Vodič za babice i lekare

OPŠTI PRINCIPI
KOMUNIKACIJE
SA TRUDNICAMA,
PORODILJAMA I NJIHOVIM
PORODICAMA

Beograd, 2009.
 VODIČ ZA BABICE I LEKARE

OPŠTI PRINCIPI KOMUNIKACIJE

SA TRUDNICAMA, PORODILJAMA
I NJIHOVIM PORODICAMA

Beograd, 2009.
VODIČ ZA BABICE I LEKARE

OPŠTI PRINCIPI KOMUNIKACIJE SA TRUDNICAMA,

PORODILJAMA I NJIHOVIM PORODICAMA

Izdavač
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

Za izdavača
Prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja

Urednik izdanja
Prim. mr sci. med. Dragana Lozanović-Miladinović

Uređivački tim
Prof. dr Radovan Bogdanović
Prof. dr Borisav Janković
Dr Biljana Kilibarda
Prim. dr Đurđa Kisin
Dr Nina Kuburović
Doc. dr Snežana Rakić
Prim. dr Ljiljana Sokal Jovanović

Prevod i adaptacija
Ljubica Petrović
Dragana Lozanović-Miladinović

Tehnička obrada
Brankica Krsmanović
Gabrijela Smiljanić

Priprema za štampu
Atelje, Beograd
www.atelje.rs

Štampa
Dosije studio, Beograd
www.dosije.rs
REČ MINISTRA ZDRAVLJA
REPUBLIKE SRBIJE
Zdravlje dece, omladine i žena tokom trudnoće, porođaja i materinstva bilo je i
ostalo jedan od prioriteta celokupnog sistema zdravstvene zaštite stanovništva Re-
publike Srbije.
U ovoj oblasti je posebno značajan projekat Ministarstva zdravlja Republike Srbije u
okviru regionalne saradnje u Zdravstvenoj mreži Jugoistočne Evrope i u saradnji sa
Svetskom zdravstvenom organizacijom „Jačanje kapaciteta za unapređenje zdravlja
majki i novorođenčadi u Jugoistočnoj Evropi“. Ministarsvo zdravlja Republike Sr-
biji pokrenulo je izradu vodiča kojima se unapređuje zdravstvena zaštita porodilja
i novorođenčadi, nastavljajući put na primeni standarda u medicini i zdravstvenoj
zaštiti zasnovanih na dokazima, započet 2005. godine izradom vodiča dobre prakse
„Zdravstvena zaštita trudnih žena na primarnom nivou“.
Sagledavajući stanje i konkretne potrebe u ovoj oblasti kroz dokumenta „Presek
stanja u Srbiji“ i „Studiju o zdravstvenom stanju i zdravstvenoj zaštiti žena, dece
i omladine u Srbiji“ kao i kroz iskazane potrebe žena-korisnica usluga, došlo se
do prioritetnih problema u ovoj oblasti zdravstvene zaštite. Na uočene priorite-
te Ministarsvo je odgovorilo formiranjem republičkih stručnih komisija, prvo za
perinatalnu zdravstvenu zaštitu (2005. godine), a potom Komisije za zdravstvenu
zaštitu žena, dece i omladine (2008. godine) i izradom Nacionalnog programa za
zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine.
Na konferencijama za stručnu i širu javnost, koje je organizovalo Ministarstvo
zdravlja, predstavnici Republičke stručne komisije su izneli rezultate ankete na
primeni vodiča dobre prakse u porodilištima, kao i rezultate rada radne grupe za
izradu i adaptaciju vodiča dobre prakse Svetske zdravstvene organizacije, u okviru
projekta „Jačanje kapacatiteta za unapređenje zdravlja majki i novorođenčadi u Ju-
goistočnoj Evropi“. Iz vodiča „Zbrinjavanje komplikacija u toku trudnoće i porođa-
ja“ proistekla su tri posebna vodiča za babice i lekare: „Opšti principi komunikacije
sa trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama“; „Fiziološki porođaj“ i „Opšti
principi nege i lečenja u porodilištima“.
Ovi vodiči su sada dostupni u elektronskom obliku na internet stranicama Mini-
starstva zdravlja, Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan
Čupić“ i Regionalne kancelarije Projekta, a kao štampane publikacije biće distribu-
irani svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.
Želim da se zahvalim svima koji su učestvovali u ovom procesu, na entuzijazmu i
uloženom trudu. Zahvaljujem se našim partnerima u Projektu: Svetskoj zdtravstve-
noj organizaciji, Zdravstvenoj mreži Jugoistočne Evrope, a posebno vladi Norveške,
bez čije pomoći ovi vodiči ne bi dospeli u vaše ruke.
Sa posebnim zadovoljstvom preporučujem korišćenje ovih vodiča kako zdravstve-
nim profesionalacima, kojima su prvenstveno namenjeni, tako i budućim roditelji-
ma i korisnicama ovih zdravstvenih usluga.

Prof. dr Tomica Milosavljević

Ministar zdravlja Republike Srbije
SADRŽAJ
PREDGOVOR ................................................................................................................. 7
IZVOD IZ PREDGOVORA DRUGOG IZDANJA VODIČA
„ZBRINJAVANJE KOMPLIKACIJA U TRUDNOĆI I NA POROĐAJU“ .............. 9
UVOD ............................................................................................................................. 11
PRAVA ŽENA ................................................................................................................ 12
VEŠTINA KOMUNIKACIJE....................................................................................... 13
EMOTIVNA I PSIHOLOŠKA PODRŠKA U HITNIM STANJIMA .................... 16
MATERNALNI MORTALITET I MORBIDITET .................................................... 19
NEONATALNI MORTALITET I MORBIDITET .................................................... 21
PSIHIČKO OBOLJENJE .............................................................................................. 23
Predgovor 7

PREDGOVOR
Vodič „Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim
porodicama“ je jedan od tri vodiča koji su nastali u okviru projekta Ministarstva
zdravlja Republike Srbije u okviru regionalne saradnje u Zdravstvenoj mrezi Jugoi-
stočne Evrope u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom: „Jačanje kapa-
citeta na unapređenju maternalnog i neonatalnog zdravlja“ u Srbiji, kao jednoj
od 9 zemalja u kojima se Projekat realizuje. U osnovi ovog vodiča je prilagođeni
prevod poglavlja drugog izdanja vodiča namenjenog babicama i lekarima „Zbri-
njavanje komplikacija u trudnoći i u porođaju“, koji predstavlja zajednički dogovor
WHO, UNFPA, UNICEF-a, i Svetske banke o ključnim elementima pristupa sma-
njenju maternalnog i perinatalnog mortaliteta i morbiditeta.
Ocenu i odobrenje za koriščenje i štampanje priručnika dale su takođe Međuna-
rodna konfederacija babica i Međunarodna federacija za ginekologiju i akušerstvo.
Odobrenje za prevod, adaptaciju i štampanje na srpskom jeziku u tiražu od 500
primeraka dala je Svetska zdravstvena organizacija.
Ove agencije tesno sarađuju u nastojanju da se smanji maternalni i perinatalni
mortalitet i morbiditet u svetu. Osnovni vodič je zvanično objavljen na konferen-
ciji Saveta za globalno zdravlje „Zdrave žene: Zdrav svet“ u Vašingtonu, DC, maja
2001. godine.
Vodič „Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim
porodicama“ pruža zdravstvenim radnicima koji obezbeđuju usluge zaštite zdrav-
lja u vezi sa materinstvom osnovne smernice i preporuke za rad. Namenjen je pre
svega babicama i lekarima specijalistima ginekologije i akušerstva koji kontrolišu
trudnoću, porođaj i postoprođajni period kod fiziološke trudnoće i trudnoće sa
komplikacijama, ali i za pedijatrijske sestre i lekare specijaliste pedijatrije i subspe-
cijaliste neonatologe koji su članovi tima koji prati porođaj i postoprođajni period
kod komplikacija i patoloških stanja.
Posle široke stručne rasprave u koju su se uključili predstavnici odgovarajućih
sekcija Srpskog lekarskog društva (Perinatološka sekcija, Ginekološko-akušerska
sekcija i Pedijatrijska sekcija), Udruženja ginekologa i akušera Srbije i Crne Gore,
predstavnika Odbora za zdravstvo Vlade Republike Srbije, predsednik Republič-
ke stručne komisije za perinatalnu zdravstvenu zaštitu, istaknuti stručnjaci, pred-
stavnici referentnih zdravstvenih ustanova u ovoj oblasti i medicinskih fakulteta
8 Predgovor

u Srbiji. Predlog vodiča je razmatran i usvojen na Republičkoj stručnoj komisiji za

zdravstvenu zaštitu žena, dece i omladine u Republici Srbiji, koju čine predstavni-
ci sva tri nivoa zdravstvene zaštite i data je saglasnost za štampanje ovog vodiča.
Prevod osnovnog materijala, pripremu i prilagođavanje sadržaja stručnim stavovi-
ma u Republici Srbiji su koordinirali članovi radne grupe u okviru Projekta: prim.
mr sci med. Dragana Lozanović, doc. dr Snežana Rakić i prof. dr Borisav Janković.
U dopuni i doradi teksta, u skladu sa predlozima datim u stručnoj raspravi, uče-
stvovali su: prim. dr Đurđa Kisin, prof. dr Aleksandra Kapamadžija, dr Ivana Milo-
šević-Pekić, dr sci med. Katarina Sedlecki, prof. dr Aleksandar Živanović, prof. dr
Radovan Bogdanović, predsednik, prof. dr Darko Plećaš i ostali članovi Republičke
stručne komisije, kao i dr Nina Kuburović i dr Biljana Kilibarda.
Zahvaljujemo predstavnicima SZO i UNICEF-a u Beogradu za tehničku podršku
pri izradi ovog vodiča.
Osnovni priručnik „Zbrinjavanje komplikacija u trudnoći i na porođaju“ je dostu-
pan na web sajtu SZO: www.who.int/reproductive-health

Radna grupa Projekta za Republiku Srbiju:

• Doc. dr Snežana Rakić
• Prof. dr Borisav Janković
• Prim. mr sci med. Dragana Lozanović Miladinović
Nacionalni koordinator Projekta

U Beogradu, maja 2009. godine.

Izvod iz predgovora drugog izdanja... 9

IZVOD IZ PREDGOVORA DRUGOG IZDANJA

VODIČA „ZBRINJAVANJE KOMPLIKACIJA
U TRUDNOĆI I NA POROĐAJU“
Vodič Zbrinjavanje komplikacija u trudnoći i na porođaju, je zvanično objavljen na
konferenciji Saveta za globalno zdravlje Zdrave žene: Zdrav svet, u Vašingtonu, DC,
maja 2001. godine. Priručnik je od tada distribuiran školama za babice i medicinskim
školama, pojedincima i programima u više od 40 zemalja, što je rezultat zajedničkih
napora mnogih organizacija, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, Međuna-
rodnu federaciju za ginekologiju i akušerstvo i Program za maternalno i neonatalno
zdravlje. Priručnik je takođe preveden na francuski, laoski, mandarinski, mongolski,
španski i vijetnamski jezik.
Zbog neodložne i izražene potrebe za dodatnim primercima priručnika, bilo je ne-
ophodno štampanje drugog tiraža. Na osnovu povratnih informacija dobijenih od
pojedinaca i grupa širom sveta, učinjene su manje korekcije, uključujući objašnjenje
izraza i ispravke (napr. gramatičke i tipografske), dok su neke cifre neznatno iz-
menjene kako bi njihovo značenje bilo što jasnije. Priručnik će pred drugo izdanje
proći opsežniju reviziju, na osnovu novih dokaza i povratnih informacija koje budu
stizale u narednom periodu.
Prvo izdanje priručnika je doživelo ogromnu popularnost, tako da je već preveden
na francuski, španski i ruski jezik. U pripremi su arapska i kineska verzija. Priruč-
nik je dostupan i na veb sajtu SZO: ww.who.int/reproductive-health.
Jedan broj zemalja i stručnih organizacija je priručnik prilagodio svojim situacijama,
što bi trebalo da popravi kvalitet zbrinjavanja kod velikog broja službi širom sveta.
Komentari i primedbe korisnika su dobrodošli.

Dr Luc de Bernis
Odeljenje za reproduktivno zdravlje i istraživanje
Svetska zdravstvena organizacija
Ženeva, Švajcarska
Uvod 11

UVOD
Trudnoća je obično period radosti i iščekivanja. To isto tako može biti i period
strepnje i zabrinutosti. Koristan razgovor sa ženom i njenom porodicom može po-
moći da se kod nje jača vera i poverenje u zdravstvene radnike.
Žene kod kojih su se pojavile komplikacije možda nisu sposobne da razgovaraju sa
zdravstvenim radnikom i opišu svoj problem. Celokupan tim zdravstvenih radnika
je dužan da sa ženom pažljivo razgovora kako bi se ona opustila. Usmeriti pažnju na
ženu znači da zdravstveni radnik i osoblje:
• Poštuju dostojanstvo žene i njeno pravo na privatnost;
• Osećaju i razumeju ženine potrebe;
• Ne odnose se kritički prema odlukama koje su žena i njena porodica donele u
pogledu dotadašnje brige o njoj.
Razumljivo je izraziti neslaganje sa ženinim rizičnim ponašanjem ili odlukom koja
je dovela do zakasnelog obraćanja za pomoć. Nije prihvatljivo, međutim, pokazi-
vati nepoštovanje prema ženi ili ignorisati njeno zdravstveno stanje koje je rezultat
njenog ponašanja. Po otklanjanju komplikacije, obezbedite ponovno savetovanje,
ali to ne činite pre ili tokom samog zbrinjavanja problema.
12 Prava žena

PRAVA ŽENA
Pružaoci zdravstvenih usluga bi trebalo da poznaju prava žena kojima se pružaju
zdravstvene usluge u materinstvu.
Prava žena u vezi materinstva u Republici Srbiji definisana su Zakonom o zdrav-
stvenoj zaštiti, Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Pravilnikom o sadržaju i obi-
mu usluga iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
• Svaka žena kojoj se pruža zdravstvena usluga ima pravo da bude informisana
o svom zdravlju.
• Svaka žena ima pravo da o pitanjima koja je interesuju razgovara u okruženju
u kome se oseća sigurno.
• Ženu treba unapred upoznati sa vrstom procedure koja će biti primenjena.
• Žena (ili, po potrebi, njena porodica) treba da daju pisani pristanak za
pristupanje bilo kakvoj proceduri sa kojom su prethodno upoznati.
• Procedura treba da se obavi u sredini (npr. porodilište) u kojoj se poštuje
pravo žene na privatnost.
• Tokom pružanja zdravstvenih usluga žena treba da se oseća što prijatnije.
• Žena ima pravo da izrazi sopstveno mišljenje o uslugama koje joj se pružaju.
Zdravstveni radnik koji razgovara sa ženom o njenoj trudnoći ili komplikaciji, po-
rođaju i periodu posle porođaja treba da koristi osnovne veštine komunikacije.
Veštine komunikacije omogućavaju zdravstvenom radniku da sa ženom uspostavi
iskren i uzajamni odnos pun poverenja. Ako žena veruje zdravstvenom radniku i
oseća da on/ona radi u njenom najboljem interesu, razvija se uzajamno poverenje.
Žena u periodu trudnoće, porođaja i posle porođaja koristi usluge u skladu sa po-
trebama i problemima, kao i sa obimom i sadržajem usluga koje su joj na raspola-
ganju u sistemu zdravstvene zaštite u Republici Srbiji.
Kontrola fiziološke trudnoće se obavlja u domu zdravlja u savetovalištu za trud-
nice. Pri domu zdravlja organizuju se škole za roditeljstvo i psihofizičku pripremu
za porođaj, dok se visokorizične trudnoće kontrolišu na višem nivou, tj. u sluča-
ju komplikacija u trudnoći, na odeljenjima za patologiju trudnoće, u okviru kojih
se organizuju škola za roditeljstvo i psihofizička priprema za porođaj. Porođaj se
obavlja u stacionarnim ustanovama svih nivoa, a posle porođaja brigu o zdravlju
porodilja i novorođenčadi preuzima dom zdravlja, kroz rad stužbi za zdravstvenu
zaštitu žena, dece i polivalentnu patronažu.
Veština komunikacije 13

VEŠTINA KOMUNIKACIJE

SAVETOVALIŠTE ZA TRUDNICE
OSNOVNI SADRŽAJI ZDRAVSTVENOVASPITNOG RADA U
SAVETOVALIŠTU PODRAZUMEVAJU SAVETE I INFORMACIJE
• što ranije započinjanje kontrole zdravlja i toka trudnoće (najkasnije do kraja
drugog meseca trudnoće) i redovno dolaženje na kontrole;
• trudne žene i one koje planiraju trudnoću treba da uzimaju folnu kiselinu
- pre koncepcije i sve do 12. nedelje gestacije (smanjenje rizika od pojave
poremećaja nervnog sistema - anencefalija, spina bifida);
• pridržavanje higijensko-dijetetskog režima u trudnoći (lična higijena, pravilna
ishrana, odgovarajuća odeća, obuća, značaj kretanja);
• redovne posete stomatologu zbog kontrole stanja usta i zuba;
• značaj dojenja i majčinog mleka u ishrani novorođenčeta i odojčeta; značaj
dojenja za pravilan razvoj i rast deteta i zdravlje majke;
• značaj pripreme dojki i bradavica za dojenje;
• dolazak kod lekara uvek kada se jave neke od navedenih tegoba: pojačan
sekret, svrab, otok, glavobolja, nesvestica, vrtoglavica, krvavljenje, oticanje
plodove vode, grčevi, trudovi, povišena telesna temperatura u trajanju preko
3 dana, uporno povraćanje, bol pri mokrenju, kao i ako dođe do pogoršanja
postojećih patoloških stanja;
• usvajanje znanja i veština u vezi sa održavanjem svakodnevne higijene deteta
(kupanje, nega kože i dr.);
• posete ginekologu posle porođaja jednom u toku prvih šest nedelja, a zatim
jednom u toku prvih šest meseci;
• uticaj nezdravih navika i rizičnog ponašanja u trudnoći (pušenje, pasivno
pušenje, alkoholizam, narkomanija, opasnost od preteranog fizičkog
naprezanja, uticaj stresa na poslu i životu uopšte);
• značaj poznavanja HIV statusa u trudnoći; mogućnost testiranja i poverljivost
rezultata; mogućnost sprečavanja prenosa HIV infekcije sa majke na dete.
14 Veština komunikacije

TREBA INFORMISATI TRUDNU ŽENU O

• pravima vezanim za trudnoću i materinstvo - posebno sa aspekta faktora
rizika vezanih za radno mesto;
• opasnosti od pasivnog pušenja, kapljične infekcije, zračenja (ispitati radne
uslove žene i predložiti mere zaštite);
• psihofizičkoj pripremi za porođaj, kao i fizičke vežbe za jačanje karličnih
mišića posle porođaja;
• poznavanjem prava i zakonskih propisa u vezi sa trudnoćom i materinstvom;
• pripremanjem najbližih članova porodice za pravilan stav prema porodilji i
novorođenčetu.

ZNAČAJNI STAVOVI
• ne davati obavezno preparate gvožđa svim trudnim ženama - nema dokaza o
korisnom efektu na zdravlje majke i ploda;
• trudnu ženu treba informisati da vitamin A uzet u količinama preko 700 mg
može biti teratogen, te ga treba izbegavati, kao i prekomerno konzumiranje
džigerice ili proizvoda od džigerice;
• u nedostatku informacija o efektu primene vitamina D i vitamina E u
trudnoći, korišćenje ovih vitamina se ne preporučuje rutinski u toku
trudnoće;
• informisati trudnu ženu o tome kako da smanji rizik od listerioze,
salmoneloze i trihineloze;
• lekove u toku trudnoće treba koristiti što je manje moguće i ograničiti ih
na situacije u kojima su koristi od lekova veće od mogućeg rizika njihove
primene;
• započinjanje ili nastavak telesnih vežbi u umerenom stepenu nije povezano sa
nepovoljnim ishodom trudnoće;
• postoje potencijalne opasnosti od preteranog bavljenja sportom u toku
trudnoće, npr. kod onih sportova koji mogu dovesti do povreda trbuha,
padova, kompromitovanja disanja i slično;
• seksualne aktivnosti tokom trudnoće ne ugrožavaju trudnoću (koristiti
kondom radi sprečavanja prenošenja infekcija);
• ograničiti konzumiranje alkohola;
• informisati o specifičnim rizicima vezanim za pušenje u toku trudnoće (mala
telesna masa na rođenju, prevremeno rođenje);
• ženama koje ne mogu da prestanu da puše, dati podršku da smanje broj
popušenih cigareta;
Veština komunikacije 15
• dugotrajno putovanje avionom je povezano sa povećanim rizikom od venske
tromboze, iako nije jasan povećan rizik u toku trudnoće;
• adekvatno korišćenje zaštitnog pojasa u automobilu (iznad i ispod stomaka);
• u slučaju putovanja u inostranstvo, treba razgovarati sa trudnom ženom o
letenju, vakcinama, osiguranju;

PRINCIPI DOBRE KOMUNIKACIJE

Govorite polako i smireno i uverite ženu da je razgovor poverljive prirode. Imajte
obzira prema svakom kulutrnom ili verskom aspektu i uvažavajte njene stavove.
Isto tako:
• ohrabrite ženu i njenu porodicu da o događajima vezanim za komplikaciju
govore iskreno i do kraja;
• saslušajte šta žena i njena porodica imaju da kažu i ohrabrite ih da kažu šta ih
brine; nastojte da ih ne prekidate;
• poštujte osećaj privatnosti i stida kod žene, zatvaranjem vrata ili navlačenjem
zavesa oko stola za pregled;
• dajte ženi do znanja da je slušate i razumete;
• koristite podsticajnu neverbalnu komunikaciju, kao što je klimanje glavom i
osmehivanje;
• na ženina pitanja odgovarajte direktno, na miran, ohrabrujući način;
• objasnite joj korake koje ćete preduzeti radi zbrinjavanja situacije ili
komplikacije;
• zamolite ženu da vam ponovi ključne korake kako biste bili sigurni da je
razumela.
Ako žena mora da bude podvrgnuta hirurškom zahvatu, objasnite joj prirodu
procedure i rizike i pomozite joj da manje brine. Veoma uznemirene žene imaju
više teškoća tokom operacije i oporavka.
Za više informacija o pružanju emotivne podrške u zbrinjavanju hitnog slučaja, vidi
stranu 16.
16 Emotivna i psihološka podrška u hitnim stanjima

EMOTIVNA I PSIHOLOŠKA
PODRŠKA U HITNIM STANJIMA
Hitne situacije su često uznemirujuće za sve učesnike i izazivaju niz emocija koje
mogu uticati na ishod i imati značajne posledice.

EMOCIONALNE I PSIHOLOŠKE REAKCIJE

Kako svaki član porodice reaguje na hitnu situaciju zavisi od:
• bračnog statusa žene i njenog odnosa sa partnerom;
• društvenog položaja žene/para i njihovih kulturnih i verskih običaja, uverenja
i očekivanja;
• karaktera ljudi o kojima se radi i kvaliteta i prirode socijalne, praktične i
emotivne podrške;
• prirode, težine i prognoze problema i dostupnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga.
Uobičajene reakcije na akušerske hitne slučajeve ili smrt su:
• negiranje (osećaj da „to ne može biti istina”);
• krivica u vezi sa eventualnom odgovornošću;
• gnev (retko usmeren na zdravstveno osoblje ali često zamaskirani gnev
roditelja prema samom sebi zbog „neuspeha”);
• pogođenost (posebno ako se pacijent za trenutak koleba između života i smrti);
• depresija i gubitak samopouzdanja, koji mogu biti dugotrajni;
• izolacija (osećaj da se razlikuju ili su drugačiji od ostalih),
čemu može doprineti i zdravstveno osoblje ukoliko izbegava ljude koji su
doživeli neuspeh ili gubitak;
• dezorijentisanost.
Emotivna i psihološka podrška u hitnim stanjima 17

OPŠTI PRINCIPI KOMUNIKACIJE I PRUŽANJA PODRŠKE

Mada je svaki hitan slučaju jedinstven, ovde su izloženi opšti principi koji daju
smernice. Komunikacija i iskreno saosećanje su verovatno najvažniji ključevi za efi-
kasnu brigu i zaštitu u ovakvim situacijama.

TOKOM DOGAĐAJA
• Saslušajte one koji su u nevolji. Žena/porodica će imati potrebu da
razgovaraju o onome što ih muči i boli.
• Ne menjajte temu i tokom razgovora ne prelazite na lakše i manje bolne teme.
Pokažite razumevanje za ono što sagovornik oseća u cilju sticanja uzajamnog
poverenja.
• Recite ženi/porodici što više možete o onome što se dešava. Razumevanje
situacije i njeno zbrinjavanje može da umanji zabrinutost i pripremi ih za ono
što dolazi.
• Budite iskreni. Ne bežite od toga da priznate da nešto ne znate. Uspostavljanje
poverenja znači više od pretvaranja da mnogo znate.
• Ako je jezik prepreka komunikaciji, nađite prevodioca.
• Ne prebacujte problem na osoblje ili mlađe doktore, prihvatite odgovornost.
• Ukoliko ima uslova obezbedite da uz ženu tokom trudova i samog porođaja
bude njen izabrani pratilac, po mogućnosti koji je prošao obuku i koji
predstavlja potporu i može omogućiti da se žena suoči sa strahom i bolom, a u
isto vreme umanji osećaj usamljenosti i uznemirenosti.
• Ako je moguće, ohrabrite pratioca da uzme aktivnu ulogu u brizi. Postavite
pratioca u čelo kreveta kako biste mu omogućili da se usredsredi na brigu o
ženinim emotivnim potrebama.
• Ženi i njenoj porodici obezbedite što veću moguću privatnost za vreme i posle
događaja.

POSLE DOGAĐAJA
• Dajte praktične informacije i pružite praktičnu pomoć i emocionalnu
podršku.
• Uvažavajte tradiconalna verovanja i običaje i prilagodite se potrebama
porodice u najvećoj mogućoj meri.
• Objasnite problem kako biste pomogli da se smanji zabrinutost i osećaj
krivice. Mnoge žene/porodice krive sebe zbog onoga što se dogodilo.
18 Emotivna i psihološka podrška u hitnim stanjima

• Saslušajte ženu i pokažite da razumete i prihvatate njena osećanja. Neverbalna

komunikacija može da postigne više od reči: stisak ruke ili zabrinuti pogled
može mnogo da kaže.
Ponovite informaciju više puta i ukoliko je moguće, dajte pismenu informaciju. Lju-
di koji se nađu u hitnoj situaciji neće zapamtiti puno od onoga što im se kaže.
Zdravstveni radnici mogu biti ljuti, tužni, žalosni ili isfrustrirani kada se suoče sa
hitnim situacijama u akušerstvu, zbog čega se može dogoditi da izbegavaju ženu/
porodicu. Pokazivanje emocija nije slabost.
Ne zaboravite da brinete o osoblju koje je i samo može osetiti krivicu, tugu, biti
zbunjeno i imati druge emocije.
Maternalni mortalitet i morbiditet 19

MATERNALNI MORTALITET I MORBIDITET

MATERNALNI MORTALITET
Smrt žene na porođaju ili u slučajevima vezanim za trudnoću je užasno iskusktvo za
porodicu i decu koja ostaju. Pored gore navedenih principa, treba upamtiti sledeće:

U TOKU DOGAĐAJA
• Obezbedite psihološku brigu za ženu sve dok je budna ili jedva svesna onoga
što joj se događa ili joj se može dogoditi.
• Postupajte dostojanstveno i sa uvažavanjem u svakom trenutku, čak i ako je
žena bez svesti ili je već umrla.

POSLE DOGAĐAJA
• Omogućite ženinom partneru ili porodici da budu uz nju.
• Obezbediti porodici ukoliko je došlo do smrtnog slučaja da dobije svu
potrebnu dokumentaciju.
• Objasnite šta se dogodilo i odgovorite na svako pitanje. Ponudite porodici
mogućnost da se vrate i postave dodatna pitanja.

TEŠKO MATERNALNO OBOLJENJE

Porođaj ponekad ostavi kod žene teška fizička ili pshihička oštećenja.

TOKOM DOGAĐAJA
• Po mogućstvu, uključite ženu i njenu porodicu u porođajni postupak,
posebno ako je to primereno toj kulutri.
• Ako je moguće, obezbedite jednog člana ekipe da brine o emotivnim
potrebama žene i njenog partnera i o potrebi da budu informisani.
20 Maternalni mortalitet i morbiditet

POSLE DOGAĐAJA
• Precizno objasnite stanje i lečenje tako da ga razumeju i žena i njeni pratioci.
• Tamo gde je to indikovano, organizujte lečenje i/ili izdajte uput.
• Zakažite kontrolni pregled da biste proverili kako se stanje dalje odvija i
razgovarajte o mogućim opcijama.
Neonatalni mortalitet ili morbiditet 21

NEONATALNI MORTALITET I MORBIDITET

I dok se na ženu koja je hitan akušerski slučaj primenjuju opšti principi emocional-
ne podrške, kada novorođenče umre ili se rodi sa deformitetom, treba uzeti u obzir
neke specifične faktore.

INTRAUTERINA SMRT PLODA

ILI ROĐENJE MRTVOG DETETA
Mnogi faktori će uticati na reakciju žene na smrt njenog novorođenčeta. Pored gore
pomenutih, tu takođe spadaju:
• Ženina prethodna akušerska i životna iskustva;
• Koliko je novorođenče bilo „željeno”;
• Događaji vezani za rođenje i uzrok gubitka;
• Ranija iskustva sa smrtnim slučajevima.

TOKOM DOGAĐAJA
• Izbegavajte davanje sedativa da biste ženi pomogli da izdrži. Sedativi mogu
da odlože prihvatanje smrti, a kasnije mogu dovesti do oživljavanja iskustva –
deo procesa emotivnog ozdravljenja – što je teže.
• Omogućite i ohrabrite ženu/par da vide i drže novorođenče i tako im
omogućite da tuguju.
• Pripremite roditelje za mogući uznemirujući ili neočekivani izgled
novorođenčeta (crveno, naborano, sa oljuštenom kožom). Po potrebi umotajte
novorođenče tako da na prvi pogled izgleda što normalnije.
• Izbegavajte prerano odvajanje majke od novorođenčeta (pre no što ona kaže
da je spremna), jer to može da omete i uspori proces tugovanja

POSLE DOGAĐAJA
• Omogućite ženi/porodici da provedu još vremena sa svojim novorođenčetom.
Roditelji mrtvorođenog deteta i dalje imaju potrebu da upoznaju svoje dete.
22 Neonatalni mortalitet ili morbiditet

• Roditelji tuguju na različite načine, a za mnoge je sećanje važno. Ponudite

ženi/porodici male uspomene, kao što je uvojak kose, natpis na kolevci ili
traka sa imenom.
• Tamo gde postoji običaj da se novorođenčetu daje ime na rođenju, ohrabrite
ženu/porodicu da zovu novorođenče po imenu koje su izabrali.
• Dozvolite ženi/porodici da novorođenče pripreme za sahranu ukoliko žele.
• Organizujte razgovor sa ženom i njenim partnerom da biste prodiskutovali o
mogućim preventivnim merama u budućnosti.

ROĐENJE DETETA SA DEFORMITETOM

Novorođenče sa deformitetom je užasno iskustvo za roditelje i porodicu. Reakcije
su različite:
• Dozvolite ženi da vidi i drži dete. Neke žene odmah prihvate svoje dete, a
nekima je potrebno duže vreme.
• Neverica, negiranje i tuga su normalne reakcije, posebno ukoliko je deformitet
neočekivan. Uobičajena su osećanja da to nije pošteno, očaj, depresija,
zabrinutost, bes, neuspeh i uznemirenost.

U VREME DOGAĐAJA
• Dajte novorođenče roditeljima čim se rodi. Dozvoliti roditeljima da odmah
uoče problem može biti manje traumatično.
• U slučaju većeg deformiteta, uvijte novorođenče pre no što je date majci da
je drži, tako da prvo može da vidi normalnu stranu novorođenčeta. Nemojte
vršiti pritisak na majku da istražuje deformitet.
• Obezbedite krevet ili ležaj u sobi u koliko je moguće tako da pratilac može da
ostane sa ženom, ukoliko ona to želi.

POSLE DOGAĐAJA
• Razgovarajte o novorođenčetu i problemu zajedno sa ženom i njenom
porodicom, ako je to moguće.
• Omogućite ženi i njenom partneru slobodan pristup novorođenčetu. Neka
dete sve vreme bude pored majke. Što više žena i njen partner mogu sami da
učine za njega, brže će ga prihvatiti kao svoje.
Psihičko oboljenje 23

PSIHIČKO OBOLJENJE
Postporođajni emocionalni poremećaj je uobičajena pojava nakon trudnoće i ide od bla-
ge postporođajne krize (pogađa oko 80% žena), do postporođajne depresije ili psihoze.
Postporođajna psihoza može predstavljati pretnju za život majke ili novorođenčeta.

POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA
Postporođajni emocionalni poremećaj je česta pojava nakon trudnoće i ide od blage
postporođajne krize u obliku emocionalne osetljivosti, do postporođajne depresije
i postporođajne psihoze.
Veoma je važno obratiti pažnju na psihički status žene posle porođaja jer emocio-
nalna osetljivost kod određenog broja žena prelazi u postporođajnu depresiju, koja
ako traje više od pola godine predstavlja značajan zdravstveni problem zbog koga je
neophodno ženu uputiti u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, konsultovati struč-
njake za ovo oboljenje i uključiti adekvatnu terapiju, tretman i efikasno lečenje.
Zato je značajno da u prodilištu, a zatim i kod kuće (polivalentna patronažna sestra)
i u domu zdravlja (u savetovalištu za žene prilikom redovnih kontrola posle poro-
đaja) zdravstveni radnici prepoznaju sve simptome koji ukazuju na postporođajnu
depresiju kao što su iscrpljenost, razdražljivost, plačljivost, nedostatak energije i
nizak stepen motivacije, osećanje bespomoćnosti i beznadežnosti, gubitak libida i
poremećaje apetita i sna. Takođe se javljaju glavobolja, astma, bol u leđima, vaginal-
ni sekret i bol u stomaku.
Prognoze kod postporođajne depresije su dobre ukoliko se prepoznaju simptomi,
rano ustanovi dijagnoza i počne sa adekvatnim lečenjem.
Ukoliko se ovo oboljenje ne prepozna i ne leči na vreme može se razviti postporo-
đajna psihoza i javljaju se simptomi kao što su opsesivne misli, strah od povređiva-
nja bebe i sebe, suicidne misli i depersonalizacija.
Neophodno je lečenje od strane odgovarajućih stručnjaka za ovu oblast.
Ukoliko se ustanovi postporođajna depresija potrebno je obaviti sledeće:
• Obezbedite psihološku podršku i uputiti je u referentnu zdravstvenu
ustanovu.
• Saslušajte ženu i pružite joj ohrabrenje i podršku.
24 Psihičko oboljenje

• Uverite ženu da mnoge žene prolaze kroz isto stanje.

• Pomozite majci da ponovo razmisli o predstavi majčinstva i pomozite da
svako od partnera pojedinačno razmisli o svojoj novoj ulozi roditelja. Možda
je potrebno da usklade svoja očekivanja i zadatke.
• U slučaju izražene depresije, razmotrite upotrebu antidepresiva, ako su
dostupni.
Nega se može realizovati kod kuće ili kroz dnevne bolnice.

POSTPOROĐAJNA PSIHOZA
Postporođajna psihoza se obično javlja u vreme porođaja i pogađa manje od 1% žena.
Uzrok je nepoznat, mada oko polovine žena sa psihozom ima i istoriju mentalne bo-
lesti. Postporođajnu psihozu karakterišu nagli nastupi priviđanja ili halucinacija, ne-
sanica, opsednutost novorođenčetom, teška depresija, zabrinutost, očajanje i nagon za
samoubistvom ili ubistvom deteta.
Briga o detetu se ponekad može nastaviti na uobičajen način. Prognoze za oporavak
su odlične, ali će se kod oko 50% žena ponoviti u narednim porođajima. Generalno:
• Obezbedite psihološku i praktičnu pomoć (oko novorođenčeta i kučne nege).
• Saslušajte ženu i pružite joj podršku i ohrabrenje. Ovo je značajno da bi se
izbegle tragične posledice.
• Umanjite stres.
• Izbegavajte bavljenje emotivnim pitanjima dok je majka nestabilna.
• U slučaju primene antipshiotika, vodite računa da lekovi mogu prodreti u
majčino mleko, pa treba ponovo razmotriti dojenje.