Brosura Za Azil - Srbska PDF

REPUBLIKA SLOVENIJA
MINISTRSTVO ZA NOTRANJE ZADEVE
UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO
INFORMACIJE ZA STRANCE
Ljubljana, september 2009

INFORMACIJE ZA STRANCE
ISBN 961-6797-02-3
9 7 8 9 6 1 6 7 9 7 0 23
CIP - Kataložni zapis o publikaciji

Narodna in univerzitetna knjižnica, Ljubljana
342.717(497.4)(035)
VKLJUČEVANJE v slovensko družbo : informacije za tujce /

[urejanje Sonja Gole Ašanin, Darja Pokrivač ; fotografije Uroš
Gregorič ... et al.]. - Ljubljana : Ministrstvo za notranje zadeve
Republike Slovenije, 2009
ISBN 978-961-6797-02-3
1. Gole Ašanin, Sonja
247493120
Izdavač: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije

Urednik: Sonja Gole Ašanin, Darja Pokrivač
Prevod: Ivana Kocbek
Fotografije: Uroš Gregorič, Darko Brenko, Monika Golob, Boris Teodorović, Matic Bajželj, B. Bajželj,
A. Fevžer, B. Kladnik, J. Skok, Bobo
Rešenje korica: Boris Teodorović
Tehnički urednik: Mirsada Dželadini
Štampa: Mond grafika, d. o. o.
Tiraž: 20000 primeraka
Ljubljana, septembar 2009. godine
SADRŽAJ
Strana
ULAZAK I BORAVAK U REPUBLICI SLOVENIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ulazak i boravak državljana trećih država . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Ulazak i boravak državljana država članica evropskog
privrednog prostora (EPP) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Prijava prebivališta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Državljanstvo Republike Slovenije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
ŠKOLOVANJE / OBRAZOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Školski sistem u RS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Obrazovanje odraslih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Pomoć i podrška odraslima pri obrazovanju i učenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Programi učenja slovenačkog jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Programi upoznavanja sa slovenačkom istorijom, kulturom i
ustavnim uređenjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
ZAPOŠLJAVANJE I RAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Radne dozvole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
KORISNE INFORMACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Zdravstveno osiguranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Socijalna zaštita . 52
Besplatna pravna pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Podsticanje međusobnog poznavanja i razumevanja sa
slovenačkim državljanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
PODACI O SLOVENIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
MINI REČNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
KONTAKTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
Jedinice uprave . 73
Područna odeljenja Zavoda za zapošljavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Centri za socijalni rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Strane ambasade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
UVOD
Republika Slovenija, kao i druge države Evropske unije, obezbeđuje uslove za

uključivanje stranaca koji imaju dozvolu boravka u Republici Sloveniji u kulturni,
privredni i društveni život Republike Slovenije. Ciljevi politike uključivanja se zasnivaju
na načelima i vrednostima ravnopravnosti, slobode i međusobne saradnje.
Pretpostavka za uspešno uključivanje je kako vaša spremnost da prihvatite vrednosti

društva: ljudsko dostojanstvo, slobodu, ravnopravnost i solidarnost, tako i spremnost
slovenačkog društva, koje mora da podstiče i olakšava vaše uključivanje u slovenačko
društvo. Uspešno uključivanje u slovenačko društvo svakako zavisi od poznavanja
osnovnih karakteristika slovenačkog društva: jezika, istorije i društvenog uređenja.
U nastavku smo za vas pripremili neke od osnovnih informacija koje će vam pomoći
u životu i radu u Republici Sloveniji, a detaljnije informacije možete da potražite
na državnom portalu e-uprava: http://e-uprava.gov.si/e-uprava ili da se obratite
nadležnim službama.
Ministrstvo za notranje zadeve Ministarstvo unutrašnjih poslova

Direktorat za migracije in integracijo Direktorat za migracije i integraciju
Sektor za integracijo Sektor za integraciju
Oddelek za integracijo beguncev in tujcev Odeljenje za integraciju izbeglica i stranaca
Riharjeva 38, Ljubljana
 01/ 283 36 43
 01/ 283 35 81
ULAZAK I BORAVAK U REPUBLICI SLOVENIJI
Ulazak i boravak državljana trećih država
Ulazak i boravak državljana država članica evropskog

privrednog prostora (EPP)
Prijava prebivališta
Državljanstvo Republike Slovenije

ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA TREĆIH DRŽAVA I ČLA-

NOVA NJIHOVIH PORODICA
Ulazak, napuštanje i boravak stranaca u Republici Sloveniji uređuje Zakon o

strancima.
ULAZAK U DRŽAVU
Ulazak u državu na osnovu vize ili putne isprave
Ako ste državljanin takozvane treće države i želite da uđete u Republiku Sloveniju i u
njoj boravite po osnovu turističke, poslovne, privatne ili druge vrste posete, morate
da dobijete vizu u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Slovenije u
inostranstvu. Iz istih razloga možete da uđete u Republiku Sloveniju i tu određeno
vreme (najviše 90 dana u šest meseci, računajući od dana prvog ulaska) boravite
samo na osnovu putne isprave, ako ste državljanin države čijim državljanima nije
potrebna viza za ulazak u Republiku Sloveniju.
Ulazak u državu na osnovu vize ili dozvole boravka, izdate u drugoj državi
potpisnici Šengenskog sporazuma
Konvencija o izvođenju Šengenskog sporazuma, koja od 21.12.2007. godine u celini

važi za Republiku Sloveniju, određuje i uslove kretanja na teritoriji država potpisnica
Šengenskog sporazuma za strance, državljane trećih država, kojima je jedna od
država potpisnica izdala vizu ili dozvolu boravka.
Ako posedujete šengensku vizu koju je izdala druga država potpisnica Šengenskog
sporazuma, možete u vreme važenja vize da uđete u Republiku Sloveniju i u njoj
boravite, ako ispunjavate uslove za ulazak:
 imate obezbeđena sredstva za izdržavanje,

 imate dokumentaciju koja dokazuje razlog boravka,
 ne predstavljate opasnost po javni red, nacionalnu bezbednost ili međunarodne
odnose ma koje države potpisnice.
Ako imate važeću dozvolu boravka koju je izdala jedna od država potpisnica
Šengenskog sporazuma, možete, uz navedenu dozvolu i važeću putnu ispravu, da
uđete i u periodu do tri meseca boravite u Republici Sloveniji, ukoliko ispunjavate
već pomenute uslove za ulazak i niste na nacionalnoj listi osoba, odnosno stranaca
kojima Republika Slovenija ne dozvoljava ulazak na svoju teritoriju.
9
Ulazak stranca koji ima u drugoj državi članici Evropske unije status
rezidenta na duže vreme kao i članova njegove porodice
Rezident na duže vreme je stranac koji nije državljanin države članice Evropske
unije i ima u državi članici Evropske unije dozvolu stalnog ili dugog boravka, koja je
izdata sa važenjem od najmanje pet godina na propisanom obrascu Evropske unije
o jedinstvenom obliku dozvole boravka za državljane trećih država, na kom je, kao
vrsta dozvole, označeno da je rezident na duže vreme.
Ako imate u drugoj državi članici Evropske unije status rezidenta na duže vreme,
a članovi vaše uže porodice imaju u drugoj državi članici Evropske unije dozvolu
boravka, možete, bez obzira na razlog boravka, da uđete u Republiku Sloveniju na
osnovu putne isprave i navedene dozvole i tu boravite tri meseca od dana ulaska,
odnosno do isticanja važnosti dozvole, ako je ona kraća.
DOZVOLE BORAVKA
Sticanje prve dozvole privremenog boravka
Ukoliko želite da uđete i boravite u Republici Sloveniji iz razloga drugačijih od onih

koje je moguće ostvariti na osnovu vize, morate da imate dozvolu boravka, izdatu u
Republici Sloveniji, koju morate da dobijete još pre ulaska u državu.
Razlozi odnosno ciljevi boravka, na osnovu kojih može da vam se izda dozvola
boravka su:
 zaposlenje ili rad, istraživački rad, sezonski rad, prekogranično obavljanje usluga
sa upućenim radnicima, dnevni radni migrant;
 spajanje porodice;
 studije, obrazovanje, specijalizacija ili stručno usavršavanje i praktično osposo-
bljavanje, saradnja odnosno učešće u programima međunarodne razmene do-
brovoljaca i u drugim programima koji ne spadaju u sistem formalnog obrazova-
nja;
 drugi opravdani razlozi, zasnovani na zakonu, međunarodnim aktima ili
međunarodnim načelima i običajima (kao npr: primanje slovenačke penzije,
vlasništvo na nekretnini, bolničko lečenje, starateljstvo, primanje novčane
naknade);
 slovenačko poreklo do trećeg kolena unazad.
Dozvola za prvi boravak u Republici Sloveniji može da vam se izda samo kao dozvola
privremenog boravka. Molbu za izdavanje prve dozvole privremenog boravka mora-
10
te da podnesete u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Slovenije u

inostranstvu, koje je šalje jedinici uprave nadležnoj za odlučivanje u državi.
Uslovi za sticanje prve dozvole boravka su:
 važeća putna isprava (čija je važnost bar tri meseca duža od nameravanog
boravka u Republici Sloveniji);
 odgovarajuće zdravstveno osiguranje;
 dovoljna sredstva za izdržavanje (mesečno najmanje u visini osnovnog iznosa
minimalnog dohotka u Republici Sloveniji);
 ispunjavanje jednog od opravdanih razloga odnosno ciljeva zbog kojih stranac
ima nameru da boravi u Republici Sloveniji.
Ako želite npr. da boravite u Republici Sloveniji po osnovu zaposlenja ili rada,
sezonskog rada, prekograničnog obavljanja usluga kao upućeni radnik ili kao dnevni
radni migrant, morate, da bi stekli dozvolu boravka, prethodno imati izdatu i važeću
radnu dozvolu. Za izdavanje radne dozvole je nadležan Zavod Republike Slovenije
za zapošljavanje, odnosno njegove područne službe (postojanje radne dozvole
proverava sama jedinica uprave po službenoj dužnosti).
Ukoliko želite da steknete dozvolu boravka po osnovu obavljanja istraživačkog

rada, morate da imate potpisan sporazum o gostovanju sa istraživačkom
organizacijom iz Republike Slovenije.
Ukoliko želite da steknete dozvolu boravka po osnovu studija, morate da predate

dokaz obrazovne ustanove o prijemu na studije ili drugo obrazovanje, a ukoliko želite
da boravite u Republici Sloveniji po osnovu spajanja porodice, morate da dokažete
postojanje rođačkog odnosa.
Pored dokaza o ispunjavanju navedenih uslova, morate uz molbu za izdavanje

dozvole boravka da priložite i potvrdu iz sudske evidencije o kaznama matične države
koja nije starija od tri meseca (u slučaju da matična država izdaje takve potvrde). U
skladu sa Zakonom o strancima, vaša molba za izdavanje dozvole može biti odbijena,
ako postoje ozbiljni razlozi za sumnju da potencijalno predstavljate opasnost za javni
red i bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije ili ako postoji sumnja
da će vaš boravak u državi biti povezan sa izvođenjem terorističkih ili drugih nasilnih
radnji, nezakonitim obaveštajnim radnjama, prometom droga ili izvršavanjem drugih
krivičnih dela.
U slučaju ispunjavanja svih uslova za izdavanje prve dozvole privremenog boravka,

jedinica uprave izdaje dozvolu i šalje je diplomatsko-konzularnom predstavništvu
Republike Slovenije u inostranstvu, gde vam ga i uruče.
11
Detaljnije o postupcima izdavanja dozvole boravka:
 spajanje porodice
Ako želite da za članove svoje uže porodice steknete dozvolu privremenog boravka,
to možete da učinite ukoliko u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole stalnog
boravka ili poslednju godinu boravite na osnovu dozvole privremenog boravka, koja
je izdata sa važenjem od najmanje jedne godine (u jednogodišnji rok važeće dozvole
privremenog boravka se uračunava i vreme boravka u državi na osnovu potvrde o
podnetoj molbi za produženje ili izdavanje naredne dozvole privremenog boravka).
Molbu za izdavanje dozvole možete da podnesete ili u diplomatsko-konzularnom
predstavništvu Republike Slovenije u inostranstvu ili u jedinici uprave na čijem
području će član porodice boraviti po dolasku u Republiku Sloveniju.
Ukoliko imate dozvolu privremenog boravka koja je izdata po osnovu obavljanja

istraživačkog rada, odmah vam je omogućeno spajanje sa članovima porodice. Isto
tako, odmah vam je omogućeno spajanje u slučaju da je to u interesu Republike
Slovenije. Interes iskazuje nadležno slovenačko ministarstvo svojim mišljenjem (npr.
Ministarstvo za privredu za strane privrednike, Ministarstvo za kulturu za kulturne
radnike i sl.).
Članovima uže porodice se smatraju: bračni drug, maloletna (do navršene 18 godine
starosti) nevenčana deca stranca, maloletna nevenčana deca bračnog druga, roditelji
maloletnog stranca, punoletna nevenčana deca i roditelji stranca ili bračnog druga,
koje stranac ili bračni drug po zakonu države čiji je državljanin mora da izdržava.
Jedinica uprave može izuzetno, po slobodnoj proceni, da smatra članom uže porodice
i drugog rođaka stranca, ako posebne okolnosti govore u korist spajanja porodice u
Republici Sloveniji.
Ako nameravate da boravite u Republici Sloveniji po osnovu obavljanja sezonskih po-

slova ili prekograničnog pružanja usluga kao upućeni radnik, za poslove koji se izvode
u periodu do jedne godine, nemate pravo na spajanje sa članovima uže porodice.
 zaposlenje ili rad i sezonski rad
Izdavanje dozvole privremenog boravka po osnovu zaposlenja ili rada, kao i izdavanje
dozvole privremenog boravka po osnovu obavljanja sezonskih poslova, možete da
zatražite sami ili to može da učini vaš poslodavac. Sami morate da podnesete molbu
u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Slovenije u inostranstvu, a
poslodavac može da podnese molbu ili u diplomatsko-konzularnom predstavništvu
Republike Slovenije u inostranstvu ili u jedinici uprave.
12
 prekogranično pružanje usluga sa upućenim radnicima
Izdavanje dozvole privremenog boravka za prekogranično pružanje usluga sa

upućenim radnicima možete da zatražite sami ili to može da učini zakonski zastupnik
jedne od ugovornih stranaka. Sami podnosite molbu u diplomatsko-konzularnom
predstavništvu Republike Slovenije u inostranstvu, a zakonski zastupnik ugovorne
stranke može da podnese molbu za izdavanje prve dozvole ili u diplomatsko-
konzularnom predstavništvu Republike Slovenije u inostranstvu ili u jedinici uprave.
 istraživački rad
Izdavanje dozvole privremenog boravka po osnovu obavljanja istraživačkog rada

možete da zatražite sami ili to može da učini istraživačka organizacija iz Republike
Slovenije sa kojom imate potpisan sporazum o gostovanju. Molbu za izdavanje prve
dozvole privremenog boravka podnosite u diplomatsko-konzularnom predstavništvu
Republike Slovenije u inostranstvu, a istraživačka organizacija podnosi molbu za
izdavanje dozvole u diplomatsko- konzularnom predstavništvu Republike Slovenije
u inostranstvu ili u jedinici uprave.
I u opisanim slučajevima, kada izdavanje prve dozvole privremenog boravka zatraži

drugo fizičko ili pravno lice, dozvola se uručuje lično vama, odnosno vašem zakon-
skom zastupniku i to u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Sloveni-
je u inostranstvu. To znači da morate i u tim slučajevima da dobijete dozvolu boravka
pre dolaska u Republiku Sloveniju.
 rezident na duže vreme
Izuzetak od pravila da prvu dozvolu boravka morate dobiti pre ulaska u Republiku
Sloveniju predstavlja slučaj kada imate u drugoj državi članici Evropske unije status
rezidenta na duže vreme, a članovi vaše porodice dozvolu boravka.
Rezident na duže vreme i članovi njegove uže porodice mogu na osnovu dozvole
boravka, izdate u drugoj državi članici Evropske unije, da borave na teritoriji Republike
Slovenije tri meseca od dana ulaska u državu, odnosno do isteka važenja dozvole,
ako je on kraći.
Ukoliko želite duže da boravite na teritoriji Republike Slovenije, morate za sebe i

za članove svoje porodice, pre isteka dozvoljenog boravka, da zatražite u jedinici
uprave izdavanje dozvole privremenog boravka. Izdavanje dozvole privremenog
boravka možete da zatražite za sebe i za članove svoje uže porodice i pre dolaska u
Republiku Sloveniju. U tom slučaju, molbe podnosite u diplomatsko-konzularnom
predstavništvu Republike Slovenije u državi članici Evropske unije u kojoj imate
status rezidenta na duže vreme.
13
Produženje dozvole privremenog boravka
Ako vam je za boravak u Republici Sloveniji bila izdata dozvola privremenog boravka,
na primer: po osnovu zaposlenja ili rada, te ako biste želeli po isteku navedene
dozvole i dalje da boravite u Republici Sloveniji i to po istom osnovu, možete da
zatražite produženje dozvole.
Kao i u slučaju izdavanja prve dozvole privremenog boravka, produženje dozvole

može umesto vas da zatraži i drugo lice (poslodavac, istraživačka organizacija,
zastupnik jedne od ugovornih stranaka).
Dozvola privremenog boravka može da se produži pod istim uslovima pod kojima je
izdata, zato morate uz molbu da priložite dokaze o ispunjavanju uslova, kao što ste
morali i za dobijanje prve dozvole boravka.
Molbu za produženje dozvole privremenog boravka morate da podnesete u jedinici

uprave pre isteka važenja dozvole koju želite da produžite.
Pored ispunjavanja navedenih uslova za produženje dozvole, jedinica uprave mora

i u tom postupku ponovo da proveri da li možda postoje razlozi zbog kojih ne
može da vam se izda dozvola (kao što su, npr. opasnost po javni red, bezbednost ili
međunarodne odnose, nepoštovanje pravnog reda Republike Slovenije...).
Naredna dozvola privremenog boravka
Ukoliko po isteku dozvole privremenog boravka želite da boravite u Republici

Sloveniji po drugom osnovu od onog po kom vam je važeća dozvola bila izdata,
možete da zatražite izdavanje naredne dozvole privremenog boravka. ( Na primer: u
Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole privremenog boravka zbog studija, a
po isteku toga želite da boravite u Republici Sloveniji po osnovu zaposlenja).
Tu molbu takođe morate da podnesete u jedinici uprave pre isteka važenja dozvole
privremenog boravka. Uslovi, postupak i način izdavanja su jednaki kao za produženje
dozvole privremenog boravka.
Dozvola stalnog boravka
Dozvola stalnog boravka može da se izda strancu, državljaninu treće države, koji
pet godina neprekidno boravi u Republici Sloveniji na osnovu dozvole privremenog
boravka i koji ispunjava i druge, Zakonom o strancima predviđene, uslove.
14
Uslov petogodišnjeg neprekidnog boravka je ispunjen i ako ste bili u tom periodu
otsutni iz Republike Slovenije i niste imali izdatu dozvolu privremenog boravka, ako
je vaša otsutnost bila kraća od šest uzastopnih meseci i ako ukupno ne premašuje
deset meseci u periodu od pet godina.
Vreme boravka na osnovu dozvole privremenog boravka zbog studija i profesional-

nog osposobljavanja vam se samo polovično uračunava u period za izdavanje dozvole
stalnog boravka. U period za izdavanje dozvole stalnog boravka se ne uračunava
vreme koje ste proveli u Republici Sloveniji na osnovu dozvole privremenog boravka
zbog sezonskog rada, kao upućeni radnik ili kao dnevni radni migrant ili kao lice sa
privremenom zaštitom.
Dozvola stalnog boravka vam se takođe ne izdaje ako u Republici Sloveniji pet godina
neprekidno boravite samo na osnovu dozvole privremenog boravka zbog studija ili
profesionalnog osposobljavanja, a isto tako ne, ako u vreme odlučivanja o molbi za
izdavanje dozvole stalnog boravka u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole
privremenog boravka po osnovu studija, profesionalnog osposobljavanja, sezonskog
rada, kao upućeni radnik ili kao dnevni radni migrant.
Uz ispunjavanje ostalih zakonskih uslova, pre isteka petogodišnjeg roka može da se

izda dozvola stalnog boravka:
 strancu slovenačkog porekla;

 strancu, čiji je boravak u Republici Sloveniji u interesu Republike Slovenije;
 strancu, koji je nekada u Republici Sloveniji već imao dozvolu stalnog boravka,
čije je važenje prestalo zbog iseljenja odnosno otsutnosti iz Republike Slovenije
ili sa teritorije država članica Evropske unije;
 strancu, koji je nekada u Republici Sloveniji već imao dozvolu stalnog boravka,
čije je važenje prestalo zbog toga što je u drugoj državi članici Evropske unije
stekao status rezidenta na duže vreme.
Pre isteka petogodišnjeg roka može da se izda dozvola stalnog boravka i članovima
vaše uže porodice, ukoliko imate u Republici Sloveniji dozvolu stalnog boravka ili status
izbeglice. Dozvola stalnog boravka može da im se izda posle dve godine neprekidnog
boravka u Republici Sloveniji na osnovu dozvole privremenog boravka.
Molbu za izdavanje dozvole stalnog boravka podnosite sami, odnosno vaš zakonski
zastupnik ili ovlašteno lice u jedinici uprave na čijem području boravite.
Uslovi za sticanje dozvole stalnog boravka su petogodišnji neprekidni boravak u

Republici Sloveniji na osnovu dozvole privremenog boravka, kao i uslovi koji važe
za sticanje prve dozvole boravka. Jedinica uprave, na osnovu službenih evidencija
15
koje se vode o strancima, utvrđuje da li je ispunjen uslov petogodišnjeg neprekidnog

boravka, a isto tako ponovo utvrđuje da li postoje, u skladu sa Zakonom o strancima,
razlozi da vam se dozvola ne izda. Zato morate uz molbu da priložite i potvrdu iz
sudske evidencije o kaznama matične države (ako matična država izdaje takve
potvrde).
Stranac, državljanin treće države, kome je dozvola stalnog boravka izdata po Zakonu
o strancima na propisanom obrascu Evropske unije o jedinstvenom obliku dozvole
boravka za državljane trećih država, ima status rezidenta na duže vreme, što je na
dozvoli i označeno.
ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA DRŽAVA ČLANICA EV-

ROPSKOG PRIVREDNOG PROSTORA (EPP)
ULAZAK U DRŽAVU
Kao državljanin druge države članice EPP možete da uđete u Republiku Sloveniju sa
važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom i nije vam potrebna dozvola
za ulazak, tj. viza ili dozvola boravka, i to bez obzira na razlog zbog kog ulazite i
želite da boravite u Republici Sloveniji (važi i u slučaju kada u Republiku Sloveniju
dolazite zbog zaposlenja, studija, samozaposlenja, nastanjenja ...). Prva tri meseca po
ulasku možete da boravite bez prijave boravka, a za duži boravak morate, pre isteka
dozvoljenog tromesečnog boravka, da prijavite boravak u jedinici uprave na čijem
području boravite, tj. da podnesete molbu za izdavanje potvrde o prijavi boravka.
Naravno, izdavanje potvrde o prijavi boravka možete da zatražite i odmah po ulasku
u Republiku Sloveniju.
Potvrda o prijavi boravka
Do dobijanja potvrde o prijavi boravka i za vas u Republici Sloveniji važi obaveza

takozvane policijske prijave, određene Zakonom o prijavi prebivališta. U slučaju da
se ne nastanite u turističkom objektu, ugostiteljskom objektu ili objektu za nuđenje
smeštaja, morate sami da se prijavite nadležnoj stanici policije u roku od 3 dana po
prelasku državne granice, tj. po promeni boravišta. Ako se nastanite u turističkom ili
ugostiteljskom objektu, izdavalac stana mora da vas prijavi nadležnoj stanici policije
u roku od 12 sati po prijemu, a ako se nastanite u objektu za nuđenje smeštaja,
izdavalac stana mora da vas prijavi nadležnoj stanici policije u roku od 3 dana po
prijemu.
16
Potvrda o prijavi boravka može da se izda državljaninu EPP koji namerava, odnosno
koji u Republici Sloveniji već boravi zbog zaposlenja ili rada, samozaposlenja, pružanja
usluga, studija, spajanja porodice, kao i državljaninu EPP, za kog inače ne važi ni
jedan od navedenih razloga, a želi da boravi na teritoriji Republike Slovenije. Uslovi
za izdavanje potvrde o prijavi boravka zavise od cilja odnosno razloga boravka:
 zbog zaposlenja ili rada
Ukoliko nameravate da se zaposlite ili da radite u Republici Sloveniji, ili ste u Republici
Sloveniji već zaposleni ili već obavljate posao, možete da dobijete potvrdu o prijavi
boravka na osnovu važeće lične karte ili važeće putne isprave i potvrde poslodavca
da će vas zaposliti, odnosno dokaza o zaposlenju ili obavljanju posla, ako ste već
zaposleni ili već obavljate posao.
 samozaposleno lice ili izvršilac usluge
Ukoliko u Republici Sloveniji obavljate posao kao samozaposleno lice ili pružate
usluge, možete da dobijete potvrdu o prijavi boravka na osnovu važeće lične karte ili
važeće putne isprave i dokaza da ste samozaposleno lice, odnosno izvršilac usluge.
 zbog studija
Važeća lična karta ili važeća putna isprava, dokaz o prijemu na studije ili drugi oblik
obrazovanja, dovoljna sredstva za izdržavanje (mesečno najmanje u visini osnovnog
iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji) i odgovarajuće zdravstveno
osiguranje će vam biti potrebni za izdavanje potvrde o boravku, ako želite da
studirate, odnosno da se obrazujete u Republici Sloveniji.
 iz drugih razloga
Potvrda o prijavi boravka iz drugih razloga može da vam se izda na osnovu važeće
lične karte ili važeće putne isprave, dovoljnih sredstava za izdržavanje (mesečno
najmanje u visini osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji) i
odgovarajućeg zdravstvenog osiguranja.
Ukoliko ispunjavate uslove za izdavanje potvrde o prijavi boravka, potvrda vam

se izdaje sa važenjem od pet godina, odnosno za vreme nameravanog boravka u
Republici Sloveniji, ako je ono kraće. Potvrda o prijavi boravka može na vašu molbu
da se obnovi pod istim uslovima pod kojima se izdaje.
17
Odbijanje izdavanja potvrde o prijavi boravka
Izdavanje potvrde o prijavi boravka se odbija, ukoliko se u postupku utvrdi:
 da nisu ispunjeni gore navedeni uslovi za izdavanje potvrde;

 da bi vaš boravak u Republici Sloveniji predstavljao opasnost po javni red,
bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije;
 ako postoji sumnja da će vaš boravak u državi biti povezan sa izvođenjem
terorističkih ili drugih nasilnih radnji, nezakonitim obaveštajnim radnjama,
prometom droga ili izvršavanjem drugih krivičnih dela;
 ako se u postupku izdavanja prve potvrde utvrdi da dolazite sa područja na kojima
su raširene zarazne bolesti sa mogućnošću epidemije, navedene u međunarodnim
zdravstvenim pravilima Svetske zdravstvene organizacije, odnosno sa područja
na kojima su raširene zarazne bolesti koje bi mogle da ugroze zdravlje ljudi i za
koje, u skladu sa zakonom koji uređuje zarazne bolesti, treba doneti propisane
mere;
 ako se utvrdi da u Republici Sloveniji radite u suprotnosti sa propisima koji uređuju
radne odnose, zapošljavanje i rad ili u suprotnosti sa propisima o sprečavanju
zapošljavanja i rada na crno;
 ako se utvrdi da još nije istekao rok do kog vam je zabranjen ulazak u državu.
Izdavanje dozvole stalnog boravka
Posle pet godina neprekidnog boravka na osnovu potvrde o prijavi boravka i ukoliko
ne postoji osnovana sumnja da bi mogli ugrožavati javni red ili državnu bezbednost,
možete da steknete dozvolu stalnog boravka u Republici Sloveniji sa vremenski
neograničenim važenjem. Za prijem molbe i za izdavanje dozvole stalnog boravka je
nadležna jedinica uprave na čijem području boravite.
18
ULAZAK I BORAVAK ČLANOVA PORODICE DRŽAVLJANINA

DRŽAVE ČLANICE EPP ILI DRŽAVLJANINA SLOVENIJE
Članovi porodice državljanina EPP i članovi porodice državljanina Slovenije (u

nastavku: član porodice) mogu biti ili državljani druge države članice EPP ili su
državljani tzv. trećih država, i za njih isto tako važe povoljniji uslovi za ulazak i boravak
u Republici Sloveniji u poređenju sa ostalim strancima, državljanima trećih država.
Po Zakonu o strancima, članovi porodice državljanina Evropskog privrednog

prostora ili državljanina Slovenije su:
 bračni drug;
 nevenčana deca do navršene 21. godine starosti;
 nevenčana deca bračnog druga do navršene 21. godine starosti;
 nevenčana deca, starija od 21 godine i roditelji, koje je državljanin EPP ili
državljanin Slovenije, po zakonu države čiji je državljanin, dužan da izdržava;
 nevenčana deca, starija od 21 godine i roditelji bračnog druga, koje je bračni drug
državljanina EPP ili državljanina Slovenije, po zakonu države čiji je državljanin,
dužan da izdržava;
 roditelji državljanina EPP i državljanina Slovenije do njegove 21. godine starosti.
ULAZAK U DRŽAVU
Član porodice koji je i sam državljanin druge države članice EPP, može da uđe
u Republiku Sloveniju sa važećom ličnom kartom ili važećom putnom ispravom
i za ulazak mu nije potrebna dozvola, bez obzira na razlog boravka u Republici
Sloveniji. Ako želi da boravi u Republici Sloveniji duže od tri meseca po osnovu
spajanja porodice sa državljaninom EPP ili državljaninom Slovenije, mora, pre isteka
tromesečnog dozvoljenog boravka, da zatraži izdavanje potvrde o prijavi boravka
iz drugih opravdanih razloga u jedinici uprave na čijem području boravi. Potvrda o
prijavi boravka može da mu se izda na osnovu važeće lične karte ili važeće putne
isprave, dovoljnih sredstava za izdržavanje (mesečno najmanje u visini osnovnog
iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji) i odgovarajućeg zdravstvenog
osiguranja.
Član porodice koji nije državljanin države članice EPP može, po osnovu spajanja
porodice sa državljaninom EPP ili državljaninom Slovenije, da uđe u Republiku
Sloveniju sa važećom putnom ispravom u kojoj je viza (osim ako je državljanin države
čijim državljanima nije potrebna viza za ulazak u Republiku Sloveniju) ili sa važećom
putnom ispravom i dozvolom boravka, izdatom od druge države članice EPP. U
19
slučaju da je državljanin države čiji državljani mogu da uđu u Republiku Sloveniju i sa

drugim dokumentom (ličnom kartom) – sa važećom ličnom kartom.
Član porodice koji u Republiku Sloveniju ulazi na osnovu važeće lične karte, putne
isprave ili putne isprave i dozvole boravka, izdate od druge države članice EPP, može
da boravi na teritoriji Republike Slovenije bez dozvole boravka tri meseca od dana
ulaska u državu, odnosno do isteka važnosti dozvole, ako je on kraći, a član porodice
koji u Republiku Sloveniju ulazi sa vizom za ulazak - do isticanja važnosti vize.
Izdavanje dozvole privremenog boravka
Ako član porodice koji nije državljanin države članice EPP želi, po osnovu spajanja
porodice sa državljaninom EPP ili državljaninom Slovenije, duže da boravi na teritoriji
Republike Slovenije, mora pre isteka dozvoljenog boravka u jedinici uprave na čijem
području boravi da zatraži izdavanje dozvole privremenog boravka za člana porodice.
Molbu za izdavanje dozvole može da podnese sam, odnosno, to može da učini njegov
zakonski zastupnik, a može da je podnese i državljanin EPP ili državljanin Slovenije,
član porodice sa kojim se spaja.
Dozvola privremenog boravka može da se izda članu porodice koji je državljanin

treće države pod uslovom da:
 je član porodice državljanina EPP, koji u Republici Sloveniji boravi na osnovu

izdate potvrde o prijavi boravka ili državljanina Slovenije, koji ima u Republici
Sloveniji prijavljeno prebivalište;
 ima važeću ličnu kartu ili važeću putnu ispravu;
 ima obezbeđena dovoljna sredstva za izdržavanje, mesečno najmanje u visini
osnovnog iznosa minimalnog dohotka u Republici Sloveniji;
 ima odgovarajuće zdravstveno osiguranje;
 je ušao u Republiku Sloveniju u skladu sa odredbama Zakona o strancima;
 se ne utvrdi da je brak bio sklopljen isključivo ili prevashodno sa namerom sticanja
dozvole boravka;
 ne postoje razlozi za odbijanje izdavanja dozvole zbog opasnosti po javni red,
bezbednost ili međunarodne odnose Republike Slovenije ili zbog postojanja
sumnje da će njegov boravak u državi biti povezan sa izvođenjem terorističkih ili
drugih nasilnih radnji, nezakonitim obaveštajnim radnjama, prometom droga ili
izvršavanjem drugih krivičnih dela; ili zbog toga što je u postupku izdavanja prve
dozvole utvrđeno da dolazi sa područja na kojima su raširene zarazne bolesti sa
mogućnošću epidemije, navedene u međunarodnim zdravstvenim pravilima
Svetske zdravstvene organizacije, odnosno sa područja na kojima su raširene
zarazne bolesti koje bi mogle da ugroze zdravlje ljudi i za koje, u skladu sa
20
zakonom koji uređuje zarazne bolesti, treba preduzeti propisane mere; ili zato što
je utvrđeno da u Republici Sloveniji radi u suprotnosti sa propisima koji uređuju
radne odnose, zapošljavanje i rad ili u suprotnosti sa propisima o sprečavanju
zapošljavanja i rada na crno.
Dozvola privremenog boravka se članu porodice državljanina druge države članice

EPP izdaje sa važenjem jednakim važenju potvrde o prijavi boravka izdate državljaninu
EPP, a članu porodice državljanina Slovenije sa važenjem od pet godina. Dozvola
privremenog boravka može članu porodice i da se produži pod istim uslovima pod
kojima je izdata. Molba za produženje dozvole privremenog boravka mora biti
podneta pre isteka važnosti dozvole u jedinici uprave.
Izdavanje dozvole stalnog boravka
Član porodice koji je državljanin EPP i koji neprekidno boravi u Republici Sloveniji pet
godina na osnovu potvrde o prijavi boravka i za koga ne postoji osnovana sumnja
da bi mogao da ugrozi javni red ili državnu bezbednost, može da stekne dozvolu
stalnog boravka u Republici Sloveniji sa neograničenim vremenskim važenjem.
Državljanin EPP, koji je član porodice državljanina Slovenije ili član porodice
državljanina EPP ili državljanina treće države koji već ima u Republici Sloveniji
dozvolu stalnog boravka, može da stekne dozvolu stalnog boravka posle dve godine
neprekidnog boravka u Republici Sloveniji na osnovu potvrde o prijavi boravka.
Dozvolu stalnog boravka sa neograničenim vremenskim važenjem može da stekne i

član porodice koji je državljanin tzv. treće države, pod uslovom da u Republici Sloveniji
na osnovu dozvole privremenog boravka boravi neprekidno pet godina i ispunjava
uslove koji su po Zakonu o strancima određeni za izdavanje dozvole privremenog
boravka za člana porodice. Članu porodice državljanina EPP koji već ima dozvolu
stalnog boravka u Republici Sloveniji i članu porodice državljanina Slovenije može da
se izda dozvola stalnog boravka posle dve godine neprekidnog boravka u Republici
Sloveniji na osnovu dozvole privremenog boravka.
21
PRIJAVA PREBIVALIŠTA
Prijavu prebivališta državljana Republike Slovenije i stranaca uređuje Zakon o prijavi

prebivališta.
Prijava boravišta
Ukoliko ste državljanin treće države i u Republici Sloveniji boravite na osnovu dozvole
privremenog boravka ili ste državljanin EPP i u Republici Sloveniji boravite na osnovu
potvrde o prijavi boravka, morate u jedinici uprave da prijavite privremeni boravak u
roku od tri dana od nastanjenja, odnosno od uručenja dozvole privremenog boravka.
Ako se nastanite u objektu za nuđenje smeštaja, izdavalac stana mora da prijavi vaše
boravište.
Prijava boravišta može da traje najviše godinu dana. Sami, odnosno izdavalac stana,
morate da obnovite prijavu boravišta u roku od osam dana od isteka prijave. Svima
koji pravovremeno podnesete molbu za produženje dozvole privremenog boravka
ili za izdavanje naredne dozvole privremenog boravka, odnosno potvrde o prijavi
boravka, nadležni organ obnavlja prijavu boravišta za period dok traje rešavanje
molbe, a po uručenju dozvole privremenog boravka, odnosno potvrde o prijavi
boravka, morate prijavu boravišta da obnovite sami, odnosno, to mora da učini
izdavalac stana kod koga ste nastanjeni.
Prijava prebivališta
U roku od osam dana od uručenja dozvole stalnog boravka morate u jedinici uprave
da prijavite prebivalište.
Pri prijavi boravišta ili prebivališta morate da pokažete važeći lični dokument sa
fotografijom i dokaz da imate pravo boravka na adresi koju prijavljujete. Kao dokaz
se računa dokaz o vlasništvu, ugovor o najmu ili podnajmu ili pismena saglasnost
vlasnika, odnosno suvlasnika stana, odnosno upravitelja objekta za nuđenje smeštaja,
pri čemu saglasnost vlasnika nije potrebno overavati.
Ako je nekretnina sa adrese na kojoj želite da prijavite prebivalište upisana u zemljišnu

knjigu ne treba da dokazujete vlasništvo na toj nekretnini, pošto te podatke sakuplja
organ po službenoj dužnosti, ipak morate u tom slučaju da dostavite broj zemljišno-
knjižnog uloška, ime katastarske opštine ili broj parcele i naziv nadležnog suda.
22
Više informacija o prijavi prebivališta i mogućnosti elektronske prijave prebivališta

možete da dobijete u jedinicama uprave ili na adresi internetnog portala e-uprave:
http://e-uprava.gov.si/e-uprava.
STICANJE DRŽAVLJANSTVA REPUBLIKE SLOVENIJE

U skladu sa Zakonom o državljanstvu, državljanstvo Republike Slovenije možete da
steknete naturalizacijom, ukoliko ispunjavate sledeće uslove:
 da ste navršili18 godina života;

 da imate otpust iz dosadašnjeg državljanstva ili da dokažete da ćete ga dobiti ako
budete primljeni u državljanstvo Republike Slovenije;
 da zaista živite u Sloveniji 10 godina, od toga neprekidno poslednjih 5 godina pre
podnošenja molbe, i imate uređen status stranca;
 da imate obezbeđena sredstva koja vama i licima koje morate da izdržavate
obezbeđuju materijalnu i socijalnu sigurnost;
 da ste savladali slovenački jezik za potrebe svakodnevnog sporazumevanja, što
dokazujete svedočanstvom o uspešno položenom ispitu iz znanja slovenačkog
jezika na osnovnom nivou;
 da niste bili pravnosnažno osuđivani na bezuslovnu kaznu zatvora dužu od tri
meseca ili da vam nije bila izrečena uslovna osuda na kaznu zatvora sa probnim
periodom dužim od jedne godine;
 da vam nije bio izrečen otkaz boravka u Republici Sloveniji;
 da vaš prijem u državljanstvo Republike Slovenije ne predstavlja opasnost po
javni red, bezbednost ili odbranu države;
 da imate izmirene poreske obaveze;
 da položite zakletvu o poštovanju slobodnog demokratskog ustavnog reda, koji
se zasniva na Ustavu Republike Slovenije.
Molbu za sticanje državljanstva Republike Slovenije podnosite zajedno sa prilozima,

i to lično, u ma kojoj jedinici uprave. Za postupak sticanja državljanstva morate da
platite i administrativnu taksu.
Državljanstvo Republike Slovenije može da se stekne, osim naturalizacijom, i po drugim

osnovama, zato se za detaljnije informacije u vezi uslova za sticanje državljanstva
obratite ma kojoj jedinici uprave, a informacije su dostupne i na državnom portalu
e-uprava: http://e-uprava.gov.si/e-uprava.
23
ŠKOLOVANJE / OBRAZOVANJE
Školski sistem u RS
Obrazovanje odraslih
Pomoć i podrška odraslima pri obrazovanju i učenju
Programi učenja slovenačkog jezika
Programi upoznavanja sa slovenačkom istorijom,

kulturom i ustavnim uređenjem
ŠKOLSKI SISTEM U REPUBLICI SLOVENIJI
Zakonom je određeno da je javna škola laična, a školski prostor autonoman, u javnoj

školi je zabranjena politička i konfesionalna delatnost.
Obdaništa
Predškolsko vaspitanje u obdaništima izvode javna i privatna obdaništa. U obdaništa

su uključena deca od navršenih 11 meseci do polaska u školu. Predškolsko vaspitanje
nije obavezno. Deca se na osnovu prijave mogu upisati u obdanište tokom cele
godine. Ako je u obdanište upisano više dece nego što je slobodnih mesta, o prijemu
odlučuje komisija. Roditelji moraju pri prijemu deteta u obdanište da prilože potvrdu
pedijatra o zdravstvenom stanju deteta. Roditelji koji primaju novčanu socijalnu
pomoć su prema propisima o socijalnoj zaštiti u celini oslobođeni plaćanja obdaništa.
Oslobađanje plaćanja se ostvaruje kod nadležnog opštinskog organa uprave.
Najčešće radno vreme obdaništa je između 5.30 ili 6.00 i 16.00 ili 16.30 časova.
Obdaništa rade svakog radnog dana u nedelji i u godini, a neka organizuju i dežurstva
subotom.
Osnovna škola
U Sloveniji je osnovnoškolsko obrazovanje obavezno i traje 9 godina. Osnovna škola

je za decu i omladinu besplatna.
Roditelji moraju u 1. razred osnovne škole da upišu decu koja će u kalendarskoj godini
u kojoj će početi da pohađaju školu navršiti 6 godina. Upis se izvodi u školi u mesecu
februaru za narednu školsku godinu. Dete se upisuje u školu koja je u blizini stalnog
ili privremenog mesta boravka. Upis u međunarodni osnovnoškolski program po
sistemu IBO (International Baccalaureate Organization) je moguć u OŠ Danile Kumar
Ljubljana.
Srednja škola
Srednjoškolsko obrazovanje u Republici Sloveniji se deli na opšte (gimnazije), stručno

(najviše trogodišnje) i srednje stručno i tehničko obrazovanje. Opšte obrazovanje
se završava maturom kao oblikom spoljašnje provere znanja i, pored upisa na
univerzitet, omogućava i uključivanje u programe višeg i visokoškolskog stručnog
obrazovanja. Stručno i srednje stručno obrazovanje priprema polaznike i učenike pre
svega za bavljenje određenim zanimanjem. Završava se završnim ispitom (programi
srednjeg stručnog obrazovanja – stručnom maturom), a omogućava i uključivanje
27
u programe višeg i visokoškolskog stručnog obrazovanja. Svake godine u februaru

izlazi konkurs za upis u srednje škole, a takođe se u školama organizuju informativni
dani, na kojima učenici mogu da se upoznaju sa programima škola. U martu treba
pravovremeno predati prijavu u željenoj srednjoj školi.
Visokoškolsko obrazovanje
Studijska nastava se izvodi u javnim visokoškolskim zavodima: univerzitetima,

fakultetima, akademijama umetnosti, visokim stručnim školama, kao i u autonomnim
visokoškolskim zavodima. U Sloveniji su univerziteti (javni visokoškolski zavodi) u
Ljubljani, Mariboru, Kopru i Novoj Gorici. Konkurs za upis u visokoškolske zavode
se po pravilu objavljuje u januaru. Informacije o slobodnim mestima i uslovima
možete da dobijete na internetnim stranama Ministarstva za visoko školstvo, nauku i
tehnologiju (http://www.mvzt.gov.si). Postoje dva roka za prijavu – prolećni i jesenji.
Ako i po isteku jesenjeg roka ostanu slobodna mesta, kandidati mogu da se upišu i u
trećem roku (do 10. oktobra). Prijavljuju se na pojedinačne fakultete. Pri ograničenju
upisa se uzima u obzir uspeh u srednjoj školi (3. i 4. razredu i na maturi, stručnoj
maturi odnosno završnom ispitu), a ako su za studije važne posebne veštine, i uspeh
na proveri istih. Studijska godina traje od 1. oktobra do 30. septembra.
Za državljane država koje nisu članice Evropske unije je po pravilu raspisano dodatnih
5 % upisnih mesta u odnosu na broj upisnih mesta za državljane RS i državljane
država članica EU. Strani državljani koji imaju prebivalište u RS i koji su sami ili su
njihovi roditelji/staratelji poreski obveznici RS konkurišu na mesta za državljane RS i
državljane iz država EU.
Stranci, državljani država koje nisu članice EU, plaćaju školarinu, osim ako:
 je tako određeno međudržavnim ili međunarodnim sporazumima i ugovorima;

 su stipendisti ministarstva nadležnog za visoko školstvo, odnosno ovlaštenog
izvođača ovog stipendiranja;
 su studenti uključeni u programe razmene između visokoškolskih zavoda u okviru
programa: Učenje kroz ceo život;
 su strani državljani sa prebivalištem u Republici Sloveniji i lično su, ili su to njihovi
roditelji ili staratelji, poreski obveznici u Republici Sloveniji.
Više informacija o upisu na pojedinačne univerzitete možete da dobijete od njihovih

prijavno-upisnih službi.
28
PRIZNAVANJE OBRAZOVANJA
Postupak za priznavanje stepena obrazovanja stečenog u inostranstvu zavisi od

razloga zbog kojih se priznavanje zahteva.
Priznavanje zbog namere nastavka obrazovanja u Republici Sloveniji
je postupak u kom se vlasniku strane isprave odlukom priznaje pravo na nastavak

obrazovanja u Republici Sloveniji. Postupak započinje zahtevom, koji se podnosi
na propisanom obrascu u školi, drugoj vaspitno-obrazovnoj organizaciji ili
visokoškolskom zavodu u Republici Sloveniji, u kom osoba želi da nastavi obrazovanje.
Prilaže se i odgovarajuća dokumentacija.
Priznavanje zbog namere zapošljavanja u Republici Sloveniji
omogućava pristup tržištu radne snage i upotrebu u inostranstvu stečenog naziva

stručnog (najviše trogodišnjeg) i srednje stručnog obrazovanja, odnosno stručne i
naučne titule. Postupak započinje zahtevom, koji se podnosi nadležnom ministarstvu
(Ministarstvo za visoko školstvo, nauku i tehnologiju) na propisanom obrascu. Mora
biti priložena i odgovarajuća dokumentacija.
Strane javne isprave o obrazovanju koje se predaju u postupak moraju da budu

overene u skladu sa važećim zakonodavstvom Republike Slovenije.
Više informacija o postupku priznavanja obrazovanja i o overi isprava možete da

dobijete na internetnoj strani Ministarstva za visoko školstvo, nauku i tehnologiju
http://www.mvzt.gov.si
OBRAZOVANJE ODRASLIH
Obrazovanje odraslih obuhvata obrazovanje, usavršavanje, osposobljavanje i

učenje osoba koje su ispunile školsku obavezu i žele da steknu, osavremene, rašire i
prodube znanje, a pri tom nemaju status učenika ili studenta. Osobe koje se uključe
u obrazovanje odraslih stiču status učesnika u obrazovanju odraslih.
Obrazovanje odraslih možemo da podelimo na formalno i neformalno obrazovanje.

Formalno obrazovanje omogućava sticanje javno važećeg obrazovanja, stručne
kvalifikacije ili javno važeće isprave, a neformalno obrazovanje je namenjeno sticanju,
29
obnavljanju, širenju, osavremenjivanju i produbljivanju znanja, iako se ne dokazuje

javno važećom ispravom.
Nacionalne stručne kvalifikacije (NSK)
Nacionalna stručna kvalifikacija je profesionalna odnosno stručna osposobljenost za

rad, koja je potrebna za obavljanje zanimanja ili grupa zaduženja u okviru zanimanja
na određenom nivou zahtevnosti.
Stručnu kvalifikaciju pojedinac može da stekne u okviru školskog obrazovanja,

obrazujući se po delovima obrazovnih programa za sticanje profesionalnog odnosno
stručnog obrazovanja, po programima profesionalnog osposobljavanja i usavršavanja
- ako je tim programima tako određeno, po delovima studijskih programa za sticanje
visokoškolskog obrazovanja ili po studijskim programima za usavršavanje, ili ako
dokaže da ispunjava standarde stručnih znanja i veština, određene katalogom,
donetim u skladu sa zakonom.
Zakon omogućava dokazivanje nacionalne stručne kvalifikacije, koja je određena

katalogom, bez obzira na to kako pojedinac stiče znanja i veštine (u obrazovnom
sistemu, samoobrazovanjem, radnim iskustvom, razvojem određenih karakternih
osobina koje su potrebne za to da se neko znanje ostvari u praksi…). Pri tom je
izričito određeno da sa NSK, stečenom u skladu sa ZNSK, nije moguće steći naziv
profesionalnog odnosno stručnog obrazovanja. On može da se stekne samo po
obrazovnim programima, donetim u skladu sa propisima koji uređuju profesionalno
i stručno obrazovanje. Sertifikati koje pojedinci steknu u skladu sa ZNSK se uzimaju
u obzir pri sticanju javno važećeg obrazovanja, u skladu sa propisima koji uređuju
područje obrazovanja.
Stručna kvalifikacija se dokazuje javnom ispravom. Stručne kvalifikacije, stečene

po obrazovnim programima, se dokazuju svedočanstvima, diplomama i drugim
ispravama. Javna isprava koja se stiče izvan formalnog školskog sistema je sertifikat o
stručnoj kvalifikaciji i određena je Pravilnikom o obrascu javne isprave o nacionalnoj
stručnoj kvalifikaciji - sertifikatu.
Sticanje sertifikata je namenjeno odraslima, a mladima treba omogućiti i podsticati

ih da steknu formalno obrazovanje za određeno zanimanje. Zato je opšti uslov za
sticanje sertifikata navršenih 18 godina života. Mlađi od 18 godina mogu da steknu
stručnu kvalifikaciju u izuzetnim slučajevima - ako izgube status polaznika odnosno
đaka i pokažu da imaju radno iskustvo, stečeno na ma koji način. Eventualni posebni
uslovi mogu da se odrede uz pomoć kataloga.
Troškove postupka za sticanje NSK moraju da izmire kandidati.
30
Uključivanje u sistem za sticanje javno važećeg obrazovanja
Stranci imaju pravo na programe priključivanja obrazovnom sistemu za sticanje

javno važećeg obrazovanja.
Ponuda obrazovanja namenjenog odraslima je predstavljena na internetnoj strani

http://www.acs.si/dodatni_viri
Javno važeće programe koji nisu bili oblikovani isključivo za odrasle, a odrasli im se
priključuju, možete naći na stranama Centra RS za stručno obrazovanje (http://www.
cpi.si/) i Ministarstva za školstvo i sport (http://www.mss.gov.si/).
Programi za sticanje obrazovanja
 Osnovna škola za odrasle
U osnovnu školu za odrasle može da se upiše onaj ko je ispunio osnovnoškolsku

obavezu, a nije završio osnovnoškolsko obrazovanje.
 Programi nižeg stručnog obrazovanja
U programe nižeg stručnog obrazovanja može da se upiše onaj ko je ispunio

osnovnoškolsku obavezu i uspešno završio bar 6 razreda osnovne škole (odnosno
7. razred devetogodišnje osnovne škole) ili onaj ko je završio osnovnu školu po
prilagođenom programu, a ispunjava i druge uslove za upis koji su navedeni za
pojedinačni program (npr. odgovarajuće zdravstveno stanje).
 Programi srednjeg stručnog obrazovanja
U programe srednjeg stručnog obrazovanja može da se upiše onaj ko je uspešno

završio
 osnovnu školu
 program nižeg stručnog obrazovanja ili njemu odgovarajući program po starim
propisima, a ispunjava i druge uslove za upis, koji su navedeni za pojedinačni
obrazovni program. Za nezaposlene učesnike je uslov za upis u program koji se
izvodi u dualnoj organizaciji potpisan ugovor o učenju.
31
 Programi srednjeg tehničkog odnosno stručnog obrazovanja
U programe srednjeg tehničkog odnosno stručnog obrazovanja može da se upiše

onaj ko je uspešno završio
 osnovnu školu
 program nižeg stručnog obrazovanja ili njemu odgovarajući program po starim
propisima, a ispunjava i druge uslove za upis, koji su navedeni za svaki pojedinačni
obrazovni program.
 Programi stručno-tehničkog obrazovanja (STO)
U programe stručno-tehničkog obrazovanja, koji su zbog lakšeg raspoznavanja

označeni oznakom (STO), može da se upiše onaj ko je uspešno završio program
srednjeg stručnog obrazovanja ili njemu odgovarajući program po starim propisima,
tj. onaj ko je stekao odgovarajući naziv srednjeg stručnog obrazovanja. Radno
iskustvo kandidat dokazuje potvrdom poslodavca ili radnom knjižicom.
 Stručni kursevi (SK)
Na stručni kurs može da se upiše onaj ko je uspešno završio četvrti razred gimnazije
ili završnu godinu obrazovnog programa za sticanje srednjeg stručnog obrazovanja
i ispunjava druge, obrazovnim programom određene uslove.
 Gimnazijski programi
U gimnaziju može da se upiše onaj ko uspešno završi osnovnu školu. Za upis u

umetničku gimnaziju mora da ispunjava i druge uslove za upis, navedene za svaki
pojedinačni smer tog programa.
 Maturski kurs
Na maturski kurs može da se upiše onaj ko je uspešno završio srednju stručnu (najviše
trogodišnju), srednju tehničku ili neku drugu srednju stručnu školu odnosno treći
razred gimnazije i prekinuo obrazovanje na najmanje godinu dana. U taj program
može da se uključi i onaj ko je završio osnovnoškolsko obrazovanje, ako uspešno
položi proveru znanja na nivou trećeg razreda gimnazije.
32
Obrazovni programi za odrasle
Engleski za odrasle, Nemački za odrasle, Francuski za odrasle, Italijanski za odrasle i

Mađarski za odrasle
U programe mogu da se uključe oni koji ispunjavaju sledeće uslove:

 Starost: odrasli preko 16 godina
 Predznanje:
a) osnovni nivo: početnici - potpuni ili delimični. One koji su delimični početnici
uvrštavamo u program na osnovu internog selekcionog testiranja i/ili
razgovora sa vođom obrazovnog programa.
b) viši nivo: uspešno položen ispit na osnovnom nivou ili njemu odgovarajuće,
na drugi način stečeno, znanje (škola, kurs, inostranstvo), koje se proverava
selekcionim testom i/ili razgovorom sa vođom obrazovnog programa.
Troškove obrazovanja snosite sami.
POMOĆ I PODRŠKA ODRASLIMA PRI OBRAZOVANJU I

UČENJU
LOKALNI SAVETODAVNI CENTRI
Pomoć i dodatne informacije pri odlučivanju za upis u obrazovne programe vam

nude i lokalni savetodavni centri (ISIO) za obrazovanje i učenje odraslih, koji postoje
u sledećim mestima Slovenije:
− Jesenice; u prostorijama Ljudske univerze / Narodnog univerziteta Jesenice, Cesta

Cirila Tavčarja 3a
 04/ 583 38 05, marija.fermisek@siol.net
− Kopar; u prostorijama Ljudske univerze / Narodnog univerziteta Kopar, Cankarjeva 33

 05/ 612 80 00, lu-koper@siol.net
− Koruška; u prostorijama MOCIS-a, Centra za obrazovanje odraslih Slovenj Gradec,

Partizanska 16
 02/ 884 64 07, mocis.svetovanje@siol.net
− Ljubljana; u prostorijama CDI Univerzum, Grošljeva 4

 01/ 583 92 70, svetovalno.sredisce@cdi-univerzum.si
33
− Maribor; u prostorijama Andragoškega zavoda / Andragoškog zavoda Maribor–

Ljudske univerze/Narodnog univerziteta, Maistrova ulica 5
 02/ 234 11 11, svetovanje@azm-lu.si
− Murska Sobota; u prostorijama Ljudske univerze / Narodnog univerziteta Murska

Sobota, Slomškova 33
 02/ 536 15 60, svetovalno.sredisce@lu-murskasobota.si
− Nova Gorica; u prostorijama Ljudske univerze / Narodnog univerziteta Nova Gorica,

Cankarjeva 8
 05/ 335 31 19, ksenija.petek@lu-ng.si
− Novo mesto; u prostorijama RIC-Razvojno izobraževalnega centra / Razvojno-

obrazovnog centra Novo mesto, Ljubljanska cesta 28
 07/ 393 45 50, svetovalno.sredisce@ric-nm.si
− Posavje; u prostorijama Ljudske univerze / Narodnog univerziteta Krško, Dalmati-

nova 8
 07/ 488 11 60, svetovalno.sredisce@lu.krsko.si
− Postojna; u prostorijama Ljudske univerze / Narodnog univerziteta Postojna,

Ljubljanska cesta 2
 05/ 721 12 89, isio-postojna@studioproteus.si
− Ptuj; u prostorijama Ljudske univerze / Narodnog univerziteta Ptuj, Mestni trg 2

 02/ 749 21 50, svetovanje@luptuj.org
− Trbovlje; u prostorijama Zasavske ljudske univerze / Zasavskog narodnog univerzi-

teta, Trg svobode 11a
 03/ 563 11 90, isio.zasavje@guest.arnes.si
− Velenje; u prostorijama Andragoškega zavoda / Andragoškog zavoda – Ljudske

univerze / Narodnog univerziteta Velenje, Titov trg 2
 03/ 898 54 70, biserka.plahuta@lu-velenje.si, svetovalno.sredisce@lu-velenje.si
− Žalec; u prostorijama UPI – Ljudske univerze / Narodnog univerziteta Žalec, Ulica

Ivanke Uranjek 6
 03/ 713 35 65, isio@upi.si
Savetodavni centri vam takođe pomažu tokom, kao i pri završavanju obrazovanja.
34
CENTRI ZA SAMOSTALNO UČENJE (CSU)
U centrima za samostalno učenje možete samostalno i besplatno da utvrđujete i

stičete znanje, uglavnom sa područja stranih jezika i informatike. U tome vam
pomažu osposobljeni informatičari i savetodavci. U Sloveniji deluju 32 Centra za
samostalno učenje.
Pomurska regija:
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Lendava, Kidričeva 1, Lendava
 02/ 578 91 90, lu-lendava@guest.arnes.si
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Murska Sobota, Slomškova 33, Murska Sobota
 02/ 536 15 60, tajnistvo@lums.si
Podravska regija:
− Andragoški zavod Maribor – Ljudska univerza / Narodni univerzitet, Maistrova ul. 5,
Maribor
 02/ 234 11 11, info@azm-lu.si
− Animacija, d.o.o., Aškerčeva ul. 1, Ptuj
 02/ 749 34 60, info@animacija.si
− DOBA EPIS Maribor, Prešernova ul. 1, Maribor
 02/ 228 38 50, info@doba.si
− Impol - Kadring, Trg svobode 26, Slovenska Bistrica
 02/ 845 32 47
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Lenart, Nikova 9/I, Lenart
 051/ 368 118, lu-lenart@guest.arnes.si
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Ormož, Vrazova ul. 12, Ormož
 02/ 741 55 05, univerza.ormož@siol.net
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Ptuj, Mestni trg 2, Ptuj
 02/ 749 21 50, luptuj@siol.net
Koruška regija:
− MOCIS, Center za izobraževanje odraslih/Centar za obrazovanje odraslih, Partizanska
16, Slovenj Gradec;
 02/ 884 64 00, mocis@siol.net
− Smeri, d.o.o., Koroška cesta 14, Ravne na Koroškem
 02/ 822 06 31, info@smeri.si
Savinjska regija:
− Andragoški zavod - Ljudska univerza / Narodni univerzitet Velenje, Titov trg 2,
Velenje
 03/ 898 54 50, info@lu-velenje.si
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Celje, Cankarjeva ul. 1, Celje
 03/ 428 67 50, info@lu-celje.si
35
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Rogaška Slatina, Celjska cesta 3a, Rogaška
Slatina
 03/ 818 24 40, info@lu-rogaska.si
− UPI – Ljudska univerza / Narodni univerzitet Žalec, Ulica Ivanke Uranjek 6, Žalec
 03/ 713 35 50, lu-zalec@upi.si
Zasavska regija:
− Zasavska ljudska univerza / Zasavski narodni univerzitet Trbovlje, Trg svobode 11a,
Trbovlje
 03/ 563 11 90
Regija Jugoistočna Slovenija:

− RIC – Razvojno izobraževalni center / Razvojno-obrazovni centar Novo mesto,
Ljubljanska cesta 28, Novo mesto
 07/ 393 45 50, ric@ric-nm.si
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Kočevje, Trg zbora odposlancev 30, Kočevje
 01/ 893 82 70, lu.kocevje@siol.net
− ZIK – Zavod za izobraževanje in kulturo / Zavod za obrazovanje i kulturu Črnomelj, Ulica
Otona Župančiča 1, Črnomelj
 07/ 306 13 90, info@zik-crnomelj.si
Regija Središnja Slovenija:

− CDI Univerzum Ljubljana, Grošljeva 4, Ljubljana
 01/ 583 92 70, info@cdi-univerzum.si
− Glotta Nova, d.o.o., Ljubljana, Poljanska cesta 95, Ljubljana
 01/ 520 06 70, info@glottanova.si
− INTER-ES, d.o.o., Ljubljana, Cesta na Brdo 85, Ljubljana
 01/ 200 02 30, info@inter-es.si,
− Knjižnica / Biblioteka Otona Župančiča Ljubljana, Kersnikova 2, Ljubljana
 01/ 600 13 22,
− MITRA d.o.o., Ljubljana, Poljanska 73, Ljubljana
 01/ 434 90 30, info@mitra-lj.si
− Rossana, d.o.o., Logatec, Tržaška 17, Logatec
 01/ 750 95 90, rossana@siol.net
Gorenjska regija:
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Jesenice, Cesta Cirila Tavčarja 3a
 04/ 583 38 00, univerza.jesenice@siol.net
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Tržič, Šolska ul. 2, Tržič
 04/ 592 55 51, info@lu-trzic.si
Notranjsko-kraška regija:
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Postojna, Ljubljanska cesta 2, Postojna
 05/ 721 12 80, lu-postojna@studioproteus.si
36
Severno-primorska regija:
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Ajdovščina, cesta 5. maja 14, Ajdovščina
 05/ 366 47 50, ljudska.univerza.ajdovscina@siol.net
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Nova Gorica, Cankarjeva 8, 5000 Nova Gorica
 05/ 335 31 00, info@lung.si
Obalno-kraška regija:
− Ljudska univerza / Narodni univerzitet Kopar, Cankarjeva 33, Koper
 05/ 612 80 00, lu-koper@siol.net
− Mestna knjižnica / Gradska biblioteka Izola, Ul. osvobodilne fronte 15, Izola
 05/ 663 12 84
Pomoć i podrška pri učenju i obrazovanju su za učesnike besplatni.
PROGRAMI UČENJA SLOVENAČKOG JEZIKA
Programi do 180 časova
Namenjeni su državljanima trećih država koji imaju dozvolu stalnog boravka i

članovima njihovih porodica sa dozvolom privremenog boravka po osnovu spajanja
porodice.
U izabranoj jezičkoj školi polažete selekcioni test, na osnovu koga će škola da odredi
broj časova koji su vam potrebni za sticanje znanja slovenačkog jezika na osnovnom
nivou.
Po završenom jezičkom kursu imate pravo na besplatnu prvu proveru znanja

slovenačkog jezika na osnovnom nivou.
Ukoliko ste, kao stranac sa dozvolom privremenog boravka, već pohađali 60-časovni
program učenja slovenačkog jezika i dobili dozvolu stalnog boravka, imate pravo
na ponovno učešće u programu, ali vam se broj časova određuje kao razlika između
već odobrenih časova i procene potrebnog broja časova. Ponovno učešće ne sme da
obuhvata više od 120 časova programa.
Programi u obimu od 60 časova
Namenjeni su državljanima trećih država koji u Republici Sloveniji borave

najmanje 2 godine na osnovu dozvole privremenog boravka izdate sa važenjem
od godinu dana, kao i članovima njihovih porodica, ali samo ako pomenuti državljani
trećih država i sami ispunjavaju uslove za učešće u programu.
37
Po završenom programu se vrši provera znanja iz slovenačkog jezika na nivou koji je

potreban za osnovno sporazumevanje, a vrši je izvođač ovog programa.
Kako 60-časovni tako i 180-časovni programi učenja slovenačkog jezika su besplatni, a

polaznici sami snose putne troškove i troškove nastavnih sredstava i gradiva.
Prijava za učešće u programu
U jedinici uprave gde imate prijavljeno prebivalište ili boravište podnosite zahtev za
izdavanje potvrde o ispunjavanju uslova za učešće u programu učenja slovenačkog
jezika. Jedinica uprave će vam, ukoliko ispunjavate uslove, izdati potvrdu o
ispunjavanju uslova za učešće u programima.
Sa izdatom potvrdom posetite nekog od izabranih izvođača i tu ćete dobiti sve

dodatne informacije u vezi sa samim tokom programa učenja slovenačkog jezika.
Zahtevi i spisak izabranih izvođača su dostupni i na državnom portalu e-uprava:

http://e-uprava.gov.si/e-uprava/
U programima učenja slovenačkog jezika ne možete da učestvujete ako ste u Sloveniji

završili školovanje na ma kom nivou, ako ste bili bar 3 godine uključeni u redovni
obrazovni program ili ste već dobili potvrdu o uspešno obavljenoj proveri znanja
slovenačkog jezika bar na osnovnom nivou.
PROVERA ZNANJA SLOVENAČKOG JEZIKA NA OSNOVNOM

NIVOU
Ispit iz znanja slovenačkog jezika na osnovnom nivou je namenjen odraslima čiji prvi
jezik nije slovenački, a potrebna im je javno važeća isprava o znanju slovenačkog
kao drugog jezika za lične ili službene potrebe (npr. za sticanje slovenačkog
državljanstva).
Na besplatnu prvu proveru znanja iz slovenačkog jezika na osnovnom nivou imaju

pravo državljani trećih država koji imaju dozvolu stalnog boravka i članovi njihovih
porodica sa dozvolom privremenog boravka po osnovu spajanja porodice.
U jedinici uprave gde imate prijavljeno prebivalište ili boravište podnosite zahtev za
obavljanje prve provere znanja iz slovenačkog jezika. Jedinica uprave će vam, ukoliko
ispunjavate uslove, izdati potvrdu o ispunjavanju uslova za učešće u programima.
38
Sa potvrdom posetite nekog od ovlaštenih izvođača provere znanja slovenačkog

jezika na osnovnom nivou:
Izpitni center Center za slovenščino kot Ljudska univerza / Narodni univerzitet

drugi/tuj jezik Kranj
Ispitni centar Centar za slovenački kao Cesta Staneta Žagarja 1, 4000 Kranj
drugi/strani jezik  04/ 280 48 00
Kongresni trg 12, 1000 Ljubljana
 01/ 241 86 47 Ljudska univerza / Narodni univerzitet
Krško
Andragoški Zavod Maribor Dalmatinova ulica 8, 8270 Krško
Maistrova ulica 5, 2000 Maribor  07/ 488 11 60
 02/ 234 11 11
Ljudska univerza / Narodni univerzitet
Cene Štupar CPI Ljubljana Postojna
Vojkova cesta 1, 1000 Ljubljana Ljubljanska cesta 2, 6230 Postojna
 01/ 234 44 02  05/ 721 1280
DOBA Vir znanja, Maribor Ljudska univerza / Narodni univerzitet

Prešernova ulica 1, 2000 Maribor Velenje
 02/ 228 38 50 Titov trg 2, 3320 Velenje
 03/ 898 54 50
IS Miklošič, Ljubljana
Miklošičeva 26, 1000 Ljubljana UPI, Narodni univerzitet Žalec
 01/ 230 76 00 Ulica Ivanke Uranjek 6, 3310 Žalec
 03/ 713 35 50, 03 713 35 51
Ajdovščina Zasavska ljudska univerza
Cesta 5. maja 14, 5270 Ajdovščina Zasavski narodni univerzitet Trbovlje
 05/ 366 47 50 Trg svobode 11a, Trbovlje
 03/ 56 31 190
Kopar ZIK Črnomelj
Cankarjeva 33, 6000 Koper Ulica Otona Župančiča 1, 8340 Črnomelj
 05/ 612 80 00  07/ 30 61 390
39
PROGRAMI UPOZNAVANJA SLOVENAČKE ISTORIJE, KUL-

TURE I USTAVNOG UREĐENJA
Programi su namenjeni državljanima trećih država koji imaju dozvolu stalnog boravka
ili borave u Republici Sloveniji najmanje 2 godine na osnovu dozvole privremenog
boravka, izdate sa važenjem od jedne godine. U programu mogu da učestvuju i
članovi njihovih porodica koji su dobili dozvolu boravka po osnovu spajanja porodice,
ali samo ako pomenuti državljani trećih država i sami ispunjavaju uslove za učešće u
programu.
Pošto se program izvodi na slovenačkom jeziku, uslov za učešće je razumevanje

slovenačkog jezika.
Programi su besplatni, učesnici sami snose putne troškove i troškove nastavnih

sredstava i gradiva.
Po završenom programu se obavlja provera znanja, koju vrši izvođač programa.
U jedinici uprave gde imate prijavljeno prebivalište ili boravište podnosite zahtev
za izdavanje potvrde o ispunjavanju uslova za učešće u programu upoznavanja
slovenačke istorije, kulture i ustavnog uređenja. Ako ispunjavate uslove, jedinica
uprave će vam izdati potvrdu, sa kojom ćete posetiti jednog od izabranih izvođača
programa.
Zahtevi i spisak izabranih izvođača su dostupni i na državnom portalu e-uprava:

http://e-uprava.gov.si/e-uprava/
U programu ne možete učestvovati ako ste u Sloveniji završili školovanje na ma kom

nivou.
40
ZAPOŠLJAVANJE I RAD
Radne dozvole
Zaposlenje ili rad stranca u Sloveniji je moguće samo ukoliko prethodno dobije
radnu dozvolu ili drugu odgovarajuću dozvolu, koja zamenjuje radnu dozvolu. Radna
dozvola nije potrebna samo u slučaju kada je to određeno zakonom ili međunarodnim
ugovorom.
Radne dozvole nisu potrebne državljanima država članica Evropske unije, Evropskog
privrednog prostora i Švajcarske Konfederacije i članovima njihove uže porodice,
državljanima trećih država, ako imaju dozvolu boravka po osnovu spajanja porodice
sa državljaninom EU, EPP ili Švajcarske Konfederacije.
Zapošljavanje radnika iz država članica EU i država članica EPP (Norveška,

Lihtenštajn, Island) i Švajcarske Konfederacije
Radnici tih država su pri zapošljavanju odnosno traženju posla izjednačeni sa

domaćim radnicima.
To znači da im u slučaju zaposlenja nije potrebna radna dozvola, već poslodavac koji
ih zaposli mora da prijavi zaposlenje radnika iz EU. Kao prijava zaposlenja se računa
prijava državljanina EU, EPP ili Švajcarske Konfederacije i prijava člana porodice
državljanina EU, EPP ili Švajcarske Konfederacije u socijalno osiguranje od strane
poslodavca. Poslodavac mora da obavi prijavu u roku od 10 dana po zaposlenju.
Kao prijava obavljanja usluge pomenutih državljana se računa prijava izvođenja

usluge na obrascu obr. ZRSZ-TUJ-5, poslata poštom na adresu:ZRSZ Centralna služba,
Rožna dolina cesta IX/6, Ljubljana.
Priznavanje slobodnog pristupa slovenačkom tržištu rada za članove

porodica državljana država članica EU i EPP (Norveška, Lihtenštajn, Island) i
Švajcarske Konfederacije
Pravo na slobodni pristup tržištu rada za državljanina države članice EU ili EPP i
Švajcarske Konfederacije znači da u Republici Sloveniji može da se zaposli bez radne
dozvole.
Pravo na slobodni pristup tržištu rada za člana porodice državljanina države članice
EU ili EPP, koji nije državljanin države članice EU ili EPP i Švajcarske Konfederacije
znači da u Republici Sloveniji može da se zaposli ili samozaposli bez radne dozvole.
43
Državljanin države članice EU i EPP dokazuje poslodavcu pravo na slobodan pristup

slovenačkom tržištu rada dokazom da je državljanin države članice EU ili EPP.
Član porodice državljanina iz prethodnog odeljka, koji nije državljanin države članice
EU ili EPP, dokazuje poslodavcu svoje pravo na slobodan pristup slovenačkom tržištu
rada dozvolom boravka za člana porodice po osnovu spajanja porodice.
RADNE DOZVOLE
Radna dozvola se po pravilu izdaje na molbu poslodavca, a osnovni uslov za izdavanje

dozvole je trenutna situacija na tržištu rada, odnosno nedostatak odgovarajućih
domaćih kandidata.
U posebnim slučajevima koje zakon izričito određuje, dozvolu mogu da zatraže i sami
stranci, a izdavanje dozvole je vezano za status stranca ili prirodu posla i izdaje se bez
obzira na stanje na tržištu rada.
Radna dozvola omogućava rad odnosno zaposlenje i osnova je za dobijanje

dozvole boravka, posebne dozvole koju izdaju slovenačka diplomatsko-konzularna
predstavništva odnosno jedinice uprave u RS.
Stranci, državljani tzv. trećih država, mogu da se zaposle ili obavljaju posao u Sloveniji
samo na osnovu radne dozvole, osim u slučajevima kada je to drugačije određeno
Zakonom o zapošljavanju i radu stranaca (ZZRS) ili međunarodnim sporazumom.
Ako ste zaposleni na osnovu radne dozvole, imate sva prava i obaveze u skladu sa
nacionalnim zakonodavstvom, pre svega sa Zakonom o radnim odnosima, npr. u
pogledu plate, radnog vremena, odmora, pauza, bezbednosti na radu, kao i druga
prava. U slučaju da poslodavac krši vaša prava možete da se obratite Inspektoratu RS
za rad, koji je nadležan za nadzor radnog zakonodavstva:
Inšpektorat RS za delo / Inspektorat RS za rad

Parmova 33, 1000 Ljubljana
 01/ 280 36 60, irsd@gov.si
Lična radna dozvola
 Sa važenjem od jedne godine
Na osnovu lične radne dozvole sa važenjem od jedne godine možete samo da se

samozaposlite (obavljate delatnost kao samostalni preduzetnik - pojedinac, obavljate
samostalnu stručnu delatnost ili osnujete privredno društvo).
44
 Sa važenjem od tri godine
Ličnu radnu dozvolu sa važenjem od tri godine možete da zatražite ako ste:
1. član uže porodice slovenačkog državljanina i imate važeću dozvolu privremenog

boravka po osnovu spajanja porodice,
2. član uže porodice stranca sa ličnom radnom dozvolom na neodređeno vreme i

imate važeću dozvolu privremenog boravka po osnovu spajanja porodice, ako
ste pre toga najmanje dve godine već boravili u Republici Sloveniji na osnovu
dozvole privremenog boravka,
3. slovenački iseljenik ili njegov potomak do trećeg kolena unazad i nemate

slovenačko državljanstvo,
4. samozaposleni stranac, dve godine neprekidno samozaposlen u Republici

Sloveniji i upisan u poslovni registar,
5. stranac sa najmanje srednjim stručnim obrazovanjem, poslednje dve godine

pre podnošenja molbe neprekidno zaposlen kod istog poslodavca ili njegovog
pravnog prethodnika,
6. radni migrant, poslednje dve godine pre podnošenja molbe neprekidno

zaposlen kod istog poslodavca ili njegovog pravnog prethodnika,
7. stranac, koji je poslednju godinu školovanja završio u Republici Sloveniji i stekao

najmanje visokoškolsko obrazovanje, a u roku od godinu dana po stečenom
nazivu našao poslodavca ili se samozaposlio,
8. stranac, koji je u Sloveniji završio program istraživačkog rada i u roku od godinu

dana našao poslodavca ili se samozaposlio,
9. član uže porodice stranca iz prethodne tačke,
10. član uže porodice stranca sa statusom istraživača,
11. osoba sa supsidijarnom zaštitom.
 Na neodređeno vreme
Ličnu radnu dozvolu na neodređeno vreme možete da dobijete ukoliko imate dozvolu
stalnog boravka ili vam je u Sloveniji dodeljen status izbeglice.
Vlasnici lične radne dozvole sa važenjem od tri godine ili na neodređeno vreme mogu
da se zaposle kod ma kog poslodavca u Sloveniji ili da se samozaposle.
45
Dozvola za zaposlenje
Dozvola za zaposlenje može da se izda samo na molbu poslodavca u trajanju do

jedne godine i može da se produži.
Na osnovu dozvole za zaposlenje državljanin treće države može da se zaposli samo

kod poslodavca koji je za njega dobio dozvolu i da obavlja samo onaj posao za koji
mu je izdata dozvola.
Dozvola za rad
Dozvole za rad se izdaju za sezonske poslove, za upućene strane radnike, za zastupnike

privrednih društava, za osposobljavanje i usavršavanje, za dodatno obrazovanje i za
individualne usluge. U ovoj brošuri ukratko predstavljamo samo sezonski rad.
Dozvole za sezonski rad se izdaju na molbu poslodavca, i to: za sezonski rad u

građevinarstvu sa važenjem do 9 meseci u ma kom 12-mesečnom periodu, za
sezonski rad u poljoprivredi i šumarstvu, kao i u ugostiteljstvu i turizmu, sa važenjem
do 6 meseci u pojedinačnoj kalendarskoj godini. Po isteku sezonskog zaposlenja, a
pre isteka obavezne među-pauze, strancu ne može da se izda ni jedna druga radna
dozvola. Bez zakonom propisane pauze može da se izda samo dozvola za zaposlenje
na osnovu molbe istog poslodavca kod koga je stranac bio sezonski zaposlen.
Obavezna među-pauza za sezonski rad u građevinarstvu ističe posle 7 meseci, a za
druga dva sezonska zaposlenja po isteku kalendarske godine.
Svi obrasci i ostale informacije su dostupni na internetnoj strani Zavoda RS za

zapošljavanje http://www.ess.gov.si/slo/Dejavnost/Tujci/Tujci.htm i na internetnim
stranama e-uprave: http://e-uprava.gov.si/e-uprava
DOZVOLA ZA ZAPOŠLJAVANJE BEZ PROVERE STANJA I ODNOSA NA TRŽIŠTU

RADA – POPIS DEFICITARNIH ZANIMANJA
Ministar nadležan za rad određuje slučajeve u kojima zaposlenje stranca, zbog pri-
rode posla, nije vezano za tržište rada, a dozvola za zaposlenje se izdaje bez obzi-
ra na uslov da u evidenciji Zavoda za zapošljavanje nema odgovarajućih domaćih
nezaposlenih lica, tj. osoba koje su u pogledu prava na zaposlenje izjednačene sa
državljanima Republike Slovenije. Takvi slučajevi su:
46
 stranci sa zanimanjima kojih nema dovoljno na slovenačkom tržištu rada,

 stranci sa zanimanjima koja se ne mogu dobiti obrazovanjem ili osposobljavanjem
u Sloveniji, sportisti, kulturni radnici, naučnici, lektori,
 članovi porodice stranca sa visokoškolskim obrazovanjem,
 osoblje u diplomatskim predstavništvima, koje nema privilegovan status i slično
Popisi deficitarnih zanimanja za svaku Područnu službu Zavoda su objavljeni na

internetnim stranama Zavoda http://www.ess.gov.si.
47
KORISNE INFORMACIJE
Zdravstveno osiguranje
Socijalna zaštita
Besplatna pravna pomoć
Podsticanje međusobnog poznavanja i razumevanja

sa slovenačkim državljanima
KORISNE INFORMACIJE
ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Zdravstveno osiguranje obezbeđuje odgovarajuću zdravstvenu i socijalnu zaštitu

za vreme trajanja bolesti ili povrede, pošto pokriva troškove rizika u slučajevima
kada se razbolimo, povredimo ili imamo neke druge zdravstvene potrebe. Osnovna
karakteristika zdravstvenog osiguranja je da su prava svakog pojedinca, ili članova
porodice koji od njega zavise, vezana za prijavu u osiguranje i plaćanje odgovarajućih
doprinosa (u obaveznom zdravstvenom osiguranju) ili premije (u dobrovoljnom
zdravstvenom osiguranju).
Stranci koji nisu uključeni u zdravstveno osiguranje u Republici Sloveniji imaju pravo
na nužne tj. potrebne zdravstvene usluge, čije se plaćanje obezbeđuje u skladu sa
evropskim pravnim redom, međunarodnim sporazumima ili iz državnog budžeta.
U Sloveniji postoje obavezno i dobrovoljno zdravstveno osiguranje.
Obavezno zdravstveno osiguranje ne pokriva sve troškove koji nastaju tokom

lečenja. Troškovi su u celini pokriveni samo deci, učenicima i studentima koji se
redovno školuju, te u slučajevima nekih bolesti i stanja. Za druge usluge obavezno
osiguranje obezbeđuje samo određeni udeo u ceni usluge. Uređuje se u Zavodu za
zdravstveno osiguranje Republike Slovenije.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje pokriva razliku između pune cene i udela

koji pokriva obavezno zdravstveno osiguranje. Premiju dopunskog zdravstvenog
osiguranja plaćate sami, a osiguranje uređujete u ma kom zdravstvenom
osiguravajućem društvu.
Osiguranici u zdravstvenim ustanovama daju na uvid zdravstvenu karticu, na kojoj su

sačuvani svi podaci o zdravstvenom osiguranju. Posetu lekaru je najčešće potrebno
prethodno zakazati, a po pravilu posećujete onaj dom zdravlja koji je najbliži vašem
prebivalištu.
Ako, s obzirom na zakon, ne možete da uredite status osigurane osobe u obaveznom

osiguranju, pozanimajte se u zdravstvenim osiguravajućim društvima o eventualnim
dodatnim programima zdravstvenog osiguranja.
51
SOCIJALNA ZAŠTITA
Ako imate socijalne probleme, možete da se obratite nadležnom centru za socijalni

rad, gde vam nude odgovarajuću stručnu pomoć i upoznaju vas sa pravima koja vam
pripadaju u okviru socijalne zaštite.
Stručni radnici vam pomažu u prepoznavanju socijalnog problema, u proceni

mogućeg rešenja, upoznaju vas sa mogućnostima u okviru usluga i nadoknada
socijalne zaštite, kao i sa obavezama koje proističu iz izbora usluga ili nadoknada,
i predstavljaju vam celu mrežu izvođača koji mogu da vam ponude pomoć. Lična
pomoć obuhvata savetovanje, uređivanje i vođenje sa ciljem da vam se omogući
razvijanje, dopunjavanje, očuvanje i poboljšanje vaših socijalnih prilika.
Adrese centara za socijalni rad možete da nađete u poglavlju »Kontakti«.
BESPLATNA PRAVNA POMOĆ
Besplatnu pravnu pomoć uređuje Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Cilj besplatne
pravne pomoći je ostvarivanje prava na sudsku zaštitu po načelu ravnopravnosti,
uzimajući u obzir socijalni položaj osobe koja, bez ugrožavanja svoje materijalne
egzistencije i materijalne egzistencije svoje porodice, to pravo ne bi mogla da
ostvari.
Besplatna pravna pomoć znači pravo takve osobe na delimično ili potpuno
obezbeđenje sredstava za pokrivanje troškova pravne pomoći i oslobađanje plaćanja
troškova sudskog postupka. U praksi to podrazumeva troškove pravnog savetovanja,
pravnog zastupanja na opštim sudovima, specijalnim sudovima, Ustavnom sudu
Republike Slovenije i pred svim organima, institucijama ili osobama u Republici
Sloveniji, koje su nadležne za vansudsko poravnanje sporova i oslobađanje plaćanja
troškova sudskog postupka.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju osobe koje, s obzirom na svoj finansijski
položaj i položaj svoje porodice, ne bi bile sposobne da same snose troškove
postupka, a da time ne ugroze svoj finansijski položaj i finansijski položaj svoje
porodice. Tako pravo na besplatnu pravnu pomoć ima osoba, čiji prosečni mesečni
dohodak po članu porodice ne premašuje dvostruku vrednost osnovnog iznosa
minimalnog dohotka.
Molba za odobrenje besplatne pravne pomoći se podnosi nadležnom okružnom

sudu, radnom sudu ili upravnom sudu na čijem području molilac ima prebivalište
ili boravište, i to na propisanom obrascu, kome moraju biti priloženi odgovarajući
52
KORISNE INFORMACIJE
dokumenti. Obrazac molbe za odobrenje besplatne pravne pomoći se može dobiti

kod stručnih službi za besplatnu pravnu pomoć i u knjižarama. Nadležni organ, na
osnovu molbe za odobrenje besplatne pravne pomoći, donosi odluku o pravu na
besplatnu pravnu pomoć, koju uručuje moliocu.
Pravnu pomoć izvode advokati koji su, po Zakonu o advokaturi, upisani u imenik
advokata i advokatska društva, osnovana po Zakonu o advokaturi, kao i notari, u
poslovima koje obavljaju po Zakonu o notarijatu.
PODSTICANJE MEĐUSOBNOG POZNAVANJA I RAZUMEVA-

NJA SA SLOVENAČKIM DRŽAVLJANIMA
Kulturnu delatnost različitih etničkih grupa će kulturna politika, u skladu sa

nacionalnim programom za kulturu 2008-2011, podržavati u njihovom nastojanju
da očuvaju svoje jezike, kulturno-umetničko izražavanje i kulturno povezivanje sa
matičnim narodima. Kulturna svest i osvešćenost ljudi o njihovim kulturnim pravima
je jedan od uslova za uključenost u otvoreno društvo, koje temelji na autonomiji i
slobodi pojedinca.
Ministarstvo kulture obezbeđuje sredstva za izvođenje programa podsticanja

međusobnog poznavanja i razumevanja, u skladu sa godišnjim programom na
području manjinskih etničkih grupa i doseljenika, sa ciljem da se strancima omogući
saradnja sa pojedinim društvima i učešće u kulturnom životu Republike Slovenije.
Više informacija na www.mk.gov.si.
Ministrstvo za kulturo RS, Sektor za kulturne pravice manjšin in razvoj kulturne

raznolikosti
Ministarstvo za kulturu RS, Sektor za kulturna prava manjina i razvoj kulturne
raznolikosti
Maistrova 10, 1000 Ljubljana
tel.: 01/400 79 37
Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa Ministarstvom kulture obezbeđuje

sufinansiranje programa međukulturnog dijaloga, koje izvode nevladine i druge
neprofitne organizacije. Programi su sufinansirani iz Evropskog fonda za uključivanje
državljana trećih država.
Sa programima međukulturnog dijaloga ćete biti upoznati preko letaka, dostupnih u

jedinicama uprave, kao i na internetnim stranama Ministarstva unutrašnjih poslova
www.mnz.gov.si.
53
PODACI O SLOVENIJI
PODACI O SLOVENIJI
NEKI OD OSNOVNIH PODATAKA O SLOVENIJI
Republika Slovenija je demokratska republika, koja se zasniva na načelu podele

vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku granu vlasti.
Ustav: Slovenački ustav je donet 23. decembra 1991. godine i garantuje parlamentarni
sistem upravljanja. To je najviši pravni akt, koji donosi i dopunjava Državni zbor
(Parlament) po posebnom postupku.
Predsednik republike predstavlja Republiku Sloveniju i vrhovni je komandant

njenih odbrambenih snaga. Predsednik se bira na neposrednim izborima za najviše
dva petogodišnja mandata.
Vlada (predsednik vlade i ministri) predstavlja izvršnu vlast i odgovorna je Državnom

zboru.
Ministarstva:
Ministrstvo za finance / Ministarstvo finansija
Ministrstvo za notranje zadeve / Ministarstvo unutrašnjih poslova
Ministrstvo za zunanje zadeve / Ministarstvo spoljnih poslova
Ministrstvo za pravosodje / Ministarstvo pravde
Ministrstvo za obrambo / Ministarstvo odbrane
Ministrstvo za delo, družino in socialne zadeve / Ministarstvo rada, porodice i
socijalne politike
Ministrstvo za gospodarstvo / Ministarstvo privrede
Ministrstvo za kmetijstvo, gozdarstvo in prehrano / Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i ishrane
Ministrstvo za kulturo / Ministarstvo kulture
Ministrstvo za okolje in prostor / Ministarstvo životne sredine i prostornog
planiranja
Ministrstvo za promet / Ministarstvo saobraćaja
Ministrstvo za šolstvo in šport / Ministarstvo prosvete i sporta
Ministrstvo za visoko šolstvo, znanost in tehnologijo / Ministarstvo visokog
školstva, nauke i tehnologije
Ministrstvo za zdravje / Ministarstvo zdravlja
Ministrstvo za javno upravo / Ministarstvo javne uprave
Državni zbor je najviši zakonodavni organ, čini ga 90 poslanika koji usvajaju

zakone.
57
Državni svet (40 članova) ima savetodavnu ulogu i zastupa nosioce socijalnih,
privrednih, profesionalnih i lokalnih interesa.
Sudstvo: Sudije su pri obavljanju svoje funkcije nezavisne. Vezani su za ustav i zakon.
Sudovi su sreski i okružni; viši sudovi su žalbeni sudovi, a vrhovni sud je najviši sud u
sudskom sistemu.
Službeni jezik: slovenački, a na etnički mešanim područjima takođe i mađarski i

italijanski.
Novčana jedinica: euro (EUR)
Glavni grad: Ljubljana (juni 2008: 263.149 stanovnika)

Drugi veći gradovi: Maribor, Celje, Kranj, Velenje, Kopar, Novo mesto, Ptuj, Nova
Gorica, Jesenice, Trbovlje, Murska Sobota
Položaj: Slovenija je srednjeevropska država sa površinom od 20.273 km2. Graniči se

sa Austrijom 318, sa Italijom 280, sa Mađarskom 102 i sa Hrvatskom 670 km; ukupno
1.382 km.
Slovenija ima osam geografski manje-više zaokruženih pokrajina, koje su i istorijski

zasnovane i opšte priznate: Primorska, Notranjska, Gorenjska, Dolenjska, Bela Krajina,
Koruška, Štajerska, Prekmurje.
Najviši vrh: Triglav, 2.864 m. Više od pola površine pokrivaju šume - 1.163.812 ha
(u Evropi samo još Finska i Švedska imaju više šuma). Šarolika geološka struktura,
raznolikost reljefa (od morske površine do 2.864 m nadmorske visine) i činjenica da
se Slovenija prostire na četiri biogeografska područja omogućavaju bogatstvo biljnih
i životinjskih vrsta. Brojni su i životinjski i biljni endemiti.
Dužina obale: 46,6 km. Slovenija je zemlja voda. Ukupna dužina vodnih tokova, reka,
stalnih i gorskih pritoka je 26.600 km. Po ukupnoj količini rečne vode po stanovniku
Slovenija se uvrštava među najbogatije evropske države, jer skoro četiri puta
premašuje evropski prosek.
Klima: alpska, kontinentalna, sredozemna.
Broj stanovnika: 2.040.934 (9.12.2008.)

Veliku većinu stanovništva čine Slovenci (83,1 % - popis iz 2002. godine).
Italijanska zajednica na obalskom području i mađarska zajednica na severoistoku se
smatraju autohtonim manjinama; njihova prava su zaštićena ustavom.
58
PODACI O SLOVENIJI
Druge etničke zajednice: Hrvati, Srbi, Bošnjaci, Makedonci, Crnogorci i Albanci. U

Sloveniji živi i romska zajednica. Njen položaj i posebna prava su uređeni zakonom.
Religija: Većina stanovništva je rimokatoličke veroispovesti; a u Sloveniji je i više od

trideset drugih verskih zajednica koje su zvanično registrovale svoju delatnost.
Praznici i neradni dani
1. i 2. januar Nova godina

8. februar Prešernov dan, slovenački kulturni praznik
Vaskrsni ponedeljak
27. april Dan otpora protiv okupatora
1. i 2. maj Praznik rada
25. juni Dan državnosti
15. avgust Uspenije Presvete Bogorodice
17. avgust * Pripajanje prekmurskih Slovenaca matičnom narodu
15. septembar * Vraćanje Primorske matičnoj domovini
31. oktobar Dan reformacije
1. novembar Dan sećanja na mrtve
23. novembar * Dan Rudolfa Maistra
25. decembar Božić
26. decembar: Dan samostalnosti i jedinstva
Praznici u Republici Sloveniji su neradni dani, osim praznika označenih sa *.
Državni simboli
Grb Zastava
a/2 = 41 mm
a/4
a/4 a/4 a/4 a/4
a = 82 mm
59
Himna
Himna je sedma strofa pesme Zdravljica, koju je 1844. godine napisao najveći
slovenački pesnik France Prešeren.
Žive naj vsi narodi

ki hrepene dočakat' dan,
da koder sonce hodi,
prepir iz sveta bo pregnan,
da rojak
prost bo vsak,
ne vrag, le sosed bo mejak!
Važniji istorijski datumi
 preci današnjih Slovenaca su se prvi put naselili na tom području u 6. veku;

 7. vek: kneževina Karantanija, prva slovenačka država;
 9. vek: Brižinski spomenici, najstariji zapis na slovenačkom jeziku;
 14. vek do 1918: slovenačke pokrajine postaju deo Habzburške, kasnije Austro-
Ugarske monarhije;
 sredina 15. veka - kraći period Celjske kneževine, kao zadnje političke tvorevine
sa središtem na slovenačkoj teritoriji;
 period reformacije postavlja temelje slovenačkog književnog jezika i donosi
Slovencima 1550. godine prvu slovenačku štampanu knjigu Primoža Trubara,
osnivača književnog slovenačkog jezika i pokretača prvih obrisa slovenačke
državne suverenosti, a 1584. godine i slovenački prevod Biblije Jurija Dalmatina;
 1809-13: Ilirske provincije (polovina Slovenije je deo francuskog carstva)- jača
slovenačka narodna svest;
 1848: zahtev da se svi Slovenci udruže u ujedinjeno kraljevstvo unutar Austrijskog
carstva - program »Zedinjena Slovenija«;
 1918: kraj Prvog svetskog rata, po neuspešnom podržavanju trializma (podele
Habzburške monarhije na austrijski, mađarski i južnoslovenski deo) i raspadu
Austro-Ugarske, komadanje slovenačkog etničkog prostora između 4 države; u
Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (Kraljevini Jugoslaviji) je slovenačka teritorija
podeljena najpre na dve administrativne celine (ljubljansku i mariborsku oblast),
a onda je ujedinjena u Dravsku banovinu;
 1919: pripajanje Prekmurja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca;
60
PODACI O SLOVENIJI
 29. novembar 1945: Slovenci dobijaju vlastitu republiku u okviru Federativne

Narodne Republike Jugoslavije;
 15. 9. 1947: ponovno spajanje većeg dela Primorske sa Slovenijom na osnovu
Pariskog mirovnog ugovora;
 april 1990: prvi demokratski izbori;
 decembar 1990: plebiscit za suverenu i samostalnu državu (88,5% prijavljenih
glasača glasalo za);
 25. juni 1991: Slovenija proglašava nezavisnost;
 23. decembar 1991: donet novi slovenački ustav;
 15. januar 1992: Evropska unija zvanično priznaje Sloveniju;
 22. maj 1992: Slovenija postaje stalna članica OUN;
 1. februar 1999: sporazum o priključenju EU stupa na snagu;
 29. mart 2004: Slovenija postaje članica NATO;
 1. maj 2004: Slovenija postaje članica EU;
 1. januar 2007: Slovenija uvodi euro.
Veliki sportski događaji u Sloveniji
Zlatna lisica je tradicionalno žensko međunarodno takmičenje u skijanju za Svetski

kup. Takmičenje se održava svake godine u Mariboru na Pohorju, počev od 1964.
godine.
Kup Vitranc je takmičenje u skijanju, koje se svake godine, počev od 1961, održava
na skijalištu Podkoren u Kranjskoj Gori, i to u slalomu i veleslalomu za muškarce.
Planica pod Poncama je od 1936. svake godine prizorište takmičenja u skijaškim

letovima za muškarce. Planica drži svetski rekord u skijaškim letovima od 1987.
godine do danas, kada je 2005. godine Janne Ahonen iz Finske poleteo 240 m sa
proklizavanjem, a zvanični rekord sa 239 m drži Björn Einar Romören.
61
Slovenački sportista veka
Leon Štukelj je rođen 12. novembra 1898. godine u Novom Mestu. Već 1907. godine
se priključio naraštaju novomeškog Sokola i prvi put se ozbiljno sreo sa gimnastikom.
U gradu na Krki je proveo detinjstvo i mladost, maturirao u gimnaziji, po sticanju
diplome na Pravnom fakultetu obavio i sudsku praksu, a po imenovanju za sudiju
nastavio da obavlja tu službu.
Odatle je otišao na svoja prva tri velika svetska takmičenja u gimnastici - svetska
prvenstva u Ljubljani 1922. i u Lionu 1926. godine, kao i na za njega najuspešnije
Olimpijske igre u Parizu 1924. godine. Iz dolenjske prestonice se 1927. godine preselio
u Maribor. Odatle je otišao na još četiri velika svetska takmičenja: Olimpijske igre u
Amsterdamu 1928. i u Berlinu 1936. godine i svetska prvenstva u Luksemburgu 1930.
i u Parizu 1931. godine.
Na ukupno sedam velikih svetskih takmičenja je čak dvadeset puta bio među prvom
trojicom, od toga osam puta prvi, šest puta drugi i šest puta treći. Samo na Olimpijskim
igrama je za gimnastičke uspehe osvojio šest medalja, od toga dve zlatne u Parizu
1924. godine, jednu zlatnu i dve bronzane u Amsterdamu 1928. godine i za završetak
karijere još jednu srebrnu u Berlinu 1936. godine.
U gradu na Dravi je osnovao i porodicu, završio svoj gimnastičarski i radni vek, te

pun energije i vedrog duha živeo sve do 8. novembra 1999. godine, kada je iznenada
umro i gde je našao i poslednje konačište.
62
MINI REČNIK
MINI REČNIK
Osnovne besede Osnovne reči
Dobro jutro. Dobro jutro.

Dober dan. Dobar dan.
Dober večer. Dobro veče.
Na svidenje. Doviđenja.
Lahko noč. Laku noć.
Živio! (pozdrav za prijatelje
Zdravo! (pozdrav za prijatelje i poznanike)
in znance)
Prosim. Molim.
Hvala. Hvala.
Prosim./Ni za kaj. Molim./Nema na čemu.
Oprostite. Izvinite.
Da. Da.
Ne. Ne.
Ne vem. Ne znam.
Kako ste? (formalno)/Kako si? Kako ste? (formalno) / Kako si?
(neformalno) (neformalno)
Oče Otac
Mama Mama
Brat Brat
Sestra Sestra
Sin Sin
Hči Kći
Prijatelj/ica Prijatelj/ica
Razumem. Razumem.
Ne razumem. Ne razumem.
Govorite angleško/nemško/italijansko/ Govorite li engleski/nemački/italijanski/
francosko/hrvaško? francuski/hrvatski?
Kako vam je ime? (formalno)/Kako ti je Kako se zovete? (formalno) / Kako se

ime? (neformalno) zoveš? (neformalno)
Ime mi je ... Zovem se...

Od kod ste? (formalno)/Od kod si? Odakle ste? (formalno) / Odakle si?
(neformalno) (neformalno)
Prihajam iz ... Ja sam iz...
65
Pomoč Pomoć
Na pomoč! Upomoć!
Pokličite zdravnika/policijo/reševalce! Pozovite lekara/policiju/spasioce!
Prosim, pomagajte mi! Molim vas, pomozite mi!
Vprašalnice: Upitne reči:
Kje? Gde?
Kaj? Šta?
Kdaj? Kada?
Kdo? Ko?
Zakaj? Zašto?
Kako? Kako?
Orientacija in kraji Orjentacija i mesta
desno desno
levo levo
naravnost pravo
nazaj nazad
naprej napred
gor gore
dol dole
bolnišnica bolnica
policija policija
pošta pošta
banka banka
šola škola
lekarna apoteka
trgovina prodavnica
menjalnica menjačnica
telefonska govorilnica telefonska govornica
stranišče toalet
ulica ulica
trg trg
66
MINI REČNIK
jezero jezero
reka reka
Hrana in pijača Hrana i piće
Lačen sem. Gladan sam.

Žejen sem. Žedan sam.
Sem vegetarijanec. Ja sam vegetarijanac.
Ne jem ... Ne jedem...
zajtrk doručak
predjed predjelo
glavna jed glavno jelo
sladica poslastica
malica užina
kosilo ručak
večerja večera
kruh hleb
sadje voće
zelenjava povrće
krompir krompir
solata salata
meso meso
perutnina piletina
svinjina svinjetina
govedina govedina
ribe ribe
juha supa
pijača piće
voda voda
sok sok
kava kafa
čaj čaj
mleko mleko
vino vino
pivo pivo
sladkor šećer
sol so
67
poper biber
kis sirće
olje ulje
Potovanje Putovanje
Letališče Aerodrom
Vlak Voz
Avtobus Autobus
Avtobusna postaja Autobuska stanica
Železniška postaja Železnička stanica
Odhod Odlazak
Prihod Dolazak
Hotel Hotel
Soba Soba
Rezervacija Rezervacija
Potni list Putna isprava
Ure, dnevi, meseci Sati, dani, meseci
Kdaj? Kada?
včeraj juče
danes danas
jutri sutra
čez ... dni za ... dana
ob ... u ...
zjutraj ujutro
zvečer uveče
ponedeljek ponedeljak
torek utorak
sreda sreda
četrtek četvrtak
petek petak
sobota subota
nedelja nedelja
68
MINI REČNIK
januar januar
februar februar
marec mart
april april
maj maj
junij juni
julij juli
avgust avgust
september septembar
oktober oktobar
november novembar
december decembar
pomlad proleće
poletje leto
jesen jesen
zima zima
Koliko je ura? Koliko je sati?

Ura je ... Sati je...
Številke Brojevi
0 nič 0 nula
1 ena 1 jedan
2 dve 2 dva
3 tri 3 tri
4 štiri 4 četiri
5 pet 5 pet
6 šest 6 šest
7 sedem 7 sedam
8 osem 8 osam
9 devet 9 devet
10 deset 10 deset
11 enajst 11 jedanaest
12 dvanajst 12 dvanaest
13 trinajst 13 trinaest
69
14 štirinajst 14 četrnaest
15 petnajst 15 petnaest
16 šestnajst 16 šesnaest
17 sedemnajst 17 sedamnaest
18 osemnajst 18 osamnaest
19 devetnajst 19 devetnaest
20 dvajset 20 dvadeset
21 enaindvajset 21 dvadeset jedan
30 trideset 30 trideset
40 štirideset 40 četrdeset
50 petdeset 50 pedeset
60 šestdeset 60 šezdeset
70 sedemdeset 70 sedamdeset
80 osemdeset 80 osamdeset
90 devetdeset 90 devedeset
100 sto 100 sto
200 dvesto 200 dvesta
1.000 tisoč 1.000 hiljada
1.000.000 milijon 1.000.000 milion
70
KONTAKTI
Jedinice uprave
Područna odeljenja Zavoda za zapošljavanje
Centri za socijalni rad
Strane ambasade
HITNA
112
HITNA
112
POLICIJA
113
KONTAKTI
UPRAVNE ENOTE (UE) / JEDINICE UPRAVE
UE AJDOVŠČINA UE GROSUPLJE
Vipavska cesta 11 B, 5270 Ajdovščina Taborska cesta 1, 1290 Grosuplje
 05/ 364 32 00  01/ 781 09 00
ue.ajdovscina@gov.si ue.grosuplje@gov.si
UE BREŽICE UE HRASTNIK
Cesta prvih borcev 24/a, 8250 Brežice Pot Vitka Pavliča 5, 1430 Hrastnik
 07/ 499 15 50  03/ 564 26 00
ue.brezice@gov.si ue.hrastnik@gov.si
UE CELJE UE IDRIJA
Ljubljanska cesta 1, 3000 Celje Študentovska 2, 5280 Idrija
 03/ 426 53 00  05 373 43 00
ue.celje@gov.si ue.idrija@gov.si
UE CERKNICA UE ILIRSKA BISTRICA

Cesta 4. maja 24, 1380 Cerknica Bazoviška cesta 14, 6250 Ilirska Bistrica
 01/ 707 13 00  05/ 714 13 61
ue.cerknica@gov.si ue.ilirskabistrica@gov.si
UE ČRNOMELJ UE IZOLA
Zadružna cesta 16, 8340 Črnomelj Cesta v Pregavor 3/a, 6310 Izola/Isola
 07/ 336 10 00  05/ 660 04 00
ue.crnomelj@gov.si ue.izola@gov.si
UE DOMŽALE UE JESENICE
Ljubljanska cesta 69, 1230 Domžale Cesta m. Tita 78, 4270 Jesenice
 01/ 722 01 00  04/ 586 92 81
ue.domzale@gov.si ue.jesenice@gov.si
UE DRAVOGRAD UE KAMNIK
Meža 10, 2370 Dravograd Glavni trg 24, 1240 Kamnik
 02/ 872 07 10  01/ 831 81 00
ue.dravograd@gov.si ue.kamnik@gov.si
UE GORNJA RADGONA UE KOČEVJE

Partizanska cesta 13 Ljubljanska cesta 26, 1330 Kočevje
9250 Gornja Radgona  01/ 893 83 00
 02/ 564 38 88 ue.kocevje@gov.si
ue.goradgona@gov.si
73
UE KOPER UE LOGATEC
Trg Brolo 4, 6000 Koper/Capodistria Tržaška cesta 15, 1370 Logatec
 05/ 663 76 00  01/ 759 05 00
ue.koper@gov.si ue.logatec@gov.si
UE KRANJ UE MARIBOR
Slovenski trg 1, 4000 Kranj Ulica heroja Staneta 1, 2501 Maribor
 04/ 201 57 00  02/ 220 10 00
ue.kranj@gov.si ue.maribor@gov.si
UE KRŠKO UE METLIKA
Cesta krških žrtev 14, 8270 Krško Naselje Borisa Kidriča 14, 8330 Metlika
 07/ 498 14 02  07/ 363 74 50
ue.krsko@gov.si ue.metlika@gov.si
UE LAŠKO UE MOZIRJE
Mestna ulica 2, 3270 Laško Šmihelska cesta 2, 3330 Mozirje
 03/ 733 88 00  03/ 839 33 00
ue.lasko@gov.si ue.mozirje@gov.si
UE LENART UE MURSKA SOBOTA

Trg osvoboditve 7, 2230 Lenart Kardoševa 2, 9000 Murska Sobota
 02/ 729 15 00  02/ 513 11 11
ue.lenart@gov.si ue.murskasobota@gov.si
UE LENDAVA UE NOVO MESTO

Trg ljudske pravice 5, 9220 Lendava Defranceschijeva ulica 1, 8000 Novo mesto
 02/ 577 36 00  07/ 393 91 02
ue.lendava@gov.si ue.novomesto@gov.si
UE LITIJA UE NOVA GORICA

Jerebova 14, 1270 Litija Trg Edvarda Kardelja 1, 5102 Nova Gorica
 01/ 896 23 45  05/ 336 01 00
ue.litija@gov.si ue.novagorica@gov.si
UE LJUBLJANA UE ORMOŽ
Tobačna ulica 5, 1000 Ljubljana Ptujska cesta 6, 2270 Ormož
 01/ 306 30 00  02/ 741 54 00
ue.ljubljana@gov.si ue.ormoz@gov.si
UE LJUTOMER UE PESNICA
Vrazova ulica 1, 9240 Ljutomer Pesnica pri Mariboru 39/a,
 02/ 584 94 20 2211 Pesnica pri Mariboru,
ue.ljutomer@gov.si  02/ 654 23 00
ue.pesnica@gov.si
74
KONTAKTI
UE PIRAN UE SEVNICA
Obala 114/a, 6320 Portorož/Portorose Glavni trg 19/a, 8290 Sevnica
 05/ 671 04 00  07/ 816 38 70
ue.piran@gov.si ue.sevnica@gov.si
UE POSTOJNA UE SEŽANA
Ljubljanska cesta 4, 6230 Postojna Partizanska 4, 6210 Sežana
 05/ 728 06 00  05/ 731 27 00
ue.postojna@gov.si ue.sezana@gov.si
UE PTUJ UE SLOVENJ GRADEC

Slomškova ulica 10, 2250 Ptuj Meškova 21, 2380 Slovenj Gradec
 02/ 798 01 00  02/ 885 05 50
ue.ptuj@gov.si ue.slgradec@gov.si
UE RADLJE OB DRAVI UE SLOVENSKA BISTRICA

Mariborska cesta 7, 2360 Radlje ob Dravi Kolodvorska ulica 10
 02/ 887 94 00 2310 Slovenska Bistrica
ue.radlje@gov.si  02/ 805 55 00
Stari trg 29, 3210 Slovenske Konjice
 03/ 758 01 10
ue.slbistrica@gov.si
UE RADOVLJICA UE ŠENTJUR PRI CELJU

Gorenjska cesta 18, 4240 Radovljica Mestni trg 10, 3230 Šentjur
 04/ 537 16 00  03/ 747 12 80
ue.radovljica@gov.si ue.sentjur@gov.si
UE RAVNE NA KOROŠKEM UE ŠKOFJA LOKA

Čečovje 12, 2390 Ravne na Koroškem Poljanska cesta 2, 4220 Škofja Loka
 02/ 821 64 40  04/ 511 23 60
ue.ravne@gov.si ue.skofjaloka@gov.si
UE RIBNICA UE ŠMARJE PRI JELŠAH

Gorenjska cesta 9, 1310 Ribnica Aškerčev trg 12, 3240 Šmarje pri Jelšah
 01/837 27 10  03/ 817 17 00
ue.ribnica@gov.si ue.smarje@gov.si
UE RUŠE UE TOLMIN
Kolodvorska 9, 2342 Ruše Tumov drevored 4, 5220 Tolmin
 02/ 669 06 97  05/ 380 08 00
ue.ruse@gov.si ue.tolmin@gov.si
75
UE TREBNJE UE VRHNIKA
Goliev trg 5, 8210 Trebnje Tržaška cesta 1, 1360 Vrhnika
 07/ 348 22 50  01/ 750 78 50
ue.trebnje@gov.si ue.vrhnika@gov.si
UE TRBOVLJE UE ZAGORJE OB SAVI

Mestni trg 4,1422 Trbovlje Cesta 9. avgusta 5, 1410 Zagorje ob Savi
 03/ 563 48 00  03/ 566 44 72
ue.trbovlje@gov.si ue.zagorje@gov.si
UE TRŽIČ UE ŽALEC
Trg svobode 18, Tržič Ulica Savinjske čete 5, 3310 Žalec
 04/ 595 21 00  03/ 713 51 20
ue.trzic@gov.si ue.zalec@gov.si.
UE VELENJE
Rudarska cesta 6/a, 3320 Velenje
 03/ 899 57 00
ue.velenje@gov.si
PODRUČNE SLUŽBE ZAVODA ZA ZAPOŠLJAVANJE
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA LJUBLJANA

Parmova 32 , 1000 Ljubljana
 01/ 242 41 00
Urad za delo / Biro rada Cerknica Urad za delo / Biro rada Kočevje
Cesta 4. maja 52, 1380 Cerknica Trg zbora odposlancev 2, 1330 Kočevje
 01/ 709 32 11  01/ 893 96 10
Urad za delo / Biro rada Domžale Urad za delo / Biro rada Logatec
Ljubljanska 80, 1230 Domžale Tržaška c. 19 a , 1370 Logatec
 01/ 724 14 45  01/ 754 13 39
Urad za delo / Biro rada Grosuplje Urad za delo / Biro rada Ljubljana
Kadunčeva 4, 1290 Grosuplje Parmova 32, 1000 Ljubljana
 01/ 786 08 60  01/ 242 41 40
76
KONTAKTI
Urad za delo / Biro rada Idrija Urad za delo / Biro rada Ribnica
Rožna 2a, 5280 Idrija Škrabčev trg 13, 1310 Ribnica
 05/ 377 10 69  01/ 836 96 90
Urad za delo / Biro rada Kamnik Urad za delo / Biro rada Vrhnika
Kajuhova pot 11, 1241 Kamnik Trg K.Grabeljška 2b, 1360 Vrhnika
 01/ 831 61 51  01/ 750 46 70
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA KRANJ

Bleiweisova 12, 4000 Kranj
 04/ 280 61 00
Urad za delo / Biro rada Jesenice Urad za delo / Biro rada Škofja Loka
Cesta maršala Tita 16, 4270 Jesenice Spodnji trg 40, 4220 Škofja Loka
 04/ 581 13 00  04/ 512 12 81
Urad za delo / Biro rada Kranj Urad za delo / Biro rada Tržič
Bleiweisova 12, 4000 Kranj Trg svobode 18,4290 Tržič
 04/ 280 61 00  04/ 596 11 64
Urad za delo / Biro rada Radovljica

Kranjska c. 13, 4240 Radovljica
 04/ 531 49 66
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA NOVA GORICA

Ulica tolminskih puntarjev 4, 5000 Nova Gorica
 05/ 335 02 00
Urad za delo / Biro rada Ajdovščina Urad za delo / Biro rada Tolmin
Gregorčičeva ul. 18, 5270 Ajdovščina Trg maršala Tita 8, 5220 Tolmin
 05/ 368 13 30  05/ 381 06 00
Urad za delo / Biro rada Nova Gorica

Ulica tolminskih puntarjev 4,
5000 Nova Gorica
 05/ 335 02 00
77
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA KOPAR

Kmečka ul. 2, 6000 Koper - Capodistria
 05/ 613 50 00
Urad za delo / Biro rada Ilirska Bistrica Urad za delo / Biro rada Piran
Gregorčičeva 2, 6250 Ilirska Bistrica Obala 114, 6320 Portorož/Portorose
 05/ 714 51 97  05/ 677 18 73
Urad za delo / Biro rada Izola Urad za delo / Biro rada Postojna
Veluščkova 4, 6310 Izola/Isola Ljubljanska 5a, 6230 Postojna
 05/ 641 83 74  05/ 726 13 93
Urad za delo / Biro rada Koper Urad za delo / Biro rada Sežana
Kmečka ul. 2, 6000 Koper/Capodistria Ul. 1. maja 1, 6210 Sežana
 05/ 613 50 00  05/ 734 43 16
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA NOVO MESTO

Trdinova 10, 8000 Novo mesto
 07/ 393 58 00
Urad za delo / Biro rada Črnomelj Urad za delo / Biro rada Novo mesto
Kolodvorska 34, 8340 Črnomelj Mušičeva 15, 8000 Novo mesto
 07/ 305 19 26  07/ 393 58 30
Urad za delo / Biro rada Metlika Urad za delo / Biro rada Trebnje
Črnomaljska 1, 8330 Metlika Baragov trg 1, 8210 Trebnje
 07/ 305 81 22  07/ 304 41 01
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA TRBOVLJE

Ulica 1. junija 19, 1420 Trbovlje
 03/ 563 35 00
Urad za delo / Biro rada Hrastnik Urad za delo / Biro rada Trbovlje
Cesta 3. julija 1b, 1430 Hrastnik Ul. 1. junija 19, 1420 Trbovlje
 03/ 565 43 00  03/ 563 35 00
Urad za delo / Biro rada Litija Urad za delo / Biro rada Zagorje
Jerebova 14, 1270 Litija Kidričeva 2a, 1410 Zagorje ob Savi
 01/ 898 30 77  03/ 563 35 40
78
KONTAKTI
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA VELENJE

Rudarska cesta 6a, 3320 Velenje
 03/ 898-82-10
Urad za delo / Biro rada Dravograd Urad za delo / Biro rada Ravne na Koroškem
Trg 4.julija 5, 2370 Dravograd Prežihova 17, 2390 Ravne na Koroškem
 02/ 887 94 70  02/ 870 55 70
Urad za delo / Biro rada Mozirje Urad za delo / Biro rada Slovenj Gradec
Na trgu 20, 3330 Mozirje Francetova 7, 2380 Slovenj Gradec
 03/ 839 01 18  02/ 881 29 60
Urad za delo / Biro rada Radlje ob Dravi Urad za delo / Biro rada Velenje
Mariborska 7, 2360 Radlje ob Dravi Rudarska c. 6A, 3320 Velenje
 02/ 887 95 56  03/ 898 82 10
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA SEVNICA

Trg svobode 32, 8290 Sevnica
 07/ 816-46-50
Urad za delo / Biro rada Krško Urad za delo / Biro rada Sevnica
Dalmatinova 8, 8270 Krško Trg svobode 32, 8290 Sevnica
 07/ 488 15 30  07/ 816 46 50
Urad za delo / Biro rada Brežice

Černelčeva 3a, 8250 Brežice
 07/ 499 29 30
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA MARIBOR

Gregorčičeva 37, 2000 Maribor
 02/ 235 77 00
Urad za delo / Biro rada Lenart Urad za delo / Biro rada Pesnica
Ilaunigova ul. 19, Pesnica 42/a, 2211 Pesnica pri Mariboru
2230 Lenart v Slovenskih Goricah  02/ 653 39 41
 02/ 720 72 65
Urad za delo / Biro rada Maribor Urad za delo / Biro rada Ruše
Gregorčičeva 37, 2000 Maribor Šolska ul. 16, 2342 Ruše
 02/ 235 77 00  02/ 661 00 81
79
Urad za delo / Biro rada Slovenska Bistrica Urad za delo / Biro rada Maribor II
Tomšičeva ul. 9, 2310 Slovenska Bistrica Moše Pijade 22, 2000 Maribor
 02/ 840 21 10  02/ 33 05 400
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA CELJE

Ljubljanska cesta 14, 3001 Celje
 02/ 720 72 65
Urad za delo / Biro rada Celje Urad za delo / Biro rada Šentjur
Gledališki trg 7, 3000 Celje Ul. Leona Dobrotinška 3, 3230 Šentjur
 03/ 427 33 36  03/ 427 33 00
Urad za delo / Biro rada Laško Urad za delo / Biro rada Šmarje pri Jelšah
Kidričeva ulica 5, 3270 Laško Rogaška cesta 40 a, 3240 Šmarje pri Jelšah
 03/ 427 33 54  03/ 427 33 00
Urad za delo / Biro rada Slovenske Konjice Urad za delo / Biro rada Žalec
Mestni trg 3, 3210 Slovenske Konjice Aškerčeva 4 a, 3310 Žalec
 03/ 757 34 50  03/ 427 33 00
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA PTUJ

Vodnikova ul. 2, 2250 Ptuj
 03/ 427 34 30
Urad za delo / Biro rada Ormož Urad za delo / Biro rada Ptuj
Ptujska cesta 25, 2270 Ormož Osojnikova c.1, 2250 Ptuj
 02/ 749 23 10  02/ 771 07 11
OBMOČNA SLUŽBA / PODRUČNA SLUŽBA MURSKA SOBOTA

Arh. Novaka 3, 9000 Murska sobota
 02/ 749 23 10
Urad za delo / Biro rada Gornja Radgona Urad za delo / Biro rada Lendava
Partizanska 21, 9250 Gornja Radgona Kranjčeva 22, 9220 Lendava/Lendva
 02/ 521 32 53  02/ 521 32 02
Urad za delo / Biro rada Ljutomer Urad za delo / Biro rada Murska Sobota
Prešernova 17 a, 9240 Ljutomer Staneta Rozmana 11a, 9000 Murska Sobota
 02/ 521 32 08  02/ 521 32 18
80
KONTAKTI
CENTRI ZA SOCIALNO DELO (CSD) /

CENTRI ZA SOCIJALNI RAD
CSD Ajdovščina CSD Grosuplje
Gregorčičeva 18, 5270 Ajdovščina Taborska c. 13, 1290 Grosuplje
 05/ 368 06 12  01/ 781 80 50
gpcsd.ajdov@gov.si gpcsd.grosu@gov.si
CSD Brežice CSD Hrastnik

Cesta prvih borcev 24, 8250 Brežice Log 9, 1430 Hrastnik
 07/ 499 10 00  03/ 564 27 70
gpcsd.brezi@gov.si gpcsd.hrast@gov.si
CSD Celje
CSD Idrija
Gregorčičeva 6, 3000 Celje
Vojkova 2a, 5280 Idrija
 03/ 425 63 00
 05/ 373 46 00
gpcsd.celje@gov.si
gpcsd.idrij@gov.si
CSD Cerknica
Partizanska cesta 2a, 1380 Cerknica CSD Ilirska Bistrica
 01/ 705 04 00 Bazoviška 32, 6250 Ilirska Bistrica
gpcsd.cerkn@gov.si  05/ 711 01 40
gpcsd.ilirs@gov.si
CSD Črnomelj
Ulica 21. oktobra 9, 8340 Črnomelj CSD Izola
 07/ 306 23 60 Veluščkova 4, 6310 Izola
gpcsd.crnom@gov.si  05/ 662 26 94
gpcsd.izola@gov.si
CSD Domžale
Ljubljanska 70, 1230 Domžale CSD Jesenice
 01/ 724 63 70 C. Železarjev 4a, 4270 Jesenice
gpcsd.domza@gov.si  04/ 583 46 01
 04/ 583 46 10
CSD Dravograd  04/ 583 46 14
Meža 4, 2370 Dravograd gpcsd.jesen@gov.si
 02/ 872 36 30
gpcsd.dravo@gov.si CSD Kamnik
Ljubljanska 1
CSD Gornja Radgona 1240 Kamnik
Partizanska cesta 21, 9250 Gornja Radgona  01/ 830 32 80
 02/ 564 93 10  01/ 831 60 31
gpcsd.gornj@gov.si gpcsd.kamni@gov.si
81
CSD Kočevje CSD Ljubljana Center

Ljubljanska c. 25, 1330 Kočevje Dalmatinova ulica 2, 1000 Ljubljana
 01/ 893 83 80  01/ 475 08 00, 01/ 475 08 16
gpcsd.kocev@gov.si gpcsd.ljcen@gov.si
CSD Koper CSD Ljubljana Moste-Polje

Cankarjeva 6, 6000 Koper Ob Ljubljanici 36a, 1000 Ljubljana
 05/ 663 45 50  01/ 587 34 00
gpcsd.koper@gov.si gpcsd.ljmos@gov.si
CSD Kranj CSD Ljubljana Šiška

Koroška cesta 19, 4000 Kranj Celovška 195, 1000 Ljubljana
 04/ 25 68 720  01/ 583 98 00
gpcsd.kranj@gov.si gpcsd.ljsis@gov.si
CSD Ljubljana Vič-Rudnik

CSD Krško
Tržaška cesta 2, 1000 Ljubljana
Cesta krških žrtev 11, 8270 Krško
 01/ 200 21 40
 07/ 492 25 53, 07/ 492 59 68
gpcsd.ljvic@gov.si
gpcsd.krsko@gov.si
CSD Ljutomer
CSD Laško Prešernova 17/a, 9240 Ljutomer
Kidričeva ulica 1, 3270 Laško  02/ 585 86 60
 03/ 734 31 00
gpcsd.ljuto@gov.si
gpcsd.lasko@gov.si
CSD Logatec
CSD Lenart Tržaška cesta 13, 1370 Logatec
Ilaunigova 19, 2230 Lenart  01/ 759 06 70
 02/ 720 03 00 gpcsd.logat@gov.si
gpcsd.lenar@gov.si
CSD Maribor
CSD Lendava Dvorakova ulica 5, 2000 Maribor
Glavna ulica 73, 9220 Lendava  02/ 250 66 00
 02/ 578 98 40 gpcsd.marib@gov.si
gpcsd.lenda@gov.si
CSD Metlika
CSD Litija Naselje Borisa Kidriča 5a, 8330 Metlika
Ponoviška c. 12, 1270 Litija  07/ 306 34 31
 01/ 890 03 80, 01/ 890 03 81  07/ 305 23 25
gpcsd.litij@gov.si gpcsd.metli@gov.si
CSD Ljubljana Bežigrad CSD Mozirje

Podmilščakova 20, 1000 Ljubljana Šmihelska cesta 2, 3330 Mozirje
 01/ 300 18 00, 01/ 300 18 01  03/ 839 14 60
gpcsd.ljbez@gov.si gpcsd.mozir@gov.si
82
KONTAKTI
CSD Murska Sobota CSD Radovljica

Slovenska ulica 44, 9000 Murska Sobota Kopališka 10, 4240 Radovljica
 02/ 535 11 40  04/ 537 14 00, 04/ 537 14 11
gpcsd.mursk@gov.si gpcsd.radov@gov.si
CSD Nova Gorica CSD Ravne na Koroškem

Trg E. Kardelja 1, 5000 Nova Gorica Gozdarska pot 17, 2390 Ravne na Koroškem
 05/ 330 29 00  02/ 821 63 50
gpcsd.gorica1@gov.si  02/ 821 63 51
gpcsd.ravne@gov.si
CSD Novo mesto
Resslova ul. 7b, 8000 Novo mesto
CSD Ribnica
 07/ 393 26 40
Škrabčev trg 17, 1310 Ribnica
gpcsd.novom@gov.si
 01/ 836 10 03
 01/ 836 93 50
CSD Ormož
gpcsd.ribni@gov.si
Ptujska c. 25/d, 2270 Ormož
 02/ 741 05 60
gpcsd.ormoz@gov.si CSD Ruše
Šolska ulica 16/a , 2342 Ruše
CSD Pesnica  02/ 661 12 41
Pesnica pri Mariboru 41, 2211 Pesnica gpcsd.ruse@gov.si
 02/ 654 42 20
gpcsd.pesni@gov.si CSD Sevnica
Trg svobode 9, 8290 Sevnica
CSD Piran
 07/ 816 12 40
Obala 114, 6320 Portorož
gpcsd.sevni@gov.si
 05/ 671 23 00
gpcsd.piran@gov.si
CSD Sežana
CSD Postojna Kosovelova ul. 4b, 6210 Sežana
Novi trg 6, 6230 Postojna  05/ 707 42 00, 05/ 734 16 80
 05/ 700 12 00 gpcsd.sezan@gov.si
gpcsd.posto@gov.si
CSD Slovenj Gradec
CSD Ptuj Ozka ulica 1, 2380 Slovenj Gradec
Trstenjakova 5a, 2250 Ptuj  02/ 885 01 00, 02/ 885 01 01
 02/ 787 56 00 gpcsd.slovg@gov.si
gpcsd.ptuj@gov.si
CSD Slovenska Bistrica
CSD Radlje ob Dravi Ljubljanska 16, 2310 Slovenska Bistrica
Mariborska c. 7, 2360 Radlje ob Dravi  02/ 805 07 60
 02/ 887 97 30  02/ 805 07 61
gpcsd.radlj@gov.si gpcsd.slovb@gov.si
83
CSD Slovenske Konjice CSD Trebnje

Mestni trg 18, 3210 Slovenske Konjice Goliev trg 11, 8210 Trebnje
 03/ 758 08 80  07/ 348 15 70
gpcsd.slovk@gov.si gpcsd.treb@gov.si
CSD Šentjur CSD Tržič

Dušana Kvedra 11, 3230 Šentjur pri Celju Usnjarska ulica 3, 4290 Tržič
 03/ 746 25 20  04/ 597 12 00
 03/ 746 25 22 gpcsd.trzic@gov.si
gpcsd.sentj@gov.si
CSD Velenje
Vodnikova 1, 3320 Velenje
CSD Škofja Loka
 03/ 898 45 00, 03/ 898 45 02
Partizanska cesta 1d, 4220 Škofja Loka gpcsd.velen@gov.si
 04/ 517 01 00
gpcsd.skofj@gov.si CSD Vrhnika
Cankarjev trg 8, 1360 Vrhnika
CSD Šmarje pri Jelšah  01/ 750 62 70
Rogaška cesta 38, 3240 Šmarje pri Jelšah gpcsd.vrhni@gov.si
 03/ 818 16 50
CSD Zagorje ob Savi
 03/ 818 16 51
Cesta zmage 7, 1410 Zagorje ob Savi
gpcsd.smarj@gov.si
 03/ 566 02 50
gpcsd.zagor@gov.si
CSD Tolmin
Cankarjeva 6, 5220 Tolmin CSD Žalec
 05/ 388 17 19 Mestni trg 5, 3310 Žalec
gpcsd.tolmi@gov.si  03/ 713 12 50, 03/ 713 12 61
gpcsd.zalec@gov.si
CSD Trbovlje
Mestni trg 5a, 1420 Trbovlje
 03/ 563 40 16
 03/ 563 40 33
gpcsd.trbov@gov.si
84
KONTAKTI
KONZULATI IN VELEPOSLANIŠTVA V SLOVENIJI /

KONZULATI I AMBASADE U SLOVENIJI
www.mzz.gov.si
Apostolska nuniciatura Svetega sedeža Konzulat Avstralije / Konzulat Australije

Apostolska nuncijatura Svete Stolice Vurnikova 2, Ljubljana
Krekov trg 1, Ljubljana  +386 1 234 86 75
 +386 1 433 92 04
Konzulat Češke Republike
Generalni konzulat Hašemitske kraljevine Vilfanova 9, Portorož
Jordana / Generalni konzulat Hašemitske  +386 5 674 72 70
kraljevine Jordana
Zaloška cesta 159, Ljubljana Konzulat Kanade
 +386 1 546 15 00 Trg republike 3, Ljubljana
 +386 1 252 44 44
Generalni konzulat Republike Italije
Belvedere 2, Koper Konzulat Kraljevine Maroko
 +386 5 6273 749 Bizjanova ulica 2, Ljubljana
cg.capodistria@siol.net  +386 1 581 63 00
riko@riko.si
Generalni konzulat Kraljevine Danske
Konzulat Kraljevine Nepal
Komenskega ulica 36, Ljubljana
Dunajska cesta 104, Ljubljana
 +386 1 300 76 60
 +386 1 568 23 31
aswin.shresta@hotmail.com
Generalni konzulat Kraljevine Norveške
Dalmatinova 10, Ljubljana
Konzulat Nove Zelandije
 +386 1 232 74 10
Konzulat Novog Zelanda
Verovškova 57, Ljubljana
Generalni konzulat Kraljevine Tajske  +386 1 580 30 55
Generalni konzulat Kraljevine Tajland janja.bratos@lek.si
Pražakova 12, Ljubljana
 +386 1 433 30 26 Konzulat Republike Avstrije
Konzulat Republike Austrije
Generalni konzulat Republike Ciper Vita Kraigherja 4/I, Maribor
Generalni konzulat Republike Kipar  +386 2 229 22 57
Mestni trg 24, Ljubljana
 +386 1 438 53 00 Konzulat Republike Čile
Brdnikova 34 b, Ljubljana
Generalni konzulat Republike Filipini  +386 1 423 96 70
Ulica bratov Učakar 50
Ljubljana Konzulat Republike Finske
 +386 1 518 15 84 Bevkova 11, Domžale
kastelic.joze@boter.net  +386 1 721 32 97
85
Konzulat Republike Hrvaške Veleposlaništvo Zvezne republike Brazilije

Konzulat Republike Hrvatske Ambasada Savezne republike Brazila
Trg Svobode 3, Maribor Kongresni trg 5, Ljubljana
 +386 2 234 66 80  +386 1 244 24 00
Konzulat Republike Indije Veleposlaništvo Bosne in Hercegovine

Na trati 11, Ljubljana Ambasada Bosne i Hercegovine
 +386 1 513 61 50 Kolarjeva 26, Ljubljana
 +386 1 234 32 50
Konzulat Republike Indonezije
Prešernova 11, Ljubljana
Veleposlaništvo Češke republike
 +386 1 200 51 77
Ambasada Češke Republike
Riharjeva 1, Ljubljana
Konzulat Republike Južne Afrike
 +386 1 420 24 50
Pražakova ulica 4, Ljubljana
ljubljana@embassy.mzv.cz
 +386 1 200 63 00
Veleposlaništvo Črne gore

Konzulat Republike Koreje
Ambasada Crne Gore
Trg republike 3, Ljubljana
Njegoševa cesta 14, Ljubljana
 +386 1 252 71 17
 +386 1 439 53 64
embamon-lj@t-2.net
Konzulat Republike Malte
Kersnikova 11, Ljubljana
 +386 41 444 014 Veleposlaništvo Republike Francije
smilja.klesnik@zdruzenje-sim.si Ambasada Republike Francuske
Barjanska 1, Ljubljana
Konzulat Republike Poljske  +386 1 479 04 00
Vipavska cesta 13, Nova Gorica info@ambafrance.si
 +386 5 331 52 70 http://www.ambafrance.si
Veleposlaništvo Ukrajine Veleposlaništvo Grčije / Ambasada Grčke

Ambasada Ukrajine Trnovski pristan 14, Ljubljana
Teslova 23, Ljubljana  +386 1 420 14 00
 +386 1 421 06 04 emb.gr.slo@siol.net
consulate.ua@siol.net
Veleposlaništvo Irske / Ambasada Irske
Konzulat Velikega vojvodstva Luksemburg Palača Kapitelj, Poljanski nasip 6, Ljubljana
Konzulat Velikog vojvodstva Luksemburg  +386 1 300 89 70
Slovenska cesta 27, Ljubljana irish.embassy@siol.net
 +386 1 470 70 15
Veleposlaništvo Republike Italije
Konzulat Združenih mehiških držav Ambasada Republike Italije
Konzulat Sjedinjenih Meksičkih Država Snežniška ulica 8, Ljubljana
Trg republike 3, Ljubljana  +386 1 426 21 94
 +386 1 470 70 35 amblubiana@siol.net
86
KONTAKTI
Veleposlaništvo Kraljevine Belgije Veleposlaništvo Republike Bolgarije

Ambasada Kraljevine Belgije Ambasada Republike Bugarske
Trg republike 3/IX, Ljubljana Rožna dolina, Cesta XV/18, Ljubljana
 +386 1 200 60 10  +386 1 423 24 51
ljubljana@diplobel.org
Veleposlaništvo Republike Hrvaške
Veleposlaništvo Kraljevine Danske Ambasada Republike Hrvatske
Ambasada Kraljevine Danske Gruberjevo nabrežje 6, Ljubljana
Eurocenter, Tivolska 48, Ljubljana  +386 1 200 44 01
 +386 1 438 08 00 croemb.slovenia@siol.net
ljuamb@um.dk
Veleposlaništvo Republike Madžarske
Ambasada Republike Mađarske
Veleposlaništvo Kraljevine Nizozemske
Ulica Konrada Babnika 5, Ljubljana
Ambasada Kraljevine Holandije
 +386 1 512 18 82
Palača Kapitelj, Poljanski nasip 6, Ljubljana
 +386 1 420 14 60
Veleposlaništvo Republike Makedonije
lju@minbuza.nl
Ambasada Republike Makedonije
Prešernova 2, Ljubljana
Veleposlaništvo Kraljevine Norveške
 +386 1 421 00 21
Ambasada Kraljevine Norveške
Ajdovščina 4/8, Ljubljana Veleposlaništvo Republike Poljske
 +386 1 300 21 40 Ambasada Republike Poljske
Bežigrad 10, Ljubljana
Veleposlaništvo Kraljevine Španije
 +386 1 436 47 12
Ambasada Kraljevine Španije
ambpo.si@siol.net
Trnovski pristan 24, Ljubljana
http://www.poland-embassy.si
 +386 1 420 23 30
embespsi@mail.mae.es Veleposlaništvo Turčije
Ambasada Turske
Veleposlaništvo Ljudske republike Kitajske Livarska 4, Ljubljana
Ambasada Narodne republike Kine  +386 1 236 41 50
Koblarjeva 3, Ljubljana vrturcije@siol.net
 +386 1 420 28 55 www.turkish-embassy.si
Veleposlaništvo Republike Albanije Veleposlaništvo Romunije

Ambasada Republike Albanije Ambasada Rumunije
Zaloška cesta 69, Ljubljana Smrekarjeva 33a, Ljubljana
 +386 1 547 36 50  +386 1 505 82 94
embassy.of.romania@siol.net
Veleposlaništvo Republike Avstrije
Ambasada Republike Austrije Veleposlaništvo Ruske federacije
Prešernova cesta 23, Ljubljana Ambasada Ruske federacije
 +386 1 479 07 00 Tomšičeva 9, Ljubljana
austroamb@austrianembassy.si  +386 1 425 68 75
87
Veleposlaništvo Slovaške republike Veleposlaništvo Združenega kraljestva

Ambasada Slovačke Republike Velike Britanije in Severne Irske
Tivolska cesta 4, Ljubljana Ambasada Ujedinjenog kraljevstva Velike
 +386 1 425 54 25 Britanije i Severne Irske
velepos.slovakia@siol.net Trg Republike 3/IV, Ljubljana
 +386 1 200 39 10
Veleposlaništvo Republike Srbije info@british-embassy.si
Ambasada Republike Srbije www.british-embassy.si
Slomškova ulica 1, Ljubljana
 +386 1 438 01 10 Veleposlaništvo Združenih držav Amerike
ambasada(at)ambasadasrbije.si Ambasada Sjedinjenih Američkih Država
http://www.ambasadasrbije.si Prešernova cesta 31, Ljubljana
 +386 1 200 55 00
Veleposlaništvo Švedske email@usembassy.si
Ambasada Švedske www.usembassy.si
Ajdovščina 4/8, Ljubljana
 +386 1 30 00 270 Veleposlaništvo Zvezne republike Nemčije
ambassaden.ljubljana@foreign.ministry.se Ambasada Savezne republike Nemačke
Prešernova cesta 27, Ljubljana
Veleposlaništvo Švice  +386 1 479 03 00
Ambasada Švajcarske
Trg republike 3/VI, Ljubljana
 +386 1 200 86 40
88

Brosura Za Azil - Srbska PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Brosura Za Azil - Srbska PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

REPUBLIKA SLOVENIJA

MINISTRSTVO ZA NOTRANJE ZADEVE

UKLJUČIVANJE U SLOVENAČKO DRUŠTVO

Ljubljana, september 2009

CIP - Kataložni zapis o publikaciji

VKLJUČEVANJE v slovensko družbo : informacije za tujce /

Izdavač: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije

ULAZAK I BORAVAK U REPUBLICI SLOVENIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Ulazak i boravak državljana trećih država . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Republika Slovenija, kao i druge države Evropske unije, obezbeđuje uslove za

Pretpostavka za uspešno uključivanje je kako vaša spremnost da prihvatite vrednosti

Ministrstvo za notranje zadeve Ministarstvo unutrašnjih poslova

Ulazak i boravak državljana trećih država

Ulazak i boravak državljana država članica evropskog

Državljanstvo Republike Slovenije

ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA TREĆIH DRŽAVA I ČLA-

Ulazak, napuštanje i boravak stranaca u Republici Sloveniji uređuje Zakon o

Ulazak u državu na osnovu vize ili putne isprave

Konvencija o izvođenju Šengenskog sporazuma, koja od 21.12.2007. godine u celini

 imate obezbeđena sredstva za izdržavanje,

Sticanje prve dozvole privremenog boravka

Ukoliko želite da uđete i boravite u Republici Sloveniji iz razloga drugačijih od onih

te da podnesete u diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Slovenije u

Uslovi za sticanje prve dozvole boravka su:

Ukoliko želite da steknete dozvolu boravka po osnovu obavljanja istraživačkog

Ukoliko želite da steknete dozvolu boravka po osnovu studija, morate da predate

Pored dokaza o ispunjavanju navedenih uslova, morate uz molbu za izdavanje

U slučaju ispunjavanja svih uslova za izdavanje prve dozvole privremenog boravka,

Detaljnije o postupcima izdavanja dozvole boravka:

Ukoliko imate dozvolu privremenog boravka koja je izdata po osnovu obavljanja

Ako nameravate da boravite u Republici Sloveniji po osnovu obavljanja sezonskih po-

 zaposlenje ili rad i sezonski rad

 prekogranično pružanje usluga sa upućenim radnicima

Izdavanje dozvole privremenog boravka za prekogranično pružanje usluga sa

Izdavanje dozvole privremenog boravka po osnovu obavljanja istraživačkog rada

I u opisanim slučajevima, kada izdavanje prve dozvole privremenog boravka zatraži

 rezident na duže vreme

Ukoliko želite duže da boravite na teritoriji Republike Slovenije, morate za sebe i

Produženje dozvole privremenog boravka

Kao i u slučaju izdavanja prve dozvole privremenog boravka, produženje dozvole

Molbu za produženje dozvole privremenog boravka morate da podnesete u jedinici

Pored ispunjavanja navedenih uslova za produženje dozvole, jedinica uprave mora

Naredna dozvola privremenog boravka

Ukoliko po isteku dozvole privremenog boravka želite da boravite u Republici

Dozvola stalnog boravka

Vreme boravka na osnovu dozvole privremenog boravka zbog studija i profesional-

Uz ispunjavanje ostalih zakonskih uslova, pre isteka petogodišnjeg roka može da se

 strancu slovenačkog porekla;

Uslovi za sticanje dozvole stalnog boravka su petogodišnji neprekidni boravak u

koje se vode o strancima, utvrđuje da li je ispunjen uslov petogodišnjeg neprekidnog

ULAZAK I BORAVAK DRŽAVLJANA DRŽAVA ČLANICA EV-

Potvrda o prijavi boravka

Do dobijanja potvrde o prijavi boravka i za vas u Republici Sloveniji važi obaveza

 zbog zaposlenja ili rada

 samozaposleno lice ili izvršilac usluge

Ukoliko ispunjavate uslove za izdavanje potvrde o prijavi boravka, potvrda vam

Odbijanje izdavanja potvrde o prijavi boravka

Izdavanje potvrde o prijavi boravka se odbija, ukoliko se u postupku utvrdi:

 da nisu ispunjeni gore navedeni uslovi za izdavanje potvrde;

Izdavanje dozvole stalnog boravka

ULAZAK I BORAVAK ČLANOVA PORODICE DRŽAVLJANINA

Članovi porodice državljanina EPP i članovi porodice državljanina Slovenije (u

Po Zakonu o strancima, članovi porodice državljanina Evropskog privrednog