Radno Pravo: Index

Radno pravo
Index (Ctrl+Klik na pitanje)
1. Pojam i predmet radnog prava (individualni i kolektivni radni odnos)_____________8

2. Pojam individualnog radnog odnosa (bitni i nebitni elementi)____________________8
3.Opšti i posebni režimi radnih odnosa________________________________________9
4.Nazivi za radno pravo i značaj radnog prava___________________________________9
5. Ciljevi radnog prava______________________________________________________9
6. Načela radnog prava______________________________________________________9
8.Načelo jednakosti šansi i postupanja (nediskriminacije)_________________________9
9. Načelo tripartizma_______________________________________________________11
10. Subjekti radnog odnosa_________________________________________________11
11. Zaposleni i vrste zaposlenih______________________________________________11
12. Poslodavac i vrste poslodavaca__________________________________________12
13. Sindikati zaposlenih____________________________________________________12
14. Udruženja poslodavaca_________________________________________________12
15. Nastanak i razvoj radnog prava___________________________________________13
16. Izvori radnog prava_____________________________________________________13
17. Heteronomni izvori radnog prava_________________________________________13
18. Ustav kao izvor radnog prava____________________________________________13
19. Zakon kao izvor radnog prava____________________________________________13
20. Podzakonski opšti akti kao izvori radnog prava_____________________________13
21. Sudska praksa kao izvor radnog prava_____________________________________13
22. Autonomni izvori radnog prava___________________________________________14
23. Kolektivni ugovor o radu kao izvor radnog prava____________________________14
24. Pravilnik o radu kao izvor radnog prava____________________________________18
25. Akt o sistematizaciji radnih mesta_________________________________________19
26. Izvori radnog prava međunarodnog porekla________________________________20
27. Dokumenti OUN________________________________________________________20
28. Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada______________________20
29. Ratifikovanje i prihvatanje konvencija i preporuka u Državnoj zajednici_________21
30. Kontrola primene konvencija i preporuka MOR-a____________________________21
31. Dokumenti Saveta Evrope (Revidirana evropska socijalna povelja)_____________21
32. Ustav Evropske unije i sekundarno zakonodavstvo__________________________26
33. Dvostrani međunarodni ugovori kao izvori radnog prava______________________26
34. Mesto i značaj radnog prava u sistemu prava_______________________________26
35. Odnos radnog i ustavnog prava__________________________________________26
36. Odnos radnog i građanskog prava________________________________________26
37. Odnos radnog i upravnog prava__________________________________________26
38. Odnos radnog i prava privrednih društava__________________________________27
39. Odnos radnog i finansijskog prava________________________________________27
40. Odnos radnog i prava socijalne sigurnosti__________________________________27
41. Odnos radnog i krivičnog prava__________________________________________27
42. Odnos radnog i međunarodnog radnog prava_______________________________27
43. Odnos radnog i međunarodnog privatnog (radnog) prava_____________________27
44. Pravo na rad___________________________________________________________27
45. Pravo na rad u međunarodnim dokumentima (OUN, Savet Evrope)_____________27
46. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa (opšti i posebni)________________________27
47. Smetnje za zasnivanje radnog odnosa_____________________________________28
48. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa stranaca i lica bez državljanstva___________28
49. Radni odnos državnih službenika i nameštenika_____________________________28
50. Radni odnos zaposlenih u javnim službama________________________________30
51. Radna knjižica_________________________________________________________30
52. Načelo javnog oglašavanja slobodnih poslova______________________________30
53. Nacionalna služba za zapošljavanje_______________________________________30
54. Mere aktivne politike zapošljavanja________________________________________32
55. Republički savet za zapošljavanje_________________________________________32
56. Privatne agencije za zapošljavanje________________________________________34
57. Ugovor o radu_________________________________________________________35
58. Vrste ugovora o radu___________________________________________________36
59. Ugovor o probnom radu_________________________________________________37
60. Ugovor o zastupanju i posredovanju______________________________________37
61. Ugovor o obavljanju poslova sa povećanim rizikom__________________________37
62. Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom_______________________________37
63. Ugovor o radu na neodređeno i određeno vreme____________________________38
64. Ugovor o radu van poslovnih prostorija poslodavca_________________________38
65. Ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem______________________________39
66. Ugovor o pripravničkom radu____________________________________________39
67. Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos__________________________________39
68. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima_____________________________40
69. Ugovor o volonterskom radu_____________________________________________40
70. Ugovor o dopunskom radu_______________________________________________40
71. Ugovor o angažovanju direktora__________________________________________41
72. Ugovor o stručnom osposobljavanju______________________________________41
73. Ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge________________41
74. Ugovor o delu – razlike i sličnosti sa ugovorm o radu________________________41
75. Stupanje na rad________________________________________________________42
76. Rad bez pravnog osnova (tzv. faktički rad)__________________________________42
77. Zabrana konkurencije (klauzula nekonkurencije)____________________________42
78. Ugovor o radu pod izmenjenim uslovima – izmena ugovora o radu_____________43
79. Zaštita zdravlja i bezbednosti na radu – vrste mera zaštite____________________45
80. Obaveze poslodavca u pogledu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu__________45
81. Obaveze zaposlenih u pogledu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu___________46
82. Služba medicine rada i odbor za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu__________46
83. Posebni uslovi rada_____________________________________________________46
84. Posebna zaštita zaposlenih žena__________________________________________46
85. Posebna zaštita omladine (maloletnih zaposlenih)___________________________47
86. Posebna zaštita lica sa invaliditetom______________________________________48
87. Prava zaposlenih koji se staraju o deci_____________________________________48
88. Radno vreme – puno, nepuno____________________________________________49
89. Noćni rad_____________________________________________________________50
90. Skraćeno radno vreme__________________________________________________50
91. Rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)______________________50
92. Raspored i preraspodela radnog vremena__________________________________51
93. Pravo na odmor (pauzu) u toku rada_______________________________________52
94. Pravo na dnevni odmor__________________________________________________52
95. Pravo na nedeljni odmor_________________________________________________52
96. Pravo na godišnji odmor________________________________________________53
97. Pravo na odustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)_____________________54
98. Pravo na odustsvo u dane državnih, verskih i drugih javnih praznika___________55
99. Mirovanje radnog odnosa (prava i obaveza)_________________________________55
100. Pravo na odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo)________________55
101. Pravo na zaradu_______________________________________________________56
102. Pravo na naknadu zarade_______________________________________________58
103. Primanja zaposlenog koja nemaju karakter zarade, odnosno naknade zarade___59
104. Isplata zarade (mesto, periodičnost, obračunska lista, obustave)______________60
105. Zaštita potraživanja zaposlenih u slučaju stečaja poslodavca_________________61
106. Garancijski fond______________________________________________________62
107. Pravo na stručno usavršavanje i osposobljavanje__________________________65
108. Napredovanje na radu (sistem starešinstva i merit sistem)___________________65
109. Disciplinska odgovornost_______________________________________________65
110. Povrede radnih obaveza________________________________________________69
111. Povreda obaveze izvršavanja rada________________________________________69
112. Povreda obaveze čuvanja imovine poslodavca_____________________________69
113. Povreda obaveze ponašanja na radu______________________________________69
114. Discilinski organ i postupak (zastarelost pokretanja i vođenja postupka)_______69
115. Udaljenje sa rada______________________________________________________70
116. Vrste disciplinskih mera________________________________________________72
117. Evidencije o izrečenim disciplinskim merama i brisanje iz evidencije__________75
118. Odgovornost za štetu__________________________________________________75
119. Imovinska odgovornost zaposlenog prema poslodavcu______________________75
120. Imovinska odgovornost zaposlenog prema drugom zaposlenom______________75
121. Imovinska odgovornost zaposlenog prema trećem licu______________________75
122. Odgovornost poslodavca za štetu koj u pretrpi zaposleni____________________76
123. Naknada imovinske i neimovinske štete___________________________________76
124. Prekršajna odgovornost________________________________________________76
125. Reorganizacija poslodavca i pravni položaj zaposlenih______________________78
126. Pravi položaj zaposlenih u slučaju promene poslodavca_____________________78
127. Pravni položaj u slučaju stečaja_________________________________________79
128. Pravni položaj zaposlenih u slučaju prestanka potrebe za poslom_____________79
(prava tzv. viška zaposlenih)________________________________________________79
129. Prestanak radnog odnosa______________________________________________80
130. Otkaz na inicijativu zaposlenog__________________________________________81
131. Otkaz na inicijativu poslodavca__________________________________________81
132. Sporazumni raskid ugovora o radu_______________________________________85
133. Prestanak radnog odnosa po sili zakona__________________________________86
134. Zaštita prava iz radnog odnosa__________________________________________86
135. Inspekcija rada – organizacija i nadležnost________________________________88
136. Isnpekcijski postupak i mere____________________________________________89
137. Upravna inspekcija____________________________________________________89
138. Pojam radnog spora (individualni i kolektivni radni spor)____________________89
139. Sudska zaštita prava___________________________________________________90
140. Arbitraža za radne sporove______________________________________________90
141. Pojam i vrste kolektivnih prava__________________________________________92
142. Kolektivna prava zaposlenih____________________________________________92
143. Kolektivna prava poslodavaca___________________________________________92
144. Pravo na sindikalno udruživanje i načela organizovanja_____________________92
145. Uslovi za osnivanje i registracija sindikata_________________________________93
146. Uslovi za osnivanje i registracija udruženja poslodavaca____________________94
147. Fondovi sindikata_____________________________________________________94
148. Fondovi udruženja poslodavaca_________________________________________94
149. Reprezentativnost sindikata_____________________________________________94
150. Reprezentativnost udruženja poslodavaca_________________________________96
151. Uslovi za rad sindikata kod poslodavca___________________________________98
152. Posebna zaštita radničkih predstavnika (Konvencija MOR-a br. 135)___________98
153. Pravo na kolektivno pregovaranje (u užem i širem smislu)___________________99
154. Pravna priroda kolektivnog ugovora o radu________________________________99
155. Obligacioni deo kolektivnog ugovora o radu______________________________100
156. Normativni deo kolektivnog ugovora o radu______________________________101
157. Vrste kolektivnih ugovora o radu________________________________________101
158. Međusobni odnos kolektivnih ugovora o radu (in favor laborem)_____________101
159. Neposredno dejstvo i proširenje kolektivnog ugovora o radu________________101
160. Kolektivni radni spor (pravni i interesni)__________________________________101
161. Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova_______________________101
162. Mirenje i posredovanje________________________________________________101
163. Arbitraža (pravna, interesna, poslednje ponude)___________________________101
164. Republička služba za mirno rešavanje radnih sporova______________________103
165. Pravo na štrajk – koncept______________________________________________104
166. Organizator štrajka___________________________________________________104
167. Najava štrajka_______________________________________________________104
168. Priroda zahteva______________________________________________________104
169. Pravo na štrajk u vitalnim službama (minimum procesa rada)________________104
170. Vrste štrajka_________________________________________________________106
171. Generalni štrajk______________________________________________________106
172. Piketing (okupljanje učesnika štrajka)___________________________________106
173. Pravne posledice zakonitog štrajka______________________________________106
174. Pravne posledice nezakonitog štrajka___________________________________106
175. Prestanak štrajka_____________________________________________________106
176. Oblici kolektivnog delovanja slični štrajku (štrajk revnosti; štrajk sitne sabotaže;
štrajk protivnog smera)____________________________________________________106
177. Bojkot______________________________________________________________106
178. Pravo poslodavca na lokaut (isključenje sa rada)__________________________106
179. Vrste lokauta________________________________________________________106
180. Pravne posledice odbrambenog lokauta_________________________________106
181. Pravo na participaciju u odlučivanju_____________________________________106
182. Savet zaposlenih_____________________________________________________106
183. Učešće predstavnika zaposlenih u upravnom odboru poslodavca____________106
184. Sistem socijalne zaštite_______________________________________________107
185. Nastanak i razvoj sistema socijalnog osiguranja___________________________111
186. Sistem socijalnog osiguranja (sigurnosti)________________________________111
187. Načela obaveznog socijalnog osiguranja (solidarnost, uzajamnost,___________111
188. Dobrovoljno socijalno osiguranje_______________________________________111
189. Osiguranici i osigurana lica____________________________________________112
190. Osigurana lica članovi porodice________________________________________117
191. Osigurani rizici i osigurani slučajevi_____________________________________120
192. Pojam zdravstvene zaštite (zakonska definicija i zdravstvena zaštita kao______120
193. Specifična zdravstvena zaštita__________________________________________120
194. Prijava zdravstvenog osiguranja i isprave kojima se dokazuje svojstvo_______120
195. Zdravstvene ustanove i zdravstvena zaštita_______________________________120
196. Ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu________________________________120
197. Nadležnost organa i stručno-medicinskih organa__________________________120
198. Profesionalna tajna___________________________________________________120
199. Zdravstveni radnici (Hipokratova zakletva)_______________________________120
200. Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja_______________________________120
201. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad___________120
202. Pravo na nankadu putnih troškova______________________________________125
203. Pravo na naknadu pogrebnih troškova___________________________________127
204. Postupak ostvarivanja prava (isplata dospelih potraživanja)_________________127
205. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje____________________________________128
206. Naknada štete iz zdravstvenog osiguranja________________________________129
207. Prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja______________________130
208. Prava za slučaj opasnosti od nastanka invalidnosti________________________131
209. Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje__________________________131
210. Pravo na invalidsku penziju____________________________________________132
211. Pojam invalidnosti____________________________________________________133
212. Uzroci nastanka invalidnosti___________________________________________134
213. Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu______________________________134
214. Pravo na naknadu pogrenih troškova____________________________________135
215. Pravo na starosnu penziju_____________________________________________135
216. Pravo na porodičnu penziju____________________________________________136
217. Pravo dece na porodičnu penziju_______________________________________138
218. Pravo udove/udovca na porodičnu penziju_______________________________138
219. Izdržavanje kao uslov za sticanje prava na porodičnu penziju_______________139
220. Iznos porodične penzije_______________________________________________139
221. Fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja – organizacija i finansiranje______140
222. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje____________________________145
223. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje____________________________145
224. Penzijski staž________________________________________________________145
225. Visina i usklađivanje penzije___________________________________________145
226. Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja________145
227. Odluke (rešenja) u postupku ostvarivanja prava___________________________148
228. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti (obavezno i dobrovoljno)_______________148
229. Pravo nezaposlenog lica na novčanu naknadu____________________________149
230. Pravo nezaposlenog lica na zdravstvenu zaštitu i penzijsko i invalidsko
osiguranje______________________________________________________________153
DODATAK
140. ARBITRAŽA ZA RADNE SPOROVE______________________________________154
207. PRAVA PO OSNOVU PIO_______________________________________________154
208. PRAVA ZA SLUČAJ OPASNOSTI OD NASTANKA INVALIDNOSTI_____________154
209. PRAVO NA NOVČANU NAKNADU ZA TELESNO OŠTEĆENJE________________155
210. PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU_______________________________________155
211. POJAM INVALIDNOSTI________________________________________________155
212. UZROCI NASTANKA INVALIDNOSTI_____________________________________155
213. PRAVO NA NOVČANU NAKNADU ZA POMOĆ I NEGU______________________156
215. PRAVO NA STAROSNU PENZIJU________________________________________156
216. PRAVO NA PORODIČNU PENZIJU_______________________________________156
217. PRAVO DECE NA PORODIČNU PENZIJU_________________________________156
218. PRAVO UDOVE/UDOVCA NA PORODIČNU PENZIJU_______________________156
219. IZDRŽAVANJE KAO USLOV ZA STICANJE PRAVA NA PORODIČNU PENZIJU___157
220. IZNOS PORODIČNE PENZIJE___________________________________________157
221. FONDOVI PIO________________________________________________________157
223. DOBROVOLJNO PIO__________________________________________________157
224. PENZIJSKI STAŽ_____________________________________________________158
225. VISINA I USKLAĐIVANJE PENZIJA______________________________________158
226. POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA IZ PIO____________________________158
227. ODLUKE (REŠENJA) U POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA_________________158
228. OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI (OBAVEZNO I DOBROVOLJNO)_159
229. PRAVO NEZAPOSLENOG LICA NA NOVČANU NAKNADU___________________159
230. PRAVO NEZAPOSLENOG LICA NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU I PIO___________159
1. Pojam i predmet radnog prava (individualni i kolektivni radni odnos)
Radno pravo se razvilo kao samostalna grana prava izdvajanjem iz gradjanskog prava.
Ono se razvilo preobrazajem ugovora o radu i izdvajanjem iz gradjanskog prava.Razvoj
radnih odnosa i intervencija drzave u radne odnose doveli su, ne samo do odvajanja
radnog prava iz gradjanskog prava, vec i do takvih promena usled kojih su se u radnom
pravu nasle norme inperativnog karaktera preplicuci se sa ugovorom o radu i ugovornim
karakteristikam radnih odnosa.
Radno pravo proucava najamne odnose radnika i poslodavca, i principe i institute u vezi
sa njima. Radno pravo delom proucava i sindikat i sindikalno organizovanje radnika.
Radno pravo ne obuhvata uvek sve radne odnose , npr. Ono prvobitno nije obuhvatalo
radne odnose sluzbenika, a u nekim zemljama ne obuhvata ih ni danas u celini.Obzirom
na to da su radni odnosi na pocetku bili u celini regulisani ugovorom o radu, za radno
pravo kao naucnu disciplinu receno je da se bavi izucavanjem ugovora o radu.
Nedovrseno...
2. Pojam individualnog radnog odnosa (bitni i nebitni elementi)
Iz knjige str 127-132
Def:
Radni odnos je dobrovoljna licna radnopravna veza radnika u organizaciji, odnosno kod
poslodavca ,na osnovu koje se radnik pod odredjenim uslovima i na odredjeni nacin
ukljucuje u organizovani rad u organizaciji (kod poslodavca) zauzimajuci jedno odredjeno
radno mesto, na kome obavlja odredjeni posao (rad), odnosno funkciju i razmenjuje svoj
rad za licni dohodak (platu ili zaradu) prema ulozenom radu.
Bitne karakteristika radnog odnosa su

1. Dobrovoljno stupanje na rad
2. Licna radnopravna funkcionalna veza
3. Ukljucivanje u organizaciju rada
4. Zarada
Nebitni elementi radnog odnosa su :

1. Trajanje radnog odnosa
2. Subordinacija
3. Duzina trajanja radnog vremena
3.Opšti i posebni režimi radnih odnosa
Iz knjige str 134-135
4.Nazivi za radno pravo i značaj radnog prava

iz knjige str 16 i 17
5. Ciljevi radnog prava

U radnom pravu se izucavaju radni odnosi kao posebna grupa drustvenih odnosa,
odnosno deo drustvenih odnosa, posebnog znacaja i karaktera.
Propisi u oblasti radnih odnosa su se, posle Drugog svetskog rata, izrazito prosirili na
kolektivne odnose i pravo: na sindikalno organizovanje, kolektivne ugovore, strajkove,
vlast (obaveze) poslodavca, na funkcije radnickog predstavnistva, radne sporove i
profesionalno osposobljavanje radnika. Prosirivanje radnog zakonodavstva obuhvata i
oblast socijalnog osiguranja.
Predmet radnog prava cine : radni i drugi odnosi zaposlenja i rada, odnosno prava po
osnovu zaposljavanja, nacela i instituti vezani za njih, i prava iz socijalnog osiguranja.To
je radno pravo u sirem smislu, zajedno sa socijalnim osiguranjem.
U osnovnom znacenu, kao pozitivno pravne grane, radno pravo i socijalno osiguranje, su
dve grane prava. No, posto su bliskei imaju zajednicko podrucje regulisanja, u
nastavnom, strucnom i naucnom smislu, ove dve grane prava su u takvoj vezi da se
tretiraju kao jedinstven sistem - radno pravo i socijalno osiguranje.
6. Načela radnog prava

7.Nacelo slobode rada
Nacelo slobode rada
U clanu 35 Ustva R. Srbije je propisano da svako ima pravo na rad . Jemci ce sloboda
rada (zabranjen je prinudni rad), slobodan izbor zanimanja i zaposlenja, i ucesce u
upravljanju ( svakom je pod istim uslovima dostupno radno mesto i funkcija).
U pogledu prestanka radnog odnosa garantovana je sigurnost zaposlenja ( radni odnos
radniku moze prestati protiv njegove volje samo pod uslovima i na nacin utvrdjen
zakonom odnosno kolektivnim ugovorom).
8.Načelo jednakosti šansi i postupanja (nediskriminacije)

5. Zabrana diskriminacije
(Prema najnovijem zakonu o radu)
Član 18.
Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i
zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću,
zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni
status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno
poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko
drugo lično svojstvo.
Član 19.
Neposredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, jeste svako postupanje uzrokovano
nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona kojim se lice koje traži zaposlenje, kao i
zaposleni, stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji.
Posredna diskriminacija, u smislu ovog zakona, postoji kada određena naizgled neutralna
odredba, kriterijum ili praksa stavlja ili bi stavila u nepovoljniji položaj u odnosu na druga
lica - lice koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, zbog određenog svojstva, statusa,
opredeljenja ili uverenja iz člana 18. ovog zakona.
Član 20.
Diskriminacija iz člana 18. ovog zakona zabranjena je u odnosu na:
1) uslove za zapošljavanje i izbor kandidata za obavljanje određenog posla;
2) uslove rada i sva prava iz radnog odnosa;
3) obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje;
4) napredovanje na poslu;
5) otkaz ugovora o radu.
Odredbe ugovora o radu kojima se utvrđuje diskriminacija po nekom od osnova iz člana
18. ovog zakona ništave su.
Član 21.
Zabranjeno je uznemiravanje i seksualno uznemiravanje.
Uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako neželjeno ponašanje uzrokovano
nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona koje ima za cilj ili predstavlja povredu
dostojanstva lica koje traži zaposlenje, kao i zaposlenog, a koje izaziva strah ili stvara
neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Seksualno uznemiravanje, u smislu ovog zakona, jeste svako verbalno, neverbalno ili
fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje traži
zaposlenje, kao i zaposlenog u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara
neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
Član 22.
Ne smatra se diskriminacijom pravljenje razlike, isključenje ili davanje prvenstva u
odnosu na određeni posao kada je priroda posla takva ili se posao obavlja u takvim
uslovima da karakteristike povezane sa nekim od osnova iz člana 18. ovog zakona
predstavljaju stvarni i odlučujući uslov obavljanja posla, i da je svrha koja se time želi
postići opravdana.
Odredbe zakona, opšteg akta i ugovora o radu koje se odnose na posebnu zaštitu i
pomoć određenim kategorijama zaposlenih, a posebno one o zaštiti invalidnih lica, žena
za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, posebne nege
deteta, kao i odredbe koje se odnose na posebna prava roditelja, usvojitelja, staratelja i
hranitelja - ne smatraju se diskriminacijom.
Član 23.
U slučajevima diskriminacije u smislu odredaba čl. 18-21. ovog zakona lice koje traži
zaposlenje, kao i zaposleni, može da pokrene pred nadležnim sudom postupak za
naknadu štete, u skladu sa zakonom.
9. Načelo tripartizma
Tripartizam
U podrucju pitanja radnih i socijalnih odnosa drzava pored normativnih delatnosti,
uspostavlja odnose sa sindikatom i organizacijama poslodavaca.Drzava te odnose
uspostavlja kroz formalne i neformalne oblike komunikacija, saradnje ili utvrdjivanja
prava i obaveza.
Praktikovanje takvih odnosa se tice socijalnih problema i pitanja vezanih za zaposljavanje
i rad.
Deo tih odnosa u drzavi moze biti propisan propisima , a deo biti stvar faktickih odnosa.
10. Subjekti radnog odnosa

Zakon o radu od 15. 3. 2005.
Član 5.
Zaposleni, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod
poslodavca.
Poslodavac, u smislu ovog zakona, jeste domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice
koje zapošljava, odnosno radno angažuje, jedno ili više lica.
Član 6.
Sindikatom, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i nezavisna
organizacija zaposlenih u koju se oni dobrovoljno udružuju radi zastupanja,
predstavljanja, unapređenja i zaštite svojih profesionalnih, radnih, ekonomskih,
socijalnih, kulturnih i drugih pojedinačnih i kolektivnih interesa.
Član 7.
Udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i
nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja,
unapređenja i zaštite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom.
11. Zaposleni i vrste zaposlenih

Zaposleni, jeste fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca.
Zaposlene prema dva osnovna zakonska akta kojima se uredjuju njihova prava i obaveze
mozemo podeliti na
Zaposlene u drzavnim organima na koje se odnose odredbe zakona o radnim odnosima u
drzavnim organima i ostale zaposlene odnosno zaposlene u van drzavnog sektora cija
prava i obaveze dalje mogu biti uredjena posebnim granskim kolektivnim ugovorima za
svaku posebnu vrstu zanimanja odnosno delatnosti tako da razlikujemo zaposlene:
Metalce,tekstilce, bibliotekare itd.
Sto se tice razlika koje pravi zakon o radu mozemo izdvojiti najpre
1. kategoriju zaposlenih kojima je pruzena posebna zastita a to su:
- invalidi,
- omladina,
- porodilje odnosno majke,
- lica koja odsustvuju sa rada radi nege deteta
- posebne nege deteta ili druge osobe
2. Zatim prema cinjenicama vezanim za zasnivanje radnog odnosa mozemo izdvojiti:
Zaposlene na probnom radu, zaposlene na odredjeno, zaposlene na neodredjeno,
zaposlene sa nepunim radnim vremanom, zaposlene koji radni odnos zasnivaju na
poslovima sa povecanim rizikom, ili na poslovima van prostorija poslodavca, ili kao kucno
i pomocno osoblje, zatim pripravnici i na kraju direktori.
12. Poslodavac i vrste poslodavaca

Poslodavac, jeste domaće, odnosno strano pravno ili fizičko lice koje zapošljava, odnosno
radno angažuje, jedno ili više lica.
Znaci pojam poslodavaca je dosta sirok i moze se kretati od privatnog preduzetnika koji
zaposljava samo jednog radnika, ili na primer fizickog lica koje je zakljucilo ugovor o
radu sa kućnim pomoćnim osobljem sa samo jednim licem
pa sve do ogromnih korporacija koje zaposljavaju na hiljade radnika.
Medjutim, razumljivo, nije znacaj za ukupne radnopravne odnose niti za drustvo u celini
svih poslodavaca jednak pa samim tim nisu ni prava i obaveze iste.
Ova razlika se pojavljuje na primer u vezi reprezentativnosti udruzenja poslodavaca
prilikom kolektivnog pregovaranja gde se za reprezentativnost pored broja poslodavaca
zahteva da oni zaposljavaju i odredjeni broj radnika.
Ili kada se od poslodavca koji zaposljava najmanje 5 radnika zahteva da donese pravilnik
o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.
Ili udruženje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapošljavaju najmanje 5%
zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili
delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.
Ili reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se
udruženje poslodavaca u koje je učlanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja
poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene
teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od
ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji
određene teritorijalne jedinice.
13. Sindikati zaposlenih

14. Udruženja poslodavaca

Udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se samostalna, demokratska i
nezavisna organizacija u koju poslodavci dobrovoljno stupaju radi predstavljanja,
unapređenja i zaštite svojih poslovnih interesa, u skladu sa zakonom
Udruženje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapošljavaju najmanje 5%
Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje
poslodavaca u koje je učlanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani,
grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice, pod
uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u
grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.
15. Nastanak i razvoj radnog prava

Iz knjige str 21 do 30
16. Izvori radnog prava

Iz knjige str. 65.
17. Heteronomni izvori radnog prava

18. Ustav kao izvor radnog prava
Iz knjige str. 67.
19. Zakon kao izvor radnog prava

Iz knjige str. 70.
Republicki:
1. Zakon o radu
2. Zakon o radnim odnosima u drzavnim organima
3. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
4. Zakon o zaposljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti
5. Zakon o mirnon resavanju radnih sporova
6. Zakon o zaposljavanju i radnom osposobljavanju invalida
7. Zakon o zastiti na radu
8. Zakon o platama u drzavnim organima
9. Zakon o primanjima narodnih poslanika u Narodnoj Skupstini Republike Srbije
10. Zakon o osnovama radnih odnosa
11. Zakon o uslovima za zasnivanje radnog odnosa sa stranim drzavljanima
20. Podzakonski opšti akti kao izvori radnog prava
Iz knjige str. 74.
21. Sudska praksa kao izvor radnog prava

Iz knjige str. 75.
22. Autonomni izvori radnog prava

Iz knjige str. 77. + str 85.
Autonomni izvori radnog prava su:
1. Kolektivni ugovor
2. Pravilnik o radu
3. Akt o sistematizaciji radnih mesta
23. Kolektivni ugovor o radu kao izvor radnog prava
XX. KOLEKTIVNI UGOVORI
1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora
Član 240.
Kolektivnim ugovorom, u skladu sa zakonom i drugim propisom, uređuju se prava,
obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, postupak izmena i dopuna kolektivnog
ugovora, međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za
zaposlenog i poslodavca.
Kolektivni ugovor zaključuje se u pisanom obliku.
2. Vrste kolektivnih ugovora
Član 241.
Kolektivni ugovor može da se zaključi kao opšti, poseban, i kod poslodavca.
Član 242.
Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu
ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.
Član 243.
Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili
lokalne samouprave.
3. Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora
Član 244.
Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i
reprezentativni sindikat osnovani za teritoriju Republike Srbije.
Član 245.
Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju
reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu,
grupu, podgrupu ili delatnost.
Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat
osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaključuje kolektivni ugovor.
Član 246.
Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno
organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.
Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti
ili kulture (samostalni umetnici) zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i
reprezentativni sindikat.
Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i stručnjake u sportu zaključuju
reprezentativno udruženje za sportsku delatnost u fizičkoj kulturi i reprezentativni
sindikat.
Član 247.
Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač,
odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U
ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor.
Član 248.
Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod
poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor, odnosno preduzetnik.
Član 249.
Ako nijedan od sindikata, odnosno nijedno od udruženja poslodavaca, ne ispunjava
uslove reprezentativnosti u smislu ovog zakona, sindikati odnosno udruženja poslodavaca
mogu zaključiti sporazum o udruživanju, radi ispunjenja uslova reprezentativnosti
utvrđenih ovim zakonom i učestvovanja u zaključivanju kolektivnog ugovora.
Član 250.
Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja
zaposlenih mogu da se urede sporazumom.
Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu direktor, odnosno preduzetnik i
predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od
ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.
Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.
4. Pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora
Član 251.
Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih sindikata ili
reprezentativnih udruženja poslodavaca, odnosno sindikati ili udruženja poslodavaca koji
su zaključili sporazum o udruživanju iz člana 249. ovog zakona, obrazuje se odbor za
pregovore.
Članove odbora iz stava 1. ovog člana određuju sindikati, odnosno udruženja
poslodavaca, srazmerno broju članova.
Član 252.
U postupku pregovaranja radi zaključivanja kolektivnog ugovora kod poslodavca
reprezentativni sindikat je dužan da sarađuje sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje
10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u
taj sindikat.
Član 253.
Predstavnici sindikata i poslodavaca, odnosno udruženja poslodavaca, koji učestvuju u
pregovaranju za zaključivanje kolektivnog ugovora i zaključuju kolektivni ugovor moraju
da imaju ovlašćenje svojih organa.
Član 254.
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.
Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u
roku od 45 dana od dana započinjanja pregovora, učesnici mogu da obrazuju arbitražu za
rešavanje spornih pitanja.
Za delatnosti od opšteg interesa, sporovi u zaključivanju, izmeni i dopuni i primeni
kolektivnih ugovora rešavaju se u skladu sa zakonom.
Član 255.
Sastav, način rada i dejstvo odluke arbitraže sporazumno utvrđuju učesnici u
zaključivanju kolektivnog ugovora.
Rok za donošenje odluke ne može biti duži od 15 dana od dana obrazovanja arbitraže.
5. Primena kolektivnih ugovora
Član 256.
Opšti i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuju i obavezuju sve poslodavce
koji su u vreme zaključivanja kolektivnog ugovora članovi udruženja poslodavaca -
učesnika kolektivnog ugovora.
Kolektivni ugovor iz stava 1. ovog člana obavezuje i poslodavce koji su naknadno postali
članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora, od dana pristupanja
udruženju poslodavaca.
Kolektivni ugovor obavezuje poslodavce iz st. 1. i 2. ovog člana šest meseci nakon
istupanja iz udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.
Član 257.
Ministar može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i
na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.
Odluku iz stava 1. ovog člana ministar može doneti ako postoji opravdani interes, a
naročito:
1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju
obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada
i po osnovu rada;
2) da bi se ublažile razlike u zaradama u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti
koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu
konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje
poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u određenoj grani, grupi,
podgrupi ili delatnosti.
Odluku iz stava 2. ovog člana ministar donosi na zahtev jednog od učesnika u
zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, a po pribavljenom mišljenju
Socijalno-ekonomskog saveta.
Član 258.
Ministar može, na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca, da odluči da se kolektivni
ugovor iz člana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne
primenjuje na pojedine poslodavce ili udruženja poslodavaca.
Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od
primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih
rezultata nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana poslodavac ili udruženje poslodavaca dužni su da
dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim
dejstvom.
Član 259.
Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora ministar donosi po pribavljenom
mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.
Član 260.
Ministar može staviti van snage odluku o proširenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku
o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz člana
257. stav 2. i člana 258. stav 2. ovog zakona.
Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se po postupku za donošenje odluke o proširenom
dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog
ugovora.
Odluka iz čl. 257. i 259. ovog zakona prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog
ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, čije je dejstvo prošireno, odnosno
izuzeto.
Član 261.
Odluka iz čl. 257, 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike
Srbije".
Član 262.
Kolektivni ugovor kod poslodavca obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi
sindikata - potpisnika kolektivnog ugovora.
6. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora
Član 263.
Kolektivni ugovor se zaključuje na period do tri godine.
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana, kolektivni ugovor prestaje da važi, ako se učesnici
kolektivnog ugovora drukčije ne sporazumeju najkasnije 30 dana pre isteka važenja
kolektivnog ugovora.
Član 264.
Važenje kolektivnog ugovora pre isteka roka iz člana 263. ovog zakona, može prestati
sporazumom svih učesnika ili otkazom, na način utvrđen tim ugovorom.
U slučaju otkaza, kolektivni ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana
podnošenja otkaza, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu
najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.
7. Rešavanje sporova
Član 265.
Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora može da rešava arbitraža koju obrazuju
učesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.
Sastav i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom.
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare
zaštitu prava utvrđenih kolektivnim ugovorom.
8. Registracija kolektivnih ugovora
Član 266.
Opšti i poseban kolektivni ugovor, kao i njihove izmene, odnosno dopune, registruju se
kod ministarstva.
Sadržinu i postupak registracije kolektivnih ugovora propisuje ministar.
9. Objavljivanje kolektivnog ugovora
Član 267.
Opšti i poseban kolektivni ugovor objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Način objavljivanja drugih kolektivnih ugovora utvrđuje se tim kolektivnim ugovorima.
Iz knjige str. 77.

24. Pravilnik o radu kao izvor radnog prava
Pravilnik o radu je opsti pravni akt preduzeca kojim se u skladu sa Zakonom o radu,
uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Preduzeću, kao i obaveze
poslodavca pri obezbeđivanju i ostvarivanja prava zaposlenih po osnovu rada.
Član 3.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze
i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava,
obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:
1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove
reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;
2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora
radi zaključivanja kolektivnog ugovora;
3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog
ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;
4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za
zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.
U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni su da
nastave pregovore u dobroj volji.
Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni
odbor - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u
daljem tekstu: direktor). Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu
donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik).
Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava
1. ovog člana.
Član 8.
Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu
da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi
rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada
od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom,
osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Pravilnikom o radu se blize odredjuju:
 ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

 RADNO VREME
 ODMORI I ODSUSTVA
 ZAŠTITA NA RADU
 ZARADE, NAKNADE I DRUGA PRIMANJA
 ZABRANA KONKURENCIJE
 NAKNADA ŠTETE
 VIŠAK ZAPOSLENIH - ISPLATA OTPREMNINE
 PRESTANAK RADNOG ODNOSA
 OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
 NADZOR NAD PRIMENOM PRAVILNIKA
 POSEBNE ODREDBE
25. Akt o sistematizaciji radnih mesta
Pitanje pravne prirode akta o sistematizaciji
“otvorilo” se stupanjem na snagu Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 70/01 i
73/01). Od akata za koje po tom Zakonu postoji obaveza donošenja (kolektivni ugovori,
pravilnik o radu, akt kojim se utvrđuje vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi
za rad na tim poslovima i program rešavanja viška zaposlenih), opštim aktima, prema
zakonu smatraju se samo kolektivni ugovori i pravilnik o radu. Svi ostali akti, dakle i akt
o sistematizaciji i program rešavanja viška zaposlenih, nisu opšti akti saglasno Zakonu o
radu. Pored toga, Zakon izričito ne određuje ni koji organ kod poslodavca donosi ovaj
akt.
Prethodno važeći Zakon o radnim odnosima, akt o sistematizaciji je izričito opredeljivao
kao opšti pravni akt za čije je donošenje nadležan direktor. Polazeći od navedenog
Ustavni sud je u dosadašnjoj praksi, bez posebnog upuštanja u ocenu pravne prirode
akta o sistematizaciji radnih mesta, ocenjivao ustavnost i zakonitost većeg broja tih
akata, i time, istina ne eksplicitno, već prećutno, zauzeo stav o pravnoj prirodi tih akata
kao opštih pravnih akata.
Međutim, posle donošenja Zakona o radu, kao osnovnog zakona kojim se uređuje oblast
radnih odnosa i koji se kao supsidijeran zakon primenjuje i na zaposlene čiji je radno-
pravni status uređen posebnim propisima, budući da Zakon ne opredeljuje izričito pravnu
prirodu tog akta, postavilo se, kao prethodno pitanje pravne prirode akta o sistematizaciji
i s tim u vezi i nadležnosti Ustavnog suda da ceni njegovu ustavnost i zakonitost
Zakon o radu, pored toga, ne određuje ni koji je organ poslodavca nadležan za donošenje
akta o sistematizaciji, pa je, pored navedenog, upravo ta činjenica otvorila put različitim
pristupima u nalaženju odgovora na ovo pitanje.
U odnosu na pitanje pravne prirode akta o sistematizaciji egzistiraju u osnovi dva
oprečna mišljenja.
Prema jednom mišljenju, bez obzira na rešenja sadržana u Zakonu o radu, akt o
sistematizaciji jeste opšti pravni akt. U prilog takvog mišljenja ističe se da se ovim aktom
na opšti, bezličan način uređuju odnosi unutar preduzeća - konkretno, utvrđuju poslovi,
vrsta i stepen stručne spreme, kao i drugi uslovi za obavljanje poslova, koje svaki
zaposleni, koji već radi, ili lica koja će se ubuduće zaposliti, treba da ispunjavaju. Dakle
to je akt koji utvrđuje opšta i obavezujuća pravila ponašanja. Dalje, akt o sistematizaciji
deluje prema svima zaposlenima, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti, njegove norme
ne iscrpljuju se jednom primenom, a njegovo je vremensko delovanje neograničeno, sve
dok volja donosioca ne odluči drugačije. Norme ovog akta obavezujuće su za organ koji
odlučuje o prijemu lica na rad, a odluke o zasnivanju radnog odnosa, kao i
raspoređivanju zaposlenih, kao pojedinačni akti, moraju da se temelje na aktu o
sistematizaciji. Akt o sistematizaciji u praksi se, po pravilu, donosi u formi opšteg akta. U
prilog ovog mišljenja navode se i rešenja sadržana u odredbama pojedinih zakona, a
ističe se i da se prema Uredbi o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju
radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade ova pitanja u
državnim organima uređuju pravilnikom, koji je članom 67. Zakona o državnoj upravi
izričito utvrđen kao vrsta opšteg akta. Otuda po ovom mišljenju akt o sistematizaciji
može biti predmet ocene ustavnosti i zakonitosti, kako zbog svoje forme karakteristične
za opšte akte, tako i sadržine kojom se na opšti način uređuju određena prava i obaveze
zaposlenih, uređuju uslovi i pravila za prijem na rad, mogućnost napredovanja,
omogućava da se utvrdi višak zaposlenih i sl.
Prema drugom mišljenju, akt o sistematizaciji nije opšti pravni akt. Ovaj pristup uporište
nalazi pre svega u Zakonu o radu. O pravnoj prirodi tog akta Zakon o radu govori tako
što izričito utvrđuje koji akti određeni tim Zakonom jesu opšti akti, a to su kolektivni
ugovori i pravilnik o radu. S obzirom na to da Zakon o radu sistemski uređuje opšti režim
radnih odnosa koji se, u celosti ili delimično, primenjuje na sve poslodavce i zaposlene, a
da je to istovremeno i jedini propis koji utvrđuje pravnu prirodu akata radno-pravnog
karaktera, znači i akta o sistematizaciji, iz navedenog se nedvosmisleno može zaključiti
da akt o sistematizaciji nije opšti pravni akt. Pri tome se ukazuje da je u nizu drugih
propisa predviđeno da opšta akta preduzeća, ustanove ili drugog pravnog lica donosi
upravni odbor, a da je istovremeno tim propisima predviđeno da direktor donosi akt o
organizaciji i sistematizaciji, iz čega se primenom odgovarajućih metoda tumačenja datih
normi, može zaključiti da po tim zakonima akt o sistematizaciji nije opšti akt.
Aktom o sistematizaciji, po ovom mišljenju, ne uređuju se prava, obaveze i odgovornosti
po osnovu rada, jer se ta prava prema Zakonu o radu i drugim zakonima uređuju samo
zakonom, kolektivnim ugovorima, pravilnikom o radu (opšti akti) i ugovorom o radu.
Drugim rečima, tim aktom ne uređuju se odnosi, već se samo utvrđuju određene
činjenice - vrsta i opis posla, uslovi za njihovo obavljanje, struktura zaposlenih i sl.
Posebno se ističe da ovaj akt ne sadrži norme opšteg karaktera, odnosno norme koje se
odnose na neodređen broj lica koja se nalaze u istoj situaciji ili mogu doći u istu situaciju,
odnosno ne predstavlja pravni akt kojim se propisuju pravila ponašanja za neodređeni
broj subjekata i neodređeni broj slučajeva, već je interni akt jednog tačno određenog
subjekta, tj. konkretnog poslodavca.
Saglasno izloženom zagovornici ovog stava smatraju da akt o sistematizaciji nije opšti
pravni akt, već akt poslovođenja, i to pre svega akt organizaciono-tehničkog karaktera.
On je specifičan interni akt koji deluje obavezujuće prema njegovom donosiocu, a u
odnosu na treća lica ovaj akt deluje kao svojevrsna “ponuda” poslodavca koja sadrži
konkretizovane uslove za zaključivanje ugovora o radu. S obzirom da akt kojim se
uređuje vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima ne
predstavlja opšti akt, to akti koji uređuju ova pitanja ne podležu oceni ustavnosti i
zakonitosti.
Ustavni sud je povodom navedenih otvorenih pitanja i različitih stavova o pravnoj prirodi
ovog akta, do zauzimanja odgovarajućeg stava, zastao sa odlučivanjem povodom
zahteva za ocenu njihove ustavnosti i zakonitosti.
26. Izvori radnog prava međunarodnog porekla

Iz knjige str. 88.
27. Dokumenti OUN

28. Konvencije i preporuke Međunarodne organizacije rada
Iz knjige str. 89.
29. Ratifikovanje i prihvatanje konvencija i preporuka u Državnoj

zajednici Srbija i Crna Gora
Skupština Srbije i Crne Gore donosi zakone i druge akte o ratifikovanju međunarodnih
ugovora i sporazuma Srbije i Crne Gore
30. Kontrola primene konvencija i preporuka MOR-a
Delom iz knjige str. 98.
31. Dokumenti Saveta Evrope (Revidirana evropska socijalna povelja)
32. Ustav Evropske unije i sekundarno zakonodavstvo
33. Dvostrani međunarodni ugovori kao izvori radnog prava
34. Mesto i značaj radnog prava u sistemu prava
35. Odnos radnog i ustavnog prava
Iz knjige str.43.
36. Odnos radnog i građanskog prava

Izknjige str.45.
37. Odnos radnog i upravnog prava

Izknjige str. 46.
38. Odnos radnog i prava privrednih društava

Izknjige str. 50.
39. Odnos radnog i finansijskog prava
40. Odnos radnog i prava socijalne sigurnosti
41. Odnos radnog i krivičnog prava
Izknjige str. 51.
42. Odnos radnog i međunarodnog radnog prava

43. Odnos radnog i međunarodnog privatnog (radnog) prava
44. Pravo na rad
45. Pravo na rad u međunarodnim dokumentima (OUN, Savet Evrope)
46. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa (opšti i posebni)
Uslovi za zasnivanje radnog odnosa
Član 24.
Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava
druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o
organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).
Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen
stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.
Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik.
Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima pet i manje
zaposlenih.
Član 25.
Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života može da se zasnuje uz pismenu
saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje,
moral i obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom.
Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza
nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova
za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.
Troškove lekarskog pregleda za lica iz stava 2. ovog člana koja su na evidenciji
nezaposlenih koju vodi republička organizacija nadležna za zapošljavanje - snosi ta
organizacija.
Član 26.
Kandidat je dužan da, prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavi isprave i
druge dokaze o ispunjenosti uslova za rad na poslovima za koje zasniva radni odnos,
utvrđenih pravilnikom.
Poslodavac ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom
statusu i planiranju porodice, odnosno dostavljanje isprava i drugih dokaza koji nisu od
neposrednog značaja za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, osim ako
se radi o poslovima kod kojih postoji znatan rizik za zdravlje žene i deteta utvrđen od
strane nadležnog zdravstvenog organa.
Poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave
o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.
Član 27.
Poslodavac je dužan da pre zaključivanja ugovora o radu kandidata obavesti o poslu,
uslovima rada, pravima i obavezama iz radnog odnosa i pravilima iz člana 15. tačka 2)
ovog zakona.
Član 28.
Invalidna lica zasnivaju radni odnos pod uslovima i na način utvrđen ovim
zakonom, ako posebnim zakonom nije drukčije određeno .
Član 29.
Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da zasnuje radni odnos pod uslovima
utvrđenim ovim zakonom i posebnim zakonom.
+ iz knjige str 164. i 165.
47. Smetnje za zasnivanje radnog odnosa

Iz knjige str 166.
48. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa stranaca i lica bez državljanstva

Str 167.
49. Radni odnos državnih službenika i nameštenika
IZ ZAKONA O RADNIM ODNOSIMA U DRŽAVNIM ORGANIMA
Član 1.
1 Ovim zakonom uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnih odnosa lica
zaposlenih u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tužilaštvima,
javnom pravobranilaštvu, organima za prekršaje i u službama Narodne skupštine,
predsednika Republike, Vlade i Ustavnog suda koji se primaju u radni odnos odlukom
funkcionera koji rukovode ovim organima i službama (u daljem tekstu: zaposleni u
državnim organima), određena prava predsednika Republike i određena prava, obaveze i
odgovornosti lica koja bira Narodna skupština (u daljem tekstu: izabrana lica) i lica koja
postavlja Vlada, odnosno drugi nadležni organ (u daljem tekstu: postavljena lica).
/2 Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve zaposlene u državnim organima i
izabrana, odnosno postavljena lica, osim onih čija su prava, obaveze i odgovornosti iz
radnog odnosa uređeni posebnim propisima.
/3 Na zaposlene u državnim organima i izabrana, odnosno postavljena lica primenjuju se
propisi o radnim odnosima u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koja ovim
zakonom nisu posebno uređena.
Član 4.
/1 Zaposleni u državnim organima i izabrana, odnosno postavljena lica dužni su da svoje
poslove obavljaju savesno i nepristrasno, u skladu sa Ustavom i zakonom.
/2 Zaposleni u državnim organima i postavljena lica ne mogu se u obavljanju svojih
poslova rukovoditi svojim političkim ubeđenjima niti ih mogu izražavati i zastupati.
/3 Zaposleni u državnim organima i postavljena lica ne mogu biti članovi organa političkih
organizacija.
Član 5.
Broj i struktura zaposlenih u državnom organu i postavljenih lica utvrđuju se aktom koji
se sistematizuju radna mesta u organu (u daljem tekstu: akt o sistematizaciji radnih
mesta).
Član 6.
/1 U radni odnos u državnom organu može se primiti lice pod sledećim uslovima:
1) da je državljanin Srboje i Crne Gore,
2) da je punoletno,
3) da ima opštu zdravstvenu sposobnost,
4) da ima propisanu stručnu spremu,
5) da nije osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest
meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje poslova u državnom
organu,
6) da ispunjava druge uslove utvrđene zakonom, drugim propisima ili aktom o
sistematizaciji radnih mesta u organu.
/2 Strani državljanin ili lice bez državljanstva može se primiti u radni odnos u državnom
organu u skladu sa zakonom
Član 9.
Radi prijema u radni odnos u državnom organu objavljuje se oglas.
Član 10.
/1 Odluku o izboru između prijavljenih kandidata donosi funkcioner koji rukovodi
državnim organom u roku od 15 dana od dana isteka roka za oglašavanje.
/2 Lice koje se prijavilo na oglas može podneti prigovor na odluku o izboru funkcioneru
koji rukovodi državnim organom u roku od osam dana od prijema odluke o izboru, u
skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na zaštitu prava zaposlenih.
/3 Posle donošenja konačne odluke o izboru, funkcioner koji rukovodi državnim organom
donosi rešenje o prijemu u radni odnos.
Član 10a (od 39/02)

/1 Za prijem u radni odnos na određeno vreme ne objavljuje se oglas, osim ako se lice
prima u radni odnos u svojstvu pripravnika.
/2 Radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može da postane radni odnos na
neodređeno vreme, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
+ videti iz knjige str 427-440
50. Radni odnos zaposlenih u javnim službama

Str 442.
51. Radna knjižica

Član 204.
Zaposleni ima radnu knjižicu koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa.
Radna knjižica je javna isprava.
Radnu knjižicu izdaje opštinska uprava.
Poslodavac je dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na dan
prestanka radnog odnosa.
U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.
Sadržinu radne knjižice, način unošenja podataka u radnu knjižicu i način vođenja
registra o izdatim radnim knjižicama propisuje ministar.
Str 169.
52. Načelo javnog oglašavanja slobodnih poslova
3. Obaveza objavljivanja potreba za zapošljavanjem
Član 17.
Nacionalna služba je dužna da, u roku od 24 sata od dobijanja prijave od poslodavca,
potrebu za zapošljavanjem oglasi na oglasnoj tabli i internet adresi Nacionalne službe, a
ako poslodavac zahteva i u sredstvima javnog informisanja dostupnim građanima u
Republici, u roku od pet dana od dana dostavljanja zahteva.
Agencija može javno da objavi potrebu za zapošljavanjem u sredstvima javnog
informisanja, na zahtev poslodavca.
Nacionalna služba može da naplati troškove objavljivanja iz stava 1. ovog člana od
poslodavca ako poslodavac zahteva da se prijava potrebe za zapošljavanjem objavi u
posebnoj formi i određenom sredstvu javnog informisanja.
Agencija može da naplati troškove objavljivanja iz stava 2. ovog člana od poslodavca.
53. Nacionalna služba za zapošljavanje

Iz statuta nacionalne sluzbe za zaposljavanje
(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 8 od 27. januara 2004; 35/04, 70/04)
Član 2.
Nacionalna služba osnovana je Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj
nezaposlenosti ("Službeni glasnik RS", broj 71/2003)
Član 3.
Nacionalna služba je ustanova koja ima status organizacije za socijalno osiguranje, sa
pravima i obavezama utvrđenim Zakonom, drugim propisima i ovim statutom.
Nacionalna služba je nosilac svih prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu u
odnosu na sredstva kojima raspolaže.
Član 7.
Rad Nacionalne službe je javan.
Javnost rada obezbeđuje se u skladu sa zakonom i odredbama ovog statuta.
II. DELATNOST
Član 12.
Nacionalna služba obavlja delatnost javne službe u izvršavanju poslova zapošljavanja i
osiguranja za slučaj nezaposlenosti, stručno-organizacione, upravne, ekonomsko-
finansijske i druge opšte poslove u oblasti zapošljavanja i osiguranja, u skladu sa
zakonom, ovim statutom i drugim aktima Nacionalne službe.
Delokrug rada Nacionalne službe je:
1) obaveštavanje o uslovima i mogućnostima za zapošljavanje;
2) posredovanje u zapošljavanju;
3) profesionalna orijentacija i savetovanje o izboru zanimanja;
4) organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa zakonom;
5) sprovođenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja;
6) posredovanje za zapošljavanje u inostranstvu;
7) izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva;
8) vođenje evidencija, u skladu sa zakonom;
9) osiguranje zaposlenog;
10) ostvarivanje prava po osnovu osiguranja;
11) organizovanje i sprovođenje dobrovoljnog osiguranja;
12) kontrola prijava na osiguranje;
13) kontrola od značaja za sticanje statusa nezaposlenog i ostvarivanje prava po osnovu
nezaposlenosti;
14) rad biblioteke Nacionalne službe;
15) preduzetničko i poslovno savetovanje;
16) organizovanje klubova za traženje posla i sajmova zapošljavanja;
17) drugi poslovi propisani zakonom, drugim propisima i ovim statutom.
65232 - Ostalo finansijsko posredovanje

72300 - Obrada podataka
75300 - Obavezno socijalno osiguranje.
Pored poslova iz stava 1. ovog člana Pokrajinska služba:
1) daje saglasnost na opšta akta preduzeća za radno osposobljavanje i zapošljavanje
invalida i obezbeđuje sredstva za njihovo finansiranje, u skladu sa zakonom;
2) samostalno programira zapošljavanje i obezbeđuje pravo na dodatno obrazovanje i
obuku i pravo na profesionalnu orijentaciju;
3) obrazuje informacioni podsistem, kao deo jedinstvenog informacionog sistema
Nacionalne službe, u skladu sa zakonom.
Član 13.
Nacionalna služba uz naknadu obavlja sledeće poslove:
1) pružanje pravnih saveta i drugih usluga iz oblasti zapošljavanja pojedincu,
organizaciji, odnosno poslodavcu, koji nisu propisani Zakonom;
2) publikovanje i izdavaštvo;
3) stručna i naučna ispitivanja;
4) obavljanje poslova i pružanje pomoći organizacijama, odnosno poslodavcima na
području kompjutersko-informacionog inženjeringa i osposobljavanja;
5) organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke na zahtev domaćeg ili stranog
poslodavca za obavljanje delatnosti i pružanje usluga u inostranstvu, u skladu sa
zakonom i ovim statutom;
6) profesionalni i kadrovski inženjering organizacijama, odnosno poslodavcima, pri izboru
kandidata za zapošljavanje, kod vrste i smera (zanimanja) izvođenja obrazovnih procesa,
izradi psiho-fizičkih profila, izvođenju celokupnih kadrovskih poslova za poslodavce, i
organizovanju preosposobljavanja, dokvalifikacije, odnosno prekvalifikacije viškova
zaposlenih;
7) razvoj preduzetništva i pružanje usluga i pomoći poslovnog centra pri
samozapošljavanju licima koja se u skladu sa Zakonom ne smatraju nezaposlenim.
III. ORGANI
Član 14.
Organi Nacionalne službe su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor Nacionalne službe.
IV. OSNOVE ORGANIZACIJE NACIONALNE SLUŽBE
Član 32.
Nacionalna služba je organizovana jedinstveno za teritoriju Republike Srbije.
Radi obavljanja stručno-organizacionih, upravnih, ekonomsko-finansijskih i drugih opštih
poslova u oblasti zapošljavanja i osiguranja utvrđenih zakonom, ovim statutom i drugim
aktima Nacionalne službe, u Nacionalnoj službi se po funkcionalnom i teritorijalnom
principu obrazuju organizacione jedinice.
Organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana, po funkcionalnom principu, organizuju se u
direkciji Nacionalne službe kao sektori, odeljenja i centri.
Prema teritorijalnom principu obrazuju se organizacione jedinice, čije se nadležnosti i
sedišta određuju opštim aktom o organizaciji Nacionalne službe.
Broj i struktura zaposlenih u Nacionalnoj službi i po organizacionim jedinicama utvrđuje
se aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova u Nacionalnoj službi.
54. Mere aktivne politike zapošljavanja
9. Aktivna politika zapošljavanja
Član 11.
Aktivnom politikom zapošljavanja, u smislu ovog zakona, smatra se donošenje i
sprovođenje programa i mera usmerenih ka unapređenju zaposlenosti, odnosno punog,
produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja.
55. Republički savet za zapošljavanje
IZ ZAKONA O ZAPOSLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUCAJ NEZAPOSLENOSTI
V. SAVET ZA ZAPOŠLJAVANJE
1. Republički savet
Član 82.
Republički savet za zapošljavanje (u daljem tekstu: Republički savet) osniva Vlada.
Republički savet sastoji se od predstavnika Vlade, reprezentativnih sindikata,
reprezentativnih udruženja poslodavaca na nivou Republike, predstavnika Nacionalne
službe, agencije, predstavnika udruženja u oblasti od značaja za zapošljavanje, kao i
stručnjaka za oblast zapošljavanja.
Delokrug poslova
Član 83.
Republički savet daje mišljenja i preporuke Vladi u vezi sa:
1) sadržinom Programa;
2) organizovanjem javnih radova i radnog angažovanja nezaposlenih i u izvođenju javnih
radova;
3) ekonomskom, socijalnom i demografskom politikom i politikom Vlade u oblasti
zapošljavanja;
4) nacrtima zakona i drugih propisa koji se odnose na zapošljavanje, rad i socijalno
osiguranje;
5) dodatnim obrazovanjem i obukom.
2. Pokrajinski savet za zapošljavanje
Član 84.
Pokrajinski savet za zapošljavanje (u daljem tekstu: Pokrajinski savet) može da osnuje
nadležni organ teritorijalne autonomije.
Pokrajinski savet sastoji se od predstavnika teritorijalne autonomije, predstavnika
reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruženja poslodavaca, Pokrajinske službe,
agencije, predstavnika udruženja od značaja za oblast zapošljavanja na nivou
teritorijalne autonomije i stručnjaka za oblast zapošljavanja.
3. Lokalni savet za zapošljavanje
Član 85.
Lokalni savet za zapošljavanje (u daljem tekstu: Lokalni savet) može da osnuje nadležni
organ lokalne samouprave.
Lokalni savet sastoji se od predstavnika lokalne samouprave, predstavnika
reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruženja poslodavaca, predstavnika
organizacione jedinice Nacionalne službe, agencije, kao i predstavnika udruženja od
značaja za oblast zapošljavanja, na nivou grada, odnosno opštine i stručnjaka za oblast
zapošljavanja.
Član 86.
Pokrajinski i Lokalni savet daju mišljenja i preporuke nadležnom organu teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave u vezi sa:
1) donošenjem programa;
2) organizovanjem javnih radova i radnim angažovanjem nezaposlenih u izvođenju javnih
radova;
3) dodatnim obrazovanjem i obukom;
4) drugim pitanjima od interesa za zapošljavanje.
Član 87.
U radu saveta iz čl. 82, 84. i 85. ovog zakona mogu učestvovati udruženja koja se bave
zaštitom interesa određenih kategorija nezaposlenih (invalida, etničkih manjina, učesnika
oružanih sukoba, žena, omladine i sl.), bez prava glasa.
56. Privatne agencije za zapošljavanje
2. Agencija
Član 75.
Agencije mogu da osnivaju fizička i pravna lica, u skladu sa zakonom.
Agencija poslove zapošljavanja iz člana 2. tač. 1) - 6) obavlja u skladu sa ovim zakonom.
Agencija ne može da se bavi poslovima zapošljavanja maloletnih lica, kao i poslovima
zapošljavanja sa povećanim rizikom.
Agencija ne može da za vreme štrajka posreduje u zapošljavanju nezaposlenog na
poslovima učesnika štrajka, osim na poslovima za koje nije obezbeđen minimum procesa
rada, u skladu sa zakonom.
Dozvola za rad agencija
Član 76.
Agencija se upisuje u registar nadležnog organa, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad
od strane Ministarstva.
Dozvolu za rad agenciji Ministarstvo izdaje na osnovu pismenog zahteva, uz koji se
dostavljaju dokazi o ispunjavanju uslova za dobijanje dozvole.
Dozvolu za rad Ministarstvo izdaje ako agencija ispunjava uslove u pogledu prostorne i
tehničke opremljenosti i stručne osposobljenosti zaposlenih.
Ministarstvo odlučuje o podnetom zahtevu u roku od 30 dana od dana podnošenja
zahteva.
Prostorne i tehničke uslove za rad agencije i sadržinu dozvole iz stava 3. ovog člana,
propisuje ministar.
Pod stručno-osposobljenim licem iz stava 3. ovog člana, smatra se zaposleni u agenciji
koji ima najmanje srednji stepen stručne spreme i položen ispit za rad u zapošljavanju.
Za izdavanje dozvole za rad, agencija plaća naknadu čiju visinu utvrđuje Vlada.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 7. ovog člana koriste se za aktivne mere
zapošljavanja.
Važenje dozvole
Član 77.
Dozvola za rad agencije izdaje se za period od tri godine i može se produžiti.
Oduzimanje dozvole
Član 78.
Dozvolu za rad agenciji oduzima Ministarstvo, u skladu sa zakonom, ako:
1) prestane da ispunjava uslove iz člana 76. ovog zakona;
2) vrši poslove zapošljavanja iz člana 2. tač. 1) - 6) u suprotnosti sa ovim zakonom.
Registar izdatih dozvola
Član 79.
Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola za rad i formira bazu podataka o osnovanim
agencijama.
3. Saradnja Nacionalne službe i agencije
Član 80.
Nacionalna služba i agencija dužne su da sarađuju u interesu nezaposlenog i poslodavca,
radi obavljanja poslova zapošljavanja i sprovođenja programa i mera aktivne politike
zapošljavanja.
Ministarstvo je dužno da pruža pomoć u ostvarivanju saradnje između Nacionalne službe
i agencija.
Nacionalna služba i agencije sporazumno donose kodeks profesionalnog ponašanja
zaposlenih u Nacionalnoj službi i agenciji.
4. Ispit za rad u zapošljavanju
Član 81.
Zaposleni u Nacionalnoj službi i agenciji polažu ispit za rad u zapošljavanju, pred
komisijom koju obrazuje ministar.
Način i program polaganja ispita za rad u zapošljavanju propisuje ministar.
57. Ugovor o radu

Ugovor o radu mora biti u saglasnosti sa zakonom, a kod poslodavca u odnosu na koga
se primaenjuje kolektivni ugovor i u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu
da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi
rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada
od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom,
osim ako zakonom nije drukčije određeno.
Član 30.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno
preduzetnik.
Ugovor o radu može da potpiše i zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik.
Član 31.
Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o
radu na neodređeno vreme.
Član 32.
Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.
Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog
člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom
stupanja na rad.
Član 33.
Ugovor o radu sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;
4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;
5) mesto rada;
6) način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme;
8) dan početka rada;
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);
10) novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade
zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.
Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće
odredbe zakona i opšteg akta.
3. Stupanje na rad
Član 34.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije
zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako
se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Član 35.
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno
osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.
58. Vrste ugovora o radu

Ugovorom o radu može da se ugovori:
1. Ugovor o probnom radu
2. Ugovor o zastupanju i posredovanju
3. Ugovor o obavljanju poslova sa povećanim rizikom
4. Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom
5. Ugovor o radu na neodređeno i određeno vreme
6. Ugovor o radu van poslovnih prostorija poslodavca
7. Ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem
8. Ugovor o pripravničkom radu
9. Ugovor o radu pod izmenjenim uslovima
10. Ugovor o angažovanju direktora
Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos

1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
2. Ugovor o volonterskom radu
3. Ugovor o dopunskom radu
4. Ugovor o stručnom osposobljavanju
5. Ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge
6. Ugovor o delu
59. Ugovor o probnom radu

Probni rad
Probni rad može da traje najduže šest meseci.
Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa
otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.
Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne
sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.
60. Ugovor o zastupanju i posredovanju

Ugovor o zastupanju ili posredovanju
Član 200.
Poslodavac može da zaključi ugovor sa određenim licem radi obavljanja poslova
zastupanja ili posredovanja.
Ugovorom o zastupanju ili posredovanju utvrđuje se pravo na naknadu za zastupanje ili
posredovanje i druga međusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove
zastupanja ili posredovanja i poslodavca, u skladu sa zakonom.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.
61. Ugovor o obavljanju poslova sa povećanim rizikom
Radni odnos za obavljanje poslova sa povećanim rizikom
Član 38.
Ugovor o radu može da se zaključi za poslove za koje su propisani posebni uslovi rada
samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima.
Zaposleni može da radi na poslovima iz stava 1. ovog člana samo na osnovu prethodno
utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog
zdravstvenog organa.
62. Ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom

Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
Član 39.
Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno
ili određeno vreme.
Član 40.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa
srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim
aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
Član 41.
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za
ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način
ostvari puno radno vreme.
63. Ugovor o radu na neodređeno i određeno vreme

Radni odnos na određeno vreme
Član 37.
Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju:
sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno
vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos
neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.
Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.
Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se
zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.
Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme,
ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je
zasnovan radni odnos
64. Ugovor o radu van poslovnih prostorija poslodavca

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca
Član 42.
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca,
odnosno kod kuće.
Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana
33. ovog zakona (odnosno opstih uslova za zakjucenje ugovora u radu), sadrži i:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) vrstu poslova i način organizovanja rada;
3) uslove rada i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog;
4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate;
5) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu;
6) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
7) druga prava i obaveze.
Član 43.
Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće, zaposleni obavlja sam ili sa članovima
svoje uže porodice, u ime i za račun poslodavca.
Članovima uže porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se bračni drug i deca,
roditelji, braća i sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga.
Član 44.
Poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po
zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.
65. Ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem

Radni odnos sa kućnim pomoćnim osobljem
Član 45.
Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja.
Ugovorom o radu iz stava 1. ovog člana može da se ugovori isplata dela zarade i u
naturi.
Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane, odnosno
samo obezbeđivanje stanovanja ili ishrane.
Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu.
Najmanji procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu utvrđuje se
ugovorom o radu i ne može biti niži od 50% od zarade zaposlenog.
Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa
rada uz naknadu zarade poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u
novcu.
Član 46.
Ugovor iz čl. 42. i 45. ovog zakona registruje se kod nadležnog organa lokalne
samouprave.
Način i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija
poslodavca i poslova kućnog pomoćnog osoblja propisuje ministar nadležan za rad (u
daljem tekstu: ministar).
66. Ugovor o pripravničkom radu

Pripravnici
Član 47.
Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u
svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen
stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili
pravilnikom.
Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena
utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim
poslovima.
Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.
Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz
radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
67. Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos

Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Ugovor o volonterskom radu
Ugovor o dopunskom radu
Ugovor o stručnom osposobljavanju
Ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge
Ugovor o delu
68. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
1) Privremeni i povremeni poslovi
Član 197.
Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od
120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i
povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Član 198.
Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa
licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.
- Privremeni i povremeni poslovi su poslovi koji su po svojoj prirodi takvi da za njih nije
utvrđeno posebno radno mesto i traju najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Pravilnikom o sistematizaciji se ne uređuje pitanje privremenih i povremenih poslova.
Prema tome, poslodavac ne bi mogao da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i
povremenih poslova koji imaju karakter stalnih poslova.
(Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 011-00-165/2002)
- ...............prema tome, da bi se mogao zaključiti ugovor o privremenim i povremenim
poslovima, mora da se radi o poslovima koji su iz delatnosti poslodavca i da aktom o
organizaciji i sistematizaciji radnih mesta , nije utvrđena vrsta posla, stručna sprema i
drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, jer se , u suprotnom, radi o stalnim
poslovima..........................
69. Ugovor o volonterskom radu

Str.451
70. Ugovor o dopunskom radu

5) Dopunski rad
Član 202.
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor
o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog
vremena.
Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i
obaveze po osnovu rada.
71. Ugovor o angažovanju direktora
III. UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA DIREKTORA
Član 48.
Direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.
Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor,
odnosno do njegovog razrešenja.
Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i
poslodavca uređuju se ugovorom.
Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad
koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.
Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor,
a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - organ koji je određen aktom
poslodavca.
72. Ugovor o stručnom osposobljavanju
4) Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju
Član 201.
Ugovor o stručnom osposobljavanju i usavršavanju poslodavac može da zaključi:
1) sa nezaposlenim licem, radi obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita,

kad je to zakonom, odnosno pravilnikom predviđeno kao poseban uslov za samostalan
rad u struci;
2) sa licem koje želi da se stručno usavrši i stekne posebna znanja i sposobnosti za rad u
svojoj struci, odnosno da obavi specijalizaciju, za vreme utvrđeno programom
usavršavanja, odnosno specijalizacije.
Poslodavac može licu iz stava 1. ovog člana da obezbedi novčanu naknadu i druga prava,
u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o stručnom osposobljavanju i
usavršavanju.
Novčana naknada iz stava 2. ovog člana ne smatra se zaradom u smislu ovog zakona.
73. Ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge

Član 198.
Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa
licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina.
74. Ugovor o delu – razlike i sličnosti sa ugovorm o radu

2) Ugovor o delu
Član 199.
Poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova
koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku
određene stvari, samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u
oblasti kulture u skladu sa zakonom.
Ugovor iz stava 2. ovog člana mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim
ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako
je takav kolektivni ugovor zaključen.
- ..................Ugovor o delu može se zaključiti sa svakim fizičkim licem: nezaposlenim,

studentom, penzionerom, zaposlenim kod drugog poslodavca ili licem koje je u radnom
odnosu kod poslodavca. To znači da se ugovor o delu može zaključiti sa licem koje je
ostvarilo pravo na penziju, OSIM sa licem koje je invalidski penzioner.
- ...........................To znači da se ugovora konkretan posao, koji traje određeno vreme.

Prema tome, ako su u pitanju stalni poslovi, za te poslove ne može da se zaključi ugovor
o delu.
(Ministarstvo za rad i zaposljavanje, 112-04-31/2002-02)
75. Stupanje na rad
3. Stupanje na rad
Član 34.
Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.
Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije
zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako
se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.
Član 35.
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno
osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.
76. Rad bez pravnog osnova (tzv. faktički rad)

Str. 449.
77. Zabrana konkurencije (klauzula nekonkurencije)
XII. KLAUZULA ZABRANE KONKURENCIJE
Član 161.
Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi u svoje ime i
za svoj račun, kao i u ime i za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti
poslodavca kod koga je u radnom odnosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije).
Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod
poslodavca stekne nova, posebno važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera
ili da dođe do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni.
Opštim aktom i ugovorom o radu utvrđuje se i teritorijalno važenje zabrane
konkurencije, u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi.
Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog
zahteva naknadu štete.
Član 162.
Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije
u smislu člana 161. ovog zakona po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da
bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa.
Zabrana konkurencije iz stava 1. ovog člana može se ugovoriti ako se poslodavac
ugovorom o radu obaveže da će zaposlenom isplatiti novčanu naknadu u ugovorenoj
visini.
78. Ugovor o radu pod izmenjenim uslovima – izmena ugovora o radu
XV. IZMENA UGOVORA O RADU
1. Izmena ugovorenih uslova rada
Član 171.
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem
tekstu: aneks ugovora):
1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije

rada;
2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173.
ovog zakona;
Član 173.
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada:
1) ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta
poslodavca, odnosno njegovog organizacionog dela;
2) ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se premešta na rad
manja od 50 km i ako je organizovan redovan prevoz koji omogućava blagovremeni
dolazak na rad i povratak sa rada i obezbeđena naknada troškova prevoza u visini cene
prevozne karte u javnom saobraćaju.
Zaposleni može da bude premešten u drugo mesto rada van slučajeva iz stava 1. ovog
člana samo uz svoj pristanak.
3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa
članom 174. ovog zakona;
Član 174.
Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na
odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup
poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo
upućivanje, a najduže godinu dana.
Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim
slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na
rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo
upućivanje.
Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto
rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona.
Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na
određeno vreme.
Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao
kod poslodavca koji ga je uputio na rad.
Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se
vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1.
tačka 5) ovog zakona ;
Član 155.
Program naročito sadrži:
1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak
i poslove koje obavljaju;
4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;
5) mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca,
prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog
radnog vremena i druge mere;
6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;
7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu iz člana 154. ovog zakona i
republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije osam dana od dana
utvrđivanja predloga programa, radi davanja mišljenja.
Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor
- direktor, odnosno preduzetnik.
5) iz člana 33. stav 1. tač. 10), 11) i 12) ovog zakona;
člana 33
Ugovor o radu sadrži:
1) novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade
zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;
2) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;
3) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;
6) u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije
se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o
radu.
Član 172.
Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u
pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o
ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.
Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji
odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne
izjasni u roku iz stava 2. ovog člana.
Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred
nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.
79. Zaštita zdravlja i bezbednosti na radu – vrste mera zaštite
VII. ZAŠTITA ZAPOSLENIH
1. Opšta zaštita
Član 80.
Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, u skladu sa
zakonom.
Zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu
kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i
drugih lica.
Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi
mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu.
Član 81.
Zaposleni ne može da radi prekovremeno ako bi, po nalazu nadležnog zdravstvenog
organa, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.
Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog
organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje
njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu.
Član 82.
Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih ili
drugih oboljenja može da radi samo zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrđenih
pravilnikom, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih
sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.
80. Obaveze poslodavca u pogledu zaštite zdravlja i bezbednosti na

radu
3) Obaveze poslodavca
Član 16.
Poslodavac je dužan da:
1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i
ugovorom o radu;
2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i
zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz člana
15. tačka 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa
o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu;
4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
5) zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod
koga nije obrazovan sindikat od
predstavnika koga odrede zaposleni.
+ iz knjige str 259 -261
81. Obaveze zaposlenih u pogledu zaštite zdravlja i bezbednosti na radu

Iz knjige str 262
82. Služba medicine rada i odbor za zaštitu zdravlja i bezbednosti na

radu
83. Posebni uslovi rada
Iz knjige str 262 -263
84. Posebna zaštita zaposlenih žena
4. Zaštita materinstva
Član 89.
Zaposlena žena za vreme trudnoće ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu
nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na
poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili
izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.
Član 90.
Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i
noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza
nadležnog zdravstvenog organa.
Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi
prekovremeno i noću.
Član 91.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno
noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid
može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Član 92.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena zaposlenoj ženi za vreme
trudnoće i zaposlenom roditelju sa detetom mlađim od tri godine života ili detetom sa
težim stepenom psihofizičke ometenosti - samo uz pisanu saglasnost zaposlenog.
Član 93.
Prava iz čl. 91. i 92. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.
5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Član 94.
Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem
tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom
trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i četvrto dete.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog
zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za
porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi
nege deteta do isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i
četvrto dete, od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju do
dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i
zaposlena žena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi još dvoje ili više dece.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti
dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje
kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom
odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz st. 4. i 5. ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena,
odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Član 95.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju utvrđenom u članu 94. stav 3. ovog
zakona ima i zaposlena žena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog
odsustva.
+ iz knjige str 273-275
85. Posebna zaštita omladine (maloletnih zaposlenih)
3. Zaštita omladine
Član 84.
Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi na poslovima:
1) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na
velikoj visini;
2) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena
ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote,
buke ili vibracije;
3) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim
rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke
sposobnosti.
Član 85.
Zaposleni između navršene 18. i 21. godine života može da radi na poslovima iz člana
84. tač. 1) i 2) ovog zakona samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa
kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njegovo zdravlje.
Član 86.
Troškove lekarskog pregleda iz člana 84. tačka 3) i člana 85. snosi poslodavac.
Član 87.
Puno radno vreme zaposlenog mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u
trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno.
Član 88.
Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlađi
od 18 godina života.
Zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću, osim:
1) ako obavlja poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;
2) kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav
rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema na
raspolaganju u dovoljnom broju druge punoletne zaposlene.
Poslodavac je dužan da u slučaju iz stava 2. ovog člana obezbedi nadzor nad radom
zaposlenog mlađeg od 18 godina života od strane punoletnog zaposlenog.
86. Posebna zaštita lica sa invaliditetom
7. Zaštita invalida
Član 101.
Zaposlenom invalidu rada poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema
preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka
invalidnosti na određenim poslovima - poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje
drugog odgovarajućeg posla.
Član 102.
Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u
smislu člana 101. ovog zakona.
87. Prava zaposlenih koji se staraju o deci
6. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe
Član 96.
Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena
psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom
osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege
deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena, najduže do
navršenih pet godina života deteta.
Pravo u smislu stava 1. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja nadležnog organa za
ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa zakonom.
Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na
naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana,
zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, a
za drugu polovinu punog radnog vremena - naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Uslove, postupak i način ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege
deteta bliže uređuje ministar nadležan za društvenu brigu o deci.
Član 97.
Hranitelj, odnosno staratelj deteta mlađeg od pet godina života ima pravo da, radi nege
deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u
hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do navršenih pet godina života
deteta.
Ako je smeštaj u hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navršena tri
meseca života deteta, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta,
odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ima i lice kome je, u skladu sa propisima o usvojenju,
upućeno dete na prilagođavanje pre zasnivanja usvojenja, a po zasnivanju usvojenja - i
jedan od usvojilaca.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, lice koje koristi pravo iz st. 1-3. ovog člana
ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Član 98.
Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom,
dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških
oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da
radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.
Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima
pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa
zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Član 99.
Prava iz člana 96. ovog zakona ima i jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj
deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna
nega.
Član 100.
Jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada
dok dete ne navrši tri godine života.
Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada
miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije
određeno.
88. Radno vreme – puno, nepuno
V. RADNO VREME
1. Puno radno vreme
Član 50.
Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće
od 36 časova nedeljno.
Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa
punim radnim vremenom.
2. Nepuno radno vreme
Član 51.
Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog
vremena.
89. Noćni rad
7. Noćni rad i rad u smenama
Član 62.
Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se
radom noću.
Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog
vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova
u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do
pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.
Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje ministarstva
nadležnog za poslove rada, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja i sindikata o
merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.
Član 63.
Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena,
tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.
Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu
saglasnost.
90. Skraćeno radno vreme
3. Skraćeno radno vreme
Član 52.
Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima,
utvrđenim zakonom ili opštim aktom, na kojima i pored primene odgovarajućih mera
bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
postoji povećano štetno dejstvo na zdravlje zaposlenog - skraćuje se radno vreme
srazmerno štetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a
najviše 10 časova nedeljno (poslovi sa povećanim rizikom).
Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu stručne analize, u skladu sa zakonom.
Zaposleni koji radi skraćeno radno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa
punim radnim vremenom.
91. Rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad)
4. Prekovremeni rad
Član 53.
Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u
slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je
neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu:
prekovremeni rad). Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno,
niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.
Član 54.
Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim
zakonom.
92. Raspored i preraspodela radnog vremena
Raspored radnog vremena
Član 55.
Radna nedelja traje pet radnih dana.
Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.
Radni dan, po pravilu, traje osam časova.
Član 56.
Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija
rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi
način.
Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog
vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.
6. Preraspodela radnog vremena
Član 57.
Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda
delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje
radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.
Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu
od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od punog radnog
vremena.
U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60
časova nedeljno.
Član 58.
Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radom.
Član 59.
Zaposlenom koji radi u smislu člana 57. ovog zakona, korišćenje dnevnog i nedeljnog
odmora može se odrediti na drugi način i u drugom periodu, pod uslovom da mu se
dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrđenom zakonom u roku koji ne može da
bude duži od 30 dana.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na odmor između dva radna
dana u trajanju od najmanje 10 časova neprekidno.
Član 60.
Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno
skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52. ovog zakona.
Član 61.
Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela
radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno
radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od
punog radnog vremena.
93. Pravo na odmor (pauzu) u toku rada
1. Odmor u toku dnevnog rada

Član 64.
Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u
trajanju od najmanje 30 minuta.
Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u
toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.
Zaposleni koji radi duže od punog radnog vremena, a najmanje 10 časova dnevno, ima
pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.
Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog
vremena.
Vreme odmora iz st. 1-3. ovog člana uračunava se u radno vreme.
Član 65.
Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na način kojim se obezbeđuje da se rad ne
prekida, ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada, kao i ako se radi sa strankama.
Odluku o rasporedu korišćenja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac.
94. Pravo na dnevni odmor
2. Dnevni odmor
Član 66.
Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje
12 časova neprekidno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
95. Pravo na nedeljni odmor
3. Nedeljni odmor
Član 67.
Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.
Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.
Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i
organizacija rada to zahteva.
Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan
da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne
nedelje.
96. Pravo na godišnji odmor
4. Godišnji odmor
1) Sticanje prava na godišnji odmor
Član 68.
Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.
Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30
radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu
propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.
Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može
uskratiti.
2) Dužina godišnjeg odmora
Član 69.
U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju
utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.
Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana
uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme
zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.
Član 70.
Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.
Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i
privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne
uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.
Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u
smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad
nastavi korišćenje godišnjeg odmora.
3) Godišnji odmor u slučaju prestanka radnog odnosa
Član 71.
Poslodavac je dužan da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o
iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora.
4) Srazmerni deo godišnjeg odmora
Član 72.
Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana
rada u kalendarskoj godini:
1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci
neprekidnog rada;
2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog
odnosa u smislu člana 68. stav 2. ovog zakona.
5) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Član 73.
Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.
Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje
tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne
godine.
Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora u smislu
člana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u
kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva,
odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor
iskoristi do 30. juna naredne godine.
6) Godišnji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja
Član 74.
Dužina godišnjeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno-obrazovnim
ustanovama utvrđuje se u skladu sa zakonom.
7) Raspored korišćenja godišnjeg odmora
Član 75.
U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg
odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre
datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.
Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio
pravo na godišnji odmor.
Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to
zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje
godišnjeg odmora.
8) Naknada štete
Član 76.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete
u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o
radu.
97. Pravo na odustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)
Član 77.
Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u
ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja
braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima
utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom i
ugovorom o radu.
Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo
još:
1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;
2) dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, izuzimajući dan davanja krvi.
Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, deca,
braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom
porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.
Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju
dužem od pet radnih dana, u smislu st. 1. i 3. ovog člana.
98. Pravo na odustsvo u dane državnih, verskih i drugih javnih praznika

1. Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i
ugovorom o radu, i to:za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje
110% od osnovice;
2. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri
meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa
rada na dan praznika koji je neradni dan
99. Mirovanje radnog odnosa (prava i obaveza)
7. Mirovanje radnog odnosa
Član 79.
Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i
obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije
određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-
tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga
predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog
zakona;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj
organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi
kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne
mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od
15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u
inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa
izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati
na rad kod poslodavca.
Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u
inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u
diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
100. Pravo na odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo)
6. Neplaćeno odsustvo
Član 1.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno
odsustvo).
Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa,
ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije
određeno.
101. Pravo na zaradu
1. Zarada
Član 104.
Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom,
opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju
kod poslodavca.
Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne
spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad.
Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana
- ništavi su.
U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu štete.
Član 105.
Zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme
provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu
poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu
sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada ko ja sadrži porez i
doprinose koji se plaćaju iz zarade.
Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa,
osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1)-4) i drugih
primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) ovog zakona.
Član 118.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i
to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj
posebnim propisima;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom
obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada;
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
6. Druga primanja
Član 119.
Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade;
2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a
članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za
Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim
se uređuje porez na dohodak građana.
Pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u
Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za
statistiku.
Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se bračni drug i
deca zaposlenog.
Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko
osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj
težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne
zaštite.
Član 120.
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:
1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć;
2) naknadu za ishranu u toku rada;
3) regres za korišćenje godišnjeg odmora i
4) druga primanja.
2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu
Član 106.
Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od 1osnovne zarade, 2dela
zarade za radni učinak i 3uvećane zarade.
Član 107.
1Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad
na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
2Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa
zaposlenog prema radnim obavezama.
Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po
osnovu radnog učinka iz st. 1. i 2. ovog člana.
Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade
utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta.
Član 108.
Zaposleni ima pravo na 3uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o
radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne
zarade - najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu - 0,5% od osnovice.
Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana,
procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova
uvećanja.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni
ima pravo na uvećanu zaradu.
Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom,
Član 109.
Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje
je zaključio ugovor o radu, kao i na naknadu troškova i druga primanja, u skladu sa
Član 110.
Zarada se isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje
jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.
Zarada se isplaćuje samo u novcu, ako zakonom nije drukčije određeno.
3. Minimalna zarada
Član 111.
Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme,
odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.
Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog člana, poslodavac
je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrđenoj odlukom iz člana 113. ovog
zakona za mesec u kojem se vrši isplata.
Opštim kolektivnim ugovorom utvrđuju se uslovi pod kojima poslodavac i zaposleni mogu
ugovoriti minimalnu zaradu.
Član 112.
Minimalna zarada utvrđuje se odlukom socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za
teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno-ekonomski savet).
Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana početka
pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije (u daljem
tekstu: Vlada).
Pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od: troškova života, kretanja
prosečne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i
njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tržištu rada i opšteg
nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije.
Minimalna zarada utvrđuje se po radnom času, za period od najmanje šest meseci i ne
može biti niža od minimalne zarade utvrđene odlukom iz st. 1. i 2. ovog člana za period
koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada.
Član 113.
Odluka o visini minimalne zarade iz člana 112. ovog zakona objavljuje se u "Službenom
glasniku Republike Srbije".
102. Pravo na naknadu zarade
4. Naknada zarade
Član 114.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca,
u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan
praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i
odazivanja na poziv državnog organa.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u
slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv
državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije
drukčije određeno.
Član 115.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog
privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:
1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je
nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade
utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili
povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;
2) u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je
nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade
utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom
na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.
Član 116.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u
prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u
skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice
zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.
Član 117.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o
radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili
nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i
zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja
zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, u skladu sa zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni
ima pravo na naknadu zarade.
103. Primanja zaposlenog koja nemaju karakter zarade, odnosno

naknade zarade
5. Naknada troškova
Član 118.
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i
to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj
posebnim propisima;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom
obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada;
6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
6. Druga primanja
Član 119.
Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:
1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade;
2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a
članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;
3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za
Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim
se uređuje porez na dohodak građana.
Pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u
Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za
statistiku.
Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se bračni drug i
deca zaposlenog.
Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko
osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj
težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne
zaštite.
Član 120.
Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:
1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć;
2) naknadu za ishranu u toku rada;
3) regres za korišćenje godišnjeg odmora i
4) druga primanja.
104. Isplata zarade (mesto, periodičnost, obračunska lista, obustave)
7. Obračun zarade i naknade zarade
Član 121.
Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade
dostavi obračun.
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu
zarade, odnosno naknade zarade.
Uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i
obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog
kojih nije izvršena isplata.
Obračun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da
zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.
8. Evidencija zarade i naknade zarade
Član 122.
Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.
Evidencija sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i
odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.
Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke.
Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste.
Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.
9. Zaštita zarade i naknade zarade
Član 123.
Poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od
njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim
zakonom ili uz pristanak zaposlenog.
Na osnovu pravnosnažne odluke suda i u slučajevima utvrđenim zakonom poslodavac
može zaposlenom da obustavi od zarade najviše do jedne trećine zarade, odnosno
naknade zarade, ako zakonom nije drukčije određeno.
105. Zaštita potraživanja zaposlenih u slučaju stečaja poslodavca
IX. POTRAŽIVANJA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJNOG POSTUPKA
Član 124.
Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni
postupak (u daljem tekstu: potraživanje), u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni koji
je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stečajnog postupka i lice koje je bilo u
radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrđena ovim zakonom.
Prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu isplaćena u
skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.
Ako su prava iz stava 1. ovog člana delimično isplaćena u skladu sa zakonom kojim se
uređuje stečajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrđenih
po ovom zakonu.
Član 125.
Zaposleni ima pravo na isplatu:
1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za
rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac u
skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka;
2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku
godinu u kojoj je pokrenut stečajni postupak, ako je to pravo imao pre pokretanja
stečajnog postupka;
3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut stečajni
postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre pokretanja stečajnog postupka;
4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je
pokrenut stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta
odluka postala pravnosnažna pre pokretanja stečajnog postupka.
Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz
stava 1. tačka 1) ovog člana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.
Član 126.
Zarada i naknada zarade iz člana 125. stav 1. tačka 1) ovog zakona isplaćuje se u visini
minimalne zarade.
Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor iz člana 125. stav 1. tačka 2) ovog zakona
isplaćuje se u visini minimalne zarade.
Otpremnina zbog odlaska u penziju iz člana 125. stav 1. tačka 3) ovog zakona isplaćuje
se u visini tri prosečne zarade u privredi Republike.
Naknada štete iz člana 125. stav 1. tačka 4) ovog zakona isplaćuje se u visini naknade
utvrđene odlukom suda.
106. Garancijski fond
Osnivanje Fonda solidarnosti
Član 127.
Za ostvarivanje prava iz člana 125. ovog zakona osniva se Fond solidarnosti (u daljem
tekstu: Fond).
Delatnost Fonda je obezbeđivanje i isplata potraživanja u skladu sa ovim zakonom.
Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje kao javna služba.
Sedište Fonda je u Beogradu.
Član 128.
Sredstva za osnivanje i početak rada Fonda obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Fond počinje sa radom danom upisa u registar, u skladu sa zakonom.
Organi Fonda
Član 129.
Organi Fonda su:
1) upravni odbor;
2) nadzorni odbor;
3) direktor.
Član 130.
Upravni odbor Fonda ima šest članova, i to: dva predstavnika Vlade, dva predstavnika
reprezentativnih sindikata i dva predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca,
osnovanih za teritoriju Republike Srbije.
Svaki član upravnog odbora Fonda ima svog zamenika koji ga zamenjuje u slučaju
odsutnosti.
Članove upravnog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od četiri
godine, i to:
1) predstavnike Vlade na predlog ministra;
2) predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata,
odnosno reprezentativnih udruženja poslodavaca, članova Socijalno-ekonomskog saveta.
Upravni odbor iz reda svojih članova bira predsednika i zamenika predsednika upravnog
odbora.
Član 131.
Način rada, kao i druga pitanja od značaja za rad upravnog odbora, uređuju se statutom i
opštim aktom Fonda.
Član 132.
Upravni odbor:
1) donosi statut i druge opšte akte Fonda, ako ovim zakonom nije drukčije određeno;
2) donosi finansijski plan i usvaja godišnji obračun Fonda;
3) imenuje direktora Fonda;
4) obavlja druge poslove utvrđene ovim zakonom i statutom Fonda.
Vlada daje saglasnost na statut Fonda, finansijski plan i godišnji obračun Fonda i odluku
o imenovanju direktora Fonda.
Upravni odbor podnosi izveštaj o poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31. marta tekuće
godine za prethodnu godinu.
Član 133.
Nadzorni odbor Fonda ima tri člana, i to: jednog predstavnika Vlade, jednog predstavnika
reprezentativnih sindikata i jednog predstavnika reprezentativnih udruženja poslodavaca,
osnovanih za teritoriju Republike Srbije.
Svaki član nadzornog odbora Fonda ima svog zamenika, koji ga zamenjuje u slučaju
odsutnosti.
Članove nadzornog odbora Fonda i njihove zamenike imenuje Vlada na period od četiri
godine, i to:
1) predstavnika Vlade na predlog ministra;
2) predstavnike sindikata i udruženja poslodavaca, na predlog reprezentativnih sindikata
i reprezentativnih udruženja poslodavaca, članova Socijalno-ekonomskog saveta.
Nadzorni odbor iz reda svojih članova bira predsednika i zamenika predsednika
nadzornog odbora.
Član 134.
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem Fonda;
2) vrši uvid u sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem
Fonda;
3) vrši uvid u sprovođenje odluka upravnog odbora;
4) obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom i statutom Fonda.
Nadzorni odbor podnosi izveštaj o finansijskom poslovanju Fonda Vladi najkasnije do 31.
marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Član 135.
Direktor Fonda:
1) organizuje rad i poslovanje u Fondu i odgovara za zakonitost rada u Fondu;
2) predstavlja i zastupa Fond;
3) izvršava odluke upravnog odbora Fonda;
4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u Fondu, uz saglasnost Vlade;
5) rukovodi radom zaposlenih u Fondu;
6) vrši i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom Fonda.
Član 136.
Administrativno-stručne poslove za Fond obavljaju zaposleni u Fondu.
Na zaposlene iz stava 1. ovog člana primenjuju se propisi o radnim odnosima u državnim
organima.
Finansiranje Fonda
Član 137.
Prihodi Fonda su sredstva iz budžeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa
zakonom.
Sredstva Fonda koriste se u skladu sa ovim zakonom.
Član 138.
Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Fonda utvrdi da su ukupno ostvareni
prihodi Fonda veći od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplaćuje se na račun budžeta
Republike Srbije i raspoređuje za sprovođenje programa aktivne politike zapošljavanja.
Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih
Član 139.
Postupak za ostvarivanje prava iz člana 125. ovog zakona pokreće se na zahtev
zaposlenog (u daljem tekstu: zahtev).
Zahtev se podnosi Fondu u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke
kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni
postupak.
Član 140.
Zahtev se podnosi na posebnom obrascu.
Uz zahtev zaposleni dostavlja:
1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao
radni odnos - akt kojim je prestao radni odnos;
2) akt kojim je utvrđeno pravo na potraživanje iz člana 125. stav 1. tačka 1) ovog
zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak;
3) dokaze o postojanju potraživanja iz člana 125. stav 1. tač. 2) - 4) ovog zakona.
Sadržaj obrasca iz stava 1. ovog člana i ostalu dokumentaciju koju zaposleni treba da
dostavi propisuje ministar.
Član 141.
Stečajni upravnik, poslodavac i zaposleni dužni su da na zahtev Fonda, u roku od 15
dana od dana prijema zahteva, dostave sve podatke koji su od značaja za donošenje
rešenja iz člana 142. ovog zakona.
Član 142.
Upravni odbor Fonda odlučuje o zahtevu rešenjem.
Protiv rešenja može se podneti žalba u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
O žalbi protiv rešenja odlučuje ministar, u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe.
Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Član 143.
Prava zaposlenog na potraživanja utvrđena u članu 125. ovog zakona neotuđiva su, lična
i materijalna.
Član 144.
Zaposleni gubi pravo iz člana 125. ovog zakona:
1) ako mu je potraživanje iz člana 125. ovog zakona isplaćeno najmanje u visini i za
vreme određeno ovim zakonom, pre izvršenja rešenja iz člana 142. ovog zakona;
2) ako je dao neistinite podatke u vezi sa ispunjavanjem uslova za ostvarivanje prava;
3) ako nije podneo zahtev u roku iz člana 139. st. 2. i 3. ovog zakona.
]
Povraćaj neopravdano dobijenih sredstava
Član 145.
Fond je dužan da od zaposlenog zahteva povraćaj sredstava, isplaćenih u skladu sa čl.
125. i 126. ovog zakona, uvećanih za zakonsku zateznu kamatu i troškove postupka, ako
su prava stečena na osnovu neistinitih i netačnih podataka, odnosno ako zaposleni nije
obavestio Fond o činjenicama koje utiču na sticanje i ostvarivanje prava utvrđenih ovim
zakonom - u roku od godinu dana od dana saznanja o činjenicama koje su osnov za
povraćaj sredstava.
Zaposleni je dužan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za povraćaj
sredstava izvrši povraćaj na žiro račun Fonda.
Nadzor nad zakonitošću rada
Član 146.
Nadzor nad zakonitošću rada Fonda vrši ministarstvo nadležno za rad (u daljem tekstu:
ministarstvo).
107. Pravo na stručno usavršavanje i osposobljavanje
IV. OBRAZOVANJE, STRUČNO OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE
Član 49.
Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući obrazovanje, stručno osposobljavanje i
usavršavanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvođenje novog načina i
organizacije rada.
Zaposleni je dužan da se u toku rada obrazuje, stručno osposobljava i usavršava za rad.
Troškovi obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja obezbeđuju se iz
sredstava poslodavca i drugih izvora, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
U slučaju da zaposleni prekine obrazovanje, stručno osposobljavanje ili usavršavanje,
dužan je da poslodavcu naknadi troškove, osim ako je to učinio iz opravdanih razloga.
108. Napredovanje na radu (sistem starešinstva i merit sistem)

109. Disciplinska odgovornost
Iz zakona o osnovama ranih odnosa

("Službeni list SRJ", br.29/96-46 od 26.06)
7. Odgovornost za vršenje radnih dužnosti i obaveza
Član 52.
Zaposleni koji svojom krivicom ne ispunjava svoje radne dužnosti i obaveze ili se ne
pridržava odluka koje je doneo poslodavac čini povredu radne obaveze.
Krivična odgovornost, odnosno odgovornost za privredni prestup ili prekršaj ne isključuje
disciplinsku odgovornost zaposlenog za izvršavanje radnih dužnosti i obaveza ako ta
radnja predstavlja i povredu radne obaveze.
1) Disciplinske mere
Član 53.
Za povrede radnih dužnosti i obaveza zaposlenom se može izreći jedna od sledećih
disciplinskih mera:
1) novčana kazna;
2) prestanak radnog odnosa.
Član 54.
Novčana kazna može se izreći za povrede radnih dužnosti i obaveza utvrđenih zakonom i
kolektivnim ugovorom.
Novčana kazna može se izreći najviše u visini do 20% akontacije mesečne zarade
zaposlenog, u trajanju od jednog meseca do šest meseci. Akontacija zarade zaposlenog
ostvarena u mesecu u kome je odluka izrečena uzima se kao osnov za utvrđivanje visine
novčane kazne.
Član 55.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se za povrede radnih dužnosti i obaveza, i to za:
1) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza;
2) nezakonito raspolaganje sredstvima;
3) neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri
meseca uzastopno;
4) povredu propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog
delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povredu propisa i nepreduzimanje
mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine;
5) zloupotrebu položaja i prekoračenje ovlašćenja;
6) odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom
i opštim aktom;
7) zloupotrebu prava korišćenja bolovanja;
8) ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava
izvršavanje radnih obaveza.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se i za druge povrede radnih obaveza utvrđena
zakonom i kolektivnim ugovorom.
Kolektivnim ugovorom bliže se utvrđuju okolnosti pod kojima će se povrede navedene u
stavu 1. ovog člana smatrati povredom radne obaveze za koju se izriče mera prestanka
radnog odnosa u skladu s prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji obavlja
pojedini zaposleni
IZ ZAKONA O RADU
4. Otkaz od strane poslodavca
Član 179.
Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog
koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca,
i to:
1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i
sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
2) ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili
ugovorom o radu;
3) ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je
njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;
4) ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka
roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona;
6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;
7) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1.
tač. 1) - 4) ovog zakona;
8) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa članom 33. stav 1.
tačka 10) ovog zakona;
9) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za
obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.
Član 180.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6)
ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o
radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da
se izjasni na navode iz upozorenja.
U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje
otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za
davanje odgovora na upozorenje.
Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje
radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u
upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini
istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.
Član 181.
Poslodavac je dužan da upozorenje iz člana 180. ovog zakona dostavi na mišljenje
sindikatu čiji je zaposleni član.
Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja
upozorenja.
IZ OPSTEG KOLEKTIVNOG UGOVORA
V. DISCIPLINSKA I MATERIJALNA ODGOVORNOST, OSTVARIVANJE I ZAŠTITA

PRAVA ZAPOSLENIH
Član 43.
Povrede radnih obaveza za koje se može izreći novčana kazna, pored zakonom
utvrđenih, jesu:
1) nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda i sl.), direktoru,
odnosno poslodavcu;
2) neopravdani izostanak sa posla od tri radna dana sa prekidima u toku jednog meseca;
3) neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica;
4) onemogućavanje sindikata da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i
odgovornosti zaposlenog;
5) neizvršavanje pravnosnažne sudske odluke donete u postupku zaštite prava
zaposlenih.
Posebnim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom mogu se utvrditi i druge povrede
radnih obaveza za koje se može izreći novčana kazna.
Član 44.
Povrede radnih obaveza zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa, pored
zakonom utvrđenih, jesu:
1) davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica poslodavca, kojima se zaposleni
obmanjuje u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa;
2) neovlašćena posluga sredstvima poverenih zaposlenom za izvršavanje poslova,
odnosno radnih zadataka;
3) organizovanje političkih organizacija kod poslodavca;
4) ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru,
nadležni organ poslodavca utvrdi i isplati zaradu u visini nižoj od cene rada radnog
mesta.
radnih obaveza zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se za teže povrede radnih obaveza utvrđene
zakonom i kolektivnim ugovorom, ako su te povrede učinjene namerno ili iz grube
nepažnje ili ako su prouzrokovale teže štetne posledice.
Posebnim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom, u skladu sa prirodom delatnosti,
odnosno prirodom posla koji vrši pojedini zaposleni, bliže se utvrđuje težina posledica iz
stava 3. ovog člana, a mogu se utvrditi i druge okolnosti i uslovi pod kojim će se ove
povrede smatrati težim povredama radnih obaveza za koje se izriče mera prestanka
radnog odnosa.
Član 45.
Postojanje štete, okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu, odnosno paušalni
iznos štete i ko je štetu prouzrokovao, utvrđuje posebna komisija koju obrazuje direktor.
Ako je zaposleni u takvom materijalnom stanju da bi ga isplata naknade štete dovela u
težak materijalni položaj, poslodavac može da visinu naknade štete smanji u skladu sa
posebnim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom.
U slučaju kada se naknada štete koju prouzrokuje zaposleni utvrđuje u paušalnom
iznosu, polazi se od uticaja štete na proces rada, izvršavanje radnih obaveza zaposlenog i
obaveza poslodavca, kao i od materijalnog stanja zaposlenog.
Član 46.
Zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana, a
najduže tri meseca od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu (otkazni rok),
pored zakonom određenih slučajeva, u sledećim slučajevima:
1) ako odbije da radi na drugom radnom mestu ili u drugom mestu rada;
2) ako zaposleni za čijim je radom prestala potreba u skladu sa zakonom, odbije da se
radno angažuje;
stručno osposobi, dokvalifikuje, prekvalifikuje, odnosno zasnuje radni odnos kod drugog
poslodavca.
Član 47.
Otkazni rok, u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja zaposlenog, utvrđuje se u trajanju
od:
1) mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja;
2) dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;
3) tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.
Član 48.
Za vreme trajanja otkaznog roka, poslodavac je dužan da zaposlenom, na njegov zahtev,
omogući plaćeno odsustvo sa rada u trajanju najmanje 10 časova sedmično.
+Iz dodatka udzbeniku str.40 + Iz knjige str341-343 i str 352 - 355
110. Povrede radnih obaveza

Str.337.
111. Povreda obaveze izvršavanja rada
112. Povreda obaveze čuvanja imovine poslodavca
113. Povreda obaveze ponašanja na radu
114. Discilinski organ i postupak (zastarelost pokretanja i vođenja
postupka)

2) Disciplinski organi i disciplinski postupak
Član 56.
Disciplinske mere iz člana 53. ovog zakona izriče direktor.
Kod poslodavca koji ima upravni odbor za odlučivanje po prigovoru zaposlenog, na
odluku o prestanku radnog odnosa kao drugostepeni organ nadležan je upravni odbor.
Kod poslodavca koji nema upravni odbor za odlučivanje po zahtevu zaposlenog za
preispitivanje odluke o prestanku radnog odnosa nadležan je direktor.
Prigovor na odluku o izrečenoj meri iz stava 2. ovog člana, odnosno zahtev za
preispitivanje odluke iz stava 3. ovog člana podnosi se u roku od 15 dana od dana
dostavljanja odluke.
O disciplinskoj odgovornosti direktora odlučuje organ koji ga postavlja.
Ako je povredom radne dužnosti i obaveze nastala šteta, disciplinski organ donosi odluku
o naknadi štete ili daje inicijativu nadležnom organu za pokretanje postupka za naknadu
štete.
U postupku za utvrđivanje odgovornosti zaposlenog disciplinski organi dužni su da
omoguće učešće predstavnika sindikata.
Član 57.
Direktor može svoja ovlašćenja za vođenje disciplinskog postupka i za izricanje
disciplinske mere preneti na drugog zaposlenog, u skladu sa zakonom.
Član 58.
Odluka direktora, odnosno upravnog odbora doneta u drugom stepenu o izrečenoj
disciplinskoj meri iz člana 53. ovog zakona je konačna.
Protiv konačne odluke iz stava 1 ovog člana zaposleni može pokrenuti postupak pred
nadležnim sudom u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke.
Pokretanje postupka pred nadležnim sudom ne zadržava izvršenje odluke iz stava 1 ovog
člana, ako zakonom nije drukčije određeno.
Član 59.
Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za
povredu radne obaveze i učionica, odnosno u roku od šest meseci od dana kad je
povreda učinjena.
Ako povreda radne obaveze sadrži obeležja krivičnog dela, pokretanje disciplinskog
postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i
učionica, odnosno protekom roka zastarelosti za to krivično delo.
Vođenje disciplinskog postupka zastareva protekom tri meseca od dana pokretanja
postupka za utvrđivanje povrede radne obaveze, odnosno protekom šest meseci od dana
kad je povreda učinjena.
Izrečena disciplinska mera ne može se izvršiti ako je proteklo 30 dana od dana
pravnosnažnosti odluke kojom je ona izrečena.
Član 60.
O izrečenim disciplinskim merama vodi se evidencija kod poslodavca.
Ako zaposleni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena
novčana kazna ne učini povredu radne obaveze, izrečena mera se briše iz evidencije.
+Str 348-351 +str 354-355
115. Udaljenje sa rada
XIV. UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA
Član 165.
Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:
1) ako je protiv njega pokrenut krivični postupak zbog krivičnog dela učinjenog na radu
ili u vezi sa radom ili ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće
vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;
2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje
zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180.
stav 1. i člana 181. stav 2. ovog zakona.
Član 180.
Član 181.
upozorenja.}
Član 166.
Zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok
pritvor traje.
Član 167.
Udaljenje iz člana 165. ovog zakona može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog
perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu
ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. tač. 2)-4) ovog zakona.
Član 168.
Za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada u smislu čl. 165. i 166. ovog
zakona, zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava
porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 166. ovog
zakona isplaćuje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Član 169.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu čl. 165. i 166. ovog
zakona, pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 168.
ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to:
1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako
pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena,
ali ne zbog nenadležnosti;
2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 179. tač. 2)-4) ovog zakona.
Član 179.
i to:
ugovorom o radu;
Član 170.
Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline
u smislu člana 179. tač. 2) i 3) ovog zakona da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne
meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje
olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve
prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.
Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog člana može da se izrekne u trajanju od jednog do
tri radna dana.
116. Vrste disciplinskih mera

1) Disciplinske mere
Član 53.
Za povrede radnih dužnosti i obaveza zaposlenom se može izreći jedna od sledećih
disciplinskih mera:
1) novčana kazna;
2) prestanak radnog odnosa.
Član 54.
Novčana kazna može se izreći za povrede radnih dužnosti i obaveza utvrđenih zakonom i
kolektivnim ugovorom.
Novčana kazna može se izreći najviše u visini do 20% akontacije mesečne zarade
zaposlenog, u trajanju od jednog meseca do šest meseci. Akontacija zarade zaposlenog
ostvarena u mesecu u kome je odluka izrečena uzima se kao osnov za utvrđivanje visine
novčane kazne.
Član 55.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se za povrede radnih dužnosti i obaveza, i to za:
1) neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza;
2) nezakonito raspolaganje sredstvima;
3) neostvarivanje predviđenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u periodu od tri

meseca uzastopno;
4) povredu propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i štetnog

delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povredu propisa i nepreduzimanje
mera radi zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine;
5) zloupotrebu položaja i prekoračenje ovlašćenja;
6) odavanje poslovne, službene ili druge tajne utvrđene zakonom, kolektivnim ugovorom
i opštim aktom;
7) zloupotrebu prava korišćenja bolovanja;
8) ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito otežava
izvršavanje radnih obaveza.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se i za druge povrede radnih obaveza utvrđena
zakonom i kolektivnim ugovorom.
Kolektivnim ugovorom bliže se utvrđuju okolnosti pod kojima će se povrede navedene u
stavu 1. ovog člana smatrati povredom radne obaveze za koju se izriče mera prestanka
radnog odnosa u skladu s prirodom delatnosti, odnosno prirodom posla koji obavlja
pojedini zaposleni
Iz opsteg kolektivnog ugovora

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 22/97, 21/98, 53/99, 12/2000, 31/01)
Član 43.
Povrede radnih obaveza za koje se može izreći novčana kazna, pored zakonom
utvrđenih, jesu:
1) nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svađa, uvreda i sl.), direktoru,

odnosno poslodavcu;
2) neopravdani izostanak sa posla od tri radna dana sa prekidima u toku jednog meseca;
3) neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica;
4) onemogućavanje sindikata da učestvuje u postupku utvrđivanja prava, obaveza i

odgovornosti zaposlenog;
5) neizvršavanje pravnosnažne sudske odluke donete u postupku zaštite prava

zaposlenih.

radnih obaveza za koje se može izreći novčana kazna.
Član 44.
Povrede radnih obaveza zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa, pored
zakonom utvrđenih, jesu:
1) davanje netačnih podataka od strane odgovornih lica poslodavca, kojima se zaposleni

obmanjuje u pogledu ostvarivanja prava iz radnog odnosa;
2) neovlašćena posluga sredstvima poverenih zaposlenom za izvršavanje poslova,

odnosno radnih zadataka;
3) organizovanje političkih organizacija kod poslodavca;
4) ako ugovorom o radu ili drugim aktom, suprotno zakonu i kolektivnom ugovoru,
nadležni organ poslodavca utvrdi i isplati zaradu u visini nižoj od cene rada radnog
mesta.
radnih obaveza zbog kojih se izriče mera prestanka radnog odnosa.
Mera prestanka radnog odnosa izriče se za teže povrede radnih obaveza utvrđene
zakonom i kolektivnim ugovorom, ako su te povrede učinjene namerno ili iz grube
nepažnje ili ako su prouzrokovale teže štetne posledice.
Posebnim, odnosno pojedinačnim kolektivnim ugovorom, u skladu sa prirodom delatnosti,
odnosno prirodom posla koji vrši pojedini zaposleni, bliže se utvrđuje težina posledica iz
stava 3. ovog člana, a mogu se utvrditi i druge okolnosti i uslovi pod kojim će se ove
povrede smatrati težim povredama radnih obaveza za koje se izriče mera prestanka
radnog odnosa.
Iz zakona o radu:
Član 179.
i to:
ugovorom o radu;
117. Evidencije o izrečenim disciplinskim merama i brisanje iz evidencije

O izrečenim disciplinskim merama vodi se evidencija kod poslodavca.
Ako zaposleni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena
novčana kazna ne učini povredu radne obaveze, izrečena mera se briše iz evidencije.
118. Odgovornost za štetu

Iz knjige str 355- 362
119. Imovinska odgovornost zaposlenog prema poslodavcu
XIII. NAKNADA ŠTETE
Član 163.
Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom
nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.
Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni je odgovoran za deo štete koju je
prouzrokovao.
Ako se za zaposlenog iz stava 2. ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je
prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu naknađuju u
jednakim delovima.
Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu
odgovaraju solidarno.
Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i
kako se naknađuje - utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom
o radu.
Ako se naknada štete ne ostvari u skladu sa odredbama stava 5. ovog člana, o naknadi
štete odlučuje nadležni sud.
Zaposleni koji je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepažnjom
prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknadio poslodavac, dužan je da poslodavcu
naknadi iznos isplaćene štete.
120. Imovinska odgovornost zaposlenog prema drugom zaposlenom

Iz knjige str 361.
121. Imovinska odgovornost zaposlenog prema trećem licu

STR. 359.
122. Odgovornost poslodavca za štetu koj u pretrpi zaposleni

Str 362
123. Naknada imovinske i neimovinske štete

STR 364
124. Prekršajna odgovornost

Str 365
I samo kao primer:
XXII. KAZNENE ODREDBE
Član 273.
Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa
svojstvom pravnog lica:
1) ako prekrši zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (čl. 18-21);
2) ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog
zakona (član 33. i čl. 197-202);
3) ako zaposlenom nije dostavio fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje
(član 35);
4) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (čl. 104. i 111);
5) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u slučaju iz člana 45. ovog zakona (član 110);
6) ako nije doneo program rešavanja viška zaposlenih (član 153);
7) ako zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (čl. 179-181.
i čl. 187. i 188);
8) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvrši isplatu svih dospelih
zarada, naknada zarada i drugih primanja (član 186);
9) ako ne postupi po rešenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (član
271);
10) ako sprečava inspektora rada u vršenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi
način onemogućava vršenje inspekcijskog nadzora.
Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana
kazniće se preduzetnik .
Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog
člana odgovorno lice u pravnom licu.
Ako se izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana nanese materijalna šteta zaposlenom
ili drugom fizičkom ili pravnom licu, poslodavcu se može izreći i zaštitna mera - zabrana
vršenja delatnosti, u skladu sa zakonom.
Član 274.
Novčanom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara kazniće se
za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:
1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom
i kolektivnim ugovorom (član 13);
2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama
ovog zakona (član 25);
3) ako nije registrovao ugovor o radu kod nadležnog organa lokalne samouprave u
skladu sa odredbama ovog zakona (član 46);
4) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (član 53);
5) ako je izvršio preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (čl. 57,
59. i 60);
6) ako zaposlenom koji radi noću ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno
odredbama ovog zakona (član 62);
7) ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama
8) ako zaposlenom mlađem od 18 godina života odredi da radi suprotno odredbama ovog
zakona (čl. 84, 87. i 88);
9) ako zaposlenom između navršene 18. i 21. godine života odredi da radi suprotno
odredbama ovog zakona (član 85);
10) ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne
nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 89-100);
11) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade, naknadu troškova, odnosno drugo
primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 114-120);
12) ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade u skladu sa odredbama ovog zakona
(član 121);
13) ako ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama
14) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa suprotno odredbama ovog zakona
(član 147);
15) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona ili ako
zaposlenog udalji sa rada duže od roka propisanog ovim zakonom (čl. 165-170);
16) ako zaposlenom ponudi zaključivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog
zakona (čl. 171-174);
17) ako odluči o pojedinačnom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog a ne donese
rešenje ili ga ne dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog zakona (član 193);
18) ako ne postupi po rešenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (član
269).
kazniće se preduzetnik.
Član 275.
Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa
svojstvom pravnog lica:
1) ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor (član 68. i član 75. stav 3);
2) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da
se vrati na rad (član 79);
3) ako zaposlenom ne obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti,
odnosno drugog odgovarajućeg posla (član 101).
kazniće se preduzetnik.
Član 276.
Novčanom kaznom od 20.000 dinara kazniće se na licu mesta poslodavac sa svojstvom
pravnog lica i preduzetnik:
1) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u
skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 64. do 67);
2) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona
(član 158);
3) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa
ovim zakonom (član 189);
4) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu (član 204).
Novčanom kaznom od 5.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se
odgovorno lice u pravnom licu.
Novčanu kaznu iz, st. 1. i 2. ovog člana naplaćuje inspektor rada na licu mesta.
125. Reorganizacija poslodavca i pravni položaj zaposlenih

Str 375.
126. Pravi položaj zaposlenih u slučaju promene poslodavca
X. PRAVA ZAPOSLENIH KOD PROMENE POSLODAVCA
Član 147.
U slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, u skladu sa zakonom,
poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu
koji važe na dan promene poslodavca.
Član 148.
Poslodavac prethodnik dužan je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o
pravima i obavezama iz opšteg akta i ugovora o radu koji se prenose.
Član 149.
Poslodavac prethodnik dužan je da o prenošenju ugovora o radu na poslodavca
sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene čiji se ugovor o radu prenosi.
Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od pet radnih dana od
dana dostavljanja obaveštenja iz stava 1. ovog člana, poslodavac prethodnik može
zaposlenom da otkaže ugovor o radu.
Član 150.
Poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje
godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka:
1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika;
2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.
Član 151.
Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da najmanje 15 dana pre
promene poslodavca, obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o:
1) datumu ili predloženom datumu promene poslodavca;
2) razlozima za promenu poslodavca;
3) pravnim, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na položaj
zaposlenih i merama za njihovo ublažavanje.
Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik dužni su da, najmanje 15 dana pre
promene poslodavca, u saradnji sa reprezentativnim sindikatom, preduzmu mere u cilju
ublažavanja socijalno-ekonomskih posledica na položaj zaposlenih.
Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat, zaposleni imaju pravo da budu
neposredno obavešteni o okolnostima iz stava 1. ovog člana.
Član 152.
Odredbe čl. 147-151. ovog zakona primenjuju se i u slučaju promene vlasništva nad
kapitalom privrednog društva ili drugog pravnog lica.
127. Pravni položaj u slučaju stečaja

128. Pravni položaj zaposlenih u slučaju prestanka potrebe za poslom
(prava tzv. viška zaposlenih)
XI. VIŠAK ZAPOSLENIH
Član 153.
Poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih (u daljem tekstu:
program), ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u
okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno
vreme, i to za najmanje:
1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu više od 20, a manje od 100
zaposlenih na neodređeno vreme;
2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100, a najviše
300 zaposlenih na neodređeno vreme;
3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 300 zaposlenih na
neodređeno vreme.
Program je dužan da donese i poslodavac koji utvrdi da će doći do prestanka potrebe za
radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, iz razloga navedenih u stavu
1. ovog člana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.
Član 154.
Poslodavac je dužan da, pre donošenja programa, u saradnji sa reprezentativnim
sindikatom kod poslodavca i republičkom organizacijom nadležnom za zapošljavanje,
preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Član 155.
Program naročito sadrži:
1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;
2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;
3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak
i poslove koje obavljaju;
4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;
5) mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca,
prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog
radnog vremena i druge mere;
6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;
7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.
Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu iz člana 154. ovog zakona i
republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije osam dana od dana
utvrđivanja predloga programa, radi davanja mišljenja.
Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor
- direktor, odnosno preduzetnik.
Član 156.
Sindikat iz člana 154. ovog zakona dužan je da dostavi mišljenje na predlog programa u
roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa.
Republička organizacija nadležna za zapošljavanje dužna je da, u roku iz stava 1. ovog
člana, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreče ili na najmanju meru smanji
broj otkaza ugovora o radu, odnosno obezbedi prekvalifikacija, dokvalifikacija,
samozapošljavanje i druge mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.
Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne
za zapošljavanje i mišljenje sindikata, i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam
dana.
Član 157.
Kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa
rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i
posebne nege deteta.
Član 158.
Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog
zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o
radu.
Otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu
rada u radnom odnosu.
Član 159.
Zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada
zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje
otpremnina.
Član 160.
Zaposleni kome poslodavac posle isplate otpremnine iz člana 158. ovog zakona otkaže
ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novčanu
naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa
propisima o zapošljavanju.
129. Prestanak radnog odnosa
XVI. PRESTANAK RADNOG ODNOSA
1. Razlozi za prestanak radnog odnosa
Član 175.
Radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se
poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Član 176.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka
radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka
radne sposobnosti;
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog
organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi
obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem
od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od
šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te
mere;
5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
130. Otkaz na inicijativu zaposlenog
3. Otkaz od strane zaposlenog
Član 178.
Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.
Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15
dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa.
Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede
obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava
iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.
131. Otkaz na inicijativu poslodavca
4. Otkaz od strane poslodavca
Član 179.
i to:
ugovorom o radu;
Član 171.
Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem
tekstu: aneks ugovora):
1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije
rada;
2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173.
ovog zakona;
3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa
članom 174. ovog zakona;
4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1.
5) iz člana 33. stav 1. tač. 10), 11) i 12) ovog zakona;
6) u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.
Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije
se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o
radu.}
8) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa (promenom visine
osnovne zarade i promenom nacina utvrdjivanja visine ostalih primanja zaposlenog)
članom 33. stav 1. tačka 10) ovog zakona;
Član 180.
Član 181.
upozorenja.
Član 182.
Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. tačka 9) ovog zakona,
poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest meseci od
dana prestanka radnog odnosa.
Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova,
prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.
Član 183.
Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 179. ovog zakona, ne
smatra se:
1) privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog
oboljenja;
2) korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada
radi posebne nege deteta;
3) odsluženje ili dosluženje vojnog roka;
4) članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno
poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo
zaposlenog;
5) delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih, u skladu sa ovim zakonom;
6) obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima nadležnim za zaštitu prava iz radnog
odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
5. Postupak u slučaju otkaza
1) Rok zastarelosti
Član 184.
Otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac može
dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za
davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su
osnov za davanje otkaza.
Otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 4) ovog zakona poslodavac može dati
zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.
2) Dostavljanje akta o otkazu ugovora o radu
Član 185.
Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i
pouku o pravnom leku.
Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na
adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.
Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana,
dužan je da o tome sačini pismenu belešku.
U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po
isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim.
Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili
rešenjem nije određen drugi rok.
Zaposleni je dužan da narednog dana od dana prijema rešenja u pisanom obliku obavesti
poslodavca ako želi da spor rešava pred arbitrom u smislu člana 194. ovog zakona.
3) Obaveza isplate zarade i naknade zarade
Član 186.
Poslodavac je dužan da zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, isplati sve
neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana
prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Isplatu obaveza iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da izvrši najkasnije u roku
od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
6. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu
Član 187.
Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva
sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o
radu.
Zaposlenom iz stava 1. ovog člana koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme
može da prestane radni odnos po isteku roka za koji je zasnovan.
Član 188.
Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan
položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku
funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i
ugovorom o radu, i to:
1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru
poslodavca;
2) predsedniku sindikata kod poslodavca;
3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.
Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa zakonom,
opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.
Broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana
utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem,
zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca.
Poslodavac može uz saglasnost ministarstva da otkaže ugovor o radu predstavniku
zaposlenih iz stava 1. ovog člana, ako odbije ponuđeni posao u smislu člana 171. stav 1.
tačka 4) ovog zakona.
7. Otkazni rok i novčana naknada
Član 189.
Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada,
odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona,
ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju do 30 dana, (u daljem tekstu: otkazni
rok).
Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu
ugovora o radu.
Trajanje otkaznog roka utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu
Iz opsteg kolektivnog ugovora

(Objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 22/97, 21/98, 53/99, 12/2000, 31/01)
Član 46.
Zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana, a
najduže tri meseca od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu (otkazni rok),
pored zakonom određenih slučajeva, u sledećim slučajevima:
1) ako odbije da radi na drugom radnom mestu ili u drugom mestu rada;
radno angažuje;
stručno osposobi, dokvalifikuje, prekvalifikuje, odnosno zasnuje radni odnos kod drugog
poslodavca.
Zaposleni može, u sporazumu sa nadležnim organom iz člana 192. ovog zakona, da

prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje
naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.
Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka do 30 dana, ili
ako je postao privremeno sprečen za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na
radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa
vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene sprečenosti za rad.
Član 190.
U slučaju otkaza iz člana 179. tačka 1) ovog zakona, zaposlenom prestaje radni odnos
isplatom novčane naknade i to:
1) u visini jedne zarade - do dve godine neprekidnog rada kod poslodavca;
2) u visini dve zarade - od dve do 10 godina neprekidnog rada kod poslodavca;
3) u visini tri zarade - od 10 do 20 godina neprekidnog rada kod poslodavca;
4) u visini četiri zarade preko 20 godina neprekidnog rada kod pos
8. Nezakoniti otkaz
Član 191.
Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito
prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva.
Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini
izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru
o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada,
po prestanku radnog odnosa.
132. Sporazumni raskid ugovora o radu
2. Sporazumni prestanak radnog odnosa
Član 177.
Radni odnos može da prestane na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog.
Pre potpisivanja sporazuma, poslodavac je dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti
o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.
133. Prestanak radnog odnosa po sili zakona
1. Razlozi za prestanak radnog odnosa
Član 175.
Radni odnos prestaje:
1) istekom roka za koji je zasnovan;
2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se
poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;
3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;
4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;
5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;
6) smrću zaposlenog;
7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Član 176.
Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:
1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka
radne sposobnosti - danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka
radne sposobnosti;
2) ako mu je, po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog
organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi
obavljanje drugih poslova - danom dostavljanja pravnosnažne odluke;
3) ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem
od šest meseci - danom stupanja na izdržavanje kazne;
4) ako mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od
šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te
mere;
5) u slučaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
134. Zaštita prava iz radnog odnosa

XVII. OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH
Član 192.
O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:
1) u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti;
2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili zaposleni koga on
ovlasti.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.
Član 193.
Zaposlenom se u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i
odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 172.
ovog zakona.
Član 172.
Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u
pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o
ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.
Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji
odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana.
Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne
izjasni u roku iz stava 2. ovog člana.
Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred
nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.
Odredbe člana 185. st. 2 - 4. ovog zakona odnose se i na postupak dostavljanja rešenja
iz stava 1. ovog člana.
Zaštita pojedinačnih prava
Član 194.
Opštim aktom i ugovorom o radu može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja
spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog.
Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar.
Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet
spora.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja rešenja
zaposlenom.
Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za
sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom
miruje radni odnos.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o
radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Član 195.
Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za
povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga
zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja
za povredu prava.
Spor pred nadležnim sudom pravnosnažno se okončava u roku od šest meseci od dana
pokretanja spora.
Rokovi zastarelosti potraživanja iz radnog odnosa
Član 196.
Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine od dana
nastanka obaveze.
Iz zakona o radnim odnosima u drzavnim organima
Član 71.
Radi ostvarivanja svojih prava, zaposleni u državnom organu, odnosno postavljena lica,
pismeno se obraćaju funkcioneru koji rukovodi organom.
Protiv svakog rešenja ili drugog akta kojim je odlučeno o njegovim pravima i obavezama
zaposleni, odnosno postavljeno lice, ima pravo da podnese prigovor.
Prigovor se podnosi funkcioneru koji rukovodi državnim organom u roku od 8 dana od
dana uručenja rešenja ili drugog akta, a funkcioner je dužan da o njemu odluči u roku od
15 dana od dana podnošenja prigovora.
Razmatrajući podneti prigovor, funkcioner preispituje svoju odluku i može je izmeniti ili
dopuniti.
Zaposleni, odnosno postavljeno lice, ima pravo da podnese prigovor i u slučaju kad
funkcioner u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva ne odluči o pravu na koje se
zahtev odnosi.
Ako funkcioner u utvrđenom roku ne odluči o podnetom prigovoru ili ako zaposleni,
odnosno postavljeno lice, nije zadovoljan odlukom funkcionera povodom podnetog
prigovora, zaposleni, odnosno postavljeno lice može se obratiti nadležnom sudu u roku
od 15 dana.
135. Inspekcija rada – organizacija i nadležnost
XXI. NADZOR
Član 268.
Nadzor nad primenom ovog zakona, drugih propisa o radnim odnosima, opštih akata i
ugovora o radu, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši
inspekcija rada.
Član 269.
U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži
poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, opšteg akta i
ugovora o radu.
Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje
utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.
Član 270.
Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je
poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima
se uređuju radni odnosi izvršio prekršaj.
Član 271.
Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno
povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog
odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravno snažne odluke
suda.
Zaposleni može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana
pokretanja radnog spora.
Inspektor rada je dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o
otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako
su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.
Član 272.
Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od
dana dostavljanja rešenja.
Žalba na rešenje iz člana 271. ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja.
Ministar je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi.
Protiv konačnog rešenja iz člana 271. stav 1. ovog zakona ne može da se pokrene
upravni spor.
STR.423-424
136. Isnpekcijski postupak i mere

STR.423-424
137. Upravna inspekcija

Član 72.
Nadzor nad primenom propisa o pravima i obavezama zaposlenih u državnim organima,
odnosno postavljenih lica, vrši upravna inspekcija.
Radi obezbeđivanja zaštite prava zaposlenih u državnim organima, odnosno postavljenih
lica upravna inspekcija ostvaruje nadzor u primeni opštih akata kojima se utvrđuju
njihova prava i obaveze.
U vršenju nadzora upravna inspekcija ima pravo da pregleda akte, rešenja, ugovore i
druge isprave u državnom organu i da na drugi način pribavlja potrebna obaveštenja.
Član 73.
Radi zaštite svojih prava zaposleni u državnom organu, odnosno postavljeno lice, može
se obratiti upravnoj inspekciji.
Ako upravna inspekcija nađe da je povređeno pravo zaposlenog u državnom organu,
odnosno postavljenog lica, ukazaće organu na učinjenu povredu.
Ako upravna inspekcija nađe da je konačnim rešenjem nadležnog organa očigledno
povređeno pravo zaposlenog u državnom organu, odnosno postavljenog lica, a povodom
toga je pokrenut postupak pred nadležnim sudom, odložiće svojim rešenjem, na zahtev
zaposlenog, odnosno postavljenog lica izvršenje rešenja do donošenja pravosnažne
sudske odluke.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja iz stava 3. ovog člana.
Protiv konačnog rešenja iz stava 3. ovog člana ne može se pokrenuti upravni spor.
138. Pojam radnog spora (individualni i kolektivni radni spor)
IZ ZAKONA O MIRNOM RESAVANJU RADNIH SPOROVA
I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se način i postupak mirnog rešavanja kolektivnih i individualnih
radnih sporova, izbor, prava i obaveze miritelja i arbitara i druga pitanja od značaja za
mirno rešavanje radnih sporova.
Postupak mirnog rešavanja radnih sporova pokreće se i vodi u skladu sa ovim zakonom,
ako o istom sporu nije odlučeno u skladu sa propisima o radu.
2. Osnovni pojmovi
Član 2.
Kolektivnim radnim sporom, u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom
zaključivanja, izmena i dopuna ili primene kolektivnog ugovora, ostvarivanja prava na
sindikalno organizovanje i štrajk (u daljem tekstu: kolektivni spor).
Stranom u kolektivnom sporu, u smislu ovog zakona, smatraju se učesnici u
zaključivanju kolektivnog ugovora u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: strana u
sporu).
Član 3.
Individualnim radnim sporom, u smislu ovog zakona, smatra se spor povodom otkaza
ugovora o radu i isplate minimalne zarade (u daljem tekstu: individualni spor).
Stranom u individualnom sporu, u smislu ovog zakona, smatra se zaposleni i poslodavac
(u daljem tekstu: strana u sporu).
Član 4.
Miriteljem, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje pruža pomoć stranama u
kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora.
Arbitrom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje odlučuje o predmetu individualnog
spora.
139. Sudska zaštita prava

STR. 424-425
140. Arbitraža za radne sporove

Opštim aktom i ugovorom o radu može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja
spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog.
Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar.
Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet
spora.
Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja rešenja
zaposlenom.
Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za
sporazumno rešavanje spornih pitanja.
Za vreme trajanja postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom
miruje radni odnos.
Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o
radu postaje izvršno.
Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog.
Iz zkona o mirnom resavanju radnih sporova

Individualni spor može da se rešava pred arbitrom, u skladu sa ovim zakonom, ako je
predmet spora:
1) otkaz ugovora o radu;
2) isplata minimalne zarade.
Ako među stranama u individualnom sporu teče sudski postupak iz istog činjeničnog i
pravnog osnova, strane u sporu dužne su da sudu zajednički podnesu zahtev za prekid
postupka.
1) Postupak pred arbitrom
Član 31.
Arbitar je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i
dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu.
Rasprava se održava u prisustvu strana u sporu i arbitra.
Arbitar otvara raspravu i utvrđuje da li sva pozvana lica prisustvuju raspravi.
Ako jedna od strana u sporu neopravdano izostane sa rasprave arbitar može da održi
raspravu u njenom odsustvu, uzimajući u obzir dokumentaciju koju je ta strana
dostavila.
Svaka strana u sporu može da povuče predlog za pokretanje postupka pred arbitrom
najkasnije do dana otvaranja rasprave.
Član 32.
Održavanje rasprave je javno.
Arbitar može da isključi javnost na zahtev strana u sporu, ako za to postoje opravdani
razlozi.
Član 33.
Arbitar vodi raspravu, uzima izjave od strana u sporu i drugih lica u postupku, izvodi
dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve činjenice relevantne za odlučivanje.
Strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na
navode druge strane u sporu.
Arbitar odlučuje o odlaganju rasprave, po službenoj dužnosti ili na zahtev strane u sporu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana arbitar je dužan da zakaže raspravu najkasnije u roku od
pet dana od dana odlaganja rasprave.
Član 34.
Arbitar može da angažuje veštaka.
Na veštaka se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitra.
Član 35.
Strane u sporu imaju pravo da daju završnu reč na raspravi.
Ako arbitar smatra da je predmet spora raspravljen tako da može da odluči, zaključuje
raspravu.
Član 36.
Arbitar donosi rešenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Rešenje sadrži:
1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedište strana u sporu;
2) izreku;
3) obrazloženje;
4) datum donošenja rešenja;
5) ime, prezime i potpis arbitra.
Protiv rešenja nije dozvoljena žalba.
Rešenje je pravnosnažno i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu, a ako je u
rešenju određeno da se radnja koja je predmet izvršenja može izvršiti u ostavljenom
roku, rešenje postaje izvršno istekom tog roka.
Član 37.
Strane u sporu su dužne da obaveste sud o donošenju rešenja ako je postupak pred
sudom prekinut.
141. Pojam i vrste kolektivnih prava

142. Kolektivna prava zaposlenih
143. Kolektivna prava poslodavaca
144. Pravo na sindikalno udruživanje i načela organizovanja
Član 6.
2. Sindikat zaposlenih
Član 206.
Zaposlenima se jamči sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja bez odobrenja, uz
upis u registar.
Član 207.
Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice.
Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata na ime sindikalne članarine
odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na
odgovarajući račun sindikata.
Član 208.
Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru
predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta
o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.
Član 209.
Sindikat ima pravo da bude obavešten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-
socijalnim pitanjima od značaja za položaj zaposlenih, odnosno članova sindikata.
Član 210.
Poslodavac je dužan da sindikatu obezbedi tehničko-prostorne uslove i pristup podacima i
informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.
Tehničko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvrđuju se kolektivnim
ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata.
Član 211.
Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne
funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata,
srazmerno broju članova sindikata.
Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, ovlašćeni
predstavnik sindikata za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:
1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po
jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;
2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.
Kolektivnim ugovorom ili sporazumom iz stava 1. ovog člana može se utvrditi da
ovlašćeni predstavnik sindikata u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova za koje
je zaključio ugovor o radu.
Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, predsednik
podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog
člana.
Član 212.
Sindikalni predstavnik ovlašćen za kolektivno pregovaranje, odnosno određen za člana
odbora za kolektivno pregovaranje, ima pravo na plaćeno odsustvo za vreme
pregovaranja.
Član 213.
Sindikalni predstavnik koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa
poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada za vreme
zastupanja.
Član 214.
Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa čl. 211 - 213. ovog zakona ima
pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa opštim aktom i
ugovorom o radu.
Naknadu zarade iz stava 1. ovog člana plaća poslodavac.
145. Uslovi za osnivanje i registracija sindikata

Član 6.
3. Osnivanje sindikata i udruženja poslodavaca
Član215. (statutom)
Sindikat, u smislu člana 6. ovog zakona, može da se osnuje u skladu sa opštim aktom
sindikata.
Član 216.
Član 217.
Sindikat i udruženje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim
propisom.
Način upisa u registar sindikata i udruženja poslodavaca propisuje ministar.
Iz pravilnika o upisu sindikalnih organizacija u registar
Član 4.
Prijava za upis u Registar podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove rada.
Prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi ovlašćeno lice sindikata na odgovarajućem obrascu
i to:
1) prijavu za upis sindikata - na obrascu broj 1;
2) prijavu za upis promene podataka - na obrascu broj 2;
3) prijavu za brisanje sindikata - na obrascu broj 3.
Ovlašćenim licem, u smislu stava 2. ovog člana, za sindikate organizovane kod
poslodavca, smatra se lice koje je od sindikata čiji je član ovlašćeno da podnese prijavu,
a u radnom je odnosu kod tog poslodavca.
Član 5.
Uz prijavu za upis sindikata u Registar, podnosi se:
1) akt o osnivanju sindikata;
2) ovlašćenje za podnošenje prijave, koje sadrži ime i prezime i broj lične karte
ovlašćenog lica.
U Registar ne mogu da budu upisane pod istim nazivom dve ili više sindikalnih
organizacija osnovanih kod istog poslodavca, niti dva ili više sindikata, odnosno saveza
sindikata pod istim nazivom.
146. Uslovi za osnivanje i registracija udruženja poslodavaca

Član 216.
Član 217.
Sindikat i udruženje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim
propisom.
Način upisa u registar sindikata i udruženja poslodavaca propisuje ministar.
147. Fondovi sindikata

148. Fondovi udruženja poslodavaca
149. Reprezentativnost sindikata
4. Reprezentativnost sindikata
Član 218.
Sindikat se smatra reprezentativnim:
1) ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja;
2) ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca;
3) ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora;
4) ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica u skladu sa čl. 219. i 220. ovog
zakona;
5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.
Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova, prioritet ima poslednja
potpisana pristupnica sindikatu.
Član 219.
Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz
člana 218. ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 15% zaposlenih od ukupnog broja
zaposlenih kod poslodavca.
Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi
ili delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod tog
poslodavca.
Član 220.
Reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne
autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost,
smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218. ovog zakona i u koji je učlanjeno
najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili
6. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca
1) Organ nadležan za utvrđivanje reprezentativnosti
Član 223.
Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvrđuje poslodavac u prisustvu predstavnika
zainteresovanih sindikata, u skladu sa ovim zakonom.
Sindikat može da podnese zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti Odboru za
utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca (u daljem tekstu:
Odbor):
1) ako mu nije utvrđena reprezentativnost u smislu stava 1. ovog člana u roku od 15
dana od dana podnošenja zahteva;
2) ako smatra da reprezentatavnost sindikata nije utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Član 224.
Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne
autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, i
reprezentativnost udruženja poslodavaca - utvrđuje ministar, na predlog Odbora, u
skladu sa ovim zakonom.
Član 225.
Odbor čine po tri predstavnika Vlade, sindikata i udruženja poslodavaca, koji se imenuju
na četiri godine.
Predstavnike Vlade imenuje Vlada na predlog ministra, a predstavnike sindikata i
udruženja poslodavaca imenuju sindikati i udruženja poslodavaca - članovi Socijalno-
ekonomskog saveta.
Administrativno-stručne poslove za Odbor obavlja ministarstvo.
2) Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti
Član 226.
Zahtev za utvrđivanje reprezentatavnosti (u daljem tekstu: zahtev) u smislu člana 223.
stav 1. ovog zakona sindikat podnosi poslodavcu.
Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz člana 218. stav 1.
tač. 4) i 5) i člana 219. ovog zakona.
150. Reprezentativnost udruženja poslodavaca
5. Reprezentativnost udruženja poslodavaca
Član 221,
Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativnim:
1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom;
2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavaca - članova udruženja poslodavaca, u
skladu sa članom 222. ovog zakona.
Član 222.
Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje
poslodavaca u koje je učlanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani,
grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice, pod
uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u
grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.
Reprezenatativnost udruzenja poslodavaca utvrdjuje odbor za utvrdjivanje

reprezentativnosti sindikata i udruzenja poslodavaca
Član 227.
Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti u smislu člana 223. stav 2. i člana 224. ovog
zakona sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, podnosi Odboru.
Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentatavnosti iz člana 218. stav 1.
tač. 4) i 5) i čl. 219-222. ovog zakona, a za sindikat kod poslodavca i dokaz o
ispunjenosti uslova iz člana 223. stav 2. ovog zakona.
Uz zahtev se dostavlja izjava lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata,
odnosno udruženja poslodavaca, o broju članova.
Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji određene teritorijalne jedinice, u grani,
grupi, podgrupi ili delatnosti utvrđuje se na osnovu podataka organa nadležnog za
statistiku, odnosno drugog organa koji vodi odgovarajuću evidenciju.
Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu potvrde poslodavca.
Poslodavac je dužan da izda potvrdu o broju zaposlenih na zahtev sindikata.
3) Postupak po zahtevu
Član 228.
U postupku utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca učestvuju i
predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca.
O zahtevu iz člana 226. ovog zakona poslodavac odlučuje rešenjem na osnovu podnetih
dokaza o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 15 dana od dana podnošenja
zahteva.
Član 229.
Odbor utvrđuje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa članom 227. ovog zakona.
Podnosilac zahteva dužan je da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu,
odnosno sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruženju poslodavaca.
Podnosilac zahteva dužan je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu
podneti dokazi iz člana 227. ovog zakona.
Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u
roku utvrđenom u stavu 3. ovog člana.
Član 230.
Ministar na predlog Odbora donosi zaključak o odbacivanju zahteva:
1) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev pre podnošenja zahteva za utvrđivanje
reprezentativnosti poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz člana 223. stav 2. tačka 1)
ovog zakona;
2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvrđenom u članu 229. stav 3.
ovog zakona.
Član 231.
Ministar Donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja
poslodavaca, na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom.
Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva,
odnosno od dana otklanjanja nedostataka u smislu člana 229. stav 3. ovog zakona.
Ministar donosi rešenje o odbijanju zahteva, na predlog Odbora, ako sindikat, odnosno
udruženje poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti utvrđene ovim zakonom.
Protiv rešenja iz st. 1. i 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.
Član 232.
Ministar može da zahteva od Odbora preispitivanje predloga o utvrđivanju
reprezentativnosti, u roku od osam dana od dana dostavljanja predloga, ako oceni da
nisu utvrđene sve činjenice bitne za utvrđivanje reprezentativnosti.
Odbor je dužan da se izjasni o zahtevu iz stava 1. ovog člana i dostavi konačan predlog
ministru u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga
Odbora.
Ministar je dužan da postupi po predlogu iz stava 2. ovog člana i donese rešenje u smislu
člana 231. ovog zakona.
4) Preispitivanje utvrđene reprezentativnosti
Član 233.
Sindikat, poslodavci i udruženje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje
utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja iz
člana 228. stav 2, člana 231. stav 1. i člana 232. stav 3. ovog zakona.
Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, utvrđene rešenjem
poslodavca, može se pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno na zahtev drugog
sindikata kod tog poslodavca.
Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvrđene rešenjem
ministra može podneti poslodavac kod koga je osnovan sindikat čija se reprezentativnost
preispituje ili drugi sindikat kod tog poslodavca.
Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz člana 220. ovog zakona može da
podnese sindikat osnovan za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili
delatnost za koju je osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje.
Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti udruženja poslodavaca iz člana 222. ovog
zakona može da podnese udruženje poslodavaca osnovano za granu, grupu, podgrupu ili
delatnost, odnosno teritorijalnu jedinicu za koju je osnovano udruženje poslodavaca čija
se reprezentativnost preispituje.
Član 234.
Zahtev iz člana 233. stav 2. ovog zakona podnosi se poslodavcu kod koga je osnovan
sindikat čija se reprezentativnost preispituje.
Zahtev i inicijativa iz člana 233. stav 2. sadrže naziv sindikata, broj akta o registraciji,
razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navođenje dokaza koji
na to ukazuju.
Poslodavac je dužan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog
člana, odnosno pokretanja inicijative iz stava 2. ovog člana, o tome obavesti sindikat čija
se reprezentatavnost preispituje i zatraži da dostavi dokaze o ispunjavanju uslova
reprezentatavnosti u skladu sa ovim zakonom.
Sindikat je dužan da u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja iz stava 3. ovog
člana dostavi poslodavcu dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.
Član 235.
Zahtev iz člana 233. st. 3-5. ovog zakona podnosi se Odboru i sadrži naziv sindikata,
odnosno udruženja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog
kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navođenje dokaza koji na to ukazuju.
Odbor je dužan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana
o tome obavesti sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, čija se reprezentativnost
preispituje i zatraži da dostave dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu
sa ovim zakonom.
Sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, dužni su da, u roku od 15 dana od dana
prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana, dostave Odboru dokaze o ispunjavanju
uslova reprezentativnosti.
Član 236.
Postupak za preispitivanje reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca,
vodi se u skladu sa odredbama čl. 228-232. ovog zakona.
Član 237.
Rešenje o reprezentativnosti i rešenje o gubitku reprezentativnosti sindikata za određenu
granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu, kao i rešenje o
utvrđivanju reprezentativnosti i rešenje o gubitku reprezentativnosti udruženja
poslodavaca, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije".
151. Uslovi za rad sindikata kod poslodavca

Str 486-487
152. Posebna zaštita radničkih predstavnika (Konvencija MOR-a br. 135)
KONVENCIJA BROJ 135 O RADNICKIM PREDSTAVNICIMA IZ 1971.

Radnicki predstavnici u preduzecu treba da uzivaju efikasnu zastitu od svakog postupka
koji je stetan po njih, ukljucujucu i otpustanje, a koji se zasniva na njihovom statusu ili
aktivnostima u svojstvu radnickog predstavnika ili na clanstvu u sindikatu ili ucescu u
sindikalnim aktivnostima, ukoliko postupaju u skladu sa vazecim zakonima ili kolektivnim
sporazumima ili drugim zajednickim aranzmanima.
Radnickim predstavnicima u preduzecu treba pruziti one olaksice koje maogu biti
potrebne da bi im se omogucilo da izvrsavaju svoje zadatke brzo i efikasno.
U vezi sa ovim treba voditi racuna o karakteristikama sistema profesionalnih odnosa
zemlje i potrebama, velicini i mogucnostima zainteresovanog preduzeca.
Pruzanje tih olaksica ne treba da umanji efikasno poslovanje doticnog preduzeca.
Za svrhe ove konvencije termin "radnicki predstavnici" oznacava lica koja su priznata kao
takva prema nacionalnim zakonima ili praksi, bezobzira da li su:
Sindikalni predstavnici, naime predstavnici imenovani ili izabrani od strane sindikata; ili
Izabrani predstavnici, naime, predstavnici koje su slobodno izabrali radnici preduzeca u
skladu sa odredbama nacionalnih zakona ili propisa ili kolektivnih sporazuma i cije
funkcije ne obuhvataju aktivnosti koje su priznate kao iskljucivi prerogativ sindikata u
doticnoj zemlji.
Nacionalni zakoni ili propisi, kolektivni sporazumi, arbitrazne odluke ili sudske presude
mogu da odrede tip ili tipove radnickih predstavnika koji ce imati pravo na zastitu i
olaksice predvidjene u ovoj konvenciji.
Kada u istom preduzecu postoje i sindikalni prestavnici i izabrani predstavnici, gde god je
potrebno treba preduzeti odgovarajuce mere da se obezbedi da se postojanje izabranih
predstavnika ne koristi da se potkopa polozaj zainteresovanih sindikata ili njihovih
predstavnika i da se podstakne saradnja po svim ralevantnim pitanjima izmedju izabranih
predstavnika i sindikalnih predstavnika.
Primena odredbama ove konvencije se moze obezbediti putem nacionalnih zakona ili
propisa ili kolektivnih sporazuma ili na bilo koji drugi nacin saglasan nacionalnoj praksi.
153. Pravo na kolektivno pregovaranje (u užem i širem smislu)

154. Pravna priroda kolektivnog ugovora o radu
kolektivnim ugovorom se u skladu sa zakonom i drugim propisom odredjuju:
1. Obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa

2. Postupak izmena i dopuna kolektivnog ugovora
3. Medjusobni odnosi ucesnika kolektivnog ugovora
4. Druga pitanja od znacaja za zaposlenog i poslodavca
Kolektivni ugovor se zakljucuje u pisanoj formi.
Odredjivanje da se kolektivni ugovor zakljucuje u skladu sa zakonom, znaci da je to

regulativa paralelna sa zakonom i da sledi njegovu koncepciju.
Odredba prema kojoj se kolektivnim ugovorom uredjuju prava, obaveze i odgovornosti u
skladu i sa drugim propisima nije jasna ili nije prihvatljiva. Ako ona znaci: u skladu sa
Medjunarodnim konvencijama, drugim medjunarodnim aktima, tripartitnim sporazumima
i sl., onda je ona prihvatljiva. Ako ova odredba, medjutim, znaci da se kolektivnim
ugovorom uredjuju prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa podzakonskim aktima -
aktima drzavnih organa, ova odredba nije adekvatna niti prihvatljiva.
Zamenljivost kolektivnog ugovora

Zakljucivanje kolektivnog ugovora nije obavezno.
Naime:
Član 3.
Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze
i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.
Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava,
obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:
1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove
reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;
2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora
radi zaključivanja kolektivnog ugovora;
3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog
ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;
4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za
zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.
U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni su da
nastave pregovore u dobroj volji.
Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni
odbor - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u
daljem tekstu: direktor). Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu
donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik).
Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava
1. ovog člana.
Iz ovog jasno proistice da su kod nas :
kolektivni ugovori fakultativni
Da se umesto kolektivnim ugovorom kod nas prava obaveze i odgovornosti mogu
uredjivati pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.
155. Obligacioni deo kolektivnog ugovora o radu

Kolektivni ugovor sadrzi dve vrste odredbi:
Odrebe normativnog karaktera i
Odredbe obligacionog karaktera
Opsta pravila koja se ticu prava i obaveza iz radnog odnosa (prava i obaveze poslodavca
i radnika) imaju normativni karakter.
Kolektivni ugovor sadrzi i obligacioni deo koji se tice strana ugovornica, o kolektivnim
pravima i nacinu resavanja sporova.
Kolektivni ugovor u normativnom delu sadrzi odredbe o platama, radnom vremenu,
odmorima i odsustvima tehnoloskom visku i slicno
156. Normativni deo kolektivnog ugovora o radu

Vidi prethodno
157. Vrste kolektivnih ugovora o radu

2. Vrste kolektivnih ugovora
Član 241.
Kolektivni ugovor može da se zaključi kao:
opšti,
poseban,
i kod poslodavca.
Član 242.
Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu
ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.
Član 243.
Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili
lokalne samouprave.
158. Međusobni odnos kolektivnih ugovora o radu (in favor laborem)

159. Neposredno dejstvo i proširenje kolektivnog ugovora o radu
Str 509.
160. Kolektivni radni spor (pravni i interesni)

Str.527 + str 534-535
161. Metodi mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova

str 528
162. Mirenje i posredovanje

Str 529
163. Arbitraža (pravna, interesna, poslednje ponude)

Član 265.
Sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora može da rešava arbitraža koju obrazuju
učesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.
Sastav i način rada arbitraže uređuje se kolektivnim ugovorom.
Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostvare
zaštitu prava utvrđenih kolektivnim ugovorom.
Iz kolektivnog ugovora
Arbitraža ima neparan broj članova.
U sastav arbitraže iz stava 3. ovog člana ulazi podjednak broj predstavnika strana u
sporu koji se biraju sa liste arbitara i jedan arbitar koga strane u sporu odrede
sporazumom. Ako nema liste arbitara, arbitre sporazumno određuju strane u sporu iz
kategorije nepristrasnih stručnjaka za oblast koja je predmet spora.
Iz zakona o mirnom resavanju radnih sporova
3. Individualni spor
Član 30.
Individualni spor može da se rešava pred arbitrom, u skladu sa ovim zakonom, ako je
predmet spora:
1) otkaz ugovora o radu;
2) isplata minimalne zarade.
Ako među stranama u individualnom sporu teče sudski postupak iz istog činjeničnog i
pravnog osnova, strane u sporu dužne su da sudu zajednički podnesu zahtev za prekid
postupka.
1) Postupak pred arbitrom
Član 31.
Arbitar je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i
dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu.
Rasprava se održava u prisustvu strana u sporu i arbitra.
Arbitar otvara raspravu i utvrđuje da li sva pozvana lica prisustvuju raspravi.
Ako jedna od strana u sporu neopravdano izostane sa rasprave arbitar može da održi
raspravu u njenom odsustvu, uzimajući u obzir dokumentaciju koju je ta strana
dostavila.
Svaka strana u sporu može da povuče predlog za pokretanje postupka pred arbitrom
najkasnije do dana otvaranja rasprave.
Član 32.
Održavanje rasprave je javno.
Arbitar može da isključi javnost na zahtev strana u sporu, ako za to postoje opravdani
razlozi.
Član 33.
Arbitar vodi raspravu, uzima izjave od strana u sporu i drugih lica u postupku, izvodi
dokaze i stara se da se u toku rasprave iznesu sve činjenice relevantne za odlučivanje.
Strane u sporu imaju pravo da se pred arbitrom izjasne o predmetu spora i odgovore na
navode druge strane u sporu.
Arbitar odlučuje o odlaganju rasprave, po službenoj dužnosti ili na zahtev strane u sporu.
U slučaju iz stava 3. ovog člana arbitar je dužan da zakaže raspravu najkasnije u roku od
pet dana od dana odlaganja rasprave.
Član 34.
Arbitar može da angažuje veštaka.
Na veštaka se shodno primenjuju odredbe ovog zakona o izuzeću arbitra.
Član 35.
Strane u sporu imaju pravo da daju završnu reč na raspravi.
Ako arbitar smatra da je predmet spora raspravljen tako da može da odluči, zaključuje
raspravu.
Član 36.
Arbitar donosi rešenje o predmetu spora u roku od 30 dana od dana otvaranja rasprave.
Rešenje sadrži:
1) ime, prezime i adresu, odnosno naziv i sedište strana u sporu;
2) izreku;
3) obrazloženje;
4) datum donošenja rešenja;
5) ime, prezime i potpis arbitra.
Protiv rešenja nije dozvoljena žalba.
Rešenje je pravnosnažno i izvršno danom dostavljanja stranama u sporu, a ako je u
rešenju određeno da se radnja koja je predmet izvršenja može izvršiti u ostavljenom
roku, rešenje postaje izvršno istekom tog roka.
Član 37.
Strane u sporu su dužne da obaveste sud o donošenju rešenja ako je postupak pred
sudom prekinut.
164. Republička služba za mirno rešavanje radnih sporova
Iz zakona o mirnom resavanju radnih sporova

II. REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA
1. Obrazovanje i delokrug
Član 7.
Obrazuje se Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova kao posebna
organizacija (u daljem tekstu: Agencija).
Član 8.
Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na:
1) mirno rešavanje kolektivnih i individualnih sporova;
2) izbor miritelja i arbitara;
3) vođenje Imenika miritelja i arbitara (u daljem tekstu: Imenik);
4) stručno usavršavanje miritelja i arbitara;
5) odlučivanje o izuzeću miritelja i arbitara;
6) evidenciju o postupcima mirnog rešavanja radnih sporova;
7) druge poslove određene zakonom.
2. Direktor Agencije
Član 9.
Radom Agencije rukovodi direktor.
Direktora postavlja Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
165. Pravo na štrajk – koncept
Str 537-538
166. Organizator štrajka

Str 541-543
167. Najava štrajka
Iz zakona o strajku
(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 29/96)
Član 5.
Štrajkački odbor je dužan da štrajk najavi dostavljanjem poslodavcu odluke o stupanju u
štrajk, najdocnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno dvadeset
četiri časa pre početka štrajka upozorenja, ako ovim zakonom nije utvrđen drugi rok.
Odluka o stupanju u štrajk zaposlenih u grani ili delatnosti ili u generalni štrajk dostavlja
se nadležnom organu odgovarajućeg udruženja poslodavaca, osnivaču i nadležnom
državnom organu.
Ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, mesto okupljanja učesnika u štrajku ne
može biti van poslovnih - radnih prostorija, odnosno van kruga poslovnog prostora
zaposlenih koji stupaju u štrajk.
168. Priroda zahteva

169. Pravo na štrajk u vitalnim službama (minimum procesa rada)
Iz zakona o strajku
(Objavljen u "Sl. listu SRJ", br. 29/96)
Član 9.
U delatnosti od javnog interesa ili u delatnosti čiji bi prekid rada zbog prirode posla
mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk
zaposlenih može se ostvariti ako se ispune i posebni uslovi utvrđeni ovim zakonom.
Delatnost od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jeste delatnost koju obavlja
poslodavac u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i
televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih
proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i socijalne
zaštite.
Od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jesu i delatnosti od posebnog značaja za
odbranu i bezbednost Savezne Republike Jugoslavije koje utvrdi nadležni organ u skladu
sa saveznim zakonom, kao i poslovi neophodni za izvršavanje međunarodnih obaveza
Savezne Republike Jugoslavije.
Delatnosti čiji bi prekid rada po prirodi posla, u smislu ovog zakona, mogao da ugrozi
život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera su: hemijska industrija, industrija
čelika i crna i obojena metalurgija.
Član 10.
Zaposleni koji obavljaju delatnosti iz člana 9. ovog zakona mogu početi štrajk ako se
obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine ili je
nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća, odnosno pravnog ili
fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu.
Minimum procesa rada, u smislu stava 1. ovog člana, za javne službe i javna preduzeća
utvrđuje osnivač, a za drugog poslodavca - direktor, pri čemu se polazi od prirode
delatnosti, stepena ugroženosti života i zdravlja ljudi i drugih okolnosti značajnih za
ostvarivanje potreba građana, preduzeća i drugih subjekata (godišnje doba, turistička
sezona, školska godina i dr.).
Pri utvrđivanju minimuma procesa rada u smislu stava 2. ovog člana, osnivač, odnosno
direktor obavezan je da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata.
Način obezbeđivanja minimuma procesa rada, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, utvrđuje se
opštim aktom poslodavca, u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma procesa
rada u smislu st. 1. do 3. ovog člana, po pribavljenom mišljenju štrajkačkog odbora,
direktor određuje najdocnije pet dana pre početka štrajka.
Ako se najdocnije pet dana pre početka štrajka ne obezbede uslovi iz st. 1. do 4. ovog
člana, nadležni državni organ, odnosno nadležni organ lokalne samouprave, do dana
određenog za početak štrajka, utvrdiće mere i način za ispunjenje tih uslova.
Član 11.
U delatnostima iz člana 9. ovog zakona štrajk se najavljuje poslodavcu, osnivaču,
nadležnom državnom organu i nadležnom organu lokalne samouprave najdocnije deset
dana pre početka štrajka, dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu
obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 10. stav 1. ovog zakona.
Član 12.
U delatnostima iz člana 9. ovog zakona, štrajkački odbor, poslodavac i predstavnici
nadležnog državnog organa, odnosno organa lokalne samouprave, pored obaveza iz
člana 6. ovog zakona, obavezni su da u periodu od najave štrajka do dana određenog za
početak štrajka ponude predlog za rešavanje spora i da s tim predlogom upoznaju
zaposlene koji su najavili štrajk i javnost.
Član 13.
Štrajkački odbor dužan je da za vreme štrajka sarađuje s poslodavcem radi obezbeđenja
minimuma procesa rada iz člana 10. ovog zakona.
Zaposleni koji obavljaju poslove iz člana 9. ovog zakona dužni su da za vreme štrajka
izvršavaju naloge poslodavca.
170. Vrste štrajka

Prema odredbama zakona o strajku strajk se moze organizovati u preduzecu, ili drugom
pravnom licu, ili kod fizickog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu
(poslodavac).
Strajk moze biti organizovan u grani odnosno delatnosti. Strajk moze biti organizovan i
kao generalni strajk. Strajk moze biti organizovan i kao strajk upozorenja, koji može
trajati najduze jedan sat.
171. Generalni štrajk

172. Piketing (okupljanje učesnika štrajka)
Str.548
173. Pravne posledice zakonitog štrajka

174. Pravne posledice nezakonitog štrajka
175. Prestanak štrajka
Str. 543-544
176. Oblici kolektivnog delovanja slični štrajku (štrajk revnosti; štrajk sitne
sabotaže; štrajk protivnog smera)
177. Bojkot
178. Pravo poslodavca na lokaut (isključenje sa rada)
Str.548
179. Vrste lokauta

180. Pravne posledice odbrambenog lokauta
181. Pravo na participaciju u odlučivanju
491-493
182. Savet zaposlenih

493-494
183. Učešće predstavnika zaposlenih u upravnom odboru poslodavca

493
184. Sistem socijalne zaštite

556-557
NORMATIVNI SISTEM SOCIJALNE ZASTITE
IZ ZAKONA O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I OBEZBEĐIVANJU SOCIJALNE SIGURNOSTI

GRAĐANA
I. OSNOVNE ODREDBE
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se socijalna zaštita i obezbeđivanje socijalne sigurnosti građana.
Član 2.
Socijalnom zaštitom u smislu ovog zakona smatra se organizovana društvena delatnost
koja ima za cilj pružanje pomoći građanima i njihovim porodicama kada dođu u stanje
socijalne potrebe i preduzimanje mera radi sprečavanja nastajanja i otklanjanja posledica
takvog stanja.
Stanjem socijalne potrebe se smatra takvo stanje u kojem je građaninu ili porodici
neophodna društvena pomoć u cilju savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranju
uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba, ukoliko se te potrebe ne mogu na
drugi način zadovoljiti, a na osnovama humanizma i poštovanja ljudskog dostojanstva.
Član 3.
Socijalna sigurnost obezbeđuje se građanima koji su nesposobni za rad, a nemaju
sredstva za izdržavanje, kao i građanima i porodici koji svojim radom i po osnovu rada,
putem srodničke obaveze izdržavanja, po osnovu imovine i imovinskih prava ili na drugi
način ne mogu da obezbede dovoljna sredstva za zadovoljavanje osnovnih životnih
potreba.
Član 4.
Delatnošću socijalne zaštite smatraju se organizovane mere i aktivnosti na stvaranju
uslova za ostvarivanje zaštitne funkcije porodice, uslova za samostalan život i rad lica
koja se nalaze u stanju socijalne potrebe, ili za njihovo aktiviranje u skladu sa
sposobnostima, obezbeđivanje sredstava za život materijalno neobezbeđenim za rad
nesposobnim građanima i drugim građanima koji su u stanju socijalne potrebe, kao i
obezbeđivanje drugih oblika socijalne zaštite.
Član 5.
Radi obezbeđivanja prava utvrđenih ovim zakonom, osnivaju se ustanove socijalne
zaštite.
Poslove radnog i profesionalnog osposobljavanja i zapošljavanja invalidnih lica pod
posebnim uslovima, kojima se, u smislu ovog zakona, obezbeđuje pravo na pomoć za
osposobljavanje za rad, obavljaju preduzeća za radno i profesionalno osposobljavanje i
zapošljavanje invalidnih lica i druga preduzeća i ustanove u skladu sa zakonom.
Poslove iz delatnosti socijalne zaštite mogu obavljati i građani, kao i druge ustanove i
preduzeća u skladu sa zakonom.
Član 6.
Programima invalidskih, socijalno humanitarnih, stručnih i drugih organizacija i udruženja
građana, doprinosi se unapređenju socijalno-ekonomskog i društvenog položaja,
rehabilitaciji i socijalizaciji invalida i drugih lica u stanju socijalne potrebe, kao i
unapređenju profesionalnog i dobrovoljnog humanitarnog rada.
Član 7.
Nad stručnim radom u obavljanju delatnosti i pojedinih poslova iz delatnosti socijalne
zaštite vrši se nadzor.
Nad zakonitošću rada ustanova socijalne zaštite i drugih pravnih i fizičkih lica koja
obavljaju delatnost socijalne zaštite, vrši se nadzor.
Član 8.
Prava iz ovog zakona vezana su za ličnost i ne mogu se prenositi.
Novčana primanja iz ovog zakona ne mogu biti predmet obezbeđenja ili prinudnog
izvršenja.
Troškove postupka za ostvarivanje prava iz ovog zakona ne snose građani, ako ovim
zakonom nije drugačije utvrđeno.
O pravima iz ovog zakona vodi se jedinstvena evidencija.
IZ ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se finansijska podrška porodici sa decom.
Finansijska podrška porodici sa decom, u smislu ovog zakona, obuhvata:
1) poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece;
2) poseban podsticaj rađanju dece;
3) podršku materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom ometenom u
razvoju i deci bez roditeljskog staranja.
IZ ZAKONA O DRUŠTVENOJ BRIZI O DECI

Posle donosenja zakona o finansijskoj podrsci porodici sa decom iz zkona o drustvenoj
brizi o deci primenjuju se jos samo odredbe o zastiti dece na duzem bolesnickom lecenju
i dece iz socijalno ugrozenih porodica
IZ ZAKONA O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU
I. UVODNE ODREDBE
Član 1.
Penzijsko i invalidsko osiguranje obuhvata obavezno i dobrovoljno penzijsko i invalidsko
osiguranje.
Član 2.
Ovim zakonom uređuje se obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovim zakonom uređuje se penzijsko i invalidsko osiguranje i za lica koja nisu obavezno
osigurana po ovom zakonu, a uključila su se u obavezno osiguranje.
Član 3.
Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj starosti,
invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja.
Član 8.
Sredstva za povećane obaveze koje nastaju usled sticanja i ostvarivanja prava pod
posebnim uslovima za određene kategorije osiguranika obezbeđuju se u budžetu.
Član 9.
Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno prava iz penzijskog i invalidskog
osiguranja obezbeđuju se, odnosno ostvaruju kod republičkih fondova za penzijsko i
invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: fond).
IZ ZAKONA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU
Član 1.
Ovim zakonom se uređuju prava iz zdravstvenog osiguranja zaposlenih i drugih građana,
obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem i organizacija i finansiranje
zdravstvenog osiguranja.
Član 2.
Obaveznim zdravstvenim osiguranjem zaposleni i drugi osiguranici utvrđeni ovim
zakonom (u daljem tekstu: osigurana lica) obezbeđuju sebi i članovima svojih porodica
pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na novčane naknade i druga prava utvrđena ovim
zakonom.
Član 3.
Zdravstveno osiguranje za građane koji nisu obavezno osigurani po ovom zakonu,
odnosno osiguranje na veći obim i druge vrste prava iz zdravstvenog osiguranja za lica
koja nisu obavezno osigurana po ovom zakonu, može se ustanoviti kao dobrovoljno
osiguranje, u skladu sa ovim zakonom.
Član 4.
Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ne mogu se prenositi na druga lica, niti se
mogu nasleđivati.
Novčane naknade i pomoći iz zdravstvenog osiguranja koje su dospele za isplatu, a ostale
su neisplaćene usled smrti osiguranog lica, mogu se nasleđivati.
Član 5.
Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se
doprinosom za zdravstveno osiguranje i iz drugih izvora, u skladu sa zakonom.
Doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje plaćaju osiguranici i poslodavci, u skladu
sa ovim zakonom.
Sredstva za zdravstveno osiguranje se mogu obezbeđivati i učešćem osiguranika u
troškovima određenih vidova zdravstvene zaštite, u skladu sa ovim zakonom.
Član 6.
Sredstva za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja
obezbeđuju se, a prava ostvaruju preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje
(u daljem tekstu: Zavod), kojim upravljaju osiguranici, u skladu sa ovim zakonom.
IZ ZAKONA O IZBEGLICAMA
Član 1.
Srbima i građanima drugih nacionalnosti koji su usled pritiska hrvatske vlasti ili vlasti u
drugim republikama, pretnje genocidom, kao i progona i diskriminacije zbog njihove
verske i nacionalne pripadnosti ili političkog uverenja, bili prinuđeni da napuste svoja
prebivališta u tim republikama i izbegnu na teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu:
izbeglice) obezbeđuje se, u skladu s odredbama ovog zakona, zbrinjavanje radi
zadovoljavanja njihovih osnovnih životnih potreba i omogućavanja socijalne sigurnosti.
Zbrinjavanje izbeglica obezbeđuje Republika Srbija do sticanja uslova za njihov povratak
na područja koja su napustili odnosno do obezbeđivanja uslova za njihovu trajnu
socijalnu sigurnost.
Položaj izbeglice utvrđuje se u skladu s odredbama ovog zakona.
Član 2.
Zbrinjavanje izbeglica obuhvata organizovani prihvat, privremeni smeštaj, pomoć u
ishrani, odgovarajuću zdravstvenu zaštitu i materijalnu i drugu pomoć.
Izbeglice imaju pravo na zapošljavanje i školovanje, u skladu sa zakonom, i podležu
vojnoj odnosno radnoj obavezi pod istim uslovima kao i građani Republike Srbije.
Prava i obaveze iz st. 1. i 2. ovog člana izbeglice ostvaruju prema svom boravištu u
Republici Srbiji.
Način i obim zbrinjavanja izbeglica propisuje Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu:
Vlada).
-------------------
NAPOMENA:
Na osnovu odluke Saveznog ustavnog suda IU broj 18/94 i 253/01 ("Sl. glasnik RS", br.
45/02) utvrđuje se da odredba člana 2. stav 2. u delu koji glasi "vojnoj" nije saglasna sa
Ustavom SRJ i Konvencijom o statusu izbeglica ("Sl. list FNRJ", broj 7/60).
-------------------
IZ ZAKONA O RADNOM OSPOSOBLJAVANJU I ZAPOŠLJAVANJU INVALIDA
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida i lica ometenih
u razvoju (u daljem tekstu: invalidi).
Član 2.
Radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida, u smislu ovog zakona, obuhvata:
1) decu i omladinu ometenu u razvoju koja ne mogu da steknu obrazovanje i vaspitanje

po planovima i programima obrazovanja i vaspitanja za učenike ometene u razvoju;
2) decu i omladinu ometenu u razvoju koja stiču obrazovanje i vaspitanje po planovima i

programima obrazovanja i vaspitanja za učenike ometene u razvoju;
3) invalide rada, po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji ne mogu da se
prekvalifikuju ili dokvalifikuju, odnosno zaposle pod opštim uslovima;
4) invalide s preostalom radnom sposobnošću, koji ne mogu da se obrazuju, odnosno

zaposle pod opštim uslovima.
Utvrđivanje invalidnosti u smislu stava 1. ovog člana vrši se po postupku utvrđenom
zakonom.
IZ ZAKONA O SOCIJALNO-EKONOMSKOM SAVETU

Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u
pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka,
materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova
njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja
kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije i izdavanja časopisa, brošura i drugih
publikacija iz delokruga svog rada.
DALJE TU SU I:
ZAKON O PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA I CLANOVA NJIHOVIH PORODICA
ZAKON O PRAVIMA CIVILNIH INVALIDA RATA
ORGANIZACIONI SISTEM SOCIJALNE ZASTITE ZASTITE
185. Nastanak i razvoj sistema socijalnog osiguranja

551-556
186. Sistem socijalnog osiguranja (sigurnosti)

187. Načela obaveznog socijalnog osiguranja (solidarnost, uzajamnost,
obaveznost, nezastarevanje prava)
188. Dobrovoljno socijalno osiguranje
III. DOBROVOLJNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
Član 16.
Dobrovoljnim penzijskim i invalidskim osiguranjem osiguranici mogu, u skladu sa
posebnim zakonom, obezbediti sebi i članovima svoje porodice veći obim, kao i drugu
vrstu prava od prava utvrđenih ovim zakonom.
Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona mogu, dobrovoljnim penzijskim i
invalidskim osiguranjem, u skladu sa posebnim zakonom, sebi i članovima svoje porodice
obezbediti prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje mogu organizovati i sprovoditi pravna lica,
u skladu sa posebnim zakonom.
Posebnim zakonom u smislu ovog člana podrazumeva se zakon kojim se uređuje
dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i organizacija i poslovanje investicionih
fondova koji sprovode dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje.
V. DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Član 62.
Zavod može uvesti dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem mogu se osigurati građani koji nisu obavezno

osigurani po ovom zakonu, a osiguranici koji su obavezno osigurani po ovom zakonu
mogu obezbediti prava u većem obimu od obima prava koji se obezbeđuju po ovom
zakonu (pravo na: specijalizovanu rehabilitaciju, izbor specijalizovane zdravstvene
ustanove, ortopedske sprave i pomagala, lečenje u inostranstvu, putni troškovi, naknadu
pogrebnih troškova, veći standard zdravstvenih usluga i dr.), kao i prava koja nisu
utvrđena ovim zakonom, kao: naknada za opremu novorođenog deteta i posmrtna
pomoć.
Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem osiguranici mogu sebe i članove svoje porodice
osigurati i od rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite (participacije).
Sredstva za dobrovoljno zdravstveno osiguranje vode se i koriste odvojeno od sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje bliže uređuje Zavod.
189. Osiguranici i osigurana lica
II. OBAVEZNO PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE
Član 10.
Obavezno osigurana lica (u daljem tekstu: osiguranici), u smislu ovog zakona, jesu:
1) zaposleni (u daljem tekstu: osiguranik zaposleni);
2) lica koja samostalno obavljaju delatnost (u daljem tekstu: osiguranik samostalnih
delatnosti);
3) poljoprivrednici (u daljem tekstu: osiguranik poljoprivrednik).
Ako lice istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova iz stava 1. ovog
člana, osnov osiguranja određuje se na taj način što postojanje osnova osiguranja po
prethodnoj tački isključuje osnov osiguranja iz naredne tačke.
Obaveze za plaćanje doprinosa po osnovu osiguranja utvrđuju se u skladu sa ovim
zakonom.
Član 11.
Osiguranici zaposleni jesu:
1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u preduzeću, drugom pravnom licu,
državnom organu, organu jedinice lokalne samouprave ili kod fizičkih lica (u daljem
tekstu: poslodavac), izuzev lica iz člana 12. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
2) civilna lica na službi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;

3) izabrana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno
naknadu zarade;
4) lica koja su u skladu sa propisima o radu, u radnom odnosu odnosno zaposlena van
prostorija poslodavca;
5) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upućeni na rad u inostranstvo, odnosno

zaposleni u preduzeću koje obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno
osigurana po propisima te zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije
određeno;
6) domaći državljani koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni kod stranih ili
međunarodnih organizacija i ustanova, stranih diplomatskih i konzularnih predstavništava
ili kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije
određeno;
7) domaći državljani zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno osigurani

kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, po
propisima te države, ne mogu ostvariti ili koristiti van njene teritorije;
8) strani državljani i lica bez državljanstva koji su na teritoriji Republike Srbije zaposleni
kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno,
kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i konzularnih
predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim ugovorom;
9) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove, ako nisu
osigurani po drugom osnovu;
10) lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko
omladinskih zadruga a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na godine
života ako nisu na školovanju;
11) lica za čijim je radom prestala potreba, kao i lica kojima je prestalo zaposlenje zbog
stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, dok
ostvaruju novčanu naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju.
Član 12.
Osiguranici samostalnih delatnosti jesu:
1) lica koja, u skladu sa zakonom, samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost,
ako nisu obavezno osigurana po osnovu zaposlenja;
2) lica koja su osnivači, odnosno članovi privrednih društava u skladu sa zakonom, koji u
njima rade, bez obzira da li su u radnom odnosu u privrednom društvu čiji su osnivač
odnosno član;
3) lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu
autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao
ostvaruju naknadu (u daljem tekstu: ugovorena naknada), a nisu osigurani po drugom
osnovu;
4) sveštenici i verski službenici ako nisu obavezno osigurani po osnovu zaposlenja;
5) lica koja su prestala da obavljaju samostalnu delatnost, dok ostvaruju novčanu
naknadu prema propisima o radu i zapošljavanju.
Radom u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se predstavljanje i zastupanje
privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u
registar nadležnog suda, kao i obavljanje poslovodstvenih ovlašćenja i poslova
upravljanja u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava.
Član 13.
Osiguranici - poljoprivrednici jesu lica za koja se, prema zakonu, smatra da se bave
poljoprivredom (poljoprivrednici, članovi domaćinstva poljoprivrednika i članovi
mešovitog domaćinstva), ako nisu: osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih
delatnosti, korisnici penzija i na školovanju.
Domaćinstvom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se zajednica života, privređivanja i
trošenja prihoda ostvarenih radom njenih članova, bez obzira na srodstvo.
Obavezno je osiguran nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno najmanje jedan član
domaćinstva, dok se ostali članovi domaćinstva mogu osigurati pod uslovima propisanim
ovim zakonom.
Član 14.
Svojstvo osiguranika stiče se danom početka a prestaje danom prestanka zaposlenja,
obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih
poslova.
Svojstvo osiguranika utvrđuje se na osnovu prijave na osiguranje, odnosno odjave
osiguranja, u skladu s ovim zakonom.
Svojstvo osiguranika ne može se steći pre navršenih 15 godina života.
Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, svojstvo osiguranika poljoprivrednika može
mirovati najduže pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne
nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s tim što to ne može biti uzastopnih pet godina.
Član 15.
Lica koja nisu obavezno osigurana u smislu ovog zakona, mogu se uključiti u obavezno
osiguranje i obezbediti prava iz ovog osiguranja pod uslovima, u obimu i na način
predviđen ovim zakonom.
Svojstvo osiguranika iz stava 1. ovog člana stiče se i prestaje danom podnošenja
zahteva.
II. OSIGURANA LICA
1. Osiguranici
Član 8.
Obavezno osigurana lica prema ovom zakonu (u daljem tekstu: osiguranici) su:
1) lica zaposlena: u preduzeću, kod drugog pravnog ili fizičkog lica i u državnom organu
(u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca); civilna lica na službi u Vojsci Jugoslavije i
vojnim jedinicama i vojnim ustanovama saveznog ministarstva nadležnog za odbranu;
izabrana ili imenovana lica, ako za taj rad ostvaruju platu, odnosno zaradu;
2) državljani Republike Srbije koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili
međunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih
predstavništava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim
ugovorom nije drukčije određeno;
3) zaposlena lica upućena na rad u inostranstvo, odnosno zaposlena u preduzeću koje
obavlja delatnost ili usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurana po propisima te
zemlje, ili ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno;
3a) državljani Republike Srbije zaposleni u inostranstvu, ako za to vreme nisu obavezno
osigurani kod stranog nosioca osiguranja, ili ako prava iz zdravstvenog osiguranja po
propisima te države, ne mogu ostvarivati ili koristiti van njene teritorije;
4) zaposleni za čijim je radom prestala potreba dok ostvaruju novčanu naknadu prema
propisima o radnim odnosima;
4a) zaposleni koji, u skladu sa propisima o radnim odnosima, koriste neplaćeno odsustvo,
za vreme i u slučajevima utvrđenim zakonom i kolektivnim ugovorom, ako nisu osigurani
po drugom osnovu;
5) lica koja po prestanku radnog odnosa ostvaruju pravo na naknadu zarade po ovom
zakonu;
6) nezaposlena lica dok primaju novčanu naknadu prema propisima o pravima

nezaposlenih lica;
7) korisnici penzije i prava na novčane naknade u vezi sa prekvalifikacijom ili

dokvalifikacijom i zapošljavanjem, koji su ova prava ostvarili prema propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju;
8) osnivači, odnosno vlasnici preduzeća koji u njima nisu zasnovali radni odnos i vlasnici,
odnosno osnivači radnje, koji u njima obavljaju određene poslove, ako nisu osigurani po
drugom osnovu;
9) lica koja u skladu sa zakonom samostalno obavljaju privrednu ili drugu delatnost, kao
osnovno zanimanje (u daljem tekstu: lica koja obavljaju samostalnu delatnost);
10) zemljoradnici koji se bave poljoprivredom, ako nisu osigurani po drugom osnovu;
11) lica koja, u skladu sa propisima o radnim odnosima, obavljaju privremene ili
povremene poslove, kao i određene
poslove van prostorija poslodavca, ako nisu osigurana po drugom osnovu;
12) sveštenici i verski službenici (u daljem tekstu: verski službenici), kao i monasi i
monahinje (u daljem tekstu: lica koja obavljaju verske funkcije);
13) državljani Republike Srbije zaposleni u domaćinstvima državljana Republike Srbije u

radnom odnosu u inostranstvu kod organizacije čije je sedište na teritoriji Republike;
14) državljani Republike Srbije koji primaju penziju ili invalidninu isključivo od inostranog
nosioca osiguranja dok borave na teritoriji Republike Srbije;
15) strani državljani i lica bez državljanstva koja su, na teritoriji Republike Srbije,
zaposleni kod stranih pravnih ili fizičkih lica, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije
određeno, kao i kod međunarodnih organizacija i ustanova i stranih diplomatskih i
konzularnih predstavništava, ako je takvo osiguranje predviđeno međunarodnim
ugovorom;
16) strani državljani koji na teritoriji Republike rade kod domaćih organizacija, odnosno
privatnih poslodavaca na osnovu posebnih ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazuma o
međunarodnoj tehničkoj saradnji, strani državljani za vreme školovanja ili stručnog
usavršavanja na teritoriji Republike.
Osnivaču, odnosno vlasniku radnje iz stava 1. tačka 8. ovog člana prestaje svojstvo
osiguranika po tom osnovu za vreme privremene odjave radnje, ako za to vreme ne
plaća doprinos za zdravstveno osiguranje, sem za vreme trajanja privremene sprečenosti
za rad nastale pre odjave radnje u skladu sa ovim zakonom.
III. LICA KOJIMA SE OBEZBEĐUJU PRAVA IZ ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA U

ODREĐENIM SLUČAJEVIMA
Član 15.
Prava iz zdravstvenog osiguranja utvrđena ovim zakonom, samo za slučaj povrede na
radu i profesionalne bolesti obezbeđuju se:
1) učenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom nalaze na obaveznom

proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi;
2) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju određene poslove na osnovu ugovora o

volonterskom radu, ugovora o dopunskom radu i ugovora o delu;
3) licima koja, u skladu sa zakonom, obavljaju privremene i povremene poslove preko

omladinske i studentske zadruge;
4) licima koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, dokvalifikaciji ili prekvalifikaciji, po

uputu organizacije nadležne za zapošljavanje;
5) učesnicima organizovanih javnih radova i licima koja se nalaze na osposobljavanju i

obučavanju za odbranu;
6) licima koja u skladu sa propisima o radnim odnosima obavljaju privremene ili

povremene poslove, kao i određene poslove van prostorija poslodavca, ako nisu
osiguranici iz člana 8. stav 1. tačka 11) ovog zakona.
Član 16.
Državljani zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju
ostvaruju zdravstvenu zaštitu u obimu koji je utvrđen tim ugovorom.
Troškovi zdravstvene zaštite stranih državljana iz stava 1. ovog člana, ako je
međunarodnim ugovorom utvrđeno recipročno plaćanje, isplaćuju se iz sredstava Zavoda
i budžeta Republike, sa po jednom polovinom.
Troškove zdravstvene zaštite za strane državljane iz stava 1. ovog člana zdravstvenoj
ustanovi plaća Zavod u punom iznosu, s tim što razliku nadoknađuje iz budžeta
Republike.
Troškove zdravstvene zaštite za državljane zemalja sa kojima je zaključen međunarodni
ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrđena naknada stvarnih
troškova, snosi Zavod u celini, a nadoknađuje ih od inostranog nosioca zdravstvenog
osiguranja.
190. Osigurana lica članovi porodice
2. Osigurana lica - članovi porodice
Član 9.
Prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđuju se i članovima porodice lica iz člana 8. tač.
1. do 9. i tač. 11. do 16.
osim članova porodice stranih državljana za vreme školovanja ili stručnog usavršavanja
na teritoriji Republike, kao i članovima domaćinstava lica iz člana 8. tačka 10. ovog
zakona, ako nisu zdravstveno osigurana po svom osnovu.
Članovima porodice, u smislu ovog zakona, smatraju se: bračni drug i deca rođena u
braku ili van braka, usvojena i pastorčad i deca uzeta na izdržavanje (članovi uže
porodice), kao i roditelji, očuh, maćeha, usvojilac, deda, baba, unučad, braća i sestre,
koje osiguranik izdržava.
Domaćinstvom u smislu ovog zakona, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja
sredstava ostvarenih radom njenih članova, bez obzira na srodstvo.
Član 10.
Bračni drug osiguranika ima prava iz zdravstvenog osiguranja dok je u braku sa
osiguranikom.
Razvedeni bračni drug kome je sudskom odlukom utvrđeno pravo na izdržavanje ima
prava iz zdravstvenog osiguranja ako je u momentu razvoda bio stariji od 45 godina
(žena) odnosno 55 godina (muškarac), ili bez obzira na godine života ako mu je u vreme
razvoda utvrđena invalidnost prve kategorije u smislu propisa o penzijskom i invalidskom
osiguranju.
Član 11.
Dete osiguranika ima prava iz zdravstvenog osiguranja do navršene 15. godine života,
odnosno do navršene 26. godine života ako je na redovnom ili vanrednom školovanju ili
na poslediplomskim studijama.
Dete iz stava 1. ovog člana, koje je zbog bolesti prekinulo redovno školovanje ima prava
iz zdravstvenog osiguranja i za vreme trajanja te bolesti, a ako nastavi redovno ili
vanredno školovanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja i posle starosne granice
utvrđene u stavu 1. ovog člana, ali najduže onoliko vremena koliko je trajao prekid
školovanja zbog bolesti. Opravdanost prekida školovanja zbog bolesti ceni lekarska
komisija koja se obrazuje u skladu sa ovim zakonom.
Ako dete iz stava 1. ovog člana postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu
propisa o invalidskom osiguranju pre nego što isteknu rokovi za redovno ili vanredno
školovanje ima prava iz zdravstvenog osiguranja i za vreme dok takva nesposobnost
traje.
Dete iz stava 1. ovog člana koje postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu
propisa o invalidskom osiguranju i posle uzrasta utvrđenog u stavu 1. ovog člana ima
prava iz zdravstvenog osiguranja dok takva nesposobnost traje ako ga osiguranik
izdržava zbog toga što nema sopstvenih prihoda za izdržavanje.
Član 12.
Unučad, braća i sestre, deca bez roditelja i deca za koje je organ starateljstva utvrdio da
su bez roditeljskog staranja imaju prava iz zdravstvenog osiguranja ako ih osiguranik
izdržava.
Deca koja imaju jednog ili oba roditelja imaju prava iz zdravstvenog osiguranja kao deca
koju je osiguranik uzeo na izdržavanje ako roditelji zbog svog zdravstvenog stanja ili
drugih okolnosti nisu u mogućnosti da privređuju, odnosno da se staraju o deci i da ih
izdržavaju. Zdravstveno stanje roditelja utvrđuje lekarska komisija utvrđena ovim
zakonom, a postojanje drugih okolnosti zbog kojih roditelji nisu u mogućnosti da se
staraju o deci i da ih izdržavaju - organ starateljstva.
Deca iz st. 1. i 2. ovog člana imaju prava iz zdravstvenog osiguranja pod uslovima
utvrđenim u članu 14. ovog zakona.
Član 13.
Roditelji, očuh i maćeha, usvojilac, koje osiguranik izdržava zbog toga što nemaju
dovoljno sredstava za izdržavanje imaju prava iz zdravstvenog osiguranja: ako su navršili
50 godina (majka), odnosno 60 godina (otac), ili ako su mlađi, ali su nesposobni za
privređivanje, a ta nesposobnost odgovara invalidnosti prve kategorije u smislu propisa o
invalidskom osiguranju.
Deda i baba osiguranika imaju prava iz zdravstvenog osiguranja pod uslovima iz stava 1.
ovog člana.
Član 14.
Članovi porodice iz čl. 12. i 13. ovog zakona imaju prava iz zdravstvenog osiguranja ako
ih osiguranik izdržava zato što nemaju sopstvenih sredstava dovoljnih za izdržavanje,
pod uslovom da prava iz zdravstvenog osiguranja ne ostvaruju po drugom osnovu.
Smatra se da član porodice nema dovoljno sredstava za izdržavanje ako nema
sopstvenih prihoda ili njegovi prihodi ne prelaze 50% od prosečne zarade radnika na
teritoriji opštine, odnosno grada Beograda u prethodnoj kalendarskoj godini.
3. Porodična penzija
Član 27.
Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice:
1) umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio
uslove za invalidsku penziju; ili
2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.
Ako je smrt lica iz člana 17. ovog zakona nastala kao posledica povrede na radu ili
profesionalne bolesti, članovi njegove porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez
obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.
Član 28.
Članovima porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava iz člana 27. ovog
zakona smatraju se:
1) bračni drug;
2) deca (rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je osiguranik, odnosno
korisnik prava izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca
koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je
osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao);
3) roditelji (otac i majka, očuh i maćeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnik
prava izdržavao.
Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako mu je
sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.
Član 29.
Udova stiče pravo na porodičnu penziju:
1) ako je do smrti bračnog druga, navršila 48 godina života; ili
2) ako je, do smrti bračnog druga, ili u roku od jedne godine od dana smrti bračnog
druga, postala potpuno nesposobna za rad; ili
3) ako je, posle smrti bračnog druga, ostalo jedno dete ili više dece koja imaju pravo na
porodičnu penziju po tom bračnom drugu, a udova obavlja roditeljsku dužnost prema toj
deci. Udova koja u toku trajanja prava prema tom osnovu postane potpuno nesposobna
za rad, zadržava pravo na porodičnu penziju dok postoji ta nesposobnost.
Udova koja do smrti bračnog druga, nije navršila 48 godina života ali je navršila 43
godine života, stiče pravo na porodičnu penziju kad navrši 48 godina života.
Udova koja u toku trajanja prava na porodičnu penziju stečenog na način iz stava 1. tač.
2) i 3) ovog člana navrši 48 godina života, trajno zadržava pravo na porodičnu penziju.
Udova kojoj pravo na porodičnu penziju prestane pre navršene 48, ali posle navršene 43
godine života može ponovo ostvariti pravo kad navrši 48 godina života.
Član 30.
Udovac stiče pravo na porodičnu penziju:
1) ako je do smrti bračnog druga, navršio 53 godine života, ili
druga, postao potpuno nesposoban za rad; ili
porodičnu penziju po tom bračnom drugu, a udovac obavlja roditeljsku dužnost prema toj
deci. Udovac koji u toku trajanja prava po tom osnovu postane potpuno nesposoban za
rad, zadržava pravo na porodičnu penziju dok postoji ta nesposobnost.
Udovac koji u toku trajanja prava na porodičnu penziju stečenog na način iz stava 1. tač.
2) i 3) ovog člana navrši 53 godine života, trajno zadržava pravo na porodičnu penziju.
Član 31.
Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do navršenih 15 godina života.
Posle navršenih 15 godina života dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada
do završetka školovanja, ali najdocnije do navršenih:
1) 20 godina života, ako pohađa srednju školu;
2) 23 godine života, ako pohađa višu školu;
3) 26 godina života, ako pohađa fakultet.
Dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada dok traje nesposobnost za
samostalan život i rad, nastala do uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na
porodičnu penziju.
samostalan život i rad, nastala posle uzrasta do koga se deci obezbeđuje pravo na
porodičnu penziju, a pre smrti osiguranika odnosno korisnika prava, pod uslovom da ga
je osiguranik odnosno korisnik prava izdržavao do svoje smrti.
Detetu kome je školovanje prekinuto zbog bolesti, pravo na porodičnu penziju pripada i
za vreme bolesti do navršenih godina života iz stava 2. tač. 1) do 3) kao i iznad tih
godina, ali najviše za onoliko vremena koliko je zbog bolesti izgubilo od školovanja.
Invalidno dete, u skladu sa propisima o razvrstavanju dece ometene u razvoju i dete iz
stava 4. ovog člana, stiče pravo na porodičnu penziju i posle prestanka zaposlenja,
odnosno obavljanja samostalne delatnosti.
191. Osigurani rizici i osigurani slučajevi

192. Pojam zdravstvene zaštite (zakonska definicija i zdravstvena zaštita
kao opšti interes)
570-571
193. Specifična zdravstvena zaštita

STR. 572
194. Prijava zdravstvenog osiguranja i isprave kojima se dokazuje

svojstvo osiguranika
Str. 577
195. Zdravstvene ustanove i zdravstvena zaštita

Str. 577-578
196. Ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu

Str 581.
197. Nadležnost organa i stručno-medicinskih organa

Str 581-582
198. Profesionalna tajna

Str 582
199. Zdravstveni radnici (Hipokratova zakletva)

Str 583-584
200. Osnovna prava iz zdravstvenog osiguranja

588.
201. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad
B) Naknada zarade
1. Slučajevi i uslovi za sticanje prava na naknadu zarade
Član 29.
Pravo na naknadu zarade imaju osiguranici:
1) zaposleni iz člana 8. tač. 1) do 3) ovog zakona;
2) vlasnici, odnosno osnivači radnje koji istovremeno u njima obavljaju određene poslove
i lica koja obavljaju samostalnu delatnost iz člana 8. tač. 8) i 9) ovog zakona;
3) sveštenici i verski službenici iz člana 8. tačka 12) ovog zakona.
Član 30.
Naknada zarade pripada osiguranicima iz člana 29. ovog zakona ako su:
1) usled bolesti ili povrede privremeno nesposobni za rad;
2) sprečeni da rade zbog medicinskog ispitivanja;
3) izolovani kao kliconoše ili zbog pojave zaraze u njihovoj okolini;
4) određeni da neguju obolelog člana uže porodice pod uslovima utvrđenim ovim
zakonom;
5) sprečeni da rade zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa;
6) određeni za pratioca bolesnika upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto,
odnosno dok borave kao pratilac u stacionaru, u skladu sa opštim aktom Zavoda;
7) sprečeni da rade zbog održavanja trudnoće.
Član 31.
Kada organ za ocenu radne sposobnosti, odnosno privremene sprečenosti za rad u toku
lečenja zaposlenog iz člana 29. tačka 1. ovog zakona koji prima naknadu zarade utvrdi
da je njegovo zdravstveno stanje poboljšano i da bi rad bio koristan za brže
uspostavljanje pune radne sposobnosti, može odrediti da zaposleni određeno vreme radi
sa skraćenim radnim vremenom, a najmanje četiri sata dnevno. Ovakav rad sa
skraćenim radnim vremenom može trajati najduže tri meseca neprekidno ili sa prekidima
u toku jedne godine. Organizacija, odnosno poslodavac kod koga je zaposleni u radnom
odnosu dužan je da zaposlenom obezbedi rad sa skraćenim radnim vremenom.
Član 32.
Naknada zarade osiguraniku iz člana 29. ovog zakona zbog nege obolelog člana uže
porodice mlađeg od 15 godina pripada najduže do 15 dana, a ako je oboleli član uže
porodice stariji od 15 godina najduže do 7 dana.
Naknada zarade pripada osiguraniku iz člana 29. ovog zakona i kada lekarska komisija u
slučaju težeg oboljenja utvrdi potrebu nege člana uže porodice mlađeg od 3 godine u
trajanju najviše do 4 meseca, za dete starije od 3 godine a mlađe od 15 godina do 60
dana, a za člana uže porodice starijeg od 15 godina do 30 dana.
Naknada iz stava 2. ovog člana može se odobriti za svaki slučaj akutnog oboljenja, a
jednom godišnje kod hroničnog oboljenja.
Naknada iz st. 1. i 2. ovog člana za negu deteta pripada pod uslovom da su oba roditelja
zaposlena, odnosno da obavljaju samostalnu delatnost na osnovu koje su osigurani ili da
dete ima samo jednog roditelja, kao i kada jedan od roditelja nije zaposlen, odnosno ne
obavlja samostalnu delatnost, ali je iz zdravstvenih razloga sprečen da neguje obolelo
dete.
Član 33.
Naknada zarade u skladu sa ovim zakonom, pripada od prvog dana te sprečenosti i za
sve vreme njenog trajanja, ali samo za vreme za koje bi osiguranik primao zaradu,
odnosno naknadu zarade zbog rada sa skraćenim radnim vremenom i naknadu zbog
manje zarade na drugom odgovarajućem poslu u skladu sa propisima o penzijskom i
invalidskom osiguranju, da nije nastupila privremena sprečenost za rad.
Organ za ocenu radne sposobnosti utvrđuje trajanje privremene sprečenosti za rad.
Pravo na naknadu zarade prestaje i kada rešenje o utvrđenoj invalidnosti prema
propisima o invalidskom osiguranju postane pravosnažno.
Član 34.
U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a
najkasnije po isteku jedne godine neprekidne nesposobnosti za rad, Zavod je dužan da
radnika sa potrebnom medicinskom dokumentacijom uputi nadležnom organu za ocenu
radne sposobnosti, odnosno invalidnosti prema propisima o penzijskom i invalidskom
osiguranju.
Kada je radnik u toku privremene sprečenosti za rad upućen organu iz stava 1. ovog
člana Zavod mu isplaćuje naknadu zarade na svoj teret do dana utvrđivanja invalidnosti,
a najduže 60 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka u odgovarajućoj
organizaciji penzijskog i invalidskog osiguranja, a posle toga dana na teret nadležne
organizacije za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Potraživanje isplaćene naknade zarade od nadležne organizacije za penzijsko i invalidsko
osiguranje iz stava 2. ovog člana dospeva isplatom naknade osiguraniku, a povraćaj
isplaćene naknade vrši se prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima koje se
odnose na ispunjenje novčanih potraživanja.
Organizacija penzijskog i invalidskog osiguranja je dužna da obavesti Zavod o nalazu
invalidske komisije povodom ocene radne sposobnosti osiguranika u roku od sedam dana
od dana izvršene ocene.
Ugovorom između Zavoda i nadležne organizacije penzijskog i invalidskog osiguranja
uređuju se pitanja u vezi sa upućivanjem radnika na ocenu radne sposobnosti, isplatu
naknada zarade i druga pitanja od zajedničkog interesa.
Član 35.
Osiguraniku ne pripada naknada zarade:
1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad,
2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovao akutnim pijanstvom,
3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad,
4) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću
kojom ostvaruje prihod,
5) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju, osim ako za lečenje nije
potreban pristanak predviđen ovim zakonom ili posebnim propisima,
6) ako se bez opravdanog razloga ne javi lekaru za ocenu sposobnosti ili se ne odazove
na lekarski, odnosno komisijski pregled.
Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana kada su utvrđene okolnosti iz stava 1.
ovog člana sve dok traju one ili njihove posledice.
Naknada zarade ne pripada licima na izdržavanju kazne zatvora i licima prema kojima se
sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj
ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi.
Ako se činjenice iz stava 1. ovog člana utvrde posle ostvarivanja prava na naknadu
osiguranika, isplata naknade se obustavlja.
Član 36.
Osiguraniku vlasniku radnje iz člana 8. tačka 8. ovog zakona ne pripada naknada zarade
ako za vreme privremene sprečenosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje
delatnosti.
U slučaju iz stava 1. ovog člana osiguraniku vlasniku radnje koji zapošljava jednog ili više
radnika pripada 50% od naknade zarade koja bi mu pripala da je odjavio radnju.
Član 37.
Osiguraniku koji u roku od 15 dana od dana prestanka privremene sprečenosti za rad
postane privremeno nesposoban za rad od iste bolesti ili narednog dana od drugog
uzroka sprečenosti za rad, računa se ta sprečenost kao produženje ranije sprečenosti za
rad u pogledu osnova za naknadu, visine naknade i isplatioca.
2. Osnov za naknadu zarade
Član 38.
Osnov za utvrđivanje naknade zarade (u daljem tekstu: osnov za naknadu) za
osiguranike iz člana 29. tačka 1) ovog zakona, čini zarada utvrđena u skladu sa
zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu, koju bi osiguranik ostvario u mesecu za koji
se isplaćuje naknada zarade da nije nastupila privremena sprečenost za rad, kao i
naknada zarade zbog rada sa skraćenim radnim vremenom, odnosno naknada zarade
zbog rada na drugom odgovarajućem poslu u skladu sa propisima o penzijskom i
invalidskom osiguranju.
U osnov za naknadu zarade ne ulazi naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za
rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom, naknada troškova u skladu sa propisima o radu
i druga primanja koja nemaju karakter zarade u skladu sa propisima o radu, opštim
aktom ili ugovorom o radu.
Član 39.
(Brisan)
Član 40.
(Brisan)
Član 41.
Osiguraniku koji je pre nastupanja privremene sprečenosti za rad radio u dve ili više
organizacija, odnosno radio u organizaciji i obavljao samostalnu delatnost, osnov za
naknadu se utvrđuje prema ukupnoj zaradi ostvarenoj prema svim tim osnovima.
Član 42.
Osiguraniku iz člana 29. tač. 2) i 3) ovog zakona osnov za naknadu čini prosečna
mesečna osnovica na koju se plaćaju doprinosi za obavezno zdravstveno osiguranje
utvrđena u kalendarskom tromesečju koje prethodi tromesečju u kome je nastupio slučaj
po kome se stiče pravo na naknadu, a ako je u prethodnom tromesečju bio osiguran
kraće, osnov za naknadu čini ta osnovica utvrđena prema vremenu za koje je bio
osiguran u prethodnom tromesečju.
Ako osiguranik iz stava 1. ovog člana u prethodnom tromesečju nije obavljao delatnost,
odnosno versku funkciju, osnov za utvrđivanje naknade čini osnovica iz stava 1. ovog
člana utvrđena za tekuće kalendarsko tromesečje.
Član 43.
Ako privremena sprečenost za rad osiguranika iz člana 29. tač. 2) i 3) ovog zakona traje
duže od punog kalendarskog meseca, osnov za naknadu za svaki naredni mesec
privremene sprečenosti za rad usklađuje se prema kretanju prosečne mesečne zarade po
zaposlenom na teritoriji Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog
organa nadležnog za poslove statistike.
3. Iznos naknade zarade
Član 44.
Naknada zarade koja se obezbeđuje iz sredstava Zavoda u slučajevima iz člana 30. ovog
zakona iznosi 65% od osnova za naknadu i ne može biti niža od minimalne zarade
utvrđene u skladu sa zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, naknada zarade koja se obezbeđuje iz sredstava Zavoda
iznosi 100% od osnova za naknadu i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u
skladu sa zakonom, u slučajevima kada je uzrok sprečenosti za rad:
1) povreda na radu i profesionalna bolest,
2) dobrovoljno davanje tkiva i organa, i
3) održavanje trudnoće.
Član 45.
Visina naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava u slučajevima iz
člana 30. ovog zakona utvrđuje se u skladu sa propisima o radu i ovim zakonom.
Visina naknade zarade koju obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava za slučajeve iz
člana 44. stav 2. ovog zakona iznosi 100% od osnova za naknadu i me može biti niža od
minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom.
Član 45a
Zaposleni koji je privremeno sprečen za rad za vreme dok njegov poslodavac
zaposlenima privremeno ne isplaćuje zarade, ima pravo na naknadu zarade u iznosu
minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Ako poslodavac naknadno isplati
zarade zaposlenima, naknada se određuje u skladu sa ovim zakonom.
Član 46.
(Brisan)
Član 47.
Naknada zarade utvrđena u skladu sa ovim zakonom, koja se obezbeđuje iz sredstava
Zavoda za osiguranike iz člana 29. tač. 2) i 3) ovog zakona, osim za slučajeve iz člana
44. stav 2. ovog zakona, ne može biti veća od 65% od prosečne osnovice na koju je
osiguranik plaćao doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje u prethodnom
kalendarskom polugođu.
Za slučajeve iz člana 44. stav 2. ovog zakona, naknada zarade ne može biti veća od
prosečne osnovice na koju je osiguranik plaćao doprinos za obavezno zdravstveno
osiguranje u prethodnom kalendarskom polugođu.
Član 48.
Osiguraniku koji za vreme privremene sprečenosti za rad radi sa skraćenim radnim
vremenom (član 31. ovog zakona), naknada zarade pripada srazmerno vremenu
provedenom na radu prema punom radnom vremenu.
Član 49.
Osiguraniku koji je za vreme korišćenja prava na naknadu zarade udaljen iz organizacije
u vezi sa pokrenutim krivičnim ili disciplinskim postupkom ili je stavljen u pritvor,
naknada zarade se umanjuje srazmerno umanjenju u tim slučajevima naknade zarade po
propisima o radnim odnosima.
Ako krivični postupak protiv osiguranika iz stava 1. ovog člana bude obustavljen
pravosnažnom sudskom odlukom ili ako bude oslobođen optužbe ili je optužba protiv
njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti, i ako osiguraniku ne bude izrečena mera koja
se može izreći za težu povredu radne dužnosti, isplatiće mu se obustavljeni deo naknade
ličnog dohotka.
4. Obezbeđivanje i isplata naknade
Član 50.
Naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 30. ovog zakona, za
prvih 30 dana sprečenosti za rad obezbeđuje poslodavac iz svojih sredstava, a posle toga
dana Zavod, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
Naknada zarade na teret Zavoda obezbeđuje se od prvog dana sprečenosti za rad
osiguraniku sprečenom za rad zbog dobrovoljnog davanja tkiva ili organa i osiguraniku
majci, odnosno ocu, usvojiocu ili drugom licu koje se stara o detetu, za vreme
privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od tri godine.
Član 51.
Organizacija isplaćuje i naknadu zarade zaposlenim koja se obezbeđuje iz sredstava
Zavoda, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Organizacija vrši obračun naknade zarade iz stava 1. ovog člana u skladu sa ovim
zakonom i dostavlja ga Zavodu.
Zavod utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od pet
dana od dana prijema obračuna iz stava 2. ovog člana prenosi odgovarajući iznos
sredstava na poseban račun organizacije.
Sredstva iz stava 3. ovog člana koja ne isplati osiguraniku u roku od 30 dana od dana
njihovog prijema organizacija je dužna da vrati Zavodu sa kamatom za koju su uvećana
dok su se nalazila na računu organizacije.
Sredstva iz stava 3. ovog člana ne mogu biti predmet izvršenja, osim za svrhu iz stava 1.
ovog člana.
Naknadu zarade zaposlenim kod privatnog poslodavca, kao i osiguranicima iz člana 29.
tač. 2. i 3. ovog zakona, koja se obezbeđuje iz sredstava Zavoda, isplaćuje Zavod.
Zavod isplaćuje i naknadu zarade zaposlenim u organizaciji koja na području zavoda
nema žiro račun, a koja se po odredbama ovog zakona obezbeđuje iz sredstava Zavoda.
Organizacija ili privatni poslodavac može iz svojih sredstava isplatiti naknadu zarade
svojim zaposlenim i kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava Zavoda, s tim da je
Zavod dužan da im isplaćene iznose naknadi u roku od 15 dana.
202. Pravo na nankadu putnih troškova
V) Naknada troškova prevoza
Član 52.
Naknada troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite obezbeđuje se
osiguranicima iz člana 8. ovog zakona i članovima njihovih porodica, kao i pratiocu u
slučaju potrebe, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Naknada troškova prevoza pripada osiguranom licu kada je od izabranog lekara,
zdravstvene ustanove ili nadležne lekarske komisije upućen ili pozvan u drugo mesto u
vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zaštite ili radi ocene privremene sprečenosti za rad.
Naknada troškova prevoza pripada ako osigurano lice ostvaruje zdravstvenu zaštitu, u
skladu sa ovim zakonom, u drugom mestu koje je udaljeno najmanje 30 km od njegovog
mesta stanovanja.
Izuzetno od odredaba stava 3. ovog člana, osiguranom licu upućenom na hemodijalizu,
odnosno detetu osiguranika upućenom na logopedske vežbe ili vežbe kod očnog lekara,
pripadaju troškovi prevoza u istom ili drugom mestu nezavisno od udaljenosti.
Član 53.
Osigurana lica imaju pravo na naknadu troškova prevoza prema najkraćoj relaciji u visini
cene koštanja drugog razreda voza ili prevozne cene autobusa.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, uzimajući u obzir prirodu oboljenja ili povrede naknada
troškova prevoza pripada i za druga sredstva javnog saobraćaja ako je takav prevoz
neophodan.
Kao prevozno sredstvo osigurano lice može da koristi, po nalogu lekarske komisije,
sanitetska kola (kola za hitnu pomoć), a ako mu se i pored utvrđene neophodnosti ne
mogu obezbediti sanitetska kola, naknadiće mu se stvarni troškovi prevoza, ali najviše do
iznosa 15% od cene jednog litra benzina za svaki pređeni kilometar.
Član 54.
U slučajevima u kojima po odredbama ovog zakona pripada naknada troškova prevoza
osigurana lica mogu na relacijama na kojima ne postoji organizovani javni saobraćaj
koristiti privatno prevozno sredstvo (automobil i sl.) samo u hitnim i medicinski
opravdanim slučajevima.
Naknada prevoza iz stava 1. ovog člana pripada u visini stvarnih troškova, a iznosi
najviše 15% od cene jednog litra benzina za svaki pređeni kilometar.
Ukoliko privatno prevozno sredstvo osigurano lice upotrebi na relaciji gde postoji
sredstvo javnog saobraćaja koje je moglo biti s obzirom na prirodu bolesti i hitnost
slučaja korišćeno, naknada za prevoz pripada u visini cene prevoza sredstvom javnog
saobraćaja.
Član 55.
Osigurano lice koje se za vreme boravka u drugom mestu (službeni put, godišnji odmor i
sl.) razboli, odnosno povredi nema pravo na naknadu troškova prevoza za povratak u
mesto zaposlenja odnosno prebivališta, sem ako postoji potreba posebnog prevoza.
Član 56.
Ako osigurano lice po drugim propisima ima pravo na besplatan prevoz, ne pripada mu
naknada troškova prevoza, a ako ima pravo na prevoz sa popustom, pripada mu deo
naknade u visini razlike do pune cene koštanja prevoza.
Član 57.
Osiguranom licu može biti određen pratilac za vreme putovanja ili za vreme putovanja i
boravka u drugom mestu, ako je to neophodno.
Kada je osiguranom licu određen pratilac, pratiocu pripada naknada troškova prevoza
pod istim uslovima koji važe za obolelo osigurano lice.
Pratiocu pripada naknada troškova prevoza i kada se sam vraća u svoje mesto
prebivališta odnosno boravka, ili odlazi u drugo mesto, radi praćenja osiguranog lica.
Ako se na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto upućuje dete, smatra se da je
pratilac za vreme putovanja potreban ako je dete mlađe od 18 godina.
Član 58.
Osiguranom licu može pre putovanja da se isplati akontacija troškova prevoza.
Iznos akontacije iz stava 1. ovog člana utvrđuje se prema odobrenom prevoznom
sredstvu.
Osigurano lice je dužno da pravda uzetu akontaciju u roku od 10 dana od dana završenog
putovanja, a ukoliko ne opravda akontaciju u tom roku, dužno je da primljeni iznos vrati.
203. Pravo na naknadu pogrebnih troškova
G) Naknada pogrebnih troškova

Član 59.
U slučaju smrti osiguranika iz člana 8. tač. 1. do 7. ovog zakona i članova njihovih
porodica, licu koje izvrši sahranu pripada naknada pogrebnih troškova.
Naknada pogrebnih troškova pripada u visini od 50% od prosečne mesečne zarade po
zaposlenom na teritoriji Republike, u pretposlednjem mesecu u odnosu na dan sahrane,
utvrđene prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Kada se umrlo lice prevozi iz mesta u kome je umrlo u drugo mesto radi sahrane, a ovo
mesto je udaljeno više od 100 km od mesta prebivališta, iznos naknade iz stava 2. ovog
člana uvećava se za 50%, a u slučaju prevoza umrlog lica iz inostranstva ili njegove
sahrane u inostranstvu - ova naknada se uvećava za 100%.
D) Dospelost prava i rok u kome se mogu ostvarivati prava
Član 60.
Naknada zarade dospeva istekom poslednjeg dana za koji osiguraniku pripada naknada
ako privremena sprečenost za rad traje kraće od jednog meseca, a ako traje jedan
mesec ili duže, istekom poslednjeg dana u mesecu za svaki mesec u kome pripada
naknada zarade.
Naknada troškova prevoza dospeva za isplatu danom završenog putovanja u vezi sa
lečenjem.
Naknada pogrebnih troškova dospeva za isplatu sledećeg dana nakon izvršene sahrane.
Član 61.
Zahtev za ostvarivanje novčanih na knada i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja
može se podneti u roku od tri godine od dana dospelosti prava.
204. Postupak ostvarivanja prava (isplata dospelih potraživanja)
D) Dospelost prava i rok u kome se mogu ostvarivati prava
Član 60.
Naknada zarade dospeva istekom poslednjeg dana za koji osiguraniku pripada naknada
ako privremena sprečenost za rad traje kraće od jednog meseca, a ako traje jedan
mesec ili duže, istekom poslednjeg dana u mesecu za svaki mesec u kome pripada
naknada zarade.
Naknada troškova prevoza dospeva za isplatu danom završenog putovanja u vezi sa
lečenjem.
Naknada pogrebnih troškova dospeva za isplatu sledećeg dana nakon izvršene sahrane.
Član 61.
Zahtev za ostvarivanje novčanih na knada i drugih prava iz zdravstvenog osiguranja
može se podneti u roku od tri godine od dana dospelosti prava.
3. Ostvarivanje novčanih naknada
Član 87.
O pravu na naknadu zarade rešava poslodavac ako se naknada isplaćuje na teret
poslodavca, a filijala Zavoda ako se naknada isplaćuje na teret Zavoda.
Naknada zarade isplaćuje se na osnovu podnetih dokaza, bez podnošenja zahteva.
Na zahtev osiguranika poslodavac, odnosno filijala Zavoda, su dužni da mu izdaju
rešenje.
Član 88.
Naknada zarade utvrđena u skladu sa ovim zakonom može biti predmet izvršenja i
obezbeđenja samo za potraživanja izdržavanja koje je utvrđeno sudskom odlukom ili
sudskim poravnanjem.
Član 89.
Naknada zarade se isplaćuje na osnovu izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad
(doznaka) izdatog od strane stručno-medicinskog organa u postupku.
Ocenu privremene sprečenosti za rad vrši stručno-medicinski organ u postupku, prema
mestu rada osiguranika.
Ako ocenu privremene sprečenosti za rad zbog hitnosti slučaja i težine oboljenja nije
cenio organ iz stava 2. ovog člana, o naknadi zarade za to vreme odlučuje filijala Zavoda,
odnosno poslodavac na osnovu naknadne ocene organa iz stava 2. ovog člana.
Član 90.
Lekar pojedinac vrši ocenu privremene sprečenosti za rad do 14 dana te sprečenosti, a
od 15-tog do 30-tog dana - lekar pojedinac po pribavljenom mišljenju lekara specijaliste
iz određene oblasti, odnosno kolegijuma lekara, odnosno lekarska komisija.
Ocenu privremene sprečenosti za rad posle 30-tog dana vrši lekarska komisija.
Privremenu sprečenost za rad osiguranika na stacionarnom lečenju vrši lekar pojedinac.
Član 91.
Ocenu privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice vrši lekar pojedinac
do sedam dana te sprečenosti, a za negu deteta mlađeg od 15 godina do 15 dana.
Lekarska komisija ceni privremenu sprečenost za rad zbog nege člana uže porodice posle
rokova iz stava 1. ovog člana.
205. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje
V. DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Član 62.
Zavod može uvesti dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem mogu se osigurati građani koji nisu obavezno
osigurani po ovom zakonu, a osiguranici koji su obavezno osigurani po ovom zakonu
mogu obezbediti prava u većem obimu od obima prava koji se obezbeđuju po ovom
zakonu (pravo na: specijalizovanu rehabilitaciju, izbor specijalizovane zdravstvene
ustanove, ortopedske sprave i pomagala, lečenje u inostranstvu, putni troškovi, naknadu
pogrebnih troškova, veći standard zdravstvenih usluga i dr.), kao i prava koja nisu
utvrđena ovim zakonom, kao: naknada za opremu novorođenog deteta i posmrtna
pomoć.
Dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem osiguranici mogu sebe i članove svoje porodice
osigurati i od rizika plaćanja učešća u troškovima zdravstvene zaštite (participacije).
Sredstva za dobrovoljno zdravstveno osiguranje vode se i koriste odvojeno od sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje bliže uređuje Zavod.
206. Naknada štete iz zdravstvenog osiguranja

X. NAKNADA ŠTETE U SPROVOĐENJU ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Član 113.
Osiguranik kome je na teret Zavoda izvršena isplata na koju nije imao pravo, dužan je da
vrati primljeni iznos:
1) ako je na osnovu netačnih podataka za koje je znao ili morao znati da su netačni ili na
drugi protivpravan način ostvario iz zdravstvenog osiguranja neko pravo, odnosno
primanje na koje nije imao pravo ili ga je ostvario u većem obimu nego što mu pripada;
2) ako je ostvario neko primanje usled toga što nije prijavio nastale promene koje utiču
na gubitak ili obim nekog prava, a znao je ili je morao znati za te promene;
3) ako je primio novčane isplate u iznosu većem od onoga koji mu je određen rešenjem.
Rokovi zastarelosti potraživanja iz tač. 1. do 3. stava 1. ovog člana počinju teći od dana
kada je u upravnom postupku postalo konačno rešenje kojim je utvrđeno da isplaćeno
primanje ne pripada ili pripada u manjem obimu (stav 1. tač. 1. i 2. ovog člana),
odnosno od dana kada je izvršena poslednja nepravilna isplata (stav 1. tačka 3. ovog
člana).
Član 114.
Zavod ima pravo da zahteva naknadu štete od lica koje je prouzrokovalo bolest, povredu
ili smrt osiguranika.
Za štetu koju je Zavodu u slučajevima iz stava 1. ovog člana prouzrokovao radnik na
radu ili u vezi sa radom, odgovara organizacija, odnosno poslodavac u kojoj, odnosno
kod koga radnik radi u trenutku prouzrokovanja štete.
Zavod ima pravo, u slučajevima iz stava 2. ovog člana, da zahteva naknadu štete i
neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno.
Član 115.
Zavod ima pravo da zahteva naknadu štete od organizacije, odnosno poslodavca ako su
bolest, povreda ili smrt osiguranika nastali usled toga što nisu sprovedene mere zaštite
na radu ili druge mere za zaštitu građana.
Zavod ima pravo da zahteva naknadu štete od organizacije, odnosno poslodavca i kada
je šteta nastala usled toga što je radnik stupio na rad bez propisanog prethodnog
zdravstvenog pregleda, a kasnije se utvrdi zdravstvenim pregledom da radnik prema
svom zdravstvenom stanju nije bio sposoban za rad na određenom poslu.
Član 116.
Zavod ima pravo da zahteva naknadu štete od organizacije, odnosno poslodavca:
1) ako je šteta nastala usled toga što nisu dati podaci ili što su dati neistiniti podaci o
činjenicama od kojih zavisi sticanje ili određivanje prava;
2) ako je isplata izvršena na osnovu neistinitih podataka u prijavi o stupanju radnika na
posao ili što nije podnesena prijava o promenama koje utiču na gubitak ili obim prava ili
ako je prijava podnesena posle propisanog roka.
Zavod ima pravo da zahteva naknadu štete od osiguranika koji je dužan sam da podnosi
prijave ili da daje određene podatke u vezi sa zdravstvenim osiguranjem, ako je šteta
nastala usled toga što prijava nije podneta ili nisu dati podaci ili su dati neistiniti podaci.
Član 117.
Zavod ima pravo da zahteva naknadu štete od lekara koji nezakonito utvrdi sprečenost
za rad osiguranika, ako je zbog toga Zavod isplatio naknadu ličnog dohotka.
Ako je šteta iz stava 1. ovog člana nastala zbog nezakonitog rada lekarske komisije za
štetu odgovaraju članovi lekarske komisije.
Zavod ima pravo na naknadu štete od lekara, odnosno organizacije koja obavlja
zdravstvenu službu, ako mu nastane šteta zbog nepravilnog lečenja osiguranika.
Član 118.
Visina naknade štete utvrđuje se prema troškovima lečenja i drugim troškovima s tim u
vezi, novčanim naknadama isplaćenim osiguraniku po odredbama ovog zakona i drugim
davanjima na teret Zavoda.
Pri utvrđivanju visine štete ne uzimaju se u obzir iznosi plaćenog doprinosa za
zdravstveno osiguranje.
Član 119.
Zavod ima pravo da zahteva naknadu štete i neposredno od zajednice osiguranja imovine
i lica koja je nastala upotrebom motornog vozila.
Član 120.
Po odredbama čl. 113. do 119. ovog zakona naknadu štete može zahtevati i organizacija
i drugi poslodavac koji pretrpi štetu u sprovođenju zdravstvenog osiguranja svojih
radnika, kao i drugi nosioci zdravstvenog osiguranja.
Na naknadu štete Zavodu, organizacijama, poslodavcima i drugim nosiocima
zdravstvenog osiguranja koju pretrpe u sprovođenju zdravstvenog osiguranja primenjuju
se odredbe Zakona o obligacionim odnosima.
Član 121.
Kada Zavod utvrdi da mu je u sprovođenju zdravstvenog osiguranja prouzrokovana šteta
pozvaće štetnika da u određenom roku naknadi štetu.
Ako u ostavljenom roku šteta ne bude naknađena, zahtev za naknadu štete Zavod može
ostvariti tužbom kod nadležnog suda.
207. Prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja
V. PRAVA IZ PENZIJSKOG I INVALIDSKOG OSIGURANJA
Član 18.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:
1) za slučaj starosti - pravo na starosnu penziju;
2) za slučaj invalidnosti - pravo na invalidsku penziju;
3) za slučaj smrti:
(1) pravo na porodičnu penziju;

(2) pravo na naknadu pogrebnih troškova;
4) za slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnom
bolešću - pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje. Nije greska sto nema pod 3
208. Prava za slučaj opasnosti od nastanka invalidnosti
Str 608.
209. Pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje
4. Novčana naknada za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu,

odnosno profesionalnom bolešću
Član 37.
Telesno oštećenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije oštećenje ili
znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, što otežava normalnu
aktivnost organizma i iziskuje veće napore u ostvarivanju životnih potreba, bez obzira na
to da li prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost.
Osiguranik i lice iz člana 17. ovog zakona kod koga telesno oštećenje prouzrokovano
povredom na radu ili profesionalnom bolešću iznosi najmanje 30%, stiče pravo na
novčanu naknadu.
Član 38.
Telesna oštećenja iz člana 37. ovog zakona, kao i procente tih oštećenja utvrđuju
ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za
poslove zdravlja na predlog fonda.
Član 39.
Telesna oštećenja razvrstavaju se prema težini u osam stepena, i to:
Procenat telesnog oštećenja

Stepen
1.
100%
2.
90%
3.
80%
4.
70%
5.
60%
6.
50%
7.
40%
8.
30%
Član 40.
Kada kod osiguranika kod koga je ranije nastalo telesno oštećenje prouzrokovano
povredom na radu ili profesionalnom bolešću ispod 30% dođe do pogoršanja tog telesnog
oštećenja ili nastane nov slučaj telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili
profesionalnom bolešću, tako da ukupno telesno oštećenje iznosi 30% ili više, osiguranik
stiče pravo na novčanu naknadu za telesno oštećenje u odgovarajućem procentu prema
novom stepenu telesnog oštećenja koji se određuje na osnovu novog stanja ukupnog
telesnog oštećenja.
210. Pravo na invalidsku penziju
Član 25.
Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na
invalidsku penziju:
1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću;

2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je
gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje
prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog zakona i da ima navršenih
pet godina staža osiguranja;
Član 19.
Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:
1) kad navrši 63 (muškarac), odnosno 58 (žena) godina života i najmanje 20 godina
penzijskog staža;
staža osiguranja; i
3) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53
godine života.
3) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je
gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje
prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 2) ovog zakona i da ima navršenih
pet godina staža osiguranja, pod uslovom da ne ispunjava uslove za sticanje prava na
starosnu penziju iz člana 19. tačka 1) ovog zakona.
{ Mislim da se moze pod 2) i 3) objediniti recenicom: Ako je invalidnost prouzrokovana

povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre
navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da osiguranik
ima najmanje pet godina radnog staza. }
Član 26.
Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada,
nastala pre navršene 30 godine života stiče pravo na invalidsku penziju:
1) kad je invalidnost nastala do navršene 20 godine života - ako ima godinu dana staža
osiguranja;
2) kad je invalidnost nastala do navršene 25 godine života - ako do nastanka invalidnosti

ima najmanje dve godine staža osiguranja;
3) kad je invalidnost nastala do navršene 30 godine života - ako do nastanka invalidnosti

ima najmanje tri godine staža osiguranja.
211. Pojam invalidnosti
2. Invalidska penzija
Član 21.
Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane 1potpuni gubitak radne sposobnosti
2zbog promena u zdravstvenom stanju 3prouzrokovanih apovredom na radu,
bprofesionalnom bolešću, cpovredom van rada ili dbolešću, 4koje se ne mogu otkloniti
lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Član 22.
Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi
u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je
osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim
dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim
promenama fiziološkog stanja organizma.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana,
koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji
obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen.
koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu
preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na
rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao
isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po
osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana,
koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu
povrede na radu i profesionalne bolesti.
Član 23.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22.
ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;
2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih
zakonom;
3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg
interesa.
Član 24.
Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale u toku
osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim
mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.
Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i
uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog člana,
utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar
nadležan za poslove zdravlja, na predlog fonda.
212. Uzroci nastanka invalidnosti

Član 22.
Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi
u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je
osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim
dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim
promenama fiziološkog stanja organizma.
koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji
obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen.
koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu
preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na
rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao
isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po
osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana,
koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu
povrede na radu i profesionalne bolesti.
Član 23.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22.
ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;
2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih
zakonom;
3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg
interesa.
Član 24.
Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale u toku
osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim
mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.
Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i
uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog člana,
utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar
nadležan za poslove zdravlja, na predlog fonda.
213. Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu

Član 244.
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik
penzije, do donošenja odgovarajućih propisa.
Pravo iz stava 1. ovog člana ostvaruje se pod uslovima utvrđenim propisima, koji su
važili do dana početka primene ovog zakona.
Visina novčane naknade za pomoć i negu drugog lica određuje se u visini iznosa
usklađene novčane naknade za pomoć i negu drugog lica zatečenih korisnika u
Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih.
Novčana naknada za pomoć i negu drugog lica utvrđuje se u mesečnom iznosu i isplaćuje
unazad.
Korisniku koji je smešten u ustanovu socijalne zaštite za smeštaj starih lica obustavlja se
isplata novčane naknade za pomoć i negu.
Pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu ne pripada korisniku prava odnosno
osiguraniku koji ostvaruje pravo na takvu novčanu naknadu po drugom osnovu.
Novčana naknada za pomoć i negu usklađuje se na način koji je ovim zakonom predviđen
za usklađivanje penzija.
214. Pravo na naknadu pogrenih troškova
Pravo na naknadu pogrebnih troškova
Član 41.
U slučaju smrti korisnika penzije, licu koje izvrši sahranu pripada naknada pogrebnih
troškova.
Naknada pogrebnih troškova
Član 75.
Naknada pogrebnih troškova pripada u visini jedne i po prosečne penzije u fondu u
prethodnom kvartalu, u odnosu na dan smrti korisnika.
215. Pravo na starosnu penziju
1. Starosna penzija
Član 19.
Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju:

penzijskog staža;
staža osiguranja; i
3) kad navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53
godine života.
Član 20.
Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, starosna granica za
sticanje prava na starosnu penziju, utvrđena u članu 19. tač. 1) i 2) ovog zakona,
snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za po jednu godinu, i to:
1) za svakih šest godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se
efektivno provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 14 meseci;
2) za svakih pet godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu na kome se
3) za svake četiri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se
4) za svake tri godine provedene na radnom mestu, odnosno poslu na kome se efektivno
provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 meseci.
Starosna granica iz stava 1. ovog člana može se snižavati najviše do 53 godine života.
6. Određene kategorije osiguranika
Član 42.
Osiguranici - zaposleni koji rade na poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa
uvećanim trajanjem i koji mogu pod posebnim uslovima ostvariti pravo na penziju jesu:
1) ovlašćena službena lica u smislu propisa o vršenju unutrašnjih poslova i pripadnici
Bezbednosno-informativne agencije;
2) zaposleni u Ministarstvu inostranih poslova koji rade na poslovima na kojima se staž
osiguranja računa sa uvećanim trajanjem;
3) zaposleni u organima i organizacijama koji rade na poslovima kontra radio-izviđajne
službe i poslovima kriptografije;
4) ovlašćena službena lica u smislu propisa o izvršenju krivičnih sankcija;
5) ovlašćena službena lica Poreske policije u smislu propisa o poreskoj administraciji.
Član 43.
Osiguranik iz člana 42. ovog zakona kome prestane zaposlenje s pravom na penziju pre
ispunjenja uslova iz člana 19. ovog zakona, stiče pravo na starosnu penziju ako je
navršio najmanje 53 godine života i 20 godina staža osiguranja, od čega najmanje 10
godina efektivno provedenih na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa
uvećanim trajanjem.
Pravo na starosnu penziju pod uslovima iz stava 1. ovog člana ne može steći osiguranik
koji u momentu ostvarivanja prava nije ovlašćeno lice odnosno zaposleni iz člana 42.
ovog zakona.
216. Pravo na porodičnu penziju

Član 27.
Pravo na porodičnu penziju mogu ostvariti članovi porodice:
1) umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio
uslove za invalidsku penziju; ili
2) umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.
Ako je smrt lica iz člana 17. ovog zakona nastala kao posledica povrede na radu ili
profesionalne bolesti, članovi njegove porodice stiču pravo na porodičnu penziju bez
obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.
Član 28.
Članovima porodice umrlog osiguranika, odnosno korisnika prava iz člana 27. ovog
zakona smatraju se:
1) bračni drug;
2) deca (rođena u braku ili van braka ili usvojena, pastorčad koju je osiguranik, odnosno
korisnik prava izdržavao, unučad, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno deca
koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je
osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao);
3) roditelji (otac i majka, očuh i maćeha i usvojioci) koje je osiguranik, odnosno korisnik
prava izdržavao.
Pravo na porodičnu penziju može ostvariti i bračni drug iz razvedenog braka ako mu je
sudskom presudom utvrđeno pravo na izdržavanje.
Član 29.
Član 30.
2) i 3) ovog člana navrši 53 godine života, trajno zadržava pravo na porodičnu penziju.
Član 31.
porodičnu penziju.
Invalidno dete, u skladu sa propisima o razvrstavanju dece ometene u razvoju i dete iz
stava 4. ovog člana, stiče pravo na porodičnu penziju i posle prestanka zaposlenja,
odnosno obavljanja samostalne delatnosti.
217. Pravo dece na porodičnu penziju

Član 31.
porodičnu penziju.
218. Pravo udove/udovca na porodičnu penziju

Član 30
2) i 3) ovog člana navrši 53 godine života, trajno zadržava pravo na porodičnu penziju
219. Izdržavanje kao uslov za sticanje prava na porodičnu penziju

Član 32.
Kada je izdržavanje uslov za sticanje prava na porodičnu penziju, smatra se da je umrli
osiguranik, odnosno korisnik prava na penziju izdržavao člana porodice ako ukupni
mesečni prihodi člana porodice ne prelaze iznos najniže penzije iz člana 76. ovog zakona,
u prethodnom kvartalu.
Član 76.
Najniži iznos penzije pripada osiguraniku koji ostvari pravo na starosnu, odnosno
invalidsku penziju ako mu je ta penzija manja od iznosa penzije utvrđene po odredbama
ovog člana.
Najniža starosna, odnosno invalidska penzija određuje se u visini iznosa usklađene
najniže penzije zatečenih korisnika u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko
osiguranje zaposlenih.
U prihode iz stava 1. ovog člana ne uzima se: dodatak na decu, roditeljski dodatak,
novčana naknada po osnovu pomoći i nege, novčana naknada za telesno oštećenje,
primanja po osnovu nagrada, otpremnina zbog odlaska u penziju, kao i primanja po
osnovu učeničkog i studentskog standarda.
220. Iznos porodične penzije
2. Porodična penzija
Član 71.
Porodična penzija određuje se od starosne ili invalidske penzije koja bi osiguraniku
pripadala u času smrti, odnosno od penzije koja je korisniku pripadala u času smrti, u
procentu koji se utvrđuje prema broju članova porodice koji imaju pravo na tu penziju, i
to:
1) ako penzija pripada samo članovima uže porodice ili samo članovima šire porodice
umrlog osiguranika odnosno korisnika prava određuje se u sledećim procentima:
- za jednog člana 70%;
- za dva člana 80%;
- za tri člana 90%;
- za četiri člana ili više članova 100%;
2) ako penzija pripada i članovima uže porodice i članovima šire porodice umrlog
osiguranika odnosno korisnika prava, članovima uže porodice određuje se porodična
penzija prema tački 1) ovog stava, a članovima šire porodice pripada ostatak do iznosa
starosne ili invalidske penzije iz ovog stava.
Ako pravo na porodičnu penziju imaju bračni drug i razvedeni bračni drug umrlog
osiguranika, odnosno korisnika prava, određuje se jedna porodična penzija u visini koja
pripada za jednog člana porodice i deli se u jednakim iznosima.
Član 72.
Kao najmanji osnov za određivanje porodične penzije uzima se starosna penzija umrlog
osiguranika određena za penzijski staž od 20 godina.
Ukupan iznos porodične penzije ne može preći najviši iznos starosne, odnosno invalidske
penzije.
Član 73.
Deci bez oba roditelja pripada, pored porodične penzije po jednom roditelju i porodična
penzija po drugom roditelju.
Penzije iz stava 1. ovog člana određuju se kao jedna penzija, čiji iznos ne može preći
najviši iznos penzije, utvrđen u skladu s ovim zakom
221. Fondovi penzijskog i invalidskog osiguranja – organizacija i

finansiranje
Član 9.
Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno prava iz penzijskog i invalidskog
osiguranja obezbeđuju se, odnosno ostvaruju kod republičkih fondova za penzijsko i
invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: fond).
IZ STATUTA REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE

ZAPOSLENIH
Član 150.
Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđuje i sprovodi fond.
Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se
ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo
osiguranje.
Član 151.
Fond:
1) osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica koja su po ovom zakonu
obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje;
2) (brisano)
3) utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa ovim zakonom;
4) obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje sredstava, stvara rezerve za
osiguranje i stara se o uvećanju sredstava na ekonomskim osnovama;
5) obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz
penzijskog i invalidskog osiguranja i organizuje obavljanje poslova za sprovođenje
osiguranja;
6) vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje kao i kontrolu svih podataka od značaja za
sticanje, korišćenje i prestanak prava;
7) organizuje i sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom;
8) obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom fonda.
Član 152.
Prava iz člana 150. ovog zakona ostvaruju se i obezbeđuju u fondu:
1) za osiguranike zaposlene - u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje
zaposlenih;
2) za osiguranike samostalnih delatnosti - u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko
osiguranje samostalnih delatnosti;
3) za osiguranike poljoprivrednike - u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko
osiguranje poljoprivrednika.
Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao organizaciona jedinica fonda iz
stava 1. ovog člana, pored poslova utvrđenih statutom fonda obavlja i:
1) pripremu i izradu materijala za pregovore sa inostranim nosiocima penzijskog i
invalidskog osiguranja;
2) poslove dijagnostike radi provere medicinske dokumentacije;
3) poslove u vezi sa stažom osiguranja sa uvećanim trajanjem;
4) poslove u vezi sa obezbeđivanjem društvenog standarda korisnika prava;
5) vrši statistička i druga istraživanja u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja;
6) ostvaruje saradnju sa nadležnim pokrajinskim organom, naročito u pogledu razmene
podataka i iskustava, kao i sa savezom penzionera i savezima sindikata obrazovanim na
nivou autonomne pokrajine.
Član 153.
Fondom iz člana 152. stav 1. tačka 1) upravljaju predstavnici osiguranika, poslodavaca i
korisnika prava.
Fondom iz člana 152. stav. 1. tač. 2) i 3) upravljaju predstavnici osiguranika i korisnika
prava.
Član 154.
Organi fonda su upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
Član 155.
Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ima 15 članova, od
kojih po pet predstavnika osiguranika, poslodavaca i korisnika prava, s tim što dva
predstavnika poslodavaca imenuje Vlada Republike Srbije.
Članove upravnog odbora fonda iz stava 1. ovog člana, imenuju: reprezentativni sindikati
organizovani na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad - iz reda
osiguranika; reprezentativna udruženja poslodavaca organizovanih na nivou Republike, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje rad - iz reda poslodavaca; udruženja penzionera
organizovanih na nivou Republike, koja imaju više od 50.000 registrovanih članova - iz
reda korisnika prava.
Udruženje penzionera iz stava 2. ovog člana podnosi dokaz o broju registrovanih članova.
Član 156.
Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti ima
devet članova, od kojih šest predstavnika osiguranika i tri predstavnika korisnika prava.
Članove upravnog odbora fonda iz stava 1. ovog člana, imenuju: reprezentativna
udruženja poslodavaca organizovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje rad - iz reda osiguranika i udruženja penzionera organizovanih na nivou
Republike, koja imaju više od 50.000 registrovanih članova - iz reda korisnika prava.
Član 157.
Upravni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika ima devet
članova, od kojih šest predstavnika osiguranika i tri predstavnika korisnika prava.
Članove upravnog odbora fonda iz stava 1. ovog člana, imenuju: udruženja
poljoprivrednika organizovanih na nivou Republike - iz reda osiguranika i udruženja
penzionera organizovanih na nivou Republike, koja imaju više od 50.000 registrovanih
članova - iz reda korisnika prava.
Član 158.
Članovi upravnog odbora imenuju se na vreme od četiri godine.
Predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora bira i razrešava upravni odbor na
dve godine.
Predsednik i zamenik predsednika upravnog odbora biraju se iz reda članova upravnog
odbora, naizmenično od predstavnika osiguranika, korisnika, odnosno poslodavaca, uz
saglasnost Vlade Republike Srbije.
Član 159.
Način rada, kao i druga pitanja od značaja za rad upravnog odbora uređuju se statutom i
opštim aktom fonda.
Član 160.
Upravni odbor:
1) donosi statut i druge opšte akte fonda;
2) donosi akt o organizaciji fonda, u skladu sa statutom fonda, kao i druge akte u skladu
sa ovim zakonom;
3) utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa za pojedine kategorije osiguranika, uz
saglasnost Vlade Republike Srbije;
4) (brisano)
5) donosi finansijski plan i godišnji obračun fonda;
6) donosi srednjoročne i godišnje programe rada;
7) odlučuje o poslovanju fonda;
8) sprovodi konkurs (oglas) o imenovanju direktora fonda;
9) odlučuje o drugim pitanjima i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom
fonda.
Vlada Republike Srbije daje saglasnost na statut fonda i godišnji program rada fonda.
Akte iz stava 1. tačka 5) ovog člana, fond dostavlja u postupku i na način utvrđen
propisima kojima se uređuje budžetski sistem.
Akti iz stava 1. tač. 1) do 5) ovog člana, objavljuju se u "Službenom glasniku Republike
Srbije".
Upravni odbor podnosi izveštaj o poslovanju fonda Vladi Republike Srbije, najkasnije do
31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Član 161.
Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih ima pet članova, od
kojih po dva predstavnika osiguranika i poslodavaca i jednog predstavnika korisnika
prava.
Članove nadzornog odbora fonda iz stava 1. ovog člana imenuju: reprezentativni sindikati
organizovani na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad - iz reda
osiguranika; reprezentativna udruženja poslodavaca organizovanih na nivou Republike, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje rad - iz reda poslodavaca; udruženja penzionera
organizovanih na nivou Republike, koja imaju više od 50.000 registrovanih članova - iz
reda korisnika prava.
Član 162.
Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti ima tri
člana, od kojih dva predstavnika osiguranika i jednog predstavnika korisnika prava.
Članove nadzornog odbora fonda iz stava 1. ovog člana imenuju: reprezentativna
udruženja poslodavaca organizovanih na nivou Republike, u skladu sa zakonom kojim se
uređuje rad - iz reda osiguranika i udruženja penzionera organizovanih na nivou
Republike, koja imaju više od 50.000 registrovanih članova - iz reda korisnika prava.
Član 163.
Nadzorni odbor fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika ima tri člana,
od kojih dva predstavnika osiguranika i jednog korisnika prava.
Članove nadzornog odbora fonda iz stava 1. ovog člana imenuju: udruženja
poljoprivrednika organizovanih na nivou Republike - iz reda osiguranika i udruženja
penzionera organizovanih na nivou Republike, koja imaju više od 50.000 registrovanih
članova - iz reda korisnika prava.
Član 164.
Članovi nadzornog odbora imenuju se na vreme od četiri godine.
Predsednika i zamenika predsednika nadzornog odbora bira i razrešava nadzorni odbor, i
to naizmenično od predstavnika osiguranika i korisnika prava.
Član 165.
Način rada kao i druga pitanja
Član 166.
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad finansijskim poslovanjem fonda;
2) vrši uvid u sprovođenje zakona i drugih propisa u vezi sa finansijskim poslovanjem
fonda;
3) vrši uvid u sprovođenje odluka upravnog odbora;
4) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i statutom fonda.
Nadzorni odbor podnosi tromesečno izveštaj o svom radu upravnom odboru fonda.
Nadzorni odbor, najmanje jednom godišnje podnosi izveštaj o finansijskom poslovanju
fonda Vladi Republike Srbije.
Član 167.
Direktor fonda:
1) organizuje rad i poslovanje u fondu i odgovara za zakonitost rada u fondu;
2) predstavlja i zastupa fond;
3) izvršava odluke upravnog odbora fonda;
4) donosi akt o organizaciji i sistematizaciji zaposlenih u fondu, uz saglasnost upravnog
odbora;
5) rukovodi radom zaposlenih u fondu;
6) vrši druge poslove u skladu sa zakonom i statutom fonda.
Direktora fonda, po sprovedenom konkursu imenuje upravni odbor fonda, uz prethodnu
saglasnost Vlade Republike Srbije, na period od četiri godine, a direktora pokrajinskog
fonda imenuje Upravni odbor republičkog fonda na predlog nadležnog organa autonomne
pokrajine.
Direktor fonda istovremeno je i direktor stručne službe fonda, a direktor pokrajinskog
fonda je istovremeno direktor stručne službe pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko
osiguranje.
Direktor pokrajinskog fonda učestvuje u radu Upravnog odbora republičkog fonda, bez
prava odlučivanja.
Direktor pokrajinskog fonda imenuje direktore filijala republičkog fonda koje su
obrazovane na teritoriji autonomne pokrajine.
Član 168.
Upravne, analitičke, finansijske, administrativne, tehničke i druge poslove utvrđene
zakonom, statutom i drugim aktima fonda obavljaju zaposleni u fondu koji čine stručnu
službu fonda.
Fond može ugovoriti da poslove iz stava 1. ovog člana, u celini ili delimično, obavlja
druga organizacija, odnosno organ.
XIII. FINANSIRANJE
Član 169.
Prihod fonda čine sredstva:
1) doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje;
2) za penzijsko i invalidsko osiguranje koje se u slučajevima i pod uslovima utvrđenim
zakonom obezbeđuju u budžetu;
3) od imovine kojom raspolaže fond;
4) drugih fondova za penzijsko i invalidsko osiguranje kod kojih je navršen deo staža
osiguranja;
5) od kamata ostvarenih plasmanom slobodnih sredstava poslovnom bankarstvu, na
tržištu novca ili kupovinom obveznica čiji emitent je država;
6) subvencija i donacija;
7) ostvarena prodajom društvenog kapitala, društvenih i javnih preduzeća ili njihovih
delova, u skladu sa zakonom;
8) dividende na akcije po osnovu ranijih ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko
osiguranje, u skladu sa zakonom;
9) iz drugih izvora.
Pokrajinski fond, u skladu sa zakonom i statutom, ima podračun preko koga se vrše
uplate i isplate sredstava republičkog fonda na teritoriji autonomne pokrajine.
Član 170.
(Brisan)
Član 171.
Sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje koriste se samo za namene određene
zakonom, i to za:
1) isplatu penzija i novčanih naknada iz penzijskog i invalidskog osiguranja;
2) troškove za rad organa fonda i za obavljanje upravnih, analitičkih, finansijskih,
administrativnih, tehničkih i drugih poslova za sprovođenje penzijskog i invalidskog
osiguranja;
3) druge obaveze utvrđene zakonom.
Član 172.
Sredstva fonda koja ostaju po izmirenju obaveza iz člana 171. ovog zakona koriste se za
ulaganja u hartije od vrednosti, za plasman kod poslovnih banaka i druge namene, radi
ostvarivanja dobiti.
Član 173.
Republika je garant za obaveze fonda za ostvarivanje prava po osnovu obaveznog
penzijskog i invalidskog osiguranja (državna garancija)
+ POGLEDATI: 1.STATUT REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO
OSIGURANJE POLJOPRIVREDNIKA
2. STATUT REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO
OSIGURANJE SAMOSTALNIH DELATNOSTI
222. Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje

223. Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje
224. Penzijski staž
225. Visina i usklađivanje penzije
226. Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog
osiguranja
2. Korišćenje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja
Član 107.
Pravo na starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja.
Član 108.
Penzije i novčane naknade utvrđuju se u mesečnom iznosu i isplaćuju unazad.
Član 109.
Fond kod koga je ostvareno pravo na penziju ili novčanu naknadu dužan je da korisniku
prava isplaćuje iznose koji mu pripadaju u mestu njegovog boravka u Republici Srbiji,
odnosno Republici Crnoj Gori.
Izuzetno od stava 1. ovog člana sporazumom između Republike Srbije i Republike Crne
Gore može se urediti i drugačije.
Član 110.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja prestaju kada, u toku njihovog korišćenja,
prestanu da postoje uslovi za sticanje i ostvarivanje tih prava.
Prava iz stava 1. ovog člana prestaju i kad korisnik ostvari pravo iz ovog osiguranja kod
organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje države koja je formirana na
području prethodne Jugoslavije, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Korisniku penzije iz stava 2. ovog člana koji ispunjava uslove za sticanje prava na penziju
propisane ovim zakonom ponovo se utvrđuje pravo na penziju, pri čemu se ne uzima u
obzir penzijski staž na osnovu koga je organizacija za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje države formirane na području prethodne Jugoslavije utvrdila pravo na penziju.
Član 111.
Starosna penzija isplaćuje se od dana ispunjenja uslova, ako je zahtev podnet u roku od
šest meseci od dana ispunjenja uslova propisanih za sticanje prava, odnosno od dana
prestanka osiguranja, a ako je zahtev podnet po isteku toga roka, od dana podnošenja
zahteva i za šest meseci unazad.
Porodična penzija isplaćuje se od dana utvrđenog u stavu 1. ovog člana, pod uslovom da
podnosilac zahteva u tom periodu nije bio u osiguranju.
Član 112.
Osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku
trajanja osiguranja, invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja, a
najranije od dana prijema pravosnažnog rešenja o utvrđenoj invalidnosti.
Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno
osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija
isplaćuje se od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana
podnošenja zahteva.
Član 113.
Novčana naknada za telesno oštećenje isplaćuje se od dana nastanka telesnog oštećenja,
ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva, ako je telesno oštećenje
postojalo pre podnošenja zahteva.
Član 114.
Osiguranik odnosno korisnik prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje koji po
posebnim propisima stekne pravo na novčanu naknadu po osnovu istog telesnog
oštećenja može po sopstvenom izboru da koristi samo jedno od tih prava, ako posebnim
propisima nije drukčije određeno.
Član 115.
Ako u stanju invalidnosti, odnosno stepenu telesnog oštećenja nastupe promene koje su
od uticaja na utvrđena prava, ta prava prestaju, menjaju se odnosno stiču se nova
prava, i to:
1) ako je promena utvrđena na zahtev osiguranika - od prvog dana narednog meseca po
podnošenju zahteva;
2) ako je promena utvrđena na zahtev osiguranika nastala posle podnetog zahteva - od
prvog dana narednog meseca posle nastale promene;
3) ako je promena utvrđena po službenoj dužnosti od prvog dana narednog meseca po
donošenju prvostepenog rešenja o određivanju prava po osnovu utvrđene promene.
Član 116.
Porodična penzija isplaćuje se kao jedna penzija i kada je određena za više korisnika, ako
korisnici ne zahtevaju da im se penzija isplaćuje odvojeno.
Ako porodična penzija pripada samo članovima uže porodice ili samo članovima šire
porodice, a neki od njih žive odvojeno, ukupna porodična penzija deli se na jednake
delove.
Ako porodična penzija pripada i članovima uže porodice i članovima šire porodice, a neki
od njih žive odvojeno, ta penzija se prethodno deli na deo koji pripada članovima uže
porodice i deo koji pripada članovima šire porodice, pa se svaki deo dalje raspoređuje na
jednake delove.
Član 117.
Ako porodičnu penziju koriste dva ili više članova porodice, pa nekom od njih prestane
pravo na penziju, ostalim članovima koji imaju pravo na porodičnu penziju ponovo se
određuje visina penzije. Tako određena visina penzije pripada od prvog narednog dana u
odnosu na dan kada je korisniku prestalo pravo na penziju.
Ako se isplata porodične penzije obustavi, ili ako pravo koje pripada pojedinom članu
porodice miruje, porodična penzija se ponovo ne određuje.
Ako se korisniku porodične penzije, zbog zaposlenja, odnosno obavljanja delatnosti po
osnovu koje je obavezno osiguran ili zbog korišćenja starosne ili invalidske penzije, ne
isplaćuje porodična penzija koja mu pripada, ostalim članovima uže porodice isplaćuje se
za to vreme porodična penzija u visini koja se određuje kao da korisnik penzije nema
pravo na porodičnu penziju.
Član 118.
Pravo na porodičnu penziju prestaje članu porodice koji usled nastale promene više ne
ispunjava uslove za sticanje i korišćenje tog prava.
Pravo na porodičnu penziju prestaje članu porodice ako je pravosnažnom presudom
osuđen za smrt lica po osnovu koga ostvaruje, odnosno koristi pravo.
Član 119.
Ako osiguranik, odnosno korisnik penzije, stekne pravo na dve ili više penzija na teritoriji
Republike, može koristiti samo jednu od tih penzija, i to po sopstvenom izboru.
Član 120.
Osiguranik koji sam plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje može koristiti
prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ako su uplaćeni svi dospeli iznosi doprinosa,
u skladu sa zakonom.
Član 121.
Korisnik starosne penzije koji se zaposli na teritoriji Republike, odnosno obavlja
samostalnu delatnost po osnovu koje je obavezno osiguran na teritoriji Republike, ima
pravo po prestanku tog zaposlenja odnosno obavljanja te samostalne delatnosti, na
ponovno određivanje penzije ako je bio u osiguranju najmanje godinu dana.
Korisniku penzije koji radi u inostranstvu obustavlja se za vreme tog rada isplata penzije,
ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Član 122.
Dospeli mesečni iznosi novčanih davanja na osnovu utvrđenih prava iz penzijskog i
invalidskog osiguranja ne isplaćuju se korisniku koji se bez opravdanih razloga u
određenom roku ne odazove pozivu za pregled radi ponovnog utvrđivanja stanja
invalidnosti, stepena telesnog oštećenja, za sve vreme dok se ne odazove pozivu.
Mesečni iznosi obustavljeni prema stavu 1. ovog člana isplaćuju se naknadno korisniku
koji se odazove pozivu u roku od 30 dana od dana određenog za pregled.
Korisniku koji se odazove pozivu po isteku roka iz stava 2. ovog člana, obustavljeni
mesečni iznosi primanja ne isplaćuju se, a isplata primanja uspostavlja se od prvog dana
narednog meseca posle odazivanja pozivu.
Član 123.
Dospeli mesečni iznosi penzije, novčane naknade za telesno oštećenje, koji nisu mogli biti
isplaćeni zbog okolnosti koje je prouzrokovao korisnik, naknadno će se isplatiti najviše za
12 meseci unazad računajući od dana kada, po prestanku delovanja tih okolnosti,
korisnik podnese zahtev za isplatu.
Član 124.
Fond kod koga je ostvareno pravo na penziju ili novčanu naknadu obezbeđuje njihovu
isplatu korisnicima prava u inostranstvu, pod uslovima predviđenim međunarodnim
ugovorom, odnosno pod uslovom reciprociteta.
Korisniku penzije ili novčane naknade za telesno oštećenje - stranom državljaninu ili licu
bez državljanstva isplaćuju se u inostranstvu iznosi koji mu pripadaju ako sa odnosnom
državom postoji sporazum o isplati u inostranstvu ili odnosna država priznaje takvo pravo
našim državljanima.
Korisnik penzije ili naknade po propisima penzijskog i invalidskog osiguranja može
ovlastiti neko drugo lice da u njegovo ime prima penziju ili naknadu.
Ovlašćenje iz stava 3. ovog člana važi najduže 12 meseci.
227. Odluke (rešenja) u postupku ostvarivanja prava

228. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti (obavezno i dobrovoljno)
IZ ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI

VII. OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI
1. Obavezno osiguranje
Član 104.
Obaveznim osiguranjem obezbeđuju se prava za slučaj nezaposlenosti, i to:
1) novčana naknada;
2) zdravstveno osiguranje i penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa zakonom;
3) druga prava u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.
Obavezno osiguranje, u smislu ovog zakona, je obavezno učešće zaposlenog, poslodavca
i lica koje samostalno obavlja delatnost u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje prava
po osnovu nezaposlenosti.
Član 105.
Obavezno osigurano lice za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe je:
1) zaposleni koji u skladu sa propisima o radu ostvaruje zaradu odnosno naknadu
zarade;
2) lice koje obavlja privremene i povremene poslove, osim lica iz člana 5. stav 1. ovog
zakona;
3) izabrano ili imenovano lice koje za svoj rad prima platu, odnosno naknadu plate;
4) fizičko lice koje u skladu sa zakonom samostalno obavlja privrednu i drugu delatnost
kao osnovno zanimanje (u daljem tekstu: preduzetnik);
5) osnivač, odnosno suosnivač preduzeća.
Finansiranje obaveznog osiguranja
Član 106.
Sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog osiguranja obezbeđuju se iz doprinosa za
obavezno osiguranje (u daljem tekstu: doprinos) koji plaćaju lica iz člana 105. ovog
zakona i poslodavac, kao i drugih sredstava obezbeđenih u skladu sa zakonom.
2. Dobrovoljno osiguranje
Član 107.
Dobrovoljno osiguranje, u smislu ovog zakona, je osiguranje lica koje nije obavezno
osigurano za slučaj nezaposlenosti, kao i lica koje je obavezno osigurano za slučaj
nezaposlenosti radi obezbeđenja većeg obima prava od prava koja se ostvaruju
obaveznim osiguranjem, i drugih prava koja nisu utvrđena obaveznim osiguranjem.
Lice iz stava 1. ovog člana može se dobrovoljno osigurati, u skladu sa ovim zakonom,
pod uslovima utvrđenim opštim aktom Nacionalne službe.
Lice koje je dobrovoljno osigurano stiče i ostvaruje prava pod uslovima, na način i u
obimu utvrđenim opštim aktom Nacionalne službe
229. Pravo nezaposlenog lica na novčanu naknadu
3. Pravo na novčanu naknadu
Član 108.
Obavezno osigurana lica iz člana 105. ovog zakona imaju pravo na novčanu naknadu ako
su bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci.
Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog člana smatra se i prekid osiguranja kraći od 30

dana.
Član 105.
1) zaposleni koji u skladu sa propisima o radu ostvaruje zaradu odnosno naknadu
zarade;
2) lice koje obavlja privremene i povremene poslove, osim lica iz člana 5. stav 1. ovog
zakona;
3) izabrano ili imenovano lice koje za svoj rad prima platu, odnosno naknadu plate;
4) fizičko lice koje u skladu sa zakonom samostalno obavlja privrednu i drugu delatnost
kao osnovno zanimanje (u daljem tekstu: preduzetnik);
5) osnivač, odnosno suosnivač preduzeća.
Član 109.
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju:
1) prestanka potrebe za obavljanjem poslova, u skladu sa zakonom;
2) stečaja, likvidacije i u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu

sa zakonom;
3) neostvarivanja predviđenih rezultata rada, odnosno utvrđene nesposobnosti za rad u

skladu sa zakonom;
4) premeštaja bračnog druga, u skladu sa posebnim propisima;
5) ako je bilo zaposleno u inostranstvu, u skladu sa zakonom.
Pravo na novčanu naknadu pripada i nezaposlenom koji je bio u radnom odnosu na

određeno vreme ili je obavljao privremene i povremene poslove, osim lica iz člana 5. stav
1. ovog zakona.
Član 5.
Nezaposlenim, u smislu ovog zakona, ne smatra se redovan učenik, student više škole i
osnovnih studija (u daljem tekstu: student), penzionisano lice i zemljoradnik koji obavlja
zemljoradničku delatnost i obavezno je osiguran po osnovu katastarskog prihoda.
Nezaposlenim se ne smatra i lice kome miruju prava iz radnog odnosa, u skladu sa
zakonom.
Nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa
poslodavcem na inicijativu zaposlenog ili otkaza ugovora o radu ili ugovora o
privremenim i povremenim poslovima od strane zaposlenog ili otkazom ugovora o radu ili
ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane poslodavca ako postoji
opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog u skladu sa propisima o radu,
nema pravo na novčanu naknadu.
Nezaposleni koji je dobrovoljno osiguran ima pravo na novčanu naknadu u visini, pod
uslovima i na način utvrđen opštim aktom Nacionalne službe.
Rok za podnošenje zahteva
Član 110.
Novčana naknada pripada nezaposlenom od prvog dana od dana prestanka osiguranja,
ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka
radnog odnosa ili prestanka osiguranja.
Nezaposlenom koji podnese zahtev Nacionalnoj službi po isteku 30 dana od dana
prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja, novčana naknada pripada samo za
preostalo vreme prema utvrđenoj dužini trajanja prava na novčanu naknadu.
Pravo na novčanu naknadu nema nezaposleni koji podnese zahtev po isteku vremena za
koje mu pravo na novčanu naknadu pripada, u skladu sa ovim zakonom.
U rok iz st. 1 - 3. ovog člana ne računa se vreme za koje je nezaposleni po propisima o
zdravstvenom osiguranju bio nesposoban za rad.
Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade
Član 111.
Osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade je prosečna zarada ili naknada zarade
koja je nezaposlenom isplaćena u skladu sa zakonom u poslednjih šest meseci koji
prethode mesecu u kojem je prestalo osiguranje.
Ako je isplaćena zarada niža od osnovice na koju je plaćen doprinos, osnovicu za
utvrđivanje visine novčane naknade čini osnovica na koju je plaćen doprinos.
Ako nezaposlenom u periodu iz stava 1. ovog člana nije isplaćena zarada, osnovicu za
utvrđivanje novčane naknade čini osnovica na koju je plaćen doprinos.
Visina novčane naknade
Član 112.
Novčana naknada utvrđuje se u visini od 60% osnovice iz člana 111. ovog zakona.
Nezaposleni ostvaruje pravo na visinu novčane naknade iz stava 1. ovog člana za prva tri
meseca korišćenja prava na novčanu naknadu.
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u visini od 50% osnovice iz člana 111. ovog
zakona, za preostalo vreme za koje je utvrđeno pravo na novčanu naknadu.
Za vreme dodatnog obrazovanja i obuke iz člana 37. ovog zakona, na koju je nezaposleni
upućen od strane Nacionalne službe, novčana naknada iz st. 1, 2. i 3. uvećava se za
10%.
Najniži i najviši iznos novčane naknade
Član 113.
Novčana naknada iz člana 112. ovog zakona ne može da bude viša od prosečne mesečne
zarade po zaposlenom ostvarene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku
republičkog organa nadležnog za poslove statistike ili niža od minimalne zarade utvrđene
u skladu sa zakonom za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade.
Isplata novčane naknade
Član 114.
Novčana naknada se isplaćuje za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata.
Trajanje prava na novčanu naknadu
Član 115.
Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom:
1) tri meseca, ako osiguranik ima staž osiguranja od jedne do pet godina;
2) šest meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od pet do 15 godina;
3) devet meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od 15 do 20 godina;
4) 12 meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od 20 godina;
5) 24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranja i 61 godinu

starosti (muškarac), odnosno 56 godina starosti (žena) ili navršenih 38 godina staža
osiguranja (muškarac), odnosno 33 godine staža osiguranja (žena) i najmanje 51 godinu
života;
6) 24 meseca ako je osiguranik stariji od 55 godina i ima staž osiguranja duži od 25

godina.
Godinom staža osiguranja smatra se navršenih 12 meseci za koje je zaposleni i

poslodavac platio doprinos za osiguranje.
Produženje isplate novčane naknade
Član 116.
Izuzetno od člana 115. ovog zakona, nezaposlenom se nastavlja isplata novčane
naknade:
1) za vreme dodatnog obrazovanja i obuke;
2) za vreme privremene sprečenosti za rad utvrđene prema propisima o zdravstvenoj
zaštiti;
3) za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada
zbog posebne nege deteta, prema propisima o radu.
Jednokratna isplata novčane naknade
Član 117.
Jednokratna isplata novčane naknade nezaposlenom može se odobriti u skladu sa čl. 43.
i 44. ovog zakona, pod uslovima utvrđenim opštim aktom Nacionalne službe.
Umanjenje novčane naknade
Član 118.
Nezaposlenom se iznos novčane naknade srazmerno umanjuje za iznos prihoda koji
ostvari na osnovu autorskog ugovora, obavljanja zanatskih i drugih poslova ili na drugi
način stečenog prihoda.
Postupak i način umanjenja novčane naknade utvrđuju se opštim aktom Nacionalne
službe.
Obustavljanje isplate novčane naknade
Član 119.
Isplata novčane naknade nezaposlenom obustavlja se za vreme trajanja ugovora o
obavljanju privremenih i povremenih poslova, kao i u slučajevima navedenim u članu 95.
ovog zakona.
Član 120.
Po prestanku razloga iz člana 119. ovog zakona, nezaposleni ostvaruje pravo na isplatu
novčane naknade za preostalo vreme za koje je priznato pravo na novčanu naknadu ako
se prijavi i podnese zahtev za ostvarivanje prava Nacionalnoj službi, u roku od 30 dana.
Član 121.
Nezaposleni kome je radni odnos prestao 30 dana pre njegovog odlaska na odsluženje,
odnosno dosluženje vojnog roka ima pravo na novčanu naknadu ako po povratku
podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana i ako ispunjava uslove propisane
ovim zakonom.
Nezaposleni iz stava 1. ovog člana novčanu naknadu ostvaruje od dana povratka sa
odsluženja vojnog roka.
Ako nezaposleni u roku iz stava 1. ovog člana nije podneo zahtev Nacionalnoj službi,
pravo na novčanu naknadu ostvaruje od dana podnošenja zahteva.
Prestanak prava na novčanu naknadu
Član 122.
Nezaposlenom prestaje pravo na novčanu naknadu u slučaju neizvršavanja obaveza
utvrđenih ovim zakonom:
1) nejavljanja Nacionalnoj službi u utvrđenom roku iz člana 91. ovog zakona;
2) neodazivanja na poziv Nacionalne službe bez opravdanog razloga;
3) neobaveštavanja Nacionalne službe u roku od pet dana o promeni koja je uslov ili
osnov za sticanje, ostvarivanje ili prestanak prava na novčanu naknadu;
4) odbijanja odgovarajućeg zaposlenja;
5) odbijanja ili samovoljnog prekida dodatnog obrazovanja i obuke;
6) utvrđivanja od strane nadležnog organa da radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili
ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana nezaposleni je dužan da se lično javi i obavesti
Nacionalnu službu odmah po prestanku opravdanog razloga.
Nezaposlenom prestaje pravo na novčanu naknadu i u slučaju promene statusa
osiguranika, i to:
1) zasnivanja radnog odnosa sa punim radnim vremenom;
2) ispunjenja uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju ili ostvarivanja prava na
porodičnu ili invalidsku penziju, u skladu sa zakonom;
3) utvrđene potpune nesposobnosti za rad;
4) samostalnog obavljanja zanatske ili druge preduzetničke delatnosti.
Član 123.
Osiguranik koji je zaposlen sa nepunim radnim vremenom, zadržava pravo na isplatu
novčane naknade u visini razlike između iznosa novčane naknade i iznosa isplaćene
zarade kod poslodavca, ako je iznos zarade niži od pripadajućeg iznosa novčane
naknade.
Ponovno sticanje prava na novčanu naknadu
Član 124.
Nezaposleni kome je prestalo pravo na novčanu naknadu može da ostvari ovo pravo ako
ponovo ispuni uslove za sticanje prava na novčanu naknadu, s tim što mu se u staž
osiguranja ne uračunava staž za koji je ostvario poslednju novčanu naknadu, osim
nezaposlenom koji po prestanku poslednjeg osiguranja ima 25 i više godina staža
osiguranja.
Nezaposleni kome je zbog zasnivanja radnog odnosa prestalo pravo na novčanu naknadu
pre isteka vremena za ostvarivanje tog prava, nastavlja da koristi pravo na novčanu
naknadu za preostalo vreme u utvrđenom iznosu, ako ponovo postane nezaposlen i ako
je to za njega povoljnije.
230. Pravo nezaposlenog lica na zdravstvenu zaštitu i penzijsko i

invalidsko osiguranje
4. Pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje
Član 125.
Korisnik novčane naknade ima pravo na zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje
za vreme ostvarivanja prava na novčanu naknadu.
Osnovica na koju se plaćaju doprinosi je utvrđeni iznos novčane naknade.
Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje iz stava 1. ovog člana vrši Nacionalna služba, u
skladu sa opštim aktom.
Član 126.
Članovi porodice korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje ako
nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.
DODATAK
140. ARBITRAŽA ZA RADNE SPOROVE

ARBITRAŽA JE METOD REŠAVANJA KOLEKTIVNOG RADNOG SPORA KOJI SE SASTOJI U TOME ŠTO
STRANE U KOLEKTIVNOM SPORU POVERAVAJU TREĆEM LICU REŠAVANJE SPORA, OSIM U SLUČAJU
SAVETODAVNE ARBITRAŽE ČIJA ODLUKA NE OBAVEZUJE.
DVE VRSTE ARBITARA:

1. Neutralni
2. Iz redova samih strana u sporu
ODLUKA ARB. SE MOŽE POBIJATI:

1. Tužbom za poništaj,
2. U slučaju nečasnosti postupka ili pristrasnosti arbitra,
3. Protivurečne i nejasne izreke,
4. Prekoračenja zadatka,
5. Odluke suprotne ustavu,
6. Povrede doredaba socijalnog javnog poretka
VRSTE:
1. Fakultativna i obavezna,
2. Pravna i interesna,
3. Stalna i ad hoc,
4. Inokosna i kolektivna,
5. Posebna vrsta-sama strana bira da li će da posreduje ili da rešava spor u sv. arbitra.
MIRITELJ- lice koje pruža pomoć stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora.
ARBITAR-rešava spor.
REPUBLIČKA AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANJE RADNIH SPOROVA je posebna organizacija koja obavlja
stručne poslove koji se odnose na: mirno rešavanje individualnih i kolektivnih sporova, izbor miritelja i arbitara,
vođenje njihovog imenika, stručno usavršavanje, odlučivanje o izuzeću, evidenciju o postupcima mirnog
rešavanja sporova i dr.
INDIVIDUALNI SPOR SE RAŠAVA PRED ARBITROM AKO JE PREDMET SPORA OTKAZ UG. O RADU ILI
ISPLATA MINIMALNE ZARADE.
207. PRAVA PO OSNOVU PIO

OBAVEZNIM PENZIJSKIM OSIGURANJEM OBEZBEĐUJU SE PRAVA ZA SLUČAJ:
1. Starosti-pravo na starosnu penziju,
2. Invalidnosti-pravno na invalidsku penziju,
3. Smrti- a) p.na porpdičnu penziju,
b)p.na naknadu pogrebnih troškova
4. Telesnog oštećenja prouzrokovanog povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem-p.na novčanu naknadu za
telesno oštećenje.
OBAVEZNO OSIGURANA LICA SU:

1. Zaposleni,
2. Lica koja samostalno obavljaju delatnost,
3. Poljoprivrednici
208. PRAVA ZA SLUČAJ OPASNOSTI OD NASTANKA INVALIDNOSTI

Z.o radu- Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o PIO, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka
invalidnosti na određenim poslovima-poslodavac je dužan da obezbedi obavljenje drugog odgovarajućeg posla.
Ako odbije-otkaz.
209. PRAVO NA NOVČANU NAKNADU ZA TELESNO OŠTEĆENJE

Novčana naknada za telesno oštećenje je pravo koje osiguranik ostvaruje nezavisno o dprava na invalidsku
penziju.
TELESNO OŠTEĆENJE POSTOJI KAD KOD OSIGURANIKA NASTANE:

1. Gubitak,
2. Bitnije oštećenje ili
3. Znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela
Telesna oštećenja se prema težini svrstavaju u 8 stepena:

1.stepen-100%tel.oštećenja,2.st.90,3.st.80...
8.stepen-30% tel.oštećenja
210. PRAVO NA INVALIDSKU PENZIJU

INVALIDNOST POSTOJI KAD KOD OSIGURANIKA NASTANE POTPUNI GUBITAK RADNE SPOSOBNOSTI
ZBOG:
1. Promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanim povredom na radu ili profesionalnom bolešću,
2. Povredom van rada ili bolešću
koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
POVREDOM NA RADU SMATRA SE:

1. Povreda u prostornoj, vremenskoj I uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla,
2. Povreda pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali ga obavlja u interesu poslodavca,
3. Povreda na putu,
4. Oboljenje nastalo kao posledica nesr.slučaja ili više sile za vreme ob.posla,
5. Povrede u vezi sa korišćenjem prava na zdr.zaštitu po osnovu povrede na radu ili prof.bolesti,
6. Sve navedene povrede koje osiguranici pretrpe učestvujući:
- u akcijama spasavanja,
- vojnoj vežbi ili dr.obaveza u oblasti odbrane zemlje,
-na random kampu ili takmičenju,
-na dr.poslovima I zadacima koji su utvrđeni zakonom.
PROFESIONALNE BOLESTI su određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim
uticajem procesa I uslova rada na radnim mestima ili posovima koje je osiguranik obavljao.
INVALIDSKA PENZIJA:
1. Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću,
2. Ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti
nastao pre navršenja god.života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju I da ima navršenih 5 god.staža
osiguranja.
OSIGURANIK KOD KOGA JE INVALIDNOST PROUZROKOVANA BOLEŠĆU ILI POVREDOM VAN RADA
NASTALA PRE NAVRŠENE 30 GOD.:
1. Kada je invalidnost nastala do navršene 20 god.života-ako ima 1god.staža osiguranja,
2. Do navršene 25.god.-najmanje 2 god.staža osiguranja,
do navršene 30god.-najmanje 3 god.staža osiguranja
211. POJAM INVALIDNOSTI

INVALIDNOST POSTOJI kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u
zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću,
koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom
212. UZROCI NASTANKA INVALIDNOSTI

POVREDOM NA RADU SMATRA SE:
1. Povreda u prostornoj, vremenskoj I uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla,
2. Povreda pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali ga obavlja u interesu poslodavca,
3. Povreda na putu,
4. Oboljenje nastalo kao posledica nesr.slučaja ili više sile za vreme ob.posla,
5. Povrede u vezi sa korišćenjem prava na zdr.zaštitu po osnovu povrede na radu ili prof.bolesti,
6. Sve navedene povrede koje osiguranici pretrpe učestvujući:
- u akcijama spasavanja,
- vojnoj vežbi ili dr.obaveza u oblasti odbrane zemlje,
-na random kampu ili takmičenju,
-na dr.poslovima I zadacima koji su utvrđeni zakonom.
213. PRAVO NA NOVČANU NAKNADU ZA POMOĆ I NEGU

Pravo se ostvaruje pod uslovima utvrđenim propisima koji su važili do dana početka ptimene Zakona o PIO.
TI PROPISI NAVODE DA: ako je osiguraniku zbog prirode I težine stanja, povrede ili bolesti, neophodna pomoć I
nega za obavljanje radnji, radi zadovoljenja osnovnih životnih potreba, osiguranik ima pravo na novčanu naknadu,
pomoć negu dr.lica-nepokretan,nije sp.da održava ličnu higijenu…
215. PRAVO NA STAROSNU PENZIJU

OSIGURANIK STIČE PRAVO NA STAROSNU PENZIJU:
1. Kad navrši 65 (muškarac),odn.60god.ž.i najmanje 15.god.staža osiguranja,
2. Kad navrši najmanje 53 god.ž.i 40/35 st.os.,
3. Kad navrši 45 god.st.osigur.
Osiguraniku kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na
starosnu penziju snižava se zavisno od stepena uvećanja staža za 1 god., I to:
1. Za svake 3 god. provedene na random mestu, odn.poslu na kome se efektivno provedenih 12 meseci računa u
staž osiguranja kao 14 meseci,
2. Za svake 2 god. I 6 mes….kao 15 mes.,
3. Za svake 2 god….kao 16 mes.,
4. Za svaku 1 god.i 6 mes…kao 18 mes.
Starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju se može snižavati najviše do 53.god.života/50 god.
216. PRAVO NA PORODIČNU PENZIJU
PRAVO NA PORODIČNU PENZIJU MOGU OSTVARITI ČLANOVI PORODICE:
1. Umrlog osiguranika koji je navršio najmanje 5 god. staža osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju, ili
2. Umrlog korisnika starosne ili invalidske penzije.
AKO JE SMRT LICA,TJ.LICA :

1. L. koja obavlja privremene I povremene poslove preko omladinske zadruge do navršene 26.,ako je na
školovanju,
2. L. koje org.nadležna za zapošljavanje uputi na stručno osposobljavanje,dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju,
3. Učenika I studenta na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi,
4. L. koje je na izdržavanju kazne zatvora, dok radi u privrednoj jedinici ustanove za izdržavanje kazne zatvora I
na dr.mestu rada,
5. ili L. koje obavlja volonterski rad
nastala kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti, članovi njegove porodice stiču pravo na porodičnu
penziju bez obzira na dužinu penzijskog staža tog lica.
ČLANOVIMA PORODICE UMRLOG OSIGURANIKA SMATRAJU SE:

1. Bračni drug,
2. Deca,
3. Roditelj
217. PRAVO DECE NA PORODIČNU PENZIJU

Dete stiče pravo na porodičnu penziju I ona mu pripada do navršenih 15 god.života. Posle navršenih 15 god.:
1. Do navršenih 20 god. ako pohađa srednju školu,
2. 23.-višu skolu,
3. 26.-fakultet
218. PRAVO UDOVE/UDOVCA NA PORODIČNU PENZIJU

UDOVA stiče pravo na porodičnu penziju:
1. Ako je do smtri bračnog druga navršila 50 god.života, ili
2. Ako je do mrti br.druga ili u roku do 1 god. od dana smrti postal potpuno neposobna za rad,
3. Ako je posle smrti br.druga ostalo jedno/više dece koja imaju pravo na porodičnu penziju po tom br.drugu, a
udova obavlja roditeljsku dužnost prema toj deci.
UDOVAC stiče pravo na porodičnu penziju:

1. Ako je do smrti br.druga navršio 55 god. života,
2. Ako je do smrti br.druga ili u roku od 1 god. od dana smrti br.druga postao potpuno neposoban za rad ili
3. Ako je posle smrti br. druga ostalo jedno ili više dece koja imaju pravona porodičnu penziju po tom br.drugu, a
udovac obavlja roditeljsku dužnost prema toj deci
219. IZDRŽAVANJE KAO USLOV ZA STICANJE PRAVA NA

PORODIČNU PENZIJU
Kada je izdržavanje uslov za sticanje prava na porodičnu penzoiju, smatra se da je umrli osiguranik, odn.korisnik
prava na penziju izdržavao član aporodice ako ukupni mesečni prihodi člana porodice ne prelaze iznos najniže
penzije u prethodnom kvartalu.
220. IZNOS PORODIČNE PENZIJE

Ako penzija pripada samočlanovima uže porodice ili samo čl. šire porodice umrlog osiguranika odn. korisnika
prava:
- za 1 člana 70 %,
- za 2 čl. 80%, 3 čl.90%, 4 ili više čl. 100%
Ako penzija pripada i čl.uže porodice i čl. šire porodice, članovima uže porodice određuje se porodična penzija
prema tački 1, a čl. šire porodice pripada ostatak do iznosa starosne ili invalidske penzije iz ovog stava.
221. FONDOVI PIO

FOND je p.lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz
penzijskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
FOND:
1. Osigurava na PIO sva lica koja su obavezno osigurana i koja su se uključila u ovo osiguranje,
2. Utvrđuje osnovice za plaćanje doprinosa u skladu sa zakonom,
3. Obezbeđuje namensko i ekonomično korišćenje sredstava, stvara rezerve za osiguranje i stara se o uvećanju
sredstava na ekonomskim osnovama,
4. Obezbeđuje neposredno, efikasno, racionalno i zakonito ostvarivanje prava iz PIO i organizuje obavljanje
poslova za sprovođenje osiguranja,
5. Vrši kontrolu prijavljivanja na osiguranje i svih podataka za sticanje, korišćenje i prestanak prava,
6. Organizuuje i sporovodi PIO i obavlja dr.poslove u skl.sa zakonom i statutom.
ORGANI FONDA:
1. Upravni odbor,
2. Izvršni odbor,
3. Direktor
PRIHOD FONDA ČINE SREDSTVA:

1. Doprinosa za obavezno PIO,
2. Za PIO koja se u slačajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom obezbeđuju u budžetu,
3. Od imovine kojom raspolaže fond,
4. Od kamata ostvarenih plasmanom slobodnih sredstava poslovnom bankarstvu, na tržištu novca ili kupovinom
obveznica čiji je emitent država,
5. Subvencija i donacija,
6. Ostvarena prodajom društvenog kapitala, dr.javnih preduzeća ili njihovih delova,
7. Dividende na akcije na osnovu ranijih ulaganja i iz drugih izvora.
SREDSTVA SE KORISTE ZA:

1. Isplatu penzija i novčanih naknada iz PIO,
2.Troškove za rad organa fonda i obavljanje analitičkih, finansijskih,administrativnih, tehničkih i dr.poslova za
sprovođenje PIO,
3. Dr.obaveze utvrđene zakonom
223. DOBROVOLJNO PIO

je osiguranje kojimse na osnovu ugovora, mogu obezbediti:
1. Prava za slučaj starosti, invalidnosti, smrti i telesnog oštećenja, ili
2. Veći obim tih prava od obima utvrđenog zakonom,
3. Dr.prava iz ovog osiguranja
224. PENZIJSKI STAŽ

Penzijski staž obuhvata:
1. Vreme koje se računa u staž osiguranja i poseban staž prema odredbama Zakona o PIO,
2. Vreme koje je, kao staž osiguranja i poseban staž računato u penzijski staž prema propisima koji su bili na
snazi do dana stupanja na snagu Zakona o PIO.
U STAŽ OSIGURANJA SA EFEKTIVNIM TRAJANJEM RAČUNA SE:

1. Vreme provedeno na radu u efektivnom trajanju,
2. Vreme za koje osiguranik u skladu sa propisima o radu i zapošljavanju prima novčnau naknadu za koju je
plaćen doprinos,
3. Vreme koje je osiguranik, u skl.sa propisima o radu, proveo na obavljanju privremenih i povremenih poslova,
kao i vreme koje osiguranik provede na obavljanju ovih poslova preko omladinskih zadruga za koje je plaćen
doprinos, kao i vreme za koje je lice, odn. osiguranik, uplaćivao doprinos,
4. Vreme za koje je ostvario naknadu za koju je plaćen doprinos,
5. Osiguraniku samostalnih delatnosti u staž osiguranja računa se i vreme za koje je privremeno obustavio
obavljanje delatnosti, u skladu sa zakonom, ako je za to vreme uplatio doprinos za PIO
STAŽ OSIGURANJA KOJI SE RAČUNA SA UVEĆANIM TRAJANJEM

1. Osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim r.mestima,
2. Osiguraniku koji radi na r.mestima-poslovima na kojima posle navršenja određenih godina života ne može
uspešno obavljati svoju profesionalnu delatnost,
3. Ovlašćenom službenom licu
4. Osiguranicima sa telesnim oštećenjem, civilnim invalidima rata, slepa lica, obolela od distrofije,paralize...
5. Vreme provedene u svojstvu vojnog osiguranika.
225. VISINA I USKLAĐIVANJE PENZIJA

Visina starosne i invalidske penzije određuje se tako što se lični bodovi pomnože sa vrednošću opšteg boda na
dan ostvarivanja prava.
Lični bodovi utvrđuju se množenjem ličnog koeficijenta osiguranika i njegovog penzijskog staža.
GODIŠNJI LIČNI KOEFICIJENT predstavlja odnos ukupne zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene
naknade osiguranika, za svaku kalendarsku godinu i prosečne godišnje zarade u Republici za istu kalendarsku
godinu.
Godišnji lični koeficijent može biti najviše 5.
LIČNI KOEFICIJENT utvrđuje se tako što se zbir godišnjih ličnih koeficijenata podeli sa periodom za koje su
obračunati.
Penzijski staž može najviše iznositi 45 god.
USKLAĐIVANJE PENZIJE
Penzija se od 1. aprila do 1. oktobra tekuće godine usklađuje na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem
troškova života na teritoriji Republike u prethodnih 6 meseci. Usklađivanje penzije vrši se na osnovu podataka
organa nadležnih za poslove statistike.
226. POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA IZ PIO

Prava iz PIO ostvaruju se kod Fonda za PIO. Penzijski staž se ne može utvrđivati na osnovu izjava svedoka.
Predlog za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti daje lekar, a saglasnost na njega lek. komisija.
227. ODLUKE (REŠENJA) U POSTUPKU OSTVARIVANJA PRAVA

REŠENJE o pravima iz PIO i penzijskom stažu donosi organ Fonda određen opštim aktom fonda.
Prvostepeno rešenje fonda podleže reviziji koju vrši organ određen opštim aktom fonda. Njome se može ispitati i
pravilnost nalaza, mišljenja i ocene koje daju organi veštačenja.
Ako je protiv prvostepeng rešenja izjavljena žalba, o reviziji i žalbi rešava se istim rešenjem.
Ako nije izjavljena žalba, a revizija ne bude izvršena u roku od 3 mes. od dana isteka roka za žalbu, smatra se da
je revizija izvršena i data saglasnot na to rešenje.
Protiv rešenja fonda donetog po žalbi (drugostepenog) može se pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda.
Protiv konačnog rešenja fonda, kada nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka, postupak se može ponoviti:
1. Ako se sazna za nove činjenice,
2. Kada je propušteno da se u ranijem postupku iznese neka činjenica.
228. OSIGURANJE ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI (OBAVEZNO I

DOBROVOLJNO)
OBAVEZNIM OSIGURANJEM se obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti:
1. Novlana naknada,
2. Zdravstveno osiguranje i PIO,
3. Dr.prava u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osig.za sl.nezaposlenosti i opštim aktom Nacionalne službe.
OBAVEZNO OSIGURANJE je obavezno učešće zaposlenog, poslodavca i lica koje samostalno obavlja delatnost
u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje prava po osnovu nezaposlenosti.

1. Zaposleni,
2. Lice koje obavlja privr. i povremene poslove,
3. Izabrano ili imenovano lice,
4. Fizičko lice koje samostalno obavlja delatnost,
5. Osnival i suosnivač preduzeća.
DOBROVOLJNO OSIGURANJE je osiguranje lica koje nije obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti, kao i
lice koje obavezno osigurano radi obezbeđivanja većeg obima prava i dr. prava.
Nezapsoleni aktivno traži zaposlenje ako: se javlja Nacionalnoj službi, ne odbija ponuženo zaposlenje, traži
zaposlenje...
229. PRAVO NEZAPOSLENOG LICA NA NOVČANU NAKNADU

Obavezno osigurana lica imaju pravo na novčanu naknadu ako su bila osigurana najmanje 12 mes.neprekidno ili
18 mes. sa prekidima.
Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju:

1. Prestanka potrebe za obavljanjem poslova,
2. Stečaja, likvidacije i u svim dr. slučajevima prestanka rada poslodavca,
3. Neostvarivanja predviđenih rezultata rada,
4. Premeštaja bračnog druga,
5. Ako je bilo zaposleno u inostranstvu,
6. Kada je bio u radnom odnosu na određeno vreme ili je obavljao privremene i povremene poslove
NEMA PRAVO:
1. U slučaju pismenog sporazuma sa poslodavcem na inicijativu zaposlenog,
2. Otkaza od str. zaposlenog,
3. Otkaza od strane poslodavca
ROK ZA PODNOŠENJE ZAHTEVA

30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja.
Osnovica za utvrđivanje visine naknade je prosečna zarada u poslednjih 6 meseci, u iznosu od 60 % za prva 3
mes, 50 % za ostatak vremena.
3 mes. za staž 1-5 god; 6 meseci za staž 5-15 god; 9 mes-15-20god; 12 mes-duži od 20 god; 24 mes-najmanje
20 god. staža osiguranja i 61 godinu starosti (žene 56 god), ili navršenih 38 god. staža osiguranja (33 žene) i
najmanje 51 god. života,;
24 meseca ako je stariji od 55 god. i ima staž osiguranja duži od 25 godina.
230. PRAVO NEZAPOSLENOG LICA NA ZDRAVSTVENU ZAŠTITU I

PIO
Obračun i uplatu doprinosa za osiguranje vrši Nacionalna služba, u skladu sa opštim aktom.

Radno Pravo: Index

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Radno Pravo: Index

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Radno pravo

Index (Ctrl+Klik na pitanje)

1. Pojam i predmet radnog prava (individualni i kolektivni radni odnos)_____________8

Bitne karakteristika radnog odnosa su

Nebitni elementi radnog odnosa su :

4.Nazivi za radno pravo i značaj radnog prava

5. Ciljevi radnog prava

6. Načela radnog prava

8.Načelo jednakosti šansi i postupanja (nediskriminacije)

10. Subjekti radnog odnosa

11. Zaposleni i vrste zaposlenih

12. Poslodavac i vrste poslodavaca

13. Sindikati zaposlenih

14. Udruženja poslodavaca

15. Nastanak i razvoj radnog prava

16. Izvori radnog prava

17. Heteronomni izvori radnog prava

19. Zakon kao izvor radnog prava

21. Sudska praksa kao izvor radnog prava

22. Autonomni izvori radnog prava

XX. KOLEKTIVNI UGOVORI

1. Predmet i oblik kolektivnog ugovora

2. Vrste kolektivnih ugovora

3. Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora

4. Pregovaranje i zaključivanje kolektivnog ugovora

5. Primena kolektivnih ugovora

6. Važenje i otkaz kolektivnog ugovora

9. Objavljivanje kolektivnog ugovora

Iz knjige str. 77.

 ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

26. Izvori radnog prava međunarodnog porekla

27. Dokumenti OUN

29. Ratifikovanje i prihvatanje konvencija i preporuka u Državnoj

36. Odnos radnog i građanskog prava

37. Odnos radnog i upravnog prava

38. Odnos radnog i prava privrednih društava

42. Odnos radnog i međunarodnog radnog prava

Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

47. Smetnje za zasnivanje radnog odnosa

48. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa stranaca i lica bez državljanstva

49. Radni odnos državnih službenika i nameštenika

IZ ZAKONA O RADNIM ODNOSIMA U DRŽAVNIM ORGANIMA

Član 10a (od 39/02)

50. Radni odnos zaposlenih u javnim službama

51. Radna knjižica

52. Načelo javnog oglašavanja slobodnih poslova

3. Obaveza objavljivanja potreba za zapošljavanjem

53. Nacionalna služba za zapošljavanje

65232 - Ostalo finansijsko posredovanje

IV. OSNOVE ORGANIZACIJE NACIONALNE SLUŽBE

54. Mere aktivne politike zapošljavanja

9. Aktivna politika zapošljavanja

55. Republički savet za zapošljavanje

IZ ZAKONA O ZAPOSLJAVANJU I OSIGURANJU ZA SLUCAJ NEZAPOSLENOSTI

2. Pokrajinski savet za zapošljavanje

3. Lokalni savet za zapošljavanje

56. Privatne agencije za zapošljavanje

Registar izdatih dozvola

3. Saradnja Nacionalne službe i agencije

4. Ispit za rad u zapošljavanju

57. Ugovor o radu

58. Vrste ugovora o radu

Ugovori kojima se ne zasniva radni odnos