Uvod

U ovom radu biće obradjena tema prostiranja toplote, i detaljno objašnjen sam algoritam,
odnosno postupak prenošenja toplote.

U prirodi i svakodnevnoj praksi imamo dosta česte primere prostiranja toplote. Na primer:
Sunce zagreva vazduh, vodu i zemlju i daje toplotu neophodnu za živi svet na Zemlji; kad
spremamo jelo na ringli, šporetu to je jedan vid prostiranja toplote, kad ga pečemo u rerni
drugi, a kad ga podgrevamo u mikrotalasnoj pećnici treći; ili kad grejemo stambene objekte
jedan deo toplote kao gubitak stalno odlazi kroz zidove. S toga izučavanje teorije prostiranja
toplote omogućava da se prostiranje u tehničkoj praksi smanji ili poveća, u zavisnosti od
potrebe i reši niz problema u različitim oblastima tehničke prakse.

Dve osnovne fizičke veličine koje određuju razmenu toplote između dva tela su: količina
toplote i temperatura. Dok količina toplote koju telo poseduje predstavlja prost zbir kinetičke
energije svih molekula tela, temperatura je odraz intenzivnosti njihovog kretanja. Dva tela u
fizičkom kontaktu razmenjuju energiju (toplotu) sve dok se intenzivnost kretanja njihovih
molekula (temperatura) ne izjednači. Kažemo da je temperaturna razlika dva tela pogonska
sila za razmenu toplote među njima.