VOLUMETRIJSKE (TITRIMETRIJSKE)

METODE ANALIZE

Analitičke metode zasnovane na merenju zapremine

Volumetrijske metode pripadaju grupi najvažnijih

metoda kvantitativne hemijske analize
- brze
- ne zahtevaju komplikovanu opremu
- jednostavne za izvođenje
- može da se odredi veliki broj supstanci u širokoj
oblasti koncentracija
1
 TITRACIJA

♫♫♫ rastvoru supstance koja se određuje dodaje se rastvor

reagensa poznate koncentracije sve dok određivana
supstanca potpuno ne izreaguje sa reagensom

♫♫♫ iz zapremine utrošenog reagensa i njegove poznate

koncentracije izračunava se količina tražene supstance

♫♫♫ reagens koji se dodaje i kojim se vrši titracija naziva

se titraciono sredstvo ili titrant, a određivana
supstanca titrovana supstanca ili titrand

2
3
 PODELA VOLUMETRIJSKIH METODA ANALIZE

U zavisnosti od vrste hemijske reakcije na kojoj se zasnivaju

1. metode zasnovane na kiselinsko-baznim reakcijama

KISELINSKO-BAZNE METODE
2. metode zasnovane na reakcijama taloženja
TALOŽNE METODE
3. metode zasnovane na reakcijama građenja kompleksa
KOMPLEKSOMETRIJSKE METODE
4. metode zasnovane na reakcijama oksido-redukcije
REDOKS METODE 4
USLOVI koje treba da ispunjava hemijska reakcija
koja se primenjuje u volumetrijskoj analizi:

1. Treba da bude kvantitativna tj. konstanta

ravnoteže treba da ima veliku vrednost

2. Treba da bude brza, praktično trenutna

3. Reakcija treba da ima tačno definisan

stehiometrijski tok

4. Treba da postoji mogućnost eksperimentalnog

određivanja ekvivalentne tačke titracije

5
TAČKA EKVIVALENCIJE I ZAVRŠNA TAČKA TITRACIJE

TAČKA EKVIVALENCIJE (TE) - trenutak kada je

dodata stehiometrijski ekvivalentna količina titracionog
sredstva prema hemijskoj jednačini reakcije

to je teorijska tačka čiji se položaj u praksi

može oceniti samo opažanjem neke fizički promene
koja je povezana sa njom

ova promena se manifastuje kao

ZAVRŠNA TAČKA TITRACIJE (ZTT)
6
♫ u idealnom slučaju se ZTT podudara sa TE

♫ u praksi često postoji mala zapreminska razlika,

odnosno količinska razlika potrošenog reagensa između
TE i ZTT

VZTT  VTE
relativna greška 
VTE

7
 TITRACIONE KRIVE

prati se promena koncentracija reaktanata u toku reakcije

► na apscisu se nanosi zapremina dodatog

reagensa, dok na ordinatu može da se nanese
vrednost neke veličine koja se linearno menja
sa promenom koncentracije reagujućih
supstanci u rastvoru ili sa logaritmom
numeričke vrednosti koncentracije

8
 1. vrednost neke veličine koja se linearno menja
sa promenom koncentracije reagujućih supstanci u rastvoru
(npr. elektroprovodljivost, difuziona struja, apsorbanca)
linearne titracione krive

napomena: za vreme titracije titrovani

rastvor se razblažuje i merena veličina ima nižu
vrednost, usled čega se titracione krive
iskrivljuju

9
2. vrednost neke veličine koja se linearno
menja sa logaritmom numeričke vrednosti
koncentracije reagujućih supstanci u rastvoru

(elektrodni potencijal, pM, pH)

logaritamske titracione krive

10
 LINEARNE TITRACIONE KRIVE
A + B  C + D

◄ za vreme titracije se menjaju koncentracije sve četiri supstance

◄ do TE krive imaju jedan smer, a posle nje drugi smer, pa se

ZTT nalazi u preseku ova dva pravca različitog nagiba

1- krive strogo kvantitativnih reakcija

2 i 3 – krive reakcija koje nisu strogo kvantitativne 11
4 – krive koje odgovaraju reakcijama nula (ne dolazi do reakcije)
 LOGARITAMSKE TITRACIONE KRIVE

◄ na ordinatu se nanosi bilo koja veličina koja je direktno

proporcionalna logaritmu numeričke vrednosti koncentracije neke od
reagujućih supstanci u toku volumetrijskih titracija

 log A ◄ merena veličina se u TE

naglo menja, dok je njena
promena pre i posle TE
relativno mala

◄ što je reakcija
kvantitativnija, skok merene
dodato B
veličine u TE je “nagliji” i veći

◄ razblaženje rastvora za vreme titracije ne utiče mnogo

na oblik logaritamske krive, pa se zanemaruje!!!
12
 INDIKATORI U VOLUMETRIJI

ZTT se može detektovati na osnovu neke fizičke

promene u rastvoru, vizuelno ili pomoću nekog
instrumenta.

♫♫♫ kod nekih titracija vizuelno određivanje se

postiže pomoću samog titrovanog sistema
(samoindikacija ZTT) – npr. titracija standardnim
rastvorom kalijum-permanganata

13
♫♫♫ u rastvor koji se titruje dodaje se pogodno sredstvo
koje će promenom neke svoje osobine (najčešće
promenom boje) ukazati na završetak titracije tj.
na ZTT
INDIKATOR

♫♫♫ delovanje indikatora se zasniva na konkurentnoj

reakciji sa jednim od reaktanata reakcije čiji
kraj titracije treba da označe (indiciraju)

♫♫♫ kao vizuelna indikacija ZTT može da služi ne samo

promena boje indikatora nego i pojava ili iščezavanje
fluorescencije, pojava ili iščezavanje taloga,
adsorpcija boje
14
Osnovna reakcija: A + B  C + D

Konkurentna reakcija: In + B  InB

boja 1 boja 2

♫♫♫ ako su oba oblika indikatora obojena -

dvobojni indikatori

♫♫♫ ako je jedan oblik obojen, a drugi bezbojan -

jednobojni indikatori

15
USLOVI KOJE TREBA DA ISPUNJAVA INDIKATOR

1. visoka osetljivost indikatora

intenzivno obojene supstance koje u vrlo niskim

koncentracijama 10-4–10-5 mol/L dovoljno jasno
boje rastvor

2. ravnoteža između dva indikatorska oblika mora da

se uspostavi brzo

16
 PODELA INDIKATORA

Prema vrstama hemijskih reakcija u kojima se

primenjuju za određivanje TE:

kiselinsko-bazni

adsorpcioni

metalohromni

redoks-indikatori

*** postoje i specifični indikatori

17
 STANDARDNI RASTVORI U VOLUMETRIJI

Rastvori reagenasa tačno poznate koncentracije.

► tačnost volumetrijske metode direktno zavisi od

tačnosti s kojom je određivana koncentracija
standardnog rastvora !!!!

18
Koncentracija standardnog rastvora se određuje na dva
načina:

1. preciznim odmeravanjem potrebne količine čiste

supstance na analitičkoj vagi, njenim rastvaranjem i
razblaživanjem do tačno poznate zapremine (u odmernom
sudu/normalnom sudu) - PRIMARNI STANDARDI.
2. pripremom rastvora približno poznate koncentracije (ako
direktnim odmeravanjem i rastvaranjem čiste supstance,
zbog nekih njenih hemijskih i fizičkih osobina, nije
moguće određivanje tačne koncentracije). Tačna
koncentracija ovakvih rastvora se određuje titracijom
primarnom standardnom supstancom - SEKUNDARNI
STANDARDI.

19
Da bi neka supstanca služila kao primarni
standard treba da ispunjava sledeće uslove:
- p.a. stepen čistoće
- da ima tačno određen hemijski sastav
- da je stabilna
(da se ne menja pod uticajem atmosfere)

20
• Koncentracija “idealnog” standardnog rastvora se ne
menja mesecima, ako se čuva u odgovarajućim i dobro
zatvorenim bocama.

• Vrlo malo standardnih rastvora je tako stabilno, pa

se vrši provera koncentracije (restandardizacija).

21
 TEHNIKE VOLUMETRIJSKIH ODREĐIVANJA

DIREKTNA TITRACIJA

POVRATNA TITRACIJA (RETITRACIJA)

TITRACIJA ISTISKIVANJEM (SUPSTITUCIJOM)

22
 DIREKTNA TITRACIJA

Supstanca koja se određuje titruje se direktno

standardnim rastvorom reagensa, uz primenu
odgovarajućih indikatora.
A + B  C
----------------------------------------------------------------------------------------------------

Ako hemijska reakcija nije pogodna za direktnu

titraciju (mala brzina, sporedne reakcije, ne
postoji odgovarajući indikator) onda se određivanje
vrši indirektno.

23
POVRATNA TITRACIJA (RETITRACIJA)

U rastvor supstance koja se određuje dodaje

se višak standardnog rastvora reagensa i
posle završene reakcije višak reagensa se
titruje primenom druge hemijske reakcije
(veća je greška).

A + B  C

B + D  E

24
 TITRACIJA ISTISKIVANJEM (SUPSTITUCIJOM)

Određivana supstanca vrši istiskivanje neke druge

supstance iz jedinjenja i oslobođena supstanca se
titruje primenom neke druge hemijske reakcije.

AB + C  CB + A

A + D  E
---------------------------------------------------------------------------------------------------------

Indirektne titracije su podložne većim greškama i izvode

se samo ukoliko direktna titracija nije moguća !!!

25