Tema: Gradjevinski otpad- Gradjevniski sut

Student : Marina Samardzic Prof. :dr Vanja Asanovic

 1.0Gradjevinski otpad

Gradjevinski otpad nastaje prilikom izrade gradjevinskih proizvoda ili poluproizvoda, gradnje,

rusenja i rekonstrukcije objekata.

Materijali koji se javljaju u gradjevinskom otpadu zavise od radova koji se izvode i mogu

biti:

*zemljani radovi / iskop tla – zemlja,pijesak,sljunak,glina,ilovaca,kamen;

* niskogradnja - bitumen (asfalt) ili cementom vezani materijal, pijesak, sljunak,

drobljeni kamen;

* visokogradnja – beton,opeka,gips,plinobeton,prirodni kamen;

* mijesani gradjevinski otpad – drvo,plastika,papir,karton,metal,kablovi,boje i

lakovi,sut.

Sut nastaje nakon rusenja ili rekonstrukcije objekata.Pod sutom se podrazumijeva djelovi
zidova,betona,keramickihplocica ,crepova ,stolarija ,elektrodjelovima I drugo.

Cisti sut ,bez kabala,plastike,metala I drva moguce je reciklirati I kvalitetan gradjevinski

materijal. Materije poput kabala I metala treba odvojeno prikupljati I proslediti preduzecima koje
se bave recikliranjem istih. Sam sut moze biti I opasan za ljudsko zdravlje.

Sastav gradjevinskog otpada zavisi od toga da li se rusi postojesi ili gradi novi objekat, kao i

od podrucja gdje se gradi – pored opeke i betona koji su sve vise zastupljeni u savremenoj

gradnji, na jugu Crne Gore kao gradjevinski materijal vise je zastupljen kamen, a na sjeveru
drvo.

Glavni cilj upravljanja gradjevinskog otpada je uspostavljanje odrzivog sistema upravljanja

gradjevinskog otpada,pracenja kolicina,vrsta I sastava gradjevinskog otpada,izbjegavanje i
prevencije,nastajanje otpada,smanjivanje kolicine koje se odlazu,odvajanje I zbrinjavanje svih
vrsta gradjevinskog otpada koji sadrzi opasne materije.

1.1Ocjena stanja u Crnoj Gori

U Crnoj Gori nema podataka o kolicinama gradjevinskog otpada niti se vrsi organizovano

sakupljanje. Samo manju kolicinu ovog otpada sakupljaju i odvoze komunalna preduzeca

(otpad iz domacinstava). Intenzvna gradnja poslednjih godina, medjutim, doprinosi naglom

porastu ove vrste otpada sto zbog neadekvatnog postupanja postaje sve veci problem.

Otpad, uglavnom, uklanjaju izvodjaci radova koristeci vlastitu mehanizaciju, pri cemu ne

izdvajaju korisne frakcije, vec pomijesan otpad odvoze do mjesta odlaganja. Ovaj otpad

sadrzi i komponente ambalaznog otpada.

Buduci da u vecini slucajeva nijesu utvrdjene posebne lokacije za odlaganje gradjevinskog

otpada,najveci dio se odlaze na nekontrolisanim odlagalistima, pored puteva, uz rijecne tokove,
itd.

1.2 Prepostavke za izradu plana upravljanja otpadom

U Crnoj Gori nema podataka o proizvodnji i obradi gradjevinskog otpada, pa je to razlog zato

se ne moze dati projekcija ocekivanih kolicina ove vrste otpada u narednom periodu. Stoga

je potrebno uraditi studiju koja ce dati odgovore na pitanja vezana za kolicine proizvedenog

gradjevinskog otpada, mjesto nastanka, nacin tretiranja i dr.

Kada je u pitanju proizvodnja suta, u Strateskom master planu je pretpostavljeno da ae se

u narednom periodu proizvoditi oko 200 – 300 kg/stan./godisnje, odnosno za Crnu Goru

130.000 do 200.000 t godisnje.

1.3Plan upravljavljanja inertnim otpadom (gradjevinskim otpadom)

Sistem upravljanja

Svaka jedinica lokalne samouprave ili vise njih zajedno, mora odrediti lokaciju za odlaganje

inertnog otpada, kojeg u najvecem dijelu cini gradjevinski otpad. U odnosu na stepen

opasnosti gradjevinski otpad se klasifikuje kao inertni otpad i ne smije u svom sastavu da

ima neopasne ili opasne vrste otpada. Zbog transportnih troskova, lokacije bi trebalo da se

nalaze u precniku od 30-50 kilometara od mjesta nastanka. Manje kolicine inertnog otpada

se privremeno mogu odlagati u reciklaznim dvoristima I pretovarnim stanicama. U periodu do

izgradnje regoinalnih sanitarnih deponija, gradjevinski otpad se moze odlagati na postojecim
odlagalistima komunalnog otpada gdje se moze koristiti kao prekrivka i/ili za njihovu sanaciju.
Prikupljeni građevinski materijal se može tretirati u mobilnim postrojenjima za reciklazu
gradjevinskog otpada.

Opstine mogu odlagati gradjevinski otpad i otpad iz iskopa u kamenolome, ukoliko postoje

na njihovoj teritoriji. Kamenolomi su pogodni i za postavljanje uređaja i objekata za

recikliranje gradjevinskog otpada. U posmatranom planskom periodu, zbog optimizacije

kapaciteta, potrebno je nabaviti dva mobilna postrojenja za preradu gradjevinskog otpada, za

podrucje Crne Gore.

Jedinice lokalne samouprave treba da odluce da li ce sakupljanje i prerada gradjevinskog

otpada biti povjerena javnim komunalnim preduzecima,ili ce se koncesija, u postupku

javnog nadmetanja, dodijeliti nekom privrednom drustvu ili preduzetniku. U cilju punog

iskoriscavanja mobilnih postrojenja, predlaze se davanje koncesija preduzetnicima ili

privrednim drustvima.

Otpad bi trebalo da se prevozi u velikim kontejnerima u vozilima s prikolicom. Financiranje I

odrzavanje lokacija obezbjedjuje se iz naknada za dovoz, prihvat i odvoz koje plaxa proizvodjac
gradjevinskog otpada. Posebne lokacije za odvajanje gradjevinskog otpada jedinice lokalne
samouprave treba da definisu u svojim planovima za upravljanje otpadom.

Upravljanje postojećim gradjevinskim otpadom moze se sprovesti na dva nacina:

*trajno zbrinjavanje cjelokupnog gradjevinskog otpada u okviru odlagalista na kojem

se nalazi ovakva vrsta otpada, uz stvaranje uslova za odlaganje i upravljanje koji su

zahtjevni propisima za deponije za inertni otpad;

*djelimicno ili potpuno zbrinjavanje gradkevinskog otpada na isti nacin kao novonastali

gradjevinski otpad.

U slucaju kada za to postoje odgovarajuci uslovi, gradjevinski otpad je potrebno u sto vecoj

mjeri preraditi i na taj nacin izbjeci njegovo trajno odlaganje na određenim lokacijama.

Sugerisu se sljedeci nacini tretmana gradjevinskog otpada:

 Jednolicni gradjevinski otpad:

-asfaltni lom i mijesani asfaltni lom s betonskim lomom (otpad koji nastaje rusenjem

mostova na auto saobracajnicama, uklanjanjem slojeva asfalta sa kolovoza itd.)

treba odvoziti u asfaltne baze, preduzeca koja se bave odrzavanjem puteva;

-kameni otpad, ukoliko za to postoje uslovi, treba odlagati u kamenolome sa ili bez

drobiličnih postrojenja;

-betonski lom i izdvojeni lom opeke i crijepa, koji nastaje pri rušenju zgrada, treba

odvoziti na deponije za inertni otpad;

-papir, staklo i plastiku treba izdvojiti iz gradjevinskog otpada i tretirati kao

sekundarnu sirovinu (predati ovlascenim sakupljacima i obradjivacima te vrate

otpada).
  Mijesani gradjevinski otpad treba podvrci obradi u mobilnim (stacionarnim)

postrojenjima.

1.4Zahtjevi za objekte i uređaje za upravljanje inertnim (gradjevinskim) otpadom

Pogoni za sortiranje, obnovu i reciklazu gradjevinskog otpada i otpada od rusenja

Dio gradjevinskog otpada koji se ponovno direktno ne upotrijebi, dostavlja se:

-u pogone za sortiranje i obnovu gradjevinskog otpada i otpada od rusenja u kojima

ovaj otpad istovara i iz njega uklanjaju ciljani materijali. Takvi materijali ukljucuju

velike komade koji mogu biti nekompatibilni s mehanizacijom za obradu i materijale

koji se lako uklanjaju i imaju vrijednost na trzisti sekundarnih sirovina (npr. veliki

komadi drvene gradje koji se mogu ponovno upotrijebiti);

-u pogone za reciklazu gradjevinskog otpada i otpada od rusenja koji su opremljeni

postrojenjima za drobljenje, separaciju frakcija i izdvajanje zeljeza.

Postrojenja u kojima se obradjuje gradjevinski otpad mogu biti:

-stacionarna/fiksna postrojenja – ta postrojenja zauzimaju veliki prostor i izradjena su

od razlicitih stacionarnih instalacija koje se sastoje od cijelog niza transportnih traka i,

uglavnom, dva tipa opreme za drobljenje. Oprema i neophodna infrastruktura

reciklaznih centara gradjevinskog otpada kostaju,otprilike,deset puta vise nego

mobilna drobilica.Sto je reciklazni centar blize naseljenim mjestima, izvjesnije je da

ce morati uraditi zastita od buke i prasine i sagraditi objekat za smjestaj odredjene

opreme,sto moze da utice na poskupljenje postupka prerade, a samim tim otezava

plasman recikliranog materijala na trziste;

-mobilni pogoni su pogoni koji se dovoze na prostor na kojem se rusi i strukturom

svoga sklopa slicni su fiksnim pogonima.

Prema studijama opravdanosti za kolicine manje od 100.000 t/god gradjevinskog otpada nije

financijski isplativo graditi stacionarna postrojenja za preradu gradjevisnkog otpada pa se

preporucuje upotreba mobilnih postrojenja. Preporucuje se da se poslovi tretmana ovih

vrsta otpada, uz prethodno uradjene cost – benefit i druge analize i potrebna dokumenta,

organizuju na regionalnom principu (dvije ili vise opstina zajednicki nabavljaju potrebnu

opremu i organizuju upravljanje i odrzavanje iste).

Aktivnosti pogona za obradu gradjevinskog otpada i otpada od rusenja zahtijevaju:

*odgovarajuce prostorno planiranje pogona;

*lokacijsku, gradjevinsku i upotrebnu dozvolu;

*studiju procjene uticaja na zivotnu sredinu.

Pri projektovanju i izgradnji ovih postrojenja potrebno je uvaziti sljedece faktore: prasinu,

buku, vodu, skladistenje materijala, opasni otpad i materijale u ovom otpadu, promet,

vodjenje dokumentacije, radno vrijeme, ograde i sigurnost za zdravlje i bezbjednost ljudi.

 2.0 Tokovi upravljanja gradjevinskim otpadom

Gradjevinski otpad sa gradilista odlazi na tri tipicna nacina:

odlaganje na deponije,

single-stream tokom,

ili separacijom na izvoru.

Ovi tokovi mogu varirati u zavisnosti od projekta i jedan projekat moze podrazumevati sve tri
metode u zavisnosti kako investitor proceni koji je nacin najprikladniji za odredjeno podrucije i
negove regulative.

Tradicionalan nacin odlaganja gradjevinskog otpada je da se odvozi kamionima pravo na

deponije. Iako je ovo kod nas prakticno najcesci nacin tretiranja gradjevinskog otpada, lokalne
samouprave sve vise na zapadu zahtevaju da investitor dokumentuje barem pokusaj da reciklira
otpadne materijale sa svog gradilista. Sa sve vecom upotrebom mljevenog betona kao agregata
za puteve i drvnog otpada na vise nacina, u SAD postoji vrlo mali broj podrucija gde ne postoji
neka vrsta trzista za reciklirane materijale. Cak i opstine koje nisu jos usvojile reciklazne stope
za projekte rusenja objekata, zahtevaju od izvodjaca da ispune plan koji pokazuje kako ce
upravljati otpadom. Sa deponijama koje sve brze popunjavaju svoje kapacitete i koje su
obelezene kao dugorocna opasnost po zivotnu sredinu, recikliranje je postalo jedino prihvatljivo
sredstvo u nekim razvijenim podrucijima. Na primer, zatvaranje Fesh Kills deponije u gradu
Njujorku 1996. nestala je jedina preostala lokacija u gradu za odlaganje gradjevinskog otpada u
toj metropoli. Rezultat je bio dramatican porast cene odlaganja otpada jer je jedina opcija bila
izvozenje otpada kamionima do transfer stanica. Trziste reciklaze za gradjevinski otpad je potom
pocelo da buja jer su ekonomisti savetovali ponovnu upotrebu umesto odlaganja na deponije.

U poslednjoj deceniji slican scenario se odigrao i u ostalim americkim gradovima. Iako se tamo
ne mogu zanemariti napori agencija za zastitu zivotne sredine u kreiranju zahteva javnosti za
sve obimnijom reciklazom, vodeca sila u stvaranju sve veceg reciklaznog trzista je bio prost
preokret u ekonomiji koji je ucinio recikliranje i ponovnu upotrebu manje skupim od odlaganja na
deponije.

Kao rezultat toga, razvile su se dve struje u upravljanju gradjevinskim otpadom. Najuobicajeniji
je nazvan separacija na izvoru. Po ovoj metodi, izvodjac radova sortira materijale na samom
gradilistu u kontejnere u zavisnosti koji su zahtevi trzista. Ovaj posao obicno obavlja izodjac
rusenja objekta ili podizvodjac koji radi na gradilistu i obicno rezultira najvecim profitom (ili
najmanjim troskom) u recikliranju otpada. Ovaj sistem takodje rezultira najmanjom kolicinom
otpada koji zavrsi na deponiji, u posto izvodjac radi sa vise razlicitih trzista da bi obezbedio
odredjene proizvode koje oni mogu procesuirati za krajnje korisnike.

Drugi metod, manje uobicajen na gradilistima, je single-stream ili spojena reciklaza otpada. U
ovom sistemu, razliciti tipovi otpada se sakuplja na gradilistu u obicne kontejnere i transportuje
se do izvrsioca reciklaze koji vrsi separaciju na komponente kako trziste zahteva u svom
postrojenju. Ovaj sistem je postao sire rasprostranjen u opstinama gde preovladjuju kuce za
stanovanje jer je veci procenat sakupljenog materijala nego kada se od vlasnika kuca trazi da
vrsi separaciju na razlicite materijale. Medjutim, dve cinjenice govore protiv upotrebe single-
stream reciklaze gradjevinskog otpada: stedi manje novca nego separacija na izvoru, i izvodjac
moze uzeti pod izvodjaca da obavi posao separacije. Videti sliku za sumiranje pro i kontra
argumenata ova dva sistema.

Sl 1:Poredjenje dva osnovna tipa reciklaze gradjevinskog otpada

Kako single-stream postrojenja za sortiranje otpada budu vise rasprostranjena i isplativija, ove
cinjenice se mogu menjati, ali za sada, izvodjaci ce shvatiti da sortiranje otpada na samom
gradilistu je najbolji nacin da minimiziraju svoje troskove vezane za gradjevinski otpad. Jednom
kad su materijali sortirani, razna trzista se otvaraju za ponovnu upotrebu otpada sa gradilista.
Evo neke uobicajene upotrebe tipicnog gradjevinskog otpada:

1. Metal: Skoro sav metalni otpad odlazi kod trgovaca metalima i vraca se u topionice gde
nastaju novi proizvodi.

2. Beton: Trziste recikliranog betona zavisi od zahteva i udaljenosti. U velikim gradovima, gde su
zahtevi visoki, troskovi odlaganja na deponije visoki, a distance trasporta male, lako je naci
trziste za reciklirani beton. U seoskim podrucijima sa niskim troskovima odlaganja na deponije i
vecim distancama od mesta nastanka do trzista, ekonomija recikliranja mozda jos uvek ne moze
da se poredi sa odlaganjem na deponije.

3. Drvo: Podrucja sa privredom koja koristi paljevinu kao gorivo imaju spremno trziste za drvni
otpad. U ovim oblastima, gradjevinski otpad se takmici sa cistijim drvnim otpadom iz drvne
industrije. Iako su i jedno i drugo oblici reciklaze,cistije gorivo ce biti pozeljnije nego drvni otpad
kontaminiran metalima i bojom.

Postoji iznenadjujuci raspon trzista gradjevinskog otpada.Iako ta trzista nisu uvek jednako svuda
zastupljena,ekonomija na zapadu je pokazala da moze efektivno iskoristiti razlicite vrste
gradjevinskog otpada, ukljucujuci:

- Zeleni otpad koji nastaje rasciscavanjem terena

- Asfaltni plocnici
- Sljunak i agregatni produkti

- Beton

- Zidarski otpad i sut (opeke, blokovi, kamen)

- Metali (magneticni i nemagneticni)

- Cisto drvo (gradja, palete…)

- Gips

- Plastika (kontejneri, PVC proizvodi, polietilenski proizvodi)

- Asfaltni/bitumenski krovovi

- Izolacioni materijali

- Staklo (neobojeno)

- Vrata i prozori

- Tepisi i podne obloge od tekstila

- KeramiCke ploCice

- Vodovodne i kanalizacione cijevi

- Mehanicka oprema

- Osvetljenje i elektricne komponente

- Kartonska pakovanja

- Ostali otpad

U procjeni kako su reciklirani materijali klasifikovani u novim proizvodima, vazno je razumjeti

nekoliko osnovnih uslova uobicajenih za industriju reciklaze:

- Postpotrosacki reciklirani sadrzaj indicira da je materijal bio kupljen jednom i

koriscen od strane potrosaca. Proizvod sa visokim stepenom postpotrosackog recikliranog
sadrzaja reprezentuje veoma efikasno koriscenje nasih resursa.

- Postindustrijski reciklirani sadrzaj indicira da je otpad pri proizvodnji vracen u

proizvodni proces. Ovi proizvodi ne pretstavljaju značajnu ustedu u resursima kao
postpotrosacki proizvodi ali su obicno pozeljniji nego oni koji koriste iskljucivo originalne ciste
sirovine.
 2.1 Izbor metode reciklaze

Da bi se odabrao pravi metod reciklaze gradjevinskog otpada, izvodjac mora na pocetku da

razmotri sledeca pitanja:

- Da li da koristi single-stream metodu ili separaciju na izvoru ili neku kombinaciju

ove dve metode?

- Koji deo otpada je interesantan trzistu?

- Koja trzista su prisutna u podrucju gradilista?

- Koliko ima prostora na raspolaganju na gradilistu za reciklazni centar?

Kljucno pitanje u ranim analizama o tome kako pristupiti reciklazi otpada je da li koristiti single-
stream ili razdvajanje na izvoru metodu. Unekim slucajevima, trziste ce diktirati izbor, s obzirom
da sinle-stream metod nije dostupan kao opcija u mnogim podrucijima. U drugim slucajevima,
posebno u urbanim područijima, izvodjac ce morati da izabere koji ce metod koristiti i morace da
razmotri finansijske i vremenske faktore koji uticu na odluku. Na primer, ako u nekoj regiji ne
postoji trziste koje posebno placa odvojene obojene metale, zasto se muciti?

U tom slucaju ocigledno resenje je da se proda mesavina svog metalnog otpada za najbolju
mogucu cenu i da se sacuva radna snaga na gradilistu.

Razmotricemo dva tipa reciklaze i njihove relativne dobre i lose strane i uporediti sa sistemom
gde se sav otpad odlaze na deponije.

Sl 2:Odlaganje otpada na deponiju bez reciklaze

 2.2 Single-stream recikliranje

Single-stream ili sjedinjeno recikliranje predstavlja odlaganje svog gradjevinskog otpada u jedan
kontejner, koji se zatim transportuje do postrojenja za reciklazu gde se obavlja separacija
razlicitih materijala rucno ili automatizovanom opremom. Izvodjac kome prihvataju pomesane
materijale gradjevinskog otpada moze biti u prednosti jer mu je olaksano prikupljanje i odlaganje.

Pogledati korake pri single-stream reciklazi:

Sl 3 :Single-stream reciklaza

Tamo gde je to izvodljivo, single-stream recikliranje nudi izvodjacu prednosti jednostavnog

nadzora, visoke stope ucesca u reciklazi i ustede u odnosu na slanje svog otpada na deponiju.
To je jednostavan nacin da se ispune zahtevi opstine ili vlasnika da se veliki procenat otpada
preusmeri dalje od deponija. Single-stream reciklaza ne nudi toliko finansijske koristi kao
razdvajanje na izvoru, u sustini, izvodjac placa reciklaznoj kompaniji da vise da oni izvrse
separaciju otpada. S obzirom da je glavna aktivnost izvodjaca radova da gradi, on ce mozda
gledati na single-stream reciklazu kao na metod koji ce ga resiti glavobolje oko nadzora i
upravljanja separacije otpada na samom gradilistu.

Sa druge strane, na onim projektima gde je bitno ustedeti sto vise novca da bi se osigurala
profitabilnost, separacija na izvoru otpada nudi bolju priliku da se ustedi na troskovima
upravljanja otpadom.
 2.3 Reciklaza sa separacijom na izvoru

Reciklaza sa separacijom na izvoru je alternativa sjedinjenom sakupljanju otpada. Najveca

benefit dolazi od separcije otpadnog materijala na samom gradilistu i odnosenja i recikliranja
odvojeno za svaki materijal.

Po ovom sistemu, radnici na gradilistu razdvajaju metal od drveta a drvo od betona na primer i
odlazu svaki materijal u odvojene kontejnere. Kontejneri se potom odvoze odvojeno na
specijalizovane lokacije za reciklazu.

Sl 4 :Tok reciklaze sa odvajanjem na izvoru

Separacija na izvoru otpada ima dve glavne prednosti nad pomijesanom reciklazom:

1. Separacijom dobijamo materijale koji su spremni za trziste,stede postrojenju za reciklazu

sredstva koje bi utrosili za sortiranje materijala

2. Materijali dobijeni separacijom su obicno viseg kvaliteta i manje su kontaminirani pa samim

tim vrede vise na reciklaznom trzistu.

U manje razvijenim oblastima, usled nerazvijenog trzista,separacija na izvoru moze biti jedina
opcija za izvodjaca koji zeli da reciklira gradjevinski otpad sa svog gradilista. Ova metoda obicno
nudi veci izbor trzista i vise prostora za dobijanje nize cene i boljeg trzista. Za visoko cenjene
materijale, kao sto su metali, separacija na izvoru dopusta izvodjacu da pregovara za veci profit
od otpada koji je boljeg kvaliteta.
 2.4 Sistematika recikliranja

Recikliranje gradjevinskog otpada, kao i bilo koja druga delatnost u graditeljstvu, zahteva
osnovna planiranja da bi bilo efikasno. Ova planiranja moraju podrazumevati trening za
zaposlene i podizvodjace radova kao i predanost izvodjaca da sprovodi i dokumentuje napredak
svog plana kako se odvija izgradnja ili rusenje objekta. Planiranje mora da ukljuci i
obezbedjivanje neophodne opreme, masina, kontejnera i menadzmenta koji ce osigurati
uspesnost programa.

Postoji nekoliko osnovnih koraka u stvaranju i upravljanju uspjesnim programom recikliranja na

gradilistu:

1. Identifikuj proizvode za reciklazu: Raspon gradjevinskog otpada koji je pogodan za reciklazu

raste svakim danom i to trziste je u razvoju i usponu u svetu. U razvijenim oblastima, veliki broj
razlicitih kompanija vec postoji, sto omogucuje izvodjacima da recikliraju i do 95 posto otpada od
srusenih gradjevina.

U nerazvijenim oblastima, ova trzista ne postoje ili su toliko udaljena da transportni troskovi
sprecavaju efikasno recikliranje na gradilistima. Prvi korak svakog izvodjaca koji pokusa da
izvede reciklazu na svom gradilistu bi bio dakle, da identifikuje koji proizvodi su potencijalno
pogodni za reciklazu na osnovu lokacije projekta u odnosu na lokalna trzista. Izvodjaci rusenja
su najcesce dobri savetnici u procenama reciklaznog potencijala u nekom regionu.

2. Izaberi odgovarajucu metodu reciklaze: Separacija na izvoru otpada ili single-stream ili
kombinacija ovih programa

3. Izaberite komapaniju za reciklazu: Identifikujte reciklazno trziste i firme koje posluju na tom
trzistu, za svaki potencijalni proizvod na gradilistu. U sustini izvodjac mora da razjasni sledece
tacke sa firmama za reciklazu:

-Koji ce materijali biti reciklirani?

-Koja je tezina ili zapremina otpada koji ce ici na reciklazu?

-Dokumentacija sa zahtevima koje uslove materijali moraju da ispune da bi bili primljeni na

reciklazu.

-Troskovi u vezi sa iznajmljivanjem kontejnera, odnosenjem kamionima…

-Raspored odnosenja kontejnera.

-Kako ce kontejneri biti obeljezeni?

4. Proracunajte ustede: Detalji koji se dobiju kontaktom sa reciklaznim kompanijama
obezbedjuju izvodjacu neophodne informcije o ustedama u odnosu na odlaganje otpada na
deponije. Kljucni korak je precizna procena kolicine otpadnog materijala i jasno utvrdjivanje
vrednosti tog materijala. Usteda pri reciklazi potice od ustede sredstava koja bi inače otisla na
troskove odlaganja na deponiju. Reciklaza ne donosi toliko profit koliko stedi na troskovima koje
bi imali bez nje. Ovo je bitna ratlika koju investitor mora shvatiti kada procenjuje
vrednost reciklaze nekog proizvoda. Iako se pojave neki troskovi pri odvozenju otpada na
reciklazu, oni ce biti mnogo nizi nego troskovi odnsenja i odlaganja na deponiju.

5. Obuci zaposlene i podizvodjace: Izvodjac mora obuciti svoje radnike da prihvate i upravljaju
programom. Obuciti i podizvodjace takodje, ukljucujuci detalje o tome koje su im odgovornosti za
reciklazu i kako da to ostvare.Obavestavajte sve zaposlene i podizvodjace o napretku programa
i nagradite one koji su uspeli da izvrse svoje zadatke uspesno.

6. Nadgledajte program: Proveravajte redovno reciklazno podrucije i kontejnere za prikupljanje

otpada da bi se uverili da se sav materijal odvaja ispravno i da materijal za reciklazu ne dospeva
u deo koji ide na deponiju. Insistirajte na tacnoj i azurnoj dokumentaciji i od podizvodjaca i od
reciklazne kompanije. Da bi se stvorila klima za efikasan reciklazni program, podizvodjaci
njegovi zaposleni moraju shvatati vaznost reciklaze i investitorovu posvecenost tom poslu.

7. Izracunajte konacnu vrednost: Izracunajte ustede od reciklaze u odnosu na odlaganje na

deponiju koristeci prikupljenu dokumentaciju.Finalni korak je kada se marljiv pristup
dokumentovanju isplati izvodjacu. Konstantno belezenje kolicina otpada i neko osnovno
istrazivanje cena odlaganja na deponije koje bi inace bile naplacene, dace jasnu sliku o
ostvarenim ustedama tokom programa reciklaze.

Sl.5 Rezime sistematike reciklaze

 2.5 Uticaj na reciklazu putem trzista

Trzista za reciklirane proizvode rastu iz dana u dan i sire se iz urbanih sredina ka regionalnim
centrima koji obuhvataju i ruralne krajeve takodje. Ovo ce se vremenom sve vise unapredjivati
ali trzista za reciklirajuce gradjevinske materijale moze da se siri samo onoliko koliko su
potrosaci spremni da kupuju proizvode koji sadrze reciklirane materijale.

Investitori drze u svojim rukama mozda unaprede ovu situaciju, oni imaju kupovnu moc.
Graditelji mogu sami unaprediti trziste za recikliranje svog otpada tako sto ce kupovati
recikliranu robu. Postoji vec sirok spektar gradjevinskog materijala sa visokim sadzajem
recikliranog materijala sto proizvodjac obicno jasno istice, omogucujuci izvodjacima da ’kupuju
zeleno’ sa vrlo malo istrazivanja. Graditelji sebe tako mogu i reklamirati kao odrzive i odgovorne
izvodjace jer koriste reciklirane proizvode pri gradnji stanova. Formula je u sustini jednostavna:
sto vise recikliranog materijala izvodjaci potrosac kupi, bice vece trziste za recikliranje
gradjevinskog otpada.
 3.0 Zakljucak

- Gradjevinski otpadni materija predstavlja veliki balast koji se teze odlaze u slobodan
prostor (koga ima svemanje) .
Ugrozava se zivotna sredina :
mehanicki,
hemijski,
bioloski i
estetski .

U prilog tome su i neke od prednosti primjene procesa reciklaze gradjevinskog

otpadnom materijala :

- optimalno koriscenje zemljista za odlaganje gradjevinskog materijala ,

- smanjenje cijene odlaganja i transporta gradjevinskog otpadnog materijala ,
- mogu se smanjiti troskovi prerade ,na taj nacin da se smanji kolicina
otpada ,
- cuvaju se prirodni izvori iz kojih se dobijaju primarne sirovine za
proizvodnju građevinskih materijala .

- Mnoge zemlje donijele su zakonske regulative kojima se ogranicavaju

povrsine(zapremine) prostora koji se moze koristiti za odlaganje bilo kakvog otpada
pa tako i građevinskog . Tehnoloski rezultati su pokazali da se od recikliranog
grdjevinskog otpadog materijala ,a mogu napraviti novi predmeti i proizvodi koje trziste
prihvata jer zadovoljavajuuslove ponovne upotrebe ;a pri tome su jeftiniji od primarnih
proizvoda .
Cilj reciklaze ovakve vrste otpada jeste da se on valorizuje ,a trziste obezbijedi jeftinijim
proizvodima.
4.0Literatura