LOGIČKO, KREATIVNO I KRITIČKO MIŠLJENJE

MIŠLJENJE

• Pored potrebe da preživi, čovek je

oduvek imao sposobnost da se čudi i da
se pita, dakle, da uočava probleme, da
traži objašnjenja, da predviđa i da
otkriva.
• Od samog svog nastanka, čovek je
misaono biće.
• Neki ljudi koriste mišljenje da bi rešavali
svakodnevne lične egzistencijalne
probleme i to čine sa različitim
uspehom, neki ljudi koriste mišljenje da
bi rešavali opšte ljudske probleme, neki
da bi otkrivali suštinu stvari....
 KARAKTERISTIKE MISAONOG PROCESA

• Misliti znači rešavati neki

problem, tražiti odgovor na neko
pitanje, doći do zaključka.
Mišljenje se pokreće u onim
situacijama kada dotadašnje
znanje I iskustvo nije dovoljno da
bi se čovek uspešno prilagodio.
• Suština mišljenja jeste uviđanje
relacija, tj. uviđanje odnosa i veza
između elemenata u datoj
situaciji. Uviđanjem se shvata
njihova unutrašnja, nevidljiva
povezanost.
 KARAKTERISTIKE MISAONOG PROCESA

• Mišljenje je simbolička aktivnost.

Simbol je mentalni predstavnik
konkretnog objekta ili pojave. Do
njih se dolazi uviđanjem na nivou
svesti, na mentalnom nivou.
• Mišljenje je svrsishodna psihička
aktivnost, tj. aktivnost koja je
uvek usmerena ka nekom cilju
koji omogućava zadovoljenje
neke čovekove potrebe.
• Mišljenje je, samim tim,
adaptivna aktivnost koja
omogućava čoveku da menja
sredinu i da je prilagođava svojim
potrebama
 KAKO MISLIMO

Primer 1: Najednostavnija Primer 2: Zarazna bolest : higijena =

svakodnevna situacija – nesrećan slučaj :
prelaženje ulice;

• Ako analiziramo misaoni tok, možemo videti da je

mišljenje veoma složen proces koji prolazi kroz
nekoliko faza.
• Svest o zadatku ili problemu – identifikacija
problema – U čemu je problem? Gde je problem?
Polazna tačka u procesu mišljenja jeste uvek
postojanje nekog zadatka ili cilja do koga osoba želi da
stigne u određenim uslovima.
• Zadrška impulsivnih reakcija – (Izbroj do deset, kaže
narod) – Neposredno po uočavanju zadatka,
odmah nakon svesti o cilju, nužno je uzdržavanje
od prvog odgovora ( reakcije ), neophodna je
kontrola impulsivnih reakcija.
 KAKO MISLIMO?

• Alternativna rešenja ili hipoteze – U toku

analize uslova zadatka mogu se javiti različite
ideje o mogućim načinima rešenja. Svaki
zadatak neizbežno pretpostavlja postojanje
više alternativnih rešenja od kojih subjekt bira
jednu koja mu izgleda najverovatnija.
• Rešenje-izbor jedne određene alternative –
Nakon analize uslova zadatka, izbor jedne
alternative predstavlja rešenje problema.
• Provera – poređenje rešenja sa početnim
uslovima zadatka – Posle pronalaženja rešenja
nužno sledi etapa poređenja sa početnim
uslovima zadatka. Ako se rezultat podudara sa
polaznim uslovima zadatka, misaoni akt se
prekida, jer je problem očigledno rešen, a ako
su oni neusaglašeni, ponovo počinje traganje,
ponovo se vrši analiza situacije, vrše
komparacije (gde sam pogrešio) dok se ne
nađe adekvatno rešenje.
 VRSTE MIŠLJENJA

• KONKRETNO MIŠLJENJE
• APSTRAKTNO MIŠLJENJE
• REALISTIČKO MIŠLJENJE
• IMAGITIVNO MIŠLJENJE
• PRODUKTIVNO-STVARALAČKO MIŠLJENJE
• KRITIČKO-PROCENJIVAČKO MIŠLJENJE
• KONVERGENTNO MIŠLJENJE
• DIVERGENTNO MIŠLJENJE
 KONKRETNO MIŠLJENJE

• Konkretno mišljenje
(očigledno, opažajno,
situaciono) odnosi se na
rešavanje problema pri čemu
se koriste uglavnom elementi
u opažajnom polju ili
konkretne predstave. Primer
ovog oblika mišljenja jeste
rešavanje svih oblika
konstruktivnih zadataka kao
što su slaganje kocaka,
konstrukcija slika i figura iz
delova i sl.
 APSTRAKTNO MIŠLJENJE

• Apstraktno mišljenje je onaj

oblik mišljenja u kome se
elementi problema ne nalaze
u opažajnom polju niti su dati
u obliku konkretnih
predstava, već se kao
osnovna sredstva mišljenja
pojavljuju simboli. Ovaj oblik
mišljenja naziva se i verbalno-
logičko mišljenje i ono dolazi
do izražaja u rešavanju
aritmetičkih zadataka,
logičkih problema kao i u
razumevanju smisla i
značenja tekstova i svih
drugih verbalnih saopštenja.
 REALISTIČKO MIŠLJENJE

• Realističko mišljenje je oblik

mišljenja kojim se rešavaju
svakodnevni životni problemi i u
kome su elementi za rešavanje
problema jasno određeni u
vremenu i prostoru i čije se
osobine moraju uzimati u obzir
da bi se problem zaista rešio.
 IMAGINATIVNO MIŠLJENJE
• Imaginativno mišljenje može biti
mišljenje u kome se princip realnosti
potpuno zanemaruje i u kome
preovladava logika želja. Svakodnevnim
jezikom nazvano, maštanje je sposobnost
stvaranja predstava o objektima,
događajima i situacijama koje želimo ili u
kojima bismo želeli da budemo. Kada
zamišljamo potpuno nemoguće i
nepostojeće objekte i situacije kaže se da
fantaziramo. Normalan čovek, naravno,
ima svest o nerealnosti ili stepenu
realnosti svojih maštanja i fantazija i nije
zavistan od njih. Ovakvo maštanje treba
razlikovati od imaginativnog mišljenja čiji
je rezultat stvaranje predstava i ideja koje
su osnov umetničkih dela i naučnih
pronalazaka i koje je svesno, aktivno i
kontrolisano.
 PRODUKTIVNO-STVARALAČKO MIŠLJENJE

• Produktivno-stvaralačko
mišljenje jeste mišljenje čiji je
ishod neka društveno priznata
vrednost kojoj se može pridati
svojstvo originalnosti.
Originalno je nešto sto je novo,
neobično, retko i izuzetno.
Originalnost se može odnositi i
na neobičnost pristupa rešenju
nekog problema, kao i na
duhovitost. Iako je neosporno
da je inteligencija veoma bitna,
pokazalo se da se kreativnost ne
može svesti na inteligenciju, već
da su potrebne i naročito važne
osobine ličnosti kao što je
složenost ličnosti, nezavisnost u
suđenju, dominantnost,
ambicioznost, upornost itd.
 KRITIČKO – PROCENJIVAČKO MIŠLJENJE

• Kritičko-procenjivačko mišljenje je
poseban oblik mišljenja, čiji je
ishod ili rezultat vrednovanje –
evaluacija, (procena vrednosti)
nečega sto je bilo predmet ili
sadržaj mišljenja. Svaki misaoni
proces sadrži kritičko mišljenje.
Predmet kritičkog mišljenja, dakle,
mogu biti sopstvene ili tuđe ideje i
produkti. Poznato je da su ljudi
mnogo sposobniji za vrednovanje
drugih nego za vrednovanje
sopstvenih dela.
 KONVERGENTNO MIŠLJENJE

• Konvergentno mišljenje jeste

mišljenje koje se zasniva na
strogo logičnom sledu
misaonih operacija iz kojih
proističe jedan jedini mogući
ishod ili zaključak.
Konvergencija je pojava
uzajamnog približavanja više
objekata; težnja ka istoj tački.
 DIVERGENTNO MIŠLJENJE

• Divergentno mišljenje podrazumeva

produkciju ideja, elastičnost
mišljenja, otkrivanje novih puteva
rešenja jednog istog problema. Ovo
mišljenje je dominantno u
umetnosti, ali je neophodno i u
mnogim fazama naučnog rada.
„Um nije posuda koju treba napuniti, već vatra koju treba zapaliti.” –
Plutarh

LOGIČKO MIŠLJENJE
 REZONOVANJE

• Rezonovanje se definiše kao: čin,

proces ili umetnost ostvarivanja
sposobnosti razuma, argumentacija,
rezonovanje snaga, rasprava,
diskusija.
• U zajedničkom i popularnom govoru
označava da je moć po kojima
razlikujemo istinu od laži, i dobro od
zla, a po kojima je omogućeno da se
kombinuju sredstva za postizanje
određenih ciljeva.
• Osoba koja želi ispravno da rezonuje
mora da razvije svoje intelektualne
sposobnosti i takođe mora da razvije
veštinu kako da ih koristi na najbolji
mogući način.
• Biti dobar logičar daleko je vrednije
nego biti dobar sportista, jer logika
nas uči dobrom razumu, a
obrazloženje nam daje znanje.
 PROCES REZONOVANJA

• Proces rezonovanja sadrži 4 faze a to su:

• APSTRAKCIJA,
• GENERALIZACIJA,
• PROSUĐIVANJE,
• REZONOVANJE.
 APSTRAKCIJA

• Proces pod kojim se

podrazumeva izdvajanje
objekata, lica ili stvari,
čineći od njega poseban
objekat misli.
 GENERALIZACIJA

• Generalizacija
podrazumeva proces
formiranja pojmova ili
opšte ideje. Deluje u
pravcu zajedničke
osobine objekta, lica i
stvari i ujedinjuje ih u
jedan pojam ili
koncepciju.
 PROSUĐIVANJE

• Prosuđivanje podrazumeva proces

poređenja dva objekta, lica ili
stvari, jedno za drugim, i tako
opaža svoje slaganje ili neslaganje.
 REZONOVANJE

• Rezonovanje je proces
pod kojim se
podrazumeva
poređenje dva objekta,
lica ili stvari kroz njihov
odnos prema trećem
licu, objektu ili stvari.
 DETEKTIVSKE PRIČE

Bile dve devojke i umre im majka.

Na sahrani njihove majke pojavi se
jedan zgodan mladić, koji se jako
dopao mlađoj kćerki.
Pošto je ona bila stidljive prirode
nije uspela da se upozna sa njim ili
ostvari bilo kakav kontakt.

Posle izvesnog vremena ona ubije

svoju stariju sestru.

Zašto je to uradila?
 DETEKTIVSKE PRIČE
U vreme hladnog rata, odlučili Amrikanci da pošalju
špijuna u Rusiju da se infiltrira i da im Šalje informacije.

Odabrali su najboljeg svog operativca i započeli obuku:

intenzivne časove rukog jezika, poznavanja kulture i
običaja i drugo.

Odabrana osoba je završila sa najboljim rezultatom, govori

ruski perfektno, ne može da se primeti nikakva razlika
između njega i nekoga ko se rodio i odrastao u Moskvi.

I odlazi on u Moskvu i smesti se u apartman. Uveče ode u

kafanu, sedne za sto i sprijatelji se sa nekim Rusima,
naruči votku, izvadi ruske cigare, zapali, priča, šali se,
pije, i svi ga dobro prihvataju.

Nakon pola sata ulaze u kafanu nekoliko agenata KGB-a i

dođu do njegovog stola i kažu: „Gospodine, uhapšeni
ste, pođite sa nama, vi ste američki špijun! ”.

Kako su oni shvatili ko je on?

KREATIVNO MIŠLJENJE
 KREATIVNO MIŠLJENJE
• Kreativno mišljenje za proizvod ima
odgovor koji je nesvakidašnji, ali ima i
adaptivnu vrednost. Da bismo bili
sposobni za kreativno mišljenje, moramo
razmišljati „izvan kutije”, imati celovitu
sliku stvarnosti i biti sposobni da
razumemo metaforičan jezik...
• Prema rezulatima jednog istraživanja, više
od 70% svetski poznatih kreativnih
stvaralaca, kazali su da je intucijia
sposobnost (ili osobina) koje se nikada ne
bi odrekli.
• Intuicija je u samoj srži sposobnosti za
kreativno mišljenje.
• Naša sposobnost za kreativno mišljenje je
ključna za iznalaženje hipoteza koje mogu
završiti rečenice ljudi s problemima, koje
im mogu pomoći da sami, na kreativan
način, razmišljaju o onome što ih muči.
 PROCES KREATIVNOG MIŠLJENJA

• Sposobnost za kreativno mišljenje

sastavljena je iz procesa, subfaza ili delova.
• Da bismo je razvijali, potrebno je da u vidu
imamo sve te delove.
• Oni se sastoje iz:
1. ličnosti – čovek sposoban za kreativno
mišljenje osobu gleda na celovit način;
2. procesa koji podrazumevaju razvijene
osnovne sposobnosti ličnosti za obradu
emocija;
3. sredinskih procesa, socijalnih pritisaka i
uticaja sredine na ličnost;
4. stvaralačkog proizvoda – proizvod je ono
oko čega se s osobom razumemo, što je za
njega novost koja dovodi do promene.

Okolnost i ambijent koji podstiču kreativnost:
• Buran progres
• Neprekidne promene
• “Vrtlozi” u ambijentu
• Povećanje konflikata
• Kompleksne odluke
• Nepredviđeni događaji
• Geografske i tržišne promene
• Inovacije i preduzetništvo
Okolnosti i ambijent koji sputavaju kreativnost:
• Državna birokratija
• Zahtevi za ujednačavanjem
• Statične hijerarhijske strukture
• Programiranost
• Standardizacija uzora
• Preterano oslanjanje na iskustvo i logiku
• Poštovanje striktnih pravila
• Strah od promena
• Strah od problema
• Strah od gubitka vlasti
Stavovi koji podstiču ideje:
• Da li ima pitanja?
• Pre nego što donesemo konačnu odluku,da razmotrimo još
jednom sve opcije!
• Gde možemo dobiti dodatne informacije?
• Mogu li da postavim jedno pitanje?
• Da li je to ono što ste mislili?
• Molim vas da mi pomognete u razradi ove ideje!
• Kako bi mogli da poboljšamo...?
• Da li smo nešto propustili?
• Šta bi bilo ako...?
• Da li još neko ima neki predlog?
• O tome ne znam mnogo.Možete li mi pomoći?
• Na koje sve načine bi mogli...?
• Sa kakvim ste idejama došli...?
• Hvala!
Stavovi koji ubijaju ideje:
• To smo već pokušali...
• Trajalo bi dugo...
• Koštalo bi mnogo...
• To nije moj(tvoj)posao!...
• Mi to ne radimo na takav način...
• Stavi to na papir!
• To je nemoguće!
• Možda sledeće godine...
• Možda si u pravu ali...
• To je glupa ideja!
• Naše mušterije to ne bi volele!
• To ovde ne bi uspelo...
• Mislim da to nije važno!
• Dovoljno!Više me ne zanima...
• Naša kompanija je premala(prevelika)za to!
• Nemamo za to vremena!
Kreativci se mogu naći među ljudima koji(su):
• Poseduju polivalentni talenat
• Poznaju različite kulturne vrednosti
• Nezavisni u mišljenju
• Dobro komuniciraju misli i osećanja
• Poseduju aktivnu intelektualnu radoznalost
• Vole igru i takmičenje
• O sebi imaju visoko mišljenje
• Nalaze zadovoljstvo u radu
• Originalni i duhoviti
• Ambiciozni i veruju u sebe
• Neskloni autoritetima
• Uporni i predani u radu
• Pomalo egoistični i narcisoidni
• Pronicljivi i duhoviti
Kreativaca nema među ljudima koji(su):
• Visoko specijalizovani
• Odbacuju sve što nema momentalno
objašnjenje
• Odabcuju sve što je neuobičajeno
• Očekuju brze i površne rezultate
• Nemaju samopouzdanja
• Se boje neprijatne istine
• Nisu motivisani za rad
• Odbacuju ličnu odgovornost
• Se opiru kolektivnom radu
• Se previše obaziru na predpostavljene
• Kritikuju sve što je novo i moderno
• Se boje neuspeha i igraju “na sigurno”
• Pesimisti,obeshrabruju okolinu i stalno
kritikuju
Koja od dve reči u donjem redu imenuje boju kojom je
ispisana reč u gornjem redu?
Ako rotirate crtež „Panel 1″, hoće li biti identičan crtežu „Panel 2″?
Razumna odluka o tome čemu se može verovati i i kako treba postupati

KRITIČKO MIŠLJENJE
 ARGUMENTOVANJE

• Sposobnosti i veštine
vezane za
argumentovanje
zauzimaju centralno
mesto u logički
orijentisanim
koncepcijama.
• Sposobnosti i veštine
argumentovanja
obično se dele u dve
opšte kategorije od
kojih se prva odnosi
na analizu, a druga na
vrednovanje
argumenata.
 ANALIZA ARGUMENATA

• Analiza argumenata obuhvata

međusobno povezane veštine, čiji je
smisao da se utvrdi: da li je autor u
pokušaju uticanja na naša uverenja,
stavove i odluke prezentovao argumente
(ili se radi o neargumentovanom
ubeđivanju), identifikovanje teze ili
tvrdnje koja se dokazuje i razloga koji se
navode u prilog njene istinitosti,
opravdanosti ili prihvatljivosti.
• U realnim situacijama svakodnevnog
rasuđivanja ovaj zadatak je često težak
jer, pored razumevanja logičkih odnosa
između iskaza, podrazumeva i složene
veštine analize, interpretacije i evaluacije
informacija.
 VREDNOVANJE ARGUMENATA

• Vrednovanje argumenata odnosi

se na procenjivanje njihove
valjanosti (da li ponuđeni razlozi
podržavaju iznetu tezu i u kojoj
meri) i njihove snage, odnosno
prihvatljivosti (istinitosti,
pouzdanosti) navedenih razloga.
• Kod prosuđivanja veze između
teze i razloga zapravo se
prosuđuje valjanost zaključivanja.
• Procenjujući kvalitet argumenta
moramo znati šta tačno
procenjujemo i šta, shodno tome,
o njima smemo ili ne smemo da
zaključimo.
 ZAKLJUČIVANJE

• Druga grupa sposobnosti

logičkog rasuđivanja koje se
smatraju konstitutivnim za
kritičko mišljenje odnosi se na
zaključivanje i vrednovanje
zaključaka.
• Važno je poznavati osnovne
vrste zaključivanja – razumeti
njihovu prirodu, saznajnu
vrednost i značaj (kada se i
zašto koriste), specifične
probleme i mesta na kojima je
lako pogrešiti.
 ANALIZA I INTERPRETACIJA INFORMACIJA

• Jedna od osnovnih prepreka u

praktikovanju kritičkog mišljenja,
jeste tendencija ljudi da se odmah
slože (ili ne slože) sa određenim
tvrdnjama, odnosno da od njih pođu
u daljem rasuđivanju bez
preispitivanja njihovog značenja,
načina na koji su ih razumeli i
eventualne potrebe za dodatnim
informacijama.
• Zato kao se kao posebna kategorija
bazičnih sposobnosti kritičkog
mišljenja izdvaja i „razjašnjenje
predmeta razmatranja”,odnosno
sposobnosti vezane za razumevanje
značenja i smisla onoga o čemu se
raspravlja, misli ili odlučuje.
 KRITIČKO MIŠLJENJE KORACI

• Identifikovanje činjenica,
pravila, procedura i teorija
koji su relevantni za dati
problem
• Preispitivanje izgrađenog
referentnog okvira i njegovo
poređenja sa alternativnim
pristupima datom problemu
• Generisanje potencijalnog
rešenja, što najčešće
podrazumeva istovremeno
istraživanje različitih pravaca
razmišljanja
• Evaluacija rešenja u pogledu
njegove usaglašenosti sa
postojećim informacijama
Šta se dogodilo?

MISTERIOZNI SLUČAJ
Pred vama se nalazi istinita životna priča. Sudski spor koji je prikazan u nastavku trajao
je 5 godina do konačne presude. Vaš zadatak je da pažljivo pročitate ovaj slučaj,
evidentirate dokaze i da kritički zaključite šta se zapravo desilo odnosno koji je konačni
zaključak suda bio.
Dokaze i potvrde dokaza evidentirajte u tabeli na kraju teksta kako biste hronološki
mogli da pratite slučaj i kako vam ne bi promakla ni najmanja pojedinost slučaja.

Bio je petak, 29. oktobra 1971, tačno 11 časova pre podne, kad se automehaničar Miško
Vimer, po nalogu šefa radionice, spustio u bunar u dvorištu Auto-moto društva Železničar u
Inđiji, u centru grada, da popravi kvar na vodovodu. Majstor je pogledao dole, ka površini
vode i ugledao neki predmet kako pliva. U prvi mah učinilo mu se da je to telo psa ili mačke,
ali samo za trenutak. Kad je bolje zagledao, zastao mu je dah.

Na površini vode, plivalo je mrtvo žensko telo, crnomanjaste devojke duge kose.
Kad su ubrzo pristigli operativci SUP iz Inđije, a nešto kasnije i inspektori pokrajinskog SUP iz
Novog Sada, bio je to kraj pretpostavki gde se krije 19-godišnja studentkinja iz Inđije Vera
Novković, koja je nestala bez traga i glasa, osam meseci ranije, u petak 18. februara 1971.
Obdukcija u Institutu za sudsku medicinu u glavnom gradu Vojvodine je i potvrdila identitet
nesrećne devojke, koja je pre ubistva, pokazalo se, bila i silovana. Bilo je i drugih tragova
nasilja, a zaključak lekara bio je i da je žrtva prvo ubijena, pa doneta i bačena u ovaj bunar,
uvek zatvoren i zaključan katancem.
 ZADATAK 5

U deset rečenica obrazložite sledeće tvrdnje.

Za razvoj logičkog mišljenja

neophodno je dobro poznavanje
analitičkih veština.

Kritičko mišljenje se zasniva na

istraživačko-analitičkim veštinama.