Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehničkih nauka

Inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine

SEMINARSKI RAD
- EMERGENTNE SUPSTANCE
- IBUPROFEN -

Profesor: Dr MirjanaVojinovićMiloradov
Student: Nikolina Marić Z1 02/2014

Novi Sad, 2014.

 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

SADRŽAJ

1. UVOD ...................................................................................................................................... 2
2. KARAKTERISTIKE EMERGENTNIH SUPSTANCI ........................................................... 3
2.1 Fizičko-hemijske karakteristike emergentnih supstanci ............................................................ 3
3. KLASIFIKACIJA EMERGENTNIH SUPSTANCI................................................................ 6
3.1 EmS u ţivotnoj sredini i njhove posledice ................................................................................ 6
4. Lekovi i sredstva za ličnu higijenu u ţivotnoj sredini .............................................................. 7
4.1 Aktivne komponente lekova, metaboliti i proizvodi transformacije ......................................... 7
4.2 Upotreba, način korišćenja i drugi izvori .................................................................................. 8
5. IBUPROFEN .......................................................................................................................... 10
5.1 Fizičko-hemijske osobine ibuprofena ...................................................................................... 10
5.2 Upotreba ibuprofena ................................................................................................................ 11
5.3 Ibuprofen u svetu ..................................................................................................................... 13
6. "NE ODLAŢI ODLAGANJE"............................................................................................... 14
7. ZAKLJUČAK ........................................................................................................................ 15
8. LITERATURA ....................................................................................................................... 16

1
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

1. UVOD

Sintetička hemijska jedinjenja predstavljaju svakodnevni deo savremenog ţivota i prisutna su u

svim sferama ljudskog delovanja. Najveći broj hemikalija organskog, ali i neorganskog porekla
pripada grupi emergentnih supstanci (EmS), koje utiču na „poboljšanje“ kvaliteta ţivota, razvoj i
napredak društva, ali istovremeno sadrţe osobine koje doprinose zagaĎenju vode,vazduha,
biosistema i utiču negativno na zdravlje ljudi.
Emergentne supstance, (EmS) su specifična grupa sintetizovanih ili prirodnih jedinjenja-
molekula supstanci, prepoznatih kao zagaĎujuće materije, koje se dominantno stvaraju u okviru
različitih industrijskih grana kao što su hemijska, petrohemijska, metalna i farmaceutska
industrija.
Primarno su detektovane u površinskim vodama velikih rečnih slivova, nakon čega su kasnije
kvalitativno registrovane i u zemljištu, vazduhu, sedimentu, rečnom mulju.
Kao aktivne supstance brojnih industrijskih i komercijalnih proizvoda, EmS su prisutne u
svakodnevnom ţivotu kao farmaceutici, dezinfekciona sredstva, proizvodi za ličnu i kućnu
higijenu, deterdţenti, usporivači gorenja, nanomaterijali, pesticidi, sredstva za zaštitu drvenih
površina i drugi.
Početkom 21. veka su prepoznate kao potencionalno hazrdne i vrlo toksične materije sa mogućim
kancerogenim, mutagenim i teratogenim efektima. Koncentracioni nivoi i rutinski monitoring
EmS nije definisan postojećim zakonskim regulativama na nivou Evropske Unije, dok su
sudbina, transport i ekotoksičnost EmS za sada nepoznate i u fazi su istraţivanja.
Prisustvo u površinskim vodama i migracija u podzemne vode, kao I mogućnost dospevanja u
izvorišta pijće vode, mogući su načini unosa EmS i u organizam čoveka.

2
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

2. KARAKTERISTIKE EMERGENTNIH SUPSTANCI

EmS se u ţivotnoj sredini mogu naći u vodi, zemljištu, vazduhu, sedimentu, rečnom mulju i
drugim abiotskim i biotskim matriksima. Sudbina, ponašanje i ekotoksičnost EmS su za sada
nepoznate i u fazi su istraţivanja, a koncentracioni nivoi i rutinski monitoring EmS još uvek nisu
definisani zakonskom regulativom na nivou Evropske Unije. EmS se uglavnom detektuju u vrlo
niskim koncentracijama, reda veličine ppb, ppt i niţih (g/L, ng/Li niţe), posebno u površinskim
vodama, podzemnim vodama, kao i akviferama aluviona Dunava. EmS su već duţe vreme
prisutne u prirodnim recipijentima koji prihvataju otpadnevode, i kao takve se različitim fizičko-
hemijskim fenomenima transportuju i unose u površinske vode, nakon čega isparavaju u
atmosferu. EmS se dugi niz godina detektuju kao sastavne komponenate velikog broja
industrijskih i komercijalnih proizvoda prisutnih usvakodnevnom ţivotu, a tek su poslednjih
godina prve dekade 21. veka prepoznate kao potencijalno štetni i vrlo toksični agensi sa
kancerogenim, teratogenim i mutagenim efektima. One predstavljaju negativne ekotoksikolške
agense koji se detektuju kao sastavne komponente različitih lekova, antibiotika, sedativa,
analgoantipiretika, aditiva u ishrani, kozmetičkih proizvoda, usporivača gorenja, nanomaterijala,
pesticida, veštačkih Ďubriva, deterdţenata, boja, lakova, konzervanasa, antikoroziva,
komponenata uproizvodnji plastičnih materijala, antioksidansa, bioloških metabolita i drugih
proizvoda. Osnovni način na koji se EmS transportuju i unose u organizam čoveka jeste
konstantno prisustvo u površinskim vodama i migracija u podzemne vode, čime se
stvara mogućnost dospevanja direktno u izvorišta pijaće vode.

2.1 Fizičko-hemijske karakteristike emergentnih supstanci

Osnovne fizičko-hemijske osobine EmS jesu strukturna stabilnost, perzistentnost i dug polu-
ţivot, t1/2, ali istovremeno i pseudo-perzistencija, jer je kinetika, odnosno brzina unosa EmS
znatno veća od brzine razgradnje i mineralizacije, kao posledica konstantnog unosa EmS u
vodotokove. EmS su lipofilne supstance, bioakumulativne i biomagnifikativne. Njihove logKow
vrednosti se kreću u opsegu od 1.42do 5.9. EmS, kao organske supstance, mogu biti i polarne i
nepolarne, sa rastvorljivošću u vodi od najniţe 0.017g/L do 35g/L.
EmS imaju izraţenu akutnu i hroničnu toksičnost, kao i ekotoksišnost, sa specifičnim dejstvima
vrlo niskih koncentracija, nano i piko nivoa. Poslednjih godina, posebna paţnja je usmerena na
fenomen niskih koncentracija, naročito kod endokrinih disruptora (EDS), emergentnih supstanci
koje ometaju rad endokrinog sistema ţivih organizama i predstavljaju značajan emergentni rizik
za ljudsko zdravlje i ţivotnu sredinu.
Dimenzije nanopartikula u opsegu nanoveličina i kancerogenost, takoĎe,spadaju u potpuno nove
fizičko- hemijske osobine EmS. EmS u ţivotnoj sredini nalaze se u vrlo niskim koncentracionim
nivoima, ppb, ppt i niţim (fenomen niskih doza). Danas se one mogu uspešno detektovati
korišćenjem vrlo osetljivih analitičkih instrumentima. Pojava da niska doza izazove stimulaciju, a
visoka doza inhibiciju biološkog odgovora naziva se „hormezis“. Prema toksikološkim načelima
niski nivoi (sa kojima se svakodnevno dolazi u dodir i koje je danas nemoguće izbeći) ovih
3
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

polutanata su bezopasni. MeĎutim, endokrini sistem je kompleksan i regulisanje endokrinih

ometača je vrlo komplikovano, s obzirom na to da sniţavanje nivoa izloţenosti moţe da poveća
rizik po zdravlje ljudi i ţivotnu sredinu. Ovde je veoma vaţno prepoznati vezu izmeĎu izvora
zagaĎenja i efekata na zdravlje i ţivotnu sredinu. Ometanje endokrinog sistema nije dovoljno
proučena oblast u toksikologiji. Proceni rizika se tek u poslednjih par godina posvećuje dovoljna
paţnja. za razliku od kancerogenih i drugih toksičnih supstanci koje su regulisane EPA (eng.
Environmental Protection Agency ) procedurama, zakonska regulativa i pravilnici ne definišu
dozvoljene koncentracione nivoe EmS. EDS sprečavaju endogene hormone da se vezuju za njih i
izazovu biološki efekat, tako što interaguju sa hormonskim receptorima. Mnogi endokrini
disruptori pokazuju doza-zavistan efekat koji se opisuje kao nemonoton. To znači da u
odreĎenom opsegu doza, hemijski efekat postaje veći kako se doza smanjuje. Endokrini sistem
uključuje veliki broj hemijskih glasnika i povratnih sprega. Endokrini sistem često ne reaguje na
hemikalije u skladu sa načelima tradicionalne toksikologije. U toksikološkim studijama, propust
kod primene osnovnih bioprincipa interakcije hormon-receptor prilikom izbora doze moţe
potencijalno da dovede do velike greške u proceni rizika izlaganja dozama ispod NOEL doza
(eng. No Observed Effect Level -doza pri kojoj se ne uočava biološki efekat ), utvrĎenih u
tradicionalnim toksikološkim studijama. Ova pitanja su veoma problematična u toksikologiji, jer
se nameće pitanje istinitosti rezultata korišćenih tradicionalnih metoda, dobijenih u testovima sa
visokim dozama u predviĎanju bioloških odgovora za niţe, ekološki relevantne doze. Na osnovu
ovoga takoĎe se moţe zaključiti da neke tradicionalne pretpostavke koje se koriste u proceni
rizika za sistemske, nekancerogene, toksikante (kao što je pretpostavka postojanja praga i
linearnog doza-odgovor odnosa) ne mogu jedinstveno biti primenjene na EDS. Odnos izmeĎu
niskih doza i rizika ne mora uvek biti linearan. Većina toksina, naročito EDS, umesto linearne
ima U - ili J krivu izmeĎu doze i efekta, u zavisnosti od toga da li posmatrana emergentna
supstanca dovodi do povećanja ili smanjenja rizika (Slika 1.).

Slika 1. Monotona (linearna) i nemonotona (U) kriva

Danas se veruje da izloţenost veoma niskim nivoima toksina moţe imati štetnije dejstvo na
homeostazu od izloţenosti srednjem ili čak visokom nivou. Ovaj novi toksikološki trend postao je
vrlo vaţan za istraţivače, naučnike i zakonodavce koji se bave problematikom novo-starih
emergentnih hemikalija, zbog nekompatibilnosti dosadašnjih metoda za odreĎivanje toksičnosti, s
4
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

obzirom na činjenicu da danas veliki broj emergentnih supstanci ometa rad endokrinog sistema.
Najnovija istraţivanja su pokazala negativan uticaj vrlo niskih doza ovih supstanci na organizam
čoveka i ţivotnu sredinu, iako se ranije smatralo da su niski nivoi toksičnih supstanci sa kojima
čovek svakodnevno dolazi u kontakt bezopasni. Fenomen koji se odnosi na toksičnost niskih
koncentracija nastaje usled slobodog kretanja malog broja molekula EmS i nezasenčenih
funkcionalnih grupa toksičnog molekula, što omogućava brzu pokretljivost i orjentisanost, kao i
neometanu penetraciju molekula EmS kroz ćelijske membrane, odnosno ciljane direktne napade
na ključne fiziološke tačke funkcionisanja biosistema. Pri višim koncentracionim nivoima,
molekuli zagaĎujućih supstanci se agregiraju i asociraju, štiteći aktivne funkcionalne grupe
molekula, što smanjuje efikasnost aktivnih centara molekula pri toksikološkom delovanju. S
obzirom na to da endokrini ometači predstavljaju emergentni rizik na ljude, ţivotinje i ţivotnu
sredinu mnoge od ovih hemikalija se u NORMAN projektu navode kao emergentne supstnce od
značaja. Detekcija dugotrajnog prisustva i utvrĎivanje štetnih efekata koje nano koncentracije
velikog broja EmS u dugom vremenskom periodu imaju tokom unosa u ţivi organizam, dovode
do modifikacije tradicionalnih pristupa i formiranja novog koncepta u pristupu analize i zaštite
ţivotne sredine, gde se posebna paţnja posvećuje zaštiti površinskih i podzemnih voda koje sluţe
kao izvorišta za pijaće vode. Jedna grupa emergentnih industrijskih supstanci odnosi se na
globalne organske zagaĎujuće supstance, proizvedene u cilju zaštite ljudskog zdravlja,
poboljšanja kvaliteta ţivota i poboljšanja industrijske i poljoprivredne proizvodnje. Nove,
visokoselektivne, sofisticirane analitičke metode omogućavaju identifikaciju i kvantifikaciju EmS
veoma niskih koncentracionih nivoa (ppb, ppt) u uzorcima površinskih voda, abiotskog i biotskog
matriksa, u kojima su EmS bile prisutne godinama unazad.
Danas je u okviru CAS (eng . Chemical Abstract Service) prepoznato i registrovano više od 32
miliona različitih organskih supstanci. Od toga su 15 miliona komercijalno dostupna jedinjenja, a
adekvatna kontrola i odgovarajući propisi postoje samo za 250 000 CAS supstanci, što iznosi
1.6% od komercijalno korišćenih EmS. To znači da više od 98% EmS nisu uopšte registrovane,
nemaju katastarske liste i čine supstance sa zakonski nedefinisanim MDK (maksimalne
dozvoljene koncentracije) i nedefinisanim EQT (eng. Environmental Quality Technology ).
Transport, sudbina i ekotoksikološki efekti ovih supstanci su uglavnom još uvek u fazi
ispitivanja. Nedostatak odgovarajućih toksikoloških studija, koje bi pruţile neophodne podatke o
mehanizmima delovanja EmS na ţivi svet u duţem vremenskom period predstavlja značajnu
prepreku za dalju analizu ove grupe pseudo-perzistentnih kontaminanata. Odgovarajuća procena
rizika ne moţe biti sa sigurnošću utvrĎena za većinu EmS. Iz tog razloga tradicionalni pristup i
upravljanje emergentnim kontaminantima mora biti modifikovano i mora se primeniti novi model
koji uključuje prevenciju i savremene naučne metode, bazirane na matematičkim modelima
predikcije i ranog otkrivanja.

5
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

3. KLASIFIKACIJA EMERGENTNIH SUPSTANCI

Prema NORMAN-u (eng. Network of reference laboratories for monitoring of emerging

environmental pollutants,) EmS su definisane kao „supstance detektovane u ţivotnoj sredini koje
nisu uključene u rutinske monitoring programe u EU i čija sudbina, ponašanje i (eko)
toksikološki efekti još uvek nisu potpuno poznati“. Najnoviju NORMAN-ovu listu čini 25
kategorija (klasa) sa više od 750 registrovanih emergentnih supstanci, a spisak EmS se proširuje i
dopunjuje novo- prepoznatim supstancama sa emergentnim karakteristikama i delovanjem. EmS
se najčešde klasifikuju na osnovu namene i primene, specifičnih efekata koje izazivaju, izvora
emisije ili tipa ekspozicije. Prema navedenim kriterijumima, jedinjenja koja spadaju u grupu EmS
mogu biti industrijske hemikalije, sredstva za ličnu i kudnu higijenu, dezinfekciona sredstva i
nusproizvodi, kozmetički proizvodi, deterdţenti, aditivi i agensi, farmaceutici, antioksidansi,
usporivači gorenja, aditivi u proizvodnji nafte i naftnih derivata, biološki metaboliti i toksini,
steroidi, ksenoestrogeni i drugi endokrini ometivači, površinski aktivne materije, nanočestice,
pesticidi i proizvodi njihove degradacije, različiti plastifikatori, teški metali, antikorozivi, boje,
lakovi i druga.

3.1 EmS u životnoj sredini i njhove posledice

Visoka toksičnost se pripisuje dioksinu, ftalatima, PCBs-u, BPA-u i dr.

Dioksini su hemijska jedinjenja na bazi hlora koje se dobijaju veštačkim putem pri proizvodnji
polivinil- hlorida (PVC). Pored toga, koristili su se za proizvodnju herbicida i bojnih otrova.
Spadaju u veoma otrovna jedinjenja, a najveće koncentracije oslobaĎaju se spaljivanjem plastike.
Ftalati su estri ftalatne kiseline, a najrasprostranjeniji su oni pod oznakama DEHP, DIDP i DINP.
Neki od proizvoda sa ftalatima uključuju: lakove za nokte, parfeme, losione, osveţivače vazduha,
sapune, proizvode za negu kose i većinu proizvoda od plastike. U organizam dospevaju preko
hrane i vazduha, remete hormonalni balans, smanjuju plodnost muškaraca (broj spermatozoida) i
uzročnici su česte pojave kancera testisa. Prema novom istraţivanju, osobe sa višim nivoom
ftalata u krvi imale su gotovo dvostruko veći rizik od razvijanja dijabetesa u odnosu na one koji
su imali niţi nivo ovih hemikalija.
Bisfenol A (BPA) je organsko jedinjenje koje je povezano sa pojavom najteţih bolesti kao što su
neurološka oboljenja, gojaznost, karcinom dojke, CNS-a, prostate, oboljenjima štitaste ţlezde,
reproduktivnim anomalijama i drugim. BPA se nalazi u plastičnim materijama kojima se oblaţu
konzerve za pakovanje hrane i pića, flašicama za bebe, sportskoj opremi, medicinskim i
stomatološkim sredstvima, sočivima za naočare itd.
PBCs spada u grupu sintetičkih, halogenih aromatičnih jedinjenja, koje je zbog svoje velike
stabilnosti u prošlosti imalo veoma široku primenu, danas je upotreba zabranjena, ali je pitanje
koliko se ta zabrana poštuje. Proizvodi u kojima se nalazi ova opasna materija nisu u potpunosti
povučeni iz upotrebe, a obično je to električna oprema, izolatori, lepkovi, boje, različiti plastični
proizvodi i dr.

6
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

4. LEKOVI I SREDSTVA ZA LIČNU HIGIJENU U ŽIVOTNOJ SREDINI

Aktivne komponente lekova predstavljaju kompleksne molekule sa različitom funkcionalnošću,

fizičko-hemijskim i biološkim svojstvima. Razvijeni su i koriste se zbog njihove manje ili više
specifične biološke aktivnosti. Uglavnom se radi o polarnim jedinjenjima.
Farmaceutici mogu biti podeljeni na osnovu njihove namene i biološke aktivnosti: antibiotici,
analgetici, antipiretici, antihistaminici, antineoplastici, antiinflamatorni lekovi. Klasifikacija
molekula aktivne komponente lekova na osnovu hemijske strukture se koristi uglavnom unutar
odreĎene podgrupe lekova, meĎutim, čak i male promene u hemijskoj strukturi mogu imati
značajan uticaj na njihovu rastvorljivost i polarnost, kao i na druge osobine od značaja za njihovu
sudbinu u ţivotnoj sredini. Drugi način klasifikacije lekova se odnosi na njihovo delovanje
(antimetaboliti u grupi citotoksika), gde hemijska struktura molekula u okviru iste grupe moţe
biti različita, a samim tim, i njihova sudbina u ţivotnoj sredini. I takvim jedinjenjima se ne moţe
pristupiti kao grupi u pogledu efekata na ţivtnu sredinu. Aktivne komponente lekova uglavnom
poseduju bazne ili kisele funkcionalne grupe, nekada i obe u okviru istog molekula. Pri uslovima
koji vladaju u ţivotnoj sredini molekuli lekova mogu biti neutralni, katjonski, anjonski ili u formi
cviter jona. Sve navedeno čini ponašanje lekova u ţivotnoj sredini izuzetno kompleksnim. Lekovi
su od posebnog značaja zbog razlike u pojavi, sudbini i uticaju na čoveka ili na druge organizme,
kao što su bakterije ili paraziti.

4.1 Aktivne komponente lekova, metaboliti i proizvodi transformacije

Poslednjih nekoliko godina otkriveno je da sa aspekta procene ekološkog rizika nisu značajne
samo aktivne komponente lekova, već i jedinjenja koja nastaju kao posledica njihovih strukturnih
promena u ţivotnoj sredini. Nakon što dospeju u ţivotnu sredinu, aktivne komponente lekova
podleţu raznim strukturnim promenama pod uticajem biotičkih i abiotičkih procesa. Mnogi
lekovi u ţivotnoj sredini podleţu biološkoj transformaciji od strane organizama, kao što su
bakterije i gljive. MeĎutim, do strukturnih promena lekova dolazi i u samom organizmu čoveka
ili ţivotinja pod uticajem mikroorganizama crevne flore ili enzima kao što su citohromi.
Jedinjenja nastala na ovaj način, nazivaju se metaboliti.
Metaboliti nastaju kao posledica biohemijskih reakcija pod dejstvom enzima, bakterijskom
aktivnošću u sistemu za varenje i bakterijskom aktivnošću na koţi, kao i u abiotičkim procesima.
Nakon izlučivanja aktivnih komponenata lekova i metabolita u ţivotnu sredinu, dolazi do njihove
dalje, kako biotičke, tako i abiotičke tranformacije, uz nastajanje novih jedinjenja, koja su
označena kao proizvodi transformacije. Tranformacioni procesi uključuju reakcije hidrolize,
photo-oksidacije i hemijske reakcije koje se odvijaju tokom tretmana otpadnih voda i voda za
piće.

7
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

4.2 Upotreba, način korišćenja i drugi izvori

Podaci o ukupnoj svetskoj potrošnji lekova nisu poznati. Potrošnja i primena lekova moţe
značajno da varira od drţave do drţave. Ukoliko postoje promene u zakonskoj regulativi,
nametnute od strane zdravstvenog sistema, moguće je da se odreĎeni lekovi više ne koriste u
nekoj zemlji, dok upotreba drugih postaje značajna, pre svega zbog ekonomskih razloga. U
pojedinim drţvama se odreĎeni lekovi izdaju bez lekarskog recepta, dok je u drugim njihova
kupovima moguća samo uz lekarski recept.
Lekovi se, prema očekivanju, mogu naći u otpadnim vodama bolnica i to u većim
koncentracijama nego u komunalnim otpadnim vodama. Lekovi iz kućnih apoteka, kojima je
istekao rok trajanja, veoma često završavaju u kanalizaciju ili na komunalnoj deponiji. U skladu
sa regulativom Evropske unije, bacanje neiskorišćenih lekova u otpad je zabranjeno od 1994.
godine, no većina zastarele lekove odlaţe sa ostalim kućnim otpadom, ili ih baci u kanalizaciju,
u nekim slučajvima i spaljuje. Ukoliko se odlaţu sa kućnim otpadom, lekovi mogu da završe na
deponiji i putem procednih voda deponije kontaminiraju površinske i podzemne vode. (slika 2.)

Slika 2. Način dospeća farmaceutika u prirodne vodotokove

Istraţivanja sprovedena u različitim zemljama potvrdila su prisustvo lekova u površinskim i
komunalnim otpadnim vodama u opsegu koncentracija od nekoliko ng dm-3 do nekoliko µg dm-3.
Nekoliko različitih nebiotičkih procesa mogu dovesti do uklanjanja lekova iz otpadnih,
površinskih i podzemnih voda, kao i iz zemljišta. Dominantni procesi su sorpcija i
biodegradacija, pri čemu fotodegradacija i hidroliza takoĎe mogu biti od značaja. Sorpcija lekova
8
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

zavisi od prisustva neutralnih i jonskih vrsta, kao i karakteristika samih lekova. Sorpcija moţe
uticati na širenje i biodostupnost lekova u ţivotnoj sredini i na njihovo uklanjanje tokom tretmana
otpadnih voda.
U ţivotnoj sredini lekovi podleţu brojnim reakcijama koje vode do potpune ili delimične
transformacije i/ili degradacije polaznog jedinjenja. Do potpune mineralizacije uglavnom ne
dolazi, već je proces zaustavljen ranije. Proizvodi biotransformacije, mogu biti stabilniji od
polaznog jedinjenja. TakoĎe, njihova toksičnost moţe da varira i mogu imati veći potencijal za
akumulaciju od polaznog jedinjenja. Bakterije i gljivice su dve grupe organizama koje su u stanju
da najefikasnije degradiraju organske polutante u ţivotnoj sredini.
Fotodegradacija jedan od najznačajnijih procesa u pogledu definisanja sudbine lekova u ţivotnoj
sredini, upravo zbog činjenice da mnogi lekovi zbog svoje aromatične strukture, prisustva
različith atoma i drugih hromofora, mogu ili apsorbovati sunčevo zračenje ili reagovati sa
generisanim reaktivnim vrstama u prirodnim vodama. Prisustvo lekova u površinskim vodama je
potvrda da netaknuti prolaze kroz intenzivne uslove biodegradacije u tretmanu mulja, stoga je
očekivano da fotohemijski procesi pod dejstvom sunčevog zračenja igraju bitnu ulogu prilikom
transformacije lekova u prirodnim vodama.

9
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

5. IBUPROFEN

Ibuprofen (izo-butil-propan-fenolska kiselina (Slika 3.)) je lek koji spada u grupu nesteroidnih,
antiupalnih lekova, prvobitno distribuiran kao Brufen, a kasnije pod mnogobrojnim trgovačkim
nazivima.
Koristi se za ublaţavanje simptoma artritisa, primarne dismenoreje (bolne menstruacije),
groznice, kao i analgetik, naročito kada je prisutna i upalna komponenta. Poznato je da ibuprofen
ima i svojstvo da inhibira nastajanje krvnih ugrušaka, mada je veoma blag i ima kraće vrijeme
delovanja u odnosu na aspirin i druge poznate antikoagulantske lekove. Nalazi se na spisku
esencijalnih lekova SZO (Svatske zdravstvene orgnizcije).

Slika 3. (RS)-2-[4-(2-metilpropil)fenil]propanska kiselina- ime po IUPAC

Ibuprofen je razvijen tokom 1960-ih od strane Boots Group. Otkrio ga je Stewart Adams, u
saradnji s svojim kolegama John Nicholsonom i Colin Burrows, a patentirao ga je 1961. Najpre
se počeo primjenjivati pri tretmanu reumatoidnog artritisa u UK 1969, a 1974. i u SAD. Doktor
Adams je prvobitno testirao ibuprofen dajući ga pacijentima nakon konzumiranja alkohola. Za
svoje zasluge, odlikovan je Ordenom Britanske imperije 1987. godine, dok je Boots Group
odlikovana Kraljičinom nagradom za tehnološki napredak.

5.1 Fizičko-hemijske osobine ibuprofena

Ibuprofen, kao i drugi derivati 2-arilpropionata (uključujući ketoprofen, flurbiprofen, naproksen i
dr.), sadrţi hiralni atom ugljenika na α-poziciji propionske polovine molekula. U skladu s tim,
postoje dva moguća enantiomera ibuprofena, sa potencijalno različitim biološkim efektima i
metabolizmom svakog od enantiomera.
Kao i kod drugih lekova iz ove grupe, ibuprofen je takoĎer fotosenzitivan. MeĎutim, ovaj efekt
je mnogo manji kod ibuprofena tako da se on smatra mnogo slabijim fotosenzitivnim sredstvom,
u poreĎenju sa drugim lekovima - derivatima 2-arilpropionske kiseline. Ibuprofen je beli kristalni
prah ili bezbojna kristalna supstanca. Gotovo je nerastvorljiv u vodi, a dobro se rastvara u
acetonu, metanolu i metilen-hloridu.

10
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

Rastvara se i u razblaţenim rastvorima alkalnih hidroksida i karbonata.

Neke fizičko hemijske karakteristike ibuprofena date su u tabeli 1.
Tabela 1, fizičko-hemijske karakteristike ibuprofena

Naziv jedinjenja Ibuprofen

Molekulska formula C13H18O2

Molekulska masa 206.29 g/mo

Vreme poluţivota 1,3-3 sata

Gustina 1.03 gr/ml g/cm³

Tačka topljenja 75–78 °C

Tačka ključanja 157 oC

Agregatno stanje Čvrto- beli kristalni prah

Rastvorljivost u void Praktično nerastvorljiv

Stabilnost Stabilan pri normalnim uslovima

5.2 Upotreba ibuprofena

Ibuprofen je efikasan u ublaţavanju bolova izazvanih artritisom, bolnim menstruacijama,
mijalgijama koje su posledica konvencionalnih viroza, bolova sa inflamatornom komponentnom,
a u kombinaciji sa antibioticima moţe se upotrebljavati i kod bakterijskih infekcija. Po unosu se
brzo resorbuje i nakon oko 30 minuta sniţava temperaturu i ublaţava bolove . Duţina delovanja
zavisi od doze i kreće se izmeĎu 4 do 8 sati. Pojedinačna doza je u zavisnosti od teţine simptoma
izmeĎu 200 i 400 mg, i primenjuje se na svakih 6 do 8 sati, što je znatno duţe od vremena
izlučivanja (1,8-2 h). Dozvoljena dnevna doza se kreće izmeĎu 800 i 1.400 mg, mada se pod
lekarskim nadzorom moţe povećati i do 3.200 mg. Koristi se najčešće u vidu tableta, a za decu je
prikladniji oblik suspenzije i kod njih se doza paţljivo odreĎuje na osnovu teţine i kreće izmeĎu
5 i 10 mg po kilogramu telesne teţine. Dostupan je i u obliku ibuprofenove lizinske soli koja ima
nešto brţe delovanje.
Postoje kliničke studije koje su pokazale da u poreĎenju sa placebom, ibuprofen pokazuje
zavidne rezultate u tretmanu ortostatičke hipotenzije, i profilaksi Alchajmerove i Parkinsonove
bolesti. Ovim studijama su, meĎutim, potrebne dalje potvrde pre proširenja indikacija za upotrebu
ibuprofena.

11
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

Osim preparata sa oralnu primenu , dostupni su i topikalni preparati kao i čepići za analni put
unosa.
Deluje tako što inhibira ciklooksigenazu, čime sprečava sintezu prostaglandina, jednog od
glavnih medijatora infekcije i bola, koji izmeĎu ostalog deluje i na senzitivne neurone u kičmenoj
moţdini odgovorne za provoĎenje bolnih stimulanasa Po unosu , oko dve trećine aktivne
supstance dospeva u krvotok, metaboliše je jetra, a produkti metabolizma se izlučuju putem
0urina.
Korišćenjem malih pojedinačnih doza (200-400 mg) i kada dnevni unos ne prelazi 1.200 mg
neţeljeni efekti upotrebe ibuprofena su izuzetno retki . Najčešće su u vidu gastrointestinalnih
tegoba, mada su meĎu svim nesteroidnim antiinflamantoricima ovakvi problemi prilikom
primene ibuprofena statistički najreĎi. Mogu da se jave: mučnina, usporeno varenje, dijareja,
glavobolja, vrtoglavica, hipertenzija, gastrointestinalno krvarenje, kao i retencija tečnosti i
elektrolita. Veoma retko se javljaju bronhospazam, srčani zastoj, oteţano mokrenje, gušenje,
osip.
Od kada je postao dostupan bez lekarskog recepta opisan je veći broj slučajeva predoziranja
ibuprofenom. Simptomi trovanja ne moraju da se jave, ali ukoliko se jave često su slični
neţeljenim efektima ali i daleko teţi: tahikardija, koma, akutno otkazivanje bubrega, cijanoza i
prestanak rada srca. Intenzitet simptoma nije vezan za dozu. Trovanje se retko javlja pri
koncentracijama manjim od 100 mg/kg ali je gotovo sigurno pri koncentracijama od 400 mg/kg.
Velika doza ne uslovljava letalan ishod koji moţe da se javi i pri manjim koncentracijama.
Lečenje je simptomatsko i ne postoji protivotrov, jedina mogućnst jeste ispiranje ţeludca, pri
ranim upozorenjima.

12
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

5.3 Ibuprofen u svetu

U razlčitim drţavama Ibuprofen moţe da se naĎe pod razlličitim komercijalnim imenima. Neka
od njih su:

 Algofren (Grčka),  i-profen (Novi Zeland),

 Alivium (Brazil),
 Arthrofen (Velika Britanija),
 Bonifen (Slovenija),
 Brufen Retard (Velika Britanija),
 Galprofen (Velika Britanija),
 Hedex (Kenija i Uganda),
 Herron Blue (Australija),
 Ibalgin (Češka i Slovačka)
 Moment (Italija),
 Motrin (Kanada, Velika Britanija i SAD),
 Neofen (Hrvatska),
 Norvectan (Španija),
 Nureflex, (Austrija)

U Srbiji je ova vrsta farmaceutika najpoznatija kao Brufen, a pored njega moţe se naći i pod
imenima:

 Caffetin menstrual,

 Rapidol S,

 Spedifen,

 Spedifen 200,

 Spedifen 400

 Ibalgin

 Neofen

Slika 4. Brufen Slika 5. Rapidol S

13
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

6. "NE ODLAŽI ODLAGANJE"

Kampanja sa porukom "Ne odlaţi odlaganje" sprovodi se u okviru višegodišnjeg projekta
"Tehnička podrška za tretman medicinskog otpada u Srbiji" koji ima cilj unapreĎenje celokupnog
sistema odlaganja i upravljanja medicinskim otpadom u Srbiji, u skladu sa standardima Evropske
unije. Projekat finansira Evropska unija sa 6 mil EUR kroz podršku Ministarstva zdravlja,
Ministarstva eneregetike, razvoja i zaštite ţivotne sredine i Uprave za veterinu.
Cilj kamanje jeste u tome, da se svi lekovi sa isteklim rokom trajanja, u domaćinstvima odenu u
najbliţe apoteke, gde će se bezbedno odloţiti. U svrhu kampanje, postavljeni su i kontejneri u
koje je moguće odloţiti lekove, nakon čega će stručno osoblje da ih preuzme.
U proteklih 6 godina, proces odlaganja medicinskog otpada, prilično napredovao. Povećao se
tretman infektivnog otpada u odnosu na 2009, kada je bilo 30%, na 80%, u 2013. godini.
Srbija već duţi period im problema sa propisnim odlaganjem i uništavanjem lekova sa isteklim
rokom trajanja. Procenjuje se da je u Srbiji, trenutno lagerovano oko 200 tona farmaceutskog
otpada. Ovaj problem proizilazi iz toga što Srbija nema spalionicu za uništavane ovakve vrste
otpada. Zbog toga se farmaceutski otpad najčešće izvozi u MaĎarsku i Austriju na spaljivanje, što
predstavlja znatan ekonomski trošak. MeĎutim, u narednom period se planira izgradnja
postrojenja za uništavanje lekova sa isteklim rokom trajanja.

Slika 6 Kampanja ‘’Ne odlaţi odlaganje’’

14
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

7. ZAKLJUČAK

Svakodnevno je u porastu interesovanje za supstance koje utiču na zdravlje ljudi i ţivotinja.

Mnoge studije u svetu su pokazale štetnosti pojedinih jedinjenja, sa većim ili manjim nivoom
dokaza, ali nikako beznačajnim. Neke od njih su raĎene direktno pod pokroviteljstvom SZO, UN
i Evropske agencije za ţivotnu sredinu. Posebno je zabrinjavajuće ako znamo da su te supstance
svakodnevno u našem ţivotnom okruţenju, u hrani koju unosimo, kozmetičkim i drugim
preparatima.
Emergentne supstance, (EmS) su specifična grupa sintetizovanih ili prirodnih jedinjenja-
molekula supstanci, prepoznatih kao zagaĎujuće materije, koje se dominantno stvaraju u okviru
različitih industrijskih grana kao što su hemijska, petrohemijska, metalna i farmaceutska
industrija.
Jedan od najvećih i najozbiljnijih problema kontaminacije jeste unošenje rezidua EmS iz izvorišta
vode u pijaću vodu, a zatim i u orgnizam čoveka. Iako se skoro uvek radi o niskim
koncentracijama ovih kontaminata, stalni nekontrolisani unos farmaceutika putem pijaće vode u
duţe vremenskom period moţe da ostavi štetne posledice po zdravlje ljudi. U najsavremenijim
istraţivanjima iz ove oblasti dobijeni su podaci koji ukazuju na naglašenu akumulaciju
farmaceutika u ţivim organizmima.
Pored toga, još jedan izuzetno negativan aspekt hronične izloţenosti EmS predstavlja rezistencija
na lekove usled konstantno unošenja i njihove akumulacije u biostistemima.
Neophodno je posvetiti više paţnje propisanim potupcima adekvatnog skladištenja i uništvanja
medicinskog otpada, što predstavlja jedan od glavnih problema prisutnosti farmaceutika u
ţivotnoj sredini.

15
 Emergentne supstance- Ibuprofen 2014

8. LITERATURA
- Dr MirjanaVojinović Miloradov ,Emergentne supstance, integralni tekst na predmetu fizičko -
hemijski principi na master studijama, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
- Jovana Filipović, specijalistički rad: ''Emergentne supstance u površinskim akvatičnim
sistemima, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
- Jelena Z. Mitrović, Doktorska disertacija: ‘’Degradacija organskih polutanata u vodi
unapreĎenim oksidacionim procesima: optimizacija parametara procesa i analiza degradacionih
proizvoda’’, Univerzitet u Nišu, Niš 2013.
-Saţetak karakteritika leka- Brufen, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije
- http://www.alims.gov.rs/latin/regulativa/farmakopeja/, decembar 2014.
- http://www.alims.gov.rs/ciril/files/lekovi/pil/515-01-1452-11-001.pdf, decembar 2014.
- http://www.chemspider.com/, decembar 2014.
-http://www.ekapija.com/website/sr/page/805397/Otrov-u-fioci-Pravilno-odlaganje-
farmaceutskog-otpada-umanjuje-rizik-od-zaga%C4%91enja-%C5%BEivotne-sredine-300-t-iz-
Srbije-ide-u-Be%C4%8D-na-spaljivanje, decembar 2014.

Slika 1,
Dr Mirjana Vojinović Miloradov ,Emergentne supstance, prezentacija na predmetu fizičko-
hemijski principi na master studijama, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Slika 2.
http://www.circleofblue.org/waternews/wp-content/uploads/2011/11/pharm-copy-large.jpg
Slika 3.
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/51/Ibuprofen.svg/1123px-
Ibuprofen.svg.png
Slika 4.
http://www.b92.net/news/pics/2008/08/108437930648ad719b01f08035090156_orig.jpg
Slika 5.
http://www.apotekashop.com/img/p/1/5/5/7/1557-large_default.jpg
Slika 6.
http://www.ekapija.com/dokumenti/lekovi_281013.jpg

16