1.

poglavlje

ič Grin je uvek razdvajao privatno i poslovno. Iako

reč strah nije pristajala uz njegovo samopouzdanje,
plašio se mogućih komplikacija i posledica, koje
mogu nastati ukoliko se u posao uplete zadovoljstvo.
Pre nego što je postao biznismen prihvatao je sve šanse i
najčešće je osvajao svaku ženu, koju je poželeo. Zgodan i atletski
građen, bio je svojevremeno među najuspešnijim i najplaćenijim
golmanima, pa je od dvadesete do dvadeset devete godine života
imao više devojka nego što je odbranio golova.
Zbog povrede je prevremeno okončao karijeru i osnovao je
u Sidneju agenciju za sportski menadžment. Dotad nije shvatao
da povremeno treba potisnuti slabost prema lepim ženama.
Naime, jedna od njegovih prvih klijentkinja flertovala je s njim,
pa je bez razmišljanja završio u krevetu s njom. Ni palo mu na
pamet nije da bi tridesetogodišnjakinja, koja je živela za
sportsku karijeru, mogla poželeti nešto više od prolazne
avanture.
Posle drugog sastanka shvatio je da je pogrešio. Mlada dama
slala mu je mnoštvo poruka i pritom nije krila da želi da se uda.
Kad je sve to, po njegovom mišljenju, taktično okončao, potpuno
je poludela i pokušala je da ga poslovno uništi. Dala je poverljive
informacije novinarima blateći njegovo ime, a on je u besu
izbrisao sve njene poruke, pa nije imao dokaz da ga je
proganjala. Iako je na kraju izašao kao pobednik, s jezom je
mislio na to kako je izgubio gotovo sve za što je mukotrpno
radio. Od tada se strogo držao pravila da razdvaja privatno od
poslovnog.
 Klijentkinje, zaposlene žene, čak i poslovne partnerke bile
su za njega tabu. Mičova sadašnja devojka Melisa bila je na
rukovodećoj poziciji u jednoj PR agenciji, s kojom on nije
sarađivao. Ta razvedena tridesetpetogodišnja plavuša bez dece
ganjala je karijeru, a brak i ljubav zanimali su je baš koliko i
njega, dakle, nimalo. Atraktivna, inteligentna i seksepilna,
odgovarala je svim njegovim kriterijumima. I znao je da mu neće
napraviti neprijatnu scenu kad njegovo interesovanje umine.
A to se dešavalo već posle nekoliko meseci... Nijedna
njegova avantura nije trajala duže. A uskoro će napuniti trideset
osam godina i možda je trebalo misliti na porodicu...
Naravno da je razumeo zašto su te žene želele da se udaju za
njega. Kako nikad nije pričao o svojoj prošlosti, tako nije
spominjao ni odluku da nikada neće biti muž i otac.
Kratko kucanje na vratima kancelarije prenulo je Miča iz
misli. Nevoljno je pogledao na sat. Tačno tri. Uvek tačno u minut,
pomislio je neobjašnjivo iznerviran, a inače je cenio tačnost. Pa
zašto onda svakog petka po podne u ovo doba reaguje na ovaj
način?
- Uđite, Džulija - osorno je doviknuo.
Ušla je, kao i uvek, u strogom crnom kostimu i visoko
podignute kose. Nije nosila nakit. Nije se šminkala. Nije koristila
parfem.
Kad je sela za sto naspram njega, Mič ju je odmerio od glave
do pete pitajući se da li je to njena predstava o tome kako žena
advokat treba da izgleda: strogo i lišena polnih obeležja? Bilo je
jasno da ona može da bude veoma privlačna kad bi se malo
potrudila. Besramno je zgodna, ima zanimljivo lice s visokim
jagodičnim kostima i sivim bademastim očima, koje gledaju
ledeno i bez treptaja, pogotovo njega.
Zato je bio iznenađen što je ovoga puta u njima video žalost
i... kajanje.
- Šta se dešava? - upitao je Mič iznervirano.
 - Ništa - odmahnula je Džulija glavom. - Oprostite. Hajde da
odmah pređemo na posao - prekrstila je noge i uzela prvi ugovor
s gomile.
Bio je to ugovor o sponzorstvu, koje je Mič izdejstvovao za
mladog, ambicioznog tenisera. Ugovaranje takvih poslova
podrazumevalo je obaveznu pravničku proveru.
Džulija, doduše, nije bila zaposlena u Mičovoj firmi, nego u
velikoj američkoj kancelariji, čije su prostorije na spratu ispod
njegovih. Mič je pre nekoliko godina počeo da koristi njihove
usluge i prvo je sarađivao s mladim, veoma sposobnim
advokatom, ali kad je on poginuo, agencija mu je poslala mladu
koleginicu kao zamenu. Najpre je bio protiv toga, pogotovo kad
je saznao da joj je tek trideset godina i da nije udata, ali čim je
ugledao Džuliju, shvatio je da se nikad ne bi upustio s njom. Niti
bi ona s njim.
A ipak ju je doživljavao kao iritantnu osobu. Mič nije
navikao na to da je bilo koja žena toliko ravnodušna u njegovom
prisustvu. Povremeno se Džulijina nezainteresovanost graničila
s otvorenim odbijanjem. Ili je u prošlosti imala loše iskustvo s
muškarcima ili još uvek nije srela onog koji bi srušio bedem oko
nje.
Pre koju nedelju, kad ga je posebno ledeno pozdravila, Mič
je iznenada osetio potrebu da je privuče i strasno poljubi u
pokušaju da izazove bilo kakvu reakciju, ali to, naravno, nije
učinio.
U takvim situacijama dozvoljavao je sebi određene fantazije.
Osmehnuo se kad se prisetio šta joj je tada radio u mislima... I
kako mu je strasno uzvratila.
Samo u snovima, Miče!
- Šta je smešno?
Njeno zajedljivo pitanje prenulo ga je iz misli.
- Ništa u vezi s vama, Džulija - slagao je, iznenađen time što
je ona primetila njegov osmeh. Obično ga ne bi ni pogledala dok
je iščitavala ugovor. - Samo sam pomislio na to da ću sutra otići
na jedrenje s prijateljima - dodao je i malčice istine.
Džulija je neočekivano uzdahnula. To je zvučalo...
ljubomorno.
- Baš imate sreće!
- Hoćete li sa mnom? - izgovorio je to refleksno.
Džulija ga je zapanjeno pogledala, pa je oborila pogled na
ugovor.
- Žao mi je - rekla je hladno - već sam isplanirala vikend.
Vau!, pomislio je Mič. Ovo je bilo za dlaku. Zašto ju je
pozvao? Ipak, laskalo mu je to što ga nije neljubazno odbila.
Možda ipak nije baš toliko imuna na njegov šarm.
Dok je Džulija iščitavala stavku po stavku, Mič ju je
odmeravao zaključivši da ona ima savršene noge: duge, vitke,
uskih stopala. Šteta što nosi pogrešne cipele!
Čak je i njena kosa zapravo lepa: gusta, svilenkasta, duga i
tamna. Sigurno je veoma seksi kad je rasuta po jastuku... Ups,
opet je uhvatio sebe u erotskim fantazijama o njoj. Mora da
prestane!
Mič se okrenuo zagledavši se kroz panoramski prozor,
odakle se pružao fascinantan pogled na luku. Tog popodneva u
luci je bilo mnogo čamaca, jer je konačno stiglo proleće.
Odnedavno je počeo da se bavi jedrenjem i čak je planirao da
kupi jahtu.
Mič je to mogao sebi da priušti, jer mu firma nije bila jedini
izvor prihoda. U vreme dok je bio aktivni sportista, investirao je
u nekretnine, pa sad ima desetak objekata u najskupljim
kvartovima Sidneja. O tome nije pričao, jer nije želeo da izaziva
zavist. Njegovi najbolji prijatelji svi su uspešni i dobro situirani,
ali nijedan nije milijarder kao on.
I nijedan nema jahtu. Za momke, profesionalne jedriličare s
kojima je provodio vikende na jedrenju, pre bi se moglo reći da
su mu poznanici nego prijatelji.
 - Ne vidim nijednu grešku u ugovoru - konačno je
progovorila Džulija.
Mič se okrenuo prema njoj.
- Sigurni ste?
- Možda treba još jednom da pročitam.
Mič je podigao obrve. Danas zaista nije sva svoja.
Šta ju je toliko poremetilo da ne može da se usredsredi na
posao? Mora da je nešto ozbiljno.
U njemu se probudila znatiželja.
- Nije neophodno, to je samo aneks postojećeg ugovora.
Hajdemo u Opera bar na piće - ako se ona malo opusti, sigurno
će mu se poveriti.
Iznenadio se što ga nije odmah odbila. A nije ni pristala.
Ćutala je.
- Znate - provocirao ju je Mič - ne zovem vas na sastanak,
nego na piće po završenom poslu. Nije neobično da kolege
petkom popodne odu u kafe.
- Znam - odgovorila je mirno.
- Pa u čemu je problem?
Oklevala je.
- Dakle, jasno mi je da me ne volite - nastavio je odlučno. -
Nemojte se braniti, Džulija. U protekle dve godine mnogo ste se
trudili da to prikrijete i priznajem da se ni ja nisam navikao na
vas, ali morao bih biti apsolutno bezosećajan da ne primetim da
danas niste sasvim prisebni i, mada zvuči neverovatno, zabrinut
sam za vas. Zato vas pozivam na piće. Možda ćete se uz čašu vina
opustiti i reći mi šta vas muči.
- Čak i kad bih vam rekla - odgovorila je mračno - ništa tu ne
možete da promenite.
- Dopustite da ja to procenim. Džulija se tužno nasmejala.
- Verovatno biste se razljutili.
- E, sad ste me zaintrigirali. Hajdemo... odmah. Pa ćemo
videti o čemu je reč.
Džulija je znala da je glupo to što se osećala polaskanom
njegovom brigom. A još gluplje je verovatno to što je dozvolila
da je Mič odvede baš u Opera bar.
U tom lokalu okupljao se sidnejski poslovni svet i tamo je
uvek bilo mnogo njenih kolega iz advokatske kancelarije. I znala
je da će njen dolazak s Mičom Grinom izazvati veliku pažnju. Pa
zašto je prihvatila poziv?
Kad su ušli u bar, bilo je toliko rano da još uvek nije bilo
nikoga poznatog. Alis bi joj sigurno rekla da joj je Mič zapravo
privlačan, ali njena prijateljica je nepopravljiva romantičarka i
volela je priče u kojima se glavni junaci u početku ponašaju kao
pas i mačka, a onda se zaljube i žive srećno. Ali Džulija od
početka nije mogla da podnese Miča Grina i sasvim sigurno nije
osećala nikakvu, pa ni skrivenu, privlačnost prema njemu.
Naravno, on odlično izgleda, inteligentan je i veoma uspešan
poslovni čovek. Pre deset godina možda bi ga smatrala
fascinantnim, ali je u međuvremenu postala imuna na tu vrstu
šarmera, kojima su žene samo seksualni objekti. Dva puta se
upustila u vezu s takvim muškarcima i razvila je šesto čulo za
njihovo otkrivanje.
Mič Grin je aktivirao alarm u njenoj glavi čim ga je ugledala.
Zato se u protekle dve godine trudila da petkom po podne bude
što neupadljivija. I nije morala da brine. Od početka je otvoreno
pokazivao da mu se ona ne dopada. Zato se iznenadila što je
danas bio toliko ljubazan prema njoj.
- Hajde da sednemo napolju - rekao je i odveo ju je na
terasu, gde je sunce uvek sijalo dovoljno jako da se zaboravi na
povetarac iz luke.
- Šta želite da popijete? - izmaknuo joj je stolicu za
slobodnim stolom uz vodu.
- Burbon i kolu - odgovorila je. Mič je za trenutak podigao
obrve, pa je otišao do bara po piče.
Džulija je bila zabrinuta, ali nije se plašila da će je Mič
zavesti. Na muškarce je imuna za sva vremena, ali glavobolju joj
je zadavala činjenica da Mič želi da izvuče iz nje priznanje.
 Zar je baš toliko glupa? Ali kocka je već bačena. U svakom
slučaju, kako je mogla znati da će se njena baka, uprkos
lekarskim prognozama, probuditi iz kome i da će se setiti svega
što joj je Džulija rekla na samrtnoj postelji? Njene namere su,
naravno, bile najbolje, ali šta sad to vredi?
Pogled na Miča dok se vraćao noseći piće, podsetio ju je na
to zašto je baš njega izabrala da prevari baku. On je zaista baš
onakav kakvog je baka želela za svoju omiljenu unuku. Pre svega
izgled: baka je uvek govorila da muškarac treba da izgleda kao
pravi muškarac i da se treba držati podalje od lepih momaka.
- Oni ranije oćelave - objašnjavala je baka ozbiljno.
Džulija nikad nije obraćala pažnju na bakine reči, ali možda
bi je njeni saveti poštedeli bola, jer su obojica muškaraca, koji su
joj slomili srce, bili lepi momci.
Mič to u svakom slučaju nije. Crte lica veoma su mu
muževne, ima visoko čelo, energičnu bradu, markantan nos i
gustu, kratku tamnosmeđu kosu, bez znakova ranog ćelavljenja.
Iz nepoznatog razloga baka je volela muškarce s plavim
očima, a Mič je imao baš takve, plave kao letnje nebo, ali stogost
su im davale jake tamne obrve.
Njegovo atletski građeno telo baka bi smatrala apsolutno
zadovoljavajućim. I mada ga je uvek viđala samo u odelu, Džulija
nije sumnjala da je u odličnoj fizičkoj formi.
Nikakvo čudo što ga je izabrala za izmišljenog partnera iz
snova. On savršeno ispunjava bakine kriterijume. Ne samo da
odlično izgleda, nego je uspešan, šarmantan, i dovoljno star i
iskusan.
Baka je uvek govorila da devojka ne treba da se uda za svog
vršnjaka.
- Muškarcima treba mnogo više vremena da odrastu nego
ženama, Džulija. Moraju prvo da steknu iskustvo pa tek onda da
zasnuju porodicu.
Naravno da Džulija u pričama o Miču uz bakinu postelju nije
spominjala njegovo iskustvo, jer je znala da se njenoj
patrijarhalnoj baki ne bi dopao čovek, koji žene menja kao
košulje.
Zapravo, Džuliji nije bilo jasno zašto su se žene upuštale u
vezu s Mičom Grinom... ukoliko se to tako moglo nazvati. Posle
svega što je čula, bile su to samo prolazne avanture...
Njegov osmeh, dok je spuštao čaše na sto, bio je grešno
seksepilan, pa je shvatila koliko on opasno atraktivan može biti
ukoliko žena pokaže zrnce zainteresovanosti.
- Odlučio sam da uzmem isto što i vi - seo je i podigao čašu. -
Živeli!
Pogledi su im se sreli. Mičove oči bile su sjajne, videlo se da
se on dobro zabavlja, dok ga je Džulija hladno gledala iako joj je
srce poskočilo. Možda nije imuna na njegov šarm kao što je
mislila, ali to ipak nije razlog za brigu.
- Sidnej je divan u ovo doba godine, zar ne? - osmehnula se
Džulija.
- Da - složio se Mič. - Treba živeti u drugim gradovima i
državama da bi se ova lepota cenila na pravi način.
- Zvuči kao da ste vi živeli u mnogim državama...
Slegnuo je ramenima.
- U nekoliko njih... ali nema više izgovora, recite mi zašto ste
danas toliko rastrojeni.
- Nisam rastrojena! - usprotivila se.
- Džulija, činjenica da sedite ovde sa mnom znak je da ste
potpuno van sebe. Prestanite da se snebivate. Pošto na poslu
nikad ne grešite, sigurno je reč o privatnom životu. A na čudan
način upleten sam i ja, zar ne?
- Da - nije imalo smisla da poriče, Mič je svakako ne bi pustio
pre nego što sve sazna. Duboko je udahnula skupivši svu
hrabrost da skine kamen sa srca. - Duga je to priča, pa vas molim
za malo strpljenja. Naime, pre dve nedelje moja je baka pala niza
stepenice i završila u bolnici, u komi. Ne ovde, u Sidneju, nego u
Njukaslu... moja baka živi u Hanter Veliju. Lekari su nam rekli da
verovatno neće preživeti ni tu noć... Zato sam ostala uz nju čitave
noći pričajući joj... Želela sam da joj ulepšam te poslednje
trenutke i ispričala sam joj ono što je želela da čuje: da sam srela
pravog muškarca i da sam srećna. Noć je bila duga, morala sam
da izmišljam, a nažalost nisam maštovita, pa sam izabrala čoveka
s kojim radim, onoga koga bi moja baka izabrala za mene... Mič ju
je netremice gledao.
- Bože - progovorio je konačno. - Govorite o meni?
- Nažalost, tako je - priznala je postiđeno.
Mič se nasmejao.
- Oprostite, zaista mi je smešno, jer vi mene... Naravno, ne
smatram to što ste baki ispričali smešnim, iskren da budem, i ja
sam slab na bake... Uostalom, šta je loše u tome da baku na
samrti slažete da ste pronašli savršenog čoveka? Zapravo,
smatram da je to bilo lepo.
Džulija je uzdahnula.
- Lepo, ali glupo. Trebalo je da znam da će se baka izvući.
Ona je uvek bila borac. I ne samo da je preživela, nego se seća
svake reči koju sam izgovorila. Dobro, možda ne baš svake, ali
zna da sam rekla da sam pronašla čoveka svog života i da mu je
ime Mič Grin. A sad je izašla iz bolnice i želi da vas upozna tokom
vikenda.
- Naravno - nasmejao se od srca.
- To nije smešno! Lekari su nas upozorili da bi se ponovo
mogla šlogirati. Ne želi operaciju, smatra da se naživela i da je
spremna da ode.
- Ah - rekao je Mič saosećajno - to jeste problem.
- Da, ali ne treba da bude i vaš problem. Ispričala sam vam
sve samo zato što ste insistirali.
- Šta sad planirate?
- Pa... pokušaću da odlažem istinu što je moguće duže...
Smisliću neki izgovor zbog čega ne možete da dođete ovog
vikenda. Naravno, neću moći večito da je lažem i u nekom
momentu moraću da priznam istinu. Ali ne želim sad da joj
kažem da je sve to laž. Bila bi veoma razočarana u mene. Nekako
ću joj objasniti da smo raskinuli.
- Možete joj reći da nisam želeo da se oženim. To je, u
krajnjem slučaju, istina - predložio je smejući se.
- Baš smešno.
- Pa i jeste ako bolje razmislite.
Nema na svetu dvoje ljudi, koje bih teže zamislio kao par od
nas.
- Ali to baka ne zna - primetila je Džulija.
- Ne. I, naravno, postoji rešenje za vaš problem.
Džulija je uzdahnula.
- Onda vas molim da me prosvetlite, genije.
Mič se zadovoljno osmehnuo.
- Poći ću ovog vikenda s vama vašoj baki i pretvaraču se da
sam čovek iz vaših snova.
Zagrcnula se, ali se brzo povratila, žustro odmahujući
glavom.
- A zašto biste učinili nešto toliko apsurdno i velikodušno?

Da, zašto zapravo?, razmišljao je Mič otpijajući veliki gutljaj.

Verovatno zato što mu se ta situacija činila đavolski
zabavnom. Pomisao na to da Džulija mora da glumi devojku
zaljubljenu u njega silno ga je zabavljala.
Ali to nije mogao da joj prizna. Srećom, postojao je još jedan
sentimentalni razlog, koji bi možda smatrala prihvatljivim.
- Kao što sam rekao, i ja sam slab na bake. Svojoj sam veoma
zahvalan. Ne znam šta bih bez nje učinio - zapravo, dugovao joj
je zahvalnost za sve, jer ga je baka upisala na časove fudbala.
Podstakla ga je da veruje u sebe i ubedila da može postati ono
što želi. - Žao mi je što je umrla pre nego što sam joj zahvalio na
svemu što je za mene učinila - čak se osećao krivim, jer mu je tek
posle njene smrti postalo jasno koliko mu je značila. Gorko je
plakao kad je čuo da je umrla, ali nikada pred svojim saigračima.
 Tada je bio samoživi dvadesetjednogodišnjak, koji je upravo
potpisao ugovor s engleskim klubom iz prve lige, pa nije odleteo
na bakinu sahranu u Australiju i duboko je žalio zbog toga.
Zaista ga je dirnulo to što je Džulija čitavu noć probdela uz
krevet svoje bake. Stara dama očigledno joj je mnogo značila.
- Čini se da ste veoma bliski sa svojom bakom.
- Tako je. Ona me je podigla nakon što su mi roditelji
poginuli u avionskoj nesreći.
- Razumem... - i zaista je razumeo, jer je i njega podigla baka
posle majčine smrti.
Prokletstvo, nije želeo da misli na to!
- Kako vam se čini moj predlog? - upitao je Mič s manje
entuzijazma. Ali sad je bilo prekasno da povuče predlog.
Džulija ga je skeptično gledala.
- Iskreno govoreći, zvuči primamljivo, ali ne znam da li
bismo je mogli ubediti... Mislim, možemo li se pretvarati da smo
zaljubljeni... pa jedva se podnosimo!
- Tačno - složio se on.
- Ne morate toliko žuriti da to potvrdite - odgovorila je
uvređeno. - Šta vam se zapravo ne sviđa na meni?
Nasmejao se.
- Ne želite zaista to da čujete, zar ne?
- Želim!
- Ako insistirate, najpre vaš izgled.
- Šta vam tu ne odgovara?
Mič je podrugljivo podigao obrve i Džulija je pocrvenela.
- Zatim, vaše ponašanje...
- Šta je tu problem?
- Malo je reći da ste ledena princeza. Ipak - zaustavio je njen
protest pokretom ruke - ako bih vas mogao ubediti da budete
otvoreniji i da promenite nešto više od frizure, sve bi bilo u redu.
- Neću se truditi zbog vas, Miče - uzvratila je zajedljivo.
 - I to je glavni razlog zbog kojeg mi se ne dopadate: jer se ja
ne dopadam vama.
- Tačno - klimnula je glavom. - Ne dopadate mi se.
- Zašto?
- Ne želite to zaista da čujete, zar ne?
Nasmejao se, impresioniran njenom dovitljivošću.
- Iskreno, nisam više siguran u to da mi se ne dopadate.
Veoma ste zanimljivi.
Džulija ga je prekorno pogledala.
- Imate li momka? - upitao je Mič bez ustručavanja.
- Pobogu, da imam momka, da li bih izmišljala sve te
besmislice?
- Pa možda taj momak nije čovek za celi život? Hajde da
preformulišem pitanje: spavate li s nekim?
Pogled joj je postao još ledeniji.
- Trenutno sam sama.
- Aha.
- Vidim da mislite da sam nesposobna da imam momka, zar
ne? Zato što mislite da sam previše hladna.
Vau, pomislio je Mič, tačno u metu! Ali možda ga je baš to
fasciniralo. Šta bi dao da otopi taj led oko nje! Ali verovatno bi
mu se zaledili prsti i... srce? Moraće za vikend dobro da se
pripazi.
- Mislim - rekao je zamišljeno - da vas je neko užasno
povredio i da sad ne verujete muškarcima.
Kratak pogled u njene oči rekao mu je da je na dobrom
tragu.
- Ne dešava se retko da mlada, atraktivna žena, koja je imala
loša iskustva s muškarcima, potpuno zanemari svoj spoljašnji
izgled da ne bi privlačila pažnju. Neke se ugoje, neke se oblače
dosadno u nameri da prikriju ženstvenost i mislim... - prekinuo
ga je zvuk mobilnog telefona. Mič ga je izvukao iz džepa i
pogledao displej. Prokletstvo, Melisa!
 2. poglavlje

Džulija je bila srećna zbog skretanja pažnje, jer se Mič

previše približio istini. Postalo joj je jasno da se neatraktivno
oblači i da je preozbiljna, ali dosad joj to nijedan muškarac nije
rekao u lice.
Alis joj je uvek govorila da treba da pruži muškarcima
šansu. Lako je njoj to da kaže! Udata je za sjajnog čoveka, koji joj
je veran i nikada je ne bi povredio. Njoj nikada nije bilo
slomljeno srce... A Džulija je znala da ne bi podnela da joj se to
još jednom dogodi.
Ipak je morala priznati da se ponekad osećala usamljenom i
tada je želela da se vrati u godine kad je bila puna nade da će
upoznati pravog. Međutim, loše iskustvo oduzelo joj je tu iluziju i
svaki put kad bi srela nekog atraktivnog muškarca, sumnjičavo
bi razmišljala o tome šta se krije iza sjajne fasade.
Znala je kakav je Mič Grin: lako osvaja ženska srca, nimalo
se ne trošeći.
Ali ovaj razgovor pokazao joj je da je on sposoban da
saoseća.
- Halo? - javio se. - Kako ti je u Melburnu? Dosadno? Ne, ja
sam u Opera baru s... kolegom.
Iako se malo odmaknuo, Džulija je sve čula i shvatila je: on
razgovara sa svojom devojkom. I šta bi ona, za ime sveta, rekla
da zna o čemu su njih dvoje razgovarali? Džulija je znala da se
nijedna devojka ne bi složila s time da njen dečko to učini za bilo
koga... čak i da zna za animozitet među njima dvoma.
- Pozvaću te večeras, dušo - obećao je. - Čujemo se kasnije.
Mič je odložio telefon i okrenuo se prema Džuliji.
 - Gde smo stali?
- Vašoj devojci ne bi se dopalo da glumite čoveka iz mojih
snova - rekla je direktno. - Ili joj možda ne biste rekli?
Njegove plave oči odjednom su postale ledene.
- Melisa ništa od mene ne očekuje. Osim toga, ona je
trenutno na konferenciji u Melburnu.
- Mislite, ono što ne zna neće je zaboleti?
- Ne, zaboga! Ispričaću joj sve večeras.
- Ah, zaista? - rekla je Džulija sarkastično. Po njenom
iskustvu, muškarci poput Miča ne prezaju od laži pred
partnerkama.
- Da, zaista, ali vidim da mi ne verujete.
- Zar je važno u šta ja verujem? Uostalom, odlučila sam da ne
prihvatim vaš predlog.
- A zašto?
- Zato što bi to izazvalo nove probleme. Bliži se bakin
osamdeseti rođendan i porodica će joj sigurno organizovati
veliko slavlje. Ona će, naravno, očekivati da dođem sa svojim
dečkom, a ne mogu i to zahtevati od vas. I verovatno bi me svi
izludeli pitanjima kada će biti veridba ili čak venčanje. Ne, radije
ću ovog vikenda otići sama i reći da smo se razišli.
Mič je slegnuo ramenima.
- Kako god želite. Ali Melisi to sigurno ne bi smetalo.
- Ako to zaista mislite, Miče, onda ne poznajete žene. Hvala,
ali mislim da to nije dobra ideja - popila je poslednji gutljaj iz
čaše, pa je ustala. - Dakle, do narednog petka u tri.
- Znate šta? Daću vam svoj privatni broj mobilnog telefona u
slučaju da se predomislite - predložio je spontano. - Kladim se da
imate olovku u tašni? - nasmejao se.
- Naravno, ali...
- Samo zapišite broj - prekinuo ju je blago iznervirano. -
Nikad se ne zna.
- Dobro - zabeležila je broj na jednoj vizitkarti pre nego što
je požurila iz bara. Na njenu sreću, nije primetila nikoga
poznatog, ali počela je normalno da diše tek kad je sela na
feribot za Manli.
Srećna što je ostala sama, razmislila je o svemu što se
dogodilo. Bilo je ispravno odbiti ponudu Miča Grina. Iako je
zvučalo privlačno, takva prevara bila bi nemoguća, jer bi se sve
pre ili kasnije otelo kontroli i u nekom momentu bi njihova
međusobna odbojnost bila sasvim uočljiva. Pa ipak, užasavala ju
je pomisao na to da će morati priznati da je lagala o čoveku iz
svojih snova.
Ne, najpre će pronaći bilo kakav izgovor za njegov
nedolazak, a kad baki bude bolje, reći će da su se rastali, jer Mič
nije želeo da se oženi njome. Tako će očuvati ponos. A ako se
baka ne oporavi... Džulijino srce se stegnulo. Onda je svakako
svejedno. Baka će bar umreti srećna.

Kad je feribot pristao uz kej u Manliju, Džulija se laganim

korakom uputila kući. Pa zaista bi bilo laskavo pojaviti se među
članovima porodice s čovekom kakav je Mič Grin... samo da vidi
ujakovo i ujnino lice, jer oni nikad nisu propuštali priliku da joj
kažu kakva je gubitnica.
A pravi problem je u tome što je njih dvoje zapravo ne
podnose. Ujaku Bilu je smetala od momenta kad su je doveli u
babinu i dedinu kuću da tamo odrasta i kad se ispostavilo da
njegova majka više voli kćerkino dete nego unuče, koje su joj
Sintija i on podarili.
Džulija to nije smatrala iznenađujućim, jer su svi muški
članovi porodice Stoun bili užasni... pogotovo deda. Džim Stoun
je bio mačo najgore sorte, a njegov sin i unuk bili su mu u tom
pogledu veoma slični i ponašali su se prema ženama kao da su
Bogom dani. Iz sopstvenog iskustva u dedinoj kući Džulija je
shvatila zašto je njena majka pobegla od kuće čim je bila
dovoljno odrasla da se uda za nežnog čoveka, kakav je bio njen
otac. A svog oca advokata Džulija je obožavala.
Dede se užasavala i nije ni zaplakala kad je umro. Čak je i
posle smrti Džim Stoun uspeo da je razljuti, jer imanje nije
prepisao svojoj ženi, nego sinu. Uzalud je Džulija pokušavala da
ubedi baku da poništi testament, stara dama se zadovoljila
sinovljevim obećanjem da će brinuti o njoj dok je živa.
A to, po Džulijinom mišljenju, ni u kom slučaju nije bilo
dovoljno. U jednom razgovoru u četiri oka pripretila je ujaku
tužbom ako baki ne bude isplaćivao godišnje izdržavanje, pa je
to prihvatio u strahu od obaranja testamenta.
Sve to je, naravno, predstavio baki kao svoju ideju, a Džulija
joj nikad nije rekla kako je zaista bilo. Videla je koliko je baka
dirnuta lažnom sinovljevom velikodušnošću. I već pet godina,
koliko je prošlo od dedine smrti, pokušavala je da ubedi baku da
se preseli kod nje u Sidnej, ali uzalud.
A roditelji su Džuliji ostavili zaista lepu kuću u gradu. Deda
je želeo da je proda posle njihove pogibije, ali baka se
usprotivila, pa je kuća sačuvana i Džulija se u nju uselila kad je
počela da studira pravo u Sidneju.
Kada je otvorila ulazna vrata, pritrčao joj je Rambo, mačak,
bio je gladan, kao i obično. Spustila je torbu na stočić, pa je
podigla životinju mazeći njeno smeđe krzno.
- Kako si, slatkišu? - upitala je s ljubavlju i ponela mačka u
kuhinju. Rambo je zadovoljno preo.
U kuhinji ga je spustila na pod pripremivši mu omiljenu
hranu. Upravo je napunila činiju granulama kad joj je zazvonio
telefon. Ne mobilni, nego fiksni, koji je visio na zidu kuhinje, a to
je značilo da to nije ni Alis ni neko od njenih kolega. Ovaj broj
zvali su samo ljudi iz reklamnih agencija i članovi porodice.
Džulija je bojažljivo podigla slušalicu.
- Halo?
- Konačno sam te dobila - bila je to ujna Silvija. - Pokušala
sam nekoliko puta, ali nisi bila kod kuće.
Džulija je pogledala na kuhinjski sat, bilo je tek pola šest.
Obično se kući petkom nije vraćala pre šest.
- Mogla si me pozvati na mobilni.
 - Bil ne želi da zovem ljude na mobilni, kaže da to košta
čitavo bogatstvo.
Džulija je uzdahnula.
- Nije to više skupo, ujna. Zašto me zoveš? Kako je baka? -
upitala je zabrinuto.
- Baka je dobro. Zovem te, jer me je Šejn zamolio.
Šejn je bio Sintijin i Bilov jedinac, tipični Stoun. Terorisao je
Džuliju od prvog dana kad je ušla u dedinu kuću, jer je i tada
porodica ujaka Bila živela s njima na porodičnom imanju. Džulija
je bila srećna kad ju je baka konačno poslala u internat u Sidneju.
Naravno da se deda nije slagao s tim, ali troškove je pokrio fond,
koji joj je zaveštao otac.
Koliko god je Džuliji bilo lepo u školi, na raspustu joj je
rođak zagorčavao život. Doduše, otkad je odrastao, promenio se,
jer se oženio modernom ženom, koja nije tolerisala njegovo
mačo ponašanje. Prilikom poslednjeg susreta bio je čak veoma
ljubazan prema njoj.
- Šta mu treba? - upitala je oprezno.
- Šejn želi da zna da li je tvoj novi momak onaj Mič Grin, koji
je do pre nekoliko godina bio poznati golman. Bil mu je rekao da
je to nemoguće, jer takav čovek nikad ne bi bio s tobom, ali ipak
sam obećala Šejnu da ću te pitati. Ukoliko je to taj Mič Grin,
rekao je da želi da ga upozna.
- A ako to nije on? - upitala je ljutito Džulija.
- Molim?
Džulija je stisnula usne. Kakva užasna porodica!
- Da - potvrdila je nevoljno - Mič je ranije bio poznati
golman.
- O, Bože! - uzviknula je ujna. - Ne mogu da verujem! Šejn će
biti van sebe. Znaš da je on veliki obožavalac fudbala. Priznajem
da sam veoma iznenađena - nastavila je Sintija. - Prvo nisi
spominjala momka, a onda takva slavna ličnost! Još prošle
nedelje rekla sam Bilu da ćeš sigurno završiti kao usedelica s
obzirom na to kako se oblačiš i kakav stav imaš... Muškarci to ne
vole. Ali verovatno za svakog postoji odgovarajući partner.
Koliko je godina tom tvom gospodinu Grinu? Verovatno više nije
baš mlad?
Netaktično ujnino ponašanje Džuliju je na trenutak ostavilo
bez reči. I u trenu je odlučila: ni u kom slučaju neće otići sama
njima u posetu!
- Iskrena da budem - odgovorila je hladno - ne znam tačno,
ali u srednjim je tridesetim.
- Pa trebalo bi da znaš koliko mu je godina! Otkad ste
zajedno?
- Dve godine poslovno sarađujemo, ali privatno se viđamo
tek odnedavno.
- O, razumem, znači nije ozbiljno!
- On je veoma ozbiljan sa mnom - čula je Džulija sebe kako
izgovara. - Misliš li da bi inače bio spreman da sutra dođe sa
mnom da upozna baku?
- Molim? Ne, verovatno ne. Kada ćete doći ovamo?
Džulija je zatvorila oči moleći se u sebi da je Mičova ponuda
još uvek aktuelna.
- Oko podne?
- Bolje posle podne, oko tri, važi? Onda ne moram da kuvam
ručak. Večera za sutra i doručak za prekosutra sasvim je
dovoljno posla.
- Ali nećemo prenoćiti - užasnuto je požurila Džulija da obja-
sni.
- Ne pričaj koješta, naravno da ćete ostati. Već sam se za sve
pobrinula. Osim toga, baka to očekuje. Ne želiš valjda da je
razočaraš?
- Ne, naravno - Džulija je pognula glavu. Kako će, zaboga,
održati tu farsu toliko dugo? I šta ako Mič ne bude želeo da
učestvuje?
- Onda se vidimo sutra oko tri - veselo je dodala ujna. - I,
Džulija... molim te ponesi za sutra uveče haljinu. Ni u kom slučaju
ne želim da se za stolom pojaviš u farmerkama.
 Džulija je besno vratila slušalicu na mesto. Ako ju je iko
mogao razbesneti više od ujaka, bila je to ujna! Kakva glupa,
uobražena, bezosećajna žena! Sirota baka, zaista je zaslužila
bolje nego da provodi vreme s tim ljudima.
Dobro, sad je zaista u problemu. Zbog bake će se pretvarati
na nekoliko sati da je devojka Miča Grina. Zaboraviće ponos i
reći će Miču da prihvata njegovu ponudu. Da, zbog bake će ga
možda čak i moliti. Ili će ga podmiti... ali čime?
Palo joj je na pamet čak da mu ponudi seks. To je bila toliko
luda misao, da se naglas nasmejala. Kao da bi pomisao na seks s
njom mogla da zainteresuje Miča Grina!
Ipak, Džulija je pronašla vizitkartu s Mičovim brojem, pa ga
je unela u mobilni. Zatim je zadržala dah čekajući dok je zvonilo.
Šta ako je odbije? Nije se usuđivala ni da pomisli na to.
- Mič Grin - javio se ubrzo. Džulija se trgnula.
- Miče, ja sam, Džulija Monte.
- Džulija! - zvučao je iznenađeno. U pozadini je čula smeh,
žamor i muziku. Odlučila je da mu odmah kaže o čemu je reč.
Nije bilo u njenom stilu da okoliši. - Da li vaša ponuda još uvek
važi?
- Naravno.
- Hvala Bogu - rekla je osetivši olakšanje.
- To ne zvuči obećavajuće. Da li se desilo nešto što vas je
nateralo da se predomislite?
- Moja ujna.
- Pardon, da li sam nešto propustio?
- Sutra ću vam sve objasniti.
- Kuda idemo?
- Zar vam nisam rekla? Baka živi u Hanter Veliju, tamo je i
ostatak moje porodice.
- A da, sećam se.
- Pretpostavljam da vam nije poznata regija Njukasl?
- Ne, tamo nikad nisam bio.
- Ide se auto-putem na sever, pa se isključi na Vajnbergenu.
Najčešće stignem za dva sata ako nije gužva.
 - A gde je vaša kuća?
- U Manliju. Imate li dobar automobil?
- Neobično pitanje. Ah... razumem. Želite da ostavite utisak.
- Nemate pojma koliko! - odgovorila je Džulija, a Mič se
nasmejao.
- U tom slučaju biće vam drago što imam veoma dobar
automobil, tamnoplavi BMW kabriolet.
- Odlično. I, Miče, nažalost, moraćemo da prenoćimo. Nisam
mogla da ubedim ujnu da nam to ne odgovara. U svakom slučaju,
ne brinite, nećemo spavati u istoj sobi, jer to baka u svojoj kući
nikad ne bi dozvolila - ali sad ujna o tome odlučuje, palo joj je na
pamet. Nije valjda planirala da Mič i ona budu u istoj sobi? Ipak
to neće spomenuti Miču da se on ne predomisli.
- Dajte mi adresu - rekao je - doći ću sutra po vas. U koliko
sati? I šta da ponesem? Nekako sam stekao osećaj da je vaša
porodica iz takozvanih „boljih krugova“ i da ima novca. Jesam li
u pravu?
- Imućni su, ali ne preterano.
- Mogu li da dobijem predstavu o tome?
Ukratko mu je ispričala o dedinim poslovima sa stokom,
vinom i zemljom. Rekla mu je da je ujak Bil prodao deo dedinih
poseda da bi investirao u nekretnine.
- Ujna voli da glumi elegantnu domaćicu, zato će sutra
pripremiti svečanu večeru, ali mislim da bi smoking bio preteran
- vratila se na temu zajedničkog vikenda. - I moram vam još
nešto reći: imam rođaka Sejna, koji mnogo voli fudbal. I on će
biti tako i žarko želi da vas upozna. Ne smeta vam?
- Nema problema.
- Tako sam i mislila, ali sam ipak želela da vas pripremim.
Biću vam zauvek zahvala što ste mi pomogli.
- Zadovoljstvo mi je. Iskren da budem, čak se tome radujem.
- Čudno, ja se užasno plašim.
 - Primećujem. Ali morate mi ispričati šta je vaša ujna rekla,
inače ću čitavu noć razbijati glavu time. Nisu saznali samo to da
sam slavan fudbaler, zar ne?
- Ne, rekla je nešto o meni - priznala je Džulija.
- Šta?
Sve mu je ispričala, svaku pojedinost razgovora, čak i to da
je ujna rekla da Mič mora da je poprilično star da bi se
zainteresovao za nju.
- Zamislite, čak mi je naredila šta sutra da obučem za
večeru! - dala je Džulija sebi oduška.
- Ne verovatno!
- Rugate mi se?
- Ne. Mislim da je vaša ujna zaista neprijatna.
Nije zvučao ubedljivo. Pomislila je na njegovu primedbu u
vezi s njenom odećom.
- Samo da znate - rekla je uvređeno - imam i svečane haljine
i šminku! Samo što to ne upotrebljavam na poslu niti kad
provodim vikend na selu.
- Ali ovog vikenda moraćete ako želite da ostavite utisak.
Neću samo ja biti u centru pažnje, nego oboje, dušo moja.
- Nećete me tako oslovljavati, zar ne?
- Kako?
- Dušo moja.
- Ne, ako vam se ne dopada.
- Ne dopada mi se.
- Pa kako onda...?
- Džulija.
- Dobro, Džulija. Pokušaj do sutra da se opustiš, previše si u
grču.
- Žao mi je, sve ovo smatram užasnim.
- Šta? Pretvarati se da si zaljubljena u mene?
Da li je morao da bude baš toliko direktan?
- Da, verovatno - složila se.
- Bila si već zaljubljena, zar ne?
 - Jesam - priznala je nevoljno. Već dva puta. Prvo u Breda, a
onda u Marija. Bilo je strašno kad je shvatila da je Bred samoživ,
nemoralni bednik, ali čak joj je i šarmantni Mario slomio srce.
Trebalo je da bude pametnija i da odmah shvati da je lažov.
- Seti se toga i tako se ponašaj prema meni - posavetovao ju
je Mič.
- Ni u kom slučaju - hladno je odbila. - To bi bilo žalosno.
- Toliko je loše? Dobro, onda bar nemoj pobeći kad te
obgrlim oko struka ili kada te tu i tamo ovlaš poljubim.
Francuski poljubac je, naravno, nedozvoljen.
- Nadam se!
Nasmejao se, zaista ga je sve to zabavljalo.
- Hej, jasno mi je da neće biti lako, ali šta da radimo? To je za
tvoju baku, zar ne?
- Da - Džulija se postidela. Otkad ju je ujna pozvala, mislila je
samo na sebe i na svoj ponos. A za baku bi zaista sve učinila. - Da,
naravno. I, Miče... možeš me zvati i dušo ako želiš.
- Tako je bolje - nasmejao se. - Sad moraš samo da odabereš
pravu haljinu. Crvena bi ti dobro stajala.
- Nemam crvenu haljinu.
- Onda je kupi! I obavezno cipele na visoke potpetice. A sad
moram da završim, Džulija, neko pokušava da me dobije. Sutra
dolazim po tebe tačno u jedan.
Bože, u šta se to upustila?
Ali verovatno je Mič u pravu. Njegova devojka mora se seksi
oblačiti.
Džulija to posle raskida s Mariom više nije radila, pa sad nije
znala gde da kupi seksi crvenu haljinu.
Alis će znati. Njena prijateljica iz internata uvek nosi
najmoderniju garderobu.
Alis se odmah javila, zvučala je uzbuđeno.
- Nadam se da je važno, Džulija! Znaš koliko su deca u ovo
doba dana teška!
 Džulija je čula njenog osmogodišnjeg sina i šestogodišnju
kćerku kako se svađaju u pozadini.
- Izvini, ali zaista sam očajna. Možeš li zamoliti Petera da
ujutru pričuva decu, a da ti pođeš sa mnom u kupovinu da mi
pomogneš da odaberem seksi crvenu haljinu?
- Džulija, jesam li te dobro razumela? Želiš da kupiš seksi
crvenu haljinu?
- Da - potvrdila je Džulija. - Mogu li ti sutra objasniti?
- Večeras ćeš mi objasniti! Čim deca legnu, pozvaću te da mi
ispričaš!
- U redu - uzdahnula je Džulija rezignirano. - Ali nemoj biti
prestroga prema meni. Sad sam baš... krhka.
- Koješta, to ne liči na tebe! Čujemo se kasnije.
- Važi - Džulija je prekinula vezu.
 3. poglavlje

- Još uvek ne mogu da verujem - Alis je otpila gutljaj kafe.

Ona i Džulija sedele su u kafeu posle dvosatnog obilaska
prodavnica. Kupile su haljinu i odgovarajuće cipele.
- Mislim, zašto baš Mič Grin?
- Znaš zašto, Alis, - odgovorila je Džulija strpljivo. - On je
muškarac po ukusu moje bake.
- Ali ti ga ne podnosiš.
- Nije mi toliko odvratan koliko sam mislila - priznala je
Džulija.
- Aha! - trijumfalno je uzviknula Alis. - Ipak ti je privlačan,
kao i ti njemu!
- Molim te, to su besmislice...
- Ali zašto je pokazao spremnost da učestvuje u... toj farsi?
- Rekla sam ti. I on je slab na bake.
Alis je prevrnula očima.
- Ma daj! Verovatno samo pokušava da te odvuče u krevet.
Ako sam sve dobro razumela, njemu je isključivo stalo do seksa.
Stalno zaboravljam da nisu svi muškarci kao moj Peter. Obe
znamo kakav je Mič Grin. On je sportista i u njegovom svetu
broje se samo pobede. A pošto je slavan, lako mu je da odvuče
ženu u krevet. Ti si mu izazov, Džulija. I sama si rekla da si bila
iznenađena njegovim pozivom na kafu.
- Ali on ima devojku!
- Koja je baš ovog vikenda u Melburnu!
- Alis, pa ti nisi toliko cinična.
- Tačno, ali plašim se da ćeš uleteti u njegovu mrežu. Tip ti
kaže da kupiš seksi crvenu haljinu i ti to učiniš. Džulija koju
poznajem nikad to ne bi uradila.
 - Ne brini, samo ovog vikenda ne želim da izgledam kao
usedelica.
- Ipak se pripazi tog čoveka...
- Ne planiram da spavam s njim - zaključila je Džulija
odlučno.
To je bilo besmisleno, ali Džulija je razumela zašto je Alis
tako razmišljala: zato što je o Miču čula mnoge priče. Džulija je
priznala sebi da ju je njegova novootkrivena saosećajnost i
ljubaznost iznenadila.
- On samo želi da bude ljubazan - objasnila je. - A sada
moram da pođem. Mič će doći po mene u jedan. Hvala ti do neba
što si mi pomogla, Alis. Bez tebe nikad ne bih pronašla ovu
haljinu.
- Nemoj mi zahvaljivati - sumnjičavo ju je pogledala Alis. -
To nije bilo kakva haljina. Čak i da Mič nije bacio oko na tebe, to
će se promeniti čim te ugleda u njoj.
Dok se vozila kući, Džuliji su Alisine reči odzvanjale u glavi.
Iako ovog vikenda nije želela da privuče Miča, morala je
uveriti porodicu da je u stanju to da učini. Ukoliko je Mič zbog
toga, makar i nakratko, pogleda drugim očima, znači da tako
mora biti. Ni zamisliti nije mogla da bi pokušao nešto s njom. On
trenutno ima devojku i mada je poznato da ih često menja, znalo
se i da ne vara aktuelne partnerke.
Uprkos svemu, Džulija je osećala da mu može verovati iako
je mislila da je to nemoguće.
Odlučila je da za put obuče farmerke i belu košulju. Nije
pustila kosu, jer to nepraktično, nego ju je vezala u rep. Nanela je
nežno roze ruž, a crveni je ponela za večeras.
Večeras... Džulija se stresla.
Bila je ubeđena da će se sve završiti katastrofom.

Mič je pogledao na sat. Bilo je petnaest do jedan, a nije želeo da

dođe prerano. Zato se provozao jedan krug po kraju
razmišljajući o onome što se juče dogodilo kad je pozvao Melisu
da joj saopšti promenu svojih planova za vikend. Odmahnuo je
glavom. Džulija je u pravu... on ne poznaje žene toliko dobro
koliko je mislio, jer je Melisa ljubomorno reagovala. A on nije
podnosio ljubomoru.
Kad mu je Melisa prebacila da mu se Džulija potajno dopada
i da želi da je odvede u krevet, okončao je razgovor ne
progovorivši ni reč.
Njene poruke, u kojima se najpre izvinjavala, a potom ga
optuživala, potvrdile su njegovo mišljenje da je bilo vreme se ta
veza završi. Pa ipak je bio uznemiren.
Sat na kontrolnoj tabli automobila pokazivao je pet do
jedan, pa je krenuo prema Džulijinoj kući.
Iznenadio se kad je stigao na adresu, ne zato što je kuća
posebno velika ili impozantna, već zato što je izgrađena u
devetnaestom veku, s pogledom na plažu Manli, i verovatno
mnogo vredi. Pitao se da li je Džulija vlasnica ili je samo
iznajmljuje.
Dok je prolazio kroz lepo uređenu baštu, sve je više bio
uveren da ta kuća pripada Džuliji. Otvorila mu je vrata, izgledala
je bolje nego inače. Delovala je bar pet godina mlađe nego juče i...
privlačnije.
Nije ga mogla ozbiljno zainteresovati, to ne. U tom pogledu
Melisa se prevarila. Sa ženom koja ga ozbiljno interesuje nikada
se ne bi upustio u... ovo.
- Stigao si ranije - prebacila mu je Džulija.
Ponešto je ipak mnogo teže promeniti nego spoljašnji izgled.
Umesto da bude zahvalna, ona se ljuti! On je voleo tačnost... osim
petkom u tri.
Zašto se sad baš toga setio?
- Poranio sam nekoliko minuta. Izgledaš lepo - rekao je
iskreno.
- Hvala... i ti - uzvratila je Džulija pomalo protiv svoje volje.
- Potrudio sam se - nasmejao se Mič.
Ona je ostala ozbiljna. Bože, ovog vikenda biće baš naporno.
Kako da glumi zaljubljenog čoveka u ovu nervoznu ženu?
 Za trenutak je nestala u hodniku, pa se vratila noseći mali
crni kofer i kesu.
Mič je uzeo kofer i dok ga je odlagao u prtljažnik, niotkuda
se stvorila mačka i počela je da mu se vrzma oko nogu. Sudeći po
njenom krznu, bila je to rasna mačka, a onda je podigla glavu.
- O, Bože! Ova mačka ima jedno oko!
- Da - potvrdila je Džulija kratko. - Znam to, Miče.
- Kako se to desilo?
- Ramba je pre godinu dana udario automobil - nežno je po-
digla životinju u ruke. - Operacije su me koštale čitavo bogatstvo.
Preko tri hiljade dolara.
Mič ju je ćutke posmatrao. Tri hiljade dolara... za mačku?
- Da, znam - mirno mu je uzvratila pogled. - To nisi očekivao
od ledene Džulije.
- Izgleda da si mnogo sentimentalnima nego što sam mislio.
- Žao mi je ako sam te razočarala.
- Nisam razočaran. Ne moraš se izvinjavati što osećaš,
Džulija. To je ono što te čini ženom.
- To me čini budalom - grubo je odgovorila. - Pre svega u
odnosu prema muškarcima.
- Ne mogu da zamislim da bi tebe neko mogao smatrati
budalom.
- Kao što sam ti već rekla, Miče, ne poznaješ žene toliko
dobro koliko misliš. E da, dobro sam se setila. Kako je reagovala
tvoja devojka kad si joj rekao da ćeš ovog vikenda glumiti mog
dečka? Jesi li joj uopšte rekao?
Znao je da bi istina bespotrebno sve zakomplikovala. Ne,
Džulija ne treba da zna kako je Melisa reagovala niti da je
raskinuo s njom.
- Nije joj to predstavljalo problem - slagao je.
- Zapanjujuće - Džulija je nežno spustila mačka. - Rambo,
nemoj izlaziti na ulicu dok me nema.
- Hoće li se snaći sam? - upitao je Mič kad su seli u vozilo.
 - Pa to je samo jedna noć. Ostavila sam mu dovoljno hrane i
vode, a kroz prolaz za mačke u vratima može da ulazi i izlazi kad
poželi. Osim toga, zamolila sam komšinicu da ga pripazi.
- Koja je to rasa? - raspitivao se Mič.
- Abisinska mačka.
- Aha. Imaš li ga odavno?
- Šta je ovo? Unakrsno ispitivanje?
Ignorisao je njen neprijatni ton.
- Samo pokušavam da saznam osnovne činjenice o tebi.
Uostalom, tvoj momak mora znati da imaš mačku, zar ne?
Džulija je uzdahnula.
- Verovatno si u pravu. U redu, Rambu je skoro pet godina.
Kupila sam ga nakon što sam... - ućutala je i stisnula usne.
- Da?
- Posle raskida s Mariom - rekla je bezizražajno.
- Razumem - Mič se pitao šta je taj Mario učinio kad je
Džulija postala takva mrziteljka muškaraca. Da li ga je možda
uhvatila s drugom? Ili je to bila klasična drama sa oženjenim
čovekom? U svakom slučaju, moralo je biti nešto ozbiljno. Pet
godina je dug period. Znači li to da sve to vreme ni sa kim nije
bila? Mič nije mogao da zamisli život bez seksa. Ipak, žene su u
tom pogledu drugačije. Bar neke, očigledno.
Učinio je najbolje što je mogao: prestao je da postavlja
pitanja o prošlosti.
- Šta misliš o mom automobilu? Da li je dovoljno
impresivan?
Džulija je pažljivo osmotrila vozilo, jer ju je Mičovo
prisustvo činilo užasno nervoznom i napetom. Otkad mu je
otvorila vrata, bila je potpuno van sebe.
Zapravo je verovala da se navikla na to da je on privlačan.
Sretali su se svakog petka već dve godine i nikad joj kolena nisu
klecnula. A pre nekoliko minuta upravo se to dogodilo...
 Možda je to zbog njegove odeće... Sav je u crnom: crne
farmerke, crna majica, crna kožna jakna. To mu je dalo poseban
pečat.
Morala je da se obuzdava da ne bi zurila u njega. Potpuno ju
je izbacio iz koloseka, pogotovo kad joj se nasmejao i kad joj je
rekao da izgleda dobro.
Bar nije pocrvenela, ali proklinjala je sebe što joj se to baš
danas dogodilo. A samo je želela da ubedi baku i ostatak
porodice da je Mič zaista njen momak i zato će morati da bude
veoma ljubazna prema njemu.
Kompliment automobilu ne može da škodi.
- Veoma je lep - rekla je. - Sviđa mi se ta tamnoplava boja.
- Udobno? - raspitivao se.
- Da - odgovorila je pogledavši
Kakva greška! Ponovo se nasmejao i baš je neodoljiv! Osetila
je leptiriće u stomaku. Brzo je vratila pogled na put.
- Po ovom vremenu možemo se voziti i spuštenog krova - i
pre nego što je Džulija odgovorila, krov se uz lagano zujanje
spustio. - Dopašće ti se.
Nervozno se nasmejala, ali ne zato što nije verovala njemu,
nego što više nije verovala sebi.
Zašto joj je iznenada toliko privlačan? Nikada joj nije bilo
prijatno u društvu mačo muškaraca, a sada je osećala nelagodu
druge, one izdajničke vrste. Jedino je dobro to što Mič nije
zainteresovan za nju. I još bolje je to što ima devojku, inače bi
zaista bila u iskušenju da ovog vikenda od sebe napravi budalu.
Mislila je da će joj biti teško da glumi njegovu devojku, ali
sad joj je bilo problem to što mora da obuzda želju da ga
dodirne... i da ga zavede!
Pritom jedva da je imala iskustva u tome. Dosad je imala
dvojicu ljubavnika i oba puta oni su preuzimali inicijativu.
Možda su godine samoće uticale na mene, drugačije nije
umela da objasni zašto je Mičovo prisustvo čini nervoznom.
Osetila se ranjivom i stisnula je šake u krilu.
 - Opusti se, Džulija - rekao je Mič. - Biće sve u redu.
Nije bila uverena u to. Čak i ako ovog vikenda ne izgubi
ponos, moraće da otpiše Miča kao klijenta. Nije više mogla da
zamisli sebe kako svakog petka ulazi u njegovu kancelariju...
Posle nekog vremena počela je da uživa u vožnji
kabrioletom. Udobno zavaljena u kožno sedište, počela je da se
opušta.
- Vidiš? - prokomentarisao je Mič nešto kasnije. - Rekao sam
da će ti se dopasti. Želiš li da slušaš muziku? Šta voliš? Zar ne
misliš da treba da poznajem bar tvoj muzički ukus? I ti moj?
Džulija je slegnula ramenima.
- Volim sve što ima dobru melodiju, ritam i tekst. Nikada
nisam imala omiljenog pevača, kao moja Alis, koja je luda za
Robijem Vilijamsom.
- Ko je Alis?
- Moja najbolja prijateljica. Bile smo cimerke u internatu.
- Možda bi bilo dobro da mi ponešto kažeš o svom
dosadašnjem životu. Ne moraš mi ispričati sve, samo ono što, po
tvom mišljenju, treba da znam.
- Svakako nisam planirala da ti ispričam sve - rekla je
pomislivši na Breda i Marija.
Njih dvojicu i tužne veze s njima nijednom rečju nije
pomenula. Ispričala mu je kako je njena majka mlada pobegla od
kuće i otišla je u Sidnej, gde je upoznala njenog oca. Karmelo
Monte bio je advokat i politički azilant iz Kolumbije, gde su
ubijeni njegova prva žena i deca. Bio je dvadeset godina stariji od
njene majke, ali pun ljubavi i saosećanja. I čitavog života
zastupao je siromašne i potlačene.
Ispričala mu je i o tragičnoj avionskoj nesreći, koja ju je u
jedanaestoj godini učinila siročetom, o vremenu provedenom s
babom i dedom u kući u Hanter Valiju i, na kraju, o internetu u
Sidnej u.
- Uvek sam znala da ću posle školovanja živeti u Sidneju -
objasnila je. - I da želim da budem advokat, kao moj tata. Neko
vreme radila sam kao javni pravobranilac, ali bilo mi je previše...
dosadno.
- Zato si počela da radiš za Haryija i partnere?
- Ne, prvo sam radila u firmi specijalizovanoj za teške
delikte.
- To sigurno nije bilo dosadno.
- Ne, taj posao bio je interesantan, ali... - prekasno je shvatila
da više nema nazad iako je mrzela da priča o Mariju. Bred ju je
povredio, ali Mario ju je zaista uništio.
- Ja... bila sam u vezi s jednim klijentom i to se nije dobro
završilo - nevoljno je priznala.
- Razumem.
- Sumnjam.
- Ne, zaista. I ja sam bio u vezi s klijentkinjom, a to je mnogo
koštalo moju firmu.
Džulija ga je iznenađeno pogledala.
- Šta se dogodilo?
- Ukratko, kad sam s njom raskinuo, učinila je sve da mene i
moju firmu uništi. Tada sam uspeo da se oporavim, ali od tada
strogo vodim računa s kim se upuštam u vezu. Mislim da je tvoje
iskostvo slično mome.
- Da.
- Onda možemo biti srećni što ovaj vikend nije naš pravi
sastanak. Ali mislim da svakako ne moram brinuti da ćeš
poludeti za mnom, zar ne?
Kakva ironija!, pomislila je Džulija, a naglas je podrugljivo
prokomentarisala:
- S tim u vezi, mislim da si sa mnom siguran.
Od srca se nasmejao.
- Znaš, baš je osvežavajuće biti u društvu žene, kojoj možeš
potpuno verovati.
- Šta to znači? - upitala je grublje nego što je nameravala.
 - To znači da ti nikad ne bih ponudio da glumim tvog momka
da sam makar pomislio da bih ti se mogao dopasti. U tom slučaju
bi ovaj vikend zakomplikovao naš poslovni odnos.
- Ja to drugačije vidim. Čak i kad bi mi se svideo, znam da se
ja ne sviđam tebi.
- To, nažalost, nije istina, dušo moja. Žena, koja je dala tri
hiljade dolara da spase život svojoj mački, ne može da mi se ne
dopada.
- O... - Džulija je pocrvenela.
Mič je to primetio, ali nije očekivao takvu reakciju od te, na-
izgled hladne, žene. Za trenutak ga je izbacila iz koloseka, ali je
ipak ubedio sebe da je normalno reagovala, jer joj je, za
promenu, rekao nešto lepo.
Verovatno Džulija proteklih godina nije dobijala mnogo
komplimenata ako se uvek oblačila i ponašala kao u društvu s
njim.
- Nadam se da nisam rekao nešto neprikladno - rekao je. -
Zaista nema razloga da te ne podnosim,
Zapanjeno ga je pogledala.
- Naravno! Samo me je iznenadio tvoj odgovor. I, iskrena da
budem, ni ja ne mogu čoveka, koji žrtvuje vikend radi moje bake,
smatrati neprijatnim.
Nasmejao se.
- Oprez! Ne bi valjalo da razmenjujemo mnogo
komplimenata.
- Pa onda bih morala da lažem, a to ne želiš, zar ne?
- Ne pre nego što stignemo. Onda ćemo se koristiti lažima... a
u nekim momentima laskanjem i flertovanjem.
- Flertovanjem?
Mič se nasmejao kad je video njeno užasnuto lice.
- Naravno. Valjda umeš da flertuješ?
- Nikad nisam bila dobra u tome.
- Onda je krajnje vreme da naučiš. Ili želiš da provedeš
ostatak života sama?
 Džulija ga je prekorno pogledala.
- Ne tiče te se kako ću provesti život.
- Prokletstvo! - ponestalo mu je strpljenja. - Šta je s tobom?
Dobro, neko te je povredio, ali to je bio jedan muškarac... nisu svi
takvi. Moraš gledati napred. Bićeš mi zahvalna ako me poslušaš.
Ovaj vikend je savršena prilika da naučiš da flertuješ. Možeš
vežbati sa mnom bez straha od posledica.
- Ma nemoj!
- Za početak, zaboravi sarkazam.
Uzdahnula je i Miču je postalo jasno da ju je previše
pritiskao.
- Žao mi je - izvinio se. - Zaista sam nepodnošljiv.
- Svakako.
- Ako želiš, reci mi da zavežem.
- Zaveži, Miče. Ponovo se nasmejao.
- Obećavam da ti neću naređivati kad stignemo među tvoje.
- Nemoj se mnogo menjati - posavetovala ga je podrugljivo. -
Baka voli muškarce sa stavom.
- Ali ti ne voliš, a ja treba da budem muškarac iz tvojih
snova.
- Misliš da znaš kakav treba da bude muškarac iz mojih
snova?
- Pre svega, mora da bude savršen džentlmen, u određenom
smislu staromodan, ali bez mrvice šovinizma. Treba da te nosi
na rukama, kao princezu. Mora da bude strastan, pun ljubavi i
brižan.
Jedan pogled na njeno lice pokazao mu je da je pogodio.
- Možeš da čitaš misli? - upitala ga je zapanjeno.
- Ne, ali umem dobro da slušam. Slušajući te kako pričaš o
ocu, shvatio sam kakve osobine tražiš u idealnom muškarcu.
Pretpostavljam da se i čovek, koji te je povredio, predstavljao
kao savršenstvo, ali je to bila fasada.
 Džulija je namršteno ćutala, a Mič je znao da razgovor o
tome ne bi pomogao, samo bi pokrenuo sećanja, koja je ona
želela da potisne.
- Čini se da je bio pravi bednik, koga treba što pre zaboraviti
- dodao je.
Džulija je i dalje ćutala.
- Vreme je za opuštanje i skretanje misli - Mič je uključio
radio. - Obori sedište, nasloni se i opusti. I pre nego što mi
ponovo kažeš da zavežem, treba da znaš da mali broj žena želi
energičnog muškarca... do pravog trenutka.
A taj trenutak upravo je stigao za tebe. Zato progutaj
sarkastične primedbe i radi ono što ti kažem, važi?
Na njegovo zadovoljstvo, nije mu protivrečila. Utonula je u
sedište sklopljenih očiju. Naravno da nije znao šta se u njoj
dešava, ali video je da je mnogo opuštenija. Čak je zaspala...
Na auto-putu nije bilo gužve, pa su brzo napredovali.
 4. poglavlje

Džulija se uspravila, zbunjeno shvativši da je spavala skoro

sat i po.
- Zašto me nisi probudio? - prebacila mu je.
Mič je slegnuo ramenima.
- Mislio sam da ti treba mir.
- Gde smo? - osvrnula se oko sebe primetivši da su napustili
auto-put i da su sad na lokalnom putu prema Česnoku. - Mislila
sam da nikad nisi bio ovde.
- I nisam, ali nije teško pratiti znakove. Spomenula si mi
izlaz prema vinariji.
- Ipak je trebalo da me probudiš. Da si zalutao i da smo
zakasnili, ujna Sintija bi me kritikovala. A ne želim da joj dajem
nikakav povod za to.
- Neće te kritikovati preda mnom. Videćeš kako ću je
obrlatiti.
Zakolutala je očima. Kakva arogancija!
- Verovala ili ne - nastavio je Mič smejući se - većina žena,
pre svega starije, smatra me neodoljivo šarmantnim.
U to Džulija ni sekunde nije sumnjala.
- Upravo sam te zato izabrala, Miče - rekla je podrugljivo. -
Ali samo žene s određenim iskustvom mogu da primete da je taj
šarm zapravo prevara.
Mič se nasmejao.
- A ja sam pomislio da ćeš se ipak malo zagrejati za mene!
- Samo ti sanjaj!
 Ubrzo su prošli kroz Česnok i sad su bili sasvim blizu cilja.
- Zaista lep kraj - primetio je Mič.
Džulija je pogledom preletela po šumovitim brežuljcima i
zelenim livadama.
- Nisam to primetila, jer ovde nikad nisam bila zaista srećna
- iznenađeno je priznala.
- Isto kao što ne primećuješ muškarce, jer nikad ni s jednim
nisi bila srećna?
Stisnula je usne.
- Svaki čovek ima poneko gorko sećanje - odgovorila je
hladno. - Sigurna sam da ni ti nisi izuzetak, Miče.
O, u pravu si, dušo moja, pomislio je Mič pomalo ljutito.
Džulija zaista uvek govori ono što misli. U jednom momentu i
njoj će dosaditi to što stalno na njega baca otrovne strele. Nije
mogao da dočeka da konačno stignu na odredište, jer će pred
svojom porodicom morati da bude uzdržana. Kako će se
ponašati kad je prvi put bude obuhvatio oko struka? Kad je
poljubi? Pomislivši na to, srce mu je ubrzalo.
- Koliko još? - upitao je da skrene misli.
- Manje od kilometra. Skreni desno na sledećoj raskrsnici.
Za razliku od ostalih ulica, ova je bila široka, a asfalt dobar.
- Poslednjih godina ovde se mnogo gradilo - objasnila je
Džulija. - Otvorene su tri vinarije, a na zemljištu, koje je ujak Bil
prodao, izgrađeni su luksuzni hotel i tereni za golf. Ovde, s desne
strane...
- Sjajno! - Mič je bio impresioniran. - To je teren za golf.
- Ko kupi kuću u ovom kraju, automatski postaje član golf
kluba. Ujak Bil je, naravno, s investitorom odmah dogovorio
doživotno članstvo. Lud je za golfom, kao i ti, verovatno.
- Zapravo, u mojoj branši moraš umeti da igraš golf. Mnogo
sam dobrih poslova sklopio na terenu.
- Sad, molim te, uspori, evo ga naš prilaz - pokazala je rukom
- između stabala eukaliptusa. Kapija je uvek otvorena.
 - Ne vidim kuću - rekao je kad je skrenuo na prilaz.
- Zato što gledaš u pogrešnom pravcu. Eno je... gore, na brdu.
Mič je ugledao impozantnu belu dvospratnicu, izgrađenu u
kolonijalnom stilu, s verandom oko cele kuće na oba sprata. Više
dimnjaka ukazivalo je na to da, kako dolikuje starinskoj
eleganciji, svaka veća prostorija ima kamin.
- Zar nisi rekla da tvoja porodica nije preterano bogata? -
upitao je Mič.
- I nije.
- Onda imamo različitu predstavu o tome šta znaši
preterano bogatstvo.
Ukoliko ovaj posed nije pod višestrukim kreditima, njegov
vlasnik mora imati mnogo novca. Živa ograda bila je u
besprekornom stanju, a na livadama je pasla dobro uhranjena
stoka. Iako se nije mnogo razumeo u život na selu, Mič je znao da
pred sobom vidi čitavo bogatstvo.
- Pretpostavljam da sva ova zemlja i kuća pripadaju tvojoj
baki?
- Ne, vlasnik je ujak Bil - rekla je Džulija zajedljivo. - On misli
da muškarci vladaju svetom i da zemlja treba da pripada
isključivo njima.
Čini se da je ona nezadovoljstvo muškarcima razvila mnogo
pre veze s klijentom. Mič je mogao da shvati da je ženi Džulijine
inteligencije teško pala dedina šovinistička i bezobrazna odluka
da imanje prepiše ujaku.
- Da li je to povredilo tvoju baku?
- Bila je razočarana, ali nije pokušala da ospori testament.
Kad je ujak pokazao nameru da joj od nasledstva dodeli mali
džeparac, umešala sam se. Zapretila sam mu da ću nagovori
baku da obori testament ako joj ne obezbedi pristojno mesečno
izdržavanje. Učinio je to protiv svoje volje.
- Kladim se da te od tada ne voli preterano.
 - Nikad nisam bila omiljena među muškarcima iz naše
porodice.
- Pitam se zašto.
- Zašto da im se ulagujem? - upitala je prkosno. - Dobra sam
bar koliko i oni.
- Naravno, ali nemoj zaboraviti da u narednih nekoliko dana
moraš glumiti zaljubljenu ženu.
- Znala sam da ovo nije dobra ideja - rekla je rezignirano. -
Nemam pojma šta me je na ovo navelo.
- Ponos.
- U pravu si. Dobri, stari ponos... jedan od sedam smrtnih
grehova.
Mič je osetio sažaljenje.
- Nije to bio samo ponos, Džulija - rekao je nežno - nego i
tvoja dobrota. Došli smo ovde da usrećimo tvoju baku. Zar je
važno što ćeš u naredna dva dana morati malo da se potrudiš da
budeš drugačija nego što jesi? Nije to zauvek. Prepusti priču
meni, a ti se smej i slaži se sa svim što kažem.
Džulija je dugo ćutala, pa je na kraju klimnula glavom.
- Potrudiću se.
- Dobro.
Dobro? Osećaj nije bio dobar kad ga je gledala. Zašto joj je
sad toliko privlačan? U ovom momentu nije joj ponos bio
problem, već drugi smrtni greh... požuda. Nije znala kako da se
nosi s tim pošto to nikad pre nije osećala. I Bred i Mario su je
zaveli, a ona je, u želji da bude voljena, otišla s njima u krevet... i
ne zato što je osećala veliku potrebu.
Ali s Mičom je želela seks. Veoma uznemiravajuća misao.
Zato je zažalila što se upustila u tu ludu farsu i što je prihvatila
Mičov predlog da kupi seksi crvenu haljinu. To je haljina za
zavođenje. Pitala se šta bi se dogodilo ako bi Mič večeras
pokušao da se zbliži s njom.
- Hajde, Džulija - rekao je iznervirano. - Izgledaš kao da ideš
na vešala.
 Možda je i to bolje nego da završim s njim u krevetu,
pomislila je gledajući preda se. I kako su se bližili kući, u njoj je
rastao strah da će se sve ovo završiti katastrofom. Kad je
ugledala ujnu Sintiju kako stoji na verandi, ponovo je pomislila
na mogućnost da će ona i Mič biti smešteni u istu sobu.

Samo jedan pogled na Sintiju Stoun bio je dovoljan Miču da

shvati zašto je se Džulija toliko plaši.
To je bila žena, koja uliva strahopoštovanje. Visoka, snažne
građe i vojničkog držanja, stajala je pred ulazom prekrštenih
ruku na grudima. Kratka plava kosa umekšavala je grube crte
njenog lica, kao i naznaku jakih malja iznad njenih tankih,
stisnutih usana. Sitne oči razrogačila je kad je Mič parkirao
kabriolet pred kućom.
- Ne mrdaj! - tiho je zarežao na Džuliju kad je pokušala da
otvori vrata.
Zapanjeno ga je pogledala, a on ju je nagradio osmehom pre
nego što se nagnuo, nežno je poljubivši u obraz.
- Samo radi ono što ti kažem - prošaputao je. - I smej se,
pobogu!
Nije se nasmejala, ali je ostala da sedi. Mič je izašao, pa je
prošao na njenu stranu da joj, kao kavaljer stare škole, otvori
vrata.
Zadovoljno je primetio Sintijino iznenađeno lice. Čak im je
pružila ruke kad su pošli stepenicama dok je on nežno
pridržavao Džuliju. Na sreću, domaćica je samo njega gledala, pa
nije primetila devojčino uzdržano držanje.
- Vi ste sigurno ujna Sintija - Mič se široko osmehnuo. -
Imanje vam je predivno!
Ujna mu je prišla pruživši mu ruku dok ga je odmeravala.
- I mi tako mislimo. Drago mi je što se konačno upoznajemo,
gospodine Grin.
 - Zovite me Mič - odgovorio je srdačno. - I vi ćete meni
dozvoliti da vas oslovljavam imenom? Ipak ste premladi da biste
bili moja ujna?
- Ah, laskavče - odmahnula je rukom dok su joj obrazi
crveneli.
Džulija nije mogla da poveruje: ujna Sintija ponašala se kao
tinejdžerka. Ovaj čovek je zaista opasan, ali upravo zato ga je
dovela, zar ne? Želela je baš ovakvu ujninu reakciju.
Kad se ujna konačno okrenula prema njoj, Džulija je uspela
da se zadovoljno nasmeši.
- Divan je, zar ne?
Mič je iznenađeno oslušnuo, ali ne kompliment iz Džulijinih
usta, nego određeni podton u njenom glasu. Vau!, pomislio je. Na
taj ton čovek bi se mogao naviknuti. Naravno da je to gluma, ali
delovala je zapanjujuće. Činilo se da ona neće pogrešiti u
njihovoj maloj predstavi.
- Hvala, draga - rekao je uhvativši je za ruku. - Ti si divna.
Džulija se gotovo nasmejala kada je videla izraz ujninog lica.
To je bilo neprocenjivo! Kao da je progutala žabu krastaču.
- Kako je baka? - upitala je Džulija, jer je ujna Sintija ćutala.
- Kako? Oh... sasvim dobro.
- Možemo li je odmah pozdraviti?
- Možda prvo da izvadimo prtljag? - predložio je Mič. - Voleo
bih da se osvežim.
- Naravno - predusretljivo je rekla Sintija menjajući boje na
obrazima.
Mič je uneo oba kofera u kuću, a Džuliji je prepustio kese s
njenom haljinom i njegovim večernjim odelom. Kuća je i unutra
bila impozantna. Mič je začuđeno gledao prostrani crno-beli
foaje s impresivnim zavijenim stepeništem.
- To je kedrovina - objasnila je Sintija. - U kući je mnogo toga
obloženo tim drvetom - nastavila je dok su se penjali
stepenicama.
 - Kuća je građena u tridesetim godinama prošlog veka. Pre
nego što je u Prvom svetskom ratu sve izgubljeno, na ovom
imanju uzgajani su trkački konji. Da li vam je Džulija ispričala da
je naše imanje bilo jedno od najuspešnijih u uzgoju punokrvnih
pastuva u Australiji? Ne, naravno da nije - odgovorila je na svoje
pitanje pre nego što je on išta rekao. - Džulija se ne interesuje ni
za ovu kuću ni za njenu istoriju.
- Nisam vas smestila u tvoju staru sobu, Džulija - obratila joj
se ujna preko ramena. - Bilo bi vam tesno. Šejn i Lisa neće
prenoćiti, pa sam vama dvoma spremila gostinsku sobu -
pritisnula je mesinganu kvaku na vratima s desne strane i širom
ih je otvorila.
Mič je čuo kako Džulija užasnuto uvlači vazduh. Sintija
Stoun to nije primetila, jer je ponosno pričala o važnim ljudima,
počev od premijera do poznate holivudske glumice i njenog
bogatog ljubavnika, koji su spavali u ovom velikom krevetu.
- Ova kuća zaista ima bogatu istoriju - dodala je.
- Predivna je - Mič je prišao balkonskim vratima. - Ovo je
veoma lepa soba.
Okrenuo se Džuliji, koja je i dalje stajala u vratima zureći u
krevet.
- Baki se neće dopasti što spavamo u istom krevetu -
prošaputala je.
Ujna je na to odmahnula rukom.
- Tvoja baka ne sme više da se penje uza stepenice.
- A gde ona spava? - oklevajući, Džulija je ušla u sobu
spustivši kese na stolicu.
- Sredili smo joj staru sobu za poslugu u prizemlju.
- Sobu za poslugu?! - besno je viknula Džulija.
- Pre nego što se opet naljutiš, malena - ujna ju je strogo
pogledala - Džejn je veoma zadovoljna tim rešenjem, nemoj da je
učiniš nesrećnom.
 - Džulija nikad ne bi rekla ili uradila nešto što bi njenu baku
učinilo nesrećnom - umešao se Mič i pritom je zaštitnički položio
ruku na Džulijino rame.
- Da, znam to Miče - odgovorila je Sintija - ali, nažalost, ima
lošu naviku da priča pre nego što uključi razum.
- Ponekad je zaista impulsivna - privukao je Džuliju sebi - ali
uvek ima na umu dobrobit drugih. Pogotovo kad je reč o njenoj
baki.
- Možda. Ali Džejn će saznati za ovu sobu samo ono što joj
kažete. Ako želite razdvojene sobe...
- Ni u kom slučaju - odbio je Mič. - Odavno sam želeo da
odvedeni Džuliju na romantični vikend, a ovaj krevet je kao
stvoren za to.
Da Džulija nije bila toliko uspaničena, sigurno bi uživala u
ujninom zavidnom pogledu. Ali kako će ležati kraj njega, a da
ne... šta? Znala je da on neće pokušati ništa. Pa zašto se onda
plaši?
Svoje reakcije, naravno. Drhtala je i sada iako joj je samo
spustio ruku na rame.
- Dakle, dragi moji, idem da kažem Džejn da ste stigli -
osmehnula se Sintija. - Lepo je vreme, pa možemo popiti čaj na
verandi. Odgovara li vam za petnaest minuta?
- Da, hvala - odgovorio je Mič za njih oboje.
Čim su se vrata za ujnom zatvorila, Džulija je sklonila
njegovu ruku sa sebe.
- Ova žena je nemoguća! Otkud joj ideja da nas smesti u istu
sobu?
- Zaboga, odrasli smo ljudi, pa je pretpostavila da spavamo
zajedno.
- Ali mi to ne radimo! I sad moramo... da spavamo u istom
krevetu. Pogledaj, nema izbora: ili krevet ili pod.
- Zaboravi - podigao je svoj kofer na prekrivač od bogato
ukrašene crvene svile. - Neću spavati na podu. Krevet je
ogroman. Možeš između nas postaviti jastuke da ne bih slučajno
u snu dotaknuo tvoje osetljivo telo... Na to si mislila, zar ne? Da
neću moći da se savladam.
Džulija je odmahnula glavom sklonivši pogled u stranu.
- Nisam na to mislila.
- Ne? Na šta si onda pomislila? Uzela je svoj kofer i prkosno
je pogledala Miča.
- Ne moram ti govoriti šta mislim. I ne moram spavati u
istom krevetu s tobom. Učiniću pod sebi udobnim.
Bilo mu je dosta svega.
- Iskren da budem, ovo mi više nije smešno. Voleo bih da ti
nisam ovo predložio. Sigurno sam poludeo kad sam pomislio da
bih mogao da glumim čoveka iz tvojih snova!
Zažalio je zbog tih reči čim ih je izgovorio. Džulija jeste
zaslužila kritiku, ali njeno tužno lice... nije mogao da podnese.
Nije želeo da je povredi.
- Oprosti mi - odmah se izvinio. - Nije trebalo to da kažem.
- Ne, ne - odmahnula je glavom. - U pravu si, ponašam se
zaista... glupo.
- Onda nećeš spavati na podu?
- Ne - prkosno se ispravila.
 5. poglavlje

Mič je nakratko nestao u staromodnom, ali luksuznom

kupatilu, a Džulija je raspakovala kofer. Izvukavši roze satensku
spavaćicu s bretelama, ponovo joj je svašta palo na um, jer je taj
komad odeće imao dubok izrez.
Pomislivši na čitavu noć uz Miča, osetila je leptiriće u
stomaku. Ona sigurno neće mnogo spavati.
Čim se Mič vratio, uzela je neseser i ušla u kupatilo.
- Neću dugo - rekla je zatvorivši vrata za sobom.
Mič je gledao za njom odmahujući glavom. Šta je mogao da
kaže ili da uradi da se ona malo opusti?
Dok je kačio odelo i raspakivao stvari, nasmejao se. Kako bi
se Džulija opustila za vreme i posle seksa s njim kad se
uspaničila čak i na pomisao na to da će ležati kraj njega?
Bio je ljut što mu očigledno nije verovala i što je mislila da
neće moći da drži ruke podalje od nje. Kad joj je dao povod za to?
Dobro, za njega kažu da je ženskaroš, ali nikad se nije nečasno
poneo prema bilo kojoj ženi niti je prevario devojku s kojom je
bio u vezi.
A sad nikoga ne bi prevario ako bi bio s Džulijom, jer je
raskinuo s Melisom. I čak da je bacio oko na Džuliju, ništa ne bi
pokušao, jer su njih dvoje poslovni saradnici. Cenio je Džuliju
kao advokata, a ona je mnogo ranjivija nego što je mislio.
Kad je u narednom momentu izašla iz kupatila, više nije
delovala napeto. Bilo mu je to drago, jer je već počeo da gubi
strpljenje.
- Ne zaboravi da se smeješ - opomenuo ju je Mič dok su
silazili. Kad nije odgovorila, zastao je na stepeništu. - Hajde,
pokaži mi te lepe bele zube.
 Pokušala je, ali on je nezadovoljno odmahnuo glavom.
- Zaboga, šta je to?
- Izvini, užasno sam nervozna.
- Ne razumem, pa na tvojoj sam strani.
- Jesi li uvek toliko nepopravljivo arogantan?
- Verovatno. Naučio sam to dok sam bio golman. Ni za
sekund nisam smeo posumnjati u svoje sposobnosti, jer bi sve
bilo izgubljeno. Između stativa čovek je sasvim sam. Ali ti danas
nisi sama, Džulija. Ja sam tu, zato se smej, i to prirodno.
Pokušala je opet, ali nije izgledala kao zaljubljena žena.
- Nije bolje - Mič nije znao zašto ga to toliko nervira. - Hajde,
daj mi ruku.
Oklevala je, a on ju je uhvatio za obe ruke privukavši je na
sebe.
- Znaš li šta je tvoj problem? Odavno nisi bila s muškarcem...
i nisi bila ljubljena.
Zaista to nije želeo, ali izgubio je kontrolu i strasno ju je
poljubio.
Džulija se ukočila. Toga se sve vreme plašila... da će Mič
pokušati da joj se približi. Ovo je, doduše, više bio prepad nego
pokušaj. Nije pustio njene ruke, nego ju je jače privukao sebi, pa
je osetila pritisak njegovog mišićavog tela.
Nije se opirala, ni glasa nije pustila. Tek kad je jezikom zašao
između njenih usana, zastenjala je tiho i požudno.
I Mič je uzdisao. Tih nekoliko ludih momenata ljubio ju je
nezadrživo, a onda se naglo odmaknuo od nje. Prestravljeno ju je
gledao dok mu je srce snažno udaralo.
Džulija ga je zatečeno gledala, ne želeći da razmišlja o tome
kako je u tom momentu izgledala. Usne su joj gorele, strast ju je
preplavila. Pokušala je da bude besna na Miča, ali uzalud.
Iznenada se nasmejao, s ljubavlju i nežno, pa ju je to još više
zbunilo.
- Čini mi se da ti se dopadam mnogo više nego što misliš -
obuhvatio joj je lice šakama. Pre nego što je shvatila šta se
dešava, opet ju je poljubio, ovoga puta mnogo nežnije. Refleksno
mu je obavila ruke oko vrata i propela se na prste.
- Oh! - čula je ženski glas iza njih.
- Ne pomeraj se - prošaputao je Mič da ga Džulija ne bi
odgurnula. Lagano je spustio ruku oko njenog struka. Osetila je
da joj se krv penje u obraze, ali ujna Sintija bila je previše
zbunjena da bi to primetila.
- Izvinite - rekla je. - Želela sam samo da vidim silazite li...
- U redu je, Sintija - rekao je Mič opušteno. - Mi se
izvinjavamo što smo vas ostavili da čekate - lagano je pljesnuo
Džuliju po guzi.
- Razumem - ujna je oborila pogled - ali Džejn gori od želje
da vas upozna.
- I ja želim nju da upoznam - odgovorio je Mič. - Pođite,
pratičemo vas.
Pogled na baku u invalidskim kolicima na verandi pomogao
je Džuliji da zaboravi malopređašnju situaciju. Kako je krhka!
- Zdravo, bako! - Džulija se nagnula da poljubi baku u obraz.
- Kako si?
- Dobro, draga, zaista sam dobro. Pre svega zato što ste vi
došli - stara dama pogledala je u Miča.
- To je, dakle, mladić o kome si mi pričala.
Dok je baka odmeravala Miča od glave do pete, Džuliju je
preplavio neverovatan ponos.
- Ovoga puta dobro si izabrala, draga moja - nasmešila se
Džejn Sotun pruživši Miču desnu ruku. - Zadovoljstvo mi je što se
upoznajemo, gospodine Grin.
Brižljivo je prihvatio staričinu ruku.
- Takođe, gospođo, pod uslovom da me zovete Mič.
- Rado, Miče - nasmešila se baka koketno. - Ali onda i vi
mene morate zvati Džejn. A sad sedite kraj mene i ispričajte mi
sve o sebi.
Mič ju je poslušao.
 - Čini se da ste planirali dug popodnevni čaj, Džejn.
- Samo želim da saznam da li vaš karakter odgovara tom
lepom spoljašnjem izgledu - usprotivila se stara dama.
- Bako! - užasnuto je uzviknula Džulija.
- U redu je, draga - nasmejao se Mič. - Nemam šta da krijem.
A koliko te poznajem, sigurno si baki sve rekla o meni.
- Da, verovatno.
- Onda ne treba da se brinemo, zar ne?
Osim zbog jednog... ne, zbog dva poljupca, koja su me potpuno
izbacila iz ravnoteže... Džulija je energično zabranila sebi da misli
na to i usredsredila se na potrebu da usreći baku.
Zainteresovano je slušala kako Mič iskreno odgovara na
brojna bakina pitanja. O njegovoj porodici gotovo ništa nije
znala, a sad je čula da je on bio jedino dete samohrane majke i da
je rođen i odrastao u predgrađu Sidneja. Njegov otac je otišao
pre Mičovog rođenja, a majka je umrla od raka u tridesetoj
godini. Odgajila ga je baka po majci, penzionerka i udovica.
- Ono malo što je imala delila je sa mnom - Mičov glas bio je
isprekidan. - Bila je divna žena i mnogo sam je voleo.
- Pretpostavljam da je u međuvremenu umrla? - upitala je
Džejn Stoun.
- Nažalost, odavno, pre nego što sam počeo dobro da
zarađujem. Nikada me nije videla na golu velikih svetskih
klubova. Ali bila je na svim mojim prvim utakmicama - nasmejao
se. - Zapravo, bila je toliko nervozna da je sve vreme šetala po
tribinama.
- I ja sam bila nervozna kad sam gledala Šejna na fudbalskim
utakmicama - umešala se Sintija nudeći Miča kolačima. - Šejn je
moj sin, doći će na večeru. A vi ste jedan od njegovih fudbalskih
idola. Nadam se da vam to ne smeta.
- Ne, nimalo.
Mič je čitavog popodneva rasipao šarm, a Džulija je bila
presrećna zbog bake. Sve češće je krišom posmatrala Miča.
Zaista je bio neverovatno privlačan!
 A šta ako je Mič bio zaista čovek iz njenih snova? Šta ako su
njegovi poljupci zaista nešto značili?
Samo da nije takav ženskaroš i da ne pokušava da iskoristi
ovu situaciju da je odvuče u krevet! Džulija je nevoljno priznala
sebi da je uživala u njegovim poljupcima i... da je želela još. Sve
što je Mič mogao da ponudi.
On je nesumnjivo fantastičan ljubavnik. Divlji i strastan, a
ipak nežan i pažljiv. Ni Bred ni Mario nikada je nisu poljubili kao
Mič malopre... I nikad nikome nije tako uzvratila poljubac...
odvažno, rasterećeno, bez razmišljanja.
Ako večeras pokuša da je zavede, pripašće mu. Džuliju je ta
misao uplašila. Pa Mič ima devojku!
Ali šta to znači? Verovatno se baš zato požuda ubraja u
sedam smrtnih grehova. Zato što budi tamnu stranu u ljudima, a
egoistične čežnje ne poznaju grižu savesti.
Dok je Džulija krišom posmatrala Miča, počela je da ga svlači
u mislima. Zamišljala ga je nagog na sebi. Nikada dosad nije
doživela vrhunac, ali s Mičom bi sigurno uspela.
Obuzela ju je vrelina. Šta joj se to dešava? Na sreću, ne voli
ga, što znači da još nije izgubljena.
Shvatila je da joj se baka obratila.
- Šta si rekla?
- Predložila sam da Mič i ti prošetate po imanju. Uz potok je
zalazak sunca posebno lep. A kada se vratite, dođi kod mene -
zamolila je Džejn Stoun unuku. - Želim da popričamo, nasamo,
ako ti to ne smeta, Miče.
- Nimalo mi ne smeta.
- Bil će uskoro doći - ubacila se Sintija. - Subotom uvek igra
golf u klubu, doći će do pet. Pre večere možete odigrati partiju
bilijara, Miče. Igrate li bilijar?
- Naravno. Džejn se nasmejala.
- I kladim se da ste dobri u tome.
- U sportu i igrama uvek sam dobar - potvrdio je, samopouz-
dano se osmehnuvši.
 Džulija je pomislila da je i seks za njega sport ili igra.
- Hajde, draga - ustao je Mič - da prošetamo pre nego što
sunce zađe.
Nije želela da bude sama s njim, pogotovo ne na potoku, ali
nije imala izbora. Mič ju je uhvatio za ruku i dok su šetali
nizbrdo, delovali su kao zaljubljeni par. Džulija je pokušala da
zapodene običan razgovor, ali reči nisu silazile s njenih usana. I
Mič je ćutao. Kad su stigli do drvoreda iza kojeg je šumeo potok,
okrenuo ju je sebi.
- Reci mi šta misliš. Duboko je disala. Ni u kom slučaju nije
smela reći šta zaista misli, ali nekako je morala objasniti zašto
mu je onako strasno uzvratila poljupce.
- Ja... mislim da si bio u pravu kad si rekao da dugo nisam
bila s muškarcem... i dugo nisam ljubljena.
- Misliš, zato si me strasno ljubila? Zato što si seksualno fru-
strirana? - upitao je zamišljeno.
Netremice ga je gledala.
- To mi se čini kao jedino logično objašnjenje, zar ne misliš
tako?
- Možda, ali ne mislim tako. Nisam bio pet godina bez žene,
ali bilo mi je uzbudljivo da te ljubim, Džulija. Možda je Melisa
bila u pravu... kao i ti.
- Kako to misliš?
- Rekla si da ne poznajem žene toliko dobro koliko mi se
čini. Melisa je poludela kad sam joj rekao šta planiram ovog
vikenda. Prebacila mi je da sam slab na tebe i bila je toliko besna
da sam odmah raskinuo s njom.
- To si učinio? - Bože, ne sme biti srećna zbog toga!
- Naravno. Zapravo, ništa nisam želeo da ti kažem zato što
sam mislio da ćeš previše razmišljati o tome... ali ona je u pravu,
zar ne? Slab sam na tebe.
- Zaista? - srce joj je zaigralo.
- Da, zaista, ali to nije dobra ideja.
- Zašto? - čak i u sopstvenim ušima to je zvučalo razočarano.
 Po njegovom pogledu shvatila je da je nešto naslutio.
- Ti si mi poslovna partnerka, a ne upuštam se u takve veze.
- Razumem.
- Ti se svakako ne bi upustila u vezu sa mnom - nastavio je.
- Nisam ono što želiš ili ono što ti treba.
Džulija je zamišljeno odmahnula glavom.
- Nisam više sigurna u to šta želim ili šta mi treba.
- Onda da te podsetim: želiš čoveka, koji te voli, koji će se to-
bom oženiti i s kojim ćeš roditi decu. A ja to ne želim.
Džulija ga je radoznalo pogledala. Šta li je Mič doživeo kad
ne želi da se veže ni za koga? U normalnim okolnostima svaki
čovek želi da voli i da bude voljen.
- A zašto ne želiš? - upitala je ona impulsivno. - Šta imaš
protiv ljubavi, braka i dece?
- Apsolutno ništa - odgovorio je - ali to nije za mene. Dobro
je što pričamo o tome, jer bi mi bilo užasno neprijatno da
večeras uradimo nešto zbog čega bismo oboje zažalili. Pod
ovakvim okolnostima treba da zamoliš Sintiju za odvojene sobe.
- Ne mogu!
- Zašto?
- Zato što ne mogu!
Mič ju je ispitivački posmatrao.
- Je li opet reč o tvom ponosu ili o nečemu drugom? Nemoj
mi reći da sam ti sve vreme zapravo bio privlačan.
- Koješta! - progunđala je Džulija. - Bila sam iznenađena
sopstvenom reakcijom kad si me malopre poljubio.
- Ne bih rekao, bio sam zaista zatečen. Dobro, onda je reč o
ponosu. U tom slučaju, neću insistirati na razdvojenim sobama i
spavaću na podu. Nisam siguran mogu li držati ruke podalje od
tebe ako budemo delili krevet. Zaboga, ženo, nemoj me tako
gledati!
- Kako te gledam? - upitala je nevino. Nije želela da on spava
na podu. I nije želela da drži ruke podalje od nje.
 - Ne igraj se sa mnom, Džulija. Melisa kaže da sam
bezosećajan.
- Ne verujem. Vidim da su ti važna moja osećanja i zato me
na vreme upozoravaš. Bezosećajan čovek bi uzeo ono što želi ne
razmišljajući ni o čemu.
- Zaista tako misliš?
Za trenutak ju je tako ledeno pogledao da joj je jeza sišla niz
kičmu. Onda se okrenuo i sišao je do potoka. Džulija je gledala za
njim. Sunce je nestajalo za brdima i zahladnelo je.
- Hajdemo u kuću - prišao joj je uhvativši je za ruku. Ovoga
puta u njegovom dodiru nije bilo ničeg nežnog.
Džulija nije znala da li je Mič ljut na sebe ili na nju.
- Obećavam da te nikad više neću tako pogledati - rekla je
tiho dok su ulazili u kuću.
- A ja obećavam da te nikad više neću poljubiti!
 6. poglavlje

- Zaista je čaroban - prokomentarisala je baka. - Ne mogu ti

reći koliko se radujem zbog tebe.
Džejn Stoun je ležala na krevetu, a Džulija je sela u udobnu
stolicu. Osetila je kajanje zbog svog ponašanja prema ujni Sintiji,
jer je bakina soba zaista lepo nameštena i u njoj je bilo sve što
baki može zatrebati.
- On jeste poseban čovek - rekla je Džulija, još uvek
razočarana time što je Mič očigledno odlučio da priguši strast u
sebi. Ludo ga je želela.
- Nadam se da ne smatraš netaktičnim ako te ovo pitam -
nastavila je baka. - Jesi li spavala s njim?
Džulija je progutala pljuvačku odlučivši da kaže istinu.
- Ne, još uvek nisam.
- Pametno. Moraš biti pametna da bi pridobila iskusnog,
svetskog čoveka kakav je tvoj Mič. Iako sumnjam da je toliko
čvrst kao što izgleda.
- Kako to misliš?
- Iza te mačo fasade krije se veoma osećajan čovek. Iz onoga
što mi je rekao zaključila sam da nije imao srećno detinjstvo.
Sigurno mu je bilo teško što je odrastao bez oca i što je rano
izgubio majku. Deca, koja dožive takvu traumu, teško stiču
poverenje i ne nadaju se sreći. U tom pogledu ste vas dvoje slični.
- Ja nisam traumatizovana, bako - usprotivila se Džulija.
- Zaista? Mislim da sigurno postoji razlog zbog kojeg tako
lepa i pametna žena u tvojim godinama još uvek nije udata.
- Ali, bako, devojke danas ne moraju da se udaju da bi bile
srećne.
 - Koješta! Svaka devojka želi stabilnu vezu. I decu. Ti želiš
decu, Džulija?
- Naravno, ali u pravo vreme. Molim te, bako, nemoj večeras
da praviš nikakve aluzije na brak! Muškarci od toga beže.
- Ali njemu je blizu četrdeset! Šta je dosad čekao?
- Pravu ženu, pretpostavljam - odgovorila je Džulija, ali nije
zvučala ubedljivo.
- Neće naći bolju od tebe.
Taj kompliment zagrejao je Džulijino srce. Baka ju je uvek
volela.
Džejn Stoun je umorno uzdahnula.
- Silno želim da te vidim udatu pre nego što odem pred
Stvoritelja.
- I hoćeš, bako - Džuliju su pekle suze u očima. - Sigurno.
- Onda požuri, draga, jer mi nije preostalo mnogo vremena.
A sad ću malo dremnuti pre večere. Stalno sam umorna, dušo. Idi
i spremi se za svog čoveka. Mada, izgledaš čarobno. Pristaje ti
zaljubljenost.
Uzdahnula je i poljubila baku u obraz.
- Vidimo se na večeri, bako.
- Nadam se da si ponela nešto lepo da obučeš.
Te reči podsetile su Džuliju na seksi crvenu haljinu i na
visoke, izazovne potpetice.
Srce joj je brže zakucalo. Možda neće biti baš teško da
zavede Miča?
- Imam predivnu crvenu haljinu, Alis mi je jutros pomogla
da je izaberem.
- Ah, draga Alis. Ona ti je svih ovih godina prava prijateljica -
Džejnini kapci su otežali. - Ona je dobra devojka. I ti si dobra
devojka.
Jesam li?, pitala se Džulija, tiho zatvarajući vrata za sobom.
Da li bi dobra devojka želela ono što ona želi? Šta se desilo s
njenim čvrstim ubedenjem da mora voleti muškarca da bi
spavala s njim?
Udubljena u misli, popela se u sobu. Iz prostorije za bilijar
čula je muške glasove i smeh. Izgleda da se ujak Bil vratio, pa sad
s Mičom igra bilijar. A Mič baš ume s ljudima, kao da zna šta oni
žele da čuju.
Samo sa mnom to nefunkcioniše, gorko se osmehnula. Na
potoku nije rekao ono što je želela da čuje i nije uradio ono za
čim je čeznula. Kako se usudio da je onako poljubi, a onda da je
odbije?
U redu, verovatno je pomislio da je to za njeno dobro.
Očigledno je smatrao da bi afera s njim mogla da je povredi.
Osim toga, pridržavao se određenih principa, koji su mu branili
veze s poslovnim partnerkama i koleginicama. A to sve ukazivalo
je na njegov čvrst karakter. Ali zar je moguće da on ne shvata da
je s njom već prešao crtu? Ništa više nije kao što je bilo i ona
neće moći da dolazi u njegovu kancelariju svakog petka, kao da
se ništa među njima nije dogodilo. Zato će večeras, kao okoreli
kockar, sve staviti na to da ga zavede i... neće brinuti za
posledice!

- Džulija! Bože, zašto ti treba toliko vremena? - Mič je

nervozno pokucao na vrata kupatila.
Kad je oko pola sedam došao u spavaću sobu da se presvuče
za večeru, Džulija je sedela na krevetu i cvrkutala u telefonsku
slušalicu. Način na koji je pričala i kako se kikotala, naveo ga je
na pretpostavku da razgovara s prijateljicom, verovatno onom
Alis. Džulija je nakratko prekinula razgovor da mu kaže da on
može prvi u kupatilo.
Zaključio je da izostanak njene pažnje vređa njegov ego iako
bi trebao da bude srećan što ga više ne gleda onako požudno kao
na potoku. Zaista je mogao da bude ponosan na sebe što je
odoleo iskušenju, ali to ga ipak nije činilo srećnim.
Mič je otišao u kupatilo i čak se posekao dok se brijao, što
mu se odavno nije desilo. Kao šlag na torti, zaboravio je da
ponese odeču, pa je morao da uđe u spavaću sobu obmotan
peškirom oko bokova. Znao je da ima savršeno telo za kojim
žene lude, a šta je Džulija učinila? Baš ništa! Ni pogledala ga nije,
samo je pokupila svoje stvari i umarširala u kupatilo.
To je bio još jedan šamar njegovom egu. Gotovo je odlučio
da zaboravi svoju raniju odluku da ruke i usne drži podalje od
nje. Deset minuta maštao je o tome šta bi joj radio kad izađe iz
kupatila. Najpre bi je ljubio dok ne bi počela da ječi. A onda, dok
bi se ona uvijala oko njega, podigao bi je u naručje i odneo na
krevet, gde bi joj pokazao šta je dosad propuštala...
Nažalost, i najlepša fantazija izbledi posle nekog vremena, a
Džulijino četrdesetominutno zadržavanje u kupatilu baš je tome
pripomoglo.
Nervozno je pokucao na vrata.
- Sintija je zamolila da u pola osam siđemo u salon da
popijemo piće!
- Treba mi još koji minut da namestim frizuru! - doviknula je
Džulija. - Idi ti, a ja ću doći čim se spremim.
- U redu - možda će ga piće umiriti.
Džulija je odahnula kad je čula da je zatvorio vrata spavaće
sobe. Nije imala problem s frizurom i šminkom, ali nije imala
hrabrosti da u toj izazovnoj haljini izađe pred njega.
A upravo je to želela, zar ne? Da vidi sjaj u njegovim očima.
Da oseti da je on želi...
A izgledala je divno. Alis ju je posavetovala kako da zavede
Miča. Tamnu kosu pustila je po ramenima, našminkala je oči, a
vatrenocrvenim ružem naglasila je usne.
Alis joj je strogo zabranila da nečim pokrije duboki izrez na
haljini i dala joj je niz uputstava o ponašanju... pre svega posle
večere kad se ona i Mič vrate u sobu. Inače, Alis joj je predložila
da, ukoliko Mič ne poklekne pred njom u toj seksi haljini, sve
svuče sa sebe.
Džulija nije bila sigurna hoće li imati hrabrosti za to. U tom
momentu trebala joj je hrabrost čak i da siđe u prizemlje.
- Idite i vidite zašto se ta devojka toliko zadržala, Miče - zamolio
je Bil u deset do osam.
Dvadeset minuta je Mič sedeo u salonu s Bilom uživajući u
prvoklasnom viskiju i u opuštenom razgovoru s Džulijinim
rođakom Šejnom i njegovom lepom ženom. Raspoloženje mu se
popravilo, ali se završio taj predah.
- Verovatno se još muči s frizurom - pokušao je on da
izbegne odlazak u sobu.
- Možda, ali Sintija je rekla da će večera biti servirana tačno
u osam - nastavio je Bil. - A kad moja žena kaže osam sati, ona
baš to misli.
Mič je znao da Džulija ni u kom slučaju ne želi da naljuti
svoju ujnu ili bilo kog drugog člana porodice. Ovog vikenda
zapravo sve je bilo uređeno tako da ih impresionira.
- Dobro, dovešću je - rekao je uputivši se u hodnik.
Upravo kad je stigao do podnožja stepeništa, Džulija se
pojavila na gornjem podestu. Nije mogao da poveruje svojim
očima.
- Bolje da požuriš - rekao je strogo. - Domaćini su se
unervozili.
I ja sam, pomislila je, dok ju je on pratio užarenim pogledom.
Niko u ovoj ženi ne bi prepoznao tužno, preozbiljno biće koje je
svakog petka u tri dolazilo u njegovu kancelariju.
U toj crvenoj haljini s dubokim izrezom oduzimala je dah.
Mič je začuđeno zurio u njen dekolte, pa je pogledom skliznuo do
lepo oblikovanih nogu u cipelama na vrtoglavo visokim
potpeticama. Uvek je mislio da ona ima lepe noge, ali u tim
cipelama... savršeno! Da ne bi pokazao koliko je ushićen, vratio je
pogled na njeno lice. I tu se desila neverovatna promena.
Podsećala ga je na boginju s holivudskog crvenog tepiha
pedesetih godina Avu Gardner.
U tom momentu Mič je zažalio što je obećao da će spavati na
podu.
 - Mislim da sam pogrešio što sam ti savetovao da kupiš
crvenu haljinu - rekao je kad se Džulija zaustavila u podnožju
stepeništa.
- Ne dopada ti se? - upitala je uznemireno.
Nasmejao se.
- Dobro znaš da mi se dopada, i to mnogo. Izgledaš
neodoljivo.
- Hvala - bila je polaskana. - I ti izgledaš dobro.
Odelo šiveno po meri, koje je odabrao za ovo veče,
naglašavalo je njegovu atletsku građu.
Džulija se potajno pitala koliko je ljubavnica dosad imao.
Verovatno na stotine. A ona je bila samo s dvojicom. Ali večeras
će popraviti taj skor... ili će umreti od stida.
Neće je valjda odbiti? Videla je želju u njegovim očima. Sad
samo treba da ga ubedi u to da ona nije ni nežna ni lomljiva,
kakvom je on smatra.
- Miče - rekla je impulsivno.
- Da?
Zbunila se.
- Ja... ne želim da večeras spavaš na podu - osetila je da joj
crvenilo obliva lice.
- Razumem. Onda je sve ono malopre u sobi bila predstava?
Džulija je još jače pocrvenela.
- Tako je.
- Hej, ne treba da se stidiš. Osećam se polaskanim što me
smatraš toliko privlačnim da primenjuješ igrice, koje inače nisu
u tvom stilu, ali bilo bi mi draže da si bila iskrena. Mrzim prevare
i neiskrenost u seksu. Nema ničeg lošeg u tome što želiš da
spavaš s muškarcem, Džulija. Dok god ne očekuješ nešto više -
pogledao ju je ispitivački. - Jesi li sigurna da baš to želiš?
Razmisli još malo tokom večere. Razgovaraćemo kasnije opet o
tome, važi?
Nije sačekao odgovor, otvorio je vrata i uveo Džuliju u salon.
 Svi, čak i ujna Sintija, obasuli su Džuliju komplimentima.
Hrana je bila odlična, vino izvanredno, a ponašanje svih za
večerom primereno. To što je Džulija bila pomalo čutljiva niko
nije primetio, jer su ubrzo svu pažnju usmerili na Miča. Šejn i Bil
bombadrovali su ga pitanjima o fudbalskoj karijeri, a baka se
zadovoljno smešila posmatrajući „srećni par“.
Džulija je izgubila apetit, jer je razmišljala o Mičovim rečima.
Šta ako je on ipak odbije? Ako ipak bude spavao na podu, a ona
čitave noći sama u ogromnom krevetu? Kako će to podneti? Dok
su se svi oko nje dobro zabavljali, želala je da se ta večera što pre
završi.
Oko deset je konačno poslužen desert i društvo je iz
trpezarije ponovo prešlo u salon, gde je Sintija servirala kafu u
porcelanskim šoljama sa zlatnim obodom. Džulija je tri puta
nasula kafu, jer ni u kom slučaju nije želela da bude pospana. Na
kraju je baka rekla da je umorna i zamolila je Džuliju da je
odvede u sobu. Kad je ustala, Bil je predložio da muškarci
odigraju još jednu partiju bilijara dok žene pospreme. Džulija
inače ne bi oćutala takvu šovinističku primedbu, ali danas je
smatrala pametnijim da drži usta zatvorenim. Pogledala je u
Miča, koji joj je ohrabrujuće klimnuo glavom.
- Hvala, draga - rekla je Džejn Stoun kad je legla u krevet. - I
podseti, molim te, Miča na to da mi je obećao izlet njegovim
automobilom pre nego što odete.
- Kakav izlet? - upitala je Džulija zbunjeno.
Baka se nasmejala.
- Za večerom nisi baš bila pri sebi, zar ne, draga?
- Možda.
- Jesi li razmišljala o čoveku kog voliš?
- Da - priznala je Džulija iako je to bilo samo pola istine.
Njene misli bile su upućene Miču, ali ljubav nije imala nikakve
veze s tim.
Stara dama je uzdahnula.
 - Mislim da ne bi trebalo da čekaš da te zaprosi pa da... odeš
s njim u krevet.
- Molim? O, možda si u pravu - kad bi čekala da je zaprosi,
nikad ne bi spavala s njim!
- Naravno da jesam. A sad idi, treba da spavam - Džejn Stoun
je potisnula zevanje.
Džulija ju je s ljubavlju poljubila u obraz i napustila je sobu.
U kuhinji je zatekla Sintiju i Lisu kako peru posuđe, jer
kvalitetno posuđe, srebro i kristal Silvija nikad nije ubacivala u
mašinu. Džulija se još uvek ljutila što njen ujak i njegov sin kućne
poslove smatraju isključivo ženskim, ali njenoj ujni to nije
smetalo. Verovatno uživa u tome što je kuća njeno carstvo. A
Lisa joj je u tom pogledu slična.
Pošto je Džulija želela večeras da izbegne svađe, kada je
ušla, rekla je:
- Večera je bila odlična, ujna Sintija, hvala što si se potrudila.
Ujna ju je iznenađeno pogledala.
- Znaš, Džulija, očigledno je dobro to što si upoznala ovog
finog čoveka. Ne samo da izgledaš bolje, nego konačno imaš i
manire.
Dok je Lisa iza svekrvinih leđa kolutala očima, Mič je ušao u
kuhinju.
- Kako su moje šarmantne dame? - raspitivao se
raspoloženo. - Treba li vam moja pomoć?
- Zaboga, ne - odgovorila je Sintija gostu. - Ovo je ženski
posao. Povedite vi Džuliju, Lisa i ja ćemo sve završiti, zar ne,
Lisa?
- Naravno - potvrdila je Šejnova žena. - Zaista je bilo
zadovoljstvo upoznati vas, Miče. Šejn i ja odlazimo večeras.
Sigurno ćemo se uskoro opet videti - dodala je, značajno
pogledavši Džuliju.
- Sigurno - odgovorio je Mič. - Vidimo se sutra ujutro, Sintija.
Obuhvatio je rukom Džuliju oko bokova i izveo ju je iz
kuhinje.
Džuliji su sve misli izvetrile iz glave dok ju je Mič vodio prema
stepeništu. Njegov čvrsti stisak ukazivao je na to da je zbog ne-
čega besan.
- Da li je sve u redu? - upitala je nesigurno.
- Ništa nije u redu!
- Ali...
- Ništa nije u redu - ponovio je odlučno - i ne želim više da
čujem ni reč. Za danas sam dovoljno pričao i dovoljno razmišljao.
Iako znam da ćemo ujutro oboje zažaliti zbog ovoga, neću se pre-
domisliti. I srećan sam. A bićeš i ti ukoliko budeš ćutala i
dozvolila mi da radim ono što umem. Znam da zvuči arogantno,
ali lažna skromnost nije vrlina. Ja sam prokleto dobar ljubavnik.
Odahnula je. Nije planirao da spava na podu. U tom
momentu nije je bilo briga za njegovu aroganciju. Verovatno je
opravdana, ali to će uskoro saznati.
Stresla se od te pomisli.
Mič je zastao u vrhu stepeništa i privukao ju je sebi.
- Ne pretvaraj se da ti je hladno, dušo, znam da goriš za
mnom.
Naravno, bio je u pravu.
- Mislila sam da više ne želiš da pričaš - prošaputala je
povijajući se uz njega.
Tiho se nasmejao pre nego što ju je poljubio.
Bio je to divlji, strastan poljubac, koji je pokazao da su oboje
zbunjeni i frustrirani. Nijedno od njih nije razumelo zašto su
ovog vikenda toliko privlačni jedno drugom. Ali došli su do tačke
u kojoj nema povratka, jer je želja oboma pomutila razum.
Potom je Mič podigao Džuliju u naruče i uneo ju je u spavaću
sobu. Ljubili su se grešno i nezaustavljivo.
U jednom momentu Mič se lagano odmaknuo od nje, a ona
ga je refleksno privukla sebi.
- Sačekaj - rekao je - imam osećaj da dosad nisi mnogo
uživala u seksu, inače ne bi mogla pet godina da apstiniraš. Znam
da želiš sve odmah, ali znam i šta je bolje.
 Ustao je i pošao prema kaminu.
- Opusti se i uživaj. Potpaliću vatru u kaminu, ovde je
hladnjikavo.
- Nisam primetila.
- Ali hoćeš kad budeš naga. Naga... Džulija se stresla od uz-
buđenja.
- Želim polako da te svlačim. Možda ćemo ujutro zažaliti
zbog ovoga, ali sad to oboje želimo. A možda će ova noć biti
takva da nikad nećemo zažaliti.
 7. poglavlje

Džulija je iskoristila trenutak da nakratko utrči u kupatilo,

gde se u neverici posmatrala u ogledalu. Potpuno je zaboravila
na to koliko drugačije večeras izgleda. Naravno da se Miču
ovakva dopada. Kad se vratila u spavaću sobu, u kaminu je
gorela vatra. Mič je skinuo sako i kravatu, i raskopčao je dugmad
na košulji. Naslonjen na kamin, izgledao je prokleto seksi.
- Jesam li ti rekao koliko si lepa večeras? - upitao je on
hrapavim glasom. - Ne, nemoj odgovoriti. I ne prilazi mi.
Predomislio sam se... ne želim da te svučem. Ti ćeš to učiniti za
mene.
Zatečeno ga je gledala.
- Nema razloga za stid. Ne, ostavi cipele. Počni od pojasa,
zatim haljinu...
Džulija je učinila onako kako je rekao iako su joj ruke
drhtale, a srce mahnitalo. Pomislivši na to da će pred Mičom
stajati na visokim potpeticama i u crnim tangama, bradavice su
joj očvrsnule.
Osećala je kako joj svila klizi niz telo i pada na pod. Džulija
se uspravila pred Mičovim užarenim očima. Stajali su jedno
naspram drugog ne progovarajući ni reč. Na kraju je uzdahnuo.
- Ne znam hoće li mi jedna noć biti dovoljna. Priđi - naredio
je zagledan u njene grudi. - Stani - rekao je kada mu je Džulija
bila nadohvat ruke.
Zadržavajući dah, čekala je da on pruži ruku i da je dotakne.
Kad je to učinio i kad je nežno prstima prevukao preko njenih
tvrdih bradavica, u njoj se pokrenula silna želja.
 - Okreni se - zahtevao je. - Stani - uhvatio ju je s leđa. - A sad
lagano raširi noge.
Bio je to mali, gotovo beznačajan pokret, koji je u njoj
probudio neslućena osećanja.
Da li je to radio svim ženama? Pa ipak, ni u kom smislu nije
se osećala poniženom zbog toga što je tražio. Naprotiv. Uživala
je, osećala se neverovatno poželjnom.
Ne znam hoće li mi jedna noć hiti dovoljna, odzvanjalo je u
njenoj glavi.
Njoj svakako neće biti dovoljna. Razmišljala je o tome šta će
se sledeće dogoditi dok joj je vrela jeza silazila niz leđa.
Mič se priljubio uz nju, obuhvatio je šakom njenu dojku, dok
joj je drugom rukom podigao kosu obasuvši njen vrat
poljupcima.
- Mislim da je vreme za krevet. Slažeš li se?
- Ne mogu da razmišljam - priznala je čežnjivo.
- Vau, volim kad si takva! - okrenuo joj je glavu zagledavši se
u njene oči.
- Kakva?
- Vrela i luda od želje - oči su mu sijale dok joj je mazio
grudi.
Džulija je uzdahnula.
Mič nikada pre nije imao toliki problem da se uzdrži. Kad je
podigao Džuliju noseći je na krevet, sve u njemu želelo je da se
baci na nju i da je uzme divlje i snažno. Ali takav seks nije
primeren njoj. Džuliji se to verovatno ne bi dopalo. Očigledno je
do ovog trenutka verovala da mora da voli muškarca da bi s njim
otišla u krevet. Naravno, to je teška zabluda. Seks je elementarna
ljudska potreba, kao jelo i san, a za to nije potrebna ljubav. On
nikada u životu nije bio zaljubljen, a ipak je u svemu uživao.
Iako je u dubini duše znao da je to greška, ubedio je sebe da
radi nešto dobro dokazujući Džuliji da seks i ljubav nisu
obavezno povezani.
 Spustio ju je na kevet, nežno mazeći njene butine. Džulija je
isprekidano disala dok je Mič nežno otkopčavao kaiščić njene
cipele. Gde je to naučio? Da tako nežno i brižljivo dodiruje žene?
Ne bi pomislila da su to ruke nekadašnjeg golmana.
- Uvek sam se divio tvojim finim stopalima i listovima -
spustio je cipelu kraj kreveta i posvetio se drugoj.
Dok je Džulija pokušavala da se uspravi, i druga cipela bila je
na podu kraj kreveta.
Prevlačio je dlanovima naviše, do tangi.
- I ovo je suvišno - polako joj je svukao tange.
- Miče! - vrisnula je kad su se njegovi prsti opasno približili
njenom međunožju, a zatim je uzbuđeno uzdahnula kad je baš tu
počeo da je miluje. Činilo se da tačno zna za čim ona čezne i šta
joj treba. Osetila je da želja u njoj raste.
- Miče... Ja... moraš prestati! Mič je povukao ruku. U pravom
trenutku. Džulija je odahnula.
- Da li bi mi rekla zašto sam morao da prestanem? Čini mi se
da ti je prijalo - nije mu promaklo da izbegava njegov pogled. -
Kako da znam šta želiš ako mi ne kažeš?
Postideno mu je priznala.
- To je sve? - upitao je zvučeći veoma zadovoljno. - Daj mi
minut.
Brzo je sa sebe svukao sve osim bokserica, zatim je bacio još
jednu cepanicu u vatru i potražio je nešto u džepu sakoa.
Na sreću, Mič je ostao priseban. Začuđeno ga je posmatrala
dok je svlačio bokserice prilazeći joj. Kad se opružio kraj nje,
nestale su sve sumnje.
- Nažalost, imamo samo dva kondoma - rekao je. - Ali biće
dovoljno za prvi...
Nevoljno je razmaknula noge kad se svom težinom spustio
na nju, i zadržala je dah kad je osetila koliko je tvrd. Ipak, ma
koliko da je čeznula za njim, on se tek lagano pomerao iako ona
više nije mogla da podnese te slatke muke.
 - O, Miče, molim te - šaputala je. - Molim te...
Uhvatio ju je za bokove i privlačio ju je sebi dok nisu postali
jedno. Zatim se kretao tako silovito da su želja i neobuzdana
čežnja u njoj sve više rasle. Džulija ga je obuhvatila nogama,
stisnula se uz njega, a on je sve jače naletao.
- Da! Da! - vrisnula je i glava joj je pala na jastuk. Nikad u
životu ništa slično nije doživela. Bilo je neverovatno!
Odmah potom i njegovo telo protresla je ekstaza, preplavili
su ga talasi zadovoljstva i, sav zadihan, pao je na nju.
To je, znači, seks u svom najboljem izdanju, pomislila je
Džulija. Nije reč o „plemenitim“ osećanjima. Pa njih dvoje se
jedva podnose!
Ne, ovo poslednje više nije tačno. Bar ne nje što se tiče. Mič
joj je drag, ali ga ne voli.
Umirila ju je ta misao. Možda će preživeti aferu s Mičom ako
ne bude glupa da se zaljubi u njega. A Mič joj je otvoreno rekao
da od njega ništa ne može da očekuje. Ljubav, brak ili trajno
vezivanje nisu za njega. Ali seks jeste, jer je to telesno
zadovoljstvo. Nikad nije imao više ljubavnica istovremeno, ali
nikad se nije dugo zadržao ni sa jednom. To nije smela da
zaboravi.
Kad se pribrao, Mič ju je pogledao.
- Ovo je bilo fenomenalno! Da li je i tebi bilo dobro?
- Predivno - iskreno je prošaputala Džulija.
Nasmejao se.
- Umorna si? Odmahnula je glavom.
- Dobro je - nežno joj je poljubio usne pre nego što se
skotrljao s nje. - Idem u kupatilo. Ne pomeraj se.
Džulija se nasmejala. Ništa na svetu ne bi je izvuklo iz
kreveta! Ali dok je ležala čekajući ga, počela je da razmišlja o
tome šta će biti ujutro. Neću se stideti, prkosno je pomislila. Mič
je raskinuo s Melisom, a oni su oboje odrasli ljudi.
 Iz kupatila se čuo zvuk vode. Da li se Mič tušira? Nadala se
da će požuriti.
Šta da radi ako poželi da nastavi ovu avanturu? Zar on nije
rekao da mu jedna noć nije dovoljna? Iako joj je to laskalo,
Džulija nije bila sigurna da je pametno da se upušta u dužu aferu
s njim. Još uvek je kontrolisala osećanja, ali koliko će to
potrajati?
I sve je nestalo iz njene glave kad se Mič vratio iz kupatila.
Ponovo je osetila želju.
- Napunio sam kadu vodom - odneo ju je u kupatilo. - Ne
pomišljaj na to da kažeš ne. Kasno je da se predstavljaš kao
stidljivica.
Nije rekla ne... Ni kupanju ni svemu onome što joj je Mič
radio dok su zajedno ležali u kadi. Nežno ju je milovao po celom
telu, po najintimnijim zonama. Pritom je tačno znao kada da
prestane da ona ne bi prerano svršila.
- Miče, molim te - gorela je od želje da je uzme.
Može me navesti da učinim sve što poželi, prošlo joj je kroz
glavu.
Potom ju je odneo na krevet ljubeći je po čitavom telu.
Zaustavio se u njenom krilu. Zavukla mu je prste u kosu dok se
bližila vrhuncu.
- Ne toliko brzo, Džulija - podigao je glavu. - Čekaj.
- Ne želim da čekam! - vrisnula je očajno.
Nasmejao se.
- Onda ću se pobrinuti da ipak bude kako ja hoću.
Predstavljaš mi pravi izazov. Želim da ti priuštim noć kakvu
očigledno nikada nisi doživela. Čovek, koji te je toliko povredio,
nije bio velikodušan u krevetu. Pretpostavljam da je bio mlad i
neiskusan.
- Mario nije bio mlad, ali Bred jeste.
- Ko je sad Bred?
 - Moj prvi ljubavnik. Bio je brucoš i pretvarao se da me voli
da bi imao smeštaj i hranu. To sam shvatila kad sam jednoga
dana došla kući i zatekla ga s drugom.
- Sjajno. A Mario? Zašto je on tvrdio da te voli? Bio je tvoj kli-
jent? Verovatno je bio upleten u nekakav sumnjivi posao, pa je
mislio da ćeš se tako više potruditi da ga oslobodiš. Džulija je
odmahnula glavom.
- Zbilja si genije.
- Ako ti tako kažeš - nasmejao se. - Za šta je bio optužen?
- Za utaju poreza. Presuda bi ga koštala milione.
- Ali nije osuđen zahvaljujući tebi?
- Da - uzdahnula je.
- A onda te je šutnuo.
- Kao staru krpu - sigurno mu je bilo zabavno to što joj je
odmah ispred zgrade suda rekao da mu više nije potrebna.
Breda je bar grizla savest kad ga je zatekla s tom devojkom. A
Mario nije znao šta je to savest i zato joj nimalo nije bilo žao kad
je prošle godine završio u zatvoru.
- Nikakvo čudo što više ne želiš da imaš posla s muškarcima
- rekao je Mič. - Ali dok jednom ne smrkne, drugom ne svane.
Priznajem da mi odavno nije bilo ovako zabavno s nekom
ženom.
- Zabavno? - ponovila je ne znajući treba li da se oseća
polaskanom ili poniženom. Nije baš romantično označiti seks
rečju „zabavan“. S druge strane, ona nije želela romantiku s njim,
a ipak joj je ovo zvučalo ponižavajuće. - Tebi je seks zabava, zar
ne?
- Nemoj da se ljutiš, Džulija. Upravo sam ti pokazao da seks
ne mora uvek biti povezan s ljubavlju. Naprotiv, zaljubljenost ti
nije pomogla da uživaš u seksu - podsetio ju je on nemilosrdno.
- U seksu se, draga moja, može uživati bez komplikacija, koje
donose osećanja. Pa ipak, ne bih ga označio isključivo kao igru,
nego kao nešto čijim se redovnim upražnjavanjem s vremenom
povećava zadovoljstvo i stiče iskustvo. Zato mi neće biti dovoljna
jedna noć. Ako se slažeš, nastavićemo da se viđamo u Sidneju.
Uostalom, prešli smo granicu i treba to da iskoristimo.
Džulija je nagnula glavu. Ljubio ju je po vratu i ona se
naježila od uzbuđenja.
- Slažeš li se, lepa moja Džulija? - prošaputao je.
Kako je mogla da odbije? Uzeo je poslednji kondom s noć-
nog stočića.
- U tom slučaju, pređimo s reči na dela.
Ako je prvi put pomislila da je bilo božanstveno, ovo je bilo...
čarobno. Mič se polako kretao u njoj i Džulija je osetila da
uzbuđenje raste iz trenutka u trenutak. Njeno stenjanje i
isprekidano disanje podsticali su Miča i istovremeno su
dosegnuli vrhunac.
Iscrpljeni, u čvrstom zagrljaju ležali su na krevetu. Džuliju
su preplavila nepoznata osećanja. Iako je u tom trenutku od Miča
želela samo seks, znala je da je samo korak deli od zaljubljenosti
u njega.
Život zaista nije fer, jer je, izgleda, prokleta da se uvek
zaljubi u pogrešnog.
Ali ovoga puta bar je sve bilo jasno: Mič joj nije dopustio
nikakve iluzije. Iako Džulija nije razumela zašto se on toliko
protivi ljubavi i braku, morala je prihvatiti njegovu želju da se ne
vezuje. Ipak, nije se usudila da odbije tu ponudu... Ovo što je
doživela u njegovim rukama... treba joj još. Uzdahnula je.
- Odmah se vraćam - rekao je Mič ustajući.
Pospano se protegnula osetivši umor. Nije želela da zaspi
niti da se ova noć završi. Ali pre nego što je on zatvorio vrata
kupatila Džulija je zaspala.

Toliko o mojim erotskim planovima za ostatak noći, pomislio je

Mič kad je ugledao Džuliju u dubokom snu.
Možda je tako bolje, i on je umoran. Bio je ovo dug dan. Ko bi
pomislio da će na kraju spavati s Džulijom? I što je
neverovatnije, da će toliko uživati? Mič ju je brižljivo pokrio
privukavši je uza se.
Nije mogao zaspati, pa su ga ophrvale misli. Šta ako se
Džulija zaljubi u njega? Mič nikako nije želeo da je povredi.
Zaboga, pa nikada dosad svesno nije povredio nijednu ženu!
Da li bi neminovno povredio Džuliju ako nastave ovu
avanturu? Možda će je više povrediti ako to ne učini, jer joj se
očigledno sve ovo dopalo. Ukoliko sutra sve okonča, hoće li ona
tražiti grešku u sebi? Žene previše lično shvataju raskid. Osim
toga, ko kaže da će se ona zaljubiti u njega? Pa nije više naivna
devojčica, trideset joj je godina i zna da on nije pristalica braka.
Treba uneti malo zabave u njen život.
Ako je spremna da se upusti u dužu avanturu s njim, to znači
da prihvata rizik. On nije odgovoran za njenu sreću. Na kraju
krajeva, odrasla je sama treba da odlučuje o tome šta želi. Za
svaki slučaj, sutra će je opet pitati i daće joj šansu da se
predomisli.
Zadovoljno je zažmurio. Ako Džulija odluči da nastave da se
viđaju, u šta nije sumnjao, trebaće mu novi advokat. Insistiraće
na tome.
Nikad ne treba mešati posao i zadovoljstvo, to pravilo Mič
Grin nikada neće pogaziti.

Mič se probudio pre Džulije i odnazad ju je pritiskao. U trenutku

se snažna želja probudila u njemu i nije mu palo na pamet da joj
ponudi mogućnost da promeni mišljenje. Mazio joj je grudi
osećajući da se ona polako budi dok u njemu raste želja.
Zatim mu je palo na pamet da više nemaju kondoma.
Opsovao je i otrčao u kupatilo da se istušira hladnom
vodom.
Kad se konačno vratio u sobu s peškirom oko bokova,
Džulija je budna sedela u krevetu povukavši pokrivač do brade.
- Žao mi je - počeo je da se oblači. - Zaboravio sam da više
nemamo kondoma.
I njoj je bilo žao što je Mič prekinuo ljubavnu igru.
 - Kupatilo je tvoje - dodao je.
- Moram još samo brzo da se obrijem. Obično to ne radim
nedeljom, ali Silviji i tvojoj baki ne bi se dopala moja brada.
- Za ujnu si u pravu, ali baka voli kad muškarac tako izgleda
- kao i ja, pomislila je Džulija klizeći pogledom preko njegovih
mišićavih leđa i uskih bokova.
- Ako je tako, preskočiću brijanje.
Posmatrala ga je kako se oblači: seksi bokserice, crne
farmerke, bela majica i preko toga crna košulja. Šta je toliko
seksepilno na muškarcu odevenom u crno?
Mič se okrenuo prema njoj, zamišljeno je odmerivši.
- Pre nego što zaboravim, moram te nešto pitati.
- Šta to? - srce joj je počelo brže da kuca.
- Sigurna si u to da i dalje želiš da spavaš sa mnom? Mislim,
razumeo bih ako se predomisliš.
Bila je zatečena. Da li je to njegov način da joj kaže da je više
ne želi? Zbunjeno je odmahnula glavom.
- Ne razumem. Malopre si me želeo.
- I još uvek te želim.
- Pa u čemu je problem?
- Za mene ga nema. Nudim ti mogućnost da se predomisliš.
Ponekad se ujutro sve čini drugačijim nego uveče. Čovek jasnije
misli.
- Misli su mi jasne, hvala - odgovorila je zajedljivo. Mrzela je
kad muškarci žene smatraju glupačicama.
- Dakle, svesna si činjenice da je afera sa mnom vremenski
ograničena - nastavio je Mič - i da to istovremeno znači
okončanje našeg poslovnog odnosa?
- To je u redu. I ja poštujem princip da ne ulazim u veze s
klijentima.
Podigao je obrve.
- Za trenutak sam zaboravio da si i ti imala loše iskustvo. Ali
bila si zaljubljena u njega.
 Konačno je shvatila.
- Misliš da ću se zaljubiti u tebe?
- Otprilike.
- Baš si arogantan! Ne brini i opusti se.
Mič se nasmejao.
- Trenutno se ne osećam sigurno u tvojoj blizini. Zašto ne
odeš pod tuš da ne gledam tvoje telo?
Kako da bude ljuta na njega kad joj da je takve
komplimente?
- Onda se okreni, jer ne želim da te zanese moje nago telo.
Teatralno je uzdahnuo.
- Moraš li me podsećati na to? U redu - zatim joj je okrenuo
leđa. - Hajde. Ali neću biti ovde kad izađeš, idem dole da
proćaskam sa Silvijom.
Mič je odahnuo kad je Džulija ušla u kupatilo. I usrećila ga je
njena odluka. Šta bi učinio da je rekla da ne želi da nastave? Nije
se usuđivao da razmišlja o tome, jer je u tom trenutku bio toliko
lud za njom da je jedva čekao da je ponovo zagrli.
Svaki muškarac bio bi verovatno svestan toga da se zaljubio,
ali Miču to nije palo na pamet. Ljubav je za njega bila tabu otkad
je video šta je učinila njegovoj majci. Tada mu je bilo jedva
dvanaest godina i zakleo se da se nikada neće zaljubiti, da se
nikada neće oženiti i da nikad neće imati decu. I da ništa neće
promeniti tu odluku.
 8. poglavlje

- Dobro je što si me pozvala! - javila se uzbuđena Alis. -

Umirem od radoznalosti.
- Tek je pola jedanaest - rekla je Džulija. - Nisam mogla
ranije da te pozovem, jer nisam imala ni sekund za sebe.
To je bila laž. Zapravo je pre doručka dugo sedela u sobi, još
jednom na miru razmislivši o svemu.
Ponizila se... ne time što je spavala s Mičom, zbog toga nikad
nebi zažalila, nego zato što je pristala da nastave da se viđaju
iako joj ništa zauzvrat nije ponudio. Nije joj predložio čak ni da
mu bude devojka. Ne, smo je seks spomenuo.
Osim toga, želeo je da više ne bude njen klijent. Kako će to
objasniti partnerima u firmi? Žao mi je, ali on sad spava sa mnom,
pa ne možemo poslovno sarađivati.
Problem je u tome što ga još uvek želi. To ju je plašilo i
stidela se zbog toga.
Džuliji je trebalo mnogo živaca da siđe na doručak i da
sedne pred Miča pred svojom porodicom. Zatekla ih je u
trpezariji, gde je ujna poslužila engleski doručak. Džulija ujutro
nije jela ništa kalorično, ali ovoga puta pojela je sve: jaja sa
slaninom, zapečeni pasulj i tost, jer je tako mogla da izbegne
razgovor.
Posle doručka Mič je odveo baku na obećani izlet
kabrioletom, a Džulija je otišla u sobu i pozvala prijateljicu.
- Zvučiš napeto - primetila je Alis. - Ne verujem da se među
vama sinoć ništa nije dogodilo.
- To se ne bi moglo reći... - Džulija joj je ispričala sve,
uključujući i njihov jutrošnji razgovor, kao i svoju odluku da se
upusti u aferu s njim, čak i ako to nikud ne vodi. - Molim te,
nemoj mi reći da sam notorna budala - postiđeno je zamolila.
- Naravno da nisi - uveravala ju je Alis. - I ja bih na tvom
mestu učinila isto. Šta je alternativa? Da i dalje budeš ogorčena
na sve muškarce i da prestaneš da se zabavljaš?
- A šta ako se zaljubim u njega, Alis? - naglas je izgovorila
svoj najveći strah. - Ne bih mogla da podnesem da ponovo
izgubim srce zbog pogrešnog!
- Ovo je drugačije! - smirivala ju je Alis. - Prethodna dvojica
ubeđivala su te da te voli. Mič ti je jasno rekao da želi samo seks.
- To ružno zvuči!
- Zašto? Mislim da je baš uzbudljivo. Pa šta i ako se zaljubiš u
njega? Možda ćeš neko vreme biti tužna kad se to okonča, ali
nećeš se osećati izdanom ni prevarenom. Osim toga, moći ćeš da
se sećaš fantastičnog ljubavnika, koji ti je pokazao koliko si lepa i
seksi. I... ko zna? Možda ćeš ga baš ti ubediti da se predomisli.
Džulija se nasmejala.
- Ne poznaješ ga.
- Ali bih ga rado upoznala. Dovedi ga za vikend kod nas na
roštilj.
- Ne verujem da on želi takav odnos.
- Misliš da želi samo seks? To bi zaista bilo grozno. Ali u to
se ne bi upustila, zar ne?
- Toga se plašim, Alis... da bih se s njim upustila baš u sve.
Alis se uzdržala da kaže svojoj prijateljici da je već
zaljubljena.
- Mislim da sebe ni na šta ne treba da primoravaš, Džulija.
Nijedan muškarac nije toga vredan, pa ma koliko bio dobar u
krevetu.
- Pa malopre si me ohrabrila! - iznervirala se Džulija.
- I i dalje to činim samo... budi oprezna.
- Moram da idem, Alis. Mič se vratio.
- Tvoja porodica je baš simpatična - rekao je Mič dok su se
vraćali u Sidnej.
 Džulija je uzdahnula.
- Zaista su se pristojno ponašali... zbog tebe. Baka je za
ručkom cvetala. Šta si joj rekao dok ste se vozali? Bila je vedrija
nego juče.
- Zapravo, ni reč nisam rekao. Ona mi je govorila kuda da
vozim, a ja sam je slušao. Pokazala mi je selo, crkvu... blizinu
bašte Hanter Veli. I dogovorili smo da tamo bude bdenje za nju...
- Zaboga!
- Nije senilna, Džulija, samo je praktična.
- Ali ona još dugo neće umreti! Šta ti je još rekla? Nije valjda
nagoveštavala da treba da obavimo veridbu?
- Nije direktno, ali je rekla da joj je ta crkva omiljena za
venčanja.
- Šta si joj rekao pa je onako zadovoljna?
- Samo sam obećao da ću doći na zabavu povodom njenog
osamdesetog rođendana u novembru.
- Misliš li da je to dobra ideja?
- Zašto ne bi bila?
- Možda ovo među nama neće dotad potrajati.
Mič ju je presekao pogledom.
- Obično moje veze s devojkama potraju duže od dva
meseca.
Džulija je pokušala da prikrije da joj srce brže kuca.
- Misliš... želiš da naša veza bude javna?
Ošinuo ju je pogledom.
- Naravno! Šta si mislila? Da ću te kriti kao svoju „malu
prljavu tajnu“? Zašto bih?
- Možda zato što nisam lepa kao devojke s kojima se inače
viđaš?
- Draga Džulija, jesi li se pogledala u ogledalu? Lepa si kao
bilo koja moja dosadašnja devojka.
- Ali obično ne izgledam tako.
 - Biće dovoljno da promeniš način odevanja i da počneš da
se šminkaš.
- U kancelariji će se svi pitati šta je sa mnom.
- Važno ti je njihovo mišljenje?
- Da - priznala je Džulija. - I neću da kupujem novu
garderobu i ne želim da budem tvoja nova devojka.
Mič je duboko udahnuo.
- Ne misliš to ozbiljno.
- Mislim.
- Ne želiš više da spavamo zajedno?
- Nisam to rekla.
Bio je užasnut, a i Džulija je bila prestravljena, jer je
izgovorila ono što je mislila da je nečuveno: ona je njega želela
kao „malu prljavu tajnu“, a ne obrnuto.
Mič je smanjio brzinu, činilo se da mu ponestaje
koncentracije.
- Ne verujem da mi predlažeš ono što pretpostavljam - rekao
je. Nije želeo da bude njen tajni ljubavnik.
A Džuliji se ta ideja nije činila lošom. Kako bolje da se zaštiti
od toga da će biti povređena nego tako što će odnos ograničiti
isključivo na seks? Zbližavanje s njim neminovno bi je odvelo u
zaljubljenost. Nekoliko nedelja biće dovoljno da umiri želju i da
ostvari sve erotske fantazije. - Sve u svemu, to je najbolje rešenje
- odgovorila je. - Sjajan si ljubavnik, Miče. Verovatno najbolji,
koga ću u životu imati. Želim još malo da uživam, jer oboje
znamo da mi nikada nećeš dati ono što zaista želim: brak i
porodicu. Uza sve to, neću biti mlađa. Čak i da budem nekoliko
meseci tvoja devojka, to bi bilo traćenje vremena. Istina je da
želim da spavam sa tobom još neko vreme, ali ne predugo.
Nekoliko nedelja. Jasno mi je da je ovo jak udarac na tvoj ego, ali
sigurno i ti vidiš prednosti u tome: ne moraš me voditi u
restorane, ne moraš upoznavati moje prijatelje. Jedino moraš da
me...
- Nemoj to da izgovoriš! - prekinuo ju je Mič.
 - Želela sam da kažem „ušuškaš u krevet“ - nastavila je
Džulija mirno, ali je zamalo izgovorila da me voliš.
- Ni to ne volim da čujem. Draže bi mi bilo da mi budeš
devojka! Iskušenje je bilo veliko, ali Džulija je stisla usne.
- Žao mi je, to ne mogu.
- Žao ti je? Mislim da nije. Dugo su potom ćutali. Tek kad su
se primakli Sidneju, Mič je progovorio:
- U redu, žao mi je ako sam te naveo na to da pomisliš da s
tobom želim samo seks. Dopadaš mi se, Džulija. Volim tvoje
društvo i razgovore s tobom. Voleo bih da zajedno izlazimo.
Želim da upoznam dobru, toplu ženu, kakva si zapravo. A što se
traćenja tvog dragocenog vremena tiče... ne verujem da ćeš
zažaliti.
Čutao je neko vreme u želji da joj da vremena da razmisli o
onome što je rekao.
- Razumem - rekao je na kraju šapatom. - Ovo što sam
ponudio vidim da ti ništa ne znači. Neću te ubedivati i neću
prihvatiti tvoje uslove. Pa ipak, još uvek te želim, Džulija...
uprkos razumu. Ostaću večeras s tobom i daću ti ono što od
mene želiš. Sutra ćemo se zauvek razdvojiti. Ako ti se moj
predlog ne dopada, oprostićemo se pred tvojim vratima.
Džulija je duboko disala.
- Žao mi je, želela sam samo da budem iskrena. Ne možeš mi
zameriti to što sam predložila samo seksualnu avanturu kad si ti
isključio svaku mogućnost vezivanja. Sad shvatam da takav
odnos za mene ipak nije moguć, ni za jednu noć. Bolje je da
odmah večeras svako ode svojim putem.
Mič je bio zatečen Džulijinim odbijanjem. Pritom je bio
uveren da će ona prihvatiti njegov predlog, jer je praktično
priznala da je luda za njim. Želeo je Džuliju, nagu i strasnu u
svojim rukama, ali pod sopstvenim uslovima.
- Dobro - prosiktao je - onda smo završili.
 Džulija je njegove reči doživela kao šamar. Bože, šta sam
uradila? Odjednom joj se i jedna noć s njim činila mnogo boljom
nego... užasna praznina.
- Prepuštam ti da se pobrineš za to da na sastanak sa mnom
u petak dođe drugi advokat - nastavio je grubo.
- U redu - izgovorila je razgovetno.
U znak da je sve rečeno, Mič je uključio radio i pritisnuo du-
gme za spuštanje krova.
Džuliji je bilo užasno teško na srcu. Okrenula je lice i
pogledala kroz prozor da Mič ne bi video suze u njenim očima.
 9. poglavlje

Čim su sišli s auto-puta, počeo je pljusak. Džulijino

raspoloženje bilo je slično vremenu. A silno je želela da prekine
tu mučnu tišinu, ali se nije usudila.
Zapravo, užasavala ju je pomisao na to da bi zapodevanjem
razgovora odmah pristala na sve što Mič želi, samo da joj pred
vratima ne kaže „zbogom“, jer joj je bila nepodnošljiva izvesnost
da ga nikada više neće videti. U jednom trenutku čak se pitala da
li se već zaljubila u Miča. Zašto bi inače bila toliko nesrećna?
Pogled joj je pao na njegove šake na volanu, krupne i snažne,
primerene golmanu. Džulija je razmišljala o tome koliko su je
nežno i uzbudljivo te ruke mazile i prožela ju je vrela želja.
Ubrzano je disala, a bradavice su joj očvrsnule od žudnje.
Od stida bi najradije propala u zemlju jer ju je Mič u tom
momentu pogledao. Njeni crveni obrazi, vatra u očima... sigurno
je primetio koliko ga želi.
Bez komentara je vratio pogled na put. Džulija je primetila
kako čvršće steže volan i osetila je koliko je i on napet. Znao je
šta ona želi i poželeo je isto to.
Zaustavio se pred njenom kućom i oboje su u tišini izašli.
Mič joj je poneo kofer. Džulija je otključala vrata i okrenula se
prema njemu. Da li će otići ili će ostati? Nije znala čega se više
plaši.
- Miče, ja...
- Ćuti - promrmljao je i, spustivši kofer, ugurao ju je u kuću i
zatvorio vrata nogom.
Džuliji nije palo na pamet da se opire ili da protestuje, jer je
želela upravo ono što mu je bilo na umu. Osetila je pulsiranje
divlje, nekontrolisane želje.
 Da, da, prisloni me uza zid, molila ga je u sebi dok je upravo
to radio. Ljubi me dok se ne obeznanim. Svuci me... Uzmi me.
- O! - vrisnula je osetivši kako prodire u nju.
Kao u transu privili su se jedno uz drugo. Uzdišući, Džulija
se oslonila na njegova široka ramena dok joj je on obema
rukama pridržavao guzu. Obuzeta osećanjima, na vrhuncu je
zajecala, a suze su joj potekle niz obraze. Srušila bi se da je nije
pridržao.
- Bože, Džulija - snažno ju je zagrlio. - Izvini...
- U redu je... Dobro je... - odmaknula se spotičući se.
- Ne - uhvatio ju je za ramena i užasnuto ju je pogledao. -
Nije u redu. Ovo što sam upravo uradio bilo je apsolutno
pogrešno.
Osetila je bol u grudima kad je videla koliko je iskreno
zabrinut. Nije želela da on pomisli da ju je na silu uzeo. I ona je
čeznula za tim koliko i on.
- Oboje smo u ovome učestvovali, Miče.
- Ne - podigao je pantalone pomogavši njoj da prikupi
razbacani veš i garderobu. - Prisilio sam te na ovo, a pritom
nisam koristio kondom. Sta ako zatrudniš? To je neoprostivo!
- Molim te - usprotivila se energično. - Želela sam baš ovako,
jer to smatram veoma uzbudljivim. Sigurna sam da to znaš.
Mič ju je ćutke posmatrao.
- I umiriću te: mogućnost da zatrudnim svedena je na
minimum, jer u sredu treba da dobijem menstruaciju.
Uzdahnuo je odmahnuvši glavom.
- Ipak se ovo nije smelo dogoditi. Ne mogu sebe da
prepoznam. Nikada nisam...
- Zaista? - Džulija se nesvesno nasmejala. Laskalo joj je to što
je jedina žena s kojom je izgubio kontrolu.
Zamišljeno ju je posmatrao.
- Jesam li dobro razumeo? Ne protiviš se više tome da
ostanem večeras?
 - Pa... iskreno, nadala sam se da će to potrajati duže od jedne
večeri - zar je mogla bilo šta da mu prebaci? Nije imala snage da
ga otera. Ne još.
U tom momentu Rambo je ušao u hodnik. Srećna što joj je
skrenuo pažnju, Džulija se okrenula mačku.
- Ćao, slatkišu moj. Jesam li ti nedostajala?
Mjaučući, Rambo se mazio o Mičovu nogavicu i počeo je da
prede kad ga je ovaj podigao.
- Dopadaš mu se - rekla je Džulija.
- On je veoma lep mačak čak iako ima samo jedno oko.
- Nažalost, veoma je razmažen.
- Mogu da zamislim. Spava li u tvom krevetu?
- Ne, noći provodi napolju. On tako želi, a ja ga puštam da
radi šta hoće.
- Pametan mačor. Dobro te je vaspitao.
- Volim ga - branila se - i ne mogu da podnesem da bude
nesrećan ili povređen.
- Zato si platila tri hiljade dolara veterinaru - rekao je Mič.
Nije je naljutio njegov ironični ton.
- Dala bih i deset hiljada da mu spasem život. A sad ga
moram nahraniti da nam kasnije ne bi smetao. A to nikako ne
želimo, zar ne? - dodala je značajno. Mič se nasmejao.
- Dobro je što čujem da se u tom smislu ništa nije promenilo.
Evo - dao joj je mačka u ruke. - Sad je tvoj. Kuhinja je napred?
Juče nismo imali vremena za obilazak.
Zar je to juče bilo?, pitala se Džulija noseći Ramba u kuhinju.
Samo jedan dan promenio je sav njen život. Džulija bi
koliko juče bila luda od brige razmišljajući o tome kuda će je
afera s Mičom odvesti. Čak ju je i jutros to pitanje mučilo.
A sad... posle malopređašnjeg neverovatnog izliva strasti i
želje u hodniku, sve je gledala drugim očima. Više se nije brinula
oko toga da li će se zaljubiti u Miča, želela je samo da uživa u
trenutku. Do đavola budućnost! Želela je da misli samo na ovu
noć.
U glavi su joj sevale erotske slike. Želela je da zadovolji Miča
na sve moguće načine, da ga navede na to da potpuno izgubi
kontrolu. Kakva uzbudljiva pomisao!
Rambovo nestrpljivo mjaukanje vratilo ju je u relanost.
- Ne razumeš, Rambo - rekla je istresajući mu u posudu
omiljenu hranu - ti si kastriran. Evo, jedi, a onda budi dobar
dečko i pusti me noćas na miru.
- Nadam se da ne pričaš sa mnom - smejao se Mič ulazeći u
kuhinju. - Ne nameravam da budem dobar dečko niti da te
ostavim na miru. Ali prvo mi treba jaka kafa, a i ti bi trebala da je
popiješ, da mi opet ne zaspiš.
- Imam samo instant kafu - odgovorila je sipajući vodu u
lončić.
- Nema problema, samo da je crna i jaka. Bez mleka i šećera.
- Kako možeš da piješ takvu kafu?
- Počeo sam da je pijem u vreme kad nisam imao ni mleko ni
šećer - odgovorio je smireno.
Džulija ga je iznenađeno pogledala.
- Zar si zaista bio toliko siromašan?
- Ne možeš to da zamisliš.
- Ne... verovatno ne mogu. Bila sam nesrećna tinejdžerka, ali
nikad nisam bila siromašna.
Mič je slegnuo ramenima.
- To me je naučilo da cenim sve ono što sam kasnije sebi
mogao priuštiti. I to me je nateralo da vredno radim. Ali nećemo
pričati o prošlosti, to je traćenje vremena.
- Ipak, prošlost nas čini onim što jesmo - odgovorila je
Džulija. Dakle, obistinila se bakina slutnja: Mič jeste imao teško
detinjstvo.
- Možda, ali ne volim takve analize. Čovek se onda stalno
vraća na stare probleme, a bolje bi bilo da ih ostavi po strani. Ja
radije gledam napred. A kad već pričamo o tome... - preneo je
šolje vrele kafe na sto. - Hajde, lepa moja. Krevet nas čeka.

U neko doba noći Džulija je zaspala, ali tek nakon što su se ona i
Mič nebrojeno puta voleli, poslednji put pod tušem. Mič je zaista
fantastičan ljubavnik i uvek mu nešto novo pada na pamet.
Dok je iscrpljena i snena Džulija ležala kraj njega, Mič je bio
potpuno budan razmišljajući o tome zašto je svih ovih godine
svesno izbegavao brak i ljubav, kao i pravu vezu s bilo kojom
ženom.
Prisetio se trenutka kad je, kao dvanaestogodišnjak, zatekao
majku mrtvu, a njegov otac je, skupljen u uglu, jaukao... Mič je
obećao sebi da se njemu to neće desiti.
Prošlo je dvadeset pet godina. Nikada nijedna žena nije
uspela da mu dodirne srce. Do sada... Da li je ovo ljubav? Mič je
zamišljeno posmatrao usnulu Džuliju osećajući opet buđenje
želje. Seks s njom je fantastičan, ali to nije ljubav, ubeđivao je Mič
sebe. Možda ga ona uzbuđuje više nego bilo koja druga, ali s
vremenom će to nestati.
Džulija se probudila, jer ju je Mič nežno mazio po leđima.
- Mmm - uzdahnula je pospano.
U sledećem trenutku bila je potpuno budna jer je zavukao
šaku među njene noge stimulišući je. Neko vreme mirno je ležala
osećajući kako u njoj raste uzbuđenje. A onda je odlučila da
preuzme inicijativu.
- Moj red - rekla je isprekidano.
- Tvoj red... za šta?
- Dovoljno si pričao - gurnula je Miča na krevet primetivši
koliko je već uzbuđen.
Čula je da Mič duboko diše kad ga je obuhvatila šakom.
Uzdisao je dok ga je ljubila, poigravajući se usnama i jezikom.
Osećala je uzbuđenje od pomisli na to koliko mu je zadovoljstva
priuštila. Videla je koliko on u tome uživa, jer se, uzdišući,
propinjao prema njoj. Želela je da se Mič potpuno zaboravi.
 Kad je bila sigurna u to da će on uskoro dosegnuti vrhunac,
zgrabio ju je i povukao na sebe tako da je sela na njega.
- Želim da to uradimo zajedno - prošaputao je. - Navuci mi
ovo i požuri! - utisnuo joj je kondom u šaku.
Džulija je oklevala trenutak, a zatim ga je osetila duboko u
sebi.
- Bože! - zastenjao je Mič, zatim je obuhvatio njene bokove
pokazavši joj je kako da se lagano kreće.
Kakav neverovatan osećaj! Uskoro joj nije bila potrebna
njegova pomoć. Što su se brže kretali, on je sve silnije ulazio u
nju. Nagnula se i, uz vrisak koji joj se oteo iz grla, stresla se u
ekstazi. On je dosegnuo vrhunac gotovo istovremeno s njom.
Teško dišući, pala mu je na grudi osluškujući otkucaje njegovog
poludelog srca.
U narednom trenutku suze su joj potekle niz obraze. Jecala
je nezadrživo, opijena osećanjem onoga što je upravo doživela.
- Pst, dušo moja - Mič ju je snažno zagrlio. - Nemoj plakati.
- Tako sam... glupa - prošaputala je.
- Nisi glupa, samo si premorena. Krajnje je vreme da se
naspavaš, isto važi i za mene. Vreme je da pođem.
- Ali obećao si da ćeš ostati celu noć - podigla je glavu
trepćući.
- Predomislio sam se.
- Ne želim da odeš.
- Ne brini, vratiću se sutra uveče - brižno ju je spustio sa
sebe, pa je skočio na noge. - Osim ako si se predomislila, pa ipak
želiš da mi budeš devojka... U tom slučaju, doći ću po tebe na
posao i otići ćemo zajedno na ručak pre nego što odemo na
spavanje u moj stan.
Zvučalo je primamljivo. Zašto to ne prihvati? Zato što se
ništa nije promenilo: Mič je ne voli i nikad je neće voleti.
- Nisam promenila mišljenje - rekla je energično.
- Dobro - ustao je i počeo da se oblači. - Ali znaj da me ovo
ne usrećuje.
 - Ne? - uzvratila je zajedljivo. - A ja sam mislila da ti baš to
odgovara: zabava bez obaveza.
Mič ju je ledeno pogledao, podrugljivo se smešeći.
- Bila bi sjajan pravobranilac, traćiš talenat na poslovno
pravo. I da, nemoj zaboraviti da mi pošalješ drugog advokata.
Progutala je pljuvačku.
- Kako da to objasnim?
- To je tvoj problem.
- Ne! - viknula je Alis.
Džulija je uzdahnula. Znala je kako će njena prijateljica
reagovati kad čuje za aferu s Mičom.
- Sigurno je prokleto dobar u krevetu kad te je toliko
promenio - uzdahnula je Alis. - U stvari, na neki način ti zavidim.
Uz decu mi ne preostaje mnogo vremena za ljubavni život.
- A ipak ja tebi više zavidim - rekla je Džulija. - Sve bih dala
da imam muža punog ljubavi, kakav je Piter, i dvoje divne dece.
- Znam, ali ponekad... zaboravi! Trenutno sam u PMS-u i zato
ovako reagujem.
Džulija se začudila što su nju simtomi PMS-a zaobišli. Možda
je to posledica uzbudljivog ljubavnog života?
Po završetku razgovora s Alis razbijala je glavu time kako da
objasni kolegama zašto Mič više neće biti njen klijent, ali ništa joj
pametno nije palo na pamet. I čitavog dana nije mogla da se
usredsredi na posao razmišljajući o predstojećoj noći s njim. Kad
se on konačno nešto pre sedam sati pojavio pred njenim
vratima, potpuno je zaboravila na sve.
Naravno, odmah su završili na podu spavaće sobe.
- Ne mogu ja ovo - rekao je dahćući, kad je pao preko nje.
- Na šta misliš?
- Na to da čitav dan čekam veče. Danas sam gotovo poludeo.
- Oh...
- Reci nešto. Reci mi da ćeš prihvatiti da budeš moja
devojka. Onda možemo zajedno provoditi popodnevne pauze i
vikende.
 - Ako se u to upustim, sigurno ću se zaljubiti u tebe.
Mič se zamišljeno zagledao u plafon, osećala je da je miljama
udaljen od nje.
- Žao mi je - rekla je iako nije znala zbog čega se izvinjava.
Pogledao ju je.
- Zbog čega ti je žao? Što si iskrena? Sviđaju mi se iskreni
ljudi, pogotovo ti.
- I ti... se meni sviđaš - zamucala je, jer joj je postalo jasno da
ga voli. I ta spoznaja duboko ju je potresala. Džulija je okrenula
glavu da on to ne primeti.
- Sumnjam da ćeš se zaljubiti u mene - razmišljao je naglas. -
Koji si razlog navela što više neću biti tvoj klijent?
Zbunila se.
- Ja... još to nisam rekla.
- Onda nemoj.
- Zašto? - upitala je zapanjeno.
- Ne želim drugog advokata. Želim tebe.
- A šta je s pravilom da nikad ne spavaš sa poslovnim
partnerkama?
Slegnuo je ramenima.
- Pravila postoje da bi se kršila. Naljutila ju je njegova
ravnodušnost.
- Ti možeš kršiti svoja pravila, ali ja to ne nameravam. Moj si
klijent, a ja se ne upuštam u veze s klijentima.
Njegove plave oči ledeno su sevnule.
- Pa nisi u vezi sa mnom, ovo je samo seks. I palo mi je na
pamet... Jesmo li završili za danas? Da dođem ponovo sutra
uveče?
Nije dozvolila da je isprovocira.
- Mislim da ti o tome odlučuješ, Miče. Ne mogu te prisiliti ni
na šta.
- Ali ti to želiš.
 - Da - rekla je prkosno.
- Dobro, u tom slučaju doći ću sutra uveče. Posle toga
predlažem nedelju dana pauze da se ne bismo previše navikli
jedno na drugo.
Poželela je da mu odvali šamar.
- A šta je sa sastankom u petak?
- Pošto trenutno ništa nije hitno, odložićemo ga na nedelju
dana. A sad predlažem da doneseš bocu vina, koje sam ostavio u
frižideru, jer mi treba piće.
- Popićemo ga uz večeru.
- O, Bože - podrugljivo je uzviknuo. - Ova žena će me čak i
nahraniti! Kakav sam ja srećnik!
U tom momentu ga je gotovo mrzela.
 10. poglavlje

Džulija nije dobila menstruaciju u sredu. U četvrtak se

uspaničila. I bila je srećna što se ona i Mič nedelju dana neće
videti. Bez poziva, bez SMS poruka, bez mejlova. Tek narednog
utorka uveče doći će kod nje.
U petak je pomislila da će možda roditi Mičovo dete i... bilo
joj je toplo oko srca. Ali to osećanje kratko je potrajalo, jer je
shvatila da će to označiti kraj njihove veze. Ljubav, brak i deca...
to za Miča nije opcija.
Molila se Bogu dok je napetost u njoj rasla, ali njen nemir
nije splasnuo ni kad je u utorak dobila menstruaciju. Plakala je i
bila je toliko očajna da je javila u firmu da je bolesna. U nekoliko
navrata podigla je telefon da otkaže susret s Mičom, ali nije to
učinila.
Svi njeni planovi da ga pošalje kući nestali su čim ga je
ugledala, jer ju je uzeo u naručje i rekao:
- Toliko si mi nedostajala... Čežnjivo se privila uz njega dok
ju je ljubio, a onda ga je odgurnula.
- Žao mi je Miče, dobila sam.
- Još uvek traje? - upitao je iznenađeno.
- Ne, tek sam danas dobila. Pojma nemam zašto mi je ovoga
puta toliko zakasnila. Možda zbog stresa...
Njegov hladni pogled veoma ju je razljutio.
- A šta si ti pomislio? - izbacila je sav bes, koji je nedelju
dana potiskivala. - Da želim dete s tobom? Još nisam poludela!
Dovoljno je loše to što sam se upustila u aferu s čovekom, koji
želi samo seks. Da sam zaista zatrudnela, skočila bih s mosta!
 - Ne misliš to ozbiljno! - procedio je Mič kroz zube.
- Naravno da mislim! Koja bi normalna žena želela dete s
tobom? Ti si najsamoživiji muškarac koga sam u životu
upoznala!
Povređeno ju je gledao i klimnuo je glavom... polako, tužno.
- Ni sam to ne bih bolje rekao. Tek tada je Džulija shvatila
šta je rekla i postidela se. Ali bilo je prekasno. Nije mogla da
povuče ono što je rekla iako je želela da mu se baci u naručje i da
ga moli za oproštaj. Drhteći, odmaknula se od njega.
- Žao mi je - rekao je Mič neodređenog izraza lica. - Nisam
želeo da te povredim. Divna si i jednog dana sigurno ćeš naći
nekoga ko će ti pružiti ono što želiš.
Džulija je osetila knedlu u grlu.
- Miče, ja...
- Ne, dovoljno si rekla. Hajde da lepo završimo. Budi dobar,
Rambo - rekao je kad je mačak počeo da mu se provlači između
nogu. - Čuvaj svoju gazdaricu - zatim se okrenuo i otišao je.
Činilo se da je čitavu večnost stajala gledajući u vrata iza
kojih je nestao. Prenula ju je zvonjava telefona. Obrisala je suze
pre nego što je podigla slušalicu.
- Da?
- O, Džulija... - čula je jecaje ujne Sintije.
Džulija je odmah znala.
- Kako se to dogodilo? - upitala je smireno. - Infarkt?
- Da, verovatno. Džejn je posle ručka legla da odmori, otišla
sam oko pet da je probudim i zatekla sam je mrtvu. Nije mnogo
patila,
Džulija, delovala je... spokojno, čak srećno. Znaš, nisam
mislila da će me njena smrt toliko potresti, a sad ne mogu da
zaustavim suze.
Džulija ju je razumela.
- Ja... Pozvaću te kasnije, ujna Sintija - spustila je slušalicu,
sela na pod i, zagnjurivši lice u šake, zajecala je.
Mič se jedva odvezao u grad, prepirka s Džulijom potpuno ga je
izbacila iz koloseka. Pomisao na to da je nikada više neće držati u
rukama kidala mu je srce.
Narednog jutra pozvao je svoju asistentkinju rekavši da do
kraja nedelje neće dolaziti u kancelariju. Zatim je isključio
mobilni i fiksni. Dane je provodio pred televizorom, naručivao je
picu i pio viski dok ne bi zaspao na sofi. U nedelju više nije
mogao da podnese sebe.
Nakon tuširanja, brijanja i na dušak popijenog litra soka od
pomorandže i dva aspirina, osećao se bolje. Odlučio je da ode u
dugu šetnju po botaničkoj bašti i da o svemu podrobno razmisli.
Hodajući lagano kroz baštu, shvatio je da se Džulija ušunjala
u njegovo srce i da je besmislica smatrati da samo čezne za njom.
On je voli! Ničim drugim ne može se objasniti tuga, koja ga je
obuzela od prošlog utorka.
Kakva ironija da se zaljubi baš u Džuliju, koja mu ne uzvraća
ljubav! Kako je užasnuto govorila o mogućnosti da rodi njegovo
dete! A on u prvom momentu ništa protiv toga nije imao. I to ga
je nateralo da se zamisli.
Kad se vratio u stan, u njemu se opet probudio borbeni duh.
U redu, verovatno nema prave šanse da ubedi Džuliju u to da se
promenio. Ali mora bar da pokuša.
Vratiti ženu kakva je Džulija slično je utakmici protiv
vrhunske ekipe. Ne može bezglavo upasti u njen život. Potrebna
je razumna strategija i plan.
U ponedeljak ujutro Mič je došao u kancelariju, gde su ga
dočekali brojni pozivi, između ostalog i onaj od Džulijinog šefa.
Prvo se njemu javio.
- Miče, dobro je što ste pozvali - rekao je Greg Hary -
pretpostavljam da vam treba novi advokat sada kad nas je
Džulija napustila.
- Džulija je... šta?!
 - Niste znali? Mislio sam da vam je rekla. Prošle nedelje dala
je otkaz... iz ličnih razloga. Zapravo, nema razloga da vam ne
kažem: umrla joj je baka, a bile su veoma bliske.
Zatečen time, Mič je ćutao.
- Ponudili smo joj odsustvo, ali ona se odlučila na radikalan
korak. Na njeno mesto zaposlio sam sposobnog momka,
briljantnog pravnika. Da vam ga pošaljem na procenu?
- Danas mi ne odgovara, Greg. Pozvaću vas tokom nedelje,
važi?
Odmah posle razgovora s Gregom Haryijem Mič je pokušao
da dobije Džuliju na mobilni, ali je očigledno bio isključen.
- Džudit, pozovite asistentkinju Džulije Monte i saznajte broj
njene najbolje prijateljice. Ime joj je Alis, to je sve što znam.
Učinite što možete, molim vas.
Džudit je bila razumna žena i nije postavljala suvišna
pitanja.
- U redu, šefe.
Pet minuta kasnije donela mu je cedulju s brojem telefona.
Mič je nervozno ukucao broj, napeto čekajući.
- Halo? - javio se ženski glas.
- Da li razgovaram s Alis?
- Da, ko je to?
- Mič Grin.
- Otkud vam ideja da pozovete... mene?
- Upravo sam saznao da je Džulijina baka umrla. Pokušao
sam da je pozovem, ali mobilni joj je isključen. Zato sam se
nadao da biste mi mogli reći kad je bdenje, želim da odem.
- Džulija ne želi da vas vidi tamo.
- Ipak bih otišao.
- Zaboga, ostavite je na miru! Ne želi da ima ništa više s
vama.
Shvatio je da prvo mora pridobiti njenu prijateljicu.
 - Ona ne želi ništa s čovekom kakav sam bio. Ali sad sam
druga osoba.
- Kako to mislite?
- Volim je, Alis - rekao je iskreno. - I želim da je zaprosim.
Recite mi, molim vas, kad je sahrana?
- Danas po podne.
- Zar vi ne idete? - upitao je začuđeno.
- Moj mlađi sin je bolestan, ne mogu ga ostaviti.
- Razumem. Da li je opelo u maloj kapeli blizu bašte Hanter
Veli?
- Da, kako znate?
- Nije važno. Nažalost, moram prekinuti da bih stigao na
vreme.
- Naravno. I, Miče... mislim da i Džulija voli vas.
Mič je osetio divlju radost.
- Uzdam se u vaš sud, Alis.
- Požurite, potrebni ste Džuliji.

Džulija je sedela na klupi u maloj kapeli. Svaki put kad bi

pogledala na ogromni aranžman od žutih ruža na kovčegu, suze
su joj potekle. To je bilo omiljeno bakino cveće.
Ujak Bil i ujna Sintija zamolili su je da održi kratak govor.
Pogledala je u izgužvanu cedulju na svom krilu. Želela je da
iskaže baki zahvalnost, ali joj se grlo stegnulo. Kroz suze je
pogledala ljude u kapeli, kao da joj oni mogu pomoći.
A onda je u kapelu ušao čovek, kome se najmanje nadala.
Srce joj se popelo u grlo. Otkud Mič ovde? Bez oklevanja joj je
prišao i spustio je ruke na njena ramena.
- Žao mi je što kasnim - nežno ju je privio uza se.
Džulija nije mogla da progovori, pa se on okrekuo
okupljenima.
- Džulija je, kao što vidite, savladana osećanjima, što je
razumljivo, jer je mnogo volela svoju baku. Zato ću ja umesto nje
nešto reći. Za one koji me ne znaju, ja sam Mič Grin, Džulijin
partner - nadao se da Džulija nije ispričala istinu svojoj porodici.
Sintijin prijateljski pogled i Džulijina zbunjenost to su potvrdili. -
Nažalost, krako sam poznavao Džejn Stoun, ali i jedan vikend bio
je dovoljan da shvatim da je bila posebna. Zato želim da se
zahvalim i Džejn i svim bakama sveta na njihovoj velikodušnosti
i mudrosti. Znam da bi Džejn želela da slavimo život umesto da
budemo tužni. Znam da je bila ponosna na svoju porodicu i da ih
je sve volela, a meni je bila čast što sam je upoznao. Draga Džejn,
počivaj u miru.
Seo je zajedno s Džulijom među članove njene porodice.
- Lepo rečeno, Miče - rekao je Bil suznih očiju. Sintija je
šmrcala.
Kad su napuštali kapelu, Bil mu je objasnio da neće biti
sahrane, jer je njegova majka želela da bude kremirana i da njen
pepeo bude rasut po cvetnoj bašti.
- Pretpostavljam da će Džulija ići s vama do kuće? - upitao je
Bil.
- Da, naravno.
- Onda se vidimo tamo.

Džulija je bez otpora ušla u njegov automobil. Obrisala je suze i

zamišljeno se zagledala u Miča.
- Zašto si došao? Morao si se dobro potruditi...
- Zato što te volim, Džulija - odgovorio je kratko, gledajući je
pravo u oči. - Volim te i želim da se venčamo. Alis mi je
pomogla...
- Želiš da se venčamo? - ponovila je u neverici.
- Da. I da imamo dete. Želim pravu porodicu. Samo sam o
tome razmišljao proteklih dana.
Preplavila ju je radost, jer je osećala da je Mič ozbiljan.
- Alis ti je rekla da i ja tebe volim?
- Da, nagovestila je to - priznao je - ali svakako bih došao.
 - Volim te više nego što možeš da zamisliš. Ipak, moraš mi
objasniti zašto si se toliko opirao ljubavi. Obećavam da nikada
nikome neću pričati o tome, čak ni Alis.
Mič je uzdahnuo.
- U pravu si. Ali teško mi je... da pričam o tome - duboko je
uzdahnuo. - Moja majka nije umrla od raka - rekao je konačno. -
Ubijena je.
Užasnuto ga je pogledala. To nije očekivala.
- I to nije uradio stranac - nastavio je - nego moj otac. Čovek
koga je volela, s kojim je živela... i koji ju je voleo i mrtvu.
- O, Miče...
- Zatekao sam ih kad sam se vratio iz škole. Mama je ležala u
kuhinji u lokvi krvi. Bilo je to na moj dvanaesti rođendan. Torta,
koju mi je spremila, bila je na kuhinjskom stolu.
Džulija je sklopila oči. Kako je dete to moglo da podnese?
Ona se jedva oporavila od smrti svojih roditelja, a oni su poginuli
u avionskoj nesreći.
- Čučao je jecajući u uglu... - Mič je odmahnuo glavom. -
Godinama je bilo nepodnošljivo. Bio je nasilan... nikada prema
meni, uvek prema mami. Nisam mogao da je zaštitim. Tata je bio
bolesno ljubomoran, nije joj dozvoljavao da radi niti da izlazi iz
kuće. Moj otac je povremeno radio, ali nikada dugo. Bio je
alkoholičar. S rodbinom nije komunicirao. Mama nije želela da
ga ostavi, jer ga je volela. Nisam to mogao da razumem.
- Takve žene su nasmrt preplašene, Miče. Šta se kasnije
dogodilo s tvojim ocem?
- Priznao je da je kriv, osuđen je na dvadeset godina, ubijen
je prve godine u zatvoru.
- Kakav užas! Sad mi je sve jasno... Mislim da smo danas
dovoljno razgovarali o prošlosti, sad bih malo o budućnosti.
Nasmejao se.
- Zena po mom ukusu.
- Divan si, velikodusan i pun ljubavi.
 - Smem li se nadati da ćeš se udati za mene?
- Kada i gde god poželiš.
- Kako bi bilo za Novu godinu, ovde, u omiljenoj kapeli tvoje
bake?
Džulija se srećno nasmejala.

kraj