MATURSKI RAD

SADRŽAJ

UOPŠTENO O VISOKONAPONSKIM OSIGURAČIMA

KONSTRUKCIJA I OPIS VISOKONAPONAPONSKIH OSIGURAČA

IZBOR VISOKONAPONSKIH OSIGURAČA

PREKIDANJE STRUJE

TOPLJENJE OSIGURAČA
 1. Uopšteno o visokonaponskim osiguračima

Osigurač je sklopni aparat čiji je zadatak da toplenjem jednog ili više njegovih
elemenata, koji su za tu svrhu izrađeni i kalibrisani, otvori strujno kolo u koje je ugrađen i
da prekine struju kada ona u dozvoljenom vremenu pređe datu vrednost.
Osnovna uloga osigurača je zaštita elemenata od kratkog spoja. Pored toga, mogu ad
služe i za zaštitu od preopterećenja. U tom slučaju njihove karakteristike moraju da budu
usaglašene sa karakteristikama elemenata koje štite. U kombinaciji sa rastavljačima mogu
da zamene prekidače. Tada osigurač prekida struje kratkog spoja, a rastavna sklopka
radne struje. Osigurač svojim pregorevanjem prekida strujno kolo. Ovo se obavlja vrlo
efikasno i to sa vremenom koje je znatno kraće od vremena prekidanja prekidačem.
Nedostak je jednostavan kriterijum delovanja, jer osigurač deluje isključivo na osnovu
vrednosti struje, prekidač po nalogu zaštitnih uređaja koji obezbeđuju selektivnost. Druga
negativna osobina je mogućnost javljanja prenapona pri prekidanju induktivnih struja,
pošto je brzina uspostavljanja prenapona velika. Visokonaponski osigurači se korise u
mrežama 50 ili 60 Hz nazivnih napona do 1 kV.
Osigurači visokog napona prekidaju struju pre prve amplitude, tj. Pre nego što ona
dostigne najveću vrednost. Stoga visokonaponski osigurači mogu prekinuti svaku struju
kratkog spoja koja se praktično poljavljuje u mrežama do 36 kV.

Slika 1.1 Izgled visokonaponskih osigurača

2
 2. Konstrukcija i opis visokonaponskih osigurača

Kao što se vidi sa slike 2.1 osigurač se sastoji od porculanske cevi u kojoj je smešten
topljivi umetak. Topljivi umetak je nit okruglog preseka ili traka pravougaonog preseka,
od legure srebra sa jednim ili više suženja po svojoj dužini. Srebro se koristi jer ima
najmanju električnu otpornost u prirodi. Kod osigurača predviđenih za str većeg
intezizeta, može da postoji više ovakvih paralelnih niti. Da bi se smanjili prenaponi pri
pregorevanju osigurača, odnosno da bi se produžilo vreme prekidanja topljivi umeci se
izrašuju od različito perforiranih plaočica.

Slika 2.1 – Presek visokonaponskog osigurača

Spiralno vlakno od volframa ima ulogu da smanji jačinu električnog polja u

unutrašnjij čauri osigurača da ne bi došlo do nastanka korone, čije hemijsko i električno
dejstvo može da ošteti umetak i da dovede do promene karakteristike reagovanja. Korona
je svetlosni prsten koji se obrazuje oko visokonaponskih provodnika usled jakog
električnog polja i jonizovanog vazduja. Korona predstavlja aktivne Džulove gubitle
energije.Unutrašnjost kućišta je ispunjena kvarcnim peskom, čija je uloga da odvodi
toplotu iz umetka kroz koji protiče velika struja kratkog spoja. Pošto pri topljenju srebra
dolazi do njegovog isparavanja, kvarcni pesak imazadatak da apsorbuje nastale pare i
spreči održavanje luka. Da nema kvarcnog peska, odnosno odvođenja toplote, u izvesnim
slučajevima bi moglo da dođe do jonizacije srebrnih para, zbog čega prekidanje struje
kratkog spoja ne bi bilo ostvareno. Pokazna značka ukazuje na stanje osigurača. U
slučaju da osigurač pregori, ona pod dejstvom opruge ispada iz svog ležišta.

3
1. stezaljka
2. udarni uređaj ili indikator pregrevanja
3. držač toplivog umetka
4. topljivi element
5. toljivi umetak
6. kontakt topljivog umetka
7. kontakt osnove osigurača
8. kontakt držača topljivog umetka
9. osnova osigurača
Slika 2.2 – Delovi visokonaposkog osigurača

1. stezaljka je provodljivi deo osigurača, predviđen za električne spojeve

spoljašnjih strujnih kola.
2. indikator pregrevanja je uređaj osigurača koji pokazuje da li je osigurač
reagovao
3. držač toplivog umetka je odvojivi deo osigurača predviđen da drži topljivi
umetak
4. topljivi osigurač je deo osigurača koji treba da se istopi za vreme reagovanja
osigurača
5. topljivi umetak je deo osigurača koji sadrži topljivi element, koji posle
reagovanja osigurača treba zameniti novim topljivim umetkom pre ponovnog
stavljanja u rad
 6. kontakt topljivog umetka je provodljivi deo topljivog umetka namenjen
spajanju sa kontaktom osnove osigurača ili držača topljivog umetka

4
7. kontakt osnove osigurača je provodljivi deo osnove osigurača spojen sa
stezaljkama i namenjen spajanju sa kontaktom držača topljivog umetka ili sa
kontaktom topljivog umetka
8. kontakt držača topljivog umetka je provodljivi deo držaća topljivog umetka
namenjen spajanju sa kontaktom osnove osigurača i kontaktom topljivog umetka
9. osnova osigurača je učvršćeni deo osigurača opremljen stezaljkama za
uključivanje u strujno kolo i ona obuhvata sve delove koji obezbeđuju izolaciju

3. Izbor visokonaponskih osigurača

Izbor osigurača vrši se prema nazivnom naponu mreže i prema nazivnoj struji.
Visokonaponski osigurači izrađuju se za napone do 35 kV.
Nazivna struja osigurača se odabira prema delu mreže koji će stititi osigurač. Za
dalekovod se odabira osigurač prema najvećoj struji koja se može pojaviti u normalnom
pogonu, a za kabl prema najvećoj dopuštenoj trajnoj struji koja je određena s obzirom na
dopušteno zagrevanje.

Nazivni napon [kV] 3 6 10 20 35

Nazivna struja osigurača [A] Rasklopna snaga (tropolno) [MVA]
6 450 800 1200 1000 1500
10 450 800 1200 1000 1500
15 450 800 1200 1000 1500
25 450 800 1200 1000 1500
40 450 800 1000 1000
60 450 700 1000
100 400 700 1000
150 400 700
200 400

Tabela 3.1 Rasklopne snage osigurača

Spomenute rasklopne snage odnose se na struju kratkog spoja, koja bi protekla kada ne bi
postojao osigurač koji će je prekinuti pre nego što postigne maksimalnu vrednost.
Maksimalna struja osigurača zove se i još struja toljenja it. Određivanje struje it vrši se iz
dva koraka. Prvi je određivanje struje topljenja pri efektivnoj vrednosti maizmenične
komponente struje kratkog spoja ik=10 A. Ta struja topljenja it10 određije se iz tablice

5
prema nazivnoj struji osigurača. Drugi korak je određivanje faktora f:
Ik
f =3
10

gde je Ik struja kratkog spoja u kA što možemo isčitati sa dijagrama. Struja topljenja it
maksimalna struja kroz osigurač, određuju se tada iz obrasca:
it = fit10

In [A] It10 [kA]

6 0,707
10 1,33
15 1,90
25 3,25
40 5,43
60 7,58
100 12,4
150 16,0
200 18,5
4. Prekidanje struje

Pri vrlo velikim gustinam astruje (10000 A/mm2 i više) topljiva žica u osiguraču
trenutno će istopiti po čitavoj dužini i ispariti. Metalne pare se šire u okolni kvarcni
pesak, pa presek rastopljene metalne žice gotovo trenutno postaje jednak nuli. Na slici
4.1 je prikazana provodnost srebra u zavisnosti od temperature. Električna provodnost
srebra pada sa povišenjem temperature. Sa povećanjem provodnost pada do nule (postaje
izolator) kada sva količina srebra ispari.
Srebro se ponaša kao izolator sve dok ne nastupi jonizacija (oko 3200 ºC). Dalje
povišenje temperature dovodi po povećanja provodnosti srebra. Prema tome, otpor žice
se naglo povećava do neizmerno velike vrednosti kad ispari sva žica. S povećanjem
otpora smanjuje se struja kroz osigurač od početne vrednosti struje topljenja it na nulu i to
i većini slučajeva pre nego što bi struja kratkoj spoja dostigla vrednost nulu.

Slika 4.1 – Provodljivost λ srebra u zavisnosti od temperature Θ

Na slici 4.2 je prikazan tok struje i napona za vreme delovanja osigurača.

Slika 4.2 – Tok struje i napona pre i posle topljenja osigurača

Posle topljenja osigurača počinje da opada, a zbog indukcije L mreže, indukuje se napon
koji se suprotstavljava naponu izvora Ug. Ako sa U označimo napon na osiguraču onda
možemo napisati i:
di
u = ug − L
dt
Radni otpor mreže se može
zanemariti. Budući da struja posle topljenja provodnika opada di/dt je negativno, pa je
napon na osiguraču veći od napona mreže. Zbog naglog opadanja struje javiče se znatno
povećanje napona. Do slične situacije može doći ako je gustina struje u osiguraču manja
od navedene, ali veća od 1000 A/mm 2.Tada će žica u osiguraču rastopiti po celoj dužini,
ali neće doći do spontanog isparavanja. Tanki provodnik raspada se u kapljice zbog
delovanja površinskih naprezanja i zbog delovanja elektromagnetnog polja. Zbog
delovanja tih sila dolazi naglo do formiranja kapljica. Među kapljicama nastaju električni
lukovi. Metalne kapljice delimično tonu u okolni kvarcni pesak, a delimično isparavaju.
Zbog jakok hlađenja luk se gasi, i u tom slučaju dolazi do velikih prenapona. Pri još
manji gustinama struje žica se topi na jednom ili više kraćih delova gde je presek
slučajno bio manji. Zbog nastalog električnog luka žica se i dalje topi, pa jedan deo
rastopljene žice ponire u pesak, a drugi isparava. Radi povećanja otpora u osiguraču,
struja opada sve dok se toplota razvijena u luku toliko ne smanji da se luk ohladi ispod
temperature jonizacije.
Zbog svega toga provodnik se u osiguraču pravi istog preseka na celoj dužini.
Provodnici u starijim osiguračima imali su na polovini dužine nešto smanjen presek. Na
taj način se postiže to da se najpre rastopi i ispari samo deo dužine provodnika, stvara se
luk na celoj dužini provodnika pa je i povišenje napona manje. Nakon toga dolazi do
topljenja i isparavanja delova većeg preseka, što dovodi do produženja luka i do
ponovnog povišenja napona.
Nastojalo se da se osigurač tako konstruiše da drugo povišenje napona napona ne
bude veće od prvog. No i pored toga prenaponi koji su se javljali bili su visoki i
premašivali dvostruku maksimalnu vrednost nazivnog napona. Da bi se povišenje napona
sprečilo, današnji osigurači se prave sa različitim presecima. Najmanji presek ima
provodnik na polovini dužine, pa se on sve više povećava što se ide ka krajevima. Na taj
način ostvaruje se povišenje napona koje se kreće oko 1,5 maksimalnih vrednosti
nazivnog napona.

Slika 4.3 – Presek žice

Smanjenje povišenja napona dovodi do produženja trajanja prekida struje koje ima za
posledicu povećanje količine enrgije koju treba u osiguraču pretvoriti u toplotu.
Ako prethodnu jednačinu pomnožimo sa trenutnom vrednošću struje i diferencijalom
vremena dt, dobićemo
uidt = vgidt − Lidi
Integriranjem leve strane i prvog člana na desnoj strani od 0 do tt, a drugog člana na
desnoj strani od i=it do i=0, dobićemo:
tt
Lit2
∫ vidt = ∫ vgidt + 2
0
Pri član na desnoj strani predstavlja energiju koju daje generator, dok je drugi član jednak
magnetnoj energiji mreže, koja je akumulirana u mreži u trenutku topljenja osigurača, jer
u tom trenutku kroz osigurač protiče struja it. Zbir tih dvaju količina jednak je količini
energije gašenja. Što je ta količina energija veća, teže će se odvesti luk u osiguraču
ugasiti, jer će se razviti veća količina toplote koju treba odvesti, da bi se dovoljno snizila
temperatura u osiguraču kako bi pala temperatura jonizacije. Na hlađenje znatno utiče i
kvarcni pesak koji se nalazi oko provodnika. Posle isparavanja provodnika, električni luk
ima na raspolaganju u pesku kanal vrlo malog preseka, pa se radi dobrog kontakta sa
peskom intezivno hladi. Kvarcni pesak određene veličine zrnaca pokazao se najpogodniji
zbog dobtog odvođenja i velike brine kojom se unjega difundiraju metalne pare.
Sposobnost prekidanja struje osiguračem karakteristična je energijom gašenja. Ako
neki osigurač može prekinuti energiju koja ima W1 energiju gašenja, moći će prekinuti i
struju sa energijom gašenja W2, ako je:
W 2 ≤ W1
Teoretska i ekperimentalna ispitivanja pokazala su da energija gašenja zavisi od
veličine struje kratkog spoja, uz ostale najnepovoljnije okolnosti. Najnepovoljnije je za
osigurač ako njegovo topljenje nastupi 0,5 do 1,5 ms pri 50 Hz, pre nego što je napon
generatora postigao maksimalnu vrednost zbog relativno velikog udela energije iz
generatora. Maksimalnu energij gašenja postižemo pri kritičnoj struji kratkog spoja Ikr,
koja se može prikazati kao proizvod nazivne struje osigurača In. Moderni osigurači imaju
sledeću meru Ikr/n u zavisnosti od nazivne struje:

nazivna struja In [A] odnos Ikr/In

6 ~30
10 ~40
15 ~50
25 ~60
40 ~65
60 ~75
100 ~90
150 ~90
200 ~90

Tabela 4.1 – Odnos Ikr/In

Pri većim strujama kratkog spoja energija gašenja postaje sve manja, u prvom redu
radi smanjenja magnetne energije , što mogu pokazati sledeća razmatranja. Struja
tropolnog kratkog spoja određuje se iz jednačine:
U U
Ik = =
Xl ωl
pa je:
U
L=
ωIk
Veličinu It imamo u jednačini it = ks IkI 2 , 667
n

5. Topljenje osigurača
 Prolaskom struje kroz provodnike osigurača zbog radnog otpora razvija toplota od
koje deo zagreva provodnik, dok drugi predaje okolini Tu pojavu možemo pokazati
jednačinom:
i 2 Rdt = mCdΘ + aβΘdt
gde su

l
R = ρ 0(1 + αΘ)
q

m = qlγ

A = dπl
4 2
2 d π γc dθ d 3π 2 βθ
i dt = + dt
16 ρ 0 1 + αθ 4 ρ 0(1 + αθ )

π 2 βθ 1
i 2 dt = d 3 dt
4 ρ 0(1 + αθ 1)
Integriranjem u granicama od 0 do T, gde je T vreme potrebno da provodnik dostigne
temeraturu topljenja i deljenjem sa T, dobijamo:
T
1 2 π 2 βθ 1
T ∫0
2
i dt = I g =
4 ρ 0(1 + αθ 1)
U razlomku na desnoj strani osim prečnika d su samo konstante zavisne od materijala
provodnika, pa se može postaviti:
I g2 = k1d 3
I g = k 2 d 1.5
Oz ove formule može se izvesti zavisnost preseka provodnika u osiguraču od nazivne
struje In[A] osigurača može se ostaviti jednačina:
I n = k3 I g
gde je k3 konstanta koja je obično veće od 1. Uvrštavanjem u I n = k 3 I g i uzimanjem u
obzir odnos između prečnika i preseka, dolazimo do relacije:
q = k 4 I n1,33
gde je k4 konstanta. Ispitivanjem visokonaponskih osigurača ustanovljeno je da vredi
idnos:
q = 0,0037 I n1.22
odakle dobijamo q u mm2. Razmotrimo drugi granični slučaj, kada je struja tako velika
da izaziva topljenje osigurača u vrlo kratkom vremenu. U tom slučaju možemo
pretpostaviti da se toplota ne dovodi, pa možemo pisati:
d 4π 2 γc dϑ
i 2 dt =
16 ρ 0 1 + αϑ
Integriranjem leve strane od t=0do tt gde je tt vreme topljenja provodnika osigurača, te
integriranjem desne strane od Θ= 0 do Θt,dobijamo:
t1
d 4π 2 γc
∫ i dt =
2
ln(1 + αθ 1 )
0
16 ρ 0α
Na desnoj strani su sve veličine konstante i zavisne od materijala provodnika, pa se može
napisati:
t1

∫i
2
dt =k 5 d 4
0
I struja Ig vrednost ovog integrala zavise od prečnika provodnika pa uvrštavanjem
vrednosti d iz formule I g2 = k1d 3 možemo doći do izraza:
t1 8

∫i
2
dt =k 6 d g3
0