1.

Određivanje specifične potrošnje pare i toplote de Lavalove turbine

1.1. Uvod

U laboratoriji za parne i gasne turbine Mašinskog fakulteta instalisana je jednostupna parna turbine
nominalne snage 5 KS. Proizvođač turbine je firma Laval (Švedska). Turbina se snabdeva suvozasićenom
parom iz kotlarnice Mašinskog fakulteta. Proizvedena električna energija se potroši u grejalici u samoj
laboratoriji. Turbina je opremljena mernom opremom za određivanje specifične potrošnje pare i
specifične potrošnje toplote u okviru laboratorijske vežbe. Para se iz turbine odvodi u kondenzator koji se
hladi vodom iz vodovodne mreže ili se ispušta u okolinu. Ukoliko se para ispušta u okolinu, u kotao se
dovodi dodatna voda.

1.2. Definicija specifične potrošnje pare i specifične potrošnje toplote

Specifična potrošnja pare turbopostrojenja :

M
mTPb 
PGb

Specifična potrošnja toplote turbopostrojenja :

QTPb M   hGV  hNV 

qTPb  
PGb PGb

1.3. Šema mernih mesta, merna oprema

Iz definicije m i q se vidi da je za izračunavanje glavnih termodinamičkih parametara potrebno meriti :

- električnu snagu turbine,

- protok sveže pare,
- temperature i pritisak sveže pare,
- temperature i pritisak napojne vode na ulazu u kotao.

S obzirom da se kondenzat iz kondenzatora meša sa hladnom vodom za grejanje nije moguće meriti
temperature i pritisak napojne vode na ulazu u kotao. Zbog toga je entalpija napojne vode određivana na
osnovu pritiska kondenzata, odnosno pritiska na izlazu iz turbine. Na slici 1 je prikazana šema mernih
mesta, a u tabeli 1 je dat spisak mernih instrumenata.
 Slika 1 : Merna instalacija

Tabela 1: Lista mernih mesta i mernih instrumenata

 1.3.1. Merenje temperature
Instrumenti koji mere temperature nisu u direktnom kontaktu sa vodenom parom već u cevima
parovoda postoje čaure u koje se instrumenti ubacuju.

Na mernom mestu 1 temperatura se meri termoparom koji je kalibrisan za temperature hladnog kraja
od nula stepeni celzijusa. Hladni kraj je zato prilikom merenja uronjen u posudu sa vodom i ledom.
Očitava se električna veličina u mV, pa se pomoću baždarnog koeficijenta preračunava u fizičku veličinu u
mathrmC .

Na mernom mestu 6 temperatura t6 se meri živinim termometrom. Stub žive termometra 6 izlazi van
čaure, te se radi korekcije njegova temperature meri živinim termometrom 7.

1.3.2. Merenje pritisaka i razlike pritiska

Manometri na mernim mestima 3, 8, 9 i 10 mere nadpritisak u atmosferama  at  i preračunavanje u
bare se vrši množenjem sa 0.9807.

Atmosferski pritisak se meri pomoću preciznog barometra sa živinim stubom. Razlika pritiska na
mernom mestu 4 se meri pomoću diferencijalnog živinog manometra sa U cevi.

Temperature na mernim mestima 5 i 15 se mere živinim termometrima kako bi se odredila gustina žive
iv ode u manometrima na mernim mestima 4 i 15.

1.3.3. Merenje protoka

Protok sveže pare se meri pomoću merne blende izrađene prema standardima.

1.3.4. Merenje električne snage

Elktrična snaga generator određuje se merenjem napona i jačine struje pomoću voltmetra i ampermetra
na komandnoj table potrošača.

1.3.5. Srednja izmerena vrednost

Merenje se obavlja u dužem vremenskom period sa očitavanjem merenih veličina u određenom
interval. Po završetku merenja sve merene veličine se osrednjavaju.
 1.4. Obrada podataka merenja
Rezultati merenja i srednje vrednosti izmerenih veličina dati su u tabeli 2. Osrednjene vrednosti se
preračunavaju na fizičke veličine i u SI jedinice sa uzimanje u obzir svih potrebnih korekcija.

Tabela 2.

Tabela 2. Rezultati merenja i osrednjene vrednosti

m.m 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
oznaka U1 t2 p3 ∆h4 t5 t6 t7 p8 p9 p10 n I12 U13 h14 t15
dim. mV ˚C at mm ˚C ˚C ˚C at at at min-1 A V mm ˚C
1 7.85 0 2.75 840 20.2 131 36.2 1.18 1.75 0.02 3300 12 50 752.4 22
2 7.82 0 2.7 829 20.4 130 35.5 1.16 1.7 0.02 3270 12 48 752.4 22
3 7.74 0 2.75 832 20.6 130 35.2 1.15 1.75 0.02 3300 11.8 46 752.4 22
4 7.73 0 2.8 850 20.7 130 35.4 1.17 1.8 0.02 3360 11.2 47 752.4 22
5 7.89 0 2.82 862 20.8 130 36.3 1.18 2 0.02 3390 11.7 48 752.4 22
6 7.83 0 2.85 869 21 131 37.5 1.2 1.9 0.02 3370 11.8 50 752.4 22
7 7.89 0 2.87 872 21.1 131 38.1 1.2 2 0.02 3410 12.1 50 752.4 22
8 7.89 0 2.85 867 21.4 132 38.4 1.2 2 0.02 3425 12.1 50 752.4 22
9 7.91 0 2.85 858 21.5 131 38.4 1.2 1.84 0.02 3390 12.1 50 752.4 22
10 7.9 0 2.8 854 21.6 131 38.2 1.19 1.8 0.02 3370 12.1 50 752.4 22
11 7.88 0 2.8 853 21.6 131 38.3 1.19 1.8 0.02 3400 11.8 48 752.4 22
12 7.82 0 2.8 854 21.8 131 38.6 1.19 1.8 0.02 3400 12.1 50 752.4 22
Srednja
vrednost 7.85 0 2.80 853 21.1 131 37.2 1.18 1.85 0.02 3365 11.9 49 752.4 22

1.4.1. Atmosferski pritisak

Očitana visina živinog stuba na barometru 14 mora se korigovati zbog odstupanja uslova merenja od
onih za koje je instrument kalibrisan. Izrazi za ovakve korekcije se obično daju u uputstvu instrumenata.

Korekcija za odstupanje temperature :


h  h14  1 
'  
   '  t15 
 ,   0.0001815,  '  0.0000184
 1    t15 
 

h14  752.4mm - visina živinog stuba očitana na barometru 14

t15  22 C  - temperature očitana na termometru 15

h'  749.711mm

Korekcija za odstupanje geografske širine :

h''  h'  1  0.00259  cos  2    

  45 - geografska širina

h''  749.711 mm

Korekcija za odstupanje nadmorske visine :


h'''  h''  1  1.96 107  H 
H  75 m - nadmorska visina

h'''  749.7 mm

Barometarski pritisak je :

pb  Hg  g  h''' 108  0.999532bar 

 Hg  13595.97  kg m3  - gustina žive na 0 C

g  9.80616  m s 2  - ubrzanje Zemljine teže

1.4.2. Pad pritiska na mernoj blendi

 
p4  h4  g   Hg   H2O 108  1.0494651bar 

h4 =853.33 mm - očitana razlika visina živinih stubova

 Hg  13539.46  kg m3  - gustina žive za temperaturu t5

 H O  997.93  kg m3  - gustina vode za temperaturu t5

2

g  9.80616  m s 2  - ubrzanje Zemljine teže

 1.4.3. Pritisak sveže pare ispred merne blende, ispred glavnog ventila i na izlazu iz turbine

Očitane na manometrima, relativne pritiske potrebno je pretvoriti u SI jedinice i preračunati u apsolutni

pritisak :

p3  0.9807  p3ocit .  pb =3.748761bar 

p8  0.9807  p8ocit .  pb  2.160844 bar 
p10  0.9807  p10ocit .  pb  1.019146 bar 

p3  2.803 at  - očitani pritisak u atmosferama

p8  1.18412  at  - očitani pritisak u atmosferama

p10  0.02at  - očitani pritisak u atmosferama

pb  0.999532 bar  - barometarski pritisak

1.4.4. Temperatura sveže pare ispred merne blende

t1  K U1  147.4758C 

U1  7.8458 mV  - očitani napon prilikom merenja

K  18.7967 C mV 

1.4.5. Temperatura na ulazu u turbinu

t6  t6ocit .  t  131.2104 C 

 
t  k  n  t6ocit .  t7  0.460389 C 

t6ocit .  130.75C  - očitana temperatura sa termometra 6

k  0.16 103 C 1  - korekciona dilataciona konstanta

n  t6ocit . 100C  - ekvivalentno dužini ćivinog konca izvan čaure

 1.4.6. Određivanje masenog protoka
Protok kroz mernu blendu se određuje po sledećoj formuli :

d 2 
M      2  p  ul
4

gde je unutrašnji prečnik blende d  mm .

Pad pritiska je :

p  p4

p  1.049465bar 

Gustinu pare na ulazu u blendu je potrebno odrediti iz tablica :

ul    t1 , p3 

ul  1.99920  kg m3 

Dimenzije blende i cevi su date za temperaturu od 20 C :

d 20  12.65  mm 
D20  40  mm 

Za radnu temperaturu t1 , prečnici blende su :

d  ktd  d 20  12.71023 mm 
D  ktD  D20  40.13412  mm 

   1.00476166
2
ktd  1  17.52   t1  20   0.0089   t1  20   106
2

 

 1  12.60   t  20   0.0043   t  20   10   1.00335495

2
2 6
ktD
 1 1

Odnos prečnika blende je:

d 12.71
   0.316693
D 40.1342

Da bi se protok izračunao, brzina c se mora pretpostaviti. Za prvu iteraciju je:

c  20m / s
Koeficijent protoka:

K 0.599395
   0.602432307
1  4
1  0.316693

0.75
 106 
K  0.5959  0.0312   0.0029 
8 2.5
   0.599395
 Re D 

40.1342
* 20
Dc 1000
Re D    137719.4358    (t1 )  5.8284 (T.4.2.7)
 5.8284

Koeficijent ekspanzije:

p 1.049465
  1  (0.41  0.35   4 )  1  (0.41  0.35  0.3166934 )  0.91163 p  p4
  pul 1.31 3.748761
pul  p3   1.31
.
Sad se može odrediti maseni protok M . Kada se on odredi, može se izračunati nova vrednost brzine cizr kao:

d 2  12.712
M      2  p  ul  0.60243  0.61163  2 1.049465 105 1.9992  0.046116
4 4
.
4 M 4  0.045116013
cizr    17.84742m / s
ul  D   1.9992  40.13422  3.14
2

Nakon iteracija
.
4 M 4  0.0451208
cizr    17.84935m / s
ul  D   1.9992  40.13422  3.14
2
Relativna greska u odnosu na pretpostavljenu vrednost brzine mora biti ispod dozvoljene vrednosti:

cizr  c
 100%  0.012  0.5%
cizr

1.4.7 Entalpije na ulazu i izlazu iz turbopostrojenja

Entalpija na ulazu u glavni ventil odnosno turbinu je:

 kJ 
hGV  h( p8 , t6 )  2728.26  
 kg 

Uzećemo u obzir da je stanje napojne vode kotla:

 kJ 
hNV  h '( p10 )  2675.79  
 kg 

1.4.8 Određivanje snage generatora

P  I12 U13  11.9  49  0.5821 kW 

1.5 Određivanje glavnih termodinamičkih parametara

1.5.1 Određivanje specifične potrošnje pare:
.
. M 0.451208  kg 
mTPb    0.077513 
P 0.5821  kWs 

1.5.2 Specifična potrošnja toplote

Da bi se odredila specifična potrošnja toplote turbopostrojenja, potrebno je naći toplotnu snagu koja se pari predaje u
kotlu i snagu turbine koja je već poznata.

M (hGV  hNV ) 0.451208  2728.26  2675.79 

.
 kJ 
qTPb    4.067099 
P 0.5821  kWs 