Slavko Momčilovic, dipl. inž.

Mirjana Milojević-Turina, dipl. inž.

defi
Digitally signed by defi
DN: cn=defi, c=serbia
Date: 2011.01.02
00:48:57 +01'00'

MOLERSKI, FARBARSKI
I TAPETARSKI RADOVI
 PREDGOVOR

Ova knjiga je namenjena amaterima, koji žele da u sopstvenoj režiji adaptiraju stan, ili finalno
obrade unutrašnje i spoljašnje površine novosagrađene porodične ili vikend kuće po sistemu "uradi
sam".

Materija je izložena tako da izvođače radova upozna sa vrstama materijala, njihovim osobina­
ma, tehnološkom postupku za iz vođenje radova, kao i kvalitetom podloge na kojoj se radovi izvode.
Imajući u vidu da je knjiga namenjena amaterima za svaku poziciju radova, po jedinici mere, dat
je potreban materijal, a na kraju svakog poglavlja nephodni alat, mašine i pribor.

Za svaku vrstu radova izložen je način merenja i obračun izvedenih radova, na osnovu čega se
vrši nabavka materijala i izračunava potrebno vreme za izvođenje radova.

Tekst knjige je sistematizovan u četiri poglavlja:

— molerski radovi.

—farbarski radovi

— tapetarski radovi i

— skele (za završne radove).

Knjiga može korisno poslužiti i zanatlijama za proširivanje stručnog znanja i učenicima srednjeg
obrazovanja građevinske struke.

Autori
 1

M O L E R S K I RADOVI

KVALITET P O D L O G E - trošan, smrznut, pregašen, raspucan ili

Po pravilu, za sve vrste molerskih radova
podloga mora biti očišćena od prašine i
drugih prljavština, kao što su: smola, ulje,
mast, rđa, cementni malter. Sad, gar, bitu­
men i si.
Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni
za podlogu treba skinuti odgovarajućim
postupkom, kao što je: struganje, pranje,
brušenje i si.
Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pri­
premljenu podlogu, bez nedostataka.
Nedostaci podloge su:
- malter koji sadrži razne aktivne soli,
neugašene čestice kreča (kokice), čestice
uglja i druge organske materije koje su
topive u vodi i ulju;
- mekani i slabi malteri koji se drobe
(lome) ili udubljuju na pritisak prsta;
vlažan malter;
- beton ili cementni malter na koji dolazi
disperziona ili uljana boja, ili bilo koja
prevlaka sintetičkog materijala, a koji nije
dovoljno suv, očišćen od ulja i masti i po­
godan za takve premaze;
- podloga koja je zaprljana smolom, ce­
mentnim mallerom, plastičnom masom ili
drugim prljavštinama koje se teško
skidaju;
- drvo natopljeno nesušivim uljem ili lo­
šim premazom.
Podaci o raznim vrstama maltera i njiho­
voj pogodnosti za odgovarajuću molersko-
farbarsku obradu dati su u tabeli.
Osnovni premazi moraju odgovarati ka­
rakteristikama podloge.
Sredstva za osnovne premaze moraju se
tako obraditi da su podesna za sledećc
premaze.

Maksimalna dopuštena vlažnost maltera u zavisnosti od vrste površina (%)

Vrsta maltera Doziranje, Vrsta boje. premaza ili prevlake
(zidovi i razmera,
tavanice) volumenski Početna
vlažnost Uljana l'osna Krečna limulziona Silikatna
boja boja boja boja boja Tapete
maltera
Krcč i pesak 1:3 24,5 4,0 6,0 10,0 3,J 3,0 1,5
Kreč. gips, pesak 1:0.3:3 25,5 4,0 6,0 10.0 3,5 3,0 1,5
Cement i pesak 1:3 15,0 4,0 6.0 10,0 3,5 3,0 1,5

7
OTPORNOST PREMAZA
OBRAĐENIH POVRŠINA

Premazi na malterisanim zidnim površi­

nama su:
- otporni na otiranje (ako prema uput-
stvima proizvođača posle roka vezivanja
mogu da se brišu boje malim trljanjem
nadlanicom bez skidanja - ovo se odnosi na
posne, krečnc i emulzione boje);
- postojani na pranje (ako prema uput-
stvima proizvođača posle roka za veziva­
57. /. / — Tople boje. 1 — bež. 2 — oker, 3 — žiiio-zelena.
nje mogu da se peru mekim sunderom i
4 — braon
vodom sa malim dodatkom (1%) neutral­
nog sredstva za pranje, a da se pri tom voda
ne oboji - ovo se odnosi na dispcrzionc
boje); 1
- postojani na ribanje (ako prema uput-
stvima proizvođača posle roka za veziva­
nje mogu da se ribaju mekanom četkom i

vodom sa dodatkom neutralnih sredstava
za pranje, a da se pri tom voda ne oboji -
ovo se odnosi na boje na bazi sintetičkih
smola) i
- postojani na atmosferske promenc
(ako pri normalnim vremenskim uticajima
posle 2 godine nema nikakvih promena u
tonu i veznoj strukturi).
FIZIČKA SVOJSTVA BOJA
RAZLAGANJE I SLAGANJE
BOJA
Fl
2 2
1
SI. 1.2— Hladne boje. 1 —sveilo-zelcna, 2 — lainno-zele-
na, 3 — zelena
su zastupljene sve osnovne boje, od crvene
preko narandžaste, žute, zelene, plave do
ljubičaste.
U dvanaestodelnom krugu boja polazi
se od boja prvog reda: žute, crvene i plave.

Ove boje su predstavljene u ravnostra-

Boje su fabrička mešavina prirodnih ili
veštačkih pigmenata postojanih na sve-
tlost, punila, veziva, razredivač i sikativc
(sredstva za sušenje).
O s n o v n a p o d e l a boja je na tople i
hladne.
Ako sunčevu svctlost propustimo kroz
ravnostranu trostranu prizmu, ona će se
razložiti na spektar boja. U ovom spektru
nom trouglu, tako da je svaka boja u je­
d n o m deki t r o u g l a . Ž u t a u gornjem,
crvena u donjem levom uglu, a plava u
donjem desnom uglu. Ako oko trougla
opišemo krug i u njega ucrtamo šestouga-
onik, dobiće se tri trougla van osnovnog
trougla, u koje unosimo boje koje dobije­
mo mešanjem dveju boja prvog reda. Do-
bijene boje drugog reda su:

8
SI. 1.3 — Boje dvanaestodebiog kruga. 1 — žutu, 2 — crvena, .i — plava. 4 — narandžasta, 5 — zelena, 6 — ljubičasta, 7
—iuto-narandiasta, 8 — iuio-zeicna, 9 — crveno-narandžasta, 10— crvcno-ljubičasta, 11 —plavo-zelena, 12—plavo-
Ijubičasta

- narandžasta od žute i crvene kružni prsten koji podelimo na dvanaest

- zelena od žute i plave i
- ljubičasta od crvene i plave
Boje se moraju mešati precizno, kako
narandžasta ne bi bila ni jako crvena ni
jako žuta; zelena ni jako žuta ni jako plava,
a ljubičasta ni jako crvena ni jako plava.
Na određenom rastojanju od prve linije
kruga opišemo drugi krug, i tako dobijemo
jednakih delova. U kružni prsten na odre­
đena mesla, unosimo boje prvog reda i
boje drugog reda, tako da između dva se­
gmenta unesene boje ostane jedan prazan
segment. U taj prazan dco unosimo boje
trećeg reda, koje dobijamo mešanjem je­
dne boje prvog reda sa jednom bojom dru­
gog reda. Tako dobijamo od:

9
 žute i n a r a n d ž a s t e = žuto-narandžastu,
žute i zelene = žuto-zelenu
crvene i n a r a n d ž a s t e = crveno-na-
randžastu
crvene i ljubičaste = crveno-ljubičastu
plave i zelene — plavo-zclcnu i
plave i ljubičastc= plavo-ljubičastu.
Na ovaj način je dobijen dvanaestodelni
krug boja. Boje idu istim redosledom kao
i u spektru. Boje koje se nalaze jedna nas­
pram druge u dvanaestodclnom krugu bo­
ja komplementarne su.
KONTRASTI BOJA
Posmatranjem stvari oko sebe kažemo
da je neka boja svetla ili tamna, topla ili
hladna, tek pošto ih uporedimo sa nekom
drugom bojom. Kada se jasno zapažaju
razlike između dva utiska koja se porede,
onda se to naziva kontrastom.
Osnovni kontrasti boja mogu biti veoma
različiti, kao što su:
- kontrast boje prema boji,
- kontrast svctlo-tamnog,
- kontrast toplo-hladnog,
- komplementarni kontrast,
- simultani kontrast,
- kontrast kvaliteta,
- kontrast kvantiteta.
Boje se mogu mešati na 4 načina:
- jedna čista boja može se oslabiti belom
bojom, pri čemu ona dobija hladniji ton;
- svaka se boja može mešati sa crnom,
čime se na neki način "umrtvi";
- tonovi manjeg intenziteta od tona čiste
boje mogu se dobiti mešanjem sa sivom
bojom i
- čiste boje mogu se zamutiti mešanjem
sa odgovarajućim komplementarnim boja­
ma (žuta-ljubičasta).
Izmešanim komplementarnim bojama
(dve komplementarne boje) može se do­
dati bela boja da bi se dobili izuzetni tono­
10
vi. Elekat zamucenosti, odnosno jedna­
kosti jedne boje je relativan, jer svaka boja
može izgledati intenzivna pored drugog
zamućenog tona, a i sama delovati zamu­
ćeno pored drugog do nje intenzivnog to­
na.
Kontrast kvantiteta je odnos između
dve (ili više) obojene površine. Kada govo­
rimo o utisku koji na nas ostavlja jedna
boja, možemo reći da su tu bitna dva čini­
oca: intenzitet boje i njena površinska zas­
tupljenost. Intenzitet, odnosno svetlosne
vrednosti pojedinih boja su različite. Za
komplementarne parove boja su sledeće
vrednosti:
žuto : ljubičasto = 9 : 3 = 3 : 1 = 3/4 : 1/4
narandžasto : plavo = 8 : 4 = 2 : 1 = 2/3
: 1/3 i
crveno : zeleno = 6 : 6 = 1 : 1 = 1 / 2 : 1 / 2 .
Da bi komplementarne boje dale har­
moničnu površinu treba ih uzimali u reci­
pročnom odnosu, pa je odnos površina
sleđeći:
žuto : zeleno = 1/4 : 3/4
narandžasto : plavo = 1/3 : 2/3 i
crveno : zeleno = 1/2 : 1/2.
Žuta boja pokriva 1/4 površine a ljubi­
časta, koja je manje intenzivna, 3/4 ukupne
površine.
Narandžasta boja, čija je svctlosna vre-
dnost jača, zastupljena je na 1/3 površine,
a plava na 2/3 površine.
Crveno i zeleno, boje podjednakog in­
tenziteta, pokrivaju 1/2 date površine.
Ovako dobijene površine stvaraju utisak
ravnoteže, pod uslovom da su boje date u
svojoj maksimalnoj zastupljenosti, jer se u
protivnom r a v n o t e ž a između površina
menja.
SLAGANJE BOJA
Složiti boje, znači sastaviti dve ili više
boje - jednu pored druge, tako da zajednič­
ki stvaraju jednu harmoničnu cei inu.
 Boje u jednoj prostoriji se mogu uskla­
đivati na 3 osnovna načina:
- jednotonskom harmonijom boja,
- "rođačkom" harmonijom boja i
- konlrastnom harmonijom boja.
Jednotonska harmonija boja je upotre­
ba samo j e d n e boje sa dvanaestodelnog
kruga boja u svim njenim nijansama. Da
ova harmonija ne bi postala zamorna treba
koristiti više različitih vrednosti i jačina
j e d n e iste boje (ali to mora biti jedna
osnovna boja).
Rođačka harmonija boja je upotreba
boja koje leže neposredno jedna do druge
ili u blizini na dvanaestodelnom krugu bo-
SL 1.4 — Harmonija zelene boje. 1 — lainnv-zclcna, 2 —
svetio zelena, 3 — zelena
SL 1.5 — Harmonija tule boje. 1 — sveilo-bež, 2 — bež, 3
— tamno-bež
11
ja. Na primer, podesna je kombinacija čis­
to žute, zelene i zeleno-žutc boje. Prilikom
rođačkih harmonija boja, boje treba da
budu različitih vrednosti i jačina. Teško je
uskladiti susedne boje koje se nalaze na
obe strane jedne od osnovnih boja, npr.:
crveno-ljubičasta sa crveno-narandžas-
tom, plavo-ljubičasta sa plavo-zelenom i
žuto-narandžasta sa ž u t o z e l e n o m .
k o n t r a s t m- harmonije boja se dobijaju
kada se primene boje koje su suprotne u
prirodnom krugu boja, tj. komplementar­
ne boje, npr.:
crvena i zelena,
žuta i ljubičasta i
narandžasta i plava.
Kontrastnih kombinacija boja ima više
vrsta. Tako, postoji dvostruka kontrastna
harmonija boja. O n a se dobija kada kom-
binujemo dve direktne susedne boje sa
njihovim suprotnim bojama - komplemen­
tarnim bojama. Možemo kombinovati lju­
bičastu i crveno-ljubičastu sa ž u t o m i
žuto-zelenom. Pri tome, boje treba da bu­
du različitih vrednosti i jačina. Boja koja
pokriva površinu treba da bude najzamu-
ćenija, a ona koja je zastupljena u manjim
kombinacijama treba da bude intenzivnija.
BOJE U UNUTRAŠNJEM
PROSTORU
S obzirom da smo upoznali svojstva bo­
ja, možemo "popraviti" neke nedostatke
stana u odnosu na strane sveta, klimatske
uslove, veličinu i oblik prostorije.
Prostorije o k r e n u t e prema severu ili sc-
veroistoku imaju malo sunčeve svetlosti,
pa je u takvim prostorijama uvek hladno.
Topla boja zidova, npr. svetložuta, ublaži-
će ovaj utisak. Prostorije o k r e n u t e prema
jugu ili jugozapadu obasjane su sunčevom
svetlošću, pa je za njih, naročito zbog le-
 1

1 . . .
2

R
1 1

3
SL l.o — Boje za stanove okrenute prema severu. 1 —sve- 57. 1.7 — Boje za stanove okrenute prema jugu. 1 — iam-
tlo-bel, 2 — limun, 3 — oker no-zelcna, 2 — plavu-zelena, 3 —plavo-ljubičasta

tnjih dana, potrebno odabrati zelene i pla­
ve tonove.
Na si. 1.6 i 1.7 prikazane su kombinacije
boja za obe vrste stanova.
Mnogi stanovi imaju dugačke, uske ho­
dnike, iz kojih se ulazi u sobe. Oblik takvih
hodnika možemo lako optički izmeniti. Je­
dan ili oba čeona zida moramo obojiti jako
narandžastom bojom, a ostale zidove neu­
tralnom bojom. Na taj način će se prostor
optički skratiti, jer se narandžaste površi­
ne naizgled približuju.
Ako bi čeone zidove obojili crno ili tam-
no-modro, ta bi površina izgledala kao ru­
pa i još bi se optički više udaljila.
Mali, uski i kratki hodnik može se "pro­
širiti" bojenjem svih površina svetlozele-
nom bojom. Ta boja "proširuje" prostor u
svim smerovima. Male prostorije se ne bi
smele nikada obojiti crvenom bojom. To bi
moglo dovesti do osećaja "gušenja", jer
crvena boja optički skuplja i smanjuje
prostor.

\
W
3
C
1

SI. 1.8— Visoke prostorije: gornji

deo zidova u visini od 20 cm obojiti
SI. 1.9 — Narandžasia boja pri­
bližava zid (idealno za dugačke pro­
storije i hodnik). 1 — bela, 2 —
•\
SI. 1.10 — Crni čeoni zid deluje kao
rupa, (produžuje prostorije — hod­
istom bojom kao i plafon. 1 — bra- svetlo-žuta, 3 — narandžasia, 4 — nik) 1 — bela, 2 — svetlo-žuta, 3 —
on, 2 — žuta, 3 — žuto-zelena svetlo-plava crna, 4 — svetlo-plava

12
 SI. 1.11—Svetio

Sl. 1.13 — Tamno obojen plafon čini nisku prostoriju još

nižom (obojitiplafon svetlom bojom). 1 —žuto-zelena. 2
— svetlo-žuta, 3 — svetlo-plava

štaj, veličina prostorija i njihov izgled (boje

zidova, podova i plafona).
Ako prostorije nisu onakve kakve želi­
mo, bojama ih možemo optički izmeniti.
Prijatnost prostora, uglavnom, zavisi od
boje zidova. Doduše, bitnu ulogu imaju i
kvalitet i svojstva nosioca boje (boja može
biti i te kako topla ako materijal deluje
"hladno" - preovladivaće taj utisak). Pri
ulasku u nepoznatu prostoriju prvo se za-
pažaju zidovi, podovi i visina prostorije.
SI. 1.12 —Prostori­
je obojene crvenom
bojom daju utisak IZBOR ODGOVARAJUĆE BOJE
stešnjenosti.
1 — crveno-na- ZA P R O S T O R I J U
randiasta, 2 — crve­
na, 3 — bela
Određena boja u prostoriji stvara odre­
đenu atmosferu. Stoga se mogu postaviti
Ako je prostorija isuviše visoka, plafon neka pravila koja se odnose na boje odre­
se može obojiti tamnijom bojom od boje đenih prostorija u stanu. Međutim, ta su
poda, a gornjih 20 cm zidova istom bojom pravila samo o d r e đ e n e smernice, jer su
kao stoje plafon. Tako će se plafon optički ukusi različiti.
spustiti. Za prostorije u kojima najviše boravite
(dnevni boravak) upotrebljavaju se slede-
Bojom možete optički promeniti pros­ će boje: bela, žuta, svetlosmeda i crveno-
torije, što je pokazano na si. 1.8, 1.9, 1.10, smeda. To su mirne i prijatne boje.
1.11, i 1.12.
Za spavaće sobe se najčešće upotreblja­
Najbolje se osećamo ako nam u stanu vaju mirne i "opuštene" boje: zelena i plava
sve odgovara i ako je sve usklađeno: name- i svi tonovi smeđe boje.

13
 1 1

-S7. 1.14 — Zidovi i pod obojeni sit konirastmm bojama. 1 SI 1.15 — l'rosiorijii u kojoj je piunenjena harmonija ho
— plavo-zeleria, 2 — žuto-zelena, 3 — cn-eno-ljubičasta ja. 1 — svctlo-hita, 2 — žuta, 3 — hun-narandžasta

Ružičasta boja, oker, svetlozclcna i ze­ a - m a l t e r i s a n e p r o d u ž n i m krečnim

lena (kao trava) pobuđuju apetit i podstiču malterom,
društvenost, pa se koriste za trpezarije. b - malterisane produžnim gipsanim
Za radne prostorije preporučuju se sle- malterom,
dećc boje: sunčano-zlatni zidovi sa crve­ c - gletovane čistim gipsom,
nim ili zelenim tonovima. Ustanovljeno je d - betonske površine,
da te boje podstiču duševni rad. d - površine od iverice,
Stepeništa su "vedrija" i zrače "dobrodo­ f - površine od cementnoazbestnih i gip-
šlicom" ako su obojena svetložutim, sve- skartonskih ploča
tlo-crvenkastim ili svctlozclenim bojama. Spoljašnji i unutrašnji zidovi i plafoni
Iste boje su prikladne za dečije sobe i mogu se obrađivati:
sobe za igru. a - krečenjem,
Pošto su kuhinje obično male, treba ih b - krečenjem u boji
bojiti belom ili svetloplavom bojom, da bi c - posnim (zemljanim) bojama,
delovale veće. Osim toga, bela i svetlopla- d - emulzionim bojama,
va boja stvaraju utisak svežinc i prohla- e - disperzionim bojama,
dnosti. d - bojama na bazi sintetičkih smola ras­
tvorenih u organskim rastvorima i
IZVOĐENJE MOLERSKIH f - plastičnim malterima (fabrička meša-
RADOVA vina sintetičkih smola, kamenog agregata
i pigmenata - boja).
KREČENJE POVRŠINA

Po završetku građevinskih radova pris­ Krečenje n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i

tupa se obradi spoljašnjih i unutrašnjih
zidova i plafona molersko-farbarskim ra­
dovima. Površine koje se obraduju moraju
biti ravne, oble (ako je to projektom pre­
dviđeno), suve, čiste i slobodne za obradu.
Površine na kojima se izvode molerski
radova mogu biti:
plafona
Krečenje se izvodi, uglavnom, gašenim
krečom. Kreč se gasi tako što se pečenom
(živom) kreču dodaje potrebna količina
vode (na 1 kg pečenog kreča oko 5 1 vode).
Gašenje se vrši u drvenom koritu, uzstalno

14
mešanje "čakijom", sve dok se agregat pe­
čenog kreča ne raspadne i rastopi. Ugašeni
krcč mora odslojati najmanje tri do četiri
neđelje, a poželjno je i do četiri meseca.
Od 1 kg pečenog kreča dobija se oko 4 kg
gašenog kreča.
Kreč se za krečenje priprema tako što se
gašenom kreču doda oko 2/3 čiste vode i
d o b r o promeša (gašeni kreč razmuti).
Krečno mleko se pre krečenja procedi
kroz gusto sito da bi se odstranila ncuga-
šena zrnca p e č e n o g kreča (krečnog
kamena).
Ovako pripremljeno krečno mleko na­
nosi se na omalterisane površine ručno -
četkom (šajbnom), prvi premaz. Kada se
ovaj premaz osuši, udubljenja na malteri-
sanim površinama gipsaju se glet-masom
napravljenom od gipsa, kreča i vode. Za­
tim se zidovi i plafon brušc daščicom i čisti
prašina. Posle ovoga se još jednom kreči
(drugi put) ručno - četkom (šajbnom), sa
nešto redim krečnim mlckom nego prili­
kom prvog krečenja.
Kada se površine posle drugog krečenja
potpuno osuše, prskaju (špricaju) se mo-
lerskom pumpom. Špricaju se dva puta, s
tim što se drugi p u t špricaju kada se
površine posle prvog špricanja osuše. Pri­
likom krečenja bilo četkom ili molerskom
pumpom, krečno mleko povremeno treba
promešali da se krcč ne bi taložio (odvojio
od vode).
Za krečenje novomalterisanih zidova i
plafona potreban je sledeći materijal:
- gašeni kreč 0.55 kg/m^,
- gips 0,03 kg/m2,
- voda za spravljanje kreča i pranje alata
0,95 l/m2
Pored ručnog molerskog alata, potre­
bne su dvokrakc merdevinc visine 4-10
stepenica, zavisno od visine prostorije.
Za 8 sati jedan radnik kompletno može
okrečiti oko 35-40 m 2 .
15
Krečenje starih unutrašnjih zidova i
plafona
Stari zidovi i plafoni se kreče slično kao
i novi zidovi i plafoni. Razlika je u tome što
se stare okrečene površine p r e t h o d n o pri­
preme za krečenje.
Priprema starih površina sastoji se u slc-
dećem: stari potkorušeni sloj kreča ostru­
gati š p a h l a m a do zdrave p o d l o g e
(maltera), zatim se pristupi brušenju i či­
šćenju. Brusi se grubim brusnim papirom
koji se stavi preko daščice, da bi se odstra­
nili ostaci starog kreča. Pukotine i rupe na
o s t r u g a n i m p o v r š i n a m a gipsiraju se
spremljenom smešom od gipsa, kreča i vo­
de.
Ovako pripremljene površine dva puta
se ručno kreče četkom (šajbnom) i dva do
tri puta prskaju krečnim mlekom pomoću
molerske pumpe (istim postupkom kao
kod novomalterisanih površina).
Za izvođenje navedenih radnji potreban
je sledeći materijal:
- gips 0,06 kg/m"
- gašeni kreč 0,02 kg/m2
- brusni papir 0,002 tab/m2
- voda 0,25 l/m2
Krečenje u boji novih zidova i
plafona
Bojenje novomalterisanih površina kre­
čnom bojom sastoji se iz sledećih ope­
racija:
Površine se ručno - četkom (šajbnom)
okreče krečnim mlekom prvi put. Kada se
osuše, grubo se izbruse neravnine (ispup-
čenja) daščicom, i izgipsaju oštećenja
(udubljenja) mešavinom eipsa, kreča i vo­
de.
Zatim se površine kreče ručno - četkom
(šajbnom) drugi put. Osušene površine
 SI. 1.16 — Postupak nanošenja emulzionog kita na mahcrisane površine, a — zahvatanje kita iz posude i stavljanje na
nerdajuću glethoblu, b — nanošenje kita glethoblom, c — razvlačenje viška materijala (kita) sa ravnih površina na udu-
bljenja na zidu, d — zaglađivanjepovršine kitom

izbruse se brusnim papirom i ponovo gip­
saju manja udubljenja mešavinom gipsa,
krcča i vode. Ovako obrađene površine
boje se krečnom bojom dva puta ručno -
četkom (šajbnom) i dva puta prskaju kre­
čnom bojom pomoću molerske pumpe.
Bojenje ručno ili prskanje molerskom
pumpom vrši se kada se površina od pret­
hodnog bojenja p o t p u n o osuši.
Krečna boja se priprema tako što se
prethodno u manjoj posudi boja u prahu
dobro razmuti u retkom krečnom mleku.
Razmućena boja postepeno se sipa u veću
posudu (otvoreno plastično bure) uz stal­
no mešanje drvenom letvom, sve dok se ne
postigne ujednačen ton. T o k o m bojenja
pripremljenu k r e č n u boju p o v r e m e n o
promešati, da ne bi došlo do taloženja boje
i kreča (odvajanje boje i kreča od vode).

16
 Za bojenje krečnom bojom novomalte-
risanih površina potreban je sledeći ma­
terijal:
2
- gašeni kreč 0,550 kg/m
2
- gips 0,050 kg/m
2
- brusni papir 0,002 tab./m
2
- zemljana boja u prahu 0,025 kg/m
- vode oko 1 l/m2
Za osam sati jedan radnik krečnom bo­
jom može okrečiti oko 25-30 m 2 '

PRIPREMA - GLETOVANJE
POVRŠINA SI. 1.17 — Nanošenje kit-inase na ostruganu površinu, a —
kitovanjc oštećenja i pukotina, b —gletovanje ostniganih
površina cnnilzivnim kitom prvi i drugi put
Gletovanje e n m l z i n n i m kitom
(patent-kit) Za osam časova jedan radnik može
2
izgletovali 20 do 25 m .
Gletovanje finomalterisanih površina
emulzionim kitom Gletovanje grubo malterisanih
površina emulzionim kitom (patent-kit)
Prljave površine su prvo izbruse papi­
rom za brušenje (brusni papir) sitnozrne Gletovanje grubo malterisanih površina
strukture i očiste četkom pajalicom od je isto kao i gletovanje fino malterisanih
prašine. površina. Razlika je u lome stoje potrebna
Nakon brušenja i čišćenja zidovi i plafo­ veća količina materijala (za 20 do 2 5 % ) .
ni se okreče pripremljenim krečnim mle- Za osam časova j e d a n radnik može
kom od g a š e n o g kreča. Oštećenja na izgletovati od 15 do 20 m 2 .
zidovima i plafonima (manja oštećenja i
pukotine) zagipsaju sc gipsom alabastc-
Kitovanjc i gletovanje emulzionim
rom. Ovako pripremljene površine gletuju
kitom ostrugane podloge
sc emulzionim kilom dva puta. Gleluje se
emulzionim kilom drugi put kada se pov­
ršine p o t p u n o osuše od prvog gletovanja. Oslrugana površina izbrusi se brusnim
Ovako gletovanje površine spremne su za papirom (šmirgl-papirom) i očisti prašina
bojenje posnom bojom i bojenje disperzi- četkom pajalicom. Zatim se impregnira
onim bojama. ostrugana površina i kituju manja ošteće­
nja i pukotine.
Za gletovanje je potreban sledeći mate­ Ovako pripremljene površine kituju se i
rijal.: gletuju emulzionim kitom (dvaput).
- gaženi kreč 0,2 kg, Za izvršenje ovog posla potreban je sle­
- gips 0,03 kg, deći materijal:
- emulzioni kit 0,6 kg, - brusni papir 0,005 tab.,
- emulziono vezivo 0,012 kg, - gips 0,05 kg/m2
- voda 0,250 1. - gašeni kreč 0,08 kg/m ,
 - emulzioni kit 0,50 kg/m , Na ovako pripremljenu podlogu nanosi
- voda 0,25 1. se đisperzioni kit dvaput. Nanosi se metal­
Za osam sati jedan radnik može uraditi nim ili plastičnim gleterom (glcthoblom).
2
oko 25 m , zavisno od kvaliteta ostruganc Debljina nanetih slojeva treba da bude od
površine. 1 do 3 mm.
Temperatura zidnih površina i vazduha
Gletovanje disperzivnim k i t o m tokom rada mora biti od + 5 ° C do + 40°C.
Potreban je sledeći materija
- sredstvo za neutralizaciju 0,015 kg,
Gletovanje disperzivnim kitom fino
- gips 0,03 kg,
malterisanih površina - dispcrzivno vezivo za
impregnaciju 0,02 kg,
Površine zidova i plafona se izbruse bru- - disperzivni kit 1,20 kg.
snim papirom (šmirgl-papir) i očiste od Za osam časova j e d a n radnik može
prašine četkom pajalicom. Suve i dobro izgletovati od 20 do 25 m 2 .
očišćene površine neulrališu se disperzi- Posle prekida rada ambalažu zatvorili,
onim sredstvom za neutralizaciju. Disper- da ne bi materijal isparavao, alat dobro
ziona sredstva za neutralizaciju oprati vodom ili ga potopiti u vodu.
primenjuju se prema uputstvima proizvo­
đača. Sredstvo za neutralizaciju, impre­ Gletovanje disperzivnim kitom grubo
gnaciju, đisperzioni kit i disperziona boja
malterisanih površina (brdski ili
treba da budu od istog proizvođača. Ove
morski pesak)
materijale proizvodi više proizvođača pod
raznim komercijalnim nazivima, ali su,
uglavnom, od istih sirovina i napravljene Grubo malterisani zidovi se gletuju isto
istim tehnološkim postupkom. kao i fino omalterisani zidovi. Razlika je u
Posle izvršene neutralizacije oštećena količini utrošenog materijala i potrebnog
m e s t a ( g n e z d a i p u k o t i n e ) kituju se vremena (zbog grubljih površina).
gipsom. Za grubo malterisanje potreban je sle­
deći materijal:
Zidne i plafonske površine impregnišu -sredstvo za neutralizaciju malterisanih
se disperzionim sredstvima za impre­ površina 0,015 kg/m2.
gnaciju. -gips 0,10 kg/mz

SI. 1.18 — Posle brušenja, čišćenja i neutralizacije površina vrši sc kitovanjc disperzivnim kitom (a). Zatim se vrši gleto­
vanje kilom prvi put (b) i završno fino gletovanje drugi put (c)

18
 -dispcrzivno vezivo za
2
impregnaciju 0,03 kg/m i
2
-disperzivni kit 1,70 kg/m
Za osam časova j e d a n radnik može
izgletovati od 15 do 20 m , zavisno od
finoće mallcrisanc površine.
Napomena: Kod visokih temperatura,
neposredno prc nanošenja disperzivnog
kita, površine zidova i plafona treba dobro
navlažiti da bi se sprečilo brzo sušenje (gu­
bitak vode iz disperzivnog kita). Ako se ne
navlaže dovoljno može doći do pucanja
disperzivnog kita.
G letova nje disperzivnim kitom
betonskih površina (montažni betonski
elementi i betonske površine izvedene
klizajućom oplatom)
Kod betonskih površina vidne delove
betonskog gvozda koji se nalazi u zidovima
i platonskim pločama treba premazati an-
tikorozivnim sredstvima (osnovna boja za
metal, nitrolak, minijum i dr.) radi spreča­
vanja izbijanja fleka.
Oštećenja na betonskim površinama -
gnezda (neravnine nastale zbog segregaci­
je betonske mase) kituju se disperzivnim
kitom. Posle kitovanja impregniraju sedis-
perzionim vezivom.
Na impregniranim betonskim površina­
ma nanose se dva sloja disperzivnog kita.
Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot­
puno suv.
Za gletovanje disperzivnim kitom, po­
treban je sledeći materijal:
- uljani minijum 0,05 kg/m2,
- disperzivno vezivo za
impregniranje 0 ,03 kg/m2,
- disperzivni kit 2,5 kg/m2.
Za osam časova jedan radnik može glc-
tovati 20 do 25 m 2
19
Gletovanje betonskih površina
disperzivnim kitom (beton liven na licu
mesta)
Gletovanje betonskih površina livenih
od betonske mase u oplati na licu mesta je
slično kao i gletovanje montažnih eleme­
nata (betonski elementi liveni u fabrici
betona). Razlika je u tome što su betonske
površine livene na licu mesta grublje, pa je
utrošak materijala i vremena veći.
Zbog grublje betonske površine disper-
zioni kit se nanosi tri puta. U k u p n a deblji­
na sva tri sloja ne srne biti veća od 5 mm.
Važno je da se svaki sledeći sloj disperzi-
onog kita nanosi na suvu površinu i da sloj
nije deblji od 2 mm.
Za gletovanje betonskih površina potre­
ban je sledeći materijal:
- uljani minijum 0,06 kg/m2,
- dispcrzivno vezivo za
impregnaciju 0,03 kg/m"
- disperzivni kit 3,50 kg/m - 4,5 kg/m"
zavisno od betonske površine.
Za osam časova j e d a n radnik može
izgletovati 12-15 m .
BOJENJE POSNOM BOJOM
Bojenje p o s n o m bojom
n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i plafona
Ciste i suvc malterisanc površine okreče
se pripremljenim krečnim mlekom od ga-
šenog kreča (prvi put). Posle krečenja gip-
suju se oštećena mesta i pukotine gipsom
alabasterom. Zatim se izbruse zagipsana
mesta brusnim papirom i očisti prašina čet­
kom pajalicom. Posle čišćenja zidovi se
kreče krečnim mlekom od gašenog kreča
(drugi put). Na okrečene površine nanosi
se sloj rastvorenog kaolina i krede (pred-
bojenje posnom bojom).
 Posle predbojenja impregniraju se pov­ molerskom č e t k o m , prskanjem moler­
ršine rastvorom mazivog sapuna (molerski skom pumpom ili vlaknastim valjkom.
sapun) -molerskom četkom. Ovo su pri­ Za izvođenje ovih radova potreban jc
premne radnje za izvođenje posnog boje­ sledeći materijal:
nja posnim bojama zidova i plafona. - molerski sapun 0,010 kg/m2,
Pripremljene površine boje se posnom - kaolin i kreda 0,040 kg/irr,
bojom pomoću molerske četke dvaput. - emul/.ioni kit 0,040 kg/m^,
Četkom obojene površine prskaju se (špri­ - gotova boja (pripremljena boja)
2
0,200 kg/m ,
caju) posnom bojom pomoću prskalice - 2
celulozno vezivo 0,008 kg/m , i
molerske p u mpe. 2
0,400 l/m .
voda
Posna boja priprema se od krede i kaoli­
Za osam sali jedan radnik može da oboji
na rastvorenih u vodi i paste u boji za
oko 35 do 40 m 2
toniranjc (ton po želji vlasnika). Ovom
rastvoru dodaje se i koštano tutkalo, koje Bojenje p o s n o m bojom površina
služi za vezivanje boje (sprečava otiranje
gletovanih disperzivnim k i t o m
posne boje sa zidnih površina).
Za bojenje posnom bojom potreban jc Izgletovane površine izbruse se sitno­
sledeći materijal: zrnim brusnim papirom i očiste od površi­
- gašeni krcč 0,35 kg/m2, ne. Zatim se izvrši sapunisanjc (prvi put
- gips 0,030 kg/rri , rastvorenim mazivim sapunom - moler­
- kaolin i kreda 0,200 kg/m skim s a p u n o m ) . S a p u n i s a n e površine
- molerski (mazivi) sapun i
0,010 kg/rri , prcđboje sc pripremljenim rastvorom ka­
- ton-pasta 0,006 kg/m2, olina i krede. Manje neravnine gletovanih
- lutkalo 0,013 kg/m2, površina gipsaju sc gipsom alabasterom,
- voda 1 l/m2. da bi sc dobila p o t p u n o ravna površina.
Za osam sati jedan radnik može obojiti Gipsovane i predbojene površine sapuni-
oko 25 m 2 zidnih i platonskih površina. šu sc rastvorom molerskog sapuna (drugi
put).
Bojenje p o s n o m bojom površina Ovako obrađene površine boje sc pri­
gletovanih e m u l z i o n i m kitom premljenom posnom bojom dva puta.
Prvo se molerskom četkom (šajbnom)
Površine izgletovane emulzionim kilom površine oboje pripremljenom posnom
fino izbrusiti sitnozrnim papirom i očistili bojom. Kada se prvi (osnovni) sloj osuši,
od prašine. Impregnirati ih molerskim boji sc drugi put (završno bojenje) - prska­
(mazivim) s a p u n o m . Na i m p r e g n i r a n e nje p o s n e boje m o l e r s k o m p u m p o m
površine naneti sloj rastvorenog kaolina i (prskalicom).
krede (predbojenjc). Za bojenje posnom bojom već izgleto-
vanih površina potreban jc sledeći ma­
Posle završenog predbojenja, neravnine
terijal:
ispraviti emulzionim kitom (kilovati).
- brusni papir 0,015 tab/m2,
Nakon ovih predradnji, površine obojiti
- gips alabastcr 0,030 kg/m2,
posnom bojom (gotovom bojom), bojom - mazivi (molerski) sapun 0,010 kg/m2,
pripremljenom za bojenje. - kreda (štricla) 0,120 kg/m2,
Završno bojenje se obavlja tri puta i to - kaolin (ton) 0,100 kg/m2,
2
četkom dvaput, treći sloj može se naneti - pasta za toniranjc 0,(X)6 kg/m ,

20
 - tutkalo 0,013 kg/rri , Za osam sati jedan radnik može obojiti
- voda 1,4 l/m". oko 25 m 2 .
Jedan radnik za 8 časova može obojiti
oko 40 do 50 m 2 Bojenje novih g i p s a n i h površina sa
Bojenje novih g i p s a n i h površina - srednjom o r n a m e n t i k o m
gipsarski gletovane g i p s o m
alabasterom Prilikom bojenja ornamentisanih po­
vršina tehnološki postupak rada je identi­
Prilikom bojenja gipsarski gletovanih čan kao i prethodni, razlika je samo u
površina čistim gipsom, treba biti posebno utrošku materijala i vremena (zbog kom-
pažljiv i stručan, da se prilikom rada gips plikovanijih površina).
ne bi oštetio (brazdanje, ostavljanje trago­ Za kompletno bojenje ornamentisanih
va četke kod predbojenja i osnovnog boje­ gipsanih površina potreban je sledeći ma­
nja). Poželjno je da gipsane površine boji terijal:
stručan moler. P o s t u p a k bojenja je - brusni papir (sitnozrne
sledeći: strukture) 0,015 tab./m2,
- molerski (mazivi) sapun 0,012 kg/m",
Površine se izbruse najfinijim brusnim
- stipsa (alaun) 0,015 kg/m2,
papirom (pažljivo). Vodenim rastvorom
- gips 0,012 kg/m2,
stipse (alauna) impregniraju se gipsane - voda 1,00 I/m2,
površine. Impregnisane površine predboje -ton 0,120 kg/m2,
se finim rastvorom p r i p r e m l j e n e boje - cinkvajs 0,025 kg/m2,
(dvaput cedene kroz gustu najlon mreži­ - tutkalo 0,012 kg/m2
cu). Zatim se sapunaju zidovi i plafon ka­ - boje 0,016 kg/m2.
lij umovim mazivim sapunom (molerski Za osam sati jedan radnik može obojiti
sapun). Eventualna sitna oštećenja gipsu- oko 15 m 2 .
ju se gipsom alabasterom. Ovako priprem­
ljene površine boje se osnovnom bojom - BOJENJE DISPERZIVNIM
m o l e r s k o m č e t k o m . Z a v r š n o bojenje
BOJAMA
obavlja se molerskom pumpom - prska­
njem (špricanjem) dva puta. Svaki sledeći
sloj nanosi se kada je prethodni potpuno Disperzivne boje izrađene su na bazi
suv. sintetičkih smola raspršenih u vodi, sa do­
datkom pigmenta (boja), punila i dr.
Za bojenje gipsanih površina potreban
Fabrički se proizvode i zavisno od speci­
je sledeći materijal:
jalnih dodataka mogu se upotrebiti za bo­
-brusni papir (sitnozrne strukture) jenje unutrašnjih zidova i plafona, spoljnih
0,010 tab./nT, zidova i plafona (fasada) i građevinske sto­
molerski sapun 0,010 kg/m2, larije.
stipsa (alaun) 0,015 kg/m2,
Gotove disperzivne boje ne zahtevaju
gips 0,010 kg'm 2 ,
voda posebnu pripremu i mogu se odmah upo­
0,950 l/m2,
ton 0,130 kg/m2, trebiti.
cinkvajs 0,025 kg/m2, Priprema boje sastoji se samo u tome da
tutkalo 0,012 kg/m2, se gotovoj boji mogu dodati ton-paste za
boja za svetle tonove 0,020 kg/m2. toniranje, da bi se dobila određena nijansa.

21
Bojenje disperzivnim bojama
unutrašnjih površina bez obrade
podloge (na gletovanoj površini)
G l e t o v a n e površine izbrusiti brusnim
papirom i očistiti od prašine. Očišćene gle-
tovane površine impregnirati disperzivnim
vezivom (sredstvo za impregnaciju). Ma-
nja oštećenja kilovati disperzivnim kitom,
Predbojenje površina vrši se razrede-
nom dispcrzivnom bojom u vodi (razmcrc
fabrički proizvedenom disperziv-
nom specijalnom smcšom za predbojenje.
Posle predbojenja površine ispraviti to-
niranim disperzivnim kitom. Ovako obra-
dene površine pripremljene su za završno
bojenje dispcrzivnom bojom (dva puta),
Bojiti se može četkom, pumpom za šprica-
nje ili vunenim valjkom.

57. 1.19 — Postupak bojenja disperzivnom bojom na pripremljenoj podlozi, a — vuneni valjak pažljivo umočiti u boju i
sa s^'ih strana dobro ga natopiti, b — valjak zatim nekoliko puta prevaljati preko rešetke da bi se ravnomemo natopio bo­
jom

SI. 1.20 — Nanošenje boje valjkom vrši se valjanjem odozdo nagore ujednačenim pritiskom (a). Potezima valjkom u cik-
cak boja se razmazuje po zidu (b). Na kraju slede dugi, ujednačeni potezi valjkom odozgo nadale

22
 Za bojenje unutrašnjih zidova i plafona
potreban je sledeći materijal:
2
- brusni papir 0,015 tab./m ,
2
- gips 0,020 kg/m
- disperzivno vezivo 0,020 kg/m ,
2
- disperzivni kit 0,040 kg/m ,
- disperzivna boja 0,310 kg/m2,
- voda 0,300 l/m2.
Za osam časova jedan radnik može obo­
jiti 20 do 25 m 2 .
Pre upotrebe fabrički pakovane disper-
zivne boje, boju treba dobro promešati.
Prilikom prekida rada, alat odmah oprati
vodom. T e m p e r a t u r a uskladištenja dis-
perzivnih boja u suvim prostorijama je od
+ 5 d o +30°C.

Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom
negletovanih površina .S7. 1.21 — Bojenje valjkom vntbo malterisanih površina

Bojenje disperzivnim bojama fino

malterisanih površina bez. gletovanja Za izvršenje ovih radova potreban je
sledeći materijal:
Fino malterisane površine izbruse se 9

brusnim papirom i očiste od prašine. Ma­ - brusni papir 0,015 tab./m"\

nje oštećena mesta i pukotine gipsaju se - gips 0,030 kg/m2,
- disperzivni kit 0,035 kg/m2,
gipsom alabasterom.
- disperzivna boja 0,360 kg/m2,
Malterisane i gipsane površine se neu- - voda 0,2 l/m2.
tralizuju s r e d s t v o m za n e u t r a l i z a c i j u
Za osam sati jedan radnik može obojiti
(olovni fluat), da bi se uklonilo i sprečilo 2
oko 22 m .
cvetanje soli u malteru (sprečila pojava
kokica). Ncutralisane površine impregni-
šu se sredstvom za impregnaciju (disper­
zivno vezivo) - fabrički pripremljenim. Bojenje disperzivnim bojama grubo
Na impregnirane površine molerskom malterisanih površina bez. gletovanja
č e t k o m ili vunenim valjkom nanosi se
osnovna pokrivna disperzivna boja - pred-
bojenje. Postupak rada potpuno je isti kao i kod
Neravnine na zidovima i plafonima is­ fino malterisanih površina. Z b o g grubljeg
pravljaju se toniranim disperzivnim kitom. mallcra utrošak materijala (disperzivnog
Ovako pripremljene površine boje se dis­ kita i disperzivne boje) veći je za 10% po
perzivnom bojom dvaput (prvi sloj - po- m2.
krivno bojenje i drugi sloj - završno Za osam sati jedan radnik može obojiti
bojenje) - vunenim valjkom. oko 20 m 2 .
Bojenje disperzivnom bojom iverice prašine. Izbrušene površine impregnišu sc
disperzivnim vezivom. Pretkitujc (isprav­
Uljanim minijumom premazuju se ekse- ljaju neravnine) se disperzivnim kitom.
ri i drugi vidljivi gvozdeni elementi. Zatim Kada sc kit osuši (pretkitovanjc) pristupa
se površine n a t o p e uljanim firnajzom. se ručnoj rustičnoj reljefnoj obradi zav­
Kvalitetnije je zagrejani uljani firnajs (da­ ršnog sloja bojenogdisperzivnog kita išpa-
lje od vatre) pomešati sa uljanim razredi- hlom i drugim alatkama (noževima za
vačem (razmerc: 2 dela firnajza 1 deo kitovanjc), zavisno od rustičnosti obrade
uljanog razredivača) i natopiti dvaput. Ka­ površine.
da se prvi sloj dobro osuši - nanosi se drugi Kada se završna obrada kitom osuši im­
sloj. Disperzivnim kitom pretkitovati fuge pregnira se reljefna površina disperzivnim
na sastavima ploča od iverica. vezivom.
Iskitovane ploče od iverice predboje sa Za izvršenje ovih radova potreban je
disperzivnom bojom (prvi put). Fine ne­ sledeći materijal:
ravnine i pukotine kituju se toniranim ki­ - papir za brušenje 0,010 tab./m2
- dispcrzivno vezivo 0,080 kg/iri ,
tom - površina je spremna za završno
- disperzivni kit 0,060 kg/m2,
bojenje.
- bojeni disperzivni kit za izradu
Završno bojenje disperzivnom bojom reljefa 1,300 kg/m2 i
obavlja se u dva sloja (drugi put i treći put). - pasta za toniranje 0,020 kg/m2.
Boji se vlaknastim valjkom, a može i čet­ Za osam sati jedan radnik može kitovati
kom ( a k o se želi drugačiji površinski oko 18 m 2 .
izgled).
Za izvršenje ovih radova potreban je RADOVI U ENTERIJERU -
sledeći materijal:
RENOVIRANJE STARIH
- uljani minijum 0,040 kg/m",
ZIDOVA
- firnajz 0,090 kg/m2,
- uljani razređivač 0,030 lit/m2,
- disperzivni kit 2
0,140 kg/m , Kvašenje i struganje starih boja
- disperzivna boja 2
0,470 kg/m ,
- pasta za toniranjc 0,013 kg/m2,
- voda 0,300 l/m2. Struganje stare krečne boje lopaticom -
Za osam sati jedan radnik može obojiti špaldom
oko 18 m 2 .
Potkorušenc i ispucane krečne boje na
zidnim površinama (koje se ne mogu mes-
RUSTIČNO (RELJEFNO)
timično popraviti) p o t p u n o se ostružu od
KITOVANJE GLETOVANIH
maltera.
POVRŠINADISPERZIVNIM Krcčna boja struže se lopaticama, a
KITOM čvrsta mesta boje p r e t h o d n o se nakvasc
vodom.
Za postizanje potrebnih efekata (relje­ Za obavljanje ovog posla potrebno je
fa) koristi se specijalnim postupkom dis­ samo 0,150 do 0,200 l/m 2 vode:
perzivni kit. Za osam sati jedan radnik može ostru­
Izgletovane površine disperzivnim ki­ gati (zavisno od dotrajalosti krečne boje)
tom izbruse se brusnim papirom i očiste od oko 50 m 2

24
Struganje stare posne (zemljane)
Stara potkorušena boja skida sc metal­
nom lopaticom. Mesta na kojima je stara
boja čvrsto vezana na zid prethodno se
nakvasc vodom.
Od materijala potrebno je samo 0,200
l/m 2 vode.
Struganje i pranje disperzivne boje
Stare disperzivne boje se po celoj pov­
ršini nakvasc rastvorom lužine ili deter­
dženta u vodi. Kada omekšaju, metalnom
lopaticom struže sc stara boja do maltera.
Ako jc disperzivni kit meslimično ispucao
ili se potkorušio, do maltera se struže i sloj
disperzivnog kita.
Zavisno od stepena struganja (da li sa­
mo disperzivna boja ili i disperzivni kit)
potrebna jc sledeća količina materijala:
-voda od 0,260 do 0,560 I/m2 i
- lužina ili deterdžent
od 0,040 do 0,100 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može sastru­
gati (zavisno od dotrajalosti disperzivne
boje i disperzivnog kita) od 18 m 2 do 40
m2
Bojenje p o s n o m bojom ostrugane
podloge
O s t r u g a n e površine o d s t a r e p o s n e
(zemljane) boje izbrusiti brusnim papirom
i molerskom četkom očistiti od prašine.
Ciste površine okrečiti odležanim gašc-
nim krečom. Posle krečenja manje nerav­
nine i p u k o t i n e izgipsati gipsom
alabasterom.
Okrečcnc površine impregnirati rastvo­
rom mazivog sapuna (molerski sapun).
Impregnisane površine obojiti osnov­
nom bojom (rastvor krede i kaolina). Na­
kon osnovnog bojenja površine gipsovati
boje dvaput (nadgipsovanjc). Izravnate i pri­
premljene površine pokrivno bojiti po­
snom bojom.
O b o j e n e površine prskaju sc moler­
skom pumpom zemljanom bojom dva pu­
ta. Svaki sledeći sloj nanositi kada je
prethodni p o t p u n o suv.
Za izvršenje ovih radova potreban je
sledeći materijal:
brusni papir 0,005 tab./m
i
gašeni kreč 0,080 kg/nT,
gips alabaster 0,050 kg/m^,
molerski (mazivi) sapun 0,010 kg/m2,
- kreda i kaolin 0,20 kg/m2,
- pasta za toniranjc 0,006 kg/m,
- tutkalo za vezivanje 0,013 kg/m2,
- voda za pripremanje 0,550 l/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 25 do 30 m 2
Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom
ostrugane podloge
Ostruganu podlogu sa čije je površine
skinuta stara boja dobro izbrusiti brusnim
papirom i četkom pajalicom očistiti od pra­
šine. Izbrušenu i p o t p u n o očišćenu površi-
nu predimpregnirati fabrički
proizvedenim sredstvom (disperzivna im­
pregnacija).
Sredstvo za predimpregnaciju nanosi se
molerskom četkom. Mala oštećenja i pu­
kotine kituju sc disperzivnim kitom - špa-
hlom (strugalicom).
Nakon kitovanja vrši se kitovanje - pre­
svlačenje celokupne površine emulzionim
kitom pomoću gletarice (glethobla), da bi
sc dobila p o t p u n o ravna i glatka površina.
Kitovane površine izbruse se finim bru­
snim papirom (sitnozrni papir) i impregni-
raju s r e d s t v o m za i m p r e g n a c i j u -
disperzivna impregnacija.
Impregnisane površine bojiti osnovnom
pripremljenom (toniranom) disperzivnom
bojom - vlaknastim valjkom. Na osnovno
25
obojenim površinama ispraviti manja ošte­ Bojenje posnom (zemljanom) bojom
ćenja disperzivnim kitom. preko postojeće stare posne boje
Ovako pripremljene površine boje se
dva puta toniranim disperzivnim bojama - Stare obojene površine izbrusiti sitno-
vlaknastim valjkom. zrnim brusnim papirom. Oštećena mesta i
Za izvođenje kompletnih radova potre­ pukotine gipsovati gipsom alabasterom.
ban je sledeći materijal: Izgipsovane površine okrečiti krečnim
- brusni papir 0,005 tab./m2 mlekom molerskom četkom. Kada se osu­
- disperzivna impregnacija 0,070 kg/nT, še impregnirali ih. Impregnacija se vrši ras­
- disperzivni kit 0,550 kg/m",
tvorom mazivog sapuna (molerski sapun).
- disperzivna boja 0,330 kg/m2,
Pripremljenom posnom bojom (od krede,
- disperzivna pasta 0,030 kg/m2,
kaolina, paste za loniranje, tutkala i vode)
- voda 0,350 l/m2.
obojiti ih molerskom četkom (prvi put).
Za osam časova jedan radnik može kom­
Kada se prvi sloj osuši obojili površine
pletno obojiti oko 15 m 2 .
posnom bojom molerskom četkom (drugi
Bojenje preko stare boje put).
Bojenje molerskom četkom u dva sloja
Bojenje krečnom bojom preko postojeće je, u stvari, osnovno bojenje, odnosno pri­
stare krečne boje prema površina za završno bojenje.
Završno bojenje posnom bojom obavlja
Stari obojeni zidovi i plafoni izbruse se
se prskanjem pripremljenom posnom bo­
brusnim papirom i očiste od prašine čet­
jom - molerskom pumpom.
kom pajalicom. Oštećena mesta i pukotine
Za kompletno bojenje posnom bojom
gipsovati mešavinom gipsa, gašenog kreča
starih obojenih površina potreban je sle­
i vode. Čiste izgipsovane površine okrečiti
deći materijal:
krečnim m l e k o m - č e t k o m (šajbnom).
gašeni kreč 0,050 kg/m'
O k r e č e n e površine obojiti krečnom bo­ gips alabaster 0,030 kg/m ,
jom (četkom) dva puta. mazivi sapun 0,015 kg/m2,
Svaki sledeći sloj krečne boje nanosi se - kreda i kaolin 0,180 kg/m2,
kada je prethodni potpuno suv. Suvc kre- - pasta za toniranje 0,006 kg/m^,
čom obojene površine prskati krečnom - lutkalo (vezivo) 0,013 kg/m",
bojom (špricati) - molerskom pumpom, - voda za pripremanje boje i pranje
z
dva puta. alata 0,500 l/m
Za osam časova jedan stručni radnik
Za kompletno bojenje starih obojenih 2
može obojiti oko 35 m
površina krečnom bojom potreban je sle­ •

deći materijal:
RAZNI MOLERSKI RADOVI
- brusni papir 0,005 tab./m2,
- gips alabaster 0,020 kg/m2,
- gašeni kreč 0,350 kg/m2, Izvlačenje linija
- boja u prahu 0,030 kg/m% i
- voda za pripremanje i pranje alata
Kada se žele postići određeni estetski
0,450 l/m2.
efekti prilikom obrade unutrašnjih zidova
Za osam časova jedan radnik može obo­ i plafona, pojedini zidovi ili delovi zidova i
jiti oko 40 m 2 . plafoni boje se različitim bojama.

26
 Često se plafon boji jednom bojom, zi­
dovi drugom, a uglovi na sastavu dva zida
i zida i plafona trećom bojom (obično be-
lom bojom). Uglovi između zidova i zida i
plafona obično su širine od 15 do 20 cm.
Da bi se odvojile boje i izveli uglovi izvlače
se horizontalne i vertikalne linije u jačem
tonu.
Širina ovih linija kreće sc od 5 do 12 mm.
Ove linije izvlače se pomoću lenjira i spe­
cijalno napravljenih ravnjača od alumini-
juma ili drveta i male (uzane) specijalne
molerske četke (napravljene posebno za
izvlačenje linija).
Izvlačenje horizontalnih i vertikalnih
linija na obojenoj površini posnom
bojom širine 5 -12 mm
Pripremljenoj posnoj boji dodaje sc
određena količina ton-paste. Količina ton-
paste i njena boja zavise od želje vlasnika.
Posna boja sprema se u manjim posuda­
ma, zavisno od dužine linije.
Za jedan metar dužne linije potrebno je
0,020 k g p o s n e b o j e p o s e b n o pri­
premljene.
Za osam sati jedan radnik može izvući
oko 150 do 200 m.
Izvlačenje horizontalnih i vertikalnih
linija na obojenoj površini
disperzivnom bojom širine 5 do 12 m
Disperzivna boja za izvlačenje horizon­
talnih i vertikalnih linija priprema se tako
što se osnovnoj disperzivnoj boji dodaje
određena količina ton-paste. Količina ton-
paste zavisi od želje investitora. Za izvla­
čenje j e d n o g metra linije p o t r e b n o je
0,020 kg/m 2 . Boja se sprema u posebnim
27
manjim posudama. Način rađa isti je kao i
kod izvlačenja posnom bojom.
Za osam časova jedan radnik može izvu­
ći oko 150 do 200 m.
Prekrivanje - izolovanje fleka
Na novomalterisanim površinama mogu
se pojaviti fleke i mrlje od rđe, ulja, kreozi-
ta, salitre i dr. Na starim zidovima i plafo­
nima mogu se pojaviti mrlje i fleke od
nafte, masti, dima, katrana, ulja, smole i dr.
Pre obrade isflekanih površina moraju
se izolovati mrlje ("lcčenje" fleka i mrlja).
U zavisnosti od vrste fleke primenjuje se
odgovarajuće sredstvo za "lcčenje" fleka
(izolovanje).
Važno je fleke izolovati prc početka
završne obrade zidova i plafona, da sc ka­
snije ne bi pojavile na finalno obojenim
zidovima i plafonima.
Izolovanje isflekanog maltera (žute
fleke)
Ž u t e fleke nastaju od rđe, ulja, dima,
vode ili kreozita Ove fleke sc obično po­
javljuju u kuhinjama, restoranima i drugim
prostorijama.
Isflekana mesta ili površine dobro se
izbruse brusnim papirom i očiste od praši­
ne. Očišćene površine premazu se alki-
dnom lak-bojom (bela) - prvi put. Kada sc
prvi sloj osuši premaze se istom bojom
drugi put (završno).
Za premazivanjc površina alkidnom bo­
jom (u dva sloja) za 1 m 2 , potrebno je 0,010
tabli brusnog papira i 0,220 kg/m alkidne
boje.
Za osam časova jedan radnik može ure­
diti oko 40 m 2 .
Izolovanje mrlja od anilina Ociscenc površine dvaput premazati
fluatom. Drugi put sc premazuje kada je
Prvo se brusnim papirom izbruse i očiste prvi sloj suv. Ovako izolovanc površine
površine od prašine. Očišćene površine spremne su za bojenje.
premazu se dva puta še-lakom. Za izolovanje površina potreban je sle­
Drugo premazivanje sc obavlja kada jc deći materijal:
prvi sloj p o t p u n o suv. Ako su mrlje jake, - brusni papir 0,010 tab./m",
- fluat 0,080 kg/m2 i
premazuje se tri puta.
- voda 0,200 kg/m2.
Prvi premaz (kao predradnja) vrši se še-
Za osam sati jedan radnik može izolova-
lakom rastvorenim u alkoholu (špiritus).
ti oko 40 m 2 .
Za izolovanje je potreban sledeći ma­
terijal:
- brusni papir 0,010 tab./m2 i OBRADA UNUTRAŠNJIH
- še-lak za dva premaza 0,200 kg/m2. Z I D O V A PLASTIČNIM
Za osam časova jedan radnik može izo- MALTEROM (RELJEFNI
lovati o k o 60 m 2 . MALTER)

Izolovanje mrlja od masti, ulja, nafte, Plastični malter jc izrađen od polimcr-

katrana i si. nih emulzija, punila i posebnih pigmenata.
Može se nabaviti u trgovinama građe­
Prljave površine dobro izbrusiti brusnim vinskog materijala ( p o t p u n o spreman za
papirom i očistiti od prašine. u p o t r e b u ) . P r e nanošenja smesu treba
Ove mrlje su najteže za izolovanje, pa je promešati radi p o t p u n e homogenizacije.
n e o p h o d n o pretpremazati ih sintetičkom Glavne karakteristike plastičnog mal-
bojom i rastvaračem (razmere 7 0 % : 30%) tera su:
radi bolje penetracije (prodiranje rastvora - odlikuje se dobrom prionljivošću za
u podlogu). podlogu, pokrivnošću i brzo se suši,
Kada sc osuše (brzo se suše zbog brze - nema neugodan miris i nije zapaljiv i
isparljivosti) premazati ih sintetičkom bo­ - pogodan za upotrebu.
jom (prvi put). Kada se prvi premaz pot­
puno osuši premazati ih drugi put (završni
premaz) - četkom.
Za izolovanje ovakvih mrlja po'reban jc
sledeći materijal:
- brusni papir 0,010 tab./m2,
- sintetička boja 0,270 kg/m^i
- rastvarač 0,030 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može izolova-
ti oko 26 m 2 .

Izolovanje mrlja od salitre, ugljena i si.

Površine dobro izbrusiti brusnim papi­ SI. 1.22 — Nanošenje plastičnog maha u metalnom glet
rom i očistiti od prašine. hoblom na zid

28
SL 1.23— Aa\ršna obrada valjkom od jagnjećeg krzna "ro SI. 1.25 — Površinska obrada nazubljcnotn lopaticom —
loplasf špahlom (a) i izgled urađenog plastičnog maltera (b)

Nanosi sc jedan sloj debljine od 2 do 4

mm, zavisno od granulacijc punila plasti­
čnog maltera i od površinske obrade. Prc
nanošenja površina sc očisti od prljavštinc,
mrlja i prašine i impregnišc sredstvom za
impregnaciju, koje sc nabavlja kad i plasti­
čni malter i od istog proizvođača.
Malter za reljefnu obradu se nanosi
plastičnim ili čeličnom nerdajućom ho-
blom na zid, odozdo prema gore, nakon
č e g a s c vrši p o v r š i n s k a d e k o r a t i v n a
obrada.
SI. 1.2-1 — Završna obrada pcrfortranim sundcrasiim valj­
kom Postoji više površinskih obrada, nave-
šćemo najčešće.
Plastični malter prianja na sve čvrste po­
1. Tehnika valjanja - nanesena plastična
dloge i malter, beton, salonit, lesonit, gip­
masa (hoblom) valja sc vunenim valjkom
s a n e ploče itd. Pakuje se u plastičnim
(valjak od jagnjećeg krzna). Od vrste valj­
kantama, kantama od nerdajućeg lima ili u
ka zavisi struktura površine. M o ž e se va­
plastičnim kesama.
ljati i perforiranim sunderastim valjkom.

29

SI. 1.26 — Po\ršinska obrada plastičnog maltcra ravnom
lopaticom — špahlom
SI. 1.27 — Tehnika završne obrade plastičnog maltcra po
moću četke
SL 1.28 — Tehnika površinske obrade plastičnog maltcra
mistrijom
2. Tehnika češljanja - Naneseni plasti­
čni malter metalnom glethoblom ostrugati
čeličnom lopaticom (špahlom sa zupcima)
- dobija se struktura hrastove kore.
3. Posebna tehnika površinske obrade
ravnom lopaticom (špahlom).
4. O b r a d a pomoću četke n a n e s e n o g
plastičnog maltera glethoblom i izvaljanog
vunenim valjkom. Postupak izvođenja de­
korativnih efekata.
5. Površinska obrada nanesenog plasti­
čnog maltcra pomoću mistrijc.
Utrošak materijala zavisi od debljine
sloja i načina površinske obrade (kreće se
od 2 kg/m 2 za valjani plastični malter do 4
kg/m 2 za grublje strukture maltera) i de­
bljine površinskih slojeva.
Za osam sati jedan moler može naneti i
izvaljati oko 15 m 2 . Za druge površinske
obrade učinak je znatno manji od 8 m 2 /8
h, a za dekoraciju četkom do 12 m 2 /8 h i
imitaciju hrastove kore.
MOLERSKO-FARBARSKI
RADOVI NA SPOLJNIM
POVRŠINAMA (FASADAMA)
Pod molersko-farbarskim radovima na
fasadama podrazumeva se obrada fasa-
dnih površina fasadnim bojama i plasti­
č n i m m a l t e r i m a , u cilju z a š t i t e od
atmosferskih padavina i plastičnim malte­
rima, u cilju zaštite od atmosferskih pada­
vina i odvođenja atmosferskog taloga u
difuzne pore. Dobrim izborom tona fasa-
dne boje i tona i strukture plastičnog mal­
tera fasadama se daje lep izgled.
Na tržištu postoji veliki izbor boja i plas­
tičnih maltera, tako da projektanti po želji
investitora mogu pravili najrazličitije kom­
binacije i time postići visok estetski izgled
fasade. Proizvode se uglavnom disperziv-
ne fasadne boje, fasadne boje od sintetič­
kih s m o l a r a s t v o r e n i h u o r g a n s k i m
rastvaračima i fasadne boje čije je vezivo
na bazi silikata. Disperzivne boje proizvo­
de se na bazi sintetskih smola raspršenih u
vodi i na bazi akrilnih smola raspršenih u
vodi. Zavisno od proizvođača, na tržištu se
pojavljuju pod različitim komercijalnim
nazivima.
Važno je pravilo da se fasadne boje i
plastični mallcri različitih proizvođača me­
đusobno ne mešaju, mogu sc samo pojedi­
ne cele površine na objektu raditi sa
materijalima različitih proizvođača.
Plastični malteri se proizvode različitih
struktura i boja, a vezivo je kao i kod fasa-
dnih boja - na bazi sintetičkih smola, akril­
nih smola i silikata.
Završni radovi na fasadama ne smeju sc
izvoditi po lošem vremenu, jer bi mogli
uticati na kvalitet radova, a to su:
a - padavinc (kiša, sneg, grad),
b - jaka magla i zasićen vazduh,
c - vetar jačine preko 30 km/h,
d - temperatura vazduha ispod + 5 ° C za
plastične maltere i ispod -10°C za fasadne
boje sa razredivačima kao i temperature
iznad + 30°C za sve materijale.
Posebno treba biti oprezan prilikom ra­
da sa fasadnim bojama od sintetičkih smo­
la rastvorenih u organskim rastvaračima
(brzo ispare) jer su zapaljive.
Pre početka izvođenja molersko-farbar-
skih radova na fasadama moraju bili izve­
deni svi p r e t h o d n i radovi, kao što su:
skelarski, zidarski, bravarski, stolarski, po-
krivački i izolaterski.
Bojenje fasadnih površina
d i s p e r z i v n i m bojama
Disperzivne boje su fabrički proizvede­
ne boje u različitim tonovima. Osnovna
boja jc bela, a može sc tonirati disperziv­
nim ton-pastama. Toniranjc bele ili druge
boje vrši sc u dve faze:
a) U manju količinu boje najprc se isti­
sne određena količina ton-paste i dobro
promeša.
31
b) Obojena smeša dodaje se preostaloj
količini disperzivne boje uz stalno mešanjc
do p o t p u n e homogenizacije. Jedna tuba
ton-paste dovoljna jc za toniranjc od 10 do
15 kg disperzivne boje svetlog tona.
Obojene osušene fasadne površine ot­
porne su na atmosferske uticaje, koroziju,
pranje vodom i svctlost.
Disperzivnim bojama mogu sc bojiti fa­
sade malterisane cementnim i produžnim
malterom, fasade od betona, salonita i
kamena.
Bojenje ravnih novomalterisanih
fasada disperzivnom bojom
Novomaltcrisanu fasadnu površinu naj-
pre očistiti od nečistoće i prašine (četkom
pajalicom). Ako jc malterisana produžnim
malterom, premazati jc fluatom ili rastvo­
rom fluapila, a zatim oprati čistom vodom.
Oštećena mesta (neravnine) izravnati
disperzivnim kitom. Ovo nije n e o p h o d n o
s obzirom da se fasada ne posmatra sa
odstojanja 1-2 m, već sa veće udaljenosti,
pa sc male neravnine ne mogu zapaziti.
Kada se osuši, fasadnu površinu prema­
zati disperzivnom impregnacijom. Tako
pripremljenu površinu obojiti dispcrziv­
nom bojom (vunenim valjkom ako su po­
v r š i n e r a v n e ili č e t k o m i m o l e r s k o m
pumpom ako je fasada izvedena u orna­
mentici).
Kada se osnovni sloj osuši, vrši se pokriv-
no bojenje disperzivnom bojom, a zatim
završno bojenje. (Postupak je isti kao i kod
osnovnog bojenja).
Fasade izložene jakom suncu treba za­
štititi od brzog gubitka vode zastirkom od
jute. Kada se završi rad, alat oprati vodom.
Za bojenje fasadnih površina disperziv­
nom bojom potreban je sledeći materijal:
- fluat ili fluatol 0,020 kg/m2,
- disperzivni kit 0,040 kg/m2,

SL 1.29 — Postupak bojenja fusadnih površina disperziv­
nom bojom pomoću valjka
- disperzivna impregnacija
- disperzivna boja
- voda
Za osam časova jedan radnik može obo­
jiti o k o 1 5 - 2 0 m 2 .
Pored malterisanih površina disperziv­
nim bojama mogu se bojiti i površine od:
SL 1.30 — Postupak nanošenja disperzivnog kita na beton
ske površine
kamena, salonita i betona. Postupak boje­
nja kamena i salonita je isti kao i kod mal­
terisanih površina, samo sc kod salonita
prc početka bojenja sastavi salonitnih tabli
(spojevi - fuge) fuguju trajno elastičnim
kitom, da bi se sprečio prodor vode kroz
fasadni zid.
Betonske površine pre početka bojenja
n e o p h o d n o jc pripremiti za bojenje. Be­
tonske površine se prvo očiste od nečisto­
će i p r a š i n e i p r e m a z u s r e d s t v o m za
disperzionu impregnaciju. Metalni delovi
koji sc nalaze na fasadi premazuju se anti-
korozivnim sredstvom (minijum ili dr.) pre
impregnacije. Na impregnisanim površi­
nama metalnom gletaricom (glethoblom)
navlači sc disperzivni kit dva puta. Maksi­
malna debljina prvog i drugog sloja jc 5
mm. Kod grubljih površina betona, prvi
sloj disperzivnog kita jc krupnije, a drugi
0,030 kg/m , finije (sitnije) zrnavosti, pa sc postiže pot­
0,380 kg/m2 i puno ravna površina.
0,4(K) kg/m2.
Disperzivni kitovi proizvode se u 10 do
15 različitih tonova. Ako se želi dobiti ton
približan tonu za završnu obradu disper­
zivnom bojom, disperzivnom kitu se doda­
je tonirana disperzivna boja ili ton-pasta.
SI. 1.31 — Gletovanje disperzivnim kilom fasadnih zidova
zidanih ćelijasiim blokovima (gas i peno betonskim bloko­
vima)
32
 Drugi, liniji sloj nanosi sc kada se prvi
sloj p o t p u n o osuši (u protivnom, na izgle-
tovanoj površini pojavile bi se pukotine).
Ovako pripremljene površine direktno
se završno boje (dva puta) vunenim valj­
kom (može i četkom ili prskalicom).
Za pripremu srednje grubih betonskih
površina potreban jc sledeći materijal:
- antikorozivno sredstvo (minijum)
0,60 kg/m2,
- disperzivna impregnacija (vezivo)
0,030 kg/m2,
- tonirani disperzivni kit 2,5 do 3,5 kg/m2,
- za toniranjc kita - disperzivna pasta
0,050 kg/m2,
- za pripremanje - voda 0,200 lit/m2
Za osam časova jedan radnik može obo­
jiti oko 15 m 2 .
Bojenje ravnih novomalterisanih
fasada sintetičkim bojama (sintetičke
smole rastvorene u organskim
rastvaračima)
Prc početka bojenja, plastičnom folijom
treba zaštititi stolariju, bravariju, limariju i
mermerske solbanakc (da se ne bi zaprljali
bojom, jer se boja brzo suši i teško čisti).
Površine se prvo očiste od prašine četkom
pajalicom, a manje neravnine isprave spe­
cijalnim plastičnim kitom. Zatim se pre­
mazu sredstvom za impregnaciju, koje je
proizvedeno na bazi organskih rastvarača.
Impregnirane površine oboje sc sintetič­
kom bojom dva puta - vunenim valjkom ili
četkorr.
S obzirom da se brzo suše (isparavaju),
posle prvog odmah se može naneti i drugi
sloj.
Sintetičke boje (s obzirom na njihova
svojstva: sa njima se može raditi i na niskim
temperaturama, na - 10°C i niže, brzo se
suše) su najkvalitetnije boje za fasadu.
Vrlo su o t p o r n e i po;tojane na spoljne
33
uticaje. Zahtcvaju samo suvu podlogu i
oprez pri radu zbog zapaljivosti.
Za bojenje fasadnih površina sintetič­
kim bojama potreban je sledeći materijal:
2
- polivinil folija 0,030 kg/m ,
- plastični kit 0,080 kg/m2,
- sredstvo za impregnaciju 0,150 kg/m ,
- fasadna sintetička boja 0,580 kg/m2
Za osam sati jedan radnik može obojili
oko 15 m 2 .
RADOVI NA SPOLJNIM
POVRŠINAMA (FASADE) -
RENOVIRANJE
Struganje - čišćenje starih fasada s
o r n a m e n t i m a (likorezački radovi) i
popravka oštećenih m e s t a
Najprc sc vrši čišćenje aplika (konzola,
kapitela, cvetova, medaljona, kartuša, li­
kova, poprsja, venaca i ornamcnt-clcmc-
nata), struganje naslage šrica i premaza
boja uz obilno kvašenje, šmirglanje (bru­
šenje) i pajanje četkom.
Po čišćenju sc vrši popravka-retuširanje
o r n a m e n t - e l e m e n a t a , oštećenih mesta,
ivica i venaca specijalnim kitom. U praksi
se pokazalo daje bolje popravke oštećenih
elemenata na fasadi vršiti specijalnim mal­
terom spravljenim na gradilištu od starog
ugašenog kreča, cementa, cementnog lcp-
ka (cementno lepilo za keramičke pločice)
i peska ("dunavac"). Specijalni malter
sprema se u manjim posudama i manjim
količinama u razmeri cementni lepak: ce­
ment: gašeni krcč: sitan pesak 1:3:2:9.
Gašeni kreč se dodaje da bi se usporilo
vezivanje i poboljšala ugradivost, a cemen­
tno lepilo poboljšava viskozitet maltera.
P r c n a n o š e n j a spravljenog m a l t e r a ,
oštećena mesta nakvase se vodom, a kad
upiju vodu pačakiraju (premazu) razmu­
ćenim cementnim lepilom u vodi (razmerc

1:5). Malter se nanosi mistrijom i špahlom
na ornamentnim elementima, a na vcnci-
ma mistrijom i šablonom koji je prethodno
(prema profilu venca) izrađen od lima i
drveta.
Retuširanc elemente i oštećena mesta
na vencima dva do tri dana pokriti mokrom
jutom i zaštititi od jakog sunca, da ne bi
naglo izgubili vodu (pojavile se pukotine i
došlo do ljuštenja).
Ove radove izvode visokostručni maj­
stori, mogu i amateri ako su pedantni i
strpljivi pri radu. Utrošak materijala zavisi
od komplikovanosti i oštećcnosti (dotraja-
losti) fasade i uglavnom je mali i ekonom­
ski zanemarljiv. Za ove radoveje potrebno
dosta vremena (vreme za 1 m ortogonal-
nc projekcije fasade može proceniti samo
stručnjak koji se godinama bavio ovim po­
slovima).
Bojenje k r e č n o m bojom na
ostruganoj i pripremljenoj podlozi -
starim g a š e n i m krečom
Impregniraju se stare fasadne površine
krečnim mlekom uz dodatak lanenog fir-
najza. Impregnirane površine sc zatim bo­
je krečnom bojom - osnovni premaz. Kada
se prvi sloj osuši, vrši se takozvano pokriv-
no bojenje k r e č n o m bojom ( č e t k o m ) .
Završno bojenje izvodi sc dva puta kre­
čnom bojom (molerskom četkom). Drugi
sloj se može izvesti i prskanjem molerskom
pumpom. Posle svakog bojenja, osušena
površina se pomoću molerske pumpe po­
prska čistom vodom (malo ovlaži). Ovo
prskanje omogućava bolje vezivanje sle-
dećeg sloja bojenja za prethodni.
Za bojenje stilskih fasada krečnom bo­
jom potreban je sledeći materijal:
- laneni firnajz 0,015 kg/m2.
- gašeni kreč 0,500 kg/m2,
- za toniranje-mineralne boje 0,035 kg/m2,
34
2
- za pripremanje - voda 0,850 l/m .
Stilske fasade boje se u više tonova (naj­
češće u dva, a može i u tri tona). Osnovna
površina boji sc u jednoj, a ornamenti i
venci u drugoj boji (radi lepšeg izgleda).
Za osam sali j e d a n radnik može obojiti
od 25 do 30 m , zavisno od komplikova­
nosti fasade i broja tonova kojima sc fasa­
da boji.
Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom
o s t r u g a n e i pripremljene podloge
stilskih fasada
Pripremljene površine stilskih fasada
premazu sc sredstvom za impregnaciju -
disperzivnim vezivom. Imprcgnisane pov­
ršine premazu se pripremljenom disper­
zivnom bojom (jednom - osnovno bojenje)
- molerskom četkom. Kada se osnovni sloj
osuši vrši se pokrivno bojenje disperziv­
nom bojom.
Završno bojenje disperzivnom bojom
(treći sloj) vrši se četkom ili prskanjem
molerskom pumpom. Ako se završni sloj
izvodi prskanjem a fasada sc boji u više
tonova, neophodna je potpuna zaštita ra­
nije obojenih površina u drugom tonu
(drvenim ramovima ili šablonima i polivi­
nil folijom).
Stilske fasade se uglavnom boje četka­
ma raznih oblika i veličina.
Za bojenje stilskih fasada disperzivnom
bojom potreban jc sledeći materijal:
- sredstvo za impregnaciju - dispcrzivno
vezivo
2
0,040 kg/m .
- disperzivna boja 0.400 kg/m",
- za toniranje - disperzivna pasta
0,035 kg/m2.
- voda za pripremanje i pranje 0.300 l/m2.
- polivinil folija za zaštitu 0,080 kg/m2,
- letve i daske za šablone 0,005 m/in 2 .
Za osam sa'ti jedan radnik može obojiti
od 20 do 25 m 2 .
Bojenje f a s a d n o m bojom sa objektu nije potrebno posebno toniranje.
rastvaračima pripremljenih Boje različitih tonova po želji sc mogu
(struganih) stilskih fasada međusobno mešati.
Za bojenje stilskih fasada bojom na bazi
Stilske fasadne površine najpre se im- sintetičkih smola rastvorenih u organskim
pregnišu sredstvom za impregnaciju (na rastvaračima (fasadeks, sintefos, fasakril
bazi organskih rastvarača). Impregnaci- itd.) potreban je sledeći materijal:
onim rastvorima može se dodati fasadna - letve i daske za ramove i šablone
0,005 m 3 /m 2 ,
sintetička boja (oko 25%) da bi završno
- polivinil folija za zaštitu 0,080 kg/m",
bojenje bolje pokrilo površinu. Pre boje­
- sredstvo za impregnaciju
nja, stolariju, limariju, mermerne solbankc od 0,150 do 0,200 kg/m2,
i bravariju zaštititi polivinil folijom (boja sc - fasadna boja od 0,600 do 0,800 kg/m2,
vrlo teško čisti ako se nezaštićeni delovi - specijalni razredivač za razredivanje i
prilikom rada zamažu a brzo i isparava). pranje alata od 0,070 do 0,090 kg/m2.
Prvo sc boje osnovne površine stilske fasa­ Potreban materijal je dat po m 2 ortogo-
de četkom dva puta. Posle prvog sloja mo­ nalnc projekcije fasade, a količina materi­
že se odmah bojiti drugi put, jer dok sc jala zavisi od k o m p l i k o v a n o s t i stilske
oboji cela površina prvi put, površine oda­ fasade.
kle je početo bojenje već su suvc i mogu Za osam sali jedan radnik može obojili
primiti drugi sloj. Zatim se boje venci i oko 8 do 12 m 2 , u zavisnosti od kompliko­
stubovi, i na kraju ornament-elementi. Po­ vanosti stilske fasade.
što se stilske fasade boje u više tonova,
obavezno treba zaštititi obojene površine
SPREČAVANJE P R O D O R A
polivinil folijom (na drvenim ramovima i
šablonima). Boji se, uglavnom, četkama ATMOSFERSKIH UTICAJA
raznih veličina i oblika, nije preporučljivo KROZ FASADNI ZID OD
špricanje pumpom, jer zbog raspršivanja FUGOVANE FASADNE OPEKE
boja naglo isparava i može se zapaliti.
Boje su fabrički pripremljene, a tonovi Često prilikom jakih kiša praćenih ve-
se biraju iz ton-kartc proizvođača, pa na trom dolazi do prodora vlage (vode) kroz
fasadni zid od fugovane opeke.

Da bi se ovo sprečilo, fuge (spojnice)

između o p e k e treba dobro isfugovati, za-
gladiti). Fuge moraju biti bez rupica, šu­
pljina i pukotina.

Dobro isfugovani zid ( p o t p u n o suv) pre­

mazuje se specijalnim sredstvom proizve­
d e n i m na bazi silikonskih smola
rastopljenih u rastvorima "fobus", karbosil
i dr. Tečnost je bezbojna, pa fasadne
površine ne menjaju boju i izgled, vodoot-
SI. 1.32 — Detalj bojenja fasadnog venea fasadnom bo­ p o r n e su (zanemarljiva je p o r o p r o p u s -
jom "fasadeks"
tljivost).

35
 Premazuju se samo vertikalne površine
i površine većeg nagiba od 70°, a nikada
horizontalne. U prvih 48 sati delovanja
vode smanjeno je upijanje za 90 do 9 5 % .
Premazuje sc dva do tri puta potpuno suva
i nesmrznuta površina. Vreme sušenja je­
dnog sloja je od dva do tri sata, a svaki novi
sloj nanosi se pre nego što sc prethodni
sloj p o t p u n o osušio. Površine premazane
sredstvom za hidrofobiranje ne mogu sc
naknadno malterisati.
Tcčnost se na zid od opeke nanosi uglav­
nom četkama (raznih veličina), a tuge se
pažljivo premazuju uzanim (malim) četka­
ma. R a d n a temperatura je od 0 do 30°C.
Dubina penetracije na zidu od fasadne
o p e k e je od 5 do 11 mm, u zavisnosti od
poroznosti opeke.
Utrošak materijala po m 2 za jedan sloj
je oko 0,30 kg, a za tri sloja oko 0,8 kg.
Materijal treba držati što dalje od vatre
i iskrenja. Za vreme rada na objektu se ne
smeju vršiti zavarivanja i lemljcnja.
Pored hidrofobiranja zidova od opeke,
na efikasan način se može sprečiti prodor
vode i kod fasadnih površina od kamena,
salonita, maltera i betona, uz uslov da su
čvrste (da se ne krune), suve i bez rupa,
šupljina i pukotina, jer ih premaz neće
moći premostili.
OBRAĐIVANJE -
PRESVLAČENJE NOVIH
RAVNIH FASADNIH POVRŠINA
PLASTIČNIM M A L T E R O M
(FASAPAOST, TERAPAOST,
K E R A - M I N E R A L I SL.)
Plastični malteri namenjeni su za za­
vršnu obradu, uglavnom, ravnih površina
na novosagrađenim objektima. Ukoliko se
žele postići određeni dekorativni efekti,
malteri se mogu uspešno primeniti za
36
obradu enterijera (pojedini delovi, detalji
i si.). Na fasadama se nanose na omalteri-
sane isperdašene površine, produžnim i
cementnim malterima, a mogu se uspešno
nanositi i na površinama od salonita i od
fino livenih betonskih elemenata.
Površine od salonita i betona neopho­
dno jc ncutralizovati fluatom i oprati
vodom.
Površina na koju sc nanosi plastični mal­
ter mora biti stabilna (čvrsta - "zdrava"),
suva i ravna, bez masnih mrlja i prašine -
stara najmanje 28 dana (završen proces
vezivanja).
Plastični malteri su fabrička mešavina
sintetičke smole, pigmenta i k a m e n o g
agregata različite granulacije.
Sintetička smola, kao nosilac osnovnog
svojstva plastičnog maltera, omogućuje:
- dobru prionljivost na fasadnu površinu,
- veliku elastičnost i
- brzo sušenje (na 20°C suši se 2 do 3
sata).
Razni organski i anorganski pigmenti
daju plastičnim malterima trajne tonove.
Kod gletovanog plastičnog maltera kame­
ni agregat (okrugla zrnca) je iste veličine,
a krupnoća zavisi od želje investitora (na­
ručioca, vlasnika objekta).
Materijal se pakuje u plastičnim kanta­
ma ili polivinilskim vrećama i limenim kan­
tama, da ne bi oksidirao.
Preporučuje se da se pojedine fasadne
površine obrade malterom iz iste šarže,
koje su na ambalaži obeležene brojevima.
S obzirom na veličinu zrna i granulome-
trijski sastav kamenog agregata, plasti­
čnost maltera (gustina) i postupak
nanošenja (raznim alatkama), proizvodi se
više tipova plastičnih maltera. Prema nači­
nu nanošenja postoje sledeći osnovni
tipovi:
- gletovani (zaglađeni) plastični malter,
- prskani (šoricani) plastični malter,
 - strugani (zaribani) plastični malteri -
imitacija travertina i
- valjani (rolovani) plastični malter.

Obrađivanje - presvlačenje fasade

gletovanim p l a s t i č n i m m a l t e r o m

Prc nanošenja maltera, polivinil folijom

zaštitili stolariju, bravariju, limariju i mer-
mer i očistiti prašinu sa fasade molerskom
četkom. Očiščena površina premazuje sa
fabrički proizvedenim sredstvom za pene­
traciju i izolaciju (izolir-grund) molerskom
četkom. Već posle 8 h na grundiranu pov­
ršinu može se nanositi plastični malter naj­
kasnije u roku od 24 h.
Plastični malter se pre nanošenja mora
promešati bez razredivanja.
Plastični malter stavlja sc pomoću lopa­
tice ili veće špahle na metalnu gletaricu
kojom sc nanosi na zid. Malter sc razvlači
odozdo na gore u jednom sloju (debljine 2
do 3 mm, zavisno od granulacije kamenog
agregata) i zagladuje vertikalnim pokreti­ SI. l.JJ — Detalj nanošenja gfeiovanog plastičnog maltera
ma gletarice (glethobla). Fasada sc obra­
duje od vrha fasade prema skeli. Poželjno Utrošak plastičnog maltera zavisi od ve­
je da na svakoj radnoj platformi skele radi ličine kamenog zrna (krupnoća), a veličina
po jedan radnik, da se ne bi primećivali može biti 1,2 i 2,5 mm.
nastavci. N e o p h o d n o jc da se u horizontal­ Za obradu fasade gletovanim plastičnim
nom pravcu završi površina od ivice do malterom potreban je sledeći materijal:
ivice (ugla). Ako je objekat visok, pa jc u - polivinil folija 0,30 kg/m2.
vertikalnom pravcu prekid rada neopho­ - izolir-grund za penetraciju 0,20 kg/m"
dan, na fasadnoj površini sc nalepi hori­ - plastični malter 3,5 - 4,50 kg/m^,
zontalno lcpljiva traka, da se prilikom - voda za pranje alata 0.200 l/m".
nastavljanja rada sledećeg dana nastavak Za osam sati jedan radnik može uraditi
ne bi primetio. Rad sc obavlja po lepom od 10 do 12,5 m .
vremenu. Svcž, još nc stabilizovan malter,
ne bi smeo u toku sledećih 12 časova da
Obrada m a l t e r i s a n i h fasada
pokisne.
prskanim ( š p r i c a n i m ) p l a s t i č n i m
Prilikom rada na t e m p e r a t u r i iznad malterom
25°C, n e o p h o d n o jc da se pri radu sveže
naneti malter zaštiti odgovarajućim fasa- Prskani plastični malter je mešavina ve­
dnim zavesama od sunca. ziva, mineralnog agregata i pigmenata.

37
Kod fabrički mcsanog maltcra (gotov fa­
brički proizvod), vezivo može biti sintetič­
ka smola ili vodena disperzija
polivinilacetata. Ako se malter priprema
na gradilištu vezivo jc mineralnog porekla
ili na bazi silikata. Koje će sc vezivo upo-
trebiti za pripremu maltera zavisi od proi­
zvođača.
Bez obzira na vrstu veziva, dodaci za
proizvodnju maltera su mineralno punilo
(granulacije od 1 do 3 mm) i pigmenti
postojani na svctlost.
Postupak nanošenja plastičnog maltera
prskanjem jc sledeći:
P r e t h o d n o izvedene radove p o t p u n o
zaštititi polivinil folijom, a fasadne površi­
ne očistiti od nečistoće i prašine. Radi bo­
lje prionljivosti m a l t e r a za p o d l o g u ,
podloga se penetriše sredstvom za pene­
traciju i izolaciju (izolir-grund).
Plastični malter sc nanosi u dva sloja,
ukupne debljine od 2 do .3 mm, pomoću
ježa ili pištolja i kompresora. Prskanje je­
žom izvodi se ručnim okretanjem "ježa" u
kutiji u koju jc sipan malter. Prska se sa
odstojanja od 20 do 30 cm.
Prilikom prskanja kompresorom bitan
jc pravilan izbor mlaznice (dizne) i dobro
podešen pritisak. Pištolj za vreme rada
mora biti udaljen od zida od 50 do 70 cm
(ako proizvođač pištolja nije preporučio
drugačije).
Prskanje se izvodi u dva sloja, drugi sloj
se nanosi kad se prvi sloj prosušio - posle
24 h.
Plastični malter se šprica pod istim vre­
menskim uslovima kao i gletovani plastični
malter. P r e špricanja, malter dobro pro-
mešati - do p o t p u n e homogenizacije.
Za obradu fasada plastičnim malterom
potreban jc sledeći materijal:
- polivinil folija 0,30 kg/m2
- sredstvo za penetraciju
(izolir-grund) 0,200 kg/m2
38
- gotov plastični malter (fabrički
2
spravljen) 3,0 - 3,5 kg/m i
2
- voda za pranje i čišćenje 0,250 l/m .
Za osam sati jedan radnik kompletno
2
može da uradi oko 20 m .
Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasadnih
površina struganim ( z a r i b a n i m )
p l a s t i č n i m m a l t e r o m - imitacija
travertina
I strugani malter jc gotova fabrička mc-
šavina veziva (sintetička smola, vodena
disperzija poliakrilata) kamenog agregata
i pigmenata postojanih na svetlost. Kame­
ni agregat je mešavina kamenog zrna razli­
čitih veličina, krupnoće od 2 do 3 mm.
Kvalitet malterisane i isperdašene podlo­
ge jc isti kao i kod prethodnih vrsta plasti­
čnih m a l t c r a . Na isti način sc štite i
prethodno izvedeni radovi.
Pre nanošenja maltcra, fasada sc prema­
zuje sredstvom za penetraciju - moler­
skom č e t k o m . Penetraciono sredstvo,
fabrički proizvedeno, nanosi sc nerazredc-
no ili sc razreduje vodom u razmeri od 1 :
1 do 1 : 4, zavisno od proizvođača (na
ambalaži proizvođač daje upulstvo za pri­
premu). Osam sati posle izvršene penetra­
cije nanosi se malter. Malter se nanosi
metalnom nerđajućom gladilicom (gletho­
blom) - jedan sloj, debljine najvećeg zrna
agregata (3 mm). Plastični malter sc stavlja
molerskom lopaticom ili većom špahlom
na glethoblu, kojom sc nanosi na zid.
Strugani plastični malter se razvlači odo­
zdo na gore, ili horizontalno, može i kru­
žno, zavisno od toga kakve se šare žele.
Prilikom struganja odozdo prema gore,
najkrupnija zrna agregata (pomeranjem ili
kotiranjem) ostavljaju tragove u obliku ša­
ra - vertikalnih malih brazdica. Razvlače­
njem i struganjem u horizontalnom pravcu

SI. 1.34 — Tehnika nanošenja SOVganog (zaribonog) jila-
Stičnog maltera sa horizontalnim brazdama
SI. 1.35 — Nanošenje struganogplastičnog maltera sa
kružnim brazdama
postiže sc šara sa horizontalnim brazdica-
ma. Radi bržeg oticanja vode sa fasade
(kod jakih kiša) praktičnije jc da su brazdi-
ce vertikalne.
Kružnim pokretanjem glethoble postižu
se posebni efekti - kružne brazdice različi­
tih dužina i poluprečnika (vidi sliku). To­
kom rada glethoblu povremeno umakati u
vodu, a malter promešati da nc bi došlo do
39
segregacije k a m e n o g agregata. Nancti
malter sc suši od 2 do 4 sata, zavisno od
temperature vazduha, a p o t p u n o očvršća-
va za 4 do 6 dana.
Može se raditi na temperaturi od 5°C do
30°C, a optimalna temperatura je 25°C,
bez direktnog udara sunčeve svetlosti.
Malter sc nc srne nanositi za vreme atmos­
ferskih nepogoda (kiša, grad, sneg).
Nakon upotrebe alat oprati vodom, a
ambalažu sa materijalom dobro zatvoriti.
Materijal nije zapaljiv. Kod rada na tem­
peraturi iznad 25°C i pod direktnim uda­
rom sunčeve svetlosti, n e o p h o d n o je da se
prilikom rada sveže nancti malter zaštiti
odgovarajućim fasadnim zavesama.
Za obradu fasade slruganim plastičnim
malterom potreban jc sledeći materijal:
- polivinil folija 0,300 kg/m",
- sredstvo za penetraciju 0,200 kg/m2,
- plastični malter 4,0 - 4,50 kg/m2,
- voda za pranje alala i čišćenje 0,250 l/m2.
Za osam sati jedan radnik može uradili
od 10 do 12 m 2
Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasada
valjanim (rolovanim) p l a s t i č n i m
malterom
Plastični malter za valjanje je takode
fabrička mešavina veziva, kamenog agre­
gata i pigmenata postojanih na svetlost.
Kameni agregat je sitniji (do 1,5 mm). Po­
dloga na koju sc nanosi malter mora biti
stabilna, čvrsta, zdrava, suva i ravna, bez
masnih mrlja i prašine. Sveže (nove) po­
dloge izvedene od produžnog i cementnog
maltcra moraju biti stare najmanje 28 dana
(završen proces vezivanja).
Kod ponovljenih nabavki materijala
moguća su odstupanja u nijansama, a pre­
poručuje sc da sc nabavi dovoljna količina
za celu fasadu. Takode sc preporučuje po­
jedine fasadne površine obrađivati materi-
jalom iz iste sarze (broj jc označen na
ambalaži). Fasadne površine sc obraduju
u dva radna postupka, i to penetracijom i
nanošenjem završnog sloja. Penetracija se
izvodi fabrički proizvedenim sredstvima za
penetraciju, po uputslvu proizvođača (ra-
zmera razredivanja vodom). Ugradnja se
vrši molerskom četkom, prvi sloj (penetra­
cija). Završni sloj plastičnog maltera nano­
si se metalnom nerdajućom glcthoblom
(jedan sloj) a nakon toga površina sc prede
sunderastim valjkom ili valjkom od jagnje­
če kože. Najbolje je ako plastični matici
nanosi jedan radnik glcthoblom, a drugi
radnik posle njega razvlači valjkom.
Debljina valjanog plastičnog maltera .V/. 1.36— Tehnika nanošenja plastičnog maltera gletho
Mom i vunenim valjkom — valjani (rolovani) plastični
kreće sc od 1,5 do 2 mm.
malter
Rad jc jednostavan i brz, uz malo rasipa­
nje materijala.
Izvaljani malter suši sc od 2 do 4 sata, a
potpunu čvrstoću postiže za 4 do 6 dana.
Radni uslovi su isti kao i za ostale vrste
plastičnih maltera (vreme, temperatura,
ild.). Tokom rada materijal povremeno
promešati, a prilikom prekida rada, alat,
pribor i posude oprati vodom.
Za obradu fasade valjanim plastičnim
malterom potreban jc sledeći materijal:
2
- polivinil folija za zaStitu 0,300 kg/m ,
- sredstvo za impregnaciju 0,200 kg/m".
- plastični malter 2 - 2,200 kg/m" i
- voda za pranje alata i pribora 0,250 l/m2.
Za osam sati jedan radnik može uraditi
oko 20 m .
Kod svih vrsta plastičnih maltera ista­
knuto jc kakva mora biti površina fasa-
dnog zida na koju sc malter nanosi. No, i
pored kvalitetne podloge, može doći do
neželjenih pojava, ljuštcnja i klobučenja
plastičnog maltera. Zbog loše termičke SI. 1.37 — Nanošenje plastičnog maltera perj'oriranim
sunderastim valjkom (gmblja struktura)
izolacije, difuzna pora iz unutrašnjosti
zgrada na svom putu prema hladnim fasa-
Ovakve smrzlinc mogu izbaciti na fasa-
dnim zidovima prelazi zonu orošenja, gde
dnim zidovima plastični malter, koji sc klo-
sc kondenzuje (zimi sc može smrznuti).

40
bući i ljusti. Ako su zidovi pravilno dimcn-
zionisani i termički izolovani da ovakvih
kondenzacija ne dolazi.
M E R E N J E I NAČIN OBRAČUNA
RADOVA
2 jednake 1/10 raspona svoda meri se svetla
Izvršeni radovi se obračunavaju po 1 m
ili po komadu.
Za radove koji sc obračunavaju po ko­
madu sa naznačenim dimenzijama, odstu­
panje do ± 5 cm, od jedne mere'navedene
u opisu ne uzima sc u obzir.
Za veća odstupanja (makar i jedne di­
menzije) tolerancija se ne uzima u obzir;
mera sc menja procentualno u odnosu na
promenu određene površine.
Radovi u prostorijama sa stepenastim ili
kosim podom, sa neravnim kosim plafo­
nom ili svodom (prostori stepeništa, dvo­
rane i si.) i radovi u prostorijama višim od
4 m obračunavaju sc posebno. Takvi rado­
vi treba da su u opisu posebno navedeni.
N a č i n uzimanja mere i
obračunavanje
Bojenje krečnim emulzionim i posnim
bojama, kao i priprema površina (gletova­
nje svim materijalima, struganje, špahlova-
nje i si.) mere sc i obračunavaju na načine
kako sledi:
Vodoravni plafoni - po m . Bočne pov­
ršine podvlaka greda i površine zidnih po­
jasa ispada dodaju sc kvadraturi plafona,
ako su obrađeni u istoj tehnici.
Kosi plafoni, nodgledi stepenišnih kra­
kova i si. - po m prema stvarnoj površini.
Zidovi - po m 2 . Visina sc meri od poda
ili gornjeg ruba podnožja do gornje grani­
ce zida.
Ako je podnožje sokla izrađeno od dru­
gog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici
41
bojenja, visini zidne površine iznad podno­
žja dodaje se 2 0 % visine podnožja (sokle).
Ukoliko jc visina podnožja koje jc izve­
deno od drugog materijala manja od 25
cm, ona se meri od poda do gornje granice
zida.
Svodovi - po m . Za visine temena svoda
vodoravna površina između zidova, a za
visine temena svoda iznad 1/10 raspona
svoda, meri se kao prostorija sa ravnim
plafonom, s tim što sc za obračun zidova
uzima visina temena svoda.
Ispadi i udubljenja (špalete, niše i slično)
obračunavaju se posebno, iako su obrađe­
ni u istoj tehnici kao i plafon i zidovi.
Zidovi stepenišnih i sličnih prostorija
mere se u celoj visini od najnižeg nivoa
poda do najviše granice plafona (zida) ako
podnožje zida nije više od 25 cm. Ukoliko
se u takvom prostoru na zidovima nalazi
podnožje obrađeno od drugog materijala,
visine veće od 25 cm, od ukupne visine
zidova odbija se zbir visina podnožja, uma­
njen za 20%.
Plafoni, svodovi i zidovi od gipsanog
maltera (sadre - strukture) obojeni bojom
na bazi tutkala, celuloze ili emulzije, mere
se i obračunavaju u tri dela, ako nije u
opisu drugačije dato i to:
- gipsanje glatke površine (bez ukrasnih
elemenata) - po m ;
- gipsanje plastike (štukature) sa glatko
izvučenim i profilisanim vencima i pojasi­
ma po m 2 , s tim što se izračunatoj površini
doda 50%;
- gipsanje plastike (štukature) sa profili­
sanim vencima i ukrasnom ornamentikom
2
- po m , s tim sto se izračunatoj površini
. v .
doda 100%.
Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje
plafona, svodova i zidova prostorija obra­
čunava sc paušalom, po komadu.
 Pri bojenju opisanom u prethodnim tac- I z m e n e normiranih vrednosti za
2
kama, ovori veličine do 3 m sa špaletnama m o l e r s k e radove
i bez nje odbijaju se od izmerene površine.
Za veće otvore odbija sc razlika veća od
2
3 m . Kao otvori smatraju se prozori, vrata, Kada se radi u prostorijama sa visinom
otvori za ugrađene i neugrađene ormane, većom od 4 m, gde jc potrebna skela, utro­
pregrade (gde ima đeo zida) i slično. šak radnog vremena se povećava:
- za visine od 4 do 6 m - 10%
Pri bojenju disperzionim bojama, boja­
- za visine od 6 do 8 m -15%
ma sa rastvaračima i obradi plastičnim mal- - za visine preko 8 m - 20%
t e r i m a na s t a n d a r d n i m p o d l o g a m a u i obračunavaše na ukupnu površinu pla­
unutrašnjosti zgrade meri sc i obračunava fona i zidova prostorije.
obrađena površina po m 2 . Pri tom sc otvori
Kada se radi u istoj prostoriji ili na fasadi
veličine do 1 m 2 nc odbijaju. Za veće otvo­
u više boja ili tonova, ako to nije u opisu
re odbija se razlika veća od 1 m 2 .
posebno navedeno, utrošak radnog vre­
Ispadi i udubljcnja obračunavaju sc po­ mena za svaki dalji ton se povećava za 10%
sebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao i obračunava na ukupnu površinu prosto­
zidovi i plafon. rije ili fasade.

42
ALATI, M A Š I N E I OSTALA P O M O Ć N A SREDSTVA ZA I Z V O Đ E N J E
M O L E R S K I H RADOVA
44
45
K O M P R E S O R S K I APARAT SA RAZNIM
PIŠTOLJIMA ZA P R S K A N J E

46
 2
FARBARSKI RADOVI
Farbarski radovi se obavljaju na unutra­
šnjim mallerisanim zidovima, drvenim po­
dovima, stepenicama, unutrašnjoj i
spoljašnjoj stolariji, rolctnama, bravariji,
limariji, radijatorima, ccvima i uređajima
centralnog grejanja.
U zavisnosti od vrste podloge koja se
obraduje, farbarski radovi se izvode na:
a - malterisanim i betonskim površina­
ma,
b - stolariji i drugim podlogama od drvc-
ta i drvenih prefabrikata,
c - drvenim podlogama i lamperijama od
drveta,
d - radijatorima, ccvima i uređajima cen­
tralnog grejanja,
e - bravariji i
f - limariji.
Radovi se mogu izvoditi:
a - osnovnim premazima fabričke proi­
zvodnje (bezuljna sredstva)
b - uljanim bojama,
c - specijalnim disperzivnim bojama,
d - sintetičkim bojama,
e - uljanim sintetičkim, nitro-lakovima,
v i š c k o m p o n c n l n i m i b i t u m e n s k i m la-
kovima.
U pogledu otpornosti fabrički radovi
moraju biti izvedeni tako da su ofarbane
površine o t p o r n e na:
a - pranje,
b - svctlost (postojanost na svctlost),
c - temperaturu.
d - razna hemijska i slabije mehaničke
uticaje,
e - atmosferske uticaje (kiša, sneg, mraz
itd.).
M A T E R I J A L I ZA F A R B A R S K E
RADOVE
Materijali koji sc koriste za farbarske
radove moraju odgovarati zahtevima JUS-
-a. Materijali sc mogu primenjivali samo
na onim površinama za koje su prema svo­
jim fizičko-mehaničkim i hemijskim osobi­
nama namenjeni.
Prema svojoj nameni i ređosledu izvođe­
nja materijali za farbarske radove dele sc
na:
1 - materijale za osnovne premaze,
2 - materijale za kitovanje i presvlačenje,
3 - materijale za farbanje,
4 - materijale za lakiranje (lakovi i lak-
boje) i
5 - sredstva za skidanje starih premaza.
MATERIJALI ZA O S N O V N E
PREMAZE DRVETA, MALTERA
I LESONITA
Firnajz od lanenog ulja
Firnajz od lanenog ulja služi za natapa­
nje (impregniranje) podloge spoljašnjc i
unutrašnje stolarije, podova od drveta,
lamperija i ostalih elemenata izrađenih od
drveta, kao i za razredivanjc uljanih boja
za masne premaze. Kao sredstvo za nata­
panje (impregniranje) podloge, firnajzu
od lanenog ulja može se, po potrebi, doda­
ti određena količina uljanog razredivača ili
terpentinskog ulja.
Firnajz mora biti fabrički proizveden od
lanenog ulja i ne srne sadržati primese mi­
neralnih ulja.
Bezuljna sredstva za o s n o v n e
premaze
Bezuljna sredstva za osnovne premaze
su specijalni fabrički proizvodi, koji sc pri-
menjuju po uputstvu proizvođača. Ova se
sredstva mogu primenjivati ako to dopušta
podloga i predmet koji sc obraduje, kao i
dalji radovi materijalima koje proizvođač
preporučuje za kompletan sistem obrade
(farbanja).
O s n o v n i premazi za drvo
Osnovni premazi za drvo imaju fungici-
dno, insekticidno i protivpožarno dejstvo,
sprečavaju stvaranje plesni, moraju biti
specijalno fabrički proizvedeni i ne smeju
štetno delovati na sledeći premaz (sloj).
MATERIJALI ZA O S N O V N E
PREMAZE METALA
Osim toga što služe za zaštitu metala od
korozije (rdc), osnovni premazi moraju
stvarati čvrstu i elastičnu podlogu. Oni mo­
raju dobro prianjati na podlogu i osigura­
vati trajnu osnovu pokrivnom premazu.
Osnovne boje s antikorozivnim pigmen­
tima standardne fabričke proizvodnje za
određene podloge i premazne sisteme pri-
50
menjuju sc prema uputstvu proizvođača
koje sc nalazi na ambalaži ili prospektu. Za
osnovne premaze metala primenjuju se
olovni minijum, cinkhromat, oksid gvozda
i olovni-silikatni hromat.
O l o v n i minijum p o s t a n d a r d u J U S
H.Cl.023 mora biti pripremljen sa firnaj-
zom od lanenog ulja ili drugim odgovara­
jućim vezivom fabričke proizvodnje.
I cinkov h r o m a t po s t a n d a r d u J U S
H.C1.034 mora biti pripremljen sa firnaj-
zom od lanenog ulja ili drugim odgovara­
jućim vezivom fabričke proizvodnje.
Olovno-silikatni hromat koristi sc sa sin­
tetičkim vezivima.
MATERIJALI ZA KITOVANJE I
PRESVLAČENJE
Materijali za kitovanje i presvlačenje
mogu sc nanositi samo na podlogu imprc-
gnisanu na odgovarajući način. U zavi­
snosti od vrste impregnacionog sredstva i
materijala za bojenje, kitovanjc i presvla­
čenje može sc izvoditi uljanim kitom i dis­
perzivnim kitom.
Uljani kit za podloge od drveta, lesonita,
metala i maltcra sastoji sc od punila pigme­
nata, veziva i razredivača. Uljani kit mora
biti standardne fabričke proizvodnje. On
mora stvarati čvrstu prevlaku koja ispunja­
va sva uđubljcnja i pukotine podloge, a
mora osigurati dobar osnov za pokrivne
premaze.
Emulzioni kit, kao podloga zidnih po­
vršina od maltcra, lesonita i betona, sastoji
se od punila pigmenata emulzionog veziva
i razredivača. Punila, pigmenti i uljana
emulzija za kit moraju odgovarati standar­
dnom kvalitetu i podlozi koja sc obraduje.
Emulzioni kit mora dati čvrstu (podlo­
gu) presvlaku, koja ćc ispuniti sva uđubljc­
nja i pukotine na podlozi i osigurati dobar
osnov za pokrivnc premaze. Emulzioni kit
sa vodom ne srne sc upotrebljavati za kito-
vanje i presvlačenje pri temperaturi ispod
+ 5°C.
Disperzivni kit mora biti izrađen na bazi
alkalnog veziva. Upotrebljava se kada se
kasnija obrada vrši disperzivnim bojama za
podloge od maltcra, drveta i iverice.
Disperzivni kit se sastoji od: punila, pi­
gmenata, disperzivnog veziva i vode. Puni­
la, pigmenti i disperzivna emulzija za kit
moraju odgovarati standardnom kvalitetu
i podlozi koja se obraduje.
Disperzivni kit mora dati čvrstu prevla­
ku, koja će ispuniti udubljcnja i pukotine
podloge i osigurati dobar osnov za pokriv-
ne premaze.
MATERIJALI ZA BOJENJE
RAZNIH VRSTA PODLOGE
Uljane bele i tonirane boje
Ove boje standardne fabričke proizvo­
dnje moraju biti u skladu sa jugosloven-
skim standardima. Uljane boje se sastoje
od: pigmenata, punila, veziva, razredivača
i sikativa (sredstvo za sušenje).
Pigmenti za uljane boje moraju biti pos­
tojani na svetlost, moraju imati odgovara­
juća pokrivna svojstva i biti otporni na
atmosferske uticaje. Mešati sc mogu samo
oni pigmenti koji se međusobno podnose.
Punila za uljane boje moraju biti neu­
tralna prema vezivu i pigmentima, nesme-
ju m e n j a t i t o n i smanjivati p o k r i v n a
svojstva boje.
Vezivo za uljane boje mora posedovati
svojstva koja omogućuju vrlo dobru prion-
ljivost boje za podlogu i trajnu povezanost
sa pigmentima i punilima, a mora biti i
postojano na atmosferske uticaje. Ne srne
sc upotrebiti na podlozi koja je impregni-
51
sana bezuljnim sredstvom za osnovni pre­
maz. Količina vezivnog sredstva određuje
sc prema upijanju podloge i potrebi pi­
gmenata za uljem.
Razredivač za uljane boje mora odgova­
rati vezivu i srne sc primenjivati samo u
utvrđenim količinama.
Sikativi za uljane boje su dodaci koji
ubrzavaju sušenje premaza.
Specijalna disperzivna boja
Specijalna disperzivna boja za bojenje
unutrašnje stolarije i sličnih unutrašnjih
podloga fabrički je proizvod i primenjuje
se samo u sklopu sistema premaza prema
uputstvu proizvođača.
Sastoji se od pigmenata, punila, specijal­
nog veziva i vode. Ukoliko nije drugačije
utvrđeno, specijalna disperzivna boja mo­
že se nanositi samo na odgovarajuću im-
pregnisanu podlogu kao pokrivni
medupremaz na koji dolazi odgovarajući
završni premaz.
MATERIJALI ZA LAKIRANJE
( L A K O V I I LAK-BOJE)
Lakovi i lak-boje su fabrički proizvede­
na premazna sredstva (raznih vrsta i kvali­
teta) za završnu površinsku obradu drveta,
iverice, lesonita, gvozda, čelika i maltera.
Materijali za lakiranje sastoje se od:
a - rastvora raznih prirodnih i sintetičkih
smola, ugušćenih sušivih ulja i nitroce-
luloze,
b - isparivih organskih rastvora i razre­
divača (tcrpcnlinsko ulje, laki benzin, al­
kohol, esteri, ketoni i si.),
c - sredstava za ubrzavanje procesa su­
šenja (sikativi i dr.),
d - organskih i anogranskih pigmenata
(za lak-boje).
 Lakovi i lak-bojc moraju stvarati film
koji čvrsto prianja na podlogu i koji jc
otporan na mehaničke, hemijske i atmos­
ferske uticaje.
Kao standardni fabrički proizvodi, lako­
vi i lak-bojc moraju sc primenjivali prema
uputstvu proizvođača. U zavisnosti od
vrste radova (spoljni i unutrašnji radovi)
treba primenjivati sledeće lakovc i lak-bo­
je:
- uljane bezbojne lakovc za spoljne i
unutrašnje radove, kad sc želi sačuvati pri­
r o d a n izgled p o d l o g e ( n p r . t e k s t u r a
drveta);
- uljane ili sintetičke lak-boje za unutra­
šnje radove (unutrašnja građevinska stola­
rija, plakari, nameštaj i si.);
-uljane ili sintetičke lak-boje za spolja-
šnje radove (fasadna stolarija);
- nitro lak-bojc za unutrašnje i spoljašnjc
radove (građevinska stolarija, nameštaj,
vrtni nameštaj, vozila i si.);
- dvokomponentne lakovc i lak-bojc za
unutrašnje i spoljne radove kad su potre­
bni posebno otporni premazi, i
- bitumenske lak-bojc (razne vrste) za
premaze na metalu, betonu, salonitu, gru­
bo obrađenom drvetu i si.
SREDSTVA ZA SKIDANJE
STARIH PREMAZA
Sredstva za skidanje starih premaza
(sopstvene ili fabričke proizvodnje) treba
primenjivati u zavisnosti od vrste starog
premaza i podloge, kao i od stepena de-
lovanja.
Sredstva za skidanje starih premaza su:
- baze: salmijak, soda, natrijum-hidrok-
sid i kalijum-hidroksid, deterdženti, kali-
jev s a p u n , k r c č i dr. ( p o j e d i n a č n o ili
kombinovano),
- rastvori: razni acetoni, kctoni, aromati,
a l k o h o l i i dr. ( p o j e d i n a č n o i kombi­
novano);
52
- fabrički proizvedena sredstva za skida­
nje starih premaza (primenjuje se prema
uputstvu proizvođača).
KVALITET P O D L O G E Z A
FARBARSKE RADOVE
Od kvaliteta podloge i njene pripremlje­
nosti zavisi kvalitet izvedenih farbarskih
radova i njihova trajnost. Za sve vrste far­
barskih radova podloga, po pravilu, mora
biti očiščena od prašine i drugih prljavšti-
na: smole, ulja, masti, rdc, čađi, gareži,
bitumena i si.
Ako sc nanose pokrivni premazi, čvoro­
vi u drvetu moraju sc pri nanošenju osnov­
nog premaza preći rastvorom še-laka.
Posle premazivanja osnovnim prema­
zom, rupice od eksera i zavrtnja moraju sc
zakitovati.
Prc nanošenja svakog sledećeg premaza
mora sc izvršiti brušenje.
Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni
kao podloga treba skinuti na odgovarajući
način; struganjem, pranjem, brušenjem i
si.
Dozvoljeno jc farbati suvu i pripremlje­
nu podlogu bez nedostataka. Nedostaci
podloge su:
- cementni malter ili beton na koji dolazi
uljana boja ili bilo koja prevlaka sintetič­
kog materijala, a koji nije dovoljno suv i
pogodan za takve premaze;
- podloge zaprljane sodom, plastičnom
masom ili drugim prljavštinama koje sc
teško skidaju;
- drvo čija je vlažnost veća od 12% (mo­
reno aparatom za merenje vlage u drvetu);
- drvo natopljeno nesušivim uljem ili lo­
šim premazom;
- oštećena, loše obrađena, ispucana, ne­
dovoljno povezana (lcpljcna), kao i trula i
plesniva drva;
 - metal zaštićen osnovnim premazom
nanesenim na neočišćenu i zarđalu po­
dlogu, i
- metali čiji sastavi elemenata (zavari)
nisu obrađeni (nebrušeni).
- bojenje drvene lamperije.
D v o s t r u k o bojenje m a s n o m uljanom
bojom

BOJENJE GRAĐEVINSKE Radovi se izvode sledećim redosledom.

STOLARIJE ULJANIM BOJAMA
Prvo sc očiste štokovi (dovratnici), krila
prozora i vrata od maltera, prašine i druge
BOJENJE N O V E STOLARIJE
prljavštine brusnim papirom (staklasta
ULJANIM BOJAMA
hartija) i skinu krila prozora i vrata.
Očišćene površine impregnišu se ulja­
Drvo od kojeg se proizvode elementi nim firnajzom (premazati jedan sloj). Do­
građevinske stolarije mora biti prvoklasno, bro natopljena stolarija uljanim firnajzom
bez pukotina i ispadajućih čvorova. Lcpila (slika 2.2.) ima duži vek trajanja. Kod ne­
kojima sc lepc sklapajući elementi prozora dovoljno impregnisane stolarije (posne)
i vrata moraju biti otporna na atmosferske usled spoljnih uticaja divo, "radi" i dolazi
uticaje. U fabrici sc vrši impregnacija na­ do pucanja i ljuštenja farbe. U praksi sc
kon sklapanja elemenata prozora i vrata pokazalo da se bolja impregnacija postiže
impregnacionim premazom pomoću četke ako se natapanje razredenim firnajzom
ili kratkotrajnim utapanjem u korita u ko­ vrši u dva sloja. Razređivanjc firnajza od
jima sc nalazi impregnaciono sredstvo. lanenog ulja vrši sc pomoću uljanog razre­
Ovako zaštićena stolarija (od uticaja vlage divača (razmera: tri dela firnajza i jedan
iz vazduha, od delovanja mikroorganiza­ deo razredivača). Ovako pripremljen fir-
ma, gljivica i insekata) isporučuje se kupcu
i skladišti u suvom prostoru - spremna jc
za ugradnju. Prilikom ugradnje stolarije na
štokovima koji sc pričvršćuju za zid priku­
ca se terpapir ili deblja folija da prilikom
malterisanja vlaga iz svežeg maltera ne bi
vlažila okvir ugrađenog elementa. Nakon
ugrađivanja stolarije, malterisanja zidova i
plafona ili gletovanja disperzivnim kitom,
postavljanjem p o d n e obloge (parketa),
moleraja i fasada, pristupa sc bojenju sto­
larije na objektu:
Bojenje sc može izvoditi (po želji) sa
više ili manje operacija, i to:
- dvostruko bojenje masnom uljanom
bojom,
- dvostruko bojenje masnom uljanom
bojom i jednostruko emajliranje (lakira­ Sl. 2.1 —Brušenje brusnim papirom (staklenac) i čišćenje
četkom pajalicom
nje) - prvorazredna izrada i

53
 uzduž i popreko dok se p o t p u n o ne razlije.
Četku optimalno umakati u posudu sa bo­
jom, jer ako se previše boje nanese na
štokove, boja može da curi. Krila prozora
i vrata (plotovi) prilikom nanošenja boje
postavljaju sc horizontalno na specijalne
stolove ili nogare i prvi put farbaju isto kao
i štokovi. Sveže ofarbani elementi slažu se
na držače ili vešaljke radi sušenja. Kada sc
.boja potpuno osuši (nc lepe se prsti prili­
kom dodira) ponovo sc brusi finim bru­
snim papirom i natkitujc uljanim kitom.
Nakon sušenja kita vrši se završno bojenje
uljanorn bojom (drugo bojenje) isto kao i
u prethodnom postupku).
SI 2.2 — Natapanje stolarije uljanim ftmajzom — impre­
Posle postupnog sušenja, krila prozora i
gnacija i kitovanje rupa i pukotina uljanim kitom (pretkito- vrata se kače na svoja mesta. Neosušeni
vanje)
elementi se ne smeju okačiti, jer prilikom
zatvaranja prozora i vrata može doći do
najz dublje prodire u podlogu i automatski slepljivanja i do oštećenja boje.
vrši bolju impregnaciju. Za dvostruko bojenje masnom uljanom
Impregnisane površine izbruse se bru­ bojom potreban je sledeći materijal:
snim papirom i očiste molerskom četkom - brusni papir 0,025 tab/m2,
od sitnih otpadaka od drveta. Nakon bru­
šenja vrši se pretkitovanje uljanim kitom,
pomoću špahle, tako da se sve rupice i
mala udubljenja p o p u n e kitom.
Ako je okov stolarije od gvozda, izvrši se
antikorozivna zaštita okova premazom je­
dnim od antikorozivnih sredstava (mini­
jum ili si.).
Ovako pripremljena stolarija boji se ma­
snom uljanom bojom, koja je fabrički pri­
premljena u raznim tonovima. Najčešće se
kao osnov koristi bela boja, koja se po želji
može tonirati dodavanjem različitih ulja­
nih tonova. Prilikom pripremanja boje
vrlo je važno ton sipati u malim količinama
i stalno mešati. Boju mešali sve dok cela
smeša ne dobije ujcciiiačer. r.eljeni ton i
dok ne dode do p o t p u n e homogenizacije.

Pripremljena boja nanosi (slika 2.3) se

SI. 2.3 — Bojenje stolarije uljanom bojom prvi i drugi put
iz posude farbarskom četkom i premazuje

54
 - firnajz od lanenog ulja 0,100 kg/m", dnim od antikorozivnih sredstava (mini­
2
- uljani razredivač 0,050 kg/m , jum ili si.).
- uljani minijum (zaštita okova) Iskitovanc površine sc kompletno pre­
2
0,015 kg/m ,
2 svlače uljanim kitom jednom (kit fabričke
- uljani kit 0,050 kg/m ,
2 proizvodnje), pomoću dve špahle, tako što
- uljana boja 0,330 kg/m .
se većom špahlom zahvata kit iz posude, a
Za osam sali jedan radnik može komple­
drugom sc (srednje veličine) sa veće špa­
tno obojiti 6 do 6,5 m 2 .
hle nanosi na drvenu površinu. Razvlače­
njem kita p o p u n j a v a j u s c n a j m a n j a
D v o s t r u k o bojenje m a s n o m uljanom udubljenja između godova na drvetu, lako
bojom i j e d n o s t r u k o lakiranje - da sc dobija ravna i glatka površina sa
prvorazredna obrada. oštrim ivicama. Nakon sušenja prvog na­
nesenog sloja uljanog kita, vrši se brušenje
Najprc sc brusnim papirom očiste što- i na isti način nanosi drugi sloj (presvlače­
kovi prozora i vrata, krila prozora i vrata nje uljanim kitom drugi put - ibercigova-
(od maltera, prašine i druge prljavštine), a njc). Naneseni drugi sloj (ibercigovanje)
zatim sc skinu. brusi sc najfinijim brusnim papirom i naj­
manje neravnine ponovo kituju, čime jc
Očišćene površine impregnišu sc ulja­
nim firnajzom (premaze se jedan sloj) ili stolarija potpuno pripremljena za bojenje
razredeni firnajz (dva sloja). Impregnisane Uljana boja nanosi sc iz posude farbar-
površine četkom sc očiste od brusnog ot­ skom četkom na površinu i razvlači uzduž
pada i prašine. i popreko dok sc p o t p u n o ne razlije
Nakon brušenja vrši se pretkitovanje Prilikom zahvatanja boje četku optimal­
uljanim kitom pomoću špahle, tako da se no umakati u posudu sa bojom (ako se
sve r u p i c e i mala udubljenja p o p u n e previše boje nanese na štokovc, boja može
kitom. da curi). Krila prozora i vrata (plotovi)
Ako jc okov stolarije od gvozda, izvrši se prilikom nanošenja boje postavljaju se ho­
antikorozivna zaštita okova premazom je­ rizontalno na specijalne stolove ili nogarc

SI. 2.4— Vrata (plotovi) se ne lakiraju u jednom potezu, već površinu treba podeliti i raditi u etapama, a — lakbujase
obilno nanese u dva uzdužna poteza i grubo poprečno razvuće, b — po celoj površini trake lak boja se razvuče poprečnim
potezima (potezi četkom treba da se preklapaju za dva 2 cm ). c — po celoj površini trake lak boja se razvlači blagim uz­
dužnim potezima d — sledeća traka vrata lakira se na isti način, a pri razvlačenju lak boje prethodna traka preklapa se za
oko 2 cm

55
sa podmetačima na uglovima plota. Sveže
obojeni plotovi sa obe strane slažu se na
držače ili vešaljke radi sušenja. Kada se
boja p o t p u n o osuši (bojenje prvi put), vra­
ta se izbruse plovučcem (morska pena) i
boje se predlak-kitom (drugi sloj). Kada se
osuši drugi sloj plotovi se fino izbruse i
najmanje neravnine ispravljaju
cmajl-kitom.
Završna operacija je emajliranje (lakira­
nje), nanošenjem lak-boje farbarskom čet­
kom na obojenu površinu razvlačenjem
uzduž i popreko do potpunog razlivanja.
U prostoriji u kojoj sc vrši lakiranje ne
srne biti prašine i promaje, da prašina ne bi
padala na sveže lakirane površine.
Za kompletno dvostruko bojenje i laki­
ranje potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir 0,030 tab/m2, .V/. 2.> —Dciulj bojenju ihveiie lamperije uljanom bojom

- firnajz od lanenog ulja 0,100 kg/m",

- uljani razredivač 0,055 kg/m2, farbarskom četkom (završno bojenje). Za
- uljani minijum 0,015 kg/m2, kompletno bojenje, zavisno od vrste po­
- uljani kit 0,330 kg/m2, dloge, potreban je sledeći materijal:
- plovučac (morska pena) 0,040 kg/m2, - brusni papir 0,010 tab/m",
- uljana boja 0,220 kg/m2, - firnajz od lanenog ulja
- lak-boja 0,150 kg/m2 0,070 do 0,100 kg/m2,
Za osam sati jedan radnik može obojiti - uljani kil 0,070 do 0,080 kg/m2,
oko 4,5 m 2 . - uljana boja 0,250 kg/m2,
- razredivač 0,035 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može uraditi
Bojenje uljanom bojom drvene
oko 8,5 m 2 .
lamperije, iverice, lesonita i si.

Površine očistiti od maltera, prljavštine
i prašine pomoću špahle i brusnog papira
i natopiti (premazati) uljanim firnajzom.
Pukotine, udubljenja i neravnine iskitova-
ti uljanim kitom. Iskitovana mesta izbrusiti
brusnim papirom i fino kitovati manja
udubljenja uljanim kitom. Ovako priprem­
ljene površine boje sc uljanom bojom tona
po izboru, farbarskom četkom (prvi put
istim postupkom kao i kod građevinske
stolarije). Kada se prvi sloj potpuno osuši,
površine se boje uljanom bojom drugi put,
B E Z B O J N O LAKIRANJE NOVE
STOLARIJE
LAKIRANJE BEZBOJNIM
LAKOM PRIRODNOG D R V E T A
HRASTOVINE, BOROVINE,
B R E S T O V I N E I SL.
Kod objekata za specifične n a m e n e (vi­
kendice, restorani, prodavnice, zanatske
radnje i si.), ukoliko se želi zadržati priro­
dna boja drveta vrši sc bezbojno lakiranje.

56
 Postupak zaštite stolarije je sledeći:
- stolarija se izbrusi brusnim papirom i
očisti od prašine,
- natopi se razrcdenim lanenim firnaj-
zom prvi put,
- izbrusi i natopi firnajzom drugi put i
- fino izbrusi i lakira bezbojnim lakom
(jedan sloj).
Drvo sc lakira farbarskom četkom u oba
pravca (po dužini i širini), tako da lak za­
tvori sve pore na površini drveta. Bezbojni
lak jc pogodan za individualne potrošače,
koji po sistemu "uradi sam" jednostavno i
lako postižu odgovarajuću zaštitu drveta i
estetske efekte.
Za bezbojno lakiranje stolarije potre­
ban jc sledeći materijal:
- brusni papir 0,010 tab/m2,
- firnajz od lanenog ulja 0,110 kg/m2,
razredivač uljani 0,050 kg/m,
lak bezbojni 0,180 kg/m2
Za osam sati jedan radnik može uraditi
oko 10 m 2 .
Impregniranje daščica eslinger
roletni
Da bi sc daščice eslinger roletni zaštitile
od atmosferskih uticaja (trulenja) vrši sc
impregnacija. Daščice sc izbruse brusnim
papirom da se odstrani prašina i nevezane
sitne čestice drveta (ostale na površini pri­
likom obrade).
Očišćene daščice natapaju se razrcde­
nim firnajzom radi što bolje penetracije.
Drugi put sc natapaju čistim firnajzom da
bi se izvršila potpuna impregnacija (dašči­
ce dobijaju potrebnu masnoću koja spre­
čava upijanje vode i trulenja drveta).
Za impregnaciju daščica eslinger roletni
potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir 0,005 tab/m2,
- firnajz od lanenog ulja 0,260 kg/m",
- uljani razredivač 0,090 kg/m2.
57
Bojenje drvenih podova, stepenica i
si.
Kod restauriranja starih objekata koji su
pod zaštitom, (npr. spomenici kulture, gde
sc želi sačuvati ambijent), izvode sc farbar-
ski radovi koji su u današnje vreme vrlo
retki. Drveni podovi i stepeništa boje sc
specijalnim lak-bojama za podove, koje su
o t p o r n e na h a b a n j e , u d a r e i koje su
elastične.
Sam postupak bojenja sa svim predra­
dnjama je sledeći: podne površine sc izbru­
se brusnim papirom, očiste od prašine i
premazu (impregnišu) polufirnajzom. Na­
kon impregnacije kituju se spojevi dasaka,
pukotine i čvorovi brusnim kitom. Kada sc
kitovana mesta osuše, cela sc površina pre­
svlači brusnim kitom pomoću špahli (kao
kod ibercigovanja stolarije). Osušene po­
vršine presvučene kitom fino se izbruse
brusnim papirom i mala udubljenja nalki-
tuju. Ovako pripremljene p o d n e površine
boje sc sprecijalnom lak-bojom za podove
u dva sloja. Drugi sloj nanosi se kada jc
prethodni p o t p u n o suv. Oba sloja sc nano­
se farbarskom četkom.
Za bojenje podnih površina od drveta
potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir 0,025 tab = m 2 ,
2
- polufirnajz 0,080 kg/m ,
- specijalni kit 0,200 kg/m2
- lak-boja za podove 0,240 kg/m2,
- razredivač 0,030 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 7,5 m".
BOJENJE ULJANOM BOJOM
STARE GRAĐEVINSKE
STOLARIJE
Skidanje stare boje otapanjem ili
paljenjem stare boje
Stara boja sa stolarije skida sc otapa­
njem tako što se stara boja premaze sred-
stvom za rastvaranje, a zatim se četkom ili
sunderom skida (obavezno jc korišćcnjc
gumenih rukavica). Sredstva za rastvor i
skidanje stare boje primenjuju se u zavi­
snosti od vrste raslvarača, a prema uput­
stvu p r o i z v o đ a č a . Pri r a d u s e t r e b a
pridržavati H T Z mera, jer su rastvarači
zapaljivi.
Skidanje stare boje paljenjem vrši se po­
moću let-lampc. Plamenom se zagreva i
sagoreva stara boja, koja sc skida špahlom.
Pri radu treba voditi računa da sc nc ošteti
drvo (sagori) a to se postiže pomeranjem
plamena lampe čim boja omekša i počne
da sagoreva.

Brzina skidanja stare boje zavisi od toga

koliko je boja ispucala i oljuštena, kao i od
profilacija ispuna stolarije, i kreće se 2,5 -
6 m 2 za osam sati rada.

SI. 2.6 — Zagrevanje (paljenje) nare boje i siniganje stare

Bojenje uljanom bojom podloge sa
boje špahlom
koje je s k i n u t a stara boja
kada se prethodni sloj p o t p u n o osuši. Pri­
Podloga sc izbrusi brusnim papirom prema boje i način slaganja plotova za su­
(odstrane sc sitni ostaci stare boje i gareži šenje su isti k a o i kod bojenja nove
i očisti od otpadaka i prašine). Očišćena stolarije.
površina sc premaze polumasnom ulja­ Za bojenje uljanom bojom podloge sa
nom bojom (bojom sa dodatkom lanenog koje jc skinuta stara boja potreban je sle­
firnajza i razredivača - osnovno bojenje). deći materijal:
Oštećena mesta, udubljenja i pukotine se - brusni papir 0,025 tab/mz,
- polumasna uljana boja 0,090 kg/m2,
kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Ki-
- uljani kit 0,250 kg/m2,
tovane površine kompletno se presvlače 2
- plovučac za brušenje 0,025 kg/m ,
uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit 0,300 kg/m2,
- uljana boja
p o t p u n o osuši (veže za podlogu), vrši se 0,050 kg/m2.
- razređivač
fino brušenje plovučcem i kitovanje ma­
Za osam sati jedan radnik može obojiti
njih neravnina (natkitovanjc). Ovako pri­
oko 5,5 m 2 površine.
premljene površine boje se uljanom bojom
u tri sloja (prvi sloj je polumasna uljana
boja, a za dva sledeća sloja se koristi nor­ Bojenje i emajliranje (lakiranje)
malna masna uljana boja - fabrički proi­ podloge sa koje je skinuta stara boja
zvod). Boja sc nanosi farbarskom četkom
i razvlači uzduž i popreko, dok se potpuno Podloga se izbrusi grubljim brusnim pa­
nc razlije. Svaki sledeći sloj boje se nanosi pirom (odstrane sc sitni ostaci stare boje i

58
SI 2.7 — Brušenje brusnim papirom (a), zahvatanje kita špahlom (b), kitovanjc oštećenih mesta (c), presvlačenje kitom
— ibercigovanje (d), bojenje uljanom bojom prvi i drugi put i lakiranje (e)

gareži i očisti od otpadaka i sagorele pra­ postupkom kao i premazivanje uljane bo­
šine). Očišćena površina se premaze polu- je. Slaganje plotova prilikom bojenja, laki-
masnom uljanom bojom (osnovna boja). ranja i sušenja je isto k a o kod n o v e
Oštećena mesta, udubljenja i pukotine se stolarije.
kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Ki- Za bojenje i lakiranje podloge sa koje jc
tovane površine kompletno sc presvlače skinuta stara boja potreban jc sledeći ma­
uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit terijal:
p o t p u n o osuši (veže za podlogu), vrši sc - brusni papir 0,025 kg/m,
Ono brušenje plovučcem (morska pena) i - uljani kit 0,280 kg/m2,
kitovanje manjih udubljenja i neravnina - plovučac za brušenje 0,040 kg/m2,
- polumasna uljana boja 0,310 kg/m2,
(natkitovanje). Ovako pripremljene po­ 2
- lak-kit 0,020 kg/m ,
vršine boje se polumasnom uljanom bo­ 0,130 kg/m ,
2
- lak-boja
jom u dva sloja - farbarskom četkom. Boja 0,050 kg/m2.
- razređivač
se razvlači uzduž i popreko, dok se potpu­
Za osam sati jedan radnik može lakirati
no nc razlije. 2
oko 5 m .
Drugi sloj sc nanosi kad sc prvi sloj pot­
puno osuši. Posle sušenja drugog sloja vrši Bojenje uljanom bojom preko
se fino brušenje plovučcem i ispravljanje postojeće uljane boje
najmanjih neravnina lak-kitom (Sl.2.7).

Kao završni sloj nanosi se lak-boja za Obojena stolarija se izbrusi brusnim pa­
emajliranje (lakiranje) farbarskom čet­ pirom i o p e r e blagim rastvorom deter­
kom. Premazivanje lak-boje vrši se istim dženta. R u p i c e od eksera, udara i

59
pukotina kituju sc uljanim kitom (prelki-
tovanje) i kompletna površina sc presvlači
uljanim kitom (ibercigovanje). Ibereigova-
nc površine sc izbruse brusnim papirom, a
mala udubljenja ponovo kituju uljanim ki­
lom (nalkitovanje). Ovako pripremljene
površine boje se polumasnom uljanom bo­
jom farbarskom četkom u dva sloja (boja
se nanosi kao u prethodnom postupku).
Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot­
puno suv.
Za bojenje uljanom bojom preko posto­
jeće uljane boje potreban je sledeći ma­
terijal:
2
- brusni papir 0,010 tab/m,
- deterdžent 0,020 kg/m2,
- voda oko 3 l/m 2 ,
-uljani kit 0,180 kg/m2,
- polumasna uljana boja 0,200 kg/m",
- uljani razredivač 0,025 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 9,5 I T T .
Bojenje i emajliranje (lakiranje)
preko postojeće stare boje
Postojeća stara boja izbrusi se brusnim
papirom, a površine očiste četkom od ot­
padaka i prašine. Uljanim kitom, pomoću
špahli, zakituju sc oštećena mesta i puko­
tine i oboji polumasnom uljanom bojom
(osnovno bojenje). Kada se osnovni sloj
osuši, površine stolarije se boje uljanom
bojom, a nakon sušenja bruse plovučccm.
Lakirane površine (fino brušene) komple­
tno sc prevlače uljanim kitom (ibercigova­
nje), a zatim ponovo izbruse plovučccm i
kituju mala udubljenja uljanim kitom (nat-
kitovanje). Ovako obrađene površine boje
sc uljanom bojom drugi put (pokrivno bo­
jenje). Nakon sušenja drugog sloja (po­
krivno bojenje) površine se fino brušc i
najmanje neravnine ispravljaju lak-kitom,
čime su površine pripremljene za završni
60
sloj - emajliranje. Nanošenjem farbarskom
četkom i razvlačenjem uzduž i popreko
lak-boja (lak) sc p o t p u n o razliva, čime se
dobija potpuno glatka i sjajna površina.
Za bojenje i emajliranje preko postoje­
će stare boje potreban je sledeći materijal:
- brusni papir 0,020 tab/m z ,
- uljani kit 0,220 kg/m2,
- plovučac za brušenje 0,040 kg/m2,
- polumasna uljana boja 0,120 kg/m2,
- lak kit 0,030 kg/m2,
- lak boja 0,130 kg/m2,
- uljani razredivač 0,050 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 5,5 m 2 .
BOJENJE GRAĐEVINSKE
STOLARIJE SPECIJALNIM
DISPERZIVNIM BOJAMA,
SINTETIČKIM BOJAMA I
LAK-BOJAMA
R e č e n o je da sc građevinska stolarija
može bojiti klasično masnim uljanim boja­
ma i disperzivnim i sintetičkim bojama.
Disperzivne boje mogu se uspešno ko­
ristiti za bojenje unutrašnje slolarije, i to u
dva premaza (sa potrebnim predradnja­
ma) i za bojenje spoljne stolarije, u tri
p r e m a z a i zaštitni p r e m a z lak-bojom
(emajliranje). U našoj zemlji ima dosta
proizvođača boja na bazi sintetičkih smola
i disperzivnih boja koji na ambalaži daju
uputstva za rad.
O d s t u p i ć e m o od o s n o v n o g principa
nenavodenja komercijalnih naziva materi­
jala i njihovog proizvođača. Ovdc će biti
obrađeni sistemi bojenja građevinske sto­
larije proizvodima " K A R B O N " iz Zagre­
ba, iz razloga što proizvođač u svakom
svom uputstvu daje bojenje samo sintetič­
kim bojama i kombinaciju boja.
BOJENJE NOVE STOLARIJE >

POLIKOLOROM D I LAKIRANJE f '-1

KARBOLIN E M A J L O M SISTEM
"A"

Suvu (novu) građevinsku stolariju, ele­

mente od drveta, iverice, šper-ploče, lcso-
nita i si. očistiti od maltera i prašine
špahlom, brusnim papirom i četkom.
Ciste površine natapaju se - impregnišu
P O L I E R U N D O M D-farbarskom četkom
ili valjkom. Polierund štiti drvo od fungici-
dnih i insekticidnih razaranja, ističe tek­
s t u r u d r v e t a , nije zapaljiv, s p r e č a v a
prodiranje vode u drvo i stvrdnjava površi­
nu drveta. Ako su okovi gvozdeni, vrši se
antikorozivna zaštita (minijum ili si.).
Impregnisane površine sc izbruse bru­
snim papirom i očiste, a pukotine, ošteće­
na mesta i udubljenja, kituju karbolin
brusnim kitom. Ako su neravnine veće, SI. 2.8 — Detalj bojenja nove stolarije "polikolorom !)"

bolje ih je kitovati u više tankih slojeva, i

to kada je prethodni sloj suv (pretkitova-
njc). Iskitovane i suvc površine se boje
polikolorom D (disperzivna boja za boje­
nje građevinske stolarije) - prvi put farbar­
skom č e t k o m . Za veće površine sc
preporučuje upotreba kompresorskog
uređaja sa pištoljem za prskanje. Polikolor
D je bele boje, a može se tonirati obojenim
polikolorom D bojama ili ton-pastama.
Osušeni prvi (osnovni) sloj se brusi bru­
snim papirom, a preostale neravnine se
kituju kitom (natkitovanje) pomoću dve
špahle (jednom sc zahvata kit-masa iz po­
sude, a drugom se sa prve uzima manja
količina kita i nanosi na udubljenja i izrav­
nava). Nakon sušenja natkitovanih površi­
na boje sc prozori i vrata polikolorom D -
farbarskom četkom, drugi put (drugi sloj).
Kada sc drugi sloj osuši vrši se fino bruše­
nje najsitnijim brusnim papirom i čišćenje
prašine četkom (pajalicom).
Polikolor D dobro pokriva bojenu po­
vršinu, brzo se suši. nc gori (niti podržava
gorenje), razreduje se vodom, lako se pri-
menjuje i zato ga rado prihvataju profesi­
onalni farbari i amateri. Obojena stolarija
polikolorom D dva puta, emajlira sc kar­
bolin emajlom koji sc nanosi farbarskom
četkom. (SI. 2.8) Može da se nanosi u je­
dnom sloju ili u dva sloja, prvi tanak, a
drugi nešto deblji. Optimalna temperatura
za vreme bojenja je od 15 °C do 30 °C. Za
vreme rada i prekida rada ambalažu dobro
zatvoriti zbog isparavanja, alat oprati u
razredivaču "K". V r e m e sušenja na dodir
jc od 2 do 3 h, a p o t p u n o sušenje jc nakon
24 do 36 h.
Potreban materijal za bojenje stolarije
po sistemu "A" polikolorom D i karboli-
nom je sledeći:
- razredivač 0,030 kg/m"
- brusni papir 0,015 tab/m2

61
 2
- polikolor D 0,250 kg/m ,
- minijum za miniziranje okova
2
0,010 kg/m ,
2
- brusni kit 0,040 kg/m ,
2
- poligrund D 0,085 kg/m ,
2
- karbolin - emajl 0,130 kg/m ,
Za osam sati jedan radnik može komple­
tno obojiti oko 8 m 2 .

BOJENJE N O V E STOLARIJE
KARBOLINOM (OSNOVNA
BOJA) I LAKIRANJE
KARBOLIN-LAKOM (SISTEM
"B")

Suvu ugrađenu (novu građevinsku) sto­

lariju, elemente od drveta i si., očistiti od
prašine špahlom, brusnim papirom i čet­
kom. P o t p u n o čiste i izbrušenc površine
stolarije natapaju se (grundiraju) karbolin
- impregnacijom, koja je izrađena na bazi
smeša organskih rastvarača biocidno-ak-
tivnih i drugih specijalnih aditiva.
O p š t c osobine karbolin-impregnacije
su:
- štiti drvo od fungicidnih i insekticidnih Sl. 2.9 — Bojenje nove stolarije
razaranja,
- dobro penetrira i tvrdo i meko drvo,
- j e d n o m e r n o boji drvo ž u ć k a s t o m rozivnih sredstava (olovni minijum i si.).
bojom, Impregnisanc površine izbruse sc brusnim
- sprečava prodiranje vlage, papirom i očiste od otpadaka, a pukotine,
oštećena mesta i udubljenja kituju bru-'
- brzo se suši,
snim kitom u jednom sloju. Ako su puko­
- ističe teksturu drveta,
tine i udubljenja veća, kitujc sc u dva sloja.
- oplemenjuje ga (nema vodenih mrlja)
Sledeći sloj se nanosi kada je prethodni
i
potpuno suv. Ovo je pretkitovanje, u stva­
- daje drvetu svilenkasti sjaj.
ri, kitovanjc pre prvog sloja bojenja.
Karbolin-impregnacija se premazuje
farbarskom četkom, prskanjem pomoću Posle p o t p u n o g sušenja natkitovanih
pumpe ili utapanjem u sud sa impregnaci­ mesta pristupa sc osnovnom bojenju kar-
jom u radionici na gradilištu. Pre natapa­ bolinom KV prvi put (osnovno bojenje).
nja sadržaj impregnacije promešati radi Karbolin ima sledeća svojstva:
bolje homogenizacije. - trajnu elastičnost,
Ako su okovi stolarije od gvozda, izvrši - otpornost na atmosferske uticaje,
sc antikorozivna zaštita jednim od antiko- - suši sc na dodir 5-6 sati.

62
 - p o t p u n o sušenje jc od 18-24 sata i BOJENJE N O V E STOLARIJE
- pošto je otporan na atmosferske utica­ POLIKOLOROM D I LAKIRANJE
je može sc lakirati nakon godinu dana. HIDROKARBOLIN-LAKOM
Fino brušenje i kitovanjc drugi put (nat- ( S I S T E M O B R A D E "C")
kitovanje) vrši sc 24 h posle osnovnog bo­
jenja karbolinom KV (potpunog sušenja Ovaj sistem bojenja stolarije, poznat kao
prvog sloja). Drugi sloj karbolina KV na­ "vodeni", sastoji sc od sledećih faza rada:
nosi sc kada jc prethodni sloj potpuno suv - priprema podloge,
i to farbarskom četkom, valjkom ili pišto­ - bojenje polikolorom D i
ljem. Ako sc boja nanosi četkom ili valj­ - lakiranje hidrokarbolinom.
kom, n a n o s i sc original boja bez
razredivanja, a ako se nanosi pištoljem za Priprema podloge
špricanjc, onda se originalnoj boji dodaje
zapreminski 1/5 (20%) razredivača. Opti­
Novu građevinsku stolariju, elemente
malna temperatura za bojenje jc 15 °C - 25
od drveta, iverice, špcr-ploče, lesonita i si.,
°C, i tada sc postiže najbolji kvalitet boje­
očistiti od maltera, prljavštinc i prašine
nja i najveći učinak u radu.
špahlom, brusnim papirom i četkom.
Suve, dva puta obojene površine karbo­ Očišćene površine natapaju sc - imprc-
l i n o m KV e m a j l i r a j u sc k a r b o l i n grišu P O L I G R U N D O M " D " ( n a n o š e -
cmajl-Iakom farbarskom četkom, razvla­
čenjem uzduž i popreko do potpunog ra-
zlivanja, rede se lak nanosi špricanjem
(kada sc razreduje razredivačem).
Prc početka rada i tokom rada materijal
za bojenje treba povremeno promešati.
Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati vodom
i deterdžentom. Optimalna temperatura
pri radu sa ovim materijalom jc od 15 °C
do 25 °C.
Za dvostruko bojenje karbolin osnov­
nom bojom i emajliranje karbolin
cmajl-lakom potreban jc sledeći materijal:
7
- brusni papir 0,020 tab/rn ,
- karbolin impregnacija 0,085 kg/m",
-antikorozivno sredstvo (minijum)
0,010 kg/m2,
2
- karbolin brusni kit 0,040 kg/m ,
- karbolin osnovna boja 0,220 kg/m",
- karbolin cmajl-lak 0,130 kg/m%
- razrcdivač K 0,030 kg/m2,
Jedan radnik za osam sali može obojili
oko 6,5 m . SI 2.10 — Bojenje nove stolarije

63
njem premaza farbarskom četkom). Im­
pregnisane površine bruse se brusnim pa­
pirom i očiste od otpadaka, a pukotine,
oštećena mesta i udubljenja kituju karbo-
lin kilom. Ako su pukotine i neravnine
veće, bolje je kitovanje (prelkitovanje)
vršiti u više tankih slojeva. Svako sledeće
kitovanje izvodi sc kada jc prethodno su-
vo, da nc bi došlo do pucanja kita. Sve
metalne delovc (okov) koji ćc sc bojiti, a
nalaze sc u sastavu građevinske stolarije i
drugog građevinskog elementa, treba za­
štititi antikorozivnim sredstvom ili olov­
nim minijumom. Građevinska stolarija
koja sc boji ne srne imati veći procenat
vlage od 15% (proveriti vlagomerom).
Bojenje p o l i k o l o r o m D
Polikolor D nanosi se na pripremljenu
površinu četkom, za velike jednolične po­
vršine preporučuje se upotreba komprc-
sorskog uređaja sa pištoljem za prskanje.
Kada se prvi sloj (bojenje prvi put) potpu­
no osuši brusi se brusnim papirom i kiluje
drugi put. V r e m e sušenja boje (polikolora
D) zavisi od temperature i relativne vla­
žnosti vazduha, i traje od 2 do 3 sata. Poli­
kolor D sc jednostavno nanosi, brzo suši i
pogodan jc za rad po sistemu " U R A D I
SAM".
Lakiranje h i d r o k a r b o l i n o m
Hidrokarbolin emajl može sc nanositi u
dva sloja (prvi tanak, a drugi nešto deblji)
ili samo u jednom sloju. Preporučuje se da
se lakiranje vrši u dva sloja, zbog bolje
pokrivnosti, curenja laka (ako je jedan sloj
deblji i dr.).
Za vreme prekida rada ambalažu treba
dobro zatvoriti, a alat oprati vodom i de­
64
terdžentom. Prc početka rada, a povreme­
no i u toku rada, materijal promešali.
Za dvostruko bojenje nove stolarije po­
likolorom D i lakiranje hidrokarbolin la­
kom potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir 0,020 tab/2,
- poligrund D - impregnacija 0,085 kg/m2,
-minijum 0,020 kg/m2,
- polikolor D 0,250 kg/m2,
- hidrokarbolin emajl 0,130 kg/m2.
BOJENJE N O V E STOLARIJE
H I D R O K A R B O L I N O M "V"
( O S N O V N A BOJA) I LAKIRANJE
HIDROKARBOLIN LAKOM
( S I S T E M O B R A D E "D")
Predloženi " D " sistem sastoji se od sle-
dećih faza rada:
- priprema podloge,
- bojenje hidrokarbolinom "V" i
- lakiranje hidrokarbolinom.
Priprema podloge
Novu građevinsku stolariju, elemente
od drveta, iverice, špcr-pločc, lesonita i si.,
očistiti od piijavštine, maltera i prašine
špahlom (strugalicom), brusnim papirom i
četkom.
Oštećene površine natopiti hidrokarbo­
lin impregnacijom, (premazati farbarskom
četkom). Impregnisane površine izbrusiti
papirom, a otpatke očistiti četkom. Puko­
tine, neravnine i oštećena mesta iskitovali
karbolin kitom. Ako su pukotine i nerav­
nine veće, kitovati u dva tanja sloja. Sve
metalne delovc (okov) koji ćc sc bojiti, a
ugrađeni su na građevinskoj stolariji, zašti­
titi antikorozivnim sredstvima ili olovnim
minijumom. Građevinska stolarija koja sc
boji nc srne imati veći procenat vlage od
15% (ispitati vlagomerom).
Bojenje h i d r o k a r b o l i n o m "V" -
o s n o v n o m bojom
P r e upotrebe boju dobro promešati. Na
pripremljenu površinu boja se nanosi čet­
kom. Boju za prvo bojenje razrediti vo­
dom. Kad je prvi sloj p o t p u n o suv, izbrusiti
brusnim papirom i kitovati drugi put (nat-
kitovanje). Nakon sušenja prvog sloja, sto­
larija se ponovo boji nerazredenom bojom
(bojenje hidrokarbolinom "V" drugi put).
Optimalna temperatura prilikom bojenja
treba da bude 15 °C do 30 °C. Kada se
prekine sa radom, ambalažu dobro zatvo­
riti, a alat i posude oprati vodom i deter­
džentom. Kada se površine obojene
47. 2.11 — l i o j c n c nove stolarije
65
hidrokarbolinom potpuno osuše, emajli­
raju se (lakiraju) hidrokarbolin lakom.
Napomena: Boje hidrokarbolina i lakovi
ne mogu sc mešati sa drugim bojama i
lakovima, jer sc međusobno ne podnose.
Materijali hidrokarbolina su ne/apaljivi,
lako sc nanose na površinu, brzo se suše i
pogodni su za rad po sistemu " U R A D I
SAM".
Za dvostruko bojenje hidrokarbolinom
i lakiranje hidrokarbolin lakom potreban
je sledeći materijal:
- brusni papir 0,020 tab/m2,
-minijum 0,020 kg/m2,
- hidrokarbolin impregnacija 0,085 kg/m2,
- hidrokarbolin "V" 0,260 kg'm 2 ,
- hidrokarbolin lak 0,130 kg/m2,
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 6,5 m 2 .
BOJENJE GRAĐEVINSKE
STOLARIJE LAZURNIM BOJAMA
(IMITIRANJE PLEMENITIH
VRSTA DRVETA)
Premazivanjem nove građevinske stola­
rije i elemenata od drveta lazurnim bojama
može sc imitirati izgled bora, oraha, pali-
sanđera, svetlog hrasta, tikovine, mahago­
nija, abonosa i druge vrste drveta.
Lazurna boja jc dekorativno i zaštitno
sredstvo za građevinsku stolariju i ostale
elemente od drveta. Proizvedena je na ba­
zi specijalnih sintetskih smola, postojanih
pigmenata i dodataka za fungicidnu i bak-
tericidnu zaštitu. Prodire duboko u drvo i
štiti ga od truleži i vremenskih uticaja. La-
zurr.e boje se proizvode u više različitih
tonova svetlijc nijanse postižu se meša­
njem osnovnih tonova sa bezbojnom lazu-
rom. Lazurna boja jc namenjena za zaštitu
un jtrašnje i spoljašnjc stolarije, lasade od
drvela, zidne i plafonske lamperije i dr.

SL i.x2 — Pranje niirorazredivaćem drveta koje .\a<h:i
smolu (a), brušenje brusnim papirom i čišćenje prašine
(b), premaz lazumom bojom prvi put (c), premaz lazur-
nom bojom drugi put (d)
66
Boja se nanosi četkom u 2 do 3 sloja; za
unutrašnju zaštitu dovoljna su dva sloja.
Lazurna boja je fabrički pripremljena za
upotrebu i nije potrebno da sc razredujc.
Napomena: Pre upotrebe, a i u toku
rada, materijal obavezno promešati radi
bolje homogenizacije.
Alat, posude i ruke očistiti razredivačem
ili benzinom.
Kada se prekine sa radom ambalažu do­
b r o zatvoriti zbog isparljivosti, a alat
očistiti.
Materijal je zapaljiv i spada u 1/2 grupu.
Ne bojiti u blizini plamena ili mesta gde se
vrši zavarivanje.
P o s t u p a k rada
Novu građevinsku stolariju (masivno
drvo i furnir) treba kvalitetno izbrusiti po
dužini teksture drveta. Preporučljivo je
brušenje sledećom krupnoćom brusnih
papira:
I brušenje brusnim papirom N°60 - 80,
II brušenje brusnim papirom N° 100- 120 i
III brušenje brusnim papirom N°15() - 220.
Nakon brušenja četkom odstraniti najsi­
tniju prašinu.
Drvo bogato smolom, pre prvog bojenja
oprati nitrorazredivačem. Kod drvenih
površina koje su ranije premazivane firnaj­
zom ili bezbojnim bikovima, površinski sloj
treba p o t p u n o ukloniti, izbrusili i očistiti
od prašine.
Kada su površine pripremljene (fino
izbrušenc sa tri vrste brusnog papira i oči­
šćene od prašine), boji se u tri sloja (prvi,
drugi i treći put) lazumom bojom. Lazurna
boja se nanosi četkom nakon 12 do 18 sati.
kada jc prethodni sloj p o t p u n o suv.
Za bojenje nove stolarije lazurnom bo­
jom u tri sloja potreban je sledeći ma­
terijal:
 - brusni papir N° 60 -80 0,010 tab/m,
2
- brusni papir N° 100 - 120 0,005 tab/m ,
2
- brusni papir N° 150 - 220 0,005 tab/m ,
2
-razredivač - nitro 0,010 kg/m i
-Iazurna boja (za tri sloja) 0,600 kg/m".
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že obojiti oko 10 do 12 m 2 .
R a d sa ovim materijalom je vrlo je­
dnostavan.
BOJENJE ULJANOM BOJOM NA
NOVOM K R E Č N O M MALTERU
BOJENJE ULJANOM BOJOM
Novomalterisanc zidove krečnim malte­
rom okrečiti gašenim krečom. Okrcčene
zidove izgletovati krečnim gletom ili dis-
perzionim kitom. Kada se glet potpuno
osuši, izbrusiti sitnozrnim brusnim papi­
rom i suvom četkom (šajbnom) i dobro
očistiti od prašine. Suvi i čisti zidovi impre­
gniraju se (premazuju) polufirnajzom ili
razredenim firnajzom uljanim razrediva-
čem u odnosu 50 : 50. Impregnirani zidovi
suše se 24 sata. Suvi zidovi sc provlače
pripremljenim kitom optimalne konzis­
tencije (gustinc). Nakon 24 sata kitovane
površine se bruse sitnozrnim brusnim pa­
pirom, čiste i mestimično kituju uljanim
kitom (natkitovanje). Ovako o b r a đ e n e
površine su spremne za bojenje priprem­
ljenom (toniranom) uljanom bojom. Boje
se u dva sloja (prvi i drugi put), u razmaku
od 24 sata. Za prvi premaz uljanu boju
malo razrediti smešom firnajza i uljanog
razredivača ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog
razredivača). Pripremljena boja, radi bo­
ljeg razredivanja, nanosi se specijalnom
četkom (fetraberom). Rastcrivanje boje
na zidu vrši se unakrsno, u vertikalnom i
horizontalnom pravcu, (da ne bi došlo do
curenja), sve dok se potpuno ne razlije i
prione za zid.
67
Drugi sloj pripremljene (tonirane) boje
nanosi sc na osušeni prvi sloj (četkom -
fetraberom) unakrsno (u vertikalnom i
horizontalnom pravcu), sve dok se potpu­
no ne razlije i veže za prvi obojeni sloj. Za
bojenje uljanom bojom osnovna je bela
boja, koja se po želji tonira uljanim bojama
drugih tonova. Toniranjc sc izvodi tako što
se ton dodaje postepeno, uz stalno meša-
njc osnovne boje mikserom ili pogodnom
drvenom lopaticom, sve dok nc dodc do
potpune homogenizacije.
Za bojenje zidova na novom krečnom
malteru potreban jc sledeći materijal:
- za osnovno krečenje - gašeni kreč
0,230 kg/m2,
- za gipsanje oštećenja - git 0,030 kg/m2,
- za gletovanje - gašeni kreč 0,720 kg/m ,
- za pripremanje - voda 0,550 kg/m2,
- za brušenje - brusni papir 0,040 tab/m2,
- za impregniranje - polufirnajz
0,095 kg/m2,
- za bojenje u dva sloja - uljana boja
0,210 kg/m2,
- za razredivanje - razredivač 0,030 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 7m 2 .
BOJENJE ULJANOM BOJOM I
EMAJLIRANJE
Zidove malterisane krečnim malterom
najpre okrečiti (četkom-šajbnom) odleža-
nim gašenim krečom. O š t e ć e n a mesta
(gnezda i udubljenja) zagipsovati gipsom.
Okrcčene zidove izgletovati krečnim gle­
tom (gašeni kreč sa dodatkom gita) ili dis­
perzivnim kitom, nerdajućim metalnim
glet-hoblom. Kada se glet p o t p u n o osuši,
površine izbrusiti sitnozrnim brusnim pa­
pirom, dobro očistiti suvom četkom (šaj­
bnom) od prašine.
Zatim se zidovi impregniraju (premazu­
ju polufirnajzom ili razredenim lanenim
firnajzom i uljanim razredivačem - 5 0 : 5 0 ) .
Imprcgnisani zidovi sc suše oko 24 sata.
Impregnisane površine presvući kitom.
Kada se kit dobro osuši, izbrusiti sitno-
zrnim papirom a male neravnine kitovati
uljanim kitom ( n a t k i t o v a n j e ) . O v a k o
obrađene površine spremne su za bojenje
pripremljenom (toniranom) uljanom bo­
jom. Boji se u dva sloja (bojenje prvi put i
bojenje drugi put), u vremenskom razma­
ku od 24 sata. Za prvi premaz boju malo
razrediti mešavinom firnajza i uljanog ra­
zredivača ( 7 0 % firnajza i 3 0 % razrediva­
ča). Pripremljena uljana boja nanosi sc na
zid specijalnom četkom (fetraberom).

57. .?. 13 — Gletovanje zidova krt Inim gletom ili dispenh ni "f kilom ia). brušenjegletovanih zidovasiutozrtiim brusnim
papirom Ih), impregi ,\ -ja obrušenih površina firnajzom (c), presvlačenje zidova kitom (d). fino bruienje zidova brusnim
papirom (ej\ mestunično kitovanje Ijj i b> >\- nje uljanom bojom prvi i drugi put (g)

68
Rasterivanje (razvlačenje) boje po zidu BOJENJE ULJANOM BOJOM
vrši se unakrsno, u vertikalnom i horizon­ STARIH ZIDOVA
talnom pravcu ( da boja ne bi curila), sve
dok se p o t p u n o ravnomerno nc razlije i SKIDANJE STARE BOJE
prione na zid. Drugi sloj (bojenje drugi
FABRIČKIM RASTVARAČIMA
put) sc nanosi na isti način kao i prvi sloj.
P o t p u n o suvi zidovi obojeni uljanom bo­
Staroj stolariji (naročito spoljnoj) ko^ i
jom bruse se najfinijim brusnim papirom
je više puta bojena, pa je boja ispucala i
(sitnozrni papir) i lakiraju. Prilikom nano­
Ijušlila sc, obavezno treba skinuti stare
šenja laka, važno je da lak nc curi, da je
slojeve boje. Ovo se postiže specijalnim
proceden, a četka mora biti oštra i potpu­
hemijskim sredstvima - omekšivačima i
no čisla. Prilikom lakiranja jc, takode, va­
rastvaračima. Od vrste starog premaza i
žno da sc radi bez prekidanja dok se jedna
podloge zavisi i izbor sredstava za skidanje
celina nc završi, jer sc lak brzo suši, pa se
stare boje.
poznaju spojevi (nastavci).
Sredstva za skidanje starih premaza su:
Prilikom nanošenja laka (četkom) na
- baze: salmijak, soda, natrijum-hidrok-
zid, lak razvlačiti unakrsno (vertikalno i
sid i kalijum-hidroksid, deterdženti, kalijev
horizontalno) po celoj površini, dok se
sapun i dr.
potpuno ravnomerno ne razlije i veže za
- rastvori: razni acetoni, alkoholi i dr.
osnovni sloj (uljanu boju). Sloj laka ne srne
Stara stolarija se najpre premazuje ras-
biti suviše tanak, jer sc u tom slučaju po­
tvaračem (omekšivačem boja) posle izve-
vršina neujednačeno oboji.
snog vremena, kada stara boja omekša,
Zidovi sc boje uljanim bojama i emajli­
čisti se specijalnim rastvaračem i špahlom.
raju u školama, zdravstvenim ustanovama,
Posle skidanja stare omekšane boje, stola­
obdaništima, kasarnama i si. rija sc pere deterdžentom i ispira čistom
Za bojenje uljanom bojom i emajliranje vodom.
na novom krečnom malteru potreban je
sledeći materijal:
- za krečenje - gašeni kreč 0,230 kg/m".
- za gipsanje oštećenja i gletovanje - gips
0,110 kg/m2,
- za gletovanje - gašeni kreč 0,720 kg/m".
- za pripremanje - voda 0,550 kg/m2,
- za brušenje - brusni papir 0,045 tab/m".
- za impregniranje - polufirnajz
0,095 kg/m2,
za kitovanjc i presvlačenje - kit
0,200 kg/m2,
- za dvostruko bojenje - uljana boja
2
0,180 kg/m .
- za emajliranje - lak-boja 0,120 kg/m2,
- za razredivanje - uljani razrcdivač
0,030 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
SI. 2.14 — Skidanje siare boje rasivaratima
oko 5 do 6 m 2 .

69
 Za skidanje stare boje fabričkim rastva-
račima, potreban je sledeći materijal:
2 Sveže obojeni elementi - plotovi (prozo­
- rastvarač - omekšivač boja 0,600 kg/m ,
- specijalni rastvarač
2
0,100 kg/m ,
- deterdžent
2
0,050 kg/m ,
-voda 11/m".
Stara boja sc može skidati paljenjem let-
lampom (pomoću: plina, propana, butana
ili benzina), špahlom i brušenjem granit-
papirom. Prilikom paljenja boje let-lam-
pom, lampu treba držati na odstojanju od
15 do 20 cm, zavisno od jačine i dužine
plamena, da pri radu nc bi sagoreli površi­
nu drveta.
BOJENJE MASNOM U U A N O M
BOJOM P O D L O G E SA KOJE JE
SKINUTA STARA BOJA
Stolariju sa koje se skinuta stara boja
raslvaračima ili paljenjem, dobro izbrusiti
grubljim brusnim papirom (radi skidanja
gareži ili mestimičnih ostataka stare boje).
Stolariju očistili od otpadaka i prašine čet­
kom pajalicom. Veća oštećenja i pukotine
zagipsati gipsom. Zatim, stolariju dobro
natopiti polufirnajzom ili razredenim fir­
najzom (impregnirati). Kada jc drvo upilo
firnajz, kilovati oštećena mesta uljanim ki­
tom pomoću špahle (pretkitovanjc). Kada
sc kit p o t p u n o osuši, preostale neravnine
kitovati i k o m p l e t n u površinu stolarije
presvući uljanim kitom (ibercigovanje).
Nakon 24 sata (kada sc kit potpuno osuši)
fino izbrusiti sitnozrnim papirom i preos­
tale n e r a v n i n e kitovati (natkilovanje).
Ovako o b r a đ e n e površine pripremljene su
za bojenje.
Pripremljena boja nanosi se iz posude
farbarskom četkom na površinu i razvlači
uzduž i popreko (unakrsno) sve dok se
ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje
prvi put) sc suši 24 sata, zatim se nanosi
70
drugi sloj (bojenje uljanom bojom drugi
put, po istom postupku).
ri i vrata) slažu se na držače (vešaljke) radi
sušenja.
Za bojenje masnom uljanom bojom po­
dloge sa koje je skinuta stara boja potre­
ban je sledeći materijal:
- grublji brusni papir 0,020 tab/m 2
- sitniji brusni papir 0,020 tab/iri ,
-gips 0,050 kg/m2,
- polul'irnajz 0,065 kg/m2,
- uljani kit 0,250 kg/m2,
- uljana boja 0,230 kg/m2,
- razredivač 0,025 kg/m",
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 6,5-7m 2 .
BOJENJE I EMAJLIRANJE
PODLOGE SA KOJE JE
SKINUTA STARA BOJA
Građevinsku stolariju, plakarc i ostale
elemente od drveta, sa kojih je skinuta
stara boja (rastvaračima ili paljenjem) do­
bro izbrusiti grubljim brusnim papirom i
četkom pajalicom skinuli garež i ostatke
stare boje. Veća oštećenja i pukotine na
stolariji zagipsovati gipsom.
Zaštite radi, stolariju dobro natopili za-
grejanim polufirnajzom ili razredenim fir­
najzom ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog
razredivača). Polufirnajz se nanosi iz po­
sude farbarskom četkom po celoj površini
stolarskog elementa. Poželjno je da se čelo
drveta premaze dva puta, jer sporije upija
polufirnajz. Kada jc drvo p o t p u n o upilo
firnajz, kitovati oštećena mesta uljanim ki­
lom pomoću špahli (pretkitovanjc). Kada
se naneti kit (pretkitovanje) osuši, preos­
tale neravnine kitovati i kompletnu površi­
nu stolarije presvući uljanim kitom
(ibercigovanje). Kitovanje i presvlačenje
kompletne podloge uljanim kitom obavlja
sc pomoću dve špahle, većom špahlom se BOJENJE ZIDOVA ULJANOM
zahvata kit iz posude, a manjom se sa veće BOJOM NA POSTOJEĆU
uzima potrebna količina kita i nanosi na ULJANU BOJU
podlogu. Nakon 24 sata, kada se kit potpu­
no osuši, fino izbrusiti sitno-zrnim papi­
Sa starih zidova obojenih uljanom bo­
rom i najmanje neravnine ponovo kitovati
jom odstrani sc potkorušena boja, a celi zid
(natkitovanjc). Ovako obrađene površine
spere 5% rastvorom deterdženta u vodi.
pripremljene su za bojenje masnom ulja­
Kada se zid osuši, izbrusi se srednje-zrnim
nom bojom.
brusnim papirom, a oštećena mesta i pu­
Pripremljena boja se iz posude nanosi
kotine iskituju uljanim kitom. Nakon 24
farbarskom četkom na podlogu i razvlači
sata (kada sc kit osuši) iskitovana mesta se
uzduž i popreko (unakrsno), sve dok sc
ponovno bruse sitnozrnim brusnim papi­
ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje
rom i vrši predbojenje kitovanih površina
prvi put) sc suši 24 sata, zatim se nanosi
uljanom bojom pripremljenog tona. Posle
drugi sloj - bojenje uljanom bojom drugi
sušenja (od 24 sata) vrši sc natkitovanjc
put, po istom postupku. najmanjih neravnina uljanim kitom. Ova­
Kada se obojena stolarija p o t p u n o osuši ko pripremljena površina zida dva puta sc
(najmanje 24 sata na temperaturi iznad 20 boji pripremljenom uljanom bojom.
°C) lakira sc. Temperatura prilikom laki­
Drugi (završni) sloj sc nanosi na pretho­
ra nj a lak-bojama treba da bude iznad 20
dni kada se ovaj p o t p u n o osuši (posle 1 do
°C; ako je niža lak se ne razliva, pa se
2 dana). Uljana boja nanosi se na zid far­
dobijaju deblji slojevi koji će sc prilikom
barskom četkom, premazivanje unakrsno
sušenja smežurati - naborati. Plotovi stola­
(vertikalno i horizontalno), sve dok se rav­
rije (prozori, vrata, žaluzine, kapci, vrata
nomerno ne razlije. Boja se zahvata iz po­
plakara i si.) prilikom lakiranja moraju sta­
sude farbarskom četkom u optimalnoj
jati horizontalno na nogarama i specijal­
količini, jer ako se zahvati previše boje i
nim s t o l o v i m a . L a k s c p r e m a z u j e
nanese na zid, boja curi.
lak-čclkom uzduž i p o p r e k o elementa
Opštc je pravilo da sc u jednom postup­
(unakrsno) više puta, dok sc ravnomerno
ku oboji cela površina od ugla do ugla ili
nc razlije. Lakirani plotovi slažu se hori­
od otvora do otvora (da sc prilikom preki­
zontalno na specijalne nogarc sa držačima
da kasnije nc poznaju nastavci). Prilikom
i suše se dva do tri dana.
pripremanja boje, toniranja, koristi se sa­
Za bojenje i emajliranje podloge sa koje mo boja na uljanoj bazi.
je skinuta stara boja potreban je sledeći
Za predbojenje kitovanih površina boja
materijal:
sc može malo razrediti uljanim kitom i
- grublji brusni papir 0,020 tab/m2,
uljanim razredivačem.
- sitniji brusni papir 0,020 tab/m",
- gips 2 Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
0,050 kg/m .
- polul'irnajz 0,065 kg/m", materijalom zatvoriti, a alat sprati uljanim
- uljani kit 0,280 kg/m2, razredivačem.
- uljana boja 0,200 kg/m2, Za bojenje zidova uljanom bojom na
- lak-boja za emajliranje 0,120 kg/m2, postojeću uljanu boj'u potreban jc sledeći
- razrcdivač 0,030 kg/m2, materijal:
Za osam sati jedan radnik može obojiti - brusni papir srednje krupnoće
5 - 5,5 m 2 (zrnavosti) 0,010 tab/m'

71
 - brusni papir sitne krupnoće
2
(zrnavosti) 0,015 tab/m ,
2
- deterdžent 0,020 kg/m ,
2
-uljani kit 0,130 kg/m ,
- uljana boja za predbojenje i dvostruko
2
bojenje 0,270 kg/m .
Za osam sati jedan radnik može obojiti
od 10 do 12 m 2 .
BOJENJE I EMAJLIRANJE
ZIDOVA PREKO STARE
EMAJLIRANE BOJE
Staru podlogu obojenu uljanom bojom i
emajliranu oprati 5% rastvorom deter­
dženta u vodi. Odstraniti potkorušenu sta­
ru boju špahlom i očistiti zid od prašine.
Kompletnu zidnu površinu izbrusiti bru­
snim papirom. Oštećena mesta i pukotine
kitovati uljanim kitom (pretkitovanjc).
Kada se kit osuši, oboje se kitovana mesta
("flanovanjuju"). Posle 24 sata ponovo se
kituje. Ibercigovane površine suše sc 1-2
dana, a zatim se bruse brusnim papirom i
neravnine ponovo kituju (natkitovanjc)
uljanim kitom. Ibercigovane površine boje
se prvi put pripremljenom bojom farbar­
skom četkom, tako što se boja iz posude
nanosi na zidnu površinu namazom i ra­
zvlači unakrsno (vertikalno i horizontal­
no), sve dok se ravnomerno nc razlije.
Drugo bojenje izvodi se na isti način kao
i prvo bojenje. Drugo bojenje izvodi se
kada sc prvi sloj p o t p u n o osuši - posle 24
sata.
Završni sloj jc emajliranje - lakiranje
lak-bojom. Lak-boja nanosi sc pravouga-
onom, čistom i čvrstom lak-četkom. Lak-
boja se zahvala iz posude u optimalnim
količinama i nanosi na zid razvlačenjem
unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve
dok se p o t p u n o ne razlije. Na zidu se ne
smeju pojavljivati mlaznice (boja ne srne
da curi). Posuda iz koje se zahvata lak
72
mora biti čista, obično je od plastike ili
nerdajućeg lima. Optimalna radna tempe­
ratura za vreme lakiranja je od 18 do 24°C.
Ako je temperatura niža - lak se slabo
razliva, a pri visokim temperaturama - brzo
se suši. Ako sc radi pri niskim temperatu­
rama, lak treba mlako zagrejati da bi se
moglo normalno lakirati.
Kada se sa radom prekine ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat dobro očistiti
(oprati uljanim razredivačem).
Opštc jc pravilo da se kada sc radi sa
uljanim bojama i lak-bojama koristi uljani
razredivač, nikako nitro-razredivač.
Za bojenje i emajliranje zidova preko
stare emajlirane boje potreban je sledeći
materijal:
- brusni papir srednje krupnoće
(zrnavosti) 0,010 tab/m2,
- deterdžent za pranje 0,020 kg/m2,
- brusni papir sitne krupnoće
(zrnavosti) 0,025 tab/m2,
- uljani kit za pretkitovanjc 0,060 kg/m2,
- uljani kit za presvlačenje -
ibercigovanje 0,150 kg/m2,
- uljana boja za predbojenje i dvostruko
bojenje 0,290 kg/m2,
- lak-boja za emajliranje
2
0,120 kg/m ,
- razredivač za razredivanjc i pranje
2
alata 0,035 kg/m .
Za osam sati jedan radnik može obojiti
i emajlirati oko 5,5 do 6,5 m 2 .
POVLAČENJE CRTA ULJANOM
B O J O M (ULJANA LINIJA) NA
OBOJENOJ POVRŠINI
Uljanom bojom sc boje delovi zidova
soklc u školama, zdravstvenim ustanova­
ma, dečjim vrtićima, kasarnama - visine
150 do 200 cm od poda. Preostali deo zi­
dova (do plafona) boji se drugim materija­
lima ( k r e č e n j e , p o s e b n o b o j e n j e ,
emulzivne boje i si.). Da bi sc odvojile boje
ovako obojenih zidova izvlače sc linije
uljanom bojom u nekom drugom tonu. Ši­
rina linije zavisi od visine sokle i od visine
prostorije.

Izvlačenje linije širine od 5 do 10 mm

Linije se izvlače ili crtaju uljanom bo­

jom, pomoču drvenog ili metalnog lenjira
uzanim (specijalnim) četkama za izvlače­
nje linija. Na zidu se prvo olovkom izmeri
visina i nacrta horizontalna linija, pored
koje se postavlja lenjir. Pored lenjira se
uzanom četkom pažljivo u istoj širini pov­
lači četka sa zahvaćenom bojom.
Za izvlačenje linije uljanom bojom širi­
ne od 5 do 10 mm potrebna je uljana boja,
i to 0,006 kg za 1 m linija.
Za osam sati jedan radnik može da izvu­
če oko 100 m linije.
57. 2/5 — Izvlačenje linija uljanom bojom
Ako su površine zamašćene (masti, ulja,
bitumen ili katran), obavezno ih treba
odmastiti pre antikorozivne zaštite.
Odmašćivanjc sc vrši raznim rastvarači­
ma ili benzinom. Bitumen je lako rastvor-
ljiv u svinjskoj masti, a mast se lako
odmašćujc razredivačima.

Izvlačenje linije širine od 12 do 15

mm

Postupak izvlačenja linija uljanom bo­

jom širine 12-15 mm isti jc kao prethodni.
Razlika jc samo u tome što jc potrebno
nešto više materijala i radnog vremena.
Za izvlačenje linija uljanom bojom širi­
ne od 12 do 15 mm potrebna jc uljana boja,
i to 0,012 kg/m linije.
Za osam sati jedan radnik može izvući
oko 60 do 65 m linija.

BOJENJE NOVE GRAĐEVINSKE

BRAVARIJE I L I M A R I J E

Čelik, gvožđe i lim podložni su rdanju

(koroziji), pa jc n e o p h o d n o da se zaštite
od korozije. Površine koje su izložene
atmosferskim uticajima treba pripremiti za
bojenje. Treba ih očistiti od korozije (rde)
57. 2.16 — Bojenje građevinske bravarije
hemijskim ili mehaničkim putem.

73
B O J E N J E U L J A N O M ILI Za osam sati jedan radnik moze obojiti
ALKIDNOM BOJOM METALNIH oko 7,0 do 7,5 m .
PROZORA, VRATA, Postupak izvođenja pojedinih operacija
P R E G R A D N I H Z I D O V A I SL. jc jednostavan, pa sc radovi mogu izvesti
po sistemu " U R A D I SAM"
Metalne elemente detaljno očistiti bru­
snim papirom za metal od rdc, a po potrebi
i čeličnim četkama. Rda se mora skinuti do BOJENJE ULJANOM BOJOM
površine metala. Iako jc ta operacija je­ GVOZDENIH OGRADA,
dnostavna (obavlja jc nekvalifikovani ra­ R E Š E T K I I SL.
dnik), vrlo jc važna, jer na mestimasa kojih
nije skinuta rda, posle zaštite i bojenja Gvozdena ograda sc detaljno očisti od
dolazi do pucanja i ljuštenja boje, a koro­ rdc brusnim papirom za metal i premaze
zija se proširuje. Očišćene površine mini- (minizira uljanim minijumom). Kad se mi­
ziraju se (premazuju) uljanim minijumom. nijum osuši, boji sc uljanom bojom (prvi
Minizirane površine bruse sc sitnozrnim put).
brusnim papirom za metal (treba voditi
računa da se minijum nc ošteti). Nakon
brušenja, neravnine na spojevima metal­
nih elemenata i oštećena mesta se kituju
(pretkilovanje) a cela površina kitujc ulja­
nim kitom. Kada sc kit osuši (24 sata) po­
novno sc brusi brusnim papirom i boji
uljanom lak-bojom (prvi put). Kada sc prvi
sloj p o t p u n o osušio (posle 24 sata), drugi
put se boji uljanom bojom ili alkidnom
bojom.
Na kraju sc farbarskom četkom nanosi
specijalna lak-boja (bojenje treći put).
Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom
četkom i razmazuje sc unakrsno (vertikal­
no i horizontalno), dok se p o t p u n o ne ra­
zlije (da nc curi lak-boja).
Kada sc prekine sa radom ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprali razre­
divačem.
Za bojenje uljanom bojom prozora, vra­
ta, metalnih pregrada i si. potreban jc sle­
deći materijal:
- brusni papir za metal 0,030 tabmr,
- uljani minijum 0,150 kg/m2,
- uljani kit 0,100 kg/m2,
- uljana boja 0,220 kg/m2,
- specijalna lak-boja 1,066 kg/m2 i SI. 2.17 — Bojenje ograde
- razrcdivač 0,030 kg/m2.

74
 Boja sc nanosi kao u prethodnom pos­
tupku. Kada jc prvi sloj potpuno suv (na­
kon 24 sata), boji sc uljanom ili alkidnom
bojom (drugi put). Završno bojenje speci­
jalnom lak-bojom (bojenje treći put) obav­
lja se kada je drugi sloj p o t p u n o suv. Boja
sc nanosi pljosnatom farbarskom četkom i
razvlači unakrsno (vertikalno i horizontal­
no), dok se specijalna lak-boja ravnomer­
no ne razlije.
Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati razre­
divačem.
Za bojenje gvozdenih ograda, rešetaka
i slično potreban je sledeći materijal:
- brusni papir za metal 0,015 tab/iri ,
- uljani minijum 0,150 kg/m2,
- uljana lak-boja 0,220 kg/m2,
- specijalna lak-boja 0,836 kg/m2 i
- razrcdivač za razred. 0,020 kg/m2.
Za osam satijedan radnik može obojiti
oko 9 do 9,5 m .
Postupak jc vrlo jednostavan, a može se
raditi po sistemu " U R A D I SAM".
BOJENJE ANTIKOROZIVNOM
B O J O M LIMENE KROVNE
POVRŠINE
Priprema (čišćenje) krovnog lima zavisi
od toga da li je lim nabavljen iz fabrike
( p o t p u n o nov - zamašćen) ili sa skladišta
građevinskog materijala (gde jc dugo sta­
jao i počeo da korodira). Ako jc lim zama­
šćen, pre nego što se počne sa bojenjem
obavezno ga treba odmastiti benzinom
(benzinom sc premaze površina krovnog
lima). Ako je, pak, ugrađeni lim korodirao,
rda se skida brusnim papirom, a prašina
očisti četkom pajalicom. Kada sc lim očisti
površina lima sc premaze, penetrira pljo­
snatom farbarskom četkom reaktivnom
bojom (vaš prajmer).
75
Reaktivna boja omogućuje bolje pri­
anjanje a n t i k o r o z i v n o boje za limenu
površinu.
Samo bojenje sastoji se iz osnovnog bo­
jenja i završnog bojenja. Osnovno bojenje
izvodi sc unakrsnim mazanjem antikoro-
zivne boje pljosnatom farbarskom četkom
(FAUST-čctka) na površinu lima (razvla­
čenje u oba pravca), da bi sc boja p o t p u n o
razlila i nancti sloj boje bio iste debljine.
Osnovno bojenje sastoji se iz dva bojenja
(prvo i drugo bojenje).
Završno bojenje izvodi sc nanošenjem
alkidne boje u dva sloja (prvo i drugo bo­
jenje). Postupak bojenja isti je kao i kod
osnovnog bojenja. Kompletno bojenje za
potpunu antikorozivnu zaštitu sastoji se iz
pet premaza (pet slojeva). Osnovno pravi­
lo je da se svaki sledeći sloj nanosi na
prethodni kada je prethodni p o t p u n o suv.
Postoji više načina antikorozivne zaštite
limenih krovova. Ovde je izložen najčešći
način zaštite (standardni), koji zadovolja­
va jugoslovcnskc standarde.
Bojenje jc jednostavno, može ga izvesti
amater po sistemu " U R A D I SAM".
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvorili, a alat oprati razre­
divačem.
Za bojenje limene krovne oplate (lime­
nih krovova) potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir za metal 0,010 tab/m2,
- benzin za odmašćivanjc 0,050 kg/m ,
2
- reaktivna boja (vaš prajmer) 0,150 kg/m2,
- antikorozivna boja (osnovno
bojenje) 0,250 kg/m",
-alkidna boja (pokrivno bojenje)
2
0,280 kg/m i
- razrcdivač za pranje alata 0,015 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 6,0 do 6,5 m 2 .
BOJENJE ANTIKOROZIVNOM
BOJOM ŽLEBOVA (UVALA,
IKSNI, O L U K A , O L U Č N I H C E V I
I SL.) O P Š I V E N I H L I M O M
Limeni delovi (elementi), bilo da su za­
hvaćeni korozijom ili zamašćeni, čiste se
istim sredstvima i istim postupkom kao i
limene korvne površine. Očišćene limene
površine boje se reaktivnom bojom (vaš
prajmer) - penetracija.
Osnovno bojenje antikorozivnom bo­
jom vrši se dva puta, kao i kod limenih
krovova.
Završno bojenje alkidnom bojom tako-
de se vrši pljosnatom farbarskom četkom
( F A U S T - č e t k o m ) , razvlačenjem boje
unakrsno, sve dok se boja ravnomerno ne
razlije, da ne bi curila, naročito kod olu-
čnih cevi. I ovo bojenje se obavlja dva puta.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati razrc-
divačem.
Za bojenje antikorozivnom bojom lime­
nih žlebova (uvala, iksni, oluka, olučnih
cevi i si.) potreban je sledeći materijal:
2
- brusni papir za metal 0,012 tab/m ,
- benzin za odmašćivanje 0,050 kg/m2,
2
- reaktivna boja (vaš prajmer) 0,160 kg/m ,
- antikorozivna boja (osnovno
bojenje) 0,265 kg/m2,
-alkidna boja (pokrivno bojenje)
2
0,295 kg/m i
- razredivač za pranje alata 0,015 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 3,5 do 4,0 m 2 limarskih elemenata.
B O J E N J E STAROG METALNOG
N A M E Š T A J A LAK-BOJAMA
Korodirana mesta na starom nameštaju
izbrusiti brusnim papirom za metal i očis­
76
titi prašinu. Nakon brušenja, celokupnu
površinu premazati benzinom (radi odma-
šćivanja).
Očišćen nameštaj obojiti osnovnom bo­
jom za metal (farbarskom četkom). Kada
se osnovni premaz osuši, površinu presvu­
ći uljanim kitom za metal. Kad se kit osuši
(posle 24 sata) izbrusiti nameštaj vodoot-
pornim brusnim papirom (fino brušenje).
Izbrušene površine obojiti lak-bojom za
nameštaj (prvi put). Veličina i oblik far­
barske četke zavise od oblika nameštaja.
Boja se razmazuje sve dok se ravnomerno
ne razlije (ne curi). Kada se prvi sloj osuši
(posle 1 - 2 dana), obojiti nameštaj lak-bo­
jom (drugi p u t ) , isto kao i kod prvog
bojenja.
Drugi put sc boji jedna celina (deo celi-
ne) bez prekida, da se ne bi poznavali
nastavci. Kada se prekine sa radom, amba­
lažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati
(očistiti) razredivačem.
Za bojenje starog metalnog nameštaja
potreban je sledeći materijal:
- brusni papir za brušenje 0,015 tab/m2,
- benzin za odmašćivanje 0,050 kg/m2,
-osnovna boja za premaz metala
2
0,100 kg/m ,
- uljani kit za metal za presvlačenje
0,120 kg/m2,
- vodootporni brusni papir za fino
brušenje 0,020 tab/m2,
- lak-boja - za bojenje prvi put 0,150 kg/m2
- specijalna lak-boja za bojenje
drugi put 1,85 kg/m^i
- razredivač 0,150 kg/m".
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 4,50 m 2 starog metalnog nameštaja.
BOJENJE S T A R E BRAVARIJE I
LIMARIJE
SKIDANJE STARE BOJE
STRUGANJEM I BRUŠENJEM
Stara boja sa limarije i bravarije sc struže
i brusi specijalnim granat-papirom (do me­
talne površine).
Za struganje boje sa jednostranih, rav­
nih i glatkih površina potrebno jc 0,050
TAB/m 2 granat-brusnog papira.
Za osmočasovno radno vreme jedan ra­
dnik (amater) može skinuti oko 10 m 2 sta­
re boje.
Za skidanje stare boje sa čeličnih roletni
i radijatora potrebno je 0,080 lab/m 2 gra­
nat-brusnog papira, a za osmočasovno ra­
dno vreme može se skinuti oko 8 m stare
boje.
Za skidanje stare boje sa profilisane bra­
varije potrebno je 0,120 tab/m 2 granat-
brusnog papira, a za osmočasovno radno
vreme jedan radnik može skinuti oko 6,5
m stare boje.
SKIDANJE STARE BOJE
RASTVARANJEM OBOJENE
METALNE POVRŠINE.
Obojeni metal se premaze hemijskim
sredstvom za omekšavanje s t a r e boje
(omckšivač boje). Kada stara boja omek­
ša skida se i čisti specijalnim rastvaračima.
Za skidamo stare boje omekšivačem s
jednostranih, ravnih i glatkih površina po­
treban jc sledeći materijal:
2 pregrada sa kojih je skinula stara boja po­
- omckšivač bojo 0,600 kg/m i
specijalni rastvarač 0,100 kg/m 2 .
Za osam sati jedan radnik (amater) na
ovaj način može skinuti oko 10 m 2 s'are
boje.
11
Za skidanje stare boje omekšivačem sa
čeličnih roletni, radijatora i cevi za radija­
tore potreban je sledeći materijal:
2
- omckšivač boje 0,800 kg/m oi
- specijalni rastvarač 0,100 kg/m".
Za osam sati jedan radnik (amater) na
ovaj način može skinuti oko 8 m 2 stare
boje.
Za skidanje stare boje na profilisanoj
bravariji omekšivačem potreban jc sledeći
materijal:
- omckšivač boje 0,950 kg/m" i
- specijalni rastvarač 0,120 kg/m2
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že skinuti oko 6,5 m stare boje.
BOJENJE G V O Z D E N I H VRATA,
P R O Z O R A , P R E G R A D A I SL. S A
KOJIH J E S K I N U T A S T A R A
BOJA
Površine elemenata izbruse sc brusnim
papirom i očiste od prašine. Zatim sc za­
štite od korodiranja i premazu sc uljanim
minijumom (farbarskom četkom).
Kada sc minijum osuši, površine se kitu­
ju i presvlače kitom za metal. Posle 24 sata
izbruse se staklenim papirom (staklcnac).
Izbrušene i oči" :cnc površine se prvi put
boje uljanom bojom ili alkidnom bojom
(farbarskom četkom). Boja se razmazuje
unakrsno (uzduž i popreko) do potpunog
razlivanja. Razlivena boja je glatka, a na­
neti sloj boje ima istu debljinu. Kada se
P'-vi sloj osuši ( 1 - 2 dana), boji se drugi put
uljanom ili alkidnom bojom (postupak je
sličan kao i kod prvog bojenja).
Za bojenje gvozdenih vrata, prozora i
treban je sledeći materijal:
- brusni papir /.a brušenje 0 050 tab/m",
- uljani minijum za minizL anje 0,150
- ki: za metal za kitovanje i
presvlačenje 0,200
 - staklasti papir (slaklcnac) za
2
brušenje 0,010 TAB/m ,
- uljana ili alkidna boja za bojenje
2
(I i 11 put) 0,250 kg/m i
- razrcdivač za razredivanje i pranje
2 KOJE JE SKINUTA STARA BOJA
alata 0,050 kg/m .
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 6,5 do 7 m 2 . Kada sc prekine sa radom,
ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat
oprati razredivačem. Prilikom miniziranja
posudu sa minijumom povremeno promc-
šati radi homogenizacije.
BOJENJE STARIH METALNIH
P R O Z O R A , V R A T A I SL. P R E K O
STARE BOJE
Staru boju izbrusiti staklcnccm (brusni
papir za metal) i očistiti od prašine. Olju­
štena mesta sa kojih jc otpala stara boja
minizirati uljanim minijumom. Oštećena
mesta koja su prethodno minizirana kito-
vati kitom za metal. Kada sc kit osuši izbru­
siti s t a k l e n c c m - brusnim papirom za
metal.
Ovako sređenu bravariju obojiti ulja­
nom ili alkidnom bojom dva puta. Drugi
put se boji kada je prvi sloj potpuno suv
(posle jedan do dva dana). Boja sc iz po­
sude zahvata farbarskom četkom (flah-
č e t k o m ) i razmazuje u n a k r s n o na
bravarski element (uzduž i popreko) do
potpunog razlivanja.
Za bojenje starih metalnih prozora, vra­
ta, pregrada i si. uljanom ili alkidnom bo­
jom potreban jc sledeći materijal:
- staklenasti papir (staklcnac) za
2
brušenje 0,030 tab/m ,
- uljani minijum za popravke 0,040 kg/m2,
- kit za metal - za kitovanjc oštećenih
mesta 0,060 kg/m2,
uljana ili alkidna boja za bojenje
0,220 kg/m2 i
- razredivač - za razredivanje i pranje
alata 0,030 kg/m2.
78
Za osam sati jedan radnik može obojiti
2
oko 7,00 m .
BOJENJE STARE LIMARIJE SA
Korodirana limarija sc dobro izbrusi
brusnim papirom i očisti četkom od praši­
ne. Očišćena limarija se premaze uljanim
minijumom (farbarskom četkom).
P r e početka miniziranja i povremeno
tokom rada minijum promešati. Kada sc
minijum osuši, limarija se boji uljanom ili
alkidnom bojom (prvi put). Boja sc iz po­
sude farbarskom četkom (flah-četka) na­
nosi na lim i razmazuje unakrsno (uzduž i
popreko) radi boljeg razlivanja.
Drugi put se boji uljanom ili alkalnom
bojom kada sc prvi sloj osušio (nakon je­
dnog do dva dana).
Drugi sloj se nanosi isto kao i prvi sloj.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati uljanim
razredivačem.
Za bojenje stare limarije sa koje je ski­
nuta stara boja potreban je sledeći ma­
terijal:
2
- brusni papir - za brušenje 0,020 tab/m ,
uljani minijum - za miniziranje
0,200 kg/m2,
- uljana ili alkidna boja za bojenje
(dva puta) 0,250 kg/m2 i
- razredivač - razredivanje i pranje
2
alata 0,030 kg/m .
Za osam satijedan radnik može obojiti
oko 8 do 8.5 m .
BOJENJE STARE LIMARIJE
PREKO STARE BOJE
Stara limarija se izbrusi staklastim papi­
rom ( s t a k l c n a c ) i očistiti č e t k o m od
prašine.
 Mesta sa kojih jc otpala stara boja mini-
ziraju sc uljanim minijumom.
Pokrivno bojenje (prvi put) vrši se ulja­
nom ili alkidnom bojom. Boja sc nanosi
pljosnatom farbarskom četkom (flax-čet-
ka) iz posude na limenu površinu i razma­
zuje. Kada se prvi sloj osušio (posle jednog
do dva dana) vrši se bojenje uljanom ili
alkidnom bojom istim postupkom.
Za bojenje stare limarije preko stare
boje potreban je sledeći materijal:
- staklasti papir (staklcnac) 0,020 tab/m2,
- uljani minijum 0,040 kg/m2,
- uljana ili alkidna boja 0,220 kg/m2 i
- uljani razredivač 0,030 kg/m2.
Za osam sati j e d a n radnik može obojiti
oko 10 do 11 m" stare limarije preko stare
boje.
B O J E N J E N O V I H RADIJATORA,
CEVI I U R E Đ A J A C E N T R A L N O G
GREJANJA
Radijatori se proizvode od livenog gvo­
zda i od čeličnog lima. Kupljeni radijatori
mogu bili zamašćeni od ulja ili zaprljani
bitumenom ili drugim materijalom. Pre
ugradnje, radijatore treba odmastiti odgo­
varajućim razredivačem ili benzinom.
SI. ZJ8 — Bojenje radijatora, a — brušenje radijatora staklenim brusnim papirom (staklenac), b — čišćenje radijatoru od
prljavštine čeličnom četkom i krpom ili četkom pajalicom, c — osnovno bojenje radijatora lak bojom prvi i drugi put čet­
kom sa povijenom drškom
79
Radijatori sc od korozije mogu čistiti
mehaničkim putem (korund-papirom i če­
ličnim četkama) i hemijskim putem (kise­
linama)
BOJENJE RADIJATORA OD
LIVENOG G V O Z D A I
ČELIČNOG LIMA
Posle izvedenih radova instalacije cen­
tralnog grejanja i izvršene hladne probe,
ispusti sc voda iz instalacije i radijatori
(grejna tela) demontiraju.
Radijatori sc boje u zagrejanoj prostori­
ji, posle izvedenih molerskih i tapetarskih
radova, da bi se mogla obraditi površina
zida iza radijatora.
Radijatori se istružu čeličnim četkama
(ako je potrebno) i bruse staklenim bru­
snim papirom (staklenac). Korodivni ot­
paci i prašina odstranjuju sc
četkom-pajalicom. Očišćeni radijatori
premazuju se osnovnom (temeljnom) bo­
jom - osnovno bojenje pomoću specijalnih
četki za bojenje radijatora (četke sa povi­
jenom krivom drškom). Kada se osnovna
boja osuši (obično posle 24 sata) radijatori
sc boje lak-bojom (prvi put). Radijator sc
postavi na dva podmetača (daščice) tako
da gornja strana radijatora ("glava radija­
tora") stoji na podmetačima. Četkom za
bojenje nanosi se lak boja na donju stranu
(donja sirana namonliranog radijatora) i
razmazuje po celoj površini (donja strana,
bočne strane, lice i naličje radijatora). Za­
tim se radijator okrene, postavi na daščice
i boji gornja strana ("glava radijatora").
Ovakav način postavljanja radijatora je
neophodan da radijator lak-boja ne bi cu­
rila i stvarala kapljice na donjoj strani ra­
dijatora.
Kada sc radijator lak-boja osuši (posle
jedan do dva dana) radijator se drugi put
boji radijator-lak bojom (završno bojenje).
Radijator lak-boja jc bela, a možemo je
po želji tonirati radijator lak-bojom za to-
niranjc ("tecopal lak" istog je sastava kao
radijator-lak, a može se nabaviti u pakova-
njima od 250 g). Radijalor-lak-boja se ra-
z r e d u j e s p e c i j a l n i m r a z r e d i v a č e m ili
terpentinom.
Radijator lak-boja može izdržati tempe­
raturu do 1S0°C a da nc promeni boju.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom dobro zatvoriti, a alat oprati
•razredivačem.
Za bojenje novih radijatora od livenog
gvozda i čeličnog lima potreban je sledeći
materijal:
2
- staklasti papir (slaklcnac) 0,020 tab/m ,
2
- osnovna boja 0,130 kg/m ,
- radijator lak-boja za dvostruko
bojenje 0,200 kg/m2 i
- specijalni razrcdivač 0,060 kg/m .
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že obojiti o k o 12 do 15 m .
N a p o m e n a : Radijatori sc na velikim
gradilištima mogu bojiti špricanjem pomo­
ću kompresora, utapanjem radijatora u li­
mena korita napunjena radijator
lak-bojom i specijalnim vunenim valjcima
sa kiivom ručicom.
80
BOJENJE G V O Z D E N I H CEVI
CENTRALNOG GREJANJA I
DRŽAČA RADIJATORA
Gvozdene cevi izbrusiti staklastim bru­
snim papirom (odstraniti idu, malter, kreč,
kit i boju) i četkom očistiti od prašine.
Očišćene cevi premazati osnovnom (te­
meljnom) bojom (koristiti manje pljosnate
radijalor-čclkc). Kada sc osnovni sloj, bo­
ja osuši, cevi obojiti radijator lak bojom po
istom postupku kao i radijatore. Kada sc
prvi sloj potpuno osuši (posle jedan do dva
dana) cevi sc boje drugi put radijator lak -
bojom.
Za bojenje gvozdenih cevi centralnog
grejanja i držača radijatora potreban jc
sledeći materijal:
-staklasti brusni papir (staklenacj
0,020 tab/m2,
- osnovna boja 0,130 kg/m",
- radijator lak boja - dvost. bojenje
0,220 kg/m2 i
- razrcdivač 0,050 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že obojiti oko 5 do 5,50 m .
BOJENJE IZOLIRANE
POVRŠINE NA CEVIMA
Izolirane površine na cevima centralnog
grejanja izbruse se staklastim brusnim pa­
pirom (staklenac) i očiste od prašine. Oči­
šćene površine impregnišu sc premazom -
polufirnajzom. Kada sc impregnacija osuši
i penetrira za podlogu, obojiti cevi (prvi
put) specijalnom izolacionom bojom. Izo-
la« iona boja nanosi sc farbarskom četkom.
Pu. počelka rada. a povremeno i tokom
i ada izolacionu boju promešati. Kada se
prvi sloj osuši cevi se boje izolacionom
bojom (bojenje drugi put;. Boja se farbar-
skom četkom razmazuje uzduž i popreko
da bi se razlila i dobro pokrila površinu.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati razre-
divačem.
Za bojenje površine izolacije na ccvima
centralnog grejanja potreban je sledeći
materijal:
-staklasti brusni papir (staklenac)
0,010 tab/m2,
- polul'irnajz za impregnaciju 0,095 kg/m".
- izolaciona boja - za bojenje I i II put
0,200 kg/m2 i
- razredivač za razredivanje i pranje
alata 0,050 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že obojiti oko 9,50 do 10 m 2 .
R A Z N I F A R B A R S K I RADOVI
LAKIRANJE PARKETA
BEZBOJNIM
DVOKOMPONENTNIM LAKOM
Prc lakiranja, novopostavljcni parket
(klasični, lamclni, ornament-parket i spe­
cijalni parket) se obavezno hobluje (stru­
že) mašinom za hoblovanjc parketa dva
puta. Prvo hoblovanjc parketa vrši se kru-
pno-zrnim korund papirom oznake br. 40
- 60, a drugo hoblovanjc sitnozrnim ko­
rund papirom oznake br. 80 - 120. Ostru-
g a n a p o v r š i n a d e t a l j n o s e očisti o d
najsitnije prašine četkom za parket, još
bolje usisivačem. Očišćeni parket se lakira
tri puta dvokomponentnim lakom (kom­
p o n e n t a "A" - lak, k o m p o n e n t a "B"
očvršćivač).
K o m p o n e n t e "A" i "B" mešaju sc u ra-
zmeri 1:1, a priprema sc količina kojaćc sc
utrošiti u roku od 4 do 8 sati.
K o m p o n e n t e se mogu nabaviti u pro-
davnicama boja i bikova samo kao garnitu­
ra (jedan dco laka i jedan deo očvršćivača).
81
SI. 219 —Detalj lakiranja klasičnog parketa dvokompo­
nentnim parket-lakom
u bocama od 1 litra ili limenim pocinkova-
nim kantama (veća pakovanja).
Lak se na parket premazuje ravnim pra-
vougaonim gustim četkama, a počinje sc
lakirati od najudaljenije tačke od ulaznih
vrata u prostoriju prema vratima. U lakira­
nu prostoriju se ne srne ulaziti 24 sata, dok
sc lak potpuno ne osuši. Prostorija koja sc
lakira mora biti prazna.
Sledeći sloj laka nanosi sc na prethodni
kada jc on p o t p u n o suv (posle 24 sata).
Kada se prekine sa radom ambalažu sa
materijalom dobro zatvoriti. Tokom laki­
ranja prostorije obavezno provetravati jer
lak brzo isparava, pa može doći do eksplo­
zije i trovanja radnika, pogotovu ako se
lakira velika površina.
Za 8 sati jedan radnik može izlakirali
(jedan sloj) oko 60 do 75 m .
Za struganje parketa mašinom i lakira­
nje bezbojnim dvokomponentnim lakom
potreban je sledeći materijal i energija:
2 2
- brusni papir N° 40 - 60 0,02 m /m ,
- brusni papir N° 80 - 12- 0,02 m 2 /m 2
- električna energija 0,33 kw/m ,
- lak-komponcnta "A" 0,150 l/m2,
- očvršćivač komponenta "B" 0,150 l/m2 i
 - razrcdivač za pranje alata 0,030 kg/m 2.
Jedan radnik može kompletno izlakirati
(tri puta) od 20 do 25 m .
2
M E R E N J E I NAČIN OBRAČUNA
RADOVA
Merenje i obračun se vrši po m ili ko­
madu. Za novogradnju, adaptacije i održa­
vanje uzima se mera na licu mesta.
Za radove koji se obračunavaju po ko­
madu sa naznačenim dimenzijama, odstu­
panje ±5 cm od jedne merc navedene u
tehničkom opisu ne uzima se u obzir. Za
veća odstupanja, makar ijedne dimenzije,
tolerancija se ne uzima u obzir i obračun
se menja procentualno u odnosu na pra­
menu obrađene površine.
Radovi u prostorijama sa stepenastim ili
kosim podom, sa neravnim kosim plafo­
nom ili svodom (prostori stepeništa, dvo­
rana i si.) i radovi u prostorijama višim od
4 m obračunavaju se posebno. Takvi rado­
vi treba da budu u tehničkom opisu pose­
bno navedeni.
Za merenje otvora (vrata, prozori, pla-
kari i si.) uzima se arhitektonska svetla
mera (od maltera do maltera).
NAČIN UZIMANJA MERA I
OBRAČUNAVANJE
Bojenje građevinske stolarije
Građevinska stolarija (kao što su: pro­
zori, vrata, pregradni zidovi, obložena po­
dnožja, ugrađeni ormari i drugi elementi
2 izračunatu površinu, bez koeficijenta;
standardne izrade) obračunava se po m ili
po komadu prema, tehničkom opisu i pla­
novima.
P r o z o r i sastavljenih ili rastavljenih
k r i l a , bez obzira na gradu, broj i sistem
krila:
82
a) Dvostruki prozori i prozori krilo na
krilo se mere sa unutrašnje strane zgrade,
od maltera do maltera: širina x visina x
koeficijent 2,90; u izračunatoj površini
uračunat jc doprozornik dubine do 15 cm
i prozorska daska dubine do 15 cm.
b) Jednostruki prozori - se mere sa unu­
trašnje strane, kao i dvostruki, s tim što sc
širina x visina množi koeficijentom 1,60; u
ovu površinu uračunat jc doprozornik du­
bine do 8 cm i prozorska daska dubine do
8 cm.
c) Razlika površine iznad 15 cm dubine
doprozornika i prozorske daske dvostru­
kih prozora, kao i razlika površine iznad 8
cm dubine doprozornika i prozorske daske
jednostrukih prozora, obračunava se pre­
ma obojenoj površini.
d) Jednostruki prozori bez doprozorni­
ka mere sc tako što sc širina pomnoži visi­
nom i koeficijentom 1,45.
e) Prozori građeni sa polukružnim gor­
njim đclom i kružni prozori obračunavaju
se prema stvarnoj vertikalnoj površini.
Prečke na k r i l i m a p r o z o r a i prečke na
d o p r o z o r n i k u (stupci i srednjaci), ako se
nalaze u jednom pravcu, bilo vodoravnom
ili uspravnom na celoj širini ili visini pro­
zora, obračunavaju se na sledeći način:
- za dvostruke prozore sa prečkama na
spoljnim i unutarnjim krilima dodaje se za
svaku prečku na spoljnim i unutrašnjim
krilima po 5% na već izračunatu vertikal­
nu površinu, bez uvećanja koeficijenta;
- za dvostruke prozore sa prečkama sa­
mo na spoljnim ili samo na unutrašnjim
krilima dodaje se za svaku prečku 5% na
- za jednostruke prozore dodaje se za
svaku prečku 5% na izračunatu površinu,
bez koeficijenta;
- stupci i srednjaci na jednostrukim i
dvostrukim prozorima obračunavaju se ta-
ko što se dodaje 5% na izračunatu površi­
nu, bez koeficijenta;
- za široke prozore u kojima sc nalaze
uspravni nepokretni stupci na razmaku od
120 cm i više, ne dodaje sc za takve stupce
nikakav procenat, jer se oni nalaze u obra­
čunatoj površini sa koeficijentom;
- ako se prečka nalazi samo u jednom
delu prozora, procenat sc obračunava sa­
mo za taj deo, i
- oplate, opšavi, parapeti i kutije za ro-
letne obračunavaju se prema obojenoj
površini.
V r a t a puna, glatka i sa do dve i s p u n e :
a) Jednostruka puna vrata mere se i
obračunavaju od maltcra do maltera sa
obe strane - širina x visina x 2, i toj površini
sc dodaje unutrašnja površina dovratnika
ili postave.
b) Dvostruka puna vrata mere se i obra­
čunavaju od maltera do maltera, posebno
spoljna, a posebno unutrašnja strana i zbir
tih površina dovratnika ili postave.
c) Puna vrata sa više od dve ispune ili sa
rebrastom oplatom merc se kao i u pret­
hodnim slučajevima, s tim što se dodaje
procenat za povećanu površinu, i to:
- za vrata sa jednostavnim ispunama za
svaku dalju ispunu (iznad dve ispune) na
izračunatu površinu dodaje se 5%;
- za vrata sa rebrastom oplatom ili re­
brastom ispunom na izračunatu površinu
dodaje se 2 5 % od rebraste površine.
Izračunatoj površini vrata dodaje se
površina debljine vrata.
Z a s t a k l j e n a v r a t a čije p u n o podnožje
ne p r e l a z i v i s i n u od 25 em:
a) Jednostruka zastakljena vrata merc
se od kraja do kraja obojene površine i
obračunavaju sc množenjem jedne verti­
kalne površine sa koeficijentom 1,5 (širina
x visina x 1,5). Dobijenoj površini se doda­
je u n u t r a š n j a površina d o v r a t n i k a ili
postave.
b) Dvostruka zastakljena vrata merc se
od kraja do kraja obojene površine i obra­
čunavaju sc množenjem jedne vertikalne
površine koeficijentom 3,0 (širina x visina
x 3,00). T o m e se dodaje unutrašnja površi­
na dovratnika ili postave.
c) Vrata delom zastakljena a delom pu­
na, mere se tako da se zastakljeni deo
obračunava kao zastakljena vrata, a puni
deo kao puna vrata. Puni deo meri se do
prvog ruba stakla.
d) Vrata koje imaju zastakljeni deo po­
vršine stakla manje od 0,1 m 2 po obojenoj
strani, obračunavaju se kao puna vrata.
e) Vrata sa polukružnim gornjim delom
merc se i obračunavaju kao i u prethodnim
slučajevima
f) Prečke na zastakljenim vratima obra­
čunavaju sc na isti način kao i kod prozora,
s tim što sc odnosni procenat za prečku
dodaje samo na površinu zastakljenog de-
la.
P r e g r a d n i z i d o v i mere se i obračunava­
ju na sledeći način:
a) Pregradni zidovi sa punom glatkom
oplatom ili sa jednostavnim ispunama kao
puna vrata.
b) Zastakljeni pregradni zidovi na isti
način kao zastakljena vrata.
c) Prečke na zastakljenim pregradnim
zidovima na isti način kao i kod prozora, s
tim što se odnosni procenat za prečku do­
daje samo na površinu zastakljenog dela.
D r v e n i kapei mere se i o b r a č u n a v a j u na
sledeći način:
a) Puni i glatko obrađeni drveni kapci,
od kraja do kraja obojene površine - širina
x visina x 2, osnosno za svaku obojenu
siranu x 1.
b) Drveni kapci sa ugrađenim - pomo­
ćnim ili ukrućenim daščicama (lamelama)
- žaluzijc i zavojni kapci (eslinger roletne),
od kraja do kraja obojene strane - širina x
visina x 3 - za obc strane, odnosno za svaku
obojenu stranu x 1,5.
D r v e n e oplate, obloge ( l a m p e r i j a ) , pod-
gledi, podovi i s i . mere se i obračunavaju
na sledeći način:
- Oplate i obloge zidova, plafona i si. u
projekciji po m .
- Za sve glatko obrađene površine uzima
sc širina x visina x 1 ili širina x dužina x 1.
- Za rebraste ili grubo obrađene površi­
ne primenjuje se koeficijent 1,25.
- Kosi plafoni, podgledi, oplate, krovni
ispusti (strehe), zabatne oplate i si. - prema
položaju kao glatke ili rebraste površine.
- Plafonske grede, zidne i podne letve,
ograde, rešetke, plotovi od letava i razma­
knutih dasaka, stubovi i si. - prema oboje­
noj površini po m 2 , s tim da se na površinu
dodaje 2 5 % .
- Drveni podovi ( b r o d s k i p o d , pod od
običnih dasaka i si.) - po m , s tim da se
površina ispod peći i si. do 0,75 m ne
odbija, a površina pragova, podnožnih le­
tvica i si. dodaje se površini poda.
- Parket (hrastov, bukov, jasenov i si.) po
m 2 , s tim što se površina ispod peći i slično
do 0,45 m 2 ne odbija, a površina pragova,
podnožnih letvica i slično dodaje se po­
vršini poda.
D r v e n i nameštaj standardne izrade
m e r i se i obračunava na sledeći način:
- Nameštaj punih i glatko obrađenih
površina, prema obrađenoj površini - po
m 2 ili komadu.
- Nameštaj punih i jednostavno profili-
sanih površina, po komadu ili po m 2 , za
površine koje se razvijanjem povećavaju
za više od 10% primenjuje se koeficijent
1,5.
- Nameštaj sa zastakljenim delovima ta­
ko što se zastakhcni delovi sa staklom ve­
ličine do 0,1 m obračunavaju kao pune
površine, a zastakljeni delovi sa staklom
84
veličine preko 0,1 m obračunavaju sa ko­
eficijentom 0,75 za svaku obojenu stranu.
Bojenje građevinske bravarije
Metalna vrata, prozori, pregradni zidovi
i drugi e l e m e n t i građevinske bravarije
standardne izrade obračunavaju sc po m 2
ili po komadu prema tehničkom opisu i
planovima.
M e t a l n a vrata
a) Metalna jednostruka puna vrata glat­
ke oplate mere se od kraja do kraja oboje­
n e površine (od m a l t e r a d o m a l t e r a )
unutar zgrade, (širina x visina x 1) za svaku
obojenu stranu. T o m e se dodaje unutra­
šnja obojena površina dovralnika i spoljna
površina okvira vrata.
b) Metalna jednostruka puna vrata sa
rebrastom oplatom ili rebrastim ispunama
mere sc kao i puna glatko obrađena vrata,
s tim što se za rebrastu površinu dodaje
2 5 % od rebraste površine za svaku oboje­
nu stranu.
c) Metalna jednostruka zastakljena vra­
ta, čije puno podnožje nc prelazi visinu od
25 cm, mere sc od kraja obojene površine
i obračunavaju sa koeficijentom 1,5 za obe
obojene strane (ili 0,75 za svaku obojenu
stranu). Tome se dodaje unutrašnja obo­
jena površina dovratnika i spoljna površi­
na okvira vrata.
d) Metalna jednostruka vrata, delom
zastakljena, a delom puna, sa ispunom ili
oplatom, obračunavaju se tako što se zas­
takljeni deo meri i obračunava kao zasta­
kljena vrata, a puni deo kao puna vrata,
Puni deo vrata meri se od prvog ruba
stakla.
 e) Metalna vrata na kojima zastakljena
2
površina nc prelazi 0,10 m po obojenoj
strani, obračunavaju sc kao puna vrata.
1) Metalna vrata sa polukružnim gor­
njim delom obračunavaju se kao i vrata
opisana u prethodnim stavkama, s tim što
se visina vrata meri do najviše gornje gra­
nice polukruga.
g) Prečke na metalnim zastakljenim vra­
tima obračunavaju sc kao i kod drvenih
zastakljenih vrata.
Metalni pregradni zidovi
a) Metalni pregradni zidovi sa punom
oplatom ili ispunama mere se kao puna
metalna vrata.
b) Metalni pregradni zidovi, čije puno
podnožje nc prelazi visinu od 25 cm, merc
se i obračunavaju kao metalna zastakljena
vrata.
c) Metalni pregradni zidovi, delom zas­
takljeni, a delom puni, sa oplatom ili ispu­
nama, mere se i obračunavaju kao metalna
vrata.
d) Metalni pregradni zidovi na kojima
zastakljena površina ne prelazi 0,10 m po
obojenoj strani obračunavaju sc kao puna
vrata.
c) Metalni pregradni zidovi sa polukru­
žnim gornjim delom obračunavaju se kao
odgovarajuća metalna vrata.
f) Prečke na metalnim pregradnim zido­
vima obračunavaju sc kao i kod drvenih
pregradnih zidova.
Metalni prozori
a) Metalni prozori jednostruki, standar­
dne izrade, mere se i obračunavaju kao i
drveni jednostruki prozori.
b) Metalni prozori jednostruki, izrađeni
od prozorskog profilisanog lima, sa više
85
uspravnih i vodoravnih prečki - fabrički
prozori, mere se od kraja do kraja obojene
površine i obračunavaju sc koeficijentom
1,25 za svaku obojenu stranu ili se uzima
širina x visina x 2,5 za obe obojene strane.
Prečke sc nc obračunavaju posebno.
c) Metalni prozori dvostruki, standar­
dne izrade, mere se i obračunavaju kao
drveni dvostruki prozori.
d) Metalni prozori građeni sa polukru­
žnim gornjim delom i kružni metalni pro­
zori mere sc i obračunavaju kao drveni
polukružni i kružni prozori.
c) Metalni kružni prozori merc se i obra­
čunavaj u kao drveni kružni prozori.
M e t a l n e ograde, rešetke i čelične
roletne
a) Metalne rešetke i ograde, kao što su
ograde stepenica, balkona, terasa, zemlji­
šta i dr. mere se po m 2 ili se obračunavaju
po komadu - prema tehničkom opisu i pla­
novima.
b) Metalne rešetke i ograde jednostavne
izrade, sa vodoravnim ili uspravnim šipka-
ma, mere se kao jednostruka površina (ši­
rina x visina x 1 ili dužina x visina x 1) za
obe obojene strane (do 10 cm rastojanja
sipki x 1,5 a preko 10 cm x 1).
c) Metalne rešetke i ograde jednostavne
izrade, sa vodoravnim ili uspravnim šipka-
ma i mestimičnim ukrasnim elementima,
merc se kao i prethodne, a obračunavaju
se sa koeficijentom 3 za o b e o b o j e n e
strane.
d) Metalne rešetke i ograde bogatije
izrade, sa stilizovanim ukrasnim elementi­
ma, mere se kao i p r e t h o d n e i obračunava­
ju sa koeficijentom 3 (širina x visina x 3).
e) Ograde od pletene žice sa okancima
veličine do 4 cm mere se i obračunavaju
kao trostruka površina (širina x visina x 3).
 f) Ograde od pletene žice sa okancima
većim od 4 cm mere se i obračunavaju kao
dvostruka površina (širina x visina x 2).
g) Rešetke sklopive (škaraste rešetke),
zavojite čelične rešetke, ventilacione re­
šetke i sitni rešetkasti elementi mere se i
obračunavaju kao trostruka površina (širi­
na x visina x 3).
h) Čelične roletne (puni zavojiti kapci)
mere sc prema veličini metalnog okvira
(vodilice) i obračunavaju koeficijentom
1,5 (širina x visina x 1,5) za svaku obojenu
stranu, odnosno koeficijentom 3 (širina x
visina x 3) za obe obojene strane.
Čelični cevovodi, vodilice i sitni
predmeti
a) Čelični cevovodi, rukohvati, ugaonici
i si. m e r e se i obračunavaju prema površini
(dužina x razvijena širina). Obračunavaju
sc po m .
b) Metalne vodilice i izbočnice eslinger-
roletni i metalne poluge otvarača-zatvara-
ča p r o z o r a (sistem v e n t u s i dr)
obračunavaju se po m ili po m 2 , s tim da se
cd 1 m računa 0,1 m 2 .
c) Za obiačun po komadu (za jedan
otvor) u tehničkom opisu treba da bude
navedena dimenzija vodilice, izbočine i
poluge.
d) Spoljne površine sanitarnih uređaja,
kao što su: kade, šolje, bojleri, vodokotlići
i dr. obračunavaju se prema obojenoj pov­
ršini ili po komadu.
Bojenje limarije
Delovi od lima mere se i obračunavaju
na sledeći način:
a) Krovni pokrivač od ravnog lima - pre­
ma obojenoj površini - po m 2 s tim što se
86
primenjuje obračunski kochcijent 1,25 za
svaku obojenu siranu.
b) Krovni žlebovi, odvodne cevi i opšav-
ni limovi, prema obojenoj površini - po m
ili po m, uz naznaku razvijene širine cevi ili
žleba. Metalni delovi držača žleba, kuka i
si. obračunavaju se po komadu uz naznaku
dimenzije.
Bojenje radijatora i uređaja za
centralno grejanje
Radijatori i uređaji centralnog grejanja
mere se i obračunavaju na sledeći način:
a) Radijatori od čeličnog lima ili livenog
gvozda, prema zagrevnoj površini na osno­
vu podataka proizvođača za odnosnu kon­
strukciju ( t i p ) . Za konzole (nosače) i
pričvrsnice dodaje se 5% na zagrevnu po­
vršinu radijatora.
b) A k o nema p o d a t a k a o zagrevnoj
površini (koeficijentu zagrevne površine),
kao što jc kod starih radijatora, površina sc
obračunava tako što se širina i visina član­
ka pomnoži sa 2 i sa brojem članaka, pa se
dobijenoj površini dodaje 2 5 % za profila-
ciju (širina x visina članka x 2 x broj članka
+ 25%). Ventili, konzole i priključnice
obračunavaju se posebno po komadu.
c) Cevi za centralno grejanje, izolacije
cevovoda, peći, kotlovi, ekspanzione po­
sude, ventilacioni i klimatizacioni uređaj,
pogonski uređaj, bojleri i si. obračunavaju
se prema obojenoj površini, s tim što se za
prirubnice i zakovice dodaje 5%.
Bojenje betonskih prozora i drugih
betonskih i m a l t e r i s a n i h površina
Betonski prozori standardne izrade me­
re se od kraja do kraja obojene površine i
obračunavaju po m 2 i to na sledeći način:
 a) Betonski prozori veličine stakla do
2 2
0,10 m , obračunavaju se za površinu: širi­
na x visina x koeficijent 2,5.
b) Betonski prozori veličine stakla do
2
0,33 m , obračunavaju se za površinu: širi­
na x visina x 2.
c) Betonski prozori veličine stakla iznad
0,33 m 2 , obračunavaju se za površinu: širi­
na x visina x 1,5.
Bojenje glatko malterisanih, betonskih i
drugih gletovanih površina obračunava se
po m 2 , i to na sledeći način:
a) Bojenje na grubom malleru, nerav­
nom betonu i drugim neravnim površina­
ma obračunava sc po m 2 uz dodatak 2 5 % .
87
b) Otvori na ovim površinama veličine
do 1 m ne odbijaju se, a za veće otvore
2
odbija se razlika veća od 1 m . Obojena
površina ispada i udubina dodaje sc uku­
pnoj površini.
Bojenje u više boja ili tonova
Kada se stolarija, bravarija, iverica, be­
ton, malter i si. boji u više boja ili tonova,
utrošak radnog vremena, bez obzira na
razlike u vrsti premaza ili tehniku obrade
- ako to nije u tehničkom opisu posebno
navedeno, povećava za svaki dalji ton ili
boju za 10%.
 POSUDA SA T E R P E N T I N O M

Č E T K E ZA IZVLAČENJE LINIJA I RAD SA ŠABLONOM SANDUK ZA Č E T K E

88
89
ČETKE I ALATKE ZA IMITIRANJE ŠARA PRIRODNOG DRVETA I MERMERA

90
91
 3
TAPETARSKI RADOVI
PREDNOSTI KORIŠĆENJA
GOTOVIH PROIZVODA ZA
OBLAGANJE ZIDNIH I
PLAFONSKIH POVRŠINA
Pod tapctarskim radovima podrazumc-
va se oblaganje zidnih i plafonskih površi­
na dekorativnim proizvodima, u vidu traka
ili ploča - lepljenjem za podlogu, ili tkani­
nama - zatezanjem ("španovanjem"), bez
lepljenja.
Ovi radovi su jednostavni, pa ih možete
sami obavljati. Primcnom ovih materijala
možete postići iste ili bolje efekte nego
bojenjem površina.
Da bi se stan održavao uredno, potre­
bno je obnoviti zidove i plafone svake če­
tvrte godine. Naravno, i promena
nameštaja, podnih obloga ili zavesa u sta­
nu su dovoljan razlog da se odlučite za
kupovinu novih tapeta i uz malo truda i
spretnosti jednostavno obnovite stan. Ta­
pete može postaviti svaki amater.
Samostalno izvođenje ovih radova po­
red zadovoljstva doneće i veliku uštedu
novca!
Prednost tapeta u odnosu na boju (boja
zahteva dobro poznavanje materijala, do­
bru pripremu podloge, posebne tehnolo­
ške p o s t u p k e nanošenja, odgovarajuću
pripremu prostorije u kojoj se radi, kao i
93
strah da se nc postigne željeni ton), je u
tome što sc uzorak tapete može odmah
uporediti sa bojom podnih obloga, pre­
svlakama na nameštaju, zavesama i name-
štajem, a mogu se postavljali u bilo koje
godišnje doba, ne mora se kupovati pose­
ban alat i materijal za zaštitu poda i
nameštaja.
IZBOR TAPETA P R E M A
N A M E N I I VELIČINI
PROSTORIJE I NAMEŠTAJA
U zavisnosti od oblika i veličine prosto­
rije pravilnim izborom tapela mogu se pos­
tići u s p e š n e o p t i č k e p r o m e n e , k r o z
odgovarajuću boju, oblik, veličinu i pravac
pružanja dekorativne obrade na tapeti.
Na primer, prostoriju m o ž e m o optički
smanjiti ili povećati, učiniti je užom ili ši­
rom, (si. 3.1a, b, c).
Utisak toplog ili hladnog prostora posti­
že se pravilnim izborom boja tapeta. Pros­
torije više osvetljene zahtevaju tamnije
tonove tapeta, i obrnuto.
Prilikom izbora tapeta treba voditi raču­
na da dekorativnost i bogatstvo boja na
malom uzorku tapete izgleda dobro, a na
velikoj površini ne m o r a da ima iste
Može se nazvati šarom, mustrom, dezenom.

SI. 3.1 — Različiii načini primate tapeta za optičku korek­
ciju prostora: a — tamniji plafon čini prostoriju nižom ne­
go što jeste, b — horizontalan pravac linije čini prostoriju
širom, ali i nižom, c — vertikalne linije, čine prostoriju
višom, ali manjom
cfektc.U prostoriji sa nameštajem jednos­
tavnih linija i svctlih tonova, površine zi­
dova mogu biti sa izraženijim šarama.
Izraženije šare na tapetama mogu biti i u
velikim prostorijama i u prostorijama sa
dosta slobodnog prostora.
Ako u sobi ima puno nameštaja i slika ili
su zavese i tepisi sa velikim šarama, moraju
se odabrati tapete sa manjim šarama, dis­
kretnih tonova, a ponekad i jednobojne. U
94
manjim prostorijama lepiti t a p e t e sa ma­
lim šarama da bi izgledale veće.
MATERIJALI ZA TAPETARSKE
RADOVE
Materijali koji se koriste za izvođenje
tapetarskih radova mogu biti:
- materijali za pripremu podloge,
- za oblaganje i
- završnu obradu.
MATERIJALI Z A P O D L O G U
Materijali koji sc koriste za obradu po­
dloge na koje se stavljaju tapete ne smeju
biti podložni raspadanju, trulenju, nc sme­
ju menjati osobine ni podloge niti tapeta i
ne smeju odavati bilo kakav miris. Moraju
biti dovoljno čvrsti, otporni prema insekti-
ma i gljivama, posedovati dobru prionlji-
vost za lepilo i nc smeju na njega delovati
štetno.
Materijali za pripremu zidnih i platon­
skih površina pre postavljanja tapeta su:
- Mase za izravnanje, materijali koji se
industrijski proizvode od odgovarajućih
veziva i punila (emulzivni i disperzivni kit).
- Papir za podlogu, koji mora biti lcpljiv
i upijajući. Štampani papir se ne srne upo­
trebljavati!
- Izolacioni materijal, sintetičkog pore­
kla, u vidu traka ili ploča, penaste struktu­
re, ujednačene debljine (tolerancija ± 0,2"
mm), kasiran na podlogu ili ne. Predviđa
se kao termo-zvučni izolator.
PODELA TAPETA PREMA
VRSTI MATERIJALA
Za oblaganje zidnih i plafonskih površi­
na mogu se koristiti tapete od materijala
različitog porekla. Podela se može izvršiti
prema sastavu gornje površine tapete, i to
na nekoliko osnovnih grupa:
- papirnate,
- od sintetičkih materijala (PVC),
- tekstila,
- na bazi drveta (pluta, furniri),
- od metalnih folija,
- foto-tapete (zidna slika).
Ove grupe tapeta se mogu deliti na pod-
grupe, u zavisnosti od osnovnog mate­
rijala.

Papirnate tapete

Papirnate tapete se izrađuju isključivo u

vidu traka, širine od 40 do 70 cm, dužina
od 7 do 12 m. Uobičajene dimenzije papir­
nate trake su: širina 53 ili 56 cm (sa obe
sirane po 1,5 cm za preklop ili odsecanje),
dužina 10,05 m.
T a p e t e mogu biti:
- jednoslojnc i
- dvoslojne.
T a p e t e mogu imati dekorativnu obradu
ili imitaciju nekog prirodnog materijala.
Papir od koga se tapete prave može bili
impregniran, tako da sc mogu čistiti vla­
žnim sunderom ili krpom.

Dvoslojne papirnate tapete sc proizvo­

de sa plitkim ili visokim reljefom, obrada
može biti ornamentalna ili kao rustikalno
malterska imitacija. T a p e t e sa plitkim re­
ljefom ("raufasa") se mogu naknadno bo­
jiti, nekoliko puta. (si. 3-2)

Sintetičke tapete

57. 3.2 — Papirnate tapete

Sintetičke tapete se dobijaju nanoše­
njem P V C plastisola na papirnatu podlogu
temperaturi uz dodavanje određenih sas­
(širine 0.45-0.86 cm) ili ekspandiranjem*
tojaka, stvarajući penastu strukturu mate­
samog sintetičkog materijala na određenoj
rijala po ćelom preseku (debljine od 2.5-3
* ekspandiranje - širenje materijala. mm, širine 1.0 m).

95
 Obrada vidne površine postiže se:
- Sa plitkim reljefom, utiskivanjem me­
talnog graviranog valjka u topli P V C na­
nos, koji se nalazi na papirnatoj podlozi sa
gumenim protivvaljkom. Prednost ovih ta­
peta jc u tome što sc gornji sloj može
skinuti, papirnata podloga ostaje na zidu
preko koje sc može postaviti nova tapeta
(si. 3.3a).
SI. 3.3 — Sintetičke trake, a — na papirnatoj podlozi, b —
96
- Sa izraženim visokim reljefom (visine
nekoliko milimetara), zbog čega ih čestu
nazivaju i trodimenzionalnim tapetama.
To su tapete penaste strukture od ekspan­
diranog PVC-a. Izrazito visok reljef daje
tapeti prirodan izgled (si. 3.3b).
- Sa slojem ekspandiranog PVC-a na
određenim mestima, čime se postiže uspe
šna imitacija određenih materijala, npr..
znaste strukture po celoj površini, c — imitacija mozaika
keramičkih pločica. O n e sc mogu koristiti
za oblaganje zidova kuhinja i kupatila
(sl.3.3c).
Ova vrsta tapeta je trajno otporna na
kidanje, postavlja se jednostavno i lako.
Prednost ovih tapeta je što mogu pokriti i
manje neravnine na podlozi. Tapeta ne
puca ako lepak popusti ili se pojave prsline
u malterskoj podlozi, jer jc dovoljno čvrsta
i istegljiva. Cisti sc vodom i deterdžentom,
100% su perivc. Mogu delovati hladno, ali
zadovoljavaju u funkcionalnom smislu.
Tekstilne tapete
Tekstilne tapete se prave na sledeći
način:
- Lepljenjcm tekstilnih niti, od priro­
dnog i veštačkog vlakna na papirnu podlo­
gu. Niti mogu biti raspoređene tako da sc
postignu vrlo različiti efekti, različitih su
boja i nijansi (od cvetnih dezena do imita­
cije određene vrste tkanja). Ove tapete se
mogu postavljati na grublju podlogu i
predstavljaju najprirodniju zidnu oblogu,

i p p w

i
i
f
RT i 41
f
i f
i
»

ii i
f\
k
Km

i
l\

f
V«

T »

57. 3.-*—- Tekstilne tapete: na podlozi (gore), dekorativni materijali (dole)

97
a služe i kao dobra zvučna i toplotna izo­
lacija. Održavaju se teže, prašina se izvlači
usisivačem, a peru se penom za tepihe.
Skuplje su. (sl.3.4a).
- Od platna, svile ili specijalnih vrsta
šlofova, različitih dimenzija, bez podloge.
Ovi se uglavnom materijali postavljaju bez
lepljenja zatezanjem, p r e k o specijalnih
traka, tako da je lako zameniti materijal
bez oštećenja podloge. Uglavnom sc ko­
riste za reprezentativne objekte, ali i u
domaćinstvu. Dimenzije su znatno veće od
uobičajenih tapetnih traka (si. 3.4.b).
Tapete na bazi drveta
Prirodni materijali koji se koriste za izra­
du tapeta su:
SI. 3.5 — Tapete na bazi drveta: od furnira (gore.
98
- furniri od plemenite vrste drveta i
- pluta.
Ove tapete su lepe zbog raznovrsnosti
prirodne strukture i boje, zrače toplinom,
stvaraju prijatan ambijent. Dobar su zvu­
čni i toplotni izolator, o t p o r n e na udare,
truljenje i veoma su praktične za održa­
vanje.
Proizvode se od:
- drvenih furnira, dvoslojnc su; gornji
sloj jc od tankih furnirskih listova drveta,
nalcpljcn na podlogu od platna ili hartije
(si. 3.5a).
- presovane plute, koja je specijalno
izrađena za ovu namenu; mogu sc koristiti
iste ili različite veličine granulata plute sa
odgovarajućim vezivnim sredstvom.
, tapetne trake (dole), e — tapetne ploče (gore, desno)
 T a p e t e mogu biti od najtamnijih (crna
auto-ekspandirana pluta do najsvetlijih
tonova. I vezivni materijal može biti razli­
čite boje (si. 3.5b).
Postoje dve vrste plulanih tapeta:
- u vidu traka i
- ploča.
Plutane tapetne trake sc sastoje od pa­
pirnate podloge na koju jc nalepljcn sloj
plute fine granulacije, dimenzija papirnate
tapete.
Pored plutanih tapeta u vidu traka, sve
više se koriste proizvodi od p l u t a n i h plo­
ča. Dimenzije ploča su 30 x 30 cm ili 48 x
48 cm, debljine 3 - 5 mm ili 100 x 50 cm,
debljine od 2-10 mm, pakovanjc jc l m 2 .
Ivice ploča su ravne i glatke.

Metalizirane tapete

T a p e t e sa metaliziranom površinom dc- SI. 3.7 — Foto - tapete

luju vrlo svečano i reprezentativno, ali os-

tavljaju hladan utisak. Ove tapete su dvo-

slojne, sa podlogom od papira na koju je
kasirana metalna folija-aluminijumska.
Teško su zapaljive i 100% perive (si. 3.6).

Foto-tapete

Ovo su samoiepljivc tapete sa veoma

različitim motivima i velikim izborom di­
menzija. Osim za zidne površine mogu se
koristiti za oblaganje vrata ili delova name­
štaja (si. 3.7).

Sve vrste tapeta moraju biti o t p o r n e na

svetlost, postojanih boja, ujednačenih de-
zena i tonova.

Ekspandirani granulaj plute se dobija prženjem gra-

57. 3.6 — Metalizirane tapete nulata plute na povišenoj temperaturi.

99
PODELA TAPETA PREMA
OBRADI GORNJE POVRŠINE
Obrada gornjih površina tapc-la, bez ob­
zira od kog su materijala, može biti:
- glatka, obrada koja jc primcnljiva za
sve vrste materijala,
- r e l j e f n a , tapete koje mogu imati plitak
ili visok reljef, sa imitacijom neke vrste
materijala (keramičke pločice) ili tehnolo­
škog postupka (grubo malterisan zid).
- mat, završna obrada tapetnih površina
koja je i najčešća,
- s j a j n a obrada je karakteristična za sin­
tetičke, metalne i foto-tapete.
P O D E L A T A P E T A P R E M A BOJI
Jednobojne tapete se proizvode bez
izražene mustre, sa ili bez reljefa.
- V i š e b o j n e tapete su svetlih ili tamnih
tonova i različitih boja.
- T a p e t e čiji izgled podražava s t r u k t u r u
p r i r o d n i h m a t e r i j a l a (drveta, opeke,
kamena).
PODELA TAPETA PREMA
UZORKU
- C v e t n i s t i l i z o v a n i uzorci su veoma čes­
ti na tapetama. Postoje mali i veliki uzorci
ili u kombinaciji jednih i drugih.
- G e o m e t r i j s k i uzorci mogu biti, takode
mali i veliki, r a z l i č i t o g i n s p i r a t i v n o g
porekla.
- Tapeti sa užim i širim l i n i j a m a , na
manjem ili većem razmaku.
- S t i l s k i dezen iz prethodnih epoha.
Uzorci mogu biti nepravilno ili pravilno
raspoređeni u jednom ili oba pravca (si.
3.2, 3.3,3.4, 3.5, 3.6 i 3.7).
VRSTE LEPKA
Lepak mora da obezbedi trajnu i čvrstu
vezu između tapete i podloge. Ne srne da
deluje štetno na podlogu i oblogu, mora
biti bez neprijatnog mirisa.
U zavisnosti od vrste tapete primenjuju
se odgovarajuća lepila (za papirnate tape­
te, sintetske, tekstilne itd.). Vrsta lepila jc
direktno vezana sa težinom tapete, i mes-
tom gde sc te t a p e t e postavljaju (zid,
plafon).
Lepila sc, uglavnom, proizvode:
- od celuloznih derivata, pa pripadaju
prirodnim sirovinama, već pripremljena ili
se rastvaraju u vodi prc upotrebe,
- za postavljanje tapeta od plute koriste
se hladna neoprenska (sintetičkog pore­
kla), lepila koja se razređuju nitro-razre-
divačem.
Prilikom rada sa lepkom na bazi organ­
skih rastvarača zbog zapaljivosti lepila tre­
ba strogo poštovati uputstvo proizvođača
i propise o zaštitnim merama.
Proizvođač uz lepilo prilaže deklaraciju
kojom potvrđuje da je lepilo pogodno za
odgovarajuću n a m e n u , a deklaracija
sadrži:
- tip lepka,
- vrstu podloge na koju se lepi,
- vrstu obloge koja se lepi,
- čvrstoću na odlepljivanje,
- otpornost na vodu i sredstva za čišće­
nje,
- vremensku postojanost,
- utrošak lepka po m 2 ,
- "otvoreno vreme"*.
* Vremenski period (za koji tapet premazan lepkom
treba da odstoji) od momenta nanošenja lepka na tapet d
momenta postavljanja tapete.
ZAVRŠNI ELEMENTI

Završni dekorativni elementi (si. 3-8)

su:
papirnate trake, sa utisnutim reljefom,
jednobojne ili višebojne, nc smeju se ras­
tezati, širine 2.5 cm, dužine 20 m, postav­
ljaju se lcpljenjem.
- upletene, u vidu konopca, na bazi pri­
rodnih i veštačkih vlakana, ukucavaju sc ili
lepc.
- lajsne od drveta, različitih profilacija i
širina od 1-2 cm, dužine od 1-3 m, ukuca­
vaju sc malim ekscrima bez glave.

U P U T S T V O ZA K U P O V I N U
TAPETA

Za izbor tapeta, možete koristiti knjige,

sa uzorcima tapeta velikog formata, jer se
na osnovu malog uzorka nc može pouzda­
no izabrati tapeta.
Bolji izbor možete izvršiti ako je izložen
veči deo rolne (si. 3.9), a najbolje jc ako
možete kod kuće isprobati i videti kako se
tapete uklapaju u predviđen prostor.

OZNAČAVANJE TAPETA SI. 3.9 — Veta površina — lakši izbor tapete

Kada kupujete određenu vrstu tapeta, u

katalogu potražite proizvodne brojeve ta­
I
peta za koju ste se odlučili. Moraju se
poklapati sve oznake, osim internih kon­
trolnih, koje su uvek označene slovima 5B44?2> = H
(npr. B,H na si. 3.10). Na rolnama koje
odaberete sve se oznake međusobno mo­
raju poklapati, čak i interne kontrolne
3 4 5
SI. 3.10— Kontrolne oznake tapeta. 1 — i n t e r n e oznake, 2
oznake. — oznake tapeta, 3 — nastavljanje uzorka, 4 — perive ta­
pete, 5 — siner uzorka
Svaka rolna pored označenog broja za
identifikaciju ima i druge oznake, pravac
ku koja obeležava nijansu boje itd. (si.
pružanja dezena, način nastavljanja, ozna­
3.10).
ku za otpornost na pranje, dodatnu ozna-

101
Kvalitet vidne površine tapete
T a p e t e prema otpornosti na vodu mogu
da se peru ili se ne smeju prati.
Evropske standardizovane oznake za
kvalitet su date sledećim simbolima:
T a p e t e sa ovom oznakom su ot-
p o r n e na vodu, ali ne na pranje,
možete mokrim sunderom skidati još vla­
žan lepak, koji se zadržao na tapeti, bez
straha da ćete je oštetiti.
T a p e t e sa ovom oznakom se mo­
gu prati, ne samo kada sc skida
lepak, već se mogu prati manje zaprljane
tapete. Peru se vlažnim sunderom ili vla­
žnom mekom krpom.
T a p e t e sa ovom oznakom se mo­
gu prati sve dok su na zidu, bez
obzira koliko su puta prane i koliko je
godina prošlo od njihovog postavljanja na
zid.
Ovim simbolom su označene ta­
p e t e koje su o t p o r n e na trljanje
četkom pa jc moguće i otklanjanje masnih
fleka.
Najnovije dostignuće u industriji tapeta
su tapete koje se mogu suvim postupkom
skidati, nije potrebno vlaženje. Razlikuju
se dva načina skidanja:
Simbol kojim je označen tapet
1 1 0 čije s e skidanje obavlja bez os-
^ tatka na zidu.
T a p e t e kod kojih se skida samo
gornji deo, a donji deo ostaje na
zidu i čini podlogu za nove tape­
te. To su najčešće tapete na bazi sintetič­
kih materijala, tekstila ili metalnih folija.
Sve vrste tapeta moraju biti o t p o r n e na
svetlost, ali se i po tome razlikuju.
Simbol označava da ove tapete
neće požuteti pri normalnoj sun-
čevoj svetlosti.
O
T a p e t e ove kategorije su sa do­
brom otpornošću na svetlost.
102
Ova oznaka znači da se lepak
•- •
nanosi samo na tapet, ne na
podlogu.
Suvi sloj lepka na tapeti. Pre
y f\\-t postavljanja tapete na zid trc-
\ * ba prevući površinu lepka vla­
žnom krpom ili cele tapete provući kroz
vodu. a potom ih direktno postavljati na
zid.
Na poleđini tapete nalazi se
T simbol koji određuje pravac
postavljanja, o d n o s n o smer
uzorka. Strelica treba da bude usmerena
prema plafonu.
• >|t Oznaka kod jednobojnih ta­
peta ili tapeta sa uzorkom ko-
^ I ji ne zahteva određen pravac
postavljanja. Mogu se postavljati alter­
nativno.
Na tapetama se često nalaze crteži razli­
čitih dužina. Oni se moraju poklapati kada
se postave dve trake jedna pored druge.
Crtež koji se ponavlja na tapeti nazivamo
"raport" i prilikom kupovine morate voditi
računa o njegovoj dužini. Prilikom kroje­
nja tapete biće gubitaka.
Postoji više simbola kojima se označava
nastavljanje uzorka.
Nastavak uzorka je ravan. Svi
0
uzorci su simetrično otisnuti
i prilikom krojenja treba vo­
diti računa da se poklapaju.
I Nastavak uzorka sa pomica­
la njem. Prilikom krojenja ima
I ™ mnogo otpadaka, pa je potre­
bna veća količina tapeta od površine zida.
^ I J e d n o s t a v n o nastavljanje
I uzorka. Ove t a p e t e su naje-
konomičnije. Prilikom krojenja nc morate
paziti na poklapanje uzorka, već samo na
dužinu.
OBRAČUN TAPETA
Kada sc odlučite za kupovinu tapeta
morate znati koju vrstu tapeta želite, boju,
dezen i potrebnu količinu. Količina se
izračunava prema dimenzijama prostorije
i dimenzijama tapeta. Širine rolni su od
0.53 do 0.56 m, usvaja sc za obračun širina
tapete približno 0.50 m, dužina rolni jc
ista, bez obzira na širinu iznosi 10.05 m. Na
svaki metar dužine zida, uključujući niše i
ispuste u zidu, potrebne su dve trake širine
0.50 m.
Na primer, za prostoriju dimenzija 3.00
x 3.60, bez promena na zidu, obim jc 2 x
3.00 + 2 x 3.60 = 13.20 m. Broj potrebnih
rolni traka za ovaj obim jc 13.20 x 2 =
26.40.
Ovaj broj treba pomnožiti sa visinom
prostorije, npr. 26.402 x 2.60 m = 68.64 m
i podeliti sa dužinom rolne 10.05 m, što
daje ukupno 68.64 m : 10.05 = 6.8. Dobi-
jeni broj predstavlja broj potrebnih rolni
(može se kupiti 7 rolni).
Ako su površine rolne dimenzija 0.56 x
10.05 = 5.628 m 2 , za predviđenu prostori­
2
ju bilo bi potrebno 5.628 m x 6.8 = 38.27
2
m tapeta. Za t a p e t e dimenzija 0.53 x
10.05 ukupna površina rolne jc 5.326 m 2 .
Od dobijene površine treba odbiti po­
vršinu prozora, vrata ili plakara. Međutim,
potrebna količina se uvećava za 10%-15%
radi ukrajanja za deo zida iznad vrata, is­
pod prozora ili za eventualne zamene ili
popravke tapeta. Kako se ova dva računa
(potebna za odbijanje i dodavanje) često
izjednačavaju, može sc zadržati ukupna
količina tapete bez korekcije.
Za obračun možete uzeti ukupnu kva­
draturu svih površina za oblaganje, pode­
liti na pet, koliko iznosi približno površina
jedne rolne, uvećano za 10%, što daje
ukupan broj rolni!
U tabeli jc dat približan broj rolni širine
0.53 m i dužine 10.05 m za različite dimen­
zije prostorije; otvori nisu odbijeni.
Naravno, ovaj račun je dovoljan samo za
jednobojne tapete prugaste ili sa sitnim
dezenom. Ako jc dezen krupniji, prilikom
rezanja otpada više materijala, jer tapete
moraju biti zalcpljcnc tako da se dezeni
nalaze na istoj visini. U tom slučaju se ne
srne jednostavno šeći iz rolne, već se mora
voditi računa o dužini uzorka-"raporta",
tada sc mora odbaciti manji ili veći deo
tapeta.

Potreban broj rolni

Broj rolni za prostorije visine od

Obim prostorije u m
2.10-2.35 2.40-3.05 310-4.00

6 3 4 5

10 5 7 9

12 6 8 11

15 8 10 14

18 9 12 17

20 10 14 19

24 12 16 23

103

Sl.j.ll —Alat za pripremu podloge, u — lopatica, b —
gladilica
ALAT I P R I B O R ZA IZVOĐENJE
T A P E T A R S K I H RADOVA
Ukoliko ne poscdujete tapctarski pri­
bor, možete koristiti dva sastavljena stola,
makaze za krojenje, molcrsku četku i staru
četku za odclo za pritiskivanjc tapeta. Na­
ravno, sa takvom opremom nećete moći
lako da obavite posao. Odgovarajući alat
će, u mnogome, olakšati posao.
U neophodan alat i pribor za izvođenje
tapetarskih radova spadaju:
L o p a t i c a ( š p a h l a ) za skidanje starih
p r e m a z a i ispunjavanje neravnina (si.
3.11a).
G l a d i l i c a (glethobla) za izravnavanje zi­
dova za: nanošenje mase za izravnanjc na
veće površine (si. 3.11b).
P o s u d a od plastične mase za r a s t v a r a ­
nje lepka od sintetičke mase, da jc nc bi
lepak nagrizao, nc srne da ima metalnu
dršku (si. 3.12a).
S i t o može biti različite konstrukcije i
oblika. Mrežasti deo obuhvata celo sito ili
samo dno (si. 3.12b).
Četke za nanošenje lepka ("šajbne") su
pravougaonog oblika. Najbolje su o n e ko­
je su napravljene od sintetičke dlake. Do­
bro je da četka na dršci ima pričvršćen
komad lima, radi lakšeg oslanjanja o ivicu
kofe (si. 3.12c).
S t o služi za sečenje tapeta i nanošenje
lepka. Sastoji sc od nogara i radne ploče
(dužine oko 3 m). Širina stola - ploče je do
80 cm, ali mora biti najmanje za nekoliko
sanlimetara veća od širine tapeta sa kojima
sc radi. Visine je od 75 do 90 cm. Sto mora
biti stabilan, radna površina sc nc srne ugi­
bati pod pritiskom. Stolovi na rasklapanje
su veoma pogodni za prenos. Gornja po­
vršina ploče jc iz delova povezanih šarka-
ma (si. 3.13a). Donji deo (nogare), su od
tankih aluminijumskih cevi koje se mogu
veoma lako sklopiti.
Pored gotovih tapetarskih stolova radne
ploče se mogu izraditi od pancl-ploča de­
bljine 30 mm, dužine veće bar za 5 cm od
visine prostorije.
Mogu poslužiti i ravna sobna vrata.
M e t a r koji se koristi može biti različitog
oblika; od drveta koji se sklapa - stolarski
ili od nerdajućeg čelika koji sc mehani­
z m o m vraća u p r e d v i đ e n u kutiju (si.
3.13b).
Za sečenje tapeta koristi se nož, dužine
oko 50 cm, sa širokom oštricom sa obe
strane, ili nož "skalpel" koji se sastoji od
čelične šine vodice i dela za sečenje.
M a k a z e su pogodne za lakše i pravilno
sečenje i izrezivanje tapeta.
Specijalan alat za sečenje je sa kružnim
sečivom "radlom" ili zupčastim lenjirom
(si. 3.13c).
Č e t k a za tapete je pljosnata, dužine oko
30 cm, širine 10 cm, nc previše tvrde i
svetle dlake. Služi za pritiskivanjc tapeta.
Umcsto četke i valjka možete upotrebiti
čistu kuhinjsku krpu (si. 3.14a).
(•iimcni v a l j a k za potiskivanje lepka i
vazduha ispod tapeta, koristi sc naročito
pri lepljcnju plastičnih tapeta. Obično jc
 SI. 3.12 — Za pripremu i nanošenje lepka. a — kofa, b — silo, c — četke

SI. 3.13 — Pribor i alat za pripremu tapeta, a — sto, b — metar, c — alat za sećenje

od pune elastične gume, ne tako tvrde. Valjak za ivice je malog prečnika, manje
pričvršćen p r e k o viljuške na dršci (si. ili veće širine a služi za pritiskanje preklo-
3.14b). pa ili spoja dve trake (si. 3.14c).

105
 SI. 3.14 — A l a t za postavljanje tapeta, a -
Dvokrake lestve služe za stajanje prili­
kom lepljenja tapeta na zid ili tavanicu.
Mogu sc koristiti sa nižim nogarama preko
kojih se postavlja daska (min 3 cm).
Mogu sc koristiti i kućne merdevine!
Olovka za označavanje potrebne dužine
tapeta i elektro - odvijač ("glimerica") za
skidanje prekidača i utičnica spadaju u po­
moćni pribor. U pomoćni pribor spadaju i
visak i kanap.
Visak sc koristi za određivanje vcrtikal-
nosti i sastoji se od kanapa dužine oko 2.60
m, na čijem kraju je zavezan konusni me­
talni elemenat ili neki drugi teži predmet.
K a n a p (sa malom količinom zemljane
boje - obično oker) koristi sc za obelcža-
vanje horizontalnog i vertikalnog pravca.
Od alata za teško skidanje tapeta, koristi
se ručna bušilica sa dodacima (si. 3.24 i
3.25).
četke, b —širi valjak, C — valjak za ii'ice
SAVETI Z A P R I P R E M U P O D L O G E
Da li će tapete biti dobro postavljene
zavisi isključivo od pripremljene podloge.
Bez obzira na kvalitet tapeta i lepotu
dezena, loša podloga se ne može pokriti!
Ako su stare papirnate tapete čvrsto ve­
zane za podlogu, očuvane i glatke, na njih
se mogu lepiti nove tapete. Spojevi ili pre­
klopi se moraju izbrusiti (si. 3.15).
Pre početka postavljanja tapeta treba
proveriti da li na zidu ima neravnina koje
bi sc kasnije jako isticale. To možete pro­
veriti prinošenjem džepne svetiljke, ako
ima neravnina pojaviće se senke na zidu
(si. 3.16).
Poželjno je da dve osobe postavljaju ta­
pete, jedna kroji i sečc dok druga priprema
zid. Prvo treba skinuti parketne lajsne i
svaku obcicžiti brojevima kako bi ih po
SL 3.15 — Priprema podloge za po­ 5/. 3.17 — Postavljanjem palidrvca tt
57. 3.16 — Džepnom svcnljkom lako
stavljanje novih tapeta otvor lakše nalazite položaj
scproveravaju neravnine na zidu

završetku lcpljenja lako vratili na svoje NOVE PODLOGE

mesto.

Treba skinuti i sve utične prekidače. Nove podloge (si. 3.18a, b, c, d) su:

Na mestima gde bi ponovo trebalo uku­
cati ekser ili postaviti vijak, u otvor se stavi
palidrvce koje će probiti (si. 3.17) tapet.
Ne treba koristiti eksere, jer mogu ostaviti
mrlje od rđe.
Pre nego što se počne sa postavljanjem
tapeta, treba izravnati sva oštećenja na
zidu, rupe i pukotine.
Podloga mora biti suva, čvrsta, čista i
ravna. Podloga na koju se postavljaju ta­
pete može biti nova i stara.
- malter,
- beton,
- gipsane ploče i
- lake ploče na bazi drveta (iverice).
Malterske površine u svome sastavu
imaju peščana zrna, koja su veoma oštra,
lako da sveže omalterisani zidovi nisu do­
bra podloga za lepljenje tapeta. Ovakvu
podlogu treba dobro izbrusiti brusnim pa­
pirom sitnog zrna, a po mogućnosti i izgla­
diti smesom za gletovanje.
Savremena sredstva za premazivanje
podloge omogućuju da se kasnije tapete
skidaju lako.

SI. 3.18 — Različite \rste novih podloga, a — malter, b — beton, c — gipsana, d — na bazi drveta

107
 Betonske površine, za razliku od omal-
tcrisanih zidova, imaju veći broj rupica i
neravnina koje treba popuniti gipsom. Ne­
o p h o d n o je izravnati zidove kad su grubi,
masom za izravnanje (polifiksom, plastofi-
lom) (si. 3.21).
Gipsane ploče su veoma glatkih površi­
na, samo ih treba obraditi na meslu spoja
i na uglovima.
Iverica se lako ošteti na ivicama, pa ta­
kva mesta, kao i spoj dve ploče, treba izrav­
nati masom za izravnanje.

PODLOGA SA STARIM
PREMAZIMA

Ako su zidovi bili jednom ili više puta

bojeni posnim bojama, boju treba ukloniti
ili pranjem ili struganjem, jer neće primiti
lepilo. Kreda je vodoneotporan materijal,
pa ne podnosi tapetno lepilo, u kontaktu
sa njim počinje da bubri i odlepljuje se od
zida.
Za skidanje starih premaza zid treba
navlažiti vodom i zidarskom lopaticom
ostrugati sve slojeve (si. 3.19). SI. J. 20 — brušenje podloge
Kada sc uklone stari premazi, zid se su-
vom četkom očisti, staklastim papirom
izbrusi (si. 3.20) i mešavinom gipsa i kreča
ili posebnom masom za izravnanje zatvore
sve eventualne pukotine i rupice (si. 3.21)

Ako je zid prethodno obrađen "poliko-

lor" ili masnom bojom, treba utvrditi da li
se sloj boje dobro vezao za malter, da li sc
ljušti boja ili otpada. Sve pukotine iseći i
popuniti. Posle ovih provera zidnu površi­
nu dobro oprati sapunicom, kako bi se
uklonila prljavština i masnoća, ili staklas­
tom hartijom (N°000) celu površinu izbru­
SI. J.21 —Nanošenje sloja za izravnanje
siti (si. 3.22).
Pomoću lepljive trake ("selotejpa") na
od zida ostanu sitne čestice, podloga nije
jednostavan način se može proveriti čisto­
ća podloge. Ako na traci nakon odvajanja dovoljno čista.

108
 kom za kosu i stvoriti izolacioni sloj, da bi
se postavile nove tapete.

SAVETI ZA S K I D A N J E TAPETA

O š t e ć e n e t a p e t e ili t a p e t e koje nisu

SI. 3.22 — Popravka podloge
Savršeno glatka podloga nije apsolutni
zahtcv, posebno ne za plastične tapete.
Sposobnost podloge da upije lepilo je
takode značajna, jer slaboupijajuća podlo­
ga ne veže dobro lepilo pa sc tapete mogu
odlepiti.
Ako podloga previše upija ili je slabije
čvrstoće, dan prc lcpljcnja tapeta zid treba
premazati razredenim lepkom, što olakša­
va postavljanje, jer se tapete lakše pomc-
raju p o zidu t o k o m lepljenja. T a k o
pripremljena podloga će obezbediti da sc
ne odlcpljuju rubovi tapete.
Za pretpremaz (prvo premazivanje lep­
kom) potrebno jc da se količina od 200 g
lepka rastvori u 8-10 1 vode.
UKLANJANJE MRLJA
čvrsto zalcpljcne mogu se skidati različitim
postupcima.
Skidanje tapeta samo pomoću vode i
lopatice (špahle) jc težak posao, posebno
ako sc skida više slojeva tapeta.
Danas se mogu kupiti dodaci za brže
rastvaranje lepka koji sc dodaju vodi.
Da bi se tapete lakše skidale p r e t h o d n o
ih treba orapaviti žičanom četkom a zatim
premazati otapalom. Sredstvo se nanosi
sunderom ili četkom. Posle 10-20 minuta,
u zavisnosti od vrste tapete, mogu se bez
muke strugali lopaticom za struganje (si.
3.23).
Ako su prethodno bile postavljene vo-
dootpornc tapete, skidanje je teže. Površi­
nu morate orapaviti i izgrepsti pomoću
brusne ploče ili kružne četke (si. 3.24). Za
hrapavljenje debelih tapeta koristi se bru-
sna ploča: laki:.', pritiskom brusiti odozdo
nagore (si. 3.25), a zatim premazati otapa­
lom. Ako se na pojedinim mestima traka
ne može odlepiti, to mesto treba namočiti
još jednom, a zatim strugati lopaticom.

Na betonskim površinama često ostaju

tragovi od premaza koji se koriste za pre­
mazivanje velikih površina.
Sa podloge sve masne mrlje treba otklo­
niti ili impregnisati jer se tapete mogu
odlepiti ili masne mrlje mogu probiti kroz
tapet. Da ne bi izbijala rda sa cevi u zidu,
cevi treba izolovati lakom za izolaciju. Je­
dnostavno, površinu mrlje poprskati la-

109
 Ako sc tapete ne mogu orapaviti potre­
bno je odvojiti jedan deo gornjeg ruba i
pumpicom za ulje prskati između tapete i
maltera.
Takozvani suvi postupak skidanja starih
tapeta jeste mogućnost odvajanja gornjeg
sloja od podloge, bez obzira na to kad je
tapet zalcpljen.
vreme (od 20 minuta do nekoliko sati, 6-8
h).
Količina vode u kojoj se rastvara lepak
zavisi od vrste i debljine tapeta. Ukoliko je
potrebno, lepak procediti kroz sito, meša-
jući četkom po situ.
Lepak koji ostane posle tapetiranja mo­
že se čuvati ograničeno vreme u zatvore­
noj posudi, najbolje u staklenom sudu.

PRIPREMA LEPKA
PRIPREMA TAPETA

Lepilo za postavljanje zidnih tapeta pri­

prema se neposredno pre upotrebe, na­
ravno to ponekada zavisi i od vrste lepka,
pa je poželjno da se lepak pripremi dan
ranije.
Uputstvo proizvođača za pripremu lep­
ka morate poštovati!
Prilikom oblaganja zidnih površina u je­
dnoj prostoriji, mogu se upotrebiti samo
one rolne na kojima su iste oznake (si.
3.27). Pre krojenja tapeta n e o p h o d n o jc
uporediti nijanse na rolnama, i tek kada se

Lepak se priprema u emajliranoj posudi

ili posudi od sintetičke mase, nikako u
posudi od pocinkovanog lima. Celulozna
lepila rastvaraju se u hladnoj vodi. Ujedna­
čeno dodavati lepak u vodu i polako i stal­
no mešati. Kod spravljanja lepka mora se
voditi računa da rastvaranje u vodi bude
što ravnomernije, sa što manje grudvica
(nerastvorenog lepka). Prema uputstvu SI. 3.27 — Provera
oznaka
proizvođača ostavimo da stoji potrebno

110
utvrdi da nema odstupanja može sc otpo­
četi sa radom.

Visinu prostorije treba proveriti na više

mesta, da se ustanovi najveća dužina (si.
3.28). Treba vodili računa da metar bude
uspravno postavljen u odnosu na pod. X m Y/

MERENJE

Tapeta mora biti nekoliko santimetara

duža (5-10 cm) od visine između poda i
SI. 3.26 —l'rovera visine prostorije
tavanice. D u ž i n a svake sledeće t r a k e
određuje sc prema prvoj traci. Posebno se
mora voditi računa ako jc veliki dezen
("mustra"), da se uklopi (si. 3.29).

SEČENJE

Na naznačenom mestu presaviti tapetu

upravno na ivice, (poklopiti ivice), priti­
snuti snažno prcvoj, a zatim preseći nožem
(si. 3.30a, b), makazama ili specijalnim ta-
petarskim nožem.
Kada sc trake iz rolne seku, treba obe-
SI. 3.29 — Meri se na razvijenoj rolni
lcžiti svaki svitak rednim brojem, kako bi
sc tim redosledom tapete polagale na zid
(si. 3.31).

SI. 3.30 — Priprema i sečenje tapeta a — prethodnu savijanje, h —sečenje nožem

111
 SI. 3.31 — Obeležavanje—numcrisanje Iraka SI. 3.32 •— Nanošenje lepka na traku

N A N O Š E N J E LEPILA što se vrh jednog ugla tapete presavije; ako

Kada su sve trake iskrojene i poredane
u blizini stola, lepak se nanosi na poleđinu
trake tapeta (jedna za drugom). Lepak sc
nanosi ravnomerno, u tankom sloju, na
celu površinu m o l e r s k o m č e t k o m (si.
3.32). Pažljivo premazati rubove tapeta.
se vrh vrati u prvobitan položaj znači d a j e
hartija još uvek "žilava" i da je još rano da
se tapeta stavlja na zid. Mora se sačekati
da vrh t a p e t e (koji smo savili) o s t a n e
savijen.

PREKLAPANJE

Traku sa lepkom presavite tako da se

lice tapete nade i sa jedne i sa druge strane,
i to 2/3 gornjeg dela trake i 1/3 donjeg dela
(si. 3.33).

OMEKŠAVANJE

Da bi se tapete dobro zalepile lepak

treba dovoljno da "odleži", odnosno da ta­
peta dobro upije lepilo i postane elastična.
Teško je precizno odrediti koje jc vreme
(5-10 min) potrebno da lepkom namazana
A7. 3.33 — Preklapanje premazane trake
tapeta odstoji. To se može proveriti tako

112
POSTAVLJANJE TAPETA NA ZID

T a p e t e treba postavljati pri normalnoj,

sobnoj temperaturi (18-20 °C) sa povolj­
nom vlažnoću vazduha. Promaja i visoke
temperature nisu povoljne. Ako tapete lc-
pile zimi, prostorija ne treba da bude pre­
više zagrejana.
Pre nego se počne sa postavljanjem ta­
peta, mora sc proveriti da li jc zidna pov­
ršina d o v o l j n o suva, t a k o što se na
pogodno mesto povuče linija masliljavom
olovkom, ukoliko se ova crta u roku od 30
minuta nc raširi, znači da je zid dovoljno SI. 3.35 — Određivanje vertikalnosti za pivu Iraku
suv.
Da nc bi traku odlcpljivali prc polaganja
ODREĐIVANJE treba precizno odrediti vcrlikalnost za
VERTIKALNOSTI prvu traku (si. 3.34).

Ako sc upotrebi tapeta sa "širokim" dc-

Zidovi nikada nisu p o t p u n o pravilni, pa
treba odrediti i obeležiti početak lepjjenja
tapete. Sa lcpljcnjcm trake treba početi na
udaljenju od ugla bar za polovinu širine
trake.
Pomoću viska i kanapa provučenog kroz
oker u prahu određujemo početak lepljc-
nja prve tapete, ravnajući se prema us­
pravnoj liniji, a ostale prema prvoj traci.
Polaganje tapeta uvek počinjemo od zi­
da koji sc nalazi levo od prozora (si. 3.34)
ili levo od zida na kome je prozorski otvor.
zenom, mora se voditi računa o otvorima.
Naime, u ovom slučaju, oblaganje zida na
kojem sc nalazi otvor mora početi od oso­
vine otvora (si. 3.35).
LEPLJENJE TAPETA
Navlaženu traku, pažljivo prihvatiti i po­
peti sc na merdevine. Namcstiti gornju
ivicu uz tavanicu, a bočnu ivicu prema obe-
ležcnoj liniji. Kada se obe ivice tapeta po­
ravnaju i p o č n e sa p o l a g a n j e m (dve
trećine) tapeta, pritisnuti gornju ivicu tra­
ke (si. 3.36), a zatim sredinu trake blago
lupkati četkom odozgo nadole i od sredine
prema krajevima (si. 3.38). Zatim, otpusti­
ti donji deo trake i ponoviti operaciju sa
ostatkom tapetne trake (si. 3.37).

Kada jc traka po celoj visini pričvršćena,

ponovo je treba lupkati četkom (nikako
zatezati). Može se blagim trljanjem mekim
sunderom ili pamučnom krpom, od sredi­
SI. 3.34 — l'učauk postavljanja tapeta
ne prema krajevima, istiskivati suvišan le-

113
pak ili zaostao vazduh (si. 3.38). Kad se na
ovaj način polože dve, najviše tri trake,
moraju se odmah oprati vodom (ako su
pcrive) svi sastavi i ukloniti sav lepak koji
se eventualno pojavio na vidnoj površini
tapeta).
O B R A D A IVICA
Kada se postavi tapetna traka, ivica sc
obraduje gumenim ili sintetičkim valjkom.
114
Nc srne sc jako pritiskati, da još neosušeno
lepilo ne bi iscurilo (si. 3.39).
Reljefne tapete ne treba pritiskati valj­
kom na ivicama, da se ne bi oštetile!
Ako su podne lajsne skinute, t a p e t e sc
lepc do p o d n e obloge. Ako nisu sklonjene
letvice, tapeta treba d a j e pokrije za neko­
liko santimetara. Utisnuti tapetu između
zida i lajsne, vodeći računa da se tapeta ne
ošteti, i tako odrediti pravac po kome tre­
ba šeći. Obično treba šeći na 5-8 mm dalje
od označene linije (si. 3.40 i si. 3.41).
 SI. 3.40— Utiskivanje tapete SI. 3.41 — Sečenje donje ivice

OBRADA OTVORA I ne otvaraju, a mogu se naći kucanjem na

R A Z V O D N I H KUTIJA zid (si. 3.42).

Cesto poklopci razvodnih kutija nisu u

Tapctna traka sc između tavanice i zida
ravni sa zidom, pa ih treba skinuti, prekriti
ukraja tako što se blagim pritiskivanjem
tapetom, pa ponovo vratiti na mesta (si.
prstima obeleži ovaj spoj, pa skalpelom
3.43a, b).
odseče višak tapete. Odlepljeni deo se za­
tim vrati na svoje mesto.
Za preciznu obradu ivica na delu otvora
Ako su poklopci razvodnih kutija u ravni može se koristiti poseban pribor za ukra-
zida, mogu se pokriti tapetom, jer se nikad janje tapete (si. 3.44).

5 7 . 3.43 — Preklopa razvodnih kutija nisu u istoj ravni, a — zasecanje ivica,

b — obaranje ivica

SI 3.42 —Razvodne kutije u istoj ravni

115
 ili veća količina lepka. Tapetu treba raseci
u obliku kista i krajeve ponovo zalepiti, ili
probušiti iglom, ako je vazduh ispod tapete
(si. 3.47).

ZAVRŠNI ELEMENTI

Zbog smanjene visine prostorije deko­

rativni elementi se rede koriste (trake i
lajsne). Trake i lajsne su različite širine što
zavisi od vrste materijala. Mogu se postav­
ljati neposredno ispod plafona ili u prosto­
rijama većih visina (si. 3.48).

POSTAVLJANJE TAPETA NA
PLAFON

Ukoliko se odlučite da ne bojite plafon,

možete ga jednostavno obložiti tapetama.
SI. 3.44 — Pribor za obradu ivica tapeta
Za ovaj način oblaganja morate tražiti po­
moć ukućana i obezbediti nešto širu i sta­
bilniju podlogu sa koje biste lepili tapete.
POPRAVKA OŠTEĆENIH MESTA

POSTAVLJANJE TRAKA
Vlažne tapete su osetljive na oštećenja.
Ukoliko ih treba popraviti; preko ošteće­
Tapetne trake se postavljaju od obele-
nog mesta postaviti komad tapete (ako su
ženog pravca linije na plafonu (si. 3.34).
sa velikim u z o r k o m poklopiti ivice) i
T a p e t e se pripremaju za oblaganje plafo­
oštrim nožem iseći veći deo nego što je
na na isti način kao i za oblaganje zida,
onaj koji treba zameniti. Oba sloja odvojiti
samo što tapetno lepilo mora da bude gu­
od zida, donji deo tapete odbaciti, a gornji
šće, zbog položaja tapeta. Ukoliko nemate
zalepiti na oštećeno mesto (si. 3.45a, b, c).
pomoćnika, može poslužiti četka sa dugač­
Z a m e n u treba izvršiti dok su tapete nove,
kom drškom za pridržavanje tapeta. Ivice
da ne bi bilo razlike u boji.
se puštaju preko zidova i treba ih obraditi
Kod reljefnih tapeta je lako popraviti
pažljivo (si. 3.49a, b).
oštećenja. Tapeta je dvoslojna i posle pre-
mazivanja lepkom slojevi se lako odvajaju.
Tanji gornji sloj se posle lepljenja ne pri- Problem postavljanja tapeta sa uzorkom
mećuje (si. 3.46a, b). na plafon jc isti kao i kod zidova. Treba
izvršiti probu položaja tapete, pa ako osta­
Prilikom postavljanja tapeta između ta­ je mala širina trake izvršiti korekciju polo­
peta i zida, često ostaje "zarobljen" vazduh žaja (si. 3.50). U zavisnosti od uzorka,

116
SI. 3.46 — Popravka dvostojne lapeic. a — odvajanje tapete, b — postavljanje
gornjeg sloja s l 3 4 7 _ 0 l k l a l l j a n j e

neravnine

117
 o i o i o i o i o i o i o
i
SI. 3.48— Postavljanje ukrasnih lajsni
Si 3.50 — Proba prema uzorku tapete

osa zida ili plafona

ostatak
tapete

— ) • 4 —

SI 3.49 — Postavljanje tapetnih traka na plafon, a —

pridržavanje, ukoliko nema pomoćnika, h — isecanje ivica
po obodu prostorije |^
/ \
pravilan raspored
korekcija može da bude u dva pravca (po
dužini i po Širini prostorije). $L 3.51 —Proverapoložaja tapete, a — nepravilan, b -
pravilan

118
 Ako ostane manja širina tapete, pomc-
ranje tapete u odnosu na osu prostorije
treba izvršiti tako da imamo dva ostatka
tapete sa ujednačenom širinom (si. 3.51a,
b).

POSTAVLJANJE TAPETNIH
PLOČA

Postavljanje tapetnih, a i drugih platon­

skih dekorativnih ploča, može se vršiti na
dva načina:
- paralelno sa zidom i
- pod uglom od 45°.

57. 3.52 — Mogući naCini postavljanja ploča, a —paraki

no sa zidom, b — pod uglom od 45°
Za početak radova mora se odrediti sre­
dište prostorije sa neophodnim probama
položaja tapetnih ploča u oba pravca (si.
3.52a, b).
Središte jc najčešće, kod starijih objeka­
ta, na mestu planiranom za električni vod
ili kuka na koju se kači svetiljka (si. 3.53a,
b).
Ploče treba ukrajati uz zid. Z a t o je ne­
o p h o d n o ploču postaviti preko poslednjeg
SI. 3.53 — Određivanje središta prostorije tankim konop
cem. a — središte na mestu svetiljke, b — početak posta­
vljanja
reda. Preko ploče koju pomeramo pored
zida obeležavamo dužinu ukrajanja. Isečc-
mo tapetu preko metalnog lenjira na tačno
obeleženom mestu i premažemo lepkom.
D e o koji smo iskrojili odgovara nepokri­
venom mestu (si. 3.54a, b, c).

119
120
 4

SKELE

Skele su pomoćna konstrukcija koja slu­ VRSTE FASADNIII SKELA

ži za izvođenje radova u građevinarstvu na
visinama većim ođ 2,5 m od poda ili tla.
Koriste sc uglavnom za fasade i javne - S k e l e od d r v e n i h s t u b o v a o b l o g
objekte (gde se nc može raditi sa molcr- preseka.
skih merdevina).
- Skele od drvenih lestvica.

2 0 0 / 2 * mm

SI 4.1 — Skele ud drvenih stubova. a — presek, b — izgled

121
 - Skele od čeličnih cevi kružnog preseka
- cevaste skele.
- Etažne konzolne skele.
- Zaštitne skele.
- V i s e ć e s k e l e ( k o r p e na čeličnim
sajlama).
- N e p o k r e t n e plafonske skele od čeli­
čnih cevi i drveta.
- P o k r e t n e plafonske skele od čeličnih
cevi.
- Skele na nogarima.
M A T E R I J A L I ZA S K E L E I
IZVOĐENJE
LAKE F A S A D N E SKELE OD
DRVENIH STUBOVA
Ove skele se prave od kvalitetne oble
grade maksimalne visine do 30 m. Srednji
prečnik stubova za ovakve skele mora biti
18 cm. Najmanji prečnik na tanjem kraju
mora biti veći od 15 cm. Stubovi sc postav­
ljaju na razmaku od 2,5 - 3 m, zavisno od
visine skele i opterećenja.
Spoljni stubovi nosioci ukopavaju se u
zemlju od 0,8 do 1 m (si. 4.1) Stubovi se
postavljaju tako da imaju blagi nagib pre­
ma objektu. Širina radne platforme nc sme
biti manja od 70 cm, a mora biti izrađena
od zravih dasaka debljine 48 mm, širine
250 - 300 mm.
Radi stabilnosti skele, moraju se posta­
viti košnici od skelskih dasaka debljine 24
mm, (upravno na fasadu) od gredica pre­
seka 11/13 cm. Drveni elementi (stubova i
kosnika i dr.) se vezuju ekscrima. klanfa-
ma i karikama.
S obzirom na vreme koje je potrebno za
montažu ovakve skele i cenu gradnje, ove
skele su vrlo skupe i retko se upotre­
bljavaju.
Za izvođenje lake fasadne skele od oblih
stubova potreban je sledeći materijal:
122
- tesana i obla grada 0,04 nr /m ,
3 2
- strugana grada i daske 0,04 m /m ,
-ekseri 0,10 kg/m ,
2
- karbolinijum kg 0,10 kg/m .
2
Za osam sati jedan radnik može namon-
tirati 10,5 m 2 skele m e r e n o ortogonalno
po površini fasade. Materijal se odnosi na
SKELE OD DRVENIH LESTVICA
Drvene lestvice su širine 80 cm. Najveća
dužina skele je od 12do 18m. Prcsckstuba
lestvica mora biti veći od 80 cm , a prečnik
ne sme bili manji od 10 cm. Lestvice se
izrađuju od drveta prve klase. Skele od
drvenih lestvica grade sc do visine od 18 m.
Kod nastavljanja lestvica preklop mora bi­
ti veći od 1,5 m, a nastavci se vezuju na
najmanje dva mesta čeličnim sponama po­
trebnog preseka. Najveći razmak kod les­
tvica je 3 m.
Pošto su skele vrlo uske, moraju se osi­
gurati od preturanja, tako što sc skele u
vertikalnom i horizontalnom pravcu na
svakih 4,5 m pričvršćuju za fasadni zid, a
pri vrhu za krovnu konstrukciju. Prilikom
montaže skele lestvice se postavljaju na
podmetače od dasaka debljine 48 mm. Ho­
rizontalne prečage postavljaju se na ra­
zmaku od 2 m po visini, i to od gredica
preseka 8x10 cm.
Na sredini visine između prečaga lestve
se utežu čeličnim zategama od čelika 0 14
mm, koje sc zatežu maticama sa podmeta­
čima (šajbnama). R a d n e platforme prave
se od dasaka debljine 48 mm sa preklopom
od 0,50 m, a zaštitne ograde od dasaka su
debljine 24 mm. U podužnom smislu lest­
vice sc osiguravaju letvama postavljenim
na razmaku od 3 m. Lestve ne dodiruju zid
i postavljaju se na 20 cm od zida da bi
omogućile nesmetan rad.

SL 4.2 — Skele od drvenih lcsivica. a —presek, b — izgled
Na lestvama sc postavlja jedna ili dve
radne platforme, koje se po obavljenom
poslu premeštaju odozgo nadole.
Potreban materijal za montažu skele od
gotovih drvenih lestvica jc:
- lestve 0,04 m 3 /m 2 ,
3 2
- strugana grada 0.04 m Im ,
- ekscri 0,02 kg/m i
2
- klanfe 0,20 kg/m .
Za osam časova jedan radnik može na-
montirati 10 m 2 skele, mereno ortogonal-
no na fasadi.
SKELE OD ČELIČNIH CEVI -
CEVNE SKELE
Savremenc fasadne skele prave se od
čeličnih elemenata (čeličnih cevi kružnog
preseka). Dužina cevi je od 1,2 do 5 m.
123
A
\
/A i
\
300 300
%
Spoljni prečnik cevi je 48,30 mm, a deblji­
na zida cevi 3,65 mm ili 3,50 mm.
Č e l i č n e cevi s e prave po JUS-u
C.B.5021.
Čelične cevi i konstrukcija skele se po­
vezuju nastavcima (umecima) i spojnica­
ma. Nastavci, spojnice i ostali elementi za
vezu izrađuju se od vrućih valjanih profila,
a kvalitet čelika mora da odgovara JUS-u
C.B.3021.
Skele se na podlogu oslanjaju preko po­
dložnih ploča (papuča-stopa) kružnog ili
kvadratnog preseka, debljine lima od 5 do
10 mm. a naležna površina mora biti veća
od 250 cm 2 . Za izradu radnog poda (plat­
forme) upotrebljavaju sc daske najmanjeg
preseka 250 x 48 mm, ako su daske manje
širine mora se povećati debljina daske, ta-
ko da jc otporni momcnat preseka veći od
67 c m .
Podloga na koju sc montira skela mora
biti čvrsta i stabilna. Na podlogu se prvo
postave talpe (drveni podmetači) debljine
4,8 cm, najmanje dužine 130 cm, preko
kojih sc postavljaju podložne ploče. Na
podložne ploče se montiraju stubovi na
rastojanju od 2 do 3 m, što zavisi od visine
skele i opterećenja.
Razmak stubova može biti i manji ako
to statički uslovi zahtevaju. Posle postav­
ljanja stubova postavljaju sc podužni nosa­
SL 4.3 — Izgled ipreseci cevne fasadne skele sa razmakom stubova 3 rn, lipa B i površine 500 m2
124
či na razmaku od 2 m. Prvi red podužnih
nosača postavlja se odmah iznad podlo­
žnih ploča, na visini od 30 cm od podloge.
Poprečni nosači postavljaju se na razmaku
od 2 m, oni nose radnu platformu i održa­
vaju širinu skele. U podužnom smeru oba­
vezna su ukrućenja dijagonalnim
košnicama od podnožja do vrha skele, pod
uglom od 45°. Na krajevima skele moraju
se montirati dijagonale radi bočnog ukru-
čenja. Ako je dužina skele veća, ukrućenja
se na određenom razmaku postavljaju u
polje. U krajevima gdc duvaju jaki vetrovi
Specifikacija potrebnog materijala za skelu sa razmakom stubova 3 m, površine 500 m~, visine 22 m i dužine 22,80 m.

2
Oznaka Skela površine 500 m
Oznaka dela elementa
elementa Potreban broj Dužina komada Ukupna dužina
elemenata (m) (m)

Dijagonala ukrućenja (duža) "1" 10 5,20 52,00

Dijagonala ukrućenja (kraća) "2" 4 3,30 13,20

Bočno ukrućenje "3" 14 3,30 46,20

Nosači (kraći) "4" 99 1,20 118.80

Nosači "5" 9 2,50 22,50

Košnici "6" 9 3,00 27,00

Horizontale "10" 96 5,00 480.00

Horizontale (kraće) "10a" 24 3,30 79,20

Stubovi "11" 90 4,00 360,00

Slubovi (kraći) "11a" 18 2,00 36,00

Ukupno šavnih cevi 0 48,3 mm, debljine zida cevi 3,65 mm 1234,90

Lestve za penjanje "7" 10 1,85

Kuke za vezivanje skele za zgradu "12" 36

Spojnice fiksne "13" 449

Spojnice obrtne "14" 76

Stope - postolja "15" 18

Umetak za nastavak cevi "16" 176

Ukupna težina svih metalnih elemenata (cevi. spojnica, postolja, umetaka i kuka) iznosi 6162,90 kg.

moraju se uraditi i horizontalna ukrućenja
ispod radnih platformi.
Da ne bi došlo do proturanja, fasadne
skele se moraju ankerovati za objekat. Ra­
zmak između ankera u horizontalnom i
vertikalnom pravcu mora biti manji od 6
m. Iznad najvišeg ankera slobodna visina
skele ne srne biti veća od 3 m.
Kada se montiraju fasadne cevaste skele
visine do 25 m nije potreban statički pro­
račun, treba sc samo pridržavati uputstva
proizvođača skele u pogledu rasporeda i
razmaka elemenata. Za montažu cevastih
skela većih visina od 25 m n e o p h o d n o je
uraditi projekat skele koji mora da sadrži
statički proračun nosećih elemenata, vrste
materijala, njihov kvalitet, dopušteno op­
terećenje, način ankerovanja skele za
objekt, način oslanjanja skele na tlo, di­
menzije skele, raspored nosećih elemena­
ta i ostale potrebne detalje.
Za siguran i nesmetan rad fasadna skela
mora da ispunjava i sledeće n e o p h o d n e
uslove:
1. Širina fasadne skele ne sme biti manja
od 80 cm.
2. Razmak između fasadnog zida i ivice
radne platforme ne sme biti veći od 20 cm.

125
 PRESEK
SI. 4.4 — Izgled i preseei cevne fasadne skele sa razmakom stubova 2,5 m, lipa A i površine 100 m2
Ako je ovaj razmak veći onda se mora
praviti ograda i sa unutrašnje strane skele.
3. Visina zaštitne ograde ne sme biti niža
od 100 cm.
4. Razmak elementa zaštitne ograde ne
sme biti veći od 35 cm.
5. U podnožju zaštitne ograde mora se
postaviti zaštitna daska visine 20 cm.
6. Pod skele (radna platforma) mora biti
postavljen po celoj širini skele i izrađen od
zdravih dasaka.
7. Fasadne skele na objektima pored
prometnih saobraćajnica moraju biti sa
A -A
spoljne strane po celoj površini prekrivene
prekrivačima (trska, juta i dr.).
8. Svaka čelična skela mora biti uzcmljc-
na, osigurana od udara groma.
9. Pre predaje na upotrebu, ovlašćeno
stručno lice mora izvršiti pregled i prijem
skele. Preklop dasaka d = 4 8 mm nc sme
biti manji od 0,5 m.
Cevne fasadne skele nabavljaju se od
proizvođača (isporučioca) u kompletu, sa
svim potrebnim metalnim elementima. Je­
dan komplet iznosi 500 m 2 fasadne skele,
mereno od donje ivice stope do vrha skele
(visina 22 m) i od osovine krajnjih vertikala
Specifikacija materijala za cevnu fasadnu skelu lipa "A" sa razmakom stubova od 2,50m,površine 100 m', visine 10,00 m
i (lužine 10,00m.

Skela površine 500 m 2

Oznaka
Oznaka dola elementa Potreban broj
elementa Dužina Ukupna dužina
elemenata
komada ( m ) (m)
(komada)

Vertikalne noseće cevi (kraće) "1" 10 2,00 20,00

Vertikalne noseće cevi (duže) "2" 20 4,00 80,00

I Iorizontalne podužne cevi i cevi ograde "3" 32 5,00 160,01)

1 Iorizontalnc poprečne cevi i cevi ograde "4" 33 1,20 39.60

Cevi prednje dijagonale "5" 5 3,00 15,00

I'oprcč.poduž.kosnici i košnici galerije "6" 7 4,00 28,00

Poprečne dijagonale (košnici za ukrućenje) "7" 6 3,20 19,20

Košnici na čeonim stranama "8" 8 2,20 17,60

Ukupno cevi 0 48,3 x 3,5 mm 379,40

Lestvice "8" 4

Kuke za vezivanje skele "9" 6

Oslonci - stope (postolje) "10" 10

Krute spojnice (fiksne) "12" 180

Obrtne spojnice "13" 32

Umeci - nastavci "14" 36

Ključ za montažu 19-22 "15" 2

l Ikupna težina cevi i vezujućih elemenata iznosi 1960 kg.

(nosećih stubova - dužine 22,80 m). U pri­
logu je dat crtež univerzalne čelične cevne
skele tipa "B" sa razmakom stubova (verti­
kalnih cevi) od 3 m površine 500 m 2 . Sa
jednim kompletom od 500 m može sc
2
kompletno zaskeliti porodična stambena
zgrada osnove 10 x 10 m visine; prizemlje
+ sprat i potkrovlje sa nadzitkom do 0,80
m (si. 4.3).
Za fasadnu cevnu skelu površine 500 m
potrebno je drvene grade daska (fosne)
oko 10-12 m 2 sledećih dimenzija: debljine
48 mm, širine 25()mm i dužine 4000 mm.
Za vikend kuću osnove 7,00 x 6,50 m,
prizemlje i potkrovlje (sa nadzitkom do
0,80 m), sa kalkanima i soklom visine od
0,30 do 0,90 m. zavisno od nagiba terena,
potrebno je oko 200 m 2 skele da se zaskeli
ceo objekat. Iz praktičnih i ekonomskih
razloga obično se zaskele dve susedne
strane fasade za koje jc p o t r e b n o oko 100
m 2 fasadne skele. Tehnološki jc izvodljivo,
bez obzira kojim sc materijalom fasada
obraduje, da se sa prvo završene strane
fasade skela prenese na treću fasadnu stra­
nu, a druga na četvrtu. Na ovaj način se sa

127
 D E T A L J „ A "
manje kvadrata fasadne skele uspešno i
kvalitetno završi ceo objekat. Ovakav na­
čin montiranja, demontiranja i prenošenja
skele, uglavnom se praklikujc.
2
Za fasadnu cevnu skelu površine 100 m
potrebno je drvene grade - daske (fosne)
oko 2 do 2,50 m", sledećih dimenzija: de­
bljine 48 mm, širine 250 mm i dužine 4000
mm.

ETAŽNE -KONZOLNE SKELE

Koriste se za lake fasaderske radove.

SI. 4.5— Detalj "A" skele. 1 — vertikalne miseče cevi, 3 -
horizontalne cevi, 4 — horizontalne poprečne cevi i cevi
ograde, 5 — prednja dijagonala — kosnik, 7—poprečna
dijagonala, 12 knila spojnica, 13 okretna spojnica
Nosači ovih skela moraju biti izrađeni od
prvoklasnog, neoštećenog drveta ili meta­
la. Za izradu ovih skela mora se uraditi
statički proračun sa potrebnim detaljima
veze elemenata i načinom pričvršćivanja
konstrukcije skele za objekat. Radna plat­
forma i zaštitne ograde, kao i kod drugih
tipova skela, moraju o d g o v a r a t i pro­
pisima.
Potreban materijal za 1 m popatosanc
skele jc sledeći:
- tesane grade 0,135 m 3 /m 2 ,
- strugane erađe, dasaka debljine 48 i 24
mm 0,075 m /m 2 ,
- eksera 0,25 kg/m i
- klanfi 1,50 kg/m 2 .
Za osam časova jedan radnik može ura­
diti 8 m 2

m m rn m
, 3.00^,3.00 3.00 T3.00
m • m m
5-8
m • m m
D E T A L J „ B
SI. 4.6—Detalj "II" skele (vezivanje skele za fasadu). 1 —
vertikalne noseće cevi, 9 — laike za vezivanje skele za fasa­
du, 12 — kruta spojnica SI. 4.7 — Detalj etažne — konzvlne skele

128
ZAŠTITNE SKELE uz drugu bez razmaka. Razmak nosećih
stubova ne sme biti veći od 3 m u oba
pravca.
Zaštitna nadstrešnica i zaštitne prihva­ Ukrućivanje stubova vrši se pomoću ko­
tne skele štite ljude ispod skele od pada sih dijagonala. Za veće visine skela i veća
materijala i alata, a štite i radnike u slučaju opterećenja n e o p h o d n o je uraditi statički
pada. proračun skele sa potrebnim detaljima.
Kod fasadnih skela sa spoljne strane Specifikacija potrebnog materijala i po­
površine skele, na visini od 4,5 m mora se trebna radna snaga za n e p o k r e t n e skele za
uraditi zaštitni deo - nadstrešnica minimal­ različite visine je:
ne širine 2 m. Platonska skela visine do 4 m (površina
platforme je 36 m 2 :
VISEĆE SKELE - tesana erađa 0,04 m /m ,
3 2
- rezana građa i daske 0,072 irf/m ,
Viseće skele se najčešće koriste za špri- - ekseri 0,01 kg/m 2 ,
canje i bojenje fasada, popravku kao i za - klanfe 0,50 kg/m 2 i
druge lakše radove. Nosači (konzole) za - za osam sati jedan radnik može namon-
viseću skelu moraju bili izrađeni od kvali­ tirati 15 m 2 skele.
tetnog materijala, a postavljaju se pod pri­ Plafonska skela visine do 8 ni:
bližno pravim uglom na zid fasade. 3 2
- tesana grada 0,11 m'/m ,
Pričvršćivanje nosača (konzole) za kon­
strukciju objekta mora se izvršiti konstruk­
tivno. Zabranjeno je koristiti materijal kao
kontra-teg za ravnotežu sa skelom.
Radna platforma i zaštitna ograda mo­
raju odgovarati propisima. Korpa viseće
skele se veša pomoću dva nosača i dva
sigurnosna čelična užeta istih preseka. H 1 \
Skela se spušta i diže pomoću čeličnih uža­
di i čekrka. Kočnice čekfka moraju biti . i i
takve, da omoguće držanje viseće skele
o p t e r e ć e n e radnicima, materijalom i ala­
jj i i
tom, a koeficijenat sigurnosti ne sme biti
manji od 1,5. 13

NEPOKRETNE PLAFONSKE
SKELE

Ove skele se prave od drvene grade ili

čeličnih cevi. Platforma skela mora se na­
praviti od zdravih dasaka položenih jedna SI. 4.8 — Nepokretne plafonske skele različitih visina

129
 3 2
- za osam sati jedan radnik može namon-
- rezana grada i daske 0,079 m~ /m , 2
2
tirati 3 m skele.
-ekseri 0,011 kg/m ,
2
- klanfe 1,00 kg/m , i Specifikacija materijala i radne snage
2
- za osam sati jedan radnik može namon- odnosi se na 1 m urađene n e p o k r e t n e
2
tirati 7 m skele. plafonske skele.
Platonska skela visine do 12 m:
3 2
- tesana grada 0,17 m Im ,
- rezana grada i daske 0,086 m 3 /m 2 , POKRETNE PLAFONSKE SKELE
- ekseri 0,02 kg/m 2
- klanfe 1,50 kg/m 2 i
- za osam sati jedan radnik može namon- Pokretne plafonske skele se prave od
tirati 5 m 2 skele. čeličnih cevi, a radna platforma od dasaka.
Platonska skela visine do 16 m: Skela se pokreće pomoću točkova koji sc
3 2 kreću preko ravne čvrste podloge ili preko
- tesana građa 0,23 m /m , šina (koloseka).
3 2
- rezana grada i daske 0,093 m /m",
- ekseri 0,03 kg/m 2 ,
- klanfe 1,75 kg/m 2 i SKELE NA N O G A R A M A
- za osam sati jedan radnik može namon-
tirati 3,5 m 2 skele. Ove skele prave se od drvenih nogara i
Platonska skela visine do 20 m: dasaka. Osovinski razmak nogara ne sme
3 2 biti veći od 2 m, a debljina dasaka ne sme
- tesana grada 0,29 m Im , biti manja od 4,8 cm. Nogare moraju biti
3 2
- rezana grada i daske 0,100 m Im , postavljene na čvrstu i ravnu podlogu.
- ekseri 0,035 kg/m 2 ,
2
- klanfe 2,00 kg/m i

LITERATURA

1. Tehnički uslovi "ZAVRAJ" Beograd, 1983.

2. Završni grad. i instalaterski radovi, Gnipa autora, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1988.
3. Opis Verlag fiir Publizstik Gmbb, Gutersl-h Genehraigte Sonderavsgabe, 1987.

4 Prospekti proizvođača materijala: "Dinara" - Beograd, KGK Karlovac. J U B - Ljubljana i Karbon - Zagreb.

130
 SADRŽAJ

PREDGOVOR 5

1. MOLERSKI RADOVI 7
Kvalitet podloge 7
Otpornost premaza obrađenih površina 8
Fizička svojstva boja 8
Razlaganje i slaganje boja 8
Kontrasti boja 10
Slaganje boja 10
Boje u unutrašnjem prostoru 11
Izbor odgovarajuće boje za prostoriju 13
Izvođenje molerskih radova 14
Krečenje površina 14
Priprema - gletovanje površina 17
Bojenje posnom bojom 19
Bojenje disperzivnim bojama 21
Rustično (reljefno) kitovanje gletovanih površina disperzivnim kitom 24
Radovi u enterijeru - renoviranje starih zidova 24
Razni molerski radovi 26
Obrada unutrašnjih zidova plastičnim malterom (reljefni malter) 28
Molcrsko-farbarski radovi na spoljnim površinama (fasadama) 30
Radovi na spoljnim površinama (fasade)-renoviranje 33
Sprečavanje prodora atmosferskih uticaja kroz fasadni zid
od fugovane fasadne opeke 35
Obradivanje-presvlačenje novih ravnih fasadnih površina plastičnim malterom
(fasapaost, terapaost, kera-mineral i si.) 36
Mcrenje i način obračuna radova 41
Alati, mašine i ostala pomoćna sredstva za izvođenje molerskih radova 43

2. FARBARSKI RADOVI 49
Materijali za farbarske radove 49
Materijali za osnovne premaze drveta, maltera i lesonita 49
Materijali za osnovne premaze metala 50
Materijali za kitovanje i presvlačenje 50
Materijali za bojenje raznih vrsta podloge 51
Materijali za lakiranje (lakovi i lak-boje) 51
Sredstva za skidanje starih premaza 52

131
 Kvalitet podloge za farbarske radove 52
Bojenje građevinske stolarije uljanim bojama 53
Bojenje nove stolarije uljanim bojama 53
Bezbojno lakiranje nove stolarije 56
Lakiranje bezbojnim lakom prirodnog drveta hrastovine, borovine,
brestovine i si 56
Bojenje uljanom bojom stare građevinske stolarije 57
Bojenje građevinske stolarije specijalnim disperzivnim bojama,
sintetičkim bojama i lak-bojama 60
Bojenje nove stolarije polikolornom D i lakiranje karbolin emajlom sistem "A" .... 61
Bojenje nove stolarije karbolinom (osnovna boja) i lakiranje
karbolin-lakom (sistem "B") 62
Bojenje nove stolarije polikolorom D i lakiranje
hidrokarbolin-lakom (sistem obrade "C") 63
Bojenje nove stolarije hidrokarbolinom "V" (osnovna boja) i lakiranje
hidrokarbolin lakom (sistem obrade "D") 64
Bojenje građevinske stolarije lazurnim bojama (imitiranje plemenitih vrsta drveta) .... 65
Bojenje uljanom bojom na novom krečnom malteru 67
Bojenje uljanom bojom 67
Bojenje uljanom bojom i emajliranje 67
Bojenje uljanom bojom starih zidiva 69
Skidanje stare boje fabričkim rastvaračima 69
Bojenje masnom uljanom bojom podloge sa koje je skinuta stara boja 70
Bojenje i emajliranje podloge sa koje je skinuta stara boja 70
Bojenje zidova uljanom bojom na postojeću uljanu boju 71
Bojenje i emajliranje zidova preko stare emajlirane boje 72
Povlačenje crta uljanom bojom (uljana linija) na obojenoj površini 72
Bojenje nove građevinske bravarije i limarije 73
Bojenje uljanom ili alkidnom bojom metalnih prozora, vrata,
pregradnih zidova i si 74
Bojenje uljanom bojom gvozdenih ograda, rešetki i si 74
Bojenje antikorozivnom bojom limene krovne površine 75
Bojenje antikorozivnom bojom žlebova (uvala, iksni, oluka, olučnih cevi i si.)
opšivenih limom 76
Bojenje starog metalnog nameštaja lak-bojama 76
Bojcnej stare bravarije i limarije 77
Skidanje stare boje rastvaranjem obojene metalne površine 77
Bojenje gvozdenuh vrata, prozora, pregrada i si. sa kojih je skinuta stara boja 77
Bojenje starih metalnih prozora, vrata i si. preko stare boje 78
Bojenje stare limarije sa koje je skinuta stara boja 78
Bojenje stare limarije preko stare boje 78
Bojenje novih radijatora, cevi i uređaja centralnog grejanja 79
Bojenje radijatora od livenog gvozda i čeličnog lima 79
Bojenje gvozdenih cevi centralnog grejanja i držača radijatora 80
Bojenje izolirane površine na cevima 80
Razni farbarski radovi 81
Lakiranje parketa bezbojnim dvokomponentnim lakom 81
Mcrenje i način obračuna radova 82

132
 Način uzimanja mera i obračunavanje 82
Alati, pribor i mašine za larbarske radove 88

3, TAPETARSKI RADOVI 93
Prednost korišćenja gotovih proizvoda za oblaganje zidnih i plafonskih površina ... 93
Izbor tapeta prema namcni i veličini prostorije i namcštaja 93
Materijali za tapetarske radove 94
Materijali za podlogu 94
Podela tapeta prema vrsti materijala 94
Podela tapeta prema obradi gornje površine 100
Podela tapeta prema boji 100
Podela tapeta prema uzorku 100
Vrste lepka 100
Završni elementi 101
Uputstvo za kupovinu tapeta 101
Označavanje tapeta 101
Obračun tapeta 103
Alat i pribor za izvođenje tapetarskih radova 104
Saveti za pripremu podloge 106
Nove podloge 107
Podloga sa starim premazima 108
Uklanjanje mrlja 109
Saveti za skidanje tapeta 109
Priprema lepka 110
Priprema tapeta 110
Merenje 111
Sečenje 111
. Nanošenje lepila 112
Preklapanje 112
Omekšavanje 112
Postavljanje tapeta na zid 113
Određivanje vertikalnosti 113
Lepljenje tapeta 113
Obrada ivica 114
Obrada otvora i razvodnih kutija 115
Popravka oštećenih mesta 116
Završni elementi 116
Postavljanje tapeta na plafon 116
Postavljanje traka 116
Postavljanje tapetnih ploča 119

4. SKELE 121
Vrste fasadnih skela 121
Materijali za skele i izvođenje 122
Lake fasadne skele od drvenih stubova 122
Skele od drvenih lestvica 122
Skele od Čeličnih cevi-cevne skele 123
Etažne-konzolne skele 128

133
Zaštitne skele 129
Viseće skele 129
Nepokretne plafonske skele 129
Pokretne plafonske skele 130
Skele na nogarima 130
Literatura 130

134