УДК 72025 (47)
Вл адимир Белоусов
НАСЛЕЂЕ КАО ОГЛЕДАЛО СВЕТСКЕ ИСТОРИЈЕ
С
ве оно што остај е у н аслеђе п отом ци ма у градо­
ви ма и сел им а одражава у зеМЉ ~Ј , као у огледа­
лу, дО I'ађаје ю прошл ости , со циј ал н о-еко н омске
односе међу људима, културни IIИВО народа. М I ЮГИ оста­
ци I1 З п рошлости нестају у ватр и ратова и варва рс ки х
ру ш ења, оста вљајућ и п отом ци ма само ус поме н е и фраг­
мен'Т'е којн п одсећај у на н екада шњу величину. М оск ва је
з натн о млађа од Београда. Навршшю се тек 850 год ин а
њеног постојања, али је М осква, као IJ Београд, прежи ве­
ла бес крај но много пожара ЈЈ раза рања , у доба варварски х
нај езди, народн и х уста нака, елемеН'Т'З.р ни х не llОгода. Н а­
п олео н ј е гледао Москву у плам е н у кoj~J ј е гугао п реле­
п а м осковс ка и мања, трго вачке куће, радље н магацине.
Током Дру го г светсКОЈ' рата фа шистич ки бомбардери су
ба цали с вој СМЈУГО н ос ни терет на мос ковс ка насеља, ч е­
га се cтap~Jja генера циј а која је преж ивела страхоте рата
се ћала за време НАТО бомба рдовања Београда.
Идеолошки рат је, као ниј еда н други , донео М ос кви у
време реВОЛУШЮll ар ни х п роме на гор чин у услед гуБИ'f'l(а
м ногобројни х а рхитекто нс ки х и култу рних споме Н~ЈК а.
СТО'ГИн е цркава, м анастира , и ма н..а, вила и кућа веле п о­
сеДlIика, које су п редстављале бисе р руско г н аслеђа, уни­
ште lЮ је широм земље у процесу стварања Iюве владају­
ћ е идеологиј е. П очетак ра зара ња арх итекто н ско г насле­
ђа који се везује за ЗО-е године наставље н је у нишгавање м
градова и села у ГОЩlНама фа ши стичке нај езде.
П арадокс живота о гледа се у 'Т'Оме, ш1'О се код Руса
са пром еном државне п ол ити ке п роме ни о и став п рема
архитектOI~СКИМ с поменицим а, ЊИХОВОЈ заumrrи, и 1'0 на­
кон фашисти ч ког унишreња н ашег l laслеђа у годинама
рата, што је н арод л иш ило КОl l кретlЮГ IIЗ слеђа. П осле
рата почела ј е обн о ва н е само разорених градо ва 1\ ~1IIДУ­
стријских комплекса, већ и ирка ва, MallaCnJpa, племићких
205
НАСЛЕЂЕ
п оседа и тргова'IКИХ кућа , настрадал и х у ратн ом в и хо ру.
И СТЈ.Јна , у реКО НСТРУКШфl градова , де ш авало се често при
изградњи н о ви х МаЈ'иетралН I1Х п раваца Ш1И при ства рању
нових це нта ра да су ру ш ени и у ништава ни гpaдCK~1 лока­
л итети, који су дра го цени у а рх итекто нском IIЩI урба ни ­
стичком СМ ~I СЛУ. Тако су, при изградњ и lIај ве ћ е г москов­
CКO I' маrнетралног пуга - проспекта К ал ињина, поруше ни
не само п оједини драго це ни а рх итеКТОIIС КИ с п омеl l ИЦИ ,
већ су отишле у н еповрат МНOI'С московске ули це, које су
п редстављале д ра гоце lЮ ИСТОрИЈСКО Ј еЗ I'JXI l'Рада.
ТОКОм целО КУШl е и стор иј е Москве, у ма њој IIЛИ ве­
ћој ме ри , о ч ување н аслеђа је б ~IЛ О само декла раТИВIЮ,
ал и те к 7 0-'Т'их I'ОДина се код н ас, практично, 110 пр в и пуг
ра звиј а држа в н а политика у обл асти наслеђа, као реал и ­
з ацнја Зако н а о за штити и коришћењу L1 сторијск и х и
КУЛТУрllИХ с поме Шlка Руске Федера циј е. У Москви су, У
1'0 време, бllЛе и зд војене пр ве зо н е са и стор иј ски м и кул ­
тур ни м с п о м е ницим а које ј е требало ста ви'Т'и под за ш'Т'и ­
ту, у духу а р хитектуре ВЈУГОва и п аркова, 113 бруто повр­
шинн ] 8 х и љада хекта ра, а за централни део п ресто ни це
оформљено ј е девет 11 сто ријско-културни х п од ру чја -
У ll равни х зона , са посебним режнмом из градње и рекон ­
струкциј е. чинило се, да су у погледу за штите с поменика
н астала боља врем е н а, ал и , како 1'0 код нас бива: »Хтел и
смо што је Moryhe боље, а испало ј е, као и оБIlЧIIО«. Држа­
ва није и здржала финаНС~lрање програма ВII СОКОГ ста н ­
дарда реконструкuије огром н о г броја арх итектонск и х
с помен ика.
Реалюација плаНllраног п рограма реко нструкције
Москве н об н ове историјско- културног наслеђа почет­
ком 9Q-ТlIХ година, са распадом СССР и почетком соци­
јалних и економских реформ и у дру штву, п ретрпела је
радикал н е промене . Држав н о инвеСТЈ.lрање програма је у
ПРилоз и I ВЛАДИМИР Бf.ЛQУСОВ

Хра.м Христа СПаса у Москви (у току и Qосле ресmаур(щије) - МОl/у.«еl/тална саомен щжва, траljеllа lllOKOM 91Југе
четвртuне /9. века, у знак захвалности flалим жртвама и славу flобеgе lIау НаflолеОI/О.« у Отаllбuнс/СОм рату 18 12.
[О{јиl/е. У њel/o.« )'краищвању У'lествовали су најflОЗl/атuјиlЈУСЮI уметНИI~и тоГа времена. По СтаљШlOвом lIареljеlbУ
cpYUlel/a је 1930. [О{ј/ll/е уа би се на њеном месту flO{jllfao »дом Партији - Оf/ЮМI/О зgање које је требало ga ареуставља
uеку врсту »светuл uшlllа « IIQвe бољшевичке ugеОЛОfије. Услеg а,юбле.«а сmаmuчке npupoge og те намере се .морало
О{јустати, ааје на .месту искоПаних темеља UЗf/юljеll отвореl/и олимПuјски базеu. ОgЛУКQМ I/Qв/tX руских власти, на/СОII
слома ko.I-IУl/иЗМlI, l~pKвa Христа Спаса у Цe.llиније оБНО8Љеl/а CpegUHO.I-I послеgње уецеllије 20. века.

су штинн п рестало, а n p IIВaTНl I влас ници 11 ф~lрме још
H~ICY БШIII с п рем ни за тако крупн е подухвате. Међуrим.
сл ик а ј е п о ч ела брзо да се мења н а боље. РаДОВ II на адап­
таЦИЈ" 11 рестаураШ1ЈИ у преСТОllllUИ су почели да се изво­
де I lеза па мћеном ДlIна ми ком, тра.IСфоРМllш ућ.llп остојећ.у
град љу, прве ll стве l Ю у п реСТIIЖIIIIМ насељима.
По п рв и пуг у Русији језа п очета рестаурauија претхо­
Д IЮ У"IlШте ни х а рх итеКТО НСКIIХ с поменика, KOjll су бllЛII
од СУUfГИlIског з начаја за очување наслеђа земље. У КреМ­
љу је рестаур ираllО » Кра С lюе КРIIЉЦО « (~> Гл аВ IIII улаз«)
Граllатно г дворца, чи ме је це llтраЛlIЗ а РХИ1"еКТОI~ ска КОМ ­
IЮ3НЩlја у скло пу Московског Кремља ПОПРИ МIUlа ауге н ­
тичан и сторијск и и зглед И вановског трга. Н а Црве н ом
тргу у М оск ви појављуј е се » рушев ин а « - репл и ка Каза н -
СКОГ сабора h."Оји је поруше н ]936. годин е. Ип ак, иниција -
11lва за реКОНСТРУК Цllју аРХ llтектонских споме llИка ниј е
ПОТllцала IIЗ НIIЖl1Х слоје ва, и није б ила продукт ја ВIЮГ
мњења, већ II З в иши х кругова , из руководећ ег естабл иш ­
мента Москве. Зато ј е предлог о IIЗГРадЉИ реплике Храм а
Хр иста Сп аС ~1Теља доче ка.1 са веЛ IlКИМ с кептицизмом.
у jaBHOCТl1 п ресто нице и зб ll О је с пор о реконструк ­
Шlј ll Храма Христа С п аС~lтеља. Н а отворе н ом ко нк урсу
расписаном у 1'0 врем е, и с пољен а ј е раз н оврс ност у при ­
С1)' II У решанања проблематике реконструкциј е униnrreних
аРХИ1"еКТОНСЮIХ и културни х сп оме ни ка. Ј едно од решења
предла гал о ј е да се у метал н ој ко нструкциј и реконстру­
ишу контуре поруше н ог Храма, као ус п оме ll а на почи ­
ље но зло. Д руга реш ења су предлагала и зградњу Х ра ма

206
НАСЛЕЂЕ КАО ОГЛЕдАЛО СВЕТСКЕ ИСТОРИЈЕ

са Н ОИИМ apX HТC1n'01ICKIIM югледом, кој" ће олroвараlll

духу времена уз пр"меll У са врем е llllХ теХНOJIОПlја 11 мате­
ријала. Трећн су предлаl'аЛll да се 1"'" ТОlo1 "СТОIo. месту
",апраВI! » КУРПНI « - наДl-робllа хумка. Као резу.1ГГolТ по­
ле~Нlке 11 уважавања мншљсња Москов.љ.а"а )'својеllO је
ре шеље да се реКОIIСТРУllше аугеlтl4аll юглед Храма
Хри ста C n aC lfтeљa.
Однос према Iш слсђу одражавао је onurre уређен.е
друштва које је било ОРlfјС IГfll са lЮ ка признавању ској \l Х
ТС КОВ III Ш 11 вреД I IОС'1·II . док су се 06llОиа арХ lгге,,-ГОlJ ског
наслеђа. "",терес ка у llllКЗТlIOСТII руске аРХlпе,,~ поја­
вили, у извеСllOј мер", као реакuија Шl шнрење IНrrep Ha ­
UllOlta.lII lOr CТI1Ла у саврсме llOМ грађевннарству, на ynшај
»заП<ЩII С културе« кој" се МШ ll lфестовао кроз архитек­
туру, телеии з иј у, муЗIIКУ, медијска средства.
Однос према аРХllТCКТОl lСЮIМ С ПОМСlНlШlмајс побољ­
ша!l. алll се IIСКОМПЛIII(Qвала ситуаШlја иезаllO за IbIIXOBY
заUIТIIТУ, одржавање, рестаурauију. јер д ржава ВIIШ С 1111-
ј е бl1Ла у MOrytlllOCТlt да CItOCII трош кове IbItXOкor одржа­
вања. као urro је то ЧIНIIUШ pallllje. П ребаЦII ваље бремеllа
ОДI'ОКОР "ОС'1'I' за одржавањс apXlfreК1'OHCКl I X спомеlН lка

на плећа заку паца. Щl.лаз и сс још увек у фази трагаља за

бољим решсњсм, како би 11 » ВуЦII б lШИ СIГfИ. " О lще на
број у«, Па радокс јс да Д!у,кава не учествује у фllнаНСllрању
радо ва , аЛl t КОНТРОЛllwе стање 11 одржавање архите1n'OН ­
ских с п оме llи ка. А у М ОСК В II постоји"m х иљаде објека­
та, CHOMCI IIIKa, кој ll су ба штltlш кутурног наслеђа н IЈа +
лазе се п од заu rrllТО М д ржа вс. Међу 1Ь11Ma је 811ше од 800
аРХ IIтеКТОIIС КII Х С I'IQМСIНЈка , с коро 11'11 (..'ТQТl1н е НСТОРIJј­
с ких" куmyр lШ Х с н оме ""ка, д ве стотин е обј еката MOIIY-
менталнс умеТЈЮС'ГII , сто педесет археОЛОШЮ I Х спом е ника

н шеЗДССС'ГТрll УМС11 lичке ком позиције ВЈ7Т'Ова" па ркова .
Сем 'ГО I' .... под режнмом за Ш11lте државе !шла зе се објек-
111 lIасле ђ ... кој ll су до " едаВ I IQ БНlIIl забо равље ни , о ко
.rыщy објеката 111-раt)cВ"IШ . Томе треба додати о ко Х llљаду
" по 06ј екаТ'Ј истор ијс кс Ilекрополе, у внду монумената 11
lIадrpoбlШХ С lюме tlНка. И без 06З llра на напрегнугу COUII-
јал!lO+еКОIIОМСКУ clrryaUlljy. стање " одржавањс а рх нтек­
ТOIICКl I X cnoMeHIIKa у п реСТОIНЩН су tt агло побољша llН ,
јер су влаСIIIЩII згр3дU сајСДIIС стране заИlrreресоваlН1 за
одржавање леПОI' II зглсда зграда с ц"љем очу ваља свог
преС'Пlжа, а са друге - ПООW1'рСIIИ су захтев и влаС'П1 Нре+
ма за urnmt куmyрног Il аслеђа. Влада Москве "ма у свом
саста ву У п раву за држаВl'У КОlrrpoлу за w'Гите н кор иш ­
ћења И С'ГО Рllј с кн х 11 KyJГ1'YP IНlX С ПОМС lIнка , која се Iштеll ­
З IIВН О 6а811 том п роблсматиком.
О'lIlгл едан прим е р те кућег процеса у погледу Iш сле­
ђа 110 Meltll је, З I-р:l.да у ЛеС IIОМ l l ролазу преко пут Х рам а
ХРIlС1'<1 ClШСlrrcља, IЮред које са м п ровео веЛIIКИ део ског
живота . Зграда ј с IIЭI-рађеllа по IЈаЛОГУ Iшжињера П еч>а
НиколајеВllча П ерuева 1907. roЩ lll е. Аyroр пројекта је. ма
Носкресељскй врата - је,чна og fлавних капија
Kllmajfopoga. утврђено! урБЩЮl gела cpegњoвeкoвue
XII- Моо,'ве, КЈЮЗ коју се са тверско( пута улозило на Црвен//
m{Jl. ђxtђella су /535-/538. IO{JI/lle ЈlстО8ре,иено са
f/XlgC,",;I/M беgе.ИlIма. (1 свој /WнаЧНI/ оБЛI/К goбила су Qосле
peKOHCIOpY""ltuje lIЗвеgене /680. [О{Јuне, Касније, ШО","ОАI /8.
века. преg 8осКЈЈеСеЊСЮLИ врааlIIма ПО{Јllfнутаје ИвереКlI
каПела са Зl/а.иеН/lmо.И Ш.."ОНОМ БОlоpoglще Портаllт/lсе -
зашти ml/Jще капије lТХ1!Јй, jegHOM О{Ј руских pelll1l1Ka
чуgотВОРЈще ЩI csemolop0.."Ol .иаН(lстllра Ивщюна.
Капела је )'IUIOIbI!l/lI убрзо НlIЩЈI/ Побеgе боЈЬШе8l1чке
рев(}Луu,/lје, У сПомен/ш 080 M OCкoвCI(() свеmЩJllщmе,
на fJYCl((}j "аРII,l!ЛII Hoвollp06iba у БеоlfXlgy /929. logllHe
Il3fpal)eHa је кОl1l1јй ПО/Ј)'IIIl'I/е каПеле. 8оскресењска B/Xlma ,
КlIО је,ЧСlI/ оу СlIм бо.'l(l старе Москве порушена су нешто
КlIСl/llје, /934. (О{Јиllе. ПОС. Је архео.ЈОIU/\Iа IIсm/ХlЖII/ЮЊlI
,.,"Оја су 8ршена /988. 11 /994. lО{ЈlIl/е ре","ОI/стРУ"СШI је овај
'JHa.~l emlmll СПО. llеНII/\, руске 80јl/е архитектуре заје,ql/О са
Иве/ЈСКО.и каПе.roм. СllКРОШlOј mОПОfJXIфијll Москве
О60.И обl/овом враћеl/ је још јеуаl/ IIЗlубљеuи СПОАlеЮIК.

207
ПРИЛ ОЗИ / ВЛАдИМИР БЕЛОУСОВ

Казањски сабор у Москви - щжва llogllll/yllla 110 Црвеl/О.« т,ну По заПовести ЦЩXl МIIXШUШ ФеogоровU11(l Ромш/Ова
и ааlllријарха 10асафа као светШlllиlте 1уе ће се чувати чуgотвОРllа 111«)110 БО10poglll~е Казањске, jegllor og па.!lаgијУАШ
руске gржаве. Оевећеl/а је 16. октобра 1636. roglll/e. У llOlllOlbllM вре.иеl/lIма обl/а8.JUша је 11 УО1рађuваllа, а IШКОII
ревОЛУI{ltjе, КОl/зерватОРСКI/М раУОВI/.«а П. Д. БЩXlJlОВСI«)1. велики.И gело.и враћеlf јој је арвобl/тll l/ IIзfлеg.
roguHe 1934. ова щжва - јеуна og lIајвећl/Х светиња - срушеНll је 90 темеља, алl/ IШ Њ€1I0M .иесту III/је aogUfl/ymo
ново зgање. АрхеолошкаllстраЖllваЊlI llogзеМl/I1X остатака uзвеgеllа су 1991. 1oglll/e 1/(11«)11 IlеШје КазаlbеКII сабор
pel«)lIcmpyucaH у свом арвобитном облш..:у из cpegllHe Ј 7. века. ОбllО8Љеllа црква са својом ЗШIмеlluто.И IlКОIIОМ
аОIlОВО је llосmала jegHo og gYXOВl/lIX среgllшmа руске аресmОlllще.

како 1'0 Ч УДНО звучало , ПОЗ ll аТII СЛ lIкар руско г постмо­
дерна Сергеј ВаСИЉСВIIЧ Maљyт~tн, а I1НЖllњер-ltЗвођач
и скус ни градитељ Н ~l колај Жуков. Тих paTHIIX ГОДlIна за
време бомбардо ва ња п ору ше но ј е сусед н о стамбе но н а­
сеље, док је зграда П е рцева дел ш.НЈчно оштећена. Кров
зграде, кој и H~lje поправља н ДУ I'И ШIЗ I'ОЩl н а, поч ео је да
прокишњава. Ста н ови у з град и , који су предвиђеlН1 за
богате lюродице, п осле рата су » поп уње ни « rlOрод ~щама
из бомба рдо вање м пору ш е Н~I Х з града и l'l ретворени у ко­
мун ал н е станове. Зграда је изгледала похабано и неуп ад­
љи во међу остал им гpa ђe B~1НaM a, без обзир а Ila свој с п е­
цифичаll архитектонски облик. Прошло је много ГОДИIШ .
З града ј е била lIa и в ици рушења , стал н о су ПОЧ~lњал и да
је lюп рављају, али Шlкада IНl CY зав рш авали до краја. До
недавно је била непр"метна на фону ~lсторијске градње
центраЛlЮГ дела Москве.
у п оследње време слика се щюмсm1ла. Зграду - apX ~I ­
тeКТOllcКlI с помеl l ИК су довел и у ред . Требало је ОЧ~I СТИТИ
фасаде, попраВИ111 керамички па нел, довеСТII у ред кров ,
KOj l1 је II мао комплексну форму 11 з града ј е )) бљеснула« у
сазвеж ђу IIстор"јских објеката московско г н аслеђа.
Чи ме ова ПРlIвлачи пажњу? И сто риј а о ве зграде п о­
З ~l ата је малом броју људ и , мада заслужује п осеб н у np~l ­
чу, јер се у подруму зграде налазио , з н амеН IIТИ међу бо­
еМ 11 ма у Щ)еСТО Н~ЩИ , кабаре ))Сле ШI миш «, у ком е је пре
Револуције наступао Александар BeP-nlНски, а међу стал-

208
НАСЛЕЂЕ КАО ОГЛЕдА.ЛО СВЕТСКЕ И СТОРИЈЕ
ним посe-rn о цим а било је и глума ца УметЮIЧКО I' rЮЗОР II ­
шта (»ХудожествеIЮГ театра «) заједно са К о нста НТИIIОМ
Сергејевичем Стан и славск им. Цео четврти сп рат зауз и ­
мал и су сли карски атељен, у кој им а су ствараШI поз tШnl
сл икари ю култу рн е е похе Среб рн о г века. Ал и не пр"­
вла'IИ пажњу ИСТОР llја з граде , ве п њена архитектура
yrlpaBo збо г аутеl lТИ Ч IЮГ умеТШI ЧКОГ и зраза. у коме су
па рал ел но са Ila ЦllOllaЛН ll М оБЛl IЩl ма заступљени MOТII ­
ви фолклорне уметности. АРХlпсктура зграде ме у извес­
н ој ме ри асо цира на радо ве Антон иј а Гауде, због тежње
да прltда рома нтичарск н II зраз Ilзраз ltто УГИЛllтар н ој
рентабилној стамбе ној з граДII. Када се посматра. те ш ко
је зам исл ити , да је то обична ч етворос пратн а стамбе ll а
зграда . РаЗlIоврстаll скло п п розорски х оквира , разноли­
ких балкона 11 еркера, који н е понављају ни обл ик , 1111
Л ИКОВIIII израз , у скло пу са упе'lаТЉIIВ ltм кераМII Ч КИ М
инкруста Цllјам а. са прим сном мотива и з народ ни х бај КII
IШ фону црвен о г з ида од оп еке, траНСфоРМIIШУ фасаду
з граде у декораТИ В НII на н ел.
Црве н ој З ГРадll се диве п ролаЗ НIЩII , а 01111 који је В I1 -
де п о први п уг, IlаЖЈЫIВО раз гледај у IIlIкрустаuије од ке­
раМII Ч КИХ плоч ица са ћИЛIIМСКОМ ш аром, у Ч llј и м ор н а­
мснтима се могу юдвојити необич н" UBeтaBII , ш умске
ж ивотињице, медведи обасјани з рацим а јарког су"ца ,
који домиml рају у ком поз ициј и прочеља зграде. С вак"
детаљ з граде предста вља производ де коративн е уметн о-
209
CТII , П О 'I СВ од ко нзоле балкона у ВIЩУ страшн и х змајева
до ослнка Нll Х квака и улаз ни х врата.
Без оБЗll ра на комплекс ну просторно- план с ку компо­
зиu иј у зграде. Ж II ВОПИ С ll а C l tлyeтa крова, разноврсност
декора 11 плаСТIIЧ.lа фасада з граде остављају YГll ca K це­
лDtНlТОСТII , и представљају у п еч атљиво 11 импреси вн о
YMCТH II'IJ(() дело.
Тежња ка рома нтиза uији УГlIлитаРllИ Х з града може
се за ['ШЗIIТИ у н изу грађевина из тог доба, међу којима се
издваја фасада познате Третјаковске l'алеРllје, ура ђе на
п о нацртима познатог руског сл ик а ра А П ОЛ Иll арија Ми­
хајЛОВ II'I а Васнецова.
Данас, када се н остал гија везује за ромаtmtзам руско г
"юстмоде рна у apx llтeктyP " , СЛ II'IIIИ објекти п остал и су
не само веома поп ула рни , већ предста вљај у 11 » и звор И I I­
спираUllј е«. Као прим е р за то м огу п ослужити грађеви н е
у Н~l жњем Нов городу, којимаје био ИН С ПИрl1 са н и IbIIXOB
аутор - а кадем ик , гла вни а рхитект града Але кса нда р
Ј свгс њев ич Ха рю'О н ов, којllје нажалост, н еда вн о погинуо
у аВ lюнс кој I l есрећ и .
НОВО доба ка ра кте ришу утрамоде рне теХНОЛОП lј е,
трагање за новим арх~rгекто н ским изразом, који пе одели­
ка вати стрес ну дpy urrвeHY с итуauиј у, гра ђев ~ш е, које ћс
пле нl11'II смело шћ у КOHCТPYКnIBll ll x ре шења, али све Вll ше
добијају на з на чају културни и арХИ'I'CКТОНС КI1 споме ни ­
ци , који qюрм и рају златн у рlt3ницу светс ког н аслеђа.