
Uzemljenje TS i nadzemnih vodova
 Pri zemljospoju na višenaponskoj strani TS, na sistemu uzemljenja TS će se
pojaviti napon:

U u  I z  Zu  r  I k  Zu
 gde je:
 Uu [V] - napon na sistemu uzemljenja TS
 Iz [A] - komponenta struje zemljospoja kroz sistem uzemljenja TS
 Zu [0] - ukupna otpornost (impedansa) sistema uzemljenja
 r - redukcioni faktor napojnog visokonaponskog voda
 Ik [A] - ukupna struja zemljospoja
 Uzemljenje TS i nadzemnih vodova
 Napon dodira Ud je deo napona uzemljenja Uu koji može da se premosti
na mestu dodira:
U u r  I k  Zu
U d  k U u  
kd kd
Sačinilac k pokazuje koliki deo napona uzemljenja se premošćava
dodirom, dok recipročna vrednost ovog sačinioca kd određuje
odnos napona uzemljenja TS i napona dodira na mestu dodira.
Sačinilac Kd ima vrednosti:
Kd = 2; u svim slučajevima kada se trajanje zemljospoja ograničava na 3s
Kd = 3 u svim slučajevima dimenzionisanja TS 35/10(25) kV
Kd = 1 kada je trajanje zemljospoja iznad 3s, ali ne sme da pređe 2h zbog
verovatnoće pojave dvostrukog zemljospoja
 Uzemljenje TS i nadzemnih vodova
 Kriterijum zaštite od napona dodira je ispunjen ako se pri
zemljospoju u TS ne pojavi napon dodira koji je po vrednosti
veći od dozvoljenog napona dodira Udoz:
U d  U doz
U doz k U
Zu   d doz
k  r  Ik r  Ik

 Tako, na kraju dobijamo da će kriterijum zaštite od napona

dodira biti ispunjen ako ukupna otpornost (impedansa) sistema
uzemljenja TS ima gore navedenu vrednost
 Uzemljenje TS i nadzemnih vodova
 Ukupna otpornost (impedansa) sistema uzemljenja TS sastoji se iz
paralelne veze otpornosti rasprostiranja uzemljivača TS i otpornosti
rasprostiranja ostalih uzemljivača koji su u galvanskoj vezi sa
uzemljivačem TS, kao što su:
 energetski kablovi sa provodnim plaštom (NPO 13-A, IPZO 13
itd.),
 zaštitni provodnici (užad) nadzemnih vodova,

 uzemljivači susednih TS koji su preko plaštova ili električnih

zaštita kablova u galvanskoj vezi,
 temeljni uzemljivači zgrada,
 vodovod itd.
 Uzemljivači za TS mogu da budu različitih oblika u zavisnosti od
potrebne otpornosti rasprostiranja i raspoloživog prostora
 Za karakteristične slučajeve u Tabeli 1 dati su izrazi za proračun
otpornosti rasprostiranja tih uzemljivača
Uzemljenje TS i nadzemnih vodova
Uzemljenje TS i nadzemnih vodova
 Uzemljenje TS i nadzemnih vodova
 Specijalno, za slobodnostojeće TS 10(20)/0,4 kV za potrebe
zaštitnog i radnog uzemljenja rade se tipski dvokonturni uzemljivači
i uzemljivači u obliku trougla, sa vertikalnim cevima ("sondama")
dužine 3 m u temenima spoljašnje konture, odnosno trougla
 Otpornost rasprostiranja ovih uzemljivača može da se izračuna iz
izraza:

R  rr  
 rr – relativna otpornost rasprostiranja koja se dobija iz dijagrama na
slici 1, pri čemu je kriva a – dvokonturni četvorougaoni uzemljivač,
a kriva b – trouglasti uzemljivač
 ρ – specifična električna otpornost tla data tabelarno
 Uzemljenje TS i nadzemnih vodova

 Vrednost otpornosti rasprostiranja dvokonturnog uzemljivača

dominantno zavisi od dimenzija spoljašnje konture uzemljivača, dok
unutrašnja kontura ima prvenstveno ulogu oblikovanja potencijala oko
TS
 Uzemljenje TS i nadzemnih vodova

 Izostavljanje vertikalnih uzemljivača iz temena spoljašnje

konture, na primer zbog vrste tla (kamen i sl.) ili zbog
opasnosti od oštećenja podzemnih instalacija, povećava
vrednost otpornosti rasprostiranja uzemljivača za oko 25%
 Unutrašnja kontura utiče na otpornost rasprostiranja sa
manje od 5%, ali smanjuje potencijalne razlike dodira kod
TS za više od 50%
 Vrednost specifične električne otpornost tla ρ, ukoliko nije
dobijena merenjem na lokalitetu izgradnje TS, za potrebe
projektovanja može da se usvoji iz Tabele 2.
 Uzemljenje TS i nadzemnih vodova

 Pored namenski izvedenog uzemljivača TS, u impedansi

sistema uzemljenja TS učestvuju i impedanse uzemljenja
kablovskih i nadzemnih vodova
Uzemljenja transformatorskih stanica
(TS)
 Nadzemni vodovi kao uzemljivači se u distributivnim SN mrežama praktično
ne pojavljuju
 Vodovi nazivnog napona 10 kV i 20 kV se izvode bez zaštitnog provodnika
 Izvođenje zaštitnog provodnika na vodovima nazivnog napona 35 kV postoji
samo na uvodu u TS, koji se zbog konstrukcije savremenih postrojenja i
raspoloživog prostora najčešće izvodi kablovski, pa se zbog toga nadzemni SN
vod ne pojavljuje u sistemu uzemljenja kao uzemljivač
 Kablovski vodovi kao uzemljivači iskazuju osobine različito u zavisnosti od
konstrukcije
 Kablovi sa neprovodnim plaštom tipa XHE 49-A, XHP 48, uključujući i SN
SKS XHE 48/0-A, posredno deluju kao uzemljivači jer pomoću električne zaštite
povezuju uzemljivače susednih TS i tako smanjuju impedansu sistema
uzemljenja TS
 Ako TS radi u razgranatoj SN mreži (gradski konzum), svaka TS povezana je bar
u jednom pravcu sa dve ili više TS, pa su preko električnih zaštita paralelno
povezani uzemljivači susednih TS
Uzemljenja transformatorskih stanica
(TS)
 Vrednost otpornosti uzemljenja Rk tako povezanih uzemljivača približno
iznosi :
Z  Rz 
Rk  ez
  1  4  1 
2  Z ez 
 gde je:
 Rz[Ω] - otpornost rasprostiranja uzemljivača susedne TS;
 Zez [Ω]- impedansa električne zaštite kablovskog voda izmedu dve susedne
TS
 Prethodni izraz teoretski važi za slučaj da je neka TS povezana sa veoma
velikim brojem TS
 Međutim, kako kod TS X/0,4 kV, koja je prva ili druga u nizu od TS
110/10(20) kV ili TS 35/10 kV, dominira veoma niska vrednost otpornosti
uzemljenja izvorne TS, izraz može u praktičnim proračunima da se
primeni za sve slučajeve kada je neka TS X/0,4 kV povezana sa dve ili
više TS X/0,4 kV
 Uzemljenja transformatorskih stanica (TS)
 Za ρ=50Ωm, prosek za gradska područja i za tipski presek kabla XHE 49-A:
3x(1x150/16 mm2 Al/Cu), impedansa el. zaštite tri paralelno vezane žile
kablovskog voda je:
Z ez  z ez  L  0,383  j  0,63  L  L  0,5km  z ez  0,74 / km
 gde su vrednosti jediničnih otpornosti date u Ω/km, dok je L prosečna dužina
deonice kablovskog voda izmedu dve susedne TS, u (km) - za praktične
proračune može da se računa sa: L=0,5 km
 Moduo jedinične impedanse električne zaštite je: Zez=0,74Ω/ km
 Kabl sa provodnim plaštom tipa NPO 13-A i sl. (papirna izolacija i provodni
olovni plašt - NPO kabl) je odličan uzemljivač jer preko plašta direktno odvodi
struju zemljospoja u tlo, a jednovremeno povezuje i uzernljivače susednih TS
 "Kratak" NPO kabl, u smislu uzemljenja, ponaša se kao trakasti uzemljivač,
a u distributivnoj mreži se najčešće javlja kao kablovski priključak na
nadzemni vod
Otpornost rasprostiranja “kratkog” NPO
kabla
 Otpornost rasprostiranja -kratkog" NPO kabla Rkt računa se kao
kod trakastog uzemljivača prema izrazu iz Tabele 1, i za uobičajene
vrednosti spoljašnjeg prečnika kabla: D=0,05 m i dubinu
ukopavanja kabla: H = 0,7 m iznosi:
 0,318  
 ln 6 L 
L
Rkt   ln 
 L H D L
 gde je:
 ρ [Ωm] - specifična električna otpornost tla;
 L [m] - dužina kabla;
 H [m] - dubina ukopavanja kabla;
 D [m] - spoljašnji prečnik kabla.
 Otpornost rasprostiranja “kratkog” NPO kabla
 Dužina do kog se kabl ponaša kao kratak je : Lk  10  
 Otpornost rasprostiranja kablovskog priključka Rk je paralelna veza
otpornosti NPO kabla kao trakastog uzemljivača Rkt i otpornosti stuba
Rz, na kome se nalazi kablovska završnica, dok se podužna otpornost
plašta kabla zanemaruje:
Rkt  Rz
Rk 
Rkt  Rz
 Proračun otpornosti rasprostiranja kabla čija je dužina veća od "kratkog"
kabla dosta je složen, jer više ne može da se zanemari podužna otpornost
plašta kabla
 Sa druge strane, kablovi većih dužina po pravilu se završavaju u susednoj
TS, pa treba uzeti u obzir i uticaj otpornosti rasprostiranja uzemljivača R,
te TS na ukupnu otpornost (impedansu) kabla
Otpornost rasprostiranja “kratkog” NPO
kabla
 Na sl. 2 daje se grafički prikaz vrednosti otpornosti (impedanse)
uzemljenja kabla Rk u zavisnosti od višekratnika dužine "kratkog"
kabla (od L = 1·Lk do L = 7·Lk), za neke karakteristične vrednosti za
ρ i uz pretpostavku da na kraju kabla odgovarajuća TS ima otpornost
rasprostiranja uzemijivača od Rz = 4 Ω pri ρ≥200 Ωm, odnosno od Rz
= 1Ω pri ρ≤ 100 Ωm
 Otpornost rasprostiranja “dugačkog”
NPO kabla
 Ako TS radi u razgranatoj kablovskoj SN mreži (gradski konzum),
svaki kabl priključen na TS može sa stanovišta uzemljenja da se
tretira kao "dugačak" (to je dužina kabla do koje se u zemlju preko
plašta prenese celokupna struja zemljospoja), što znači da je
priključen paralelno uzemtjivaču TS i da ima stalnu vrednost
impedanse uzemljenja Rkd nezavisno od vrednosti otpornosti
raspro-stiranja uzemljivača TS koje povezuje, i koja može približno
da se proračuna
Rkd  0,075  

 Dužina preko koje se ksbl ponaša kao dugačak:

Lk  6 Lk  60 
Uzemljenje stubova srednjenaponskih vodova SN
 Osnovni kriterijumi:
a) Zaštita od povratnih preskoka
Povratni preskok sa stuba na provodnike nije verovatan, ako
je ispunjen uslov: R u 
U i
Iu
Ru  15
Za vod 10kV je Ui=75kV i sa strujom groma Iu=5kA je:
Za vod 20kV i 35kV je Ui=125kV je Iu<8,3kA, odnosno za
Ui=170kV je Iu<11,3kA
b) Zaštita od opasnih napona dodira
Ako je trajan napon dodira veći od 65V, ili
ako se zemljospoj na vodu isključuje za 3s delovanjem
zemljospojne zaštite, ili
ako se zemljospoj na vodu isključuje za najkasnije 2h
Uzemljenje stubova srednjenaponskih vodova
SN
c) Toplotna naprezanja temelja stuba pri zemljospoju
U SN mrežama koje su uzemljene preko niskoomske impedanse
kriterijum je uvek ispunjen ako je ispunjen bar jedan od sledećih
uslova:
Da je izveden dopunski uzemljivač
Da je primenjen temeljni uzemljivač (temelj stuba izveden sa metalnom
armaturom)
d) Pouzdano delovanje zemljospojne zaštite
Zbog niskih vrednosti podešenih struja reagovanja zemljospojne zaštite u
uzemljenim mrežama (20A do 40A) kriterijum je ispunjen i pri
velikim otpornostima uzemljenja stubova (150 oma)
a) i b) u skladu sa važećim propisima dok su c) i d) zadovoljeni bez
obaveze dokazivanja
Izvođenje uzemljenja stubova SN vodova

 Uzemljenje se izvodi preko temeljnog uzemljivača stuba, a u

slučaju korišćenja nearmiranog temelja ili kod temelja sa direktnim
ukopavanjem obavezno koristiti temeljni uzemljivač
 Temeljni uzemljivač stuba, sastoji se od galvanski povezane
armaturne šipke koje se ugrađuju u temelj i armatura stabla u
temeljnoj čaši.
 Dopunski uzemljivač stuba, se izvodi u vidu prstena, a retko u vidu
traka.
 Udarna otpornost rasprostiranja dopunskog uzemljivača stuba Ru:

Ru  Rs  r  
 r se dobija sa slike