Crtež 1

CRNI LUK - Allium cepa

LIST
• Šuplja liska (pero) i
• Cilindrični lisni rukavac

LAŽNO STABLO
(skup lisnih rukavaca)
KOREN
• Primarni korenčić (odumire sa pojavom prvog
pravog lista)
PRAVO STABLO (DANCE ili • Sekundarni korenov sistem je raspoređen
PLITICA), veoma je skraćeno, iz kružno po čitavoj površini stabla prema
apikalnog meristema razvijaju se listovi rasporedu listova (prve godine). Druge godine
i pupoljci (Crtež 2). korenčići se ne nalaze na središnjem ispupčenom
delu koji se naziva PETA (Crtež 2).
 LUKOVICA Predstavlja zadebljale osnove listova u kojima se deponuje hrana.

Crtež 2

Uzdužni presek Poprečni presek

1. Suvi ovojni listovi

2. Unutrašnji mesnati otvoreni listovi
3. Unutrašnji mesnati zatvoreni listovi koji štite
klicu i sa njom čine gnezdo
4. Peta
1. Suvi ovojni listovi 5. Dance ili plitica (pravo stablo)
2-3 različito obojena listića bele, žute,
crvene, žutosmeđe...boje.

2. Unutrašnji mesnati OTVORENI 3. Unutrašnji mesnati Pupoljak (klica)

listovi ZATVORENI listovi Formiraju se na plitici. Može
Nastali su zadebljanjem osnove lisnog Nastali od celih lisnih rukavaca onih ih biti 1-20. Iz jarovljenih
rukavca normalno razvijenih listova listova koji ne formiraju lisna pera i pupoljaka izbijaju cvetonosna
koji su formirali pera. okružuju pupoljak. stabla.

CVETONOSNO STABLO (“BIK”). Razvija se iz
klice (1-20). Pojava je uglavnom uslovljena
temperaturom, veličinom lukovice i sortom. Cevasto
je, sa karakterističnim proširenjem pri osnovi i
pupoljkom na vrhu koji je obavijen opnom. Po pucanju
opne iz pupoljka se obrazuje loptasta cvast.
CVAST. Štit, loptastog oblika sa nekoliko stotina
cvetova. Obavijena je tankom opnom koja puca onda
kada se prvi cvetovi otvore.
CVETOVI. Beli na dugim drškama sa K6 i A6,
plodnik ima 3 semena gnezda sa po 2 semena zametka.
Oprašivanje je entomofilno (insektima)
Temperatura. Cvetanje se gotovo u potpunosti inicira
temperaturama i dužina dana nema značaja. Izlaganje biljke crnog
luka u određenoj fazi razvoja (7-10 listova ili u fazi arpadžika)
temperaturama nižim od 10oC u trajanju od dve do tri nedelje
obično je razlog iscvetavanja. Duže hlađenje, krupniji arpadžik ili
viša faza razvoja rezultira većim % iscvetavanja.
Visoke temperature u ranom razvoju biljaka takođe podstiču
pojavu cvetonosnog stabla. Ovaj efekat je izraženiji kod
razvijenijih biljaka i krupnijeg arpadžika. Ukoliko niske
temperature budu naglo smenjene višim obeshrabriće se
iscvetavanje. Prolećni luk iz direktne setve daleko manje ima
problema sa pojavom cvetonosnog stabla.
Ako se iz nekog razloga arpadžik ne može na vreme posaditi (npr.
loše vreme) niske temperature od 1,5 do 8oC će takođe potencirati
iscvetavanje
Veličina lukovice ili biljke
Kod arpadžika manjeg od 12 do13mm u prečniku i rasada crnog
luka oko 6mm u prečniku teže će doći do pojave cvetonosnog
stabla. Razvijenije, dobro đubrene biljke lakše idu u cvet. Biljka sa
pet, šest listova će brže krenuti u cvet, nego sa četiri, pet listova.
Kada su lukovičice položene pri sadnji to će značajnije uticati na
pojavu iscvetavanja.
Ranija sadnja će dovesti do razvitka većeg useva koji će generalno
imati najviše listova u toku zime što će rezultirati većim procentom
iscvetavanja (jesenja proizvodnja). Veće doze đubrenja dodate
početkom sezone mogu rezultirati prekomeran rast, što će
verovatno dovesti do cvetanja kod većeg broja biljaka.
Sorte
Sorte kratkog dana (Granex, Grano) su osetljivije na cvetanje nego
lukovi dugog dana.
PLOD je čaura (tobolac) sa 6 semena.
SEME je sitno, smežurano, uglasto, izrazito crne
semenjače (barutnjak). U 1g ima 250-300 semena.
Zadržava klijavost 3-4 godine.
CIKLUS RAZVIĆA CRNOG LUKA
Botanički posmatrano crni luk je dvogodišnja biljka, ali u zavisnosti od načina gajenja može biti i
trogodišnja biljka.

I godina II godina III godina

Trogodišnja biljka (gajenje preko arpadžika)

I godina II godina

Dvogodišnja biljka (direktna setva semena)

 SORTE CRNOG LUKA

1. LJUTE (preko 14%s.m., visok sadržaj saharazo, ali i eteričnog ulja)

2. POLULJUTE (12-14%s.m., sadržaj saharoze i glukoze podjednak i manje
eteričnog ulja u odnosu na ljute sorte)
3. SLATKE, ARŠLAME ili LUK KABA (6-10% s.m. i malo eteričnog ulja)

Najzastupljenije sorte crnog luka na našim njivama CENA

JASENIČKI ŽUTI Loptasta lukovica, žuti ovojni listovi, belo, sočno meso umerene ljutine. Dobro se čuva. 1 € / 20g
(Sm. Palanka)
JASENIČKI CRVENI Lukovica je pogačasta, srednje krupna, boja ovojnih listova svetlo ljubičasta do bakarna, a boja sočnih 1 € / 20g
(Sm. Palanka) listova bela sa prugama ljubičaste nijanse, ljutog ukusa, veoma čvrsta.

MAJSKI SREBRENJAK Lukovica je pogačasta, srednje krupna, bele boje, slabe ljutine, Loše se čuva, pa se koristi samo za 1 € / 20g
(Sm. Palanka) svežu potrošnju

KUPUSINSKI JABUČAR Okrugle lukovice, bakarno žuta boja ljuske, belo meso.Težina glavice 60-80g. Dobro se čuva. oko 1€ /kg arpadžika
(NS)
HOLANDSKI ŽUTI Pljosnata lukovica sa žuto-smeđim ljuskama, bele boje mesa. Težina glavice je 50-60g. Vrlo dobro se oko 1€ /kg arpadžika
čuva.
DAYTONA F1 Okrugla lukovica, tamno smedje ljuske, belo meso. Ima oko 12% suve materije. Dobro se čuva. 117 € /250.000 sem.
(Bejo Zaden)
RADAR (Bejo Zaden) Luk za zimsku proizvodnju. Ima lepe, okrugle glavice sa tankom žutom ovojnicom 121 € /250.000 sem.
ELECTRIC Sorta crvene boje koja je namenjena za zimsko gajenje. Lukovice su tamno crvene, sjajne i okrugle. 123 € /250.000 sem.
(Bejo Zaden)
VITEZ (VERTES) Lukovica je okruglasta, braon boje i dobro je zatvorena. Ima visok prinos. Zbog uniformnosti i snažno 85 € /250.000 sem.
(ZKI) razvijene biljke dobro podnosi stres.

KUN F1 Srednje kasni hibrid. Toleerantan je prema bolestima. Lukovice su okrugle sa dobro zatvorenim 115 € /250.000 sem.
(ZKI) vratnim delom.Dobro se skladišti.

JAZ F1 Srednje kasni hibrid, dobro se skladišti. Lukovica je žuto braon boje, srednje veličine i vratni deo je 115 € /250.000 sem.
(ZKI) dobro zatvoren

VIHAR F1 Rani hibrid, ujednačenih glavica, sa tankim vratom. Zbog snažnog korenovog sistema dobro podnosi 48 € /100.000 sem.
(Nunhems) visoke temperature.

CANDY F1 Rani hibrid sa okruglim i vrlo krupnim lukovicama. Koža je zlatne boje. Ima blag ukus, boja mesa je 100 € /250.000 sem.
(Seminis) bela. Preporučuje se za svežu upotrebu.

MARS F1 Srednje rani hibrid. Atraktivnog je izgleda zbog crvene ljuske. Može se dugo čuvati u skladištu. 100 € /250.000 sem.
(Seminis)
PRESTIGE F1 Lukovice su okrugle i imaju svetlo braon boju. Meso je kremasto i sočno. Sazreva za oko 110 dana od 100 € /250.000 sem
(Seminis) nicanja. Dobro se čuva.

ELODY F1 Luk srebrenjak. Dobre je otpornosti na iscvetavanje. Koristi se za berbu kao mladi luk i za glavicu. 100 € /250.000 sem
(Clause)
STURON F1 Hibrid velike uniformnosti. Lukovice su blago spljoštene, žuto braon boje.Ima visok sadržaj suve 69 € /250.000 sem
(S&G) materije (preko 14%). Dugo se čuva. Dobar je i za proizvodnju mladog luka (pušliranje)

MUNDIAL F1 Hibridna varijanta sorte Mundo. Mako-bronz tip visokoujednačenih lukovica. Visok sadržaj suve 124 € /250.000 sem
(S&G) materije omogućava dugo čuvanje ovom hibridu luka.

BURGOS F1 Rani hibrid, krupnih, okruglih lukovica visokog kvaliteta. Ima veoma snažan korenov sistem. Postiže 140 € /250.000 sem.
(Nickerson-Zwaan) visoke prinose i dobro se skladišti.

ATOS F1 Rani hibrid. Ima dobru toleranciju na procvetavanje. Tamno braon-žutih suvih listova, okruglih i 120 € /250.000 sem.
(Nickerson-Zwaan) čvrstih glavica, srednje veličine. Dobro se čuva do 5 meseci.

DA CAPO F1 Kasni hibrid sa krupnom glavicom odličnog kvaliteta. Dobro se čuva. 140 € /250.000 sem.
(Nickerson-Zwaan)
 vrsta ALLIUM SATIVUM – beli luk
PODVRSTE

1. A. sativum ssp. sativum – običan beli luk 2. A. sativum ssp. asiae-mediae – srednjeazijski

VARIJETETI

A. var. vulgare – običan, ne cvetajući

B. var. sagitatum - cvetajući

Podvrsta A. sativum subsp. sativum var. vulgare ima dva tipa:

I – Obrazuje lukovicu sa mnogo čenova
1. podtip jarog belog luka sa sitnim lukovicama
2. podtip jesenjeg belog luka sa krupnim lukovicama
II – Pri prolećnoj sadnji obrazuje lukovice sa jednim čenom, a pri jesenjoj sa većim
brojem čenova

Podvrsta A. sativum subsp. sativum var. sagitatum ima dva tipa:

I - Cveta i pri jesenjoj i pri prolećnoj sadnji
II – Cveta samo pri jesenjoj sadnji
Vodi poreklo iz Srednje Azije

KOREN
Žiličast, adventivan,
veći deo na dubini
od 5-50cm

STABLO (dance, plitica)

Veoma skraćeno. Razlikuje
se zajedničko stablo za celu
lukovicu. Pri kraju
vegetacionog perioda ono
potpuno odumire. Svaki čen
ima svoje stablo.
 LISTOVI

Lancetasta
Cilindrični
pljosnata + lisni rukavac
liska

-Linearni
-Prekriveni su pepeljkom
-Prvi list prorasta iz čena, a ostali listovi
prorastaju jedan kroz drugi čineći lažno stablo

Na listu se razlikuju tri dela:

GORNJI deo, najčešće linearan, prevučen voštanom
prevlakom
VRAT listova, čini lažno stablo
OSNOVA listova, pri zrenju se suše i čine suvi
omotač lukovice.
LUKOVICA
Složena je i sastoji se od većeg ili
manjeg broja čenova (7-20) koji su
spolja obavijeni zajedničkom
ovojnom ljuskom
 SORTE BELOG LUKA
Grupa sorata belog luka
proletnjaka Grupa sorata belog luka jesenjaka
•Složena lukovica 20-30g •Složena lukovica 30-50g
•Broj čenova 10-20 •Broj čenova 5-10
•Lukovica se dugo čuva •Lošije se čuvaju

• domaće populacije • domaće populacije

• Piros • Bosut
• Labud
• Sedef
 ČEN (ČEŠANJ)

k
jl a
•Čvrst pergamentni spoljni listić koji po
zatvara mesnat pupoljak iz kojeg se Pu
razvija nova biljka.
•Plitica čena se lako odvaja od
zajedničkog pravog stabla složene
lukovice.
•Razmnožavanje belog luka vrši se
čenovima.

Plitica
 PRAZILUK – Allium porruum
Dvogodišnja biljka KOREN je žiličast, razgranat, gusto
pokriven dlačicama, veoma je jak.
Ima veliku sposobnos regeneracije.
STABLO je skraćeno, širine 2-3cm,
neprekidno je aktivno, tako da ni druge godine
ne odumire. Ima sposobnost obrazovanja
adventivnih korenova.
KLICIN LISTIĆ praziluka je okrugao, cilindričan,
šupalj. Nice kao i crni luk u obliku petlje.
LISTOVI su različiti. Prva dva stalna lista su okrugla,
a ostali su linearni, savijeni u obliku slova “V” ka
centralnom nervu. Širina lista je 3-5cm, a dužina 40-
60cm. Raspoređeni su spiralno ili simetrično
Vrat listova činio LAŽNO STABLO. Osnova listova u
tehnološkoj zrelosti zadebljava čineći tkz. Lažnu
lukovicu. Od prave lukovice se razlikuje po tome što
nema zatvorenih mesnatih listova.
 CVETONOSNO STABLO najčešće prorasta u toku
proleća druge godine. Visine je do 150cm i nema
proširenja kao crni luk. U početku je zeljasto, kasnije
odrvenjava.

PLOD je tobolac, a seme je crno, smežurano, slično

crnom luku, ali malo sitnije.

SORTE
Ekotip dugi – istočni. Lažno stablo dugo
50 do 80cm i debelo 2 do 4cm. Duže su
vegetacije i manje su otporni na niske
temperature. Koriste se domaće populacije
(domaći dugi praziluk) i bugarske sorte
starozagorski kamuš i šumenski, Varna,
Arkansas, Davinci F1, Lincoln, Lancia ,
Leroy F1 , Profina, Altina

Ekotip kratki – zapadni. Lažno stablo

dužine 10 do 20cm i debljine 4 do 7cm.
Listovi grubi i ljuti. Veoma je otporan na
niske temperature. Sorte: karentan, elefant