UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET SPORTA I FIZIKOG VASPITANJA

Apsolvent

KARATE KAO SREDSTVO REKREACIJE

(DIPLOMSKI RAD)

Mentor
Beograd, 2013.
2

SADRŽAJ

1. UVOD

2. ZNAČENJE I VREDNOST REKREACIJE I WENO MESTO U

SAVREMENIM USLOVIMA ŽIVOTA
3. PRIKAZ KARATEA
3.1. Karate: Naziv
3.2. Istorija: Nastanak i razvoj
3.3. Medicinska ocena
3.4. Karate kao jutarwe ve`bawe
3.5. Rekreativni karate trening
3.5.1. Zagrevawe i ve`be za razvoj gipkosti
3.5.2. Ve`bawe bez partnera
3.5.3. Ve`bawe u paru
3.5.4. Igre za zabavu i razonodu na karate treningu

4. ORGANIZACIJA TAKMI^EWA ZA KARATE REKREATIVCE

5. PROSTORNO TEHNI^KI USLOVI ZA REALIZACIJU

REKREATIVNIH KARATE TRENINGA
5.1. Primena u sali i na ve`bali{tima
5.2. Primena u prirodi i turisti~kim objektima

6. VREDNOSTI KARATEA OD ZNA^AJA ZA REKREACIJU

7. ZAKQU^AK
LITERATURA
2
 3

1. UVOD

Iako je karate u su{tini borila~ka ve{tina, u ovom radu `eleo sam da uka`em na
pogodnost wene primene i u rekreativne svrhe. Tako }e karate u ovom radu biti
posmatran kao sredstvo fizi~kog ve`bawa – koje se dozirawem i odgovarju}im
izborom sadr`aja, pod stru~nim rukovodstvom, pretvara u dobar vid rekreacije.

U ovom diplomskpm radu posebna pa`wa bi}e posve}ena mogu}nostima primena

karatea u rekreaciji, koja, pri savremenom na~inu `ivota, sve vi{e postaje faktor od
vitalnog zna~aja za zdravqe ~oveka. Pored toga bi}e predstavqen na~in na koji
treba ve`bati i kako dozirati optere}ewe, kao i igre koje se mogu primewivati na
rekreativnim karate treninzima. Kvaliteti karatea koji }e biti predstavqeni su od
velikog zna~aja za rekreaciju qudi razli~itog starosnog doba i dokazuju da karate
mo`e biti sredstvo rekreacije i oru`je za otklawawe negativnih uticaja savremenog
`ivota i rada.
Pored svega navedenog bi}e predstavqeni i rezultati ankete koja treba da poka`e
odnos rekreativaca prema izabranoj aktivnosti. Anketirano je 40 osoba koje se
rekreativno bave karateom, a koje su stare izmedju 20 i 40 godina.

3
 4

2. ZNAČENJE I VREDNOSTI REKREACIJE I WENO

MESTO U SAVREMENIM USLOVIMA ŽIVOTA

Pojam rekreacije je dosta {irok i nije ga jednostavno obuhvatiti jednom definicijom.

Re~ rekreacija nastala je od latinske re~i RECREO, RECREARE, ~ije je zna~ewe
ponovno stvarawe, obnavqawe, osve`ewe, okrepqewe, zabava, razonoda, odmor u
1
slobodnom vremenu . Pojam koji je naveden odnosi se na rekreaciju u naj{irem
smislu re~i i obuhvata sve aktivnosti kako pasivnog tako i aktivnog odmora qudi
(gledawe TV programa, slu{awe muzike, ~itawe, upra`wavawe sportsko -
rekreativnoh aktivnosti, posmatrawe sportskih nadmetawa...). U savremenom `ivotu
izraz rekreacija upotrebqava se kada se misli na aktivan odmor {to ponekad dovodi
do nesporazuma i zabuna. To se de{ava jer ovaj pojam nije sadr`inski definisan.
Zbog toga se u praksi koriste slede}i nazivi: sportska rekreacija, fizi~ka rekreacija,
telesna rekreacija, rekreacija fizi~kim ve`bawem, kretna rekreacija ili samo
rekreacija. Smatra se najispravniji izraz sportska rekreacija. Sportska rekreacija je
slobodno izabrana, individualna ili organizovana dru{tvena delatnost koja sredstvima
fizi~kog ve`bawa i sportsko - rekreativnih aktivnosti omogu}uje qudima aktivan
odmor i zdravu zabavu i razonodu, koja im poma`e da odr`e dobro zdravqe, fizi~ku i
radnu kondiciju i da ispoqe svoje stvaraia{tvo koje im je specijalizovanim
profesionalnim radom u velikoj meri uskra}eno 2.

Rekreacija je savremeni dru{tveni fenomen koji vu~e poreklo jo{ iz najstarijih

vremena qudske istorije. Qudi su oduvek pokazivali interesovawe za upra`wavawe
kretnih aktivnosti u svrhu poboq{awa zdravqa kao i zabave i razonode. Posmatrano
kroz razvoj qudskog dru{tva, borba za egzistenciju zahtevala je od ~oveka dobru
sposobnost kretawa. Sposobnost kretawa na po~etku nastajawa vrsta, bila je od
presudnog zna~aja za opstanak vrste. Danas se uo~ava drasti~na promena: kroz
istoriju ~oveka kretawe je bilo u funkciji

1 Priru~nik za organizatore sportske rekreacije radnika na pripvremenom radu u inostranstvu,

Beograd 1984. god.
2 Priru~nik za organizatore sportske rekreacije radnika na pripvremenom radu u inostranstvu,
Beograd 1984. god.

4
 5

`ivota i opstanka, danas je u savremenom `ivotu sve vi{e ugro`eno. ^ovek je pri
obavqawu svoji profesionalnih obaveza sve vi{e "vezan" za fotequ i poslovi koje
obavqa iziskuju veliku potro{wu nervne snage, a izuzetno malu potro{wu mi{i}ne
snage. Jo{ je Aristotel govorio: "Ni{ta tako jako ne uni{tava ~oveka kao fizi~ka ne
aktivnost" 3 . Naj~e{}a oboqewa danas su oboqewa kardiovaskularnog sistema. Utvr|
eno je da su qudski mozak, `eludac, plu}a programirani prose~no za 120 do 150
godina4.
^oveka me|utim naj~e{}e izdaje srce zbog savremenog na~ina `ivota i rada. Kada se
pojavio termin "hipokinezija" (nedovoqna pokretqivost) uporeda sa wim se javio i
termin "kinezofilija" (kretawe kao ~ovekova potreba). Kinezofilija je svojstvena celom
`ivotiwskom svetu, jer je povezana sa evolucijom. Kinezofilija je biolo{ka
predpostavka antropogeneze (razvoja ~oveka). Ako je kinezofilija odigrala zna~ajnu
ulogu u biolo{kom i istorijskom razvoju ~oveka, onda je razumqivo da se i u
savremenim uslovima `ivota i rada mora posmatrati kao zna~ajna biolo{ka i
sociolo{ko - psiholo{ka potreba savremenog ~oveka. Sportsko - rekreativne
aktivnosti su upravo najefikasnije sredstvo za zadovoqewe potrebe za kretawem (za
fizi~kim aktivnostima). Qudi koji su `iveli u vreme kada nije bilo automobila i drugih
savremenih prevoznih sredstava i sredstava koja olak{avaju rad, umirali su najvi{e
od zaraznih bolesti koje su u to vreme bile neizle~ive i smrtonosne, dok danas
naj~e{}e od bolesti koje nastaju zbog ograni~enog kretawa: infarkta, arterioskleroze.
Fizi~ka neaktivnost pored toga {to je na~e{}i uzrok bolesti kardiovaskularnog
sistema, uzrok je i gojaznosti, slabosti i ne otpornosti organizma. Stru~waci smatraju
da qudi ~ija se te`ina posle 50 godina pove}a za 10kg imaju 25% mawe {ansi da
do`ive prose~an vek qudi svog uzrasta 5 . Statisti~ari su utvrdilii da qudi sa suvi{nom
te`inom `ive 5 - 1 0 godina mawe od mr{avih, a ~e{}e oboqevaju od arterioskleroze 6.

Sportska rekreacija mo`e da produ`i `ivot svakog ~oveka, da mu sa~uva zdravqe,

bodrost, energiju, radnu sposobnost. Ako se zna da je ve}ina va`nih sistema u
qudskom organizmu dimenzionirano tako da slu`i aparatu za kretawe

3 Tr~i radi zdravqa

4 Tr~i radi zdravqa
5 Tr~i radi zdravqa
6 Tr~i radi zdravqa

5
 6

i wihova funkcija zavisi od anga`ovawa aparata za kretawe onda je lako prepoznati

ulogu sportske rekreacije u savremenim uslovima `ivota. Ovo potvr|uje i primer rada
srca koje u mirovawu ispumpa oko 4 litra krvi u jednom minutu a pri radu inteziteta
140 otkucaja u minuti mo`e prepumpati i 20 do 40 litara krvi u minuti 7 . Sistematskim
upra`wavawem sportsko rekreativnih aktivnosti poboq{ava se rad srca i s~ano -
sudovnog sistema. Ovakve aktivnosti ja~aju sr~ani mi{i}, pove}avaju wegov udarni
volumen, uti~u na poboq{awe mehanizma koji reguli{u koronarni krvotok (sistem
krvnih sudova u mi{i}u). Sportsko rekreativne aktivnosti dovode do razvijawa novih
krvnih sudova u srcu, koji obezbedjuje boqe snabdevawe sr~anog mi{i}a krvju. U
mi{i}ima ukqu~enim u aktivnost stvara se veliki broj kapilara i wihova ukupna
povr{ina se vi{estruko pove}ava u odnosu na stawe u mirovawu.

Pozitivan uticaj sportsko - rekreativnih aktivnosti na respiratorni sistem ogleda se u

pove}awu eleasti~nosti grudnog ko{a, vitalnog kapaciteta plu}a, sposobnosti ve}eg
iskori{}avawa kiseonika.
Sve navedeno ukazuje na veliki zna~aj sportsko - rekreativnih aktivnosti u
savremenim uslovima `ivota i rada.

3. PRIKAZ KARATEA

7
Tr~i radi zdravqa

6
 7

Za potpunije razumevawe karatea neophodno je upoznavawe sa istorijom nastanka

i razvoja ove ve{tine.
Istorijski gledano, borila~ke ve{tine su nastale iz dva razloga ili kao deo obuke
ratnika ili za samoza{titu onih kategorija stanovni{tva kojima nije bilo dostupno oru`je
(seqaci, kalu|eri). Karate je upravo ve{tina borewa bez oru`ja, gde protivnici zadaju
jedan drugom udarce rukama i nogama istovremeno poku{avaju}i da ih odbiju ili
izbegnu a prema principima koji napad i odbranu ~ine veoma efikasnim u pogledu
nano{ewa bola, povrede ili ~ak smrti.
Tek krajem devetnestog veka javqaju se drugi razlozi za bavqewe borila~kim
ve{tinama. Neki su bavqewe borila~kim ve{tinama izabrali kao "put" ili "na~in `ivota",
ili kao sredstvo rekreacije.

3. 1. KARATE: NAZIV

7
 8

U zapadnoj civilizaciji, termin karate je u upotrebi tek od polovine dvadesetog veka.

Upoznavawe ovog pojma vezano je za povr{nu predstavu o "~udesnoj borila~koj
ve{tini" iz Japana, ~ija je efikasnost prevazilazila sve, do tada poznate, borila~ke
ve{tine. Sve do tridesetih godina ovog veka kori{}en je na~in pisawa koji je asocirao
na kinesko poreklo ove borila~ke ve{tine. Prvi deo re~i "kara" je znak za Kinu
(Kineska), a drugi deo ("Te") je znak za ruku ili {aku - "kineska {aka". Izmena na~ina
pisawa re~i Karate vezana je za udaqewe Japana od Kine (zbog sukoba ovih
zemaqa) i te`we Japana da se oslobodi svega kineskog. Novi na~in pisawa karatea
uveden je 1963 godine. Uveden je novi znak za prvi deo re~i (KARA), sa zna~ewem
"prazan" ili "praznina". Od tog vremena pa do sada koristi se oblik re~i KARA TE
(karate) sa zna~ewem "prazna ruka" ili "borila~ka ve{tina bez oru`ja".

Kara Te ("kineska ruka") Kara Te ("prazna ruka")

3. 2. ISTORIJA: NASTANAK I RAZVOJ

8
 9

Karate koji se danas upra`wava uobli~en je po~etkom dvadesetog veka u Japanu.

Zbog toga ga smatraju japanskom borila~kom ve{tinom. Istorija karatea je duga, a
koreni karatea poti~u izvan Japana.
Nastanak i razvoj karatea vezan je za {iroke prostore Dalekog istoka (Kina, Rju kju
arhipelag, Tajland, Koreja, Indonezija, Japan). Presudnu ulogu u nastanku ovog
borila~kog sistema imale su forme i tehnike borewa Kine, Okinave i Jugoisto~ne
Azije. Sa sigurno{}u se mo`e prihvatiti teza da se karate razvijao na temeqima
kineskih borila~kih formi: ^uan - fa, Kung - fu, Vu - {u.
Smatra se da je prete~a karatea borila~ki sistem pod imenom {aoiin ~uan - fa (na
japanskom [orindji Kempo). Osnovu ovog borila~kog sistema je koncipirao
Bodidarma u {estom veku. Ve`be su se prvo primewivale u okviru Zen prakse.
Kasnije su osmi{qene borila~kim pokretima i prerasle u zaokru`en borila~ki sistem
({aolin ~uan - fa) koji se kasnije pro{irio po Kini i postao efikasan sistem
samoodbrane. [arindji Kempo je imao uticaj na razvoj borila~kih ve{tina, na {irokim
prostorima Kine.
Skoro svi teoreti~ari karatea se sla`u da je ovaj borila~ki sistem nastao na Okinavi.
U pojedinim periodima Kina je bila na izuzetnoj ceni kako na obli`woj Okinavi tako i
na drugim, okolnim prostorima. Okinava je vremenom prihvatala celokupnu kinesku
kulturu pa i borila~ke ve{tine. Jo{ jedan zna~ajan momenat u razvoju okinavqanskih
sistema borewa je "Ustanak Kempo boraca" ("bokserski ustanak"). Ovaj ustanak se
desio krajem 19. veka. Ustanak je ugu{en a ve}ina mastora je ubijen. Ipak jedan broj
boraca je pobegao na Okinavu. Ovo mo`e biti jo{ jedan argument za tezu o
preno{ewu Kempa na Okinavu.
Na stvarawu borila~ke osnove karatea ipak najvi{e su uticali istorijski doga|aji,
vezani za podru~je Rju kju arhipelaga. Zbog ~estih sukoba izme|u Japana i Kine na
ovom Arhipelagu (posebno Okinavi). Okinavqani su bili izlo`eni ~estim ratovima i
pokoravawima. Japanci su 1609. godine pokorili Okinavu i izdali "Dekret o zabrani
posedovawa oru`ja". Ova zabrana je prouzrokovala da se u tajnosti na okinavi
razvije efikasna ve{tina borewa Okinava Te ("Okinavqanska ruka"). Pored udaraca
kori{}ene su i poluge i bacawa kao i tehnika borewa sa priru~nim oru`jem. Treninzi
su bili veoma naporni a osnovna ideja je bila: "ubiti ili onesposobiti naoru`anog
napada~a jednim

9
 10

udarcem". Verovatno je kineski uticaj vremenom doveo do prerastawa naziva

Okinava Te u Kara Te (kineska ruka). Nezna se ta~no kada je termin "Kara Te" u
potpunosti potisnuo stari naziv "Okinava te".
Izlazak karatea iz tajnosti mo`e se vezati za 1875. godinu, kada je prestala
okupacija Okinave i kada je ostrvo postalo deo Japana. Karate se prvi put
demonstrirao 1902 ili 1903 godine. Po~etkom dvadesetog veka karate je uveden u
program {kolskog fizi~kog obrazovawa na Okinavi. Najve}a zasluga pripada
Funako{i Gi~inu. Funako{i Gi~in je reformator modernog karatea i ceo svoj `ivot
posvetio je popularizaciji i {irewu karatea.
Prva demonstracija karatea van Okinave bila je 1916. godine u Japanskom gradu
Kjotu (centru borila~kih ve{tina) 8 . Funako{i Gi~in je tada na impresivan na~in izveo
prikaz karate - ve{tine. Prodor karatea u svet i wegova velika popularizacija mo`e se
dovesti u direktnu vezu sa hiper - produkcijom filmova, kwiga, ~asopisa i drugog
propagadnog materijala, {to, u osnovi ima komercijalnu motivaciju.

Karate je danas jedna od najpopularnijih borila~kih ve{tina.

3. 3. MEDICINSKA OCENA

8
Jovanovi} Sre}ko „Borewa“, Beograd, 1992. godina

10
 11

Sindrom poznat pod imenom "hipokinezija" (nedovoqna pokretqivost - bolest

nekretawa) je posledica nesklada qudskih fizi~kih mogu}nosti ste~enih evolucijom i
ubrzanog razvoja standarda `ivota, zbog ~ega je organizam nedovoqno optere~en.
Zbog toga u ~ovekovom mi{i}no - skeletnom sistemu i organizmu dolazi do
negativnih promena koje smawuju fizi~ke, psihi~ke i stvarala~ke mogu}nosti.

Ispitivawa sprovedena u SAD, Japanu, Francuskoj, SR Nema~koj i kod nas, u

oblasti karatea, potvrdila su korisne efekte bavqewa tim sportom 9.
Primera ima mnogo, ali izdvajam slede}e: Ustanovqeno je da ve`bawe kata ima
pozitivno dejstvo na razvoj ~ovekovog organizma. Uz ve} pomenuto, ve`bawe
blokova anga`uje muskulaturu koja odr`ava qudsko telo u hodu, sedewu, stajawu.
Ekipa instituta za eksperimentalnu medicinu vojnomedicinske akademije u Beogradu
obavila je niz ispitivawa na organizmu karate sportiste posle odve`bane kate i
ustanovila slede}e:
- kate kao sastavni deo karatea, imaju povoqno dejstvo na kardiovaskularni sistem
jer uti~u na sr~anu frekvenciju i krvni pritisak, uz to pove}avaju snagu koncentracije
sr~anog mi{i}a, tetive i udarni volumen srca, a {to u celini uti~e na pove}awe
volumena srca10.
Ve`bawem kata pove}ava se izdr`qivost i ve`bawe odre|enih kata mo`e biti veoma
korisno sredstvo rekreacije.
Rezultati ostalih istra`ivawa u pogledu adaptacione sposobnosti organizma
rekreativaca na zadata optere}ewa i otklawawe zamora nakon ovih rekreativnih
treninga, ukazuje na opravdano kori{}ewe elemenata karatea u okviru sportske
rekreacije ~ak i od strane osoba starijeg dobnog uzrasta.
Pri tome ta aktivnost mora biti pravilno odmerena tj. dozirana prema dobu starosti,
polu, zdravstvenom stawu, kondicionim sposobnostima svakog pojedinca kao i uz
kontrolu odgovaraju}eg stru~waka i uva`avaju}i uputstva za bavqewe rekreacijom
uop{te. Na taj na~in, karate }e imati pozitivno dejstvo na odr`avawe i pove}awe
nivoa psihofizi~kih sposobnosti i najstarijih grupa

9 Jorga Ilija “Karate majstorke kate i kwiga”, Sportska kwiga Beograd 1985. godine
10 Jorga Ilija “Karate majstorke kate i kwiga”, Sportska kwiga Beograd 1985. godine

11
 12

stanovni{tva. Karate mo`e pomo}i u sticawu, odr`avawu i podizawu psihofizi~kih

sposobnosti omladine, kao i u smawivawu procenta zaostalih u razvoju. Da bi se to
zaista i postiglo potrebno je jo{ od ranog detiwstva razvijati kod dece potrebu za
bavqewe sportsko - rekreativnim aktivnostima (karateom). Uz dobro pripremqen
program i odgovaraju}i stru~ni rad karate trenera ova borila~ka ve{tina sigurno bi
jo{ vi{e doprinela ja~awu psihofizi~kog stawa svakog pojedinca. {iroki repertoar
tehnike anga`uje celokupnu muskulaturu tela uz nagla{eno dejstvo na centralni
nervni sistem, kardiovaskularni sistem, odnosno na pove}awe funkcionalnih
sposobnosti organizma.

Izvo|ewe odre|enih ve`bi deluje specifi~no na mi{i}ni i ko{tani sistem u procesu

ravnomernog rasta a {to se naro~ito odnosi na razvoj grudnog ko{a, te samim tim i
unutra{wih organa (plu}a, srce).
Utvr|eno je da se ~ovek u svakodnevnom `ivotu koristi sa najvi{e 40% svoje snage
mada pri tom misli da je to wegov maksimum 11. Me|utim, utvr|eno je da se pod
uticajem jakih emocija taj procenat kori{}ewa snage mo`e znatno pove}ati. Mi{i}i
mogu da proizvedu maksimalnu snagu samo pri visokom stepenu koncentracije ili
uz ve{ta~ke podra`aje. Podaci govore da mi{i}i ~ove~ijeg tela mogu da proizvedu i
12
10 puta ve}u energiju nego u obi~nom stawu . Medicinska statistika je ustanovila
da je ~ak 80 - 90%, "normalnih qudi" sposobno da posebnim uve`bavawem dovede
sopstvenu svest do visokog nivoa koncentracije. Na taj na~in mnoge osobe mogu
znatno inteligentnije da razmi{qaju, da izo{tre svoja ~ula (vid, sluh, miris), da
pove}aju rad mi{i}ne aktivnosti, potisnu strah, u~ine sebe smirenijim, relaksiranijim
kao i da otklone i druge neprijatne emocije..,,

Sve navedeno nam ukazuje na povoqno dejstvo karatea kako na fizi~ke tako i na
psihi~ke sposobnosti ve`ba~a.

3. 4. KARATE KAO JUTARWE VE@BAWE

11 Jorga I, V. \uri} P. “Teki I i Enpai kata”, Sportska kwiga Beograd 1984. godine
12 Jorga I, V. \uri} P. “Teki I i Enpai kata”, Sportska kwiga Beograd 1984. godine

12
 13

U uvodnom delu jutarweg ve`bawa treba primewivati ve`be oblikovawa koje imaju
zadatak da razgibavaju sve grupe mi{i}a organizma i da ga pripremi za rad u
osnovnom delu. Ve`bama oblikovawa se potsti~u i fiziolo{ke funkcije organizma u
prvom redu rad srca, krvotok i disawe, {to organizam i posle sna dovodi u aktivno
stawe i priprema ga za rad.
U osnovnom delu ve`bawa nalaze se jednostavne karate tehnike od 10 do 15
razli~itih tehnika koje se mogu izvoditi pojedina~no ili kao kombinacija, dve ili tri
tehnike. Tehnike se ponavqaju 10 do 20 puta uzastopno. Primena rekvizita
ekspandera ili tegova za ruke i noge te`ine 450gr, 550gr ili 700gr u okviru ovakvog
ve`bawa ubrzava efekat i ~ini ve`bawe raznovrsnijim. Treba imati u vidu da
anga`ovawe mi{i}a jedne noge obuhvata 20%, a jedne ruke 5% od ukupne mi{i}ne
mase13. Zna~ajan efekat na organizam ima anga`ovawe preko 17% od ukupne
mi{i}ne mase. Iz ovoga proizilazi da je potrebno primewivati no`ne tehnike vi{e ili bar
podjednako kao ru~ne tehnike. Tehnike karatea se mogu izvoditi i uz muziku (po
ritmu muzike), mogu se kombinovati i sa aerobikom (kick aerobik).

U zavr{nom delu treninga koriste se ve`be labavqewa i istezawa mi{i}a.

3.5. REKREATIVNI KARATE TRENING

13
Kukoq M. “Op{ta antropomotorika”, Fakultet za fizi~ku kulturu Beograd, 1996. godina,
Beograd

13
 14

Rekreativni karate trening u velikoj meri mora da se razlikuje od treninga koji su

nameweni sportistima. razlika je u slede}em:
1. Trajawe treninga
2. Intezitet rada na treningu
3. Obim rada na treningu
4. Sadr`aj treninga

Kada su u pitawu rekreativni karate treninzi wihovo trajawe mo`e biti odre|eno
(uglovnom i jeste) subjektivnim ose}ajem rekreativaca. Ukoliko se posle treninga
rekreativac ose}a umorno to zna~i da je intenzitet bio suvi{e velik ili je trening trajao
du`e nego {to je trebalo. U toku treninga rekreativac mora ose}ati odre|en napor ali
posle samog treninga treba da ima prijatan ose}aj opu{tenosti (treba da se ose}a
kao da bi mogao da odradi jo{ jedan trening). Da bi imalo pozitivan uticaj na
poboq{awe zdravqa i sposobnosti, ve`bawe se mora ponavqati minimum tri puta
nedeqno u trajawu od 60 - 90 minuta (po treningu).

Intenzitet na treningu rekreativaca je znatno mawi od intenziteta treninga kod

sportista. Intenzitet na rekreativnom treningu mora biti pravilno doziran i kontrolisan.
Kontrola intenziteta mo`e se vr{iti preko pulsa tako {to se meri broj otkucaja srca u
toku 15 sekundi a zatim se dobijeni rezultat mno`i sa ~etiri (tako se dobija broj
otkucaja srca u minuti). Puls u stawu mirovawa kod odraslog ~oveka iznosi oko 75
otkucaja u minuti dok se u aktivnom stawu puls znatno uve}a (u zavisnoti od
intenziteta aktivnosti). Rekreatici - po~etnici trba da rade u zoni aerobnog intenziteta
sa frekvencijom srca 120 - 130 otkucaja u toku jednog minuta, a starije osobe treba
da primewuju intenzitet rada do 120 otkucaja u toku jednog minuta.

Po{to je intenzitet relativno mali onda obim rada na treningu mo`e biti ve}i. To je
pogotovu va`no za osobe koje imaju problema sa vi{kom kilograma. Pove}anim
obimom rada pove}ava se utro{ak energetskih materija u organizmu i time se
stvaraju uslovi za smawewe telesne mase.

14
 15

Trening rekreativaca treba u prvom delu da sad`i kompleks ve`bi za zagrevawe i

razvoj gipkosti (razgibavawe) kako bi se organizam pripremio za rad u osnovnom
delu treninga.
U osnovnom delu treninga mogu se primewivati:
 Ve`be bez partnera: Osnovna karate tehnika i/ili kata
 Ve`bawe sa partnerom: dogovoreni sparing i/ili slobodan sparing

 Igre

U zavr{nom delu treninga se mogu koristiti igre i ve`be labavqewa i istezawa mi{i}a.

Primer: Trening koji traje 60 minuta

Uvodni deo: trajawe 15 minuta; ve`be za pove}awe zagrejanosti i gipkosti mi{i}a

Osnovni deo: trajawe 30 minuta; ve`be bez partnera (osnovna karate tehnika i/ili
kata), ve`bawe sa partnerom (dogovoreni sparing i/ili slobodan sparing) Zavr{ni deo:
trajawe 15 minuta; igre za zabavu i razonodu i ve`be labavqewa i istezawa mi{i}a.

15
 16

3.5.1. ZAGREVAWE I VE@BE ZA RAZVOJ GIPKOSTI

Zagrevawe se primewuje u prvom delu treninga sa ciqem da se organizam pripremi

za rad u osnovnom delu treninga. Ovo prvenstveno zna~i da podigne
sr~anosudovne, disajne i druge funkcije organizma i da ga postepeno uvede u rad.
Trajawe ovog dela treninga zavisi od:
1. godina starosti u~esnika;
2. od planiranog obima i inteziteta osnovnog dela treninga;
3. mesta izvodjewa treninga;
Za mlade i kondiciono sposobnije rekreativce ovaj deo treninga je intenzivniji a za
ostale umereniji. Sadr`aj ovog dela treninga ~ine: hodawa, tr~awa uz primenu
razli~itih ve`bi pri tr~awu, preskakawe vija~e, sportske igre...
Pored navedenog, zagrevawe se mo`e izvesti i uz primenu osnovne karate tehnike,
koja se u ovom slu~aju ne izvodi maksimalno sna`no niti maksimalno brzo.

Posle ovoga koriste se ve`be oblikovawa i one treba da obuhvate podjednako sve
delove tela. Ve`be oblikovawa su odabrani pokreti za pojedine delove tela i tela u
celini radi ja~awa, istezawa ili labavqewa pojedinih mi{i}nih grupa, pove}awa
pokretqivosti u pojedinim zglobovima, odnosno radi usavr{avawa koordinacije
pokreta14
Ve`be oblikovawa treba birati u skladu sa principima razvoja motorne kontrole od
glave prema karlici i od sredine tela prema periferiji. Na primer: ve`be za mi{i}e
vrata, ve`be za mi{i}e grudnog ko{a, ve`be za mi{i}e ramenog pojasa, ve`be za mi{i}e
ruku, ve`be za bo~ne mi{i}e trupa, ve`be za mi{i}e karli~nog pojasa, ve`be za mi{i}e
nogu.
Posle ovog dela koriste se ve`be za razvoj gipkosti.

Gipkost je sposobnost da se u~ini pokret sa maksimalnom mogu}om amplitudom.

Otuda je i merilo gipkosti maksimalna amplituda pokreta 15.

14 Priru~nik za organizatore sportske rekreacije radnika na privremenom radu u inostranstvu,

Beograd 1984. godine
15 \or|evi} Dragoqub “Op{ta antropomotorika”, Univerzitet u Beogradu, Fakultet Fizi~ke culture,
Beograd 1989. godine

16
 17

Da bi se karate tehnike izvodile pravilno, korektno i efikasno u radu se velika pa`wa

mora posvetiti razvoju gipkosti. po{to se razlikuje aktivna (snagom mi{i}a) i pasivna
(uz pomo} spoqa{we sile) postoje razne metode pomo}u kojih se usavr{ava:

 individualni rad;
 rad uz pomo} partnera;

 rad uz pomo} sprava;

 rad na spravama;

Pasivnom metodom, se gipkost razvija 1,5 do 2 puta br`e nego aktivnom metodom.
Najve}i efekat posti`e se tokom delovawa umerenom silom, dugog trajawa pri
temperaturi mi{i}a od 400C.

17
 18

Ve`be za razvoj gipkosti -

aktivne –

Ve`be za razvoj gipkosti -

aktivne –

18
 19

3.5.2. VE@BAWE BEZ PARNERA

1. VE@BAWE OSNOVNE KARATE TEHNIKE

Na po~etku bavqewa karateom kao rekreativnom aktivno{}u naj~e{}e se prvo

uve`bavaju osnovne karate tehnike. Osnovna karate tehnika podrazumeva veliki broj
stavova, tehnika kretawa, tehnika udaraca i blokova. Izvo|ewe svega navedenog
treba da bude korektno. Mogu} je veliki broj kombinacija blok - udarac tako da se
izbegava monotonija na treningu. Od toga da li je uve`bana osnovna karate tehnika
zavisi da li }e se kasnije pre}i na izvodjewe kata ili sparinga. Naravno, mogu}e je
zadr`ati se samo na osnovnoj karate tehnici i da osnovni deo rekreativnog karate
treninga bude iskqu~ivo osnovna karate tehnika. Radi pravilnog izvodjewa izabranih
tehnika i ispravqawu gre{aka pri izvodjewu istih, neophodno je prisustvo stru~nog
lica. Pri radu sa rekreativcima koji tek po~iwu sa ve`bawem karatea kroz osnovnu
karate tehniku (po{to se bavqewe rekreativnim karateom uglavnom po~iwe
ve`bawem osnovne karate tehnike) stru~no lice treba da vodi ra~una o optere}ewu
kojem su rekreativci izlo`eni.

2. KATA

Ve`bawe bez partnera - ve`bawe kata predstavqa naj~e{}i vid rekreativnog bavqewa
karateom.
Kate se dele na u~eni~ke kate i majstorske kate. Ve`bawe kata se zapo~iwe od
najprostijih (u~eni~kih) da bi se kasnije ve`bale i one slo`enije (majstorske). Kate su
nizovi karate tehnika prete`no izvedenih u obliku stilizovanih borbi protiv imaginarnih
protivnika, tokom kojih se stavovi, blokovi i udarci povezuju na odre|en na~in i po
odre|enom redu i zbog takvih utvr|enih formi najuspe{niji su put u~ewa autenti~ne
karate ve{tine. Kate predstavqaju najstariji oblik upra`wavawa karatea.

Sam izraz KATA je internacionalno prihva}en, a weno zna~ewe prevedeno sa

japanskog je "oblik", "forma", "kalup", "stil", "tip"...

Kate se veoma uspe{no primewuju u rekreaciji qudi razli~itih starosnih grupa i

predstaqaju najrasprostraweniji na~in rekreativnog upra`wavawa karatea.

19
 20

Izvo|ewe kata mora biti pravilno dozirano prema dobu starosti, polu, zdravstvenom
stawu i mogu}nostima pojedinaca. Najve}i broj karatista, nakon zavr{enog
takmi~arskog sta`a u karateu, nastavqa sa rekreativnim upra`wavawem karatea i to
uglavnom, kroz kate.
Ve`bawe kata ne zahteva posebne uslove, mo`e se ve`bati u sali ili na otvorenom.
Za razliku od ve`bawa sa partnerom gde su mogu}e povrede, kod ve`bawa kata je to
iskqu~eno.
U karateu postoji veliki broj kata razli~ite slo`enosti i te`ine izvo|ewa (kao {to je i
re~eno one se dele na u~eni~ke i majstorske kate), koje }e kate biti upra`wavane
zavisi od tehni~ke usavr{enosti ve`ba~a.
Od snage i brzine izvo|ewa tehnika u odre|enoj kati zavisi veli~ina optere~ewa
ve`ba~a. Rekreativno ve`bawe podrazumeva da ve`ba~ ovlada formom izvo|ewa,
bar najprostijih - u~eni~kih kata. Ve`ba~ bi ipak trebao da se trudi da ovlada
standardnim izvo|ewem i majstorskih kata kako bi unapredio sebe i trening u~inio
sadr`ajnijim. Da bi se isplaniralo rekreativno ve`bawe kata bitno je poznavawe efekta
optere}ewa koje kata izaziva prilikom jednog i ponovqenog izvo|ewa kata. Pri
intenzivnom izvo|ewu kata ubrzava se sr~ani ritam, tako da iznosi vi{e od 140
otkucaja u minuti. Evo nekih podataka koji bi mogli da budu od koristi u dozirawu
optere}ewa pri ve`bawu kata (rezultati istra`ivawa na univerzitetu LONG AILEND u
Wujorku i medicinskom fakultetu u Beogradu).

UZRAST 14 god. 25 god. 35 god.

broj otkucaja srca u minuti

Prvo izvodjewe kate u trajawu od 40 sekundi 140 150 160

Drugo izvodjewe iste kate posle pauze od 1 min. 160 165 175

Tre}e izvodjewe iste kate posle pauze od 1 min. 165 175 175

Cetvrto izvodjewe iste kate posle pauze od 1 min. 190 185 175

Peto izvodjewe iste kate posle pauze od 1 min. 200 195 160

Biolo{ki limit 210 195 175

Ve} pri drugom izvo|ewu kate najstariji ve`ba~ je dostigao svoj biolo{ki limit. Zbog
toga se moraju dobro poznavati efekti koji nastupaju kao posledica izvo|ewa kata i
zna~aj odmora ~ija du`ina treba da zavisi od intenziteta

20
 21

izvodjewa kate, stepena utreniranosti i od vrste kate i od godina starosti ve`ba~a

(stariji ve`ba~i prave ve}e pauze zbog toga {to br`e dostignu svoj biolo{ki limit).

Kontrola optere}ewa - intenziteta vr{i se na osnovu takozvane formule pulsa koja

glasi: dowa granica pulsa (prag nadra`aja) jeste 170 minus godine starosti, a gorwa
granica (ili prag podno{qivosti optere}ewa) pulsa je za 20 otkucaja u minuti ve}a od
dowe granice. One kate u kojima je zastupqena pre svega ru~na tehnika izizavju
ve}e optere}ewe (povi{en krvni pritisak i broj otkucaja) od onih u kojima je
zastupqena no`na tehnika. Za decu treba planirati kate u kojima je zastupqena
ru~na tehnika dok za starije treba planirati kate u kojima je zastupqena no`na
tehnika. Bitno je da se prilikom ve`bawa ima u vidu intenzitet, obim i u~estalost
treninga, i prilago|enost rekreativnog ve`bawa kata u odnosu na takmi~arsko.
Stru~waci koji se bave pra}ewem uticaja karatea na zdravqe, misle da najboqi
efekat ima trening, ~iji intenzitet pulsne vrednosti pove}ava do granice "trena`nog
intenziteta" (granica trena`nog intenziteta je gore navedena) u trajawu od 45 - 90
minuta najmawe 3 puta u toku nedeqe.

Pri uzastopnom ponavqawu kata treba voditi ra~una da maksimalna vrednost pulsa
ne prelazi granicu zdravstvene sigurnosti (gorwa granica pulsa), kao i da odmor traje
dovoqno dugo da obezbedi smirivawe pulsa ispod 120 otkucaja u minuti.
Smawivawe optere}ewa, prilikom izvodjewa kata je osnovna razlika izme|u
rekreativnog ve`bawa kata i takmi~arsko - sportskog izvo|ewa.

3.5.3. VE@BAWE U PARU

Ve`be sa partnerom mogu koristiti ne{to iskusniji rekreativci koji su ve} pomo}u ve`bi
bez parnera solidno ovladali tehnikom izvo|ewa odre|enih tehnika (udarci, blokovi,
kretawa). Treba se ~uvati mogu}ih povreda prilikom ve`bawa sa partnerom. Kao
preventiva naj~e{}ih povreda u karateu (povrede: nosa, arkade, povrede kostiju lica,
dowa vilica, kosti lica i zuba, povrede rebara, grudne kosti, povrede prstiju {ake.
povrede stopala...) potrebno je koristiti i odgovaraju}u opremu:

1. {titnik za zube
2. rukavice

21
 22

3. {titnik za grudi (osobe `enskog pola)

4. suspenzori (osobe mu{kog pola)
5. {titnik za podkolenice
Ve`bawe bez navedene opreme je mogu}e, ali uz mnogo ve}i oprez i kontrolu pri
izvo|ewu blokova i udaraca. Udarci u predeo glave izvode se bez kontakta udarnih
povr{ina i dela glave, dok je kod izvo|ewa tehnika prema telu dozvoqen blag kontakt.

1) DOGOVORENI SPARING

Dogovoreni sparing mo`e biti i najinteresantniji oblik rekreativnog upra`wavawa

karatea. Pored toga {to je bezbedan kao vid ve`bawa, pru`a i mogu}nost ispoqavawa
kreativnosti rekreativaca. Rekreativcima prvo treba predlo`iti tehnike napada fledna -
pojedina~na tehnika) i tehnike odbrane (za blokirawe tehnike napada). Kada
rekreator primeti da su rekreativci postali dobri u izvo|ewu predlo`enih tehnika
napada i odbrane treba da im omogu}i da sami osmisle svoj napad odnosno
odbranu i ispoije svoju kreativnost. Pored toga {to je za rekreativce ovakav vid
ve`bawa interesantan on je koristan i u podizawu samoodbrambenih sposobnosti
pojedinca. Kasnije je mogu}e tehnike napada i odbrane povezivati tako da one ~ine
jednu celinu koja podse}a na realnu borbu.

2) SLOBODAN SPARING

Slobodan sparing mogu praktikovati iskqu~ivo iskusni rekreativci uz kori{}ewe

navedene opreme. Rekreativci koji se odlu~uju na slobodan sparing uglavnom su
ve} bili takmi~ari karate sporta koji su po zavr{etku sportske karijere nastavili sa
rekreativnim upra`wavawem karatea. U slobodnom sparingu, partneri poku{avaju da
primene sve {to su nau~ili. Posebno je va`no da oba partnera kontroli{u svoje
udarce (posebno pri sudaru udarca i "mete"). Ve`ba~i treba da budu "opu{teni", jer
"opu{tenost" im pru`a mogu}nost da isprobaju {to vi{e tehnika. Ukoliko su ve`ba~i
"opu{teni" mogu lak{e kontrolisati udarce, tako da je i mogu}nost povre|ivawa
smawena. Sparing treba prekinuti ~im dodje do zamora. Kada je prisutan zamor
koordinacija pokreta i kontrola udaraca je slabija. U slobodnom sparingu treba
izbegavati tehnike koje po svojoj prirodi ne mogu biti kontrolisane.

22
 23

3.5.4. IGRE ZA ZABAVU I RAZONODU NA KARATE TRENINGU

Me|u brojnim i raznovrsnim mogu}nostima primene karatea kao sredstva rekreacije

zna~ajno mesto i dosta {iroku primenu imaju igre za zabavu i razonodu. Sam naziv
veoma precizno odre|uje namenu i zadatke koji se re{avaju wihovom primenom.
Ono {to karakteri{e ove igre je wihova pogodnost za stvarawe prijatne atmosfere i
pomo}u aktivnosti malog ili umerenog intenziteta pozitivno se uti~e na nervno -
psihi~ko rastere}ewe, emocionalno opu{tawe. Ovim igrama se ne mo`e znatno
pove}ati nivo sposobnosti, ali se mo`e posti}i sni`avawe nervno-psihi~kog
optere}ewa i stvarawe pozitivne atmosfere. Navedene karakteristike ~ine ove igre
dostupnim svima bez obzira na uzrast, pol i nivo sposobnosti. Pravila igara su
jednostavna, igre se lako u~e i ne tra`e posebne napore u savladavawu tehnike ili
pravila igre. Pored svega navedenog mogu}nost povre|ivawa je iskqu~ena

PRVA IGRA: "^epa"

Ova igra mo`e da se izvodi u mestu ili u kretawu.

1. Ukoliko se izvodi u mestu partneri tada stoje okrenuti jedan prema drugom na
distanci od jednog koraka. Jedan ima zadatak da iskora~i i da o~epi stopalo drugog
parnera dok se drugi trudi da to izbegne iskorakom unazad. Sve se ponavqa 20-30
puta pri ~emu se broje gre{ke parnera koji se brani, a onda mewaju uloge i sve se
izvodi isti broj ponavqawa.

2. Ukoliko se igra izvodi u kretawu parneri se trude da "o~epe 'jedan drug a da pri
tome izbegnu partnerov poku{aj sklawawem noge u stranu, u nazad, u stranu i
napred, u stranu i nazad...
DRUGA IGRA: "Udarac"

Partneri stoje jedan prema drugom na distanci od jednog koraka. Jedan dr`i
stegnute pesnice u nivou ramena uz telo, drugi partner dr`i blago stegnute pesnice u
istom nivou i po `eqi otvara jednu ili drugu {aku na {ta partner treba da odreaguje {to
br`e blagim udarcem. Broje se gr{ke partnera koji radi
30 udaraca.
TRE]A IGRA: "Ogledalo"

Partneri stoje na distanci od oko dva metra pri ~emu jedan "diktira" drugom {ta ovaj
treba da radi. Ukoliko prvi uradi udarac na pr.: levom rukom, drugi mora {to pre da
uradi isti udarac desnom rukom (jer se radi po principu

23
 24

ogledala). Posle odra|enih 20-30 udaraca ili pokreta partneri mewaju uloge. Gre{ka
je ukoliko partner na zadati pokret odradi pogre{an pokret ili ga odradi pogre{nom
stranom tela.
^ETVRTA IGRA: "Sat"

Za predhodne igre bile su dovoqne samo dve osobe dok je za ovu igru potrebno pet
u~esnika. Jedna osoba stoji u sredini dok se ostale nalaze oko we i u odnosu na
wu:
prva osoba - pravo ispred ( na 12 sati ) druga osoba - pravo iza ( na 6 sati ) tre}a
osoba - sa desne strane ( na 3 sata ) ~etvrta osoba - sa leve strane (na 9 sati )
Zadatak osobe koja je u sredini je da na zvu~ni signal jedne od ~etiri osobe odradi
dogovoreni pokret prema istoj osobi. Signal je ustvari broj, odnosno pozicija koju
osoba zauzima.
Na pr.: Ukoliko osoba koja ima poziciju na 6 sati izgovoti broj 6, osoba koja je u
sredini mora uz okret od 1800 da odradi dogovorani pokret ili pokrete.

24
 29

4. ORGANIZACIJA TAKMIČENJA ZA KARATE -

REKREATIVCE

Ciq ovakvih takmi~ewa je da obuhvate {to ve}i broj u~esnika i da im omogu}e zdravu
zabavu i razonodu. Treba ih organizovati povremeno, a takmi~ewa mogu biti ekipna,
pojedina~na ili se na istom takmi~ewu mogu organizovati i ekipna i pojedina~na
nadmetawa. Takmi~ewa rekreativaca nisu samo po sebi ciq, wih treba organizovati
sa ciqem da se qudi stimuli{u na bavqewe karateom kao rekreativnom aktivno{}u.
Treba voditi ra~una da u~e{}u na ovakvom takmi~ewu treba da predhodi i period
ve`bawa kako bi se organizam pripremio za optere}ewe koje je prisutno na ovakvom
takmi~ewu. To optere}ewe, naravno, nije veliko (ne bi ni smelo da bude veliko jer
kao {to je i navedeno ciq nije rezultat).

U sistemu vrednosti rezultat treba da bude u drugom planu, a posebno treba

vrednovati slede}e:
1. U~e{}e `ena
2. U~e{}e starijih kategorija qudi
3. U~e{}e u ve}em broju disciplina

U primeni pravila za pojedine discipline treba pokazati maksimalnu fleksibilnost

prilago|avaju}i pravilo mogu}nostima konkretnih u~esnika. Organizator bi trebalo da
se trudi da {to ve}i broj u~esnika osvoji nagradu. Nagrade mogu biti u obliku
diploma, zna~ki, medaqa, bexeva... Organizacija ve}eg broja disciplina pru`a
mogu}nost da ve}i broj u~esnika (rekreativaca) osvoji nagradu. Nagrade se dele
pobednicima u disciplinama, ali se mogu podeliti i za:

1. Najduhovitijeg,
2. Najkreativnijeg,
3. Naj{armantnijeg,
4. Najdebqeg,
5. Najmr{avijeg, rekreativca ili grupu rekreativaca

29
 30

Treba imati u vidu da su svi oni koji su do{li na takmi~ewe na neki na~in pobednici i
da zaslu`uju nagradu.

Discipline u kojima se rekreativci mogu nadmetati su:

1. izvo|ewe kata;
2. "izmi{qena" kata;
3. izvo|ewe karate tehnika;
4. dogovoreni sparig;
5. igra "klackalica" (umesto slobodnog sparinga)
6. "poka`i {ta zna{"

Izvo|ewe standardnih kata mo`e biti jedna od disciplina i mo`e se izvoditi

pojedina~no ili ekipno. Kada je ekipno izvo|ewe u pitawu ekipa ne mora biti kao u
sportskom takmi~ewu sastavqena od tri ~lana i katu mo`e izvoditi i ve}a grupa
rekreativaca.
Izmi{qena kata podrazumeva da rekreativac treba da izvede katu koju je sam
osmislio. Bira se najzanimqivija kata, najduhovitija kata i najma{tovitija kata.

Mogu se izvoditi i karate tehnike pojedina~no, ekipno sa ili bez muzi~ke pozadine.

Svoje "omiqene" tehnike karatea rekreativci mogu izvoditi sa jednim ili vi{e partnera
demonstriraju}i napad, odbranu i elemente samoodbrane.
U disciplini "poka`i {ta zna{" u~esnici treba da ispoqe svoju kreativnost i sami da
osmisle svoj "nastup". U ovoj disciplini mo`e u~estvovati pojedinac ili cela grupa.
Ono {to je najbitnije je da se u toku samog takmi~ewa a i posle wega stvori i odr`i
jedna dobra atmosfera.
Organizacija ovakvih takmi~ewa ne zahteva velike materijalne izdatke niti posebne
rekvizite a ukoliko se organizuje leti, takmi~ewe se mo`e realizovati i na otvorenom.

30
 31

5. PROSTORNO TEHNIČKI USLOVI ZA

REALIZACIJU REKREATIVNIH KARATE
TRENINGA

Sa stanovi{ta rekreacije od posebnog zna~aja je organizovani vid grupnog ve`bawa,

pa }e zato biti razmotreni slede}i prostorno - tehni~ki uslovi u kojima je mogu} takav
vid primene:
1. Sale i tereni
2. Priroda i turisti~ka mesta - objekti

Podela je napravqena imaju}i u vidu mesto i vreme kori{}ewa slobodnog vremena:

1. Mesto stalnog boravka i slobodno vreme u toku radnog dana i nedeqe;

2. Van mesta stalnog boravka i slobodno vreme u toku vikenda i godi{weg
doba.

31
 32

5.1. PRIMENA U SALI I NA VEŽBALIŠTIMA

Kod nas se rekreativno bavqewe karateom uglavnom realizuje u okviru sportsko -

rekreativnih dru{tava i klubova. Sale omogu}avaju kontinuirano ve`bawe tokom cele
godine i u tome se ogleda najve}a pogodnost primene istih. Za ve`bawe karatea ne
postoje neki posebni zahtevi u pogledu dimenzija sale i broja ve`ba~a. Zato svaka
sala mo`e da se koristi za realizaciju rekreativnih karate treninga. Veoma va`na
pogodnost je da sala ne mora imati nikakvu posebnu opremu (sprave i rekviziti),
tako da se mo`e koristiti bilo koja zatvorena prostorija u kojoj je ve`bawe mogu}e.

Mana sale mo`e biti nedovoqno sve` vazduh u sali kao i visoka cena kori{}ewa sale.

Terenima se smatraju sve ravne povr{ine na otvorenom prostoru. Podloga mo`e biti
beton ili zemqa. Prednost za primenu karatea na terenu ogleda se u tome {to ne
postoje posebni zahtevi u pogledu dimenzija i obele`avawa samog terena. Pored
sportskih terena, mogu da poslu`e i druge ravne povr{ine. Prednost terena nad
salama ogleda se u ekonomskom pogledu kao i u tome {to se ve`ba~ izla`e i
blagotvornom dejstvu sunca i vazduha. Ipak ukoliko se `eli kontinuitet ve`bawa
tokom cele godine moraju se koristiti i sale.

32
 33

5.2. PRIMENA U PRIRODI I TURISTI^KIM OBJEKTIMA

Boravkom u prirodi mogu se konpenzovati {tetni uticaji savremenog `ivota i rada.

Sama priroda pru`a organizmu osve`ewe, odmor i relaksaciju i to kroz blagotvorno
dejstvo sunca, vazduha i vetra. Boravak u prirodi mo`e se realizovati grupno, a
ostvaruje se u okviru izleta, logorovawa, zimovawa ili letovawa.

Kada je re~ o du`em boravku u prirodi, mogu}e je organizovati kurseve karatea pri
~emu se rekreativno ve`bawe mo`e kombinovati sa {etwom, tr~awem, plivawem ...
Ipak, primenu karatea u prirodnim uslovima najvi{e ograni~avaju klimatski faktori.

[to se ti~e turisti~kih objekata u wima se pored realizacije rekreativnih karate

treninga mogu organizovati i kursevi i seminari za po~etnike. Na ovakvim
seminarima rekreativci se mogu uputiti u to kako da sami osmisle i orgnizuju svoje
treninge. Rekreativni karate treninzi u ovakvim uslovima predstavqali bi zna~ajan
doprinos zdravqu i pravilnom utro{ku slobodnog vremena, kojeg turisti, u uslovima
boravka u turisti~kim objektima imaju na pretek.

33
 34

6. VREDNOSTI KARATEA OD ZNA^AJA ZA

REKREACIJU

U poglavqu medicinska ocena pokazano je da karate pozitivno uti~e na razvoj i

funkcionalne sposobnosti ~oveka. Ve`bawem karatea posti`e se zna~ajan uticaj na
kardiovaskularni i respiratorni sistem. Takodje se poti`e skladan telesni razvoj i
pove}ava radna sposobnost. Zna~ajan je uticaj i na mentalno zdravqe, ja~awem
voqe i razvijawem samokontrole. Poboq{ava se i koncentracija ve`ba~a.

Pored fizi~kog treninga karate predstavqa i mentalni trening. Ve`ba~i upoznaju svoje
sopstvene mogu}nosti, razvijaju svoje sposobnosti i sti~u nova znawa koja im u
`ivotu mogu biti od velike koristi. Sti~u ispravne navike koje im poma`u da vode
zdrav i kvalitetan `ivot. Karate se mo`e ve`bati kako u zatvorenom prostoru (sala)
tako i na otvorenom prostoru. Karate je pristupa~an {irokom krugu Ijudi jer
mogu}nost bavqewa rekreativnim karateom nije uslovqena ni polom, ni uzrastom,
kao ni materijalnim stawem ve`ba~a.
Sve navedeno predstavqa prednost u odnosu na veliki broj drugih rekreativnih
sadr`aja. Karate se mo`e upra`wavati individualno ili kolektivno. Ve`ba se najmawe
tri puta nedeqno a obim i intezitet rada odredjen je idejom i mogu}nostima ve`ba~a.
Kolektivno ve`bawe ima prednost u odnosu na individualno ve`bawe. Kolektivnim
ve`bawem se pru`a i mogu}nost dru`ewa, zajedni~kog u~ewa i solidarnosti. Ve`ba~i
podr`avaju jedni druge tako da su tada u stawu da prebrode fizi~ke i "motivacione"
krize u toku treninga. {to se ti~e povredjivawa ono je mogu}e samo u slobodnom
sparingu, dok je u dogovorenom sparingu ili u ve`bawu kata povredjivawe se veoma
retko de{ava. ukoliko se preduzmu odredjene mere predostro`nosti (navedene u
poglavqu 3.5.3.) mogu}nost povredjivawa u slobodnom sparingu mo`e se svesti na
zanemarijiv minimum. Svi kvaliteti karatea ukazuju da to mo`e biti rekreativna
aktivnost kojom }e se ~ovek baviti celog `ivota. Za veliki broj Ijudi ovakav vid
rekreacije mo`e biti veoma zanimqiv bez obzira na pol, uzrast i materijalno stawe.

34
 7. ZAKLJUČAK

U ovom diplomskom radu ukazano je na mogu}nost primene karatea kao sredstva

rekreacije. Izneti su podaci o poreklu i razvoju i karakteristikama karatea. istra`ivawa
su pokazala da rekreativno ve`bawe karatea ima pozitivan uticaj na raznoj funkcija
organizma, podi`e op{tu sposobnost ve`ba~a kako fizi~ku tako i mentalnu. Prikazan
je i na~in ve`bawa sa partnerom kao i na~in individualnog ve`bawa i karate kao
jutarwe ve`bawe, tu su i igre za zabvu i razonodu.

U ovom radu prikazano je da karate sa svojim kvalitetima mo`e da bude sredstvo

rekreacije koje }e otklawati negativne uticaje savremenog `ivota i rada. Ovakvim
vidom rekreacije podi}e se i sposobnost radnika i wihova produktivnost.

Odgovori na pitawa iz ankete pokazuju odnos rekreativaca prema izabranoj

rekreativnoj aktivnosti (karateu), i pokazuju koju va`nost ista ima u wihovom `ivotu i
radu.
Sve navedeno nam ukazuje na to da karate mo`e biti veoma pogodna rekreativna
aktivnost, koja mo`e zadovoqiti potrebe savremenog ~oveka.

35
 LITERATURA

1. Godi{wak 4 stru~no - informativni glasnik Fakulteta fizi~ke kultur univerziteta

u Beogradu br.4/1992 godina.

2. Djordjevi} D. "Op{ta antropomotorika" Univerzitet u Beogradu fakultet za fizi~ku

kulturu Beograd 1989 godina.

3. Brus Li; "Brus Li metoda borbe" - 2 Ve`bawe tehnika, Sportska kwiga,

Zagreb 1979 godina.

4. Brus Li; "Brus Li metoda borbe" - 3 napredna tehnika, Sportska tribina,

Zagreb 1980 godina.

5. Brus Li; "Brus Li metoda borbe" - 4 tehnike samoodbrane, Sportska kwiga,

Zagreb 1980 godina.

6. Funako{i Gi~in "Karate Do - moj `ivotni put", Pan publik. Beograd 1988 godine.

7. Jovanovi} S. " Karte - teorijska polazi{ta", Fakultet za fizi~ku kulturu u Beogradu,

Novi Sad 1992 godina.

8. Jovanovi} S., }irovi} Z., Borewa: Boks - karate, Fakultet fizi~ke kulture u
Beogradu 1992 godina. Beograd

9. Jorga l.,V, Djuri} P.; "Karate uvod u jednu ve{tinu borewa", sportska kwiga
Beograd 1968 godina.

10. Jorga I.V., Djuri} P.; "Teki I i Enpi kata", Sportska kwiga Beograd, 1984 godina.

11. Jorga l.,V., Djuri} P.;"Karate majstorske kate I kwiga", Sportska kwiga
Beograd 1985 godina.

12. Jorga L.V., Djuri} P.;"Karate majstorske kate II kwiga", Sportska kwiga Beograd
1985 godina.
13. Mudri} `. "Odbrani se sam", Sportska {tampa Zagreb 1967 godina.

36
 14. Par~ina M. "D`udo primjena tehnike",Sportska kwiga Beograd 1986.

15. Priru~nik za organizatore sportske rekreacije radnika na privremenom radu u

inostranstvu, Beograd 1984. godina.

16. Mati~ M. "Op{ta teorija fizi~ke kulture kwiga prva", Beograd 1992. godina

17. Kukoq M. "Op{ta antropomotorika", Fakultet za fizi{ku kulturu Beograd

1996. godina., Beograd
18. Tr~i radi zdravqa

1
2