Professional Documents
Culture Documents
Srdjan Katic, Rudnik Majdanpek XVI-XVIII Vek, Osmanski Dokumenti o Rudniku Majdanpek
Srdjan Katic, Rudnik Majdanpek XVI-XVIII Vek, Osmanski Dokumenti o Rudniku Majdanpek
Srđan Katić
OTTOMAN DOCUMENTS ON
MAJDANPEK MINE
XVI-XVIII CENTURY
Majdanpek
2009
МУЗЕЈ УМАЈДАНПЕКУ
Срђан Катић
ОСМАНСКИ ДОКУМЕНТИ
О РУДНИКУ МАЈДАНПЕК
XVI-XVIII VEK
Мајданпек
2009
Главни и одговорни уредник
Снежана Старчевић
Рецензенти
Др Олга Зиројевић
Др Зоран Петковић
1
Име Јеврејина Афте, становника Мајданпека, помиње се у десетак доку-
мената. Због извесних разлика у распореду дијакритичких тачака на прва три
пронађена документа, у чланку: „Улога Јевреја у отварању и развоју рудника
Кучајна и Мајданпек у другој половини XVI века", Годишњак за друштвену
историју, 1–2 (2001), 7-17, његово име читали смо као Акиба. Међутим, захва-
љујући новој грађи извесно је да се први закупац Мајданпека звао Афта.
2
Документ је сажетак заповести, уписан у регистар и као такав не садржи
појединости које би објасниле узок промене услова закупа. Може се претпоставити
да то није била конкуренција закупаца, јер је прве године закупа производња у
руднику била слаба, па се вероватније радило о припајању неког мањег закупа.
Факсимил 2. - BBA, MAD 2775, s 1736.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 15
Imperial command issued on 13. june 1566. to müfettiş and Belgrade nazır,
at the demand of the new lessee Dervish Ali, ordering bookkeeping
investigation of the former lesse Afta the Jew and his guarantor emîn
Behram.
3
Бехрам је био припадник султанове спахијске коњице.
4
Дервиш Али је 71 дан пре краја обрачунске године преузео закуп и зато је
био обавезан да плати 9.662 акче (види извештај о пословању 1565/66. године).
Факсимил 3. - BBA, MAD 7534, s. 1424.
18 Закупи рудника Мајданпек у XVI веку
5
Сарафи су у рудницима кредитирали производњу, према прописаним
условима, а бавили су се и мењачким пословима.
6
Никола Караоглан (Караоглановић – син Црног) био је један од најбогати-
јих становника Мајданпека. Поред уобичајених сарафских послова везаних за да-
вање позајмица улагао је новац и у рударске послове. Највероватније је по њему
добиo име Бајир Караоглан, један од четири рудника у Мајданпеку. Данас Каро-
глија.
7
Погрешно се сматра да је термин маденџија коришћен за рудара. Они су
називани копачима (rencber), што је слично средњовековном термину рупник,
док су маденџије били власници рударских и топионичарских постројења.
8
Мордехај је био један од сузакупаца у акционарском друштву Јафета
Папоа, које је у првој половини седамдесетих година XVI века држало у закупу
Мајданпек и Кучајну. Тада је у Мајданпеку обављао службу писара (DBŞM 79).
9
Највероватније се ради о Јеврејину Арслану, који је наредне године по-
стао закупац Мајданпека (MAD 656, 279).
10
У то време емин Мајданпека био је Јеврејин Солимон (исто).
Факсимил 4. - BBA, MAD 654, s 279.
Факсимил 5. - BBA, MAD 654, s 280.
22 Закупи рудника Мајданпек у XVI веку
279.)
Mukâta‘a-i ma‘den-i nukre ve nühâs Ma‘den-i Ipek
der uhde-i Dervîş Alî emîn mültezim ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 15.
Muharrem 974. ber mûceb-i sûret-i sicil-i Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Kuçayna
fî 8. ZA sene 973.
Fî selâse sinin 250.000
Ma‘zûl şüd
becâyiş Ahmed sâhib-i ayâr-i dârü'd-darb-i Kuçayna ve Afta Yehûdî kâtib-i
dârü'd-darb-i Kuçayna mültezimân şüde fî 18. Receb sene 979. ber mûceb-i
arz-i Mevlânâ Bâlî kâdî-i Belgrad el-müfettiş ve Mü’min en-nâzır
Iltizâm-i mezbûrân ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 28. Safer sene 978.
İlâ selâse sinin Fî'l-asl Ez-ziyâde
182.591 fî sene 977. fî selâse sinin 20.000
54.197 yerinde takdîr
fî selâse sinin 162.591
Mahsûl-i
ma‘den-i Medni Ipek ber mûceb-i muhâsebe-i hod Dervîş Alî emîn ber vech-i
emânet ’an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 17. Safer sene 977. ilâ 28. Safer sene 978.
Fî sene 54.197.
Peşîn
Ziyâde kerd Papo veled-i Menhayil Yehûdî kâtib-i ma’den-i Kuçayna ber vech-
i iltizâm der yed-i? Mevlânâ Bâlî Fî 4. Safer 980.
217.409 Yekûn
İltizâm-i mezbûr fî 28. Safer 978.
İlâ selâse sinin 400.000
Mübâşeret
Ahmed ve Afta Yehûdî mültezimân-i sâbıkâ ve Papo Yehûdî mültezim-i cedîd
‘an 28. Safer sene 978. ilâ evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî ’âşir RA 979.
Fî sene ber mûceb-i kıst el-yevm 133.333.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 23
Peşîn
Ziyâde kerd Papo Yehûdî el-mezbûr kâtib mültezim-i ma‘den-i Kuçayna ber
mûceb-i arz-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin el-müfettiş ve Piri çavuş en-
nâzır fî ’âşir-ı Şa‘bân sene 980.
Iltizâm-i mezbûr ‘an evvel-i Ağustos el- vâkı‘ fî ’âşir-i RA sene 979.
Îlâ selâse sinin 483.694
Ez-ziyâde Fî'l-asl
Fî selâse sinin 83.694 fî selâse sinin 400.000
Peşîn
Ziyâde kerd Velî ve Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982.
15.000 Yekûn fî't-târih el-mezbûr
ilâ selâse sinin 648.694
Peşîn
Ziyâde kerd Afta veled-i Arslan Yehûdî ‘an nefs-i Medni Ipek kâtib mültezim
ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Muslihuddîn kâdî-ı Belgrad el-müfettiş ve za‘îm
Hüseyin en-nâzır fî 17. CA sene 983.
fî yevm 4
Iltizâm-i mezbûr me‘a ma‘den-i nâhıye-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna ‘an tevârîh
el-mezkûr ilâ selâse sinin 940.000 Ziyâde 140.000
semen ma‘den-i Oreşkoviça semen ma‘den-i İpek Fî'l-asl der uhde-i Velî ve
‘an gurre-i CA sene 982. ‘an evvel-i Ağustos Hüseyin ‘an el-mezbûr
ilâ selâse sinin fî13 R sene 982. fî selâse sinin
Fî'l-asl 151.306 ilâ selâse sinin 648.694
Kefîl bi’l-mâl ber mûceb-i arz-i mezbûrân, 9 neferan baca cümle-i mâl
24 Закупи рудника Мајданпек у XVI веку
Mübâşeret
Mehmed emîn ve Afta Yehûdî kâtib el-mültezimân beca-i ma‘den-i Medni
Ipek ‘an evvel-i Ağustos el-vâkı‘ fî 13. R sene 982. ve ma‘den-i Oreşkoviça
‘an gurre-i CA sene 983.
Ber mûceb-i kıst el-yevm
Fî sene 313.313
Peşîn
Ziyade kerd David veled-i Solimon Yehûdî kâtib ve şafar mültezim-i ma‘den-
i Medni Ipek ber mûceb-i arz ve sûret-i sicil-i Mevlânâ Lütfullâh kâdî-i
Belgrad el-müfettiş ve za‘îm Hüseyin en-nâzır ber vech-i kefâlet fî 21.
Muharrem sene 984. 10.000
Iltizâm-i mezbûr becay-i ma‘den-i Medni Ipek ve tevâbi‘hâ ‘an evvel-i
Ağustos el-vâkı‘ fî 22. R 983. ve ma‘den-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna ‘an
gurre-i CA sene 983.
ilâ selâse sinin 950.000
Kefîl bi'l-mâl ber mûceb-i arz ve sûret-i sicil-i müfettiş ve nâzır-ı mezbûr
10 neferan semen cümle-i mâl
Kefîl bi'l-mâl ber mûceb-i sûret-i sicil-i müfettiş-i mezbûr
11 neferan semen 300.000
İfrâd-i esâmi iptidâ ceridedir
Peşin
Ziyâde kerd Arslan Yehûdî şafar mültezim ba-arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6.
Z 986. 100.000
Semen semen
........ b. David Yehûdî kâtib mültezim der tahvîl sene 983. mukâta‘a
30.000 70.000
Kefî lbi'l-mâl ber mûceb-i arz-i nâzır-ı mezbûr
Menoyil Yehûdî Abraham veled-i Yakob
‘an mahalle-i Çelebioğlu der Istanbul ‘an mahalle-i Gûrânî der Istanbul
semen 100.000 behâ-i cümle-i mâl
dahi kefiller virdikten sonra mubâşeret itmek üzre şart eylemişdir
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 25
El-emîn’ül-emânet
Mukâta‘a-i mezbûre der uhde-i Dervîş Alî emîn mültezim fî 5. RA sene 972.
Fî yevm 10 tahrir-i berât kerde fî 28. CA 975
.
Ma‘zûl şüd becâyiş Hüseyin ‘an silahdârân emîn şüd ber vech-i emânet bâ
taleb-i Ahmed Müslim ve Afta Yehûdî ber mûceb-i arz Mevlânâ Bâlî kâdî-ı
Belgrad el-müfettiş ve Mü’min en-nâzır fî 18. Receb sene 979.
Bâ ulûfe-i hod 145 k.
Fî yevm 20
Ma‘zûl becâyiş Abraham Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Papo
Yehûdî kâtib mültezim fî 10. Şa‘bân sene 980.
Fî yevm 10 ‘an tezkire me‘a arz
Yehûdî-i mezbûr ma‘zûl şüd becâyiş Vakkâs merd-i tîmâr emîn şüd ber vech-i
kefâlet ba taleb-i Ahmed ve Mustafâ el-mültezimân fî 9. Safer sene 982.
Ba tîmâr-i hod
Vakkâs-i mezbûr merfû şüd becâyiş Mehmed b. Ibrâhîm ‘an nefs-i Kuçayna
emîn şüd ber vech-i kefâlet ba taleb-i Velî ve Hüseyın el-mültezimân ber
mûceb-i arz-i müfettiş ve nâzır fî 21. N sene 982.
Fî yevm 9
Berât-i cedîd kerd bâ taleb-i Аfta Yehûdî mültezim-i cedîd fî 17. CA sene 983.
Fî yevm 11
Ber vech-i kefâlet me‘a emânet-i ma‘den-i Oreşkoviça tâbi‘-i Kuçayna
Mehmed ma‘zûl şüd becâyiş Sоlimon Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet ba
taleb-i David Yehûdî kâtib mültezim bâ taleb-i müfettiş ve nâzır-i mezkûr fî
21. M sene 984.
Fî yevm 11
Becâyiş Abraham Yehûdî emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Manoyil
Yehûdî kâtib mültezim bâ arz-i Mevlânâ Şemsüddîn kâdî-ı Belgrad el-müfettiş
fî 27. CA 986.
Fî yevm 11
Becâyiş Abraham veled-i Yakob emîn şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Arslan
Yehûdî el-mültezim bâ arz-i Receb en-nâzır fî 6. Z 986
Fî yevm 8
Ser martolosan-i
parkan-i Medna Ipek ki hâlyâ hâlî der uhde-i Mustafâ b. Abdullâh bâ taleb-i
Afta Yehûdî kâtib mültezim îrâd sebeb ki becay-i ser matolos şüde takrîr-i
mâl-i mültezim 20.000 akçe kefîl bude fî 27. Safer sene 972.
Fî yevm 8
26 Закупи рудника Мајданпек у XVI веку
Becâyiş Mehmed b. Lutfî ser martolos-i parkan-i Medna Ipek şüd ber mûceb-i
arz-i Mevlânâ Nasûh kâdî-i Omol ve Medna Ipek fî 8. CA 986.
Fî ulûfe-i m.
280.)
Kitâbet-i
mukâta‘a-i ma‘den-i nukre ve nühâs-i Ma‘den-i Ipek der uhde-i Yahyâ bâ
taleb-i Dervîş Alî emîn mültezim îrâd sebeb ki zarar mâl-i mültezim el-
mezbûr 5.000 akçe kefîl bude ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i
Kuçayna fî 5. ZA sene 973.
Fî yevm 5
Becâyiş-i Mordehay Yehûdî kâtib şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî kâtib mültezim
fî 4. Safer sene 980.
Fî yevm 10
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Afta veled-i Arslan Yehûdî kâtib şüd ber vech-i iltizâm
ber mûceb-i arz-i müfettiş ve nâzır fî 17. CA sene 983.
Fî yevm 4 tafsîl-i iltizâm bâlâdan mukayyeddir
Becâyiş-i Menoyil kâtib şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Arslan Yehûdî şafar
mültezim bâ arz-i za‘îm Receb en-nâzır fî 6. Z sene 986.
Fî yevm 7
Şa’ban el-mezbûr ma‘zûl şüd îrâd sebeb ki bâ ehl-i ma‘den ve becâyiş-i Vuk nev
şafar-i çarh şüd ber mûceb-i arz-i Mü’min nâzır-i mukâta‘ât fî 27. N sene 977.
Fî yevm 3
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Alî b. Mustafâ ‘an kazâ-i Vılçitrn ki şafar-i çarh-i
ma‘den-i Medn-i Ipek şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Ahmed ve Afta
mültezimân-i mukâta‘a-i ma‘den-i mezbûr ve Kuçayna fî 18. Receb sene 979.
Fî yevm 3
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Solimon Yehûdî şafar-i çarh şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî
kâtib mültezim fî 4. Receb sene 980.
Fî yevm 5
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Osmân b. Şücâ‘ şafar-i süvârî şüd bâ taleb-i Velî ve
Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982.
Fî yevm 5
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 27
Osmân ma‘zûl şüd becâyiş-i Velî b. İbrâhîm nefs-i Kuçayna şafar şüd ber
vech-i kefâlet bâ taleb-i Afta Yehûdî mültezim fî 17. CA 983.
Fî yevm 3
Şafar-i diğer
der uhde-i Ömer bâ taleb-i Dervîş Alî emîn mültezim irâd sebeb ki takrîr-i
mâl-i mültezim el-mezbûr 5.000 akçe kefîl bude ber mûceb-i sûret-i sicil-i
Mevlânâ Bedreddîn kâdî-i Kuçayna fî 5. ZA sene 973.
Fî yevm 3 şafar-i jol
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Ramazân bin Abdullâh ‘an sâkinân-i Kuçayna ki şafar-i
jol-i ma‘den-i Medn-i Ipek şüd ber vech-i kefâlet bâ taleb-i Ahmed ve Afta
mültezimân-i ma‘den-i mezbûr ve gayruhu ber mûceb-i arz-i Mevlânâ Bâlî
müfettiş kâdî-i sâbık-i Belgrad ve Mü’min en-nâzır fî 18. Receb sene 979.
Fî yevm 3
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Yonçul Yehûdî şafar-i jol şüd bâ taleb-i Papo Yehûdî
kâtib mültezim fî 4. Recebü'l-mürecceb sene 980.
Fî yevm 4
Ma‘zûl şüd becâyiş-i Ramazân b. Abdullâh şafar-i jol şüd bâ taleb-i Velî ve
Hüseyin el-mültezimân fî 21. N sene 982.
Fî yevm 5
Osmân-i mezbûr ma‘zûl şüd becâyiş-i Malkoç b. Abdullâh şafar şüd ber vech-
i kefâlet bâ taleb-i Afta Yehûdî el-mültezim fî 17. CA sene 983.
Fî yevm 3
Becâyiş-i Kurd veled-i Bayram şafar-i jol şüd ber vech-i kefâlet bâ-taleb-i
Menoyil kâtib mültezim bâ arz-i müfettiş fî 22. CA sene 986.
Fî yevm 5
Becâyiş-i Arslan Yehûdî diğer şafar mültezim şüd bâ arz-i za‘îm Receb en-
nâzır fî 6. Z sene 986.
Fî yevm 3 iltizâmı bâlâda mukayyeddir
28 Закупи рудника Мајданпек у XVI веку
279.)
Муката рудника сребра и бакра Мајдан Пек,
у дужности Дервиша Алија, емина, закупца, од почетка августа, који је
био 15. мухарема 974. године (02.08.1566), а на основу извода из сиџила
мевлане Бедредина, кадије Кучајне, од 8. зилкаде 973 (27.05.1566).
за три године 250.000 [акчи]
Смењен је, а уместо њега закупци су постали Ахмед, сахиби ајар 12 ку-
чајнске ковнице новца и Јеврејин Афта, писар кучајнске ковнице новца,
18. реџепа 979. године (06.12.1571 13 ), а на основу представке мевлане Ба-
лија, кадије Београда, муфетиша и Мумина, назира.
Закуп поменутих од почетка августа, који је био 28. сафера 978. године
(01.08.1570)
до краја три године 182.591 [акча]
Основни капитал, 977. године, 54.197 [акчи]
процењено на месту, за три године 162.591 [акча]
Повећање, за три године 20.000 [акчи]
Са рудницима и ковницом новца Кучајна и осталим
услов у готовом 651.000 [акчи]
11
Закуп Дервиша Алија трајао четири године, јер му је била додата по-
следња година претходног закупа. Приходи су били знатно нижи од очекиваних,
па је утврђено да годишњи приход из 1569/70. (54.197 акчи) помножен с три
(162.591) представља основицу следећег трогодишњег закупа, који је почињао
01.08.1570. године.
12
Сахиби ајар (sahib-i ayyâr), најважнији службеник ковнице новца, који
је био задужен да контролише чистоћу произведеног сребра и злата и квалитет
искованог новца.
13
Ахмед и Афта су наведеног датума постали закупци, али су преузели
стари закуп, који је почео 16 месеци раније, а исто је учинио и следећи закупац
Папо.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 29
14
Термин мубашерет (mübâşeret) се обично преводи као отпочињање неког
посла. У документима о закупу означава започети трогодишњи закуп који је
прекинут, а чији годишњи приход представља основицу следећег закупа.
15
Акционарско друштво предвођено Јафетом Папом потиснуло је Ахмеда
и Афту и као закупце заједничког закупа Мајданпека и Кучајне (рудник, ковни-
ца новца и раднички хас) понудивши 2.200.000 акчи, што је представљало повећа-
ње од 700.000 акчи (MD 25, s 192, h 1869).
16
Мустафа и Ахмед су закупили све царске приходе на Београдском неза-
рету. Ахмед је био преобраћеник, из махале маденџије Абди Шаха у Кучајни
(MAD 654, 242), што такође сведочи о богатству целе рударске регије.
17
Вакас је био међу главним јемцима закупа, а један од његових услова
било је постављење за емина Мајданпека (исто).
30 Закупи рудника Мајданпек у XVI веку
Служба емина
Поменута муката спада у дужност Дервиша Алија, емина, закупца, од 5.
зилкаде 973 (24.05.1566), дневно 10 [акчи].
Написан берат 28. џемазијелевела 975. године (30.11.1567).
Заповедник мартолоса
у утврђењу Медни Пек, 18 које је сада празно, у дужности Мустафе сина
Абдулаха, на молбу Јеврејина Афте, писара, закупца, због тога што је по-
тврдио депозит поменутог закупца и ујамчио се с 20.000 акчи, постао је
заповедник мартолоса, 27. сафера 972. године (23.09.1565).
дневно 8 [акчи].
18
То је најстарији податак о утврђењу у Мајданпеку. У тексту се за утвр-
ђење користи, у то време, распрострањени мађарски термин паркањ, што је си-
ноним за паланку, односно утврђење од дрвета (види опширније С. Катић, „Тур-
ско утврђење Кучајна од оснивања 1552/53. до аустријског освајања 1718. годи-
не", Историјски часопис, XLVIII (2001) 137-146.
19
Од оснивања до средине седамдесетих година XVI века Мајданпек је био
у оквиру кадилука Кучајна и ово је први пут да се помиње новоосновани кадилук
Хомоље и Медни Пек, чије је средиште свакако морало бити у Мајданпеку.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 33
280.)
Служба писара
мукате рудника сребра и бакра мајдан Пек, у дужности Јахје, на захтев
Дервиша Алија, емина закупца, Повод захтева је тај што је с 5.000 акчи
постао јемац депозита поменутог закупца, на основу представке мевлане
Бедредина, кадије Кучајне, од 5. зилкаде 973. године (24.05.1566).
дневно 5 [акчи]
Смењен је, а уместо њега да буде шафар кола рудника Медни Пек поста-
вљен је Али син Мустафе из кадилука Вучитрн, на захтев Ахмеда и Аф-
те, закупаца мукате поменутог рудника и Кучајне, 18. реџепа 979. године
(07.12.1571).
20
Изостављен је Мустафа, који је био писар од 06.12.1571. до 16.06.1572.
године (BBA, AE, II Selîm, 2/2).
21
Ради се о грешци коју је писар накнадно исправио. Шафари коњаници
били су иначе задужени за надзор транспорта ћумура, дрвета и других потрошних
материјала. У Мајданпеку се не наводе у званичним годишњим извештајима у
периоду од 1564. до 1574. године, док је у рудницима сребра њихов број био ве-
ћи од броја шафара кола и јамских шафара, задужених за рад топионица и руд-
ника (DBŞM 61, 94).
34 Закупи рудника Мајданпек у XVI веку
дневно 3 [акче]
Смењен је, а уместо њега да буде шафар кола постављен је Јеврејин Со-
лимон, на захтев Јеврејина Папоа, писара и закупца, 4. реџепа 980. годи-
не (10.11.1572).
дневно 5 [акчи]
Други шафар
у дужности Омера, на захтев Дервиша Алија, емина закупца, због тога
што је потврдио депозит поменутог закупца и с 5.000 акчи постао јемац,
а на основу преписа из сиџила мевлане Бедредина, кадије Кучајне, 5.
зилкаде 973. године (24.05.1566)
дневно 3 [акче] Јамски шафар
Смењен је, а уместо њега да буде јамски шафар рудника Медни Пек по-
стављен је Рамазан син Абдулаха, становник Кучајне, на захтев Ахмеда
и Афте, закупаца поменутог рудника и осталог, а на основу представке
мевлане Балија, муфетиша, бившег кадије Београда и надзорника Муми-
на, 18. реџепа 979. године (06.12.1571).
дневно 3 [акче]
22
Ради се о грешци, јер је уместо Рамазана написано име Османа, шафара
кола, који је смењен истог датума.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 35
дневно 3 [акче]
Уместо њега да буде јамски шафар постављен је Курд син Бајрама, пу-
тем јемства, на захтев Менојила, писара закупца, на основу представке
муфетиша, 22. џемазијелевела 986. године (27.07.1578).
дневно 5 [акчи]
23
Тако, на пример, годишњи обрачуни оближње Кучајне садрже податке
о количинама и цени шест врста разврстане руде, о нерафинисаном и чистом
сребру, као и о злату (DBŞM 61)
24
Једна обрачунска књига Кучајне, на пример, садржи 18 извештаја и има
88 страна (исто).
Факсимил 6. - BBA, AE, Kânûni Süleymân, 112.
40 Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.
Asl-ı cevâhir
kıbıl 5.524,5 ¼
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 43.178
Mevâcib-i Mustafâ ser martolosan ‘an 27. Safer sene 972. ilâ 2. Muharrem
sene 973.
fî yevm 8 – 2.408 akçe.
El-bâki
der zimmet-i Behrâm emîn el-mezbûr 15.954
Очишћена руда:
5.524,5 и ¼ кабла (135,8 t)
Обрачун у готовини
основни капитал 43.178 [акчи]
Одузето од тога
оно што је предато:
25
Закаснеле уплате накнадно су уписиване у виду белешки.
26
У то време, у Београду су пушчана зрна ливена од олова из Кучајне и
Рудника, у количини од чак два милиона танади годишње (MAD 2775, s 116).
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 43
Остатак
спада у задужење поменутог емина Бехрама 15.954 [акче]
Asl-ı cevâhir
kıbıl 10.441
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 103.489
‘an yed-i Dervîş emîn mültezim ‘an kesr-i iltizâm ber mûceb-i şartın 9.662
27
Kâtibin hatası, nühâs yazılmalı idi.
46 Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.
Mevâcib-i Mustafâ ser martolosan ‘an 3. Muharrem sene 973. ilâ 3. Zi′l-ka‘de
sene-i mezbûre fî yevm 8 – 2.360.
Mevâcib-i Afta Yehûdî kâtib mültezim ‘an 3. Muharrem sene 973. ilâ 2. Zi′l-
ka‘de sene-i minh fî yevm 10 – 2.950
Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 3. Zi′l-ka‘de sene 973. ilâ 14 Muharrem
sene 974. fî yevm 10 – 710
Очишћена руда:
10.441 кабаo (256,6 t)
Обрачун у готовини
основни капитал 103.489 [акчи]
Одузето од тога
оно што је предато:
28
Писар је погрешио и уместо бакра написао сребро.
29
Пошиљке су слате за Невруз – персијску Нову годину (22. март) и 1.
августa.
48 Годишњи обрачуни рудника 1564-1574.
Asl-ı cevâhir
kıbıl 9.316,5
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 58.142
Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 14. Muharrem sene 974 ilâ 25.
Muharrem sene 975 fî yevm 10 – 3.640
Очишћена руда:
9.316,5 кабала (229 t)
Обрачун у готовини:
основни капитал 58.142 [акчe]
Одузето од тога
оно што је предато:
30
Овај и следећи годишњи извештај објављени су у: С. Катић, „Два
извештаја о пословању рудника Мајданпек из 1566/67. и 1567/68. године“,
Мешовита грађа (Miscellanea) XXVII (2006), 175-186.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 53
Asl-ı cevâhir
kıbıl 6.227 ¼
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 47.814
Teslîm be-Mehmed Beğ mîr-i livâ-i Sirem sâbıka be-cihet-i zahîre ber-mûceb-
i emr-i şerîf ve tezkire-i hod 10.000
Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 25. Muharrem sene 975 ilâ 6. Safer sene
976. fî yevm 10 – 3.640
Очишћена руда:
6.227 кабала и ¼ (153 t)
Обрачун у готовини
основни приход 47.814 [акчи]
Одузето од тога
оно што је предато:
Asl-ı cevâhir
kıbıl 9.409,5
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 55.307
Teslîm be-Mehmed Beğ mîr-i livâ-i Sirem sâbıkâ be-cihet-i zahîre ber-mûceb-
i emr-i şerîf-i âlî-şân ve tezkire-i hod 8.000
Mevâcib-i Dervîş emîn mültezim ‘an 7. Safer sene 976. ilâ 17. Safer sene 977.
fî yevm 10 – 3.640
Очишћена руда:
9.409,5 кабала (231,3 t)
Обрачун у готовини
основни приход 55.307 [акчи]
Одузето од тога
оно што је предато:
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 54.197
‘An mahsûl-i resm-i kapan ve bâc-ı siyâh ve bâd-ı hevâ-i ma‘den-i Medni
İpek fî’t-târîhi’l-mezbûr 6.897
makbûz-i Alî merdüm-i Mûsâ en-nâzır makbûz-i Husrev merdüm-i Pîrî çavuş
5.147 nâzır-ı sâbık 1.750
Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr ‘an 27. Ramazân sene 977 ilâ 27.
Safer sene 978. fî yevm 3 – 447
El-bâki
der zimmet-i Husrev merdüm-i nâzır Pîrî çavuş el-mezkûr ‘an makbûz-i hod
1.750
Обрачун у готовини:
Основни приход 54.197 [акчи]
Одузето од тога:
Оно што је предато:
31
Извештају недостаје насловни део и подаци о произведеној руди.
Факсимил 12. - BBA, AE, II Selîm, 2/1.
.
68 Годишњи обрачуни рудника 1564-1574
Мuhâsebe-i mahsûlât-ı öşr-i nühâs-i ma‘den-i Medni İpek ’an evvel-i Ağustos
el-vâkı‘ fî 29. Safer sene 978. ilâ 9. Rebî‘u′l-evvel sene 979. be-zabt-ı
Hüseyin el-emîn der tahvîl-i Papo
Asl-ı cevâhir
kıbıl 12.492,5
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 61.089
‘аn mahsûl-i bâc-ı siyâh ve resm-i kıntâr-ı ma‘den-i Medni İpek ‘an yed-i
âmil-i pay 10.500
Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i mezbûr ‘an 29. Safer sene 978 ilâ 9.
Rebî‘ü′l-evvel sene 979. fî yevm 3 – 1.092
Очишћена руда:
12.492,5 кабала (307 t)
Обрачун у готовини
основни приход 61.089 [акчи]
Одузето од тога
оно што је предато
32
У овом, као и у наредна три обрачуна део руде остао је непрерађен, а
разлози могу бити потражња на тржишту, пад цена и капацитет топионица.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 71
33
Пошиљка је очигледно упућена раније, јер је стигла дан пре предви-
ђеног рока за слање.
Факсимил 13. - AE, II Selîm, 2/2.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 73
Asl-ı cevâhir
kıbıl 30.815,5
‘an muhâsebe-i lâhik ‘an bakiyye-i muhâsebe-i mâziyye
kıbıl 26.176 kıbıl 4.639,5
Minhâ
der uhde-i rencberân-i ma‘den-i m. bâki
1.616 vukıyye 3.582 vukıyye
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl 48.320
Mevâcib-i Mustafâ kâtib-i ma‘den-i mezbûr ‘an 18. Receb sene 979. ılâ 4.
Safer sene 980. fî yevm 10 – 1.940
Mevâcib-i Vuk şafar-i jol-i ma‘den-i m. ‘an 10. Rebî‘ü′l-evvel sene 979 ilâ
17. Receb sene-i minh fî yevm 3 – 378
El-bâki 42.562
Mevâcib-ı fârisân-i kal‘a-i Ostroviça-i Cedîd der lıvâ-i Klıs vâcib-i Lezez
sene 980. be yеd-i Oruç ser-oda el-havâle 8.635
Mahsûb
ba hükm-i şerîf ve hucec-i Abdülhamîd nâyib-i kâdî-ı Istanbul fî 12. CA 981.
Mevâcib-i azebân-i varoş-i Dobra der livâ-i Semendire ‘an gurre-i Şevvâl
980. ilâ gâye-i RA sene 981. ba yed-i Hüseyin reîs el-havâle 10.388
Mahsûb
ba hükm-i şerîf ve hucec-i Abdülhamîd nâyib-i kâdî-ı Istanbul fî 12. CA 981.
Mevâcib-i martolosân kal‘a-i Gradişte der liva-i Semendire vâcib ‘an gurre-i
Şevvâl 980 ilâ gâye-i RA sene 981. ba yed-i Yûsuf ser-oda el-havâle 11.370
Mahsûb
ba hükm-i şerîf ve hucec-i m. fî m.
Обрачун у готовини
основни приход 48.320 [акчи]
Од тога је предато
Asl-ı cevâhir
kıbıl 75.488,5
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl-ı mâl ber mûceb-i kıst el-yevm 161.231
Mevâcib-ı azebân-i kal‘a-i Rakitniça der lîvâ-i Klis ‘an gurre-i Şevvâli'l-
mükerrem sene 979. ilâ [gâye-i] Rebî‘ü′l-evvel sene 980. be yed-i Mustafâ el-
havâle ba-hükm-i şerîf ve huccet-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin
42.920
mahsûb ba-hükm-i şerîf ve hucec-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin
el-müfetiş fî 8. Receb sene 982.
Mevâcib-i Abraham el-emîn ‘an 4. Safer sene 980. ılâ 25. Rebî‘ü′l-evvel sene
981. fî yevm 5 – 200 ‘an 5. Rebî‘ü'l-evvel sene 980. ilâ sene-i kâmile
fî yevm 10 – 3.540
Пречишћена руда:
75.488,5 кабала (1.855,2 t)
Обрачун у готовини
основни приход у складу с дневницама 161.231 [акча]
Одузето од тога
Предато је:
Пошиљка царској благајни коју је обавио Мустафа, царски гулам, за ав-
густ 50.000 [акчи].
стигла 11. џемазијелевела 981. године (08.09.1573), испоручио Мустафа
Asl-ı cevâhir
kıbıl 157.327
Muhâsebe-i nakdiyye
Asl 444.380
‘an mahsûl-i bâd-ı hevâ ve bâc-ı siyâh ve ihtısâb ve resm-i kıntâriye-i ma‘den-
i mezbûre ber vech-i maktû‘ fî sene 11.500
‘an mahsûl-i cevâhir nâ-kârende ki der tahvîl-i cedîd kârend ve nühâs şüde
vukıyye 39.777
Minhâ fürûht
vukıyye 13.792 be her vukıyye fî 7,5 semen 103.440
fürûht vukıyye 25.985 be her vukıyye fî 8 semen 207.880
84 Годишњи обрачуни рудника 1564-1574
Mevâcib-i azebân-i kal‘a-i ....... der lîvâ-i Klis ‘an gurre-i Şevvâl sene 979. ilâ
gâye-i Rebî‘ü′l-evvel sene-i minh ‘an yed-i Hüseyin el-havâle ba-hükm-i şerîf
ve huccet-i Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin
22.813 mahsûb ber mûceb-i hükm-i şerîf ve huccet-i
Mevlânâ Nasrullâh kâdî-i Vidin el-müfetiş fî 8. Receb 982.
Пречишћена руда:
157.327 каблова (3.866,5 t)
производње из поменуте године 101.839 каблова (2.502,8 t)
преостало од ранијег обрачуна, непрерађено 55.488 каблова (1.363,7 t)
Обрачун у готовини
основни приход 444.380 [акчи]
Од тога:
продато је 13.792 оке (16,9 t), за сваку оку по 7,5 [акчи]
што износи 103.440 [акчи]
продато је 25.985 ока (31,9 t), за сваку оку по 8 [акчи]
што износи 207.880 [акчи]
Одузето од тога
Предато је:
86 Годишњи обрачуни рудника 1564-1574
34
Рујно је средњовековни назив Златибора. Ради се о малом делу закупа
јер је трогодишњи закуп хасова Рујна из 1574. године износио 705.000 акчи
(MAD 654, 242). Када је та муката издавана у заједнички закуп онда је то било с
мукатом рудника Чемерно (D.BŞM/ BLH, 16750).
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 87
(+1.363,7) 2.502,8
2500
2250
2000
1750
1500
1000
500
307(-114)
256,6 229 ?
250 231,3
135,8 153 136,4
99,2 59,3
63,8 49,5 52,8 56,5 63,9
43
0
.
6.
7.
8.
9.
0.
1.
2.
3.
4.
/5
/6
/6
/6
/6
/7
/7
/7
/7
/7
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
15
Знаком (-) означена је руда која није обрађена у години производње, а знаком
(+) иста количина пренета у нови обрачун.
35
Табела је преузета из: С. Катић, „Производња бакра у Мајданпеку
шездесетих и седамдесетих година 16. века“, Историјски часопис, LVII (2008).
III
КОРИШЋЕЊЕ И ИСПОРУКЕ БАКРА
36
Мисли се на султанов двор.
Факсимл 17. - BBA, MAD 2775, s 1388.
94 Коришћење и испоруке бакра
37
На основу наручене количине може се израчунати да је за израду сва-
ког казана за производњу шалитре било потребно преко 200 килограма бакра,
што сведочи о њиховој изузетној величини и запремини.
38
Мисли се на стручњаке у јаничарском корпусу задужене за прављење
казана, који би предводили остале казанџије.
39
У првој половини 1566. ока мајданпечког бакра продавана је за 11 акчи.
Пошто је кантар тежио 44 оке његова цена била је 484, а укупан износ 72.600 акчи.
40
Врста лаког речног војног брода, опремљеног малокалибарским топовима.
Факсимил 18. - BBA, MAD 2775, s 1745.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 97
Imperial command issued on 17. June 1566. to Belgrade kadi ordering the
transport of Majdanpek copper and cauldron makers to Buda for the
purpose of manufacturing the cauldron for saltpeter.
41
Уочљиво је и да je број казана наведених у претходном документу исти
као и број казанџија, што значи да је сваки казанџија био задужен да направи по
један казан. То упућује на закључак да је прављење великих казана за шалитру
представљало сложен и релативно дуг процес. Такође се може приметити да је
транспорт казана представљао проблем, због чега се и прибегавало њиховој изра-
ди у самим мајданима шалитре.
42
Ради се о походу који је завршен освајањем Сигета. То је била последња
војна султана Сулејмана Величанственог (1520-1566), који је умро приликом оп-
саде града.
Факсимил 19. - BBA, MD 58, s 321, h 822.
Руком ефендије
43
Писар је вероватно због дугогодишњег заједничког издавања у закуп,
направио грешку и уместо Мајданпека навео рудник Кучајну, у којој, у то време,
није произвођен бакар, већ злато, сребро и олово (BBA, DBŞM 61).
44
За Порту је било веома важно да спречи извоз бакра у Персију, јер је већ
шесту годину Османско царство водило изузетно тежак рат против Персијанаца.
IV
ПУСТОШЕЊЕ У БЕЧКОМ РАТУ
(1683-1699) И ОБНОВА
45
Ускударијев опис Мајданпека објављен је у: Татјана Катић, „Сувоземни
пут од Београда до Видина – према дневнику похода Мустафа-паше Ћуприлића
1690. године“, Историјски часопис XLVII (2002), 103-115. Захваљујем аутору
на одобрењу да овај извор поново буде објављен.
46
Овај документ објављен је у: С. Катић, „Отварање рудника Самоков и
Мајданпек 1691. године“, Мешовита грађа (Miscellanea), XXVII (2006), 245-252.
47
Природан наставак овог дефтера представља попис села радничког ха-
са рудника извршен исте године, који због великог обима и незанимљиве фор-
ме, није уврштен (DBŞM 1244).
Факсимил 20. - Abdüllâh bin İbrahim el-Üsküdari, Vaki’ât-i sefer-i
Sultân Süleyman Sânî, Topkapı Revan Köşkü, No 1223-1225, II, 65b.
104 Пустошење у Бечком рату ...
.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 105
ОПИС МАЈДАНПЕКА
АБДУЛАХ БИН ИБРАХИМА УСКУДАРИЈА
48
Ускудари је погрешно навео да се ради о руднику гвожђа, јер је и у то
време главни производ Мајданпека био бакар.
49
Претходно коначиште било је у месту Богаз (тур. boğaz, ждрело, те-
снац, кланац), вероватно нешто источније од ушћа Бродице у Пек, а следеће на
пољу код Пореча (Т. Катић, Сувоземни пут, 110-111).
Факсимил 21. - BBA, Ibn ül Emîn, Meadin I, 104.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 107
Mukâta‘a-i Ivlasina
Fî sene 659.100
[1] Vilâyet-i Rûmilinde Samakov ta‘bîr olınur timur ma‘deni olan [2]
mahallere haydud ve harbî kefere istîlâsından ahâlîsi perâkende [3] ve bakıyye
kalanları dahi za‘yıf’ul-hâl olmalarile kâr-hâneler işlemeyup [4] timur hâsıl
olmadığından mîrî içün iktizâ eden timur ziyâde bahâ ile [5] alınup mîrîye
gadr olındığından mâ’dâ lüzûmi bulunmak dahi [6] mümkün olmayup timur
hâsıl olan mevzi‘lerde olan re‘âyâ [7] fukarâsına kuvvet virup ve kâr-hâneleri
108 Пустошење у Бечком рату ...
yapdırılup gereği gibi nizâm [8] ve timur tedârikinde olan zarûreti def‘ ehemm
olmağla ol havâlîlerde [9] emvâl-i mîrî tahsîline me’mûr olan Ak Papla
Mehmed zîde kadruhû [10] bâlâda defter olınan mukâta‘âtın ahâlîsine kuvvet
virup ve kâr-hânelerin [11] yapdırup ve işletdirup hâsıl olan timuri mîrî içün
cem‘ [12] ve fermân ile ta‘yîn olınan mahallelere irsâl ü îsâl ve sarf eyleduği
[13] icârât ü ihrâcâtı kâdılarının mümzâ ve mahtûmi huccet ve defterleri
mûcebince [14] deyne mahsûb olmak olmak (sic!) şartile me’mûr buyurulmak
ve Semendire sancağında [15] ma‘den-i İpek ta‘bîr olınur mevzi‘de vâkı‘
nühâs ma‘deni dahi harâb [16] ve ahâlîsi perîşân olmalarile livâ-i mezbûrede
cizye tahsîline me’mûr [17] Sofya kethudâyeri Arnavud Alî zîde kadruhûya
şurût-i sâbıka üzre [18] nizâm virup Der-i Sa‘âdete arz eylemek üzre mûcebince
mahalline kayd ve başka [19] başka evâmir-i şerîfe virilmek bâbında telhîs
olınup arz olındıkda [20] tamâm ücretlerile işletmek üzre ancak za‘yıf hâlleri
olmağla kendülere [21] kuvvet olmak içün peşîn birer mıkdâr akçe virilmek
üzre mûcebince [22] mahalline kayd ve ahkâmı virilmek fermân-i alî sâdır
olmağın vech-i meşrûh [23] üzre başka başka emr-i şerîf yazılmak içün tezkire
virildi.
Fî 22 C. [Cemâziye'l-âhir] sene 1102. mühür
ОБНАВЉАЊЕ РУДНИКА
САМОКОВ И МАЈДАНПЕК 1691. ГОДИНЕ
50
Jугоисточно од Ниша. Према попису из 1498. године у селу Доњи Ду-
шник радио је један самоков (М. Васић, О. Зиројевић, А. Стојановски, „Попис
Нишког кадилука из 1498. године", Споменик, CXXXI (1992), 138). Производња
гвожђа убрзо је престала, а у изворима се поново помиње тек у XVII веку.
51
Припада старом рудишту, које се налази у новобрдској рударској обла-
сти (Јужно Поморавље, Физичко географска карта 1:25000, Геокарта, Београд
1997). То рудиште простире се у правцу Чар – Седлар – Десивојце и захвата севе-
ро-источни део Криве Реке, прелазећи делимично у Јабланицу и Пољаницу. (В.
Симић, Рударство гвожђа средњовековне Србије и Босне, Београд 1988, 183-184).
52
Село се налази у северном делу рудишта поменутог у претходној напо-
мени.
110 Пустошење у Бечком рату ...
53
Власински крај је у средњовековној српској држави и под османском
влашћу био познат по производњи гвожђа, која је била међу највећима на Бал-
кану (В. Симић, Рударство гвожђа, 107-139).
Факсимил 22/а. - BBA, DBŞM 1250, 2.
Факсимил 22/б. - BBA, DBŞM 1250, 3.
Факсимил 22/в - BBA, DBŞM 1250, 4.
Факсимил 22/г - BBA, DBŞM 1250, 5.
2.)
Kuçayna ma‘den emînine hüküm ki:
[1] ma‘den-i mezbûr hâlis ma‘den ve cevheri ziyâde ve nühâsa dahi
hâlis olup lakin üstâları olmayup [2] Gümüşhâne üstâlarından bir kaç nefer üstâ
irsâl olınmak içün Ordu-yı Hümâyûnum tarafına i‘lâm [3] eyleduğin ecilden
ma‘den-i mezbûr taraf-i mîrîden zabt ve şen işlendirmek içün hâlâ Âsitâne-i
[4] Sa‘âdetüm'de olan Gümüşhâne üstâlarından ma‘den ahvâlına vâkıf iki üç
nefer üstâ mukayyed üzre [5] harc-ı râhları virilup irsâl olınmak bâbında
Ordu-yı Hümâyûnum tarafından emr-i âlî-şânım sadır olmağin [6] Sarıyar ve
Gekbuze ve Balya ma‘denleri içün Gümüşhâne'den gönderilen üstâd ber
üstâdlardan [7] ve ma‘dencilerden ber nefer bir üstâd ve iki nefer ma‘denci
tedârük ve iktizâ iden harc-ı râhları Âsitâne-i [8] Sa‘âdetüm hazînesinden borç
virilup ma‘den-i mezbûrede gereği gibi işlemeleri içün senin tarafına [9]
mübâşir ile irsâl olınmışdır. İmdi senki emîn-i mûmâ-ileyhsin asla tevakkuf
işbu emr-i şerîf-i âlî-şânım [10] vardığı sâ‘at ma‘den-i merkûmi gereği gibi
işlendirup nizâm ve temşiyete cebr u sa‘y eyleyup [11] bir vechile ihmâl ve
müsâmaha idesin deyü emr-i şerîf sadır olınup bâkî kulı Mayalı Mehmed Beğ
ile [12] tarîh-i mezbûrede Kuçayna'ya vâsıl olmışdır.
Fî 18. N sene 1127.
3.)
Hâsıl-ı
bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs vâcıb ’an 11. N sene 1126. be-ma‘rifet-i
Turmış-zâde Ahmed Beşe tahsîl-i bâc ta‘yîn şüde
Hâsıl-ı
bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs vâcıb ‘an evvel-i Mart sene 1126.
be-ma‘rifet-i Osmân bölükbaşı tahsîl şüde ilâ 10. N sene-i minh
İrsâl-ı
kâğit-ı ispençe ‘an yed-i Hâcî Abdullâh tevzi‘ şüd ‘an ma‘den-i Kuçayna
ilâ ma‘den-i nühâs irsâl şüd fî 15. ZA sene 1126.
kâğit-ı ispençe 5
Мakbûz-ı
Hâcî Abdullâh fî 15. ZA sene 1126. ‘an yed-i Kovaç zımmî irsâl şüd
Cem‘an hod
Zimmet-i
El-Hâc Mehmed ağa-yı neferât-i yirlüyân-i kal‘a-i Belgrad vâcib ‘an sene
1115. ilâ sene [1]125 itmâmdır nühâs-i hums-i hisse-i mîrî der yed-i hod bâki
bude ber-mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân tahsîl karye-i mevcûd anbar lazım şüd
el-vâkı‘ fî 28. L sene 1126.
Minhâ
et-teslîmât
‘an cânib-i ümenâ-i aklâma-yı Belgrad ‘an sene 1115. ilâ 1125.
öşr-i nühâs-ı hâlis
15.000 kıyye
El-bâki
der yed-i hod hums-ı mîrî-i nühâs-ı hâlis
15.000 kıyye fî 80
1.200.000
10.000 guruş
Zimmet-i
Halîl Beşe ve Ibrâhîm ve Süleymân Beğ ber vech-i iştirâk vâcıb ‘an sene 1119.
ilâ 1125. itmâmdır nühâs-ı hums-i hisse-i mîrî ki der yed-i mezbûran bâki
bude ve hâlâ ber mûceb-i emr-i şerîf-i âlî-şân tahsîl karye anbâr mevcûd şüd
el-vâk‘ı fî 28. L sene 1126.
Minhâ
et-teslîmât
‘an cânib-i ümenâ-i aklâma-yı Belgrad
öşr-i nühâs-i hâlis
6.000 kıyye
El-bâki
der yed-i mezbûran hums-ı mîrî
hums-ı mîrî
nühâs-ı hâlis
6.000 kıyye fî 80
480.000
4.000 guruş
118 Пустошење у Бечком рату ...
4.)
Tezkire-i
defter-i îrâd-i ma‘den-i nühâs el-vâkı‘ fî 17. Ramazân 1126.
Der zimmmet-i
El-Hâc Mü’min ağa-yı yeniçeriyân-i yerlüyân-ı kal‘a-i Belgrad vâcıb ‘an
evvel-i Mart fî 25. Safer sene 1126. ilâ gâye-i şehr-i Şa‘bân sene-i minh be-
kavl-i hod itmâmdır nühâs-ı hâsıl şüde ber-mûceb-i defter-i memhûr-i İsmâ‘îl
Efendi emîn-i ma‘den.
Hâsıl
nühâs-ı hâlis
12.051 kıyye
00.671 – makbûz-ı müteferrika Ahmed Ağa emîn-i mukâta‘a-yı Kuçayna
11.380 vâcıb sene 1126.
Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından sene-i mezbûre Şa‘bân gâyetine
değin hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî hums hâlâ zimmetlerine kalmağla bi′t-
temâm bi-eyyi hâl tahsîl olınmak bâbında Belgrad muhâfizı paşaya hitâben
mü’ekked emr-i şerîf vârid olmışdır.
Fî 28. L sene 1126.
Der zimmmet-i
Halîl Beşe ve Ibrâhîm Çelebi ve Süleymân Beğ ber vech-i iştirâk vâcıb ‘an
evvel-i Mart fî 25. Safer sene 1126. ilâ gâye-i şehr-i Şa‘bân sene-i minh be-
kavl-i hod itmâmdır nühâs-i hâsıl şüde ber-mûceb-i defter-i memhûr-i İsmâ‘il
Efendi emîn-i ma‘den.
Hâsıl-ı
nühâs-ı hâlis
8381,5
0838 – makbûz-ı öşr-i müteferrika El-Hâc Ahmed Ağa
7543 emîn-i mukâta‘a-yı mezkûr vâcıb sene 1126.
Minhâ-yı
makbûz-i İsmâ‘îl Efendi emîn-i ma‘den ber-mûceb-i memhûr defter
nühâs-ı hâlis
hums-ı mîrî
838 kıyye
Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî
hums hâlâ zimmetlerine kalmagla bi′t-temâm bi-eyyi hâl tahsîl olınmak bâbında
Belgrad muhâfizi paşaya hitâben mü’ekked emr-i şerîf varid olmışdır fî 28. L
sene 1126.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 119
5.)
Der zimmet-i
Nu‘mân Beğ veled-i Eyyûb Paşa vâcıb ‘an evvel Mart fî 25. Safer sene [1]126
ilâ gâye-yi şehr-i Şa‘bân sene-i minh ve birâdereş Süleymân ber-vech-i iştirâk
Bin yuz yiğirmi altı senesine Mart iptidâsından sene-i mezbûre Şa‘bân gâyetine
değin mezbûrlerin hâsıl eyledikleri nühâsın mîrî hums hisseleri zimmetlerine
kalmagla bi′t-temâm tahsîl etdirilmek bâbında Belgrad muhâfizı paşaya hitâben
mü’ekked emr-i şerîf vârid olmışdır fî 28. Şevvâl sene 1126.
Der zimmet-i
müteferrika Ahmed Ağa emîn-i mukâta‘a-yı Kuçayna vâcıb ‘an evvel-i Mart fî
25. Safer sene 1126. ilâ gâye-yi şehr-i Şa‘bân sene-i minh
makbûz-ı
mezbûr ber mûceb-i memhûr temessük hod der yed-i ma‘denciyan-i mezkûri
öşr-i nühâs ve gayruhu
kıyye
671 ‘an yed-i dizdâr Mü’min Ağa vekîl-i El-Hâc Mü’min Ağa
itimâmdır öşr-i nühâs teslîm şüde
838 ‘an yed-i Halîl Beşe öşr teslîm şüde
223,5 ‘an yed-i Tiryaki Ahmed Ağa vekîl-i Nu‘mân Beğ
1732,5 fî 80
138.600
41.400 – bahâ-i hınta ve şa‘îr ve bâc-ı kasaba-i ma‘den-i nühâs ve şem‘-hâne
180.000 ve öşr-i kovân ve âsyâb ve rüsûmât-i sâ’ire-i mukâta‘a-yı m
Yekûn
nühâs-i hâlis
22.667,5 kıyye
1.732,5 makbûz-i müteferrika Ahmed Ağa emîn-i sâbık vâcıb sene 1126.
20.935
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 121
2.)
Заповест емину рудника Кучајна:
Послао си допис у моју царску ордију 55 у којем си известио да у том
руднику има у изобиљу богате руде, а такође и чистог бакра, али да му
недостају стручњаци, због чега си затражио да их неколико буде послато
из Ђумушхане. 56 Стога је из моје царске ордије издата високославна за-
повест, да се међу стручњацима Ђумушхане, која се налази у мојој Срећ-
ној Престоници, упишу њих двојица-тројица, вичних рударским посло-
вима, да им се плате путни трошкови и да се пошаљу у речени рудник,
који је преузет од стране државе, ради његовог опоравка.
Од виших стручњака и маденџија, који су из Ђумушхане послати у
руднике Саријар, 57 Гекбузе 58 и Балја 59 , изабран је један „виши“ мајстор
и двојица маденџија и дат им је тражени новац за путне трошкове из бла-
гајне моје Престонице Среће. Они су послати теби, заједно с мубаширом,
како би се у реченом руднику радови обављали на ваљан начин. Стога
ти, који си горе поменути емин, никако не оклевај, већ истог часа када
стигне ова високославна и часна моја заповест нареди да се у реченом
руднику ради како треба и уложи труд да се исти доведе у ред и да на-
предује, и никако немој то да занемариш и запоставиш. С тим у вези из-
дата је часна заповест, која је стигла у Кучајну наведеног датума с баки-
кулу Мајали Мехмед-бегом.
18. рамазан 1127. године (17.09.1715).
54
Дефтер има шест страна, прва страна је празна, на другој је царска за-
повест, на трећој дуговања, а на четвртој и петој попис шестомесечних прихода.
55
У току је био рат Османског царства против Млетачке републике, који
је почео 1714. године, па је због тога допис упућен у ордију.
56
Ђумушхана – кућа сребра, назив царске ковнице у Истанбулу.
57
Данас Саријер, насеље на европској страни Босфора, у коме се налазе
очувани остаци рудника бакра.
58
Налази се на крајњем северозападу Анадолије између Истанбула и Ко-
џаелија, некада познато и под именом Гекбовизе.
59
Рудник сребра и олова у западној Анадолији у близини Баликесира.
122 Пустошење у Бечком рату ...
Одлазак у Београд према садржини писма које је донео Емироглу 25. ша-
бана 1127. године (26.08 1715).
3.)
Приход од баждарине касабе рудника бакра [Мајданпек] од 11. рамазана
1126. године (20.09.1714) посредством Дурмушзаде Ахмед-бешеа, коме је
додељено прикупљање баџа.
Од тога је предато
од стране повереника београдских канцеларија 60 од 1115. до 1125. године
десетина од чистог бакра 15.000 ока
Остатак
државна петина од чистог бакра код поменутог [Хаџи Мехмеда]
15.000 ока по 80 [акчи]
1.200.000 [акчи]
10.000 гроша
Од тога је предато
од стране повереника београдских канцеларија од 1119. до 1125. године.
десетина од чистог бакра
6.000 ока
60
Мисли се на емине рудника, који су били под јурисдикцијом Београд-
ске финансијске канцеларије.
124 Пустошење у Бечком рату ...
Остатак
државна петина у рукама поменутих, чист бакар који спада у државну
петину – 6.000 ока по 80 [акчи]
480.000 [акчи]
4.000 гроша
4.)
Потврда о попису прихода рудника бакра
[Мајданпек] од 17. рамазана 1126. године (26.09.1714).
5.)
Обавеза Нуман-бега сина Ејуп-паше,
од почетка марта, односно 25. сафера 1126. (12.03.1714) до краја месеца
шабана исте године (09.09.1714), заједно с његовим братом Сулејманом.
УКУПНО:
чист бакар
22.667,5 ока
1.732,5 – признаница мутеферике Ахмед-аге, бившег емина из 1126.
20.935
V
ТЕШКОЋЕ У РАДУ РУДНИКА
У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XVIII ВЕКА
61
На основу документа из 1797. године види се да су те као и претходних
година обавезе закупаца уредно исплаћиване и износиле су 3.500 гроша (BBA,
CT – maliyye, 10917). Тај документ није уврштен у књигу, јер је веома обиман, а
осим наведених не садржи друге податке о Мајданпеку.
Факсимил 23 - BBA, CT – darphane, 1177.
130 Тешкоће у раду рудника ...
Heir of deceased Osman Aga, lessee of ¾ part of the copper mine mukata’a,
asks to get back the money paid by mistake because of the difference
between the solar and lunar calendar.
’An mâl-i mukâta‘a-i ma‘den-i nühâs-i Kuçayna der nâhıye-i İpek der livâ-i
Semendire ’an aklâm-i Belgrad vâcib ’an evvel-i Eylül sene 1171 ’an hisse-i
Osmân Ağa 3 rub‘ hisse-i malikâne
’an gurre-i Zilhicce sene 1170 ’an yed Ömer çavuş mevâcib-i guruş
topçuyân-i kal‘a-ı Tirebin sene 1169 407
’an m ’an yed-i m mevâcib-i topçuyân-i kal‘a-ı Hlivna sene 1169 488
’an m ’an yed-i m bahâ-ı hınta-ı topçuyân-i kal‘a-ı Hlivna sene 1169 42
’an 15 RA sene 1171 ’an yed-i m mevâcib-i topçuyân-i ......... ve
Tirebin sene 1169 12,5
’an gurre-i CA sene 1171 ’an yed Nu‘mân Ağa beray taksît min asl 792
1741,5
’an gurre-i S sene 1172 mevâcib-i yerlüyân-i palanka-i Hasan Paşa 729
dört hisse-i Osmân Ağa 546,5 2470,5
hisse-i Mehmed Ağa 182
729
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 131
Bin yuz yetmiş bir senesine mahsûben mukâta‘a-i mezbûrenin Osmân Ağa
hissesin havâlâtına vech-i meşrûh ifnâ, fermân devletlû izzetlû sultânım
hazretlerindir
Fî 19. M sene 1172
Mukâta‘a-i ma‘den-i nühâs-i Kuçayna ve İpek ’an evvel-i Eylül sene 1167 ila
gâye-i sene 1170 der uhde-i Osman Ağa 3 rub hisse-i malikâne
Fî sene guruş
3.050
762 Hisse-i müşir?...... Mümin Ağa
2287,5 sene 1167
2287,5 sene 1168
2287,5 sene 1169
2325,5 sene 1170
9187,5
Minhâ el-havâlât 8913,5 guruş El-bâkî der zimmet guruş 274
İşbu ma‘den-i nühâs-i Kuçayna mukâta‘asının bin yüz altmış yedi senesinden
yetmiş senesi gâyete gelince sekiz bin dokuz yüz on üç buçuk guruşluk senedat
kaleme teslîm ve hesâb icmâl olmışdır, fermân devletlû izzetlû sultânım
hazretlerindir.
Fi 29. M sene 1172
132 Тешкоће у раду рудника ...
62
Документ поред основног текста, мишљења зналаца за мерење времена
и обрачуна које доносимо, садржи и друге делове. Ради се о проверама Осман-
агиног рачуноводства на мукати овчарине у Сарухану и мукати Џемата анадолских
Јурука, као и онима у Главној финансијској канцеларији, рачуноводству џизије
и другима, у којима нису пронађена нова дуговања. Ти делови нису увршћени,
јер се тематски не уклапају.
63
Ради се о обрачунавања временске разлике између сунчевог календара
од 365 и месечевог, хиџретског календара од 354 дана. Неке мукате издаване су
по једном, а неке по другом календару, па је тако Мајданпек од оснивања издаван
по сунчевом, а суседна Кучајна по месечевом календару. Разлози за такав приступ
још увек ми нису познати.
64
Ова канцеларија била је задужена за обрачунавање закупа и џизије, а под
„здравим местом“ подразумева се нека муката са стабилним приходом.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 133
Годишње гроша
3.050
762 део мушир?....... Мумин-аге
2287,5 године 1167.
2287,5 године 1168.
2287,5 година 1169.
2325,5 година 1170.
9187,5
Од тога је послато 8913,5 гроша Остало у дуговању 274 гроша
66
Турнаџибаша је био високи официр јаничарског корпуса. Заповедао је од-
редом јаничара-турнаџија, који су султана пратили у лову. Овај јаничарски џемат
добио је име по ждраловима (turna), које су припитомљавали и узгајали за двор.
Факсимил 25 - BBA, CT – darphane, 2166.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 139
67
Оџаклук је био назив за принадлежности тврђавских посада. У XVIII
веку ⅔ прихода од закупа одвајано је за ту намену.
68
Ирсалија је био назив за испоруке новца у царску благајну, за које је у
XVIII веку одвајана ⅓ прихода од закупа.
69
Писар се позива на податке из нама непознатог извештаја упућеног из
Београдске канцеларије.
70
Ради се о најнижој пореској стопи намењеној за сиромашне.
142 Тешкоће у раду рудника ...
Поштованом дефтердар-ефендији
Суштина предмета је да се на описани начин заведе ред и обнови
наведена муката. Али, пошто је могуће да накнадно стигну дописи који-
ма ће предложени поредак бити поништен од стране Београда, написа-
на је часна заповест у којој се званично тражи одговор да ли у нахији
[Пек], наведеној на почетку заповести, заиста има толико џизијских ли-
стића. У уводу заповести је уврштен и опис поретка. Наређено је да се
напише све што је неопходно за [увођење] реченог поретка, па да види-
мо какав ће одговор стићи.
71
Стварањем посебне канцеларије под надзором рудничког емина биле
би онемогућене дотадашње злоупотребе сакупљача пореза.
72
„Мирнодопска помоћ“ (imdâd-ı hazariyye), нешеријатска дажбина прику-
пљана, најчешће у новцу, за потребе провинцијских управитеља. Њена исплата
вршена је у два таксита, који су доспевали у месецима мухарем и реџеп, па је на-
ведени порез називан и мухаремски и реџепски таксит.
73
Мисли се на закупца мукате, којем се у управљање не смеју мешати
други носиоци османске власти, што је прописано имунитетним статусом мукате
- сербестијетом.
Факсимл 26. - BBA, CT – darphane, 3062.
144 Тешкоће у раду рудника ...
mâl-ı mîrî olmak üzre bir akçe makbûzı olmayup beş senede iktizâ iden yiğirmi
kîse fâizi muzmahil oldığından on iki kîse masârife mübtelâ ve medyûn olup
öteden berü ocaklık ve havâlât akçeleri [12] ol cânibinin ma‘dencilerinden
alınugelmekle muhâfız-ı müşâr ve nâib-i mûmâ-ileyhumanın muktazâ-yı
tahrîrâtları üzre mukâta‘a-i mezbûrenin a‘mâl içün re‘âyâyı müteferrikası me’vâ-i
kadîmlerine ivâ ve iskân itdirilmesini hâvî emr-i âlî sûdurini [13] istid‘â ider.
Poreç nâhiyesine tâb‘i kırk iki re‘âyâ ve iki nefer ma‘denciyan ve dört
sekbânân-i ma‘den ve dört ocak ve beş kâr-hâne ve ma‘den-i atîk ve bâyır
Karaoğlan ve Surekanlık ve Şupla Glava nâm mevâzi‘de [14] yiğirmi üç cevher-i
nühâs kuyuları ile karye-i ma‘den-i İpek hâsılı tahtında ispençe ve gendüm ve
tapû-yı zemîn yekûn on tokuz bin akçe yazu ile defter-i mufassalda tahrîr ve
icmâllara havâss-ı hümâyûn olmak üzre tahrîr ve İzvijd nâhiyesine [15] tâb‘i
on beş re‘âyâ ile nefs-i Kuçayna hâsılı tahtında kezalık on bin akçe yazu ile ol
dahi mufassalda tahrîr ve sübût ve nefs-i Kuçayna el-mezbûre ma‘den tahrir
olınmadığını izzetlu defter emini efendi kulları arz eder.
[16] Mukâta‘a-i mezbûre mea zam senevi uç bın guruş mâl ile mukayyed
olup üç rub‘i hâne-i seferli ağayânından Abdülkerîm Ağanın ve rub‘ hissesi
Mehmed Ağa nâm kimesnenin mâlikane uhdelerinde iken merkûm Mehmed fevt
olmakla [17] rub‘ hıssesi mahlûlundan müddet-i medîdeden berü mezâdda
oldığı ve bu makûle mâlikane virilen ma‘adin-i mîrîye re‘âyâsına tahsîsen Baş
Muhâsebede iskân şurûti kaydı bulunmayup lakin bu misillü havâss-ı hümâyûndan
bir karyenin [18] defterde mukayed ra‘iyyet ve ra‘iyyeti oğullarından olup
kadîmi sâkin oldıkları karyelerin terk ve varub âhar mahalde tavattun edenler
hâlâ oldıkları mahalde sâkin olalı on sene mürûr etmeyup ve mücededden avârız
hânesine [19] kayd olınmış değiller ise kaldırılup kadîmi sâkin oldıkları karyelerine
nakl ve iskân etirilup amma yıne oturdukları mahallerde sâkin olalı on sene
geçüb yahûd avârız hânesine kayd olınmışlar ise ol makûleler kaldırılmak [20]
teklîfi ile rencîde olınmayup oturdukları mahallerde üzerlerine edâsı lâzım
gelen rüsûm-i ra‘iyyetlerini kânûn u defter mûcebince asıl ra‘iyyet kayd
olındıkları zâbıtlarına edâ etmeleri iskân şürûtundan idüği Baş Muhâsebe'den
[21] der kenar olınmışdır.
Ma‘lûm-i devletleri buyuruldukda vech-i meşrûh üzre mukayyed olan
iskân şürûtuna ......... hakka ri‘âyet olınarak hâlâ Belgrad muhâfızı vezîr-i
mükerrem sa‘âdetlû Mustafâ Paşa hazretleri ve Belgrad defterdarı [22] ve
Belgrad yeniçeri ağası taraflarından mu‘temed-aleyh birer nefer mübâşir ile
birer nefer müstakîm kâtib ta‘yîn ve irsâl olınup zikr olınan İpek karyesinin
ma‘denci re‘âyâsından etrâf ve havâliyye müteferrik ve perîşân olan re‘âyâsını
bulundukları mahallerde [23] alâ eyyi hâl ahz ve kurâ-i kadîmelerine nakl ve
iskân tavattun olınup taraf-ı âhardan bir dürlü ta‘allül ve muhâlefet ve irâd-i
özür ve bahis ittirilmemek ve kezalık sâlifü’l-beyân İpek karyesinin mümtâz ve
mu‘ayyen olan arâzî-i mahdûde ve çâyır ve otlak ve yaylak [24] ve bağ ve
bağçe ve tarla arâzî-i sâ’iresini Belgrad ve Semendire ve sâ’ir ol havâli
ahâlîlerinden fuzûlî zabt ve zirâ‘at idenlerin yerlerinden nez‘ ve tahlîs ile
mutasarrıf-i sâbıkları olan İpek karyesi ahâlî ve re‘âyâsına teslîm ittirilup
146 Тешкоће у раду рудника ...
74
Документ пише наиб београдског кадилука или можда сам кадија.
75
Оџаклук је назив за принадлежности посадника утврђења.
148 Тешкоће у раду рудника ...
који путем оџаклука стижу од новца мукате реченог рудника бакра Ку-
чајна за ’74. годину и зато су они исплаћени од другог новца.
Такође је на Високу Порту послата и једна представка од стране ку-
ла Абдулкерим-аге, који притежава ¾ дела ове мукате као маликану. У
њој је саопштио да речену мукату притежава од ’72. године и да, када је
умро бивши закупац, извесни Али, нико није прегледао његов обрачун ни-
ти запленио његову заоставштину. Зато нема признанице ни за једну акчу,
било да је камата, било да је државни новац. Тако је изгубљено 20 кеса 76
камате, које се потражују за пет година, због чега је 12 кеса приписано
трошковима и толико износи задужење. Досада је било уобичајено да се
акче намењене за испоруку, за оџаклук, узимају од овдашњих маденџија, а
на основу дописа поменутих мухафиза и наиба. Зато је [Абдулкерим-ага],
у циљу пословања речене мукате, затражио да се изда висока заповест ко-
јом ће се наредити да се расељена раја трајно смести и насели у своје нека-
дашње домове.
А поштовани ефендија дефтер-емин затражио је да се 42 рајетина из
нахије Пореч, двојица маденџија, четири рудничка сегбана, четири
топионице, пет кјархана и у старом руднику и на местима по имену: брдо
Караоглан, Суреканлик и Шупља Глава, са 23 окна с бакарном рудом, као
и приходи села Мајданпек, спенџа, пшеница и тапија на земљу, све укупно
19.000 акчи, који су уписани у опширни дефтер, да буду уписани и у
збирне с тим да се рачунају у царске хасове. Исто то да се установи и за 15
рајетина из нахије Звижд и приходе саме Кучајне од 10.000 акчи који су
такође уписани у опширни дефтер, а да се не упише рудник и само место
Кучајна.
Речена муката, с додатком, уписана је за 3.000 гроша годишње и
дата је у маликану Абдулкерим-аги, који је један од ага суланове Ратне
одаје, и то ¾ дела, а ¼ је дата у дужност особи по имену Мехмед-ага Ка-
да је речени Мехмед умро, његова четвртина је остала упражњена, па је
зато, већ дуже време, на аукцији.
За ову врсту маликане, под коју се дају државни рудници, односно
за њихову рају, у Главном рачуноводству нису били уписани посебни
услови насељавања. Једино је, [утврђено] за сеоску рају и рајинске синове
уписане у дефтер сличних царских хасова, [попут рудника], да ако напусте
своја села у којима од давнина станују и оду и населе се на друго место,
у случају да није прошло десет година од када су се доселили и ако нису
поново уписани у авариске куће 77 , да се одатле покрену и одведу у села
у којима су пре становали и да се тамо населе. Али, уколико је прошло
десет година од када су настањени у новим местима или уколико су упи-
сани у авариске куће, да се такви не узнемиравају тиме што ће се дизати
76
Износ од 500 гроша.
77
Обрачунске јединице за прикупљање авариза, које су у зависности од
богатства области обухватале различит број домаћинстава.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 149
[из нових места]. Нека они, који су, према кануну и дефтеру, уписани
као права раја, плаћају забитима у местима становања рајинске порезе,
који им стигну на наплату. Ови услови насељавања које је прописало
Главно рачуноводство написани су на маргини документа.
Сада су, пошто се држава благоизволела упознати [с овим случајем],
а поштујући ....... право и описане услове насељавања, београдски мухафиз,
племенити везир, његова екселенција срећни Мустафа-паша, затим београд-
ски дефтердар и ага београдских јаничара, одредили и послали по једног,
њима поверљивог мубашира и по једног поузданог писара. Поменути треба
да, на сваки начин, у местима у којима је затекну, да ухвате маденџијску
рају села Пек, која се растурила и распршила на све стране и по околини,
и да је пошаљу у стара села и тамо да је населе. И никако не треба тра-
жити изговор за супротно, нити се извињавати ни оправдавати.
Такође, претходно наведено земљиште, које је одређено и додељено
селу Пек, ливаде, зимске и летње пашњаке, винограде, баште, њиве и
друго, присвојили су незаконито неки становници Београда, Смедерева и
других околних места. 78 Треба их отерати са земље коју обрађују и осло-
бодити је и предати је старим притежаваоцима, раји и становницима се-
ла Пек, да је, као и раније држе и притежавају и да се томе нико не про-
тиви и не супротставља.
Треба пазити и водити рачуна да се што пре насељена маденџијска
раја упосли на својим дужностима у реченом руднику и да исти почне с
радом, како се не би наносила штета приходима, који се од давнина до-
бијају од њега.
Пошто је ова врста државних муката слободна у сваком погледу,
ни на који начин не смеју да је узнемиравају и да јој чине насиља везири,
беглербегови, санџакбегови, мутеселими и други из управљачког слоја. У
сваком случају треба пазити и бринути да се она чува и штити и да се
њоме управља према [условима] сербестијета, а под надзором војвода. 79
Од сада, ако се појави неко ко се, супротно сербестијету, противи и наср-
ће [на мукату], било да су то становници Београда или неки други, треба
их казнити најстрожим казнама. О свему томе су поднети молба и илам
Вратима Среће, како би се с тим у вези написала часна заповест.
Ферман је у његове екселенције, славног и милосрдног мог султана.
78
Највероватније се мисли на јаничаре.
79
Војводе су били надзорници хасова и извршни органи санџакбегова.
Факсимил 27/а. - BBA, CT – askeriye, 2198.
Факсимил 27/б. - BBA, CT – askeriye, 2198.
Факсимил 27/в. - BBA, CT – askeriye, 2198.
Факсимил 27/г. - BBA, CT – askeriye, 2198.
154 Тешкоће у раду рудника ...
Muhâsebe
der livâ-i Semendire
bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçı ve minhâ mea yekûn 10.000
cürm ü cinâyet ve resm-i haymânegân 800 ber mufassal
Karye-i mezbûrun hudûdi yok ta‘yîn olınup bayırdan akan sudan iptidâ olınup
nehr-i mezbûr sırasiyle Miloş nâm harâb kuleye varınca mezbûr kuleden
Toçak nâm harâb çeşmeye varınca Dolna Çrebaşnica mezra‘ası nihâyet bulur
Hâsıl
ispençe gendüm şa‘îr mahsûl-i
neferân 56 keyl 224 keyl 160 beytü’l-mâl-i amma ve mâl-ı
1275 semen semen gâ’ib ve mâl-ı mefkûd ve yave
1548 1120 ve kaçkun ve gayruhu 4000
resm-i âsiyâb bâd-ı hevâ ve resm-i ‘arûs ve resm-i fuçı minhâ yekûn
bâb 1 ve cürm ü cinâyet ve resm-i haymânegân 19.300
nîm 60 1600 ber mufassal
80
Приложени су и преписи свих наведених молби и обрачуна, али је због
понављања приказан само сумарни текст дефтер-емина, као и препис из дефтера
с обрачунима рудника, као и села и мезри које им припадају.
81
Припадник султанове стајаће војске.
82
Сербестијет је био назив за имунитетни статус неког земљишног поседа
или другог добра. У документу се односи на територију рудника и околине, који
су били у искључивој надлежности емина. Ове услове уживали су и рудари који су
живели на тимарима или су их обрађивали. Они су морали да уживаоцу поседа
дају ушуре од житарица и других производа и осим тога ништа више.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 159
ља, без фермана, не смеју да траже ни једну акчу и ни једно зрно и тако да
узнемиравају и ометају мукате, одсеке 83 , села и мезре, дате у маликану.
[Треба] спречити и онемогућите њихова насиља и злостављања јер је [ова
муката] „одвојено перо и одсечен корак“ 84 , односно слободна у сваком
погледу. Услови под којима њоме управљају они који имају берат, утвр-
ђени су одредбама и хатихумајуном.
На маргини [поменуте представке] уписана су 42 рајетина, који
спадају под нахију Пореч, као и четири рудничка сегбана, четири кархане,
четири топионице, рудник бакра Пек (Мајданпек) с 25 рударских окана, и
оно што спада у његов доходак: спенџа, пшеница, јечам, приход од оп-
штег бејтулмала, имања одсутних и несталих лица, одбегле марве, бегу-
наца, бадухаве, младарине, ресума на бурад за вино, казне и глобе и дру-
гог у укупном износу од 19.000 акчи. И још што припада наведеној нахи-
ји: 36 рајетина, 15 рударских сегбана, 13 маденџија, једна кјархана, село
Црнајка, другим именом Црнова, 85 руднички баџ и оно што спада у дохо-
дак [мукате]: спенџа, пшеница, јечам, приход од општег бејтулмала, има-
ња одсутних и несталих лица, одбегле марве, бегунаца, бадухаве, млада-
рине, ресума на бурад за вино, казне и глобе и другог у укупном износу
од 19.300 акчи. Све то је уписано и у детаљном попису, са границама и ме-
ђама [села]. Пописивач је завео све понаособ, с тим да их је и у попи-
сном и у сумарном дефтеру придодао царским хасовима.
Такође је пописивач сачинио попис од 18 рајетина, који припадају
нахији Звижд, и самог места Кучајне, с њој припадајућим дохотком од
спенџе, пшенице, јечма, прихода од општег бејтулмала, имања одсутних
и несталих лица, одбегле марве, бегунаца, бадухаве, младарине, ресума
на бурад за вино, казни и глоба и другог у укупном износу од 10.000 ак-
чи, што је све уписано и у детаљном попису. Наведено је у потпуности
пренето и у сумарни попис, с тим да се рачунају као додатак.
Само село Кучајну су, иначе, пре новог освајања [1717] држали
емини мукате рудника бакра Кучајне и Мајданпека и тада се њоме добро
управљало и радила је слично Ђумушхани. 86 У време новог пописа
[1741] регистрована је као тимар од 10.000 акчи и притежавана је од
стране других лица као тимар што је разлог да је речена муката остала
без прихода, да је држава оштећена за свој део и да је цела ствар пропа-
ла. Зато је, године 1180. (1766/67) извршена корекција царских хасова, с
потврдом нишанџије, како би, у складу с царским хатихумајуном и старим
83
Паушално разрезане дажбине.
84
Ова фраза (тур. mefrûzu’l-kalem ve maktû’l-kadem) користи се приликом
описа имунитетног статуса мукате и значи да она представља посед независтан
у административном и територијалном погледу.
85
Црнова се може читати и као Црно поље (Çrn Ova).
86
Мисли се на царску ковницу у Истанбулу.
160 Тешкоће у раду рудника ...
87
У оригиналу је дефтер-емин направио грешку написавши Доња.
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 161
Oбрачун
у санџаку Смедерево, сама Кучајна, припада Звижду
годишње 10.000 на основу сумарног [дефтера]
Сама Кучајна,
припада поменутом, нахија Звижд у санџаку Смедерево
особа 18
Приход
спенџа пшеница јечам приход од општег бејтулмала,
особа мерица 112 мерица 80 имања одсутних и несталих лица,
78 износ 782 износ 560 залутале марве и бегунаца 2.000
Село Мајданпек,
припада Поречу у санџаку Смедерево
Приход
спенџа пшеница јечам приход од општег бејтулмала,
особа мерица 196 мерица 140 имања одсутних и несталих лица,
48 износ 1372 износ 980 одбегле марве и бегунаца 3.500
162 Тешкоће у раду рудника ...
Речено село није имало границу па је утврђено да иде од реке која тече с
брда и све истом реком до рушевина Милошеве куле, онда од те куле до
разрушене чесме по имену Точак, а завршава се код мезре Доња Црепа-
шница.
Приход
спенџа пшеница јечам приход од општег бејтулмала,
људи 56 мерица 224 мерица 160 имања одсутних и несталих лица,
1.275 износ 1.548 износ 1.120 залутале стоке, бегунаца и др. 4.000
88
У речнику нису наведена сва значења термина, већ само она која се
односе на текст.
164 Речник термина
РАЈА – „стадо“, сви султанови поданици, без обзира на веру, који плаћају тзв. ра-
јинске дажбине. Од XVIII века овај појам се односи на немуслимане
РАМАЗАН – 9. месец муслиманског хиџретског календара
РЕБИУЛАХИР – 4. месец муслиманског хиџретског календара
РЕБИУЛЕВЕЛ – 3. месец муслиманског хиџретског календара
РЕЏЕП – 7. месец муслиманског хиџретског календара
Дервиш Али, емин, закупац, 16, 28, 31, 34, 71, 76, 100, 173, 174, 176; - ковница
33, 34, 47, 48, 52, 57, 62, 173 новца, 28, 29; - муката, 9, 101, 110, 125,
Десивојце, село, 109 126, 134, 141; - рудник, 13, 16, 29, 30,
Диздар Мумин-ага, 125 33, 100, 101, 121, 122, 124, 127, 133,
Добра, варош, 76 134, 137, 141, 147, 148, 158, 159
Доброшница, мезра, 160, 162
Доња Црепашница, мезра, 160, 162 Ливно, тврђава, 133
Дунав, 37 Лутфи, београдски кадија, 58, 63
Дупница, кадилук, 109 Лутфулах, београдски кадија, 30
Дурмушзаде Ахмед-беше, 122
Душник, село, 109 Мајали Мехмед-бег, 121, 122
Мајданпек, Медни Пек, Мајдан, 5, 6,
Ђумушхана у Истанбулу, 121, 159 9, 10, 13, 16, 19, 28, 30, 32-34, 37, 42,
47, 52, 57, 62, 66, 70, 75, 80, 85, 87,
Ејмирхан, 13 89, 95, 100-102, 105, 109, 110, 122,
Емироглу, 122 124, 127, 128, 132, 137, 148, 149, 159,
173, 174, 175; - муката, 9, 28, 147,
Зарбинце, село, 109 161; - нахија, 133, 141, 142, 147, 158
Звижд, нахија, 148, 159, 161 Малкоч син Абдулаха, шафар, 34
Зворник, санџак, 9, 29 Манојил (Менојил) Несви, Јеврејин,
Зиројевић, О., 109 писар и закупац, 31, 32, 33, 35
Златибор, 86 Махмуд син Османа, 86
Махмуд-бег, сегедински санџакбег, 42
Ибрахим Челебија, 123, 124 Мелница, 5
Илија Јеврејин, 19 Менојил, јемац, истанбулски Јеврејин,
Исмаил, емин, 122, 124 31
Истанбул, истанбулски, 5, 6. 31, 89, 92, Мехмед син Ибрахима, из Кучајне,
98, 100, 110, 121, 122, 137, 149, 164, емин, 30, 32
167, 174, 175; - кадија, 29, 76 Мехмед син Искендера, заступник ви-
динског кадије, 81, 86
Јафета Папо син Менхајила, Јеврејин, Мехмед син Лутфија, заповедник мар-
19, 28, 29, 31, 33, 34, 70, 75, 80, 85 толоса, 32
Јахја, писар, 33, 48, 52, 53, 57, 58, 62 Мехмед, гулам, 52, 86
Јеврејин, Јевреји, 1, 5, 13, 16, 19, 28-35, Мехмед, гуребаи јесар, 48
43, 48, 80, 81, 86, 173 Мехмед, емин, 160
Јончул, Јеврејин, 34, 81, 86 Мехмед, чауш, 48
Јусуф, сер ода, 76 Мехмед-ага, закупац 133, 141, 148
Мехмед-бег, сремски санџакбег, 57, 62
Кансу, силахдар, 70 Милошева кула, 160, 162
Караоглан (Караоглановић) Никола, Млетачка република, 121
сараф, 19, 173 Мордехај Исакоглу, Јеврејин, маденџи-
Караоглан, Караоглија, брдо, рудник, ја, писар, 19, 33, 80, 81, 85, 86
19, 148, 161 Мордехај Исакоглу, Јеврејин, писар,
Катић Татјана, 102, 105 19, 33, 80, 81, 85, 86
Катић, С., 32, 52, 87, 102 Мумин, назир, 13, 16, 28, 31, 33, 34, 43,
Кејван, чауш, 100 48, 53, 58, 63, 66, 95, 174
Клис, - санџак, 37, 76, 80, 86 Муса, назир, 66
Ковач, зимија, 122 Муслихудина, београдски кадија, 30
Коџаели, 121 Мустафа син Хасана, тимарник, 160
Крушевац, санџак, 9, 29 Мустафа сина Абдулаха, заповедник
Курд син Бајрама, шафар, 35 мартолоса, 32, 43, 48
Кучајна, 5, 30, 32, 34, 121, 122, 127, 128, Мустафа, београдски кадија, 71, 76
148, 158, 159, 161; - кадија; 19, 28, 33, Мустафа, гулам 80
Османски документи о руднику Мајданпек XVI-XVIII век 171
Hüseyin, mültezim, 23, 25-27, 68, 73 Mehmed Beğ, Sirem sancakbeği, 55, 60
Hüseyin, reis, 74 Mehmed Emîn, 155
Hüseyin, silâhdar, 45, 84 Mehmed, çavuş, 46
Мehmed, gulâm-ı şâhî, 50, 84
Ibrâhîm Çelebi, 117, 118 Mehmed, gurebâ-i yesâr, 45
Iliya Yehûdî, 18 Mehmed, havâle, 84
Ipek, see Majdanpek Miloş kulesi, 155, 157
Isakoğlu Mordehay, Yehûdî, 18 Mordehay İsakoğlu Yehûdi, ma‘denci,
Istanbul, 7, 23, 24, 74, 91, 99, 136, 144, kâtib, 18, 26, 78, 79, 83, 84
167, 178, 179 Mûsâ Nâzır, 65
Ivlasina (Vlasina) mukâta‘ası, 107 Muslihuddîn, Belgrad kâdîsi, 23
Izvornik (Zvornik) livâsı, 23 Mustafâ b. Abdullâh, ser martolosan, 25,
İsmâ'îl Emîn, 116, 118 40, 46
İzvijd (Zvižd) nâhiyesi, 145, 155, 156 Mustafâ kâtib, 73
Mustafâ Paşa, Belgrad vâlîsi, 144, 145
Jew, Jews, see Yehûdî Mustafâ veled-i Hasan, 155
Mustafâ, Belgrad kâdîsi, 69, 74
Kansu, silâhdâr, 68 Mustafâ, gulâm, 78
Karaoğlan bayırı, 145, 156 Mustafâ, havâle, 74, 78, 79
Karaoğlan Nikola, sarraf, 18, 177 Mustafâ, mültezim, 23, 25
Keyvân, çavuş, 99 Mustafâ, silâhdâr, 55
Klis livâsı, 74, 79, 84 Mü'min Nâzır, 12, 15, 22, 25-27, 41, 46,
Kovaç, zımmî, 116 51, 56, 61, 65, 94, 178
Köstendil livâsı, 107
Kučajna, Kuçayna - dârü'd-darbı, 22, 23; - Nasrullâh, Vidin kâdîsi, 23, 69, 74, 79, 84
kâdîsi, 18, 22, 26, 27, 99; - nefsi , 25, 27, Nasûh, gulâm-ı şâhî, 84
69, 74, 115, 145, 155; - ma‘deni, 12, 15, Nasûh, kâdî-i Omol ve Medna Ipek, 26
22, 23, 24, 26, 99, 116, 130, 131, 136, Niş, 107
139, 144, 154, 156; - ma‘den emîni, 115; Nu'mân Ağa, 130
- mukâta‘ası, 107, 118, 119, 131, 154 Nu'mân Beğ veled-i Eyyûb Paşa, 119
Kurd veled-i Bayram şafar-i jol, 27
Oklihan mevzi‘, 155, 157
Lutfî, Belgrad kâdîsi, 56, 61 Omol (Homolje) kazâsı, 26
Lütfullâh, Belgrad kâdîsi, 24 Oreşkoviça ma‘deni, 23-25, 27
Oruç, ser oda, 74
Mahmûd Beğ, Segedin sancakbeği, 40 Osmân Ağa, 130, 131
Mahmûd veled-i Osmân, 155 Osmân b. Şücâ', şafar, 26, 27
Mahmûd, havâle, 84 Osmân Bölükbaşı, 116
Majdanpek, Medna İpek, Ma‘den-i İpek, Ostroviça-i Cedîd kal‘ası, 74
Medni İpek, İpek ma‘deni, 7, 9, 12, 15, Ottoman Empire, 7
18, 22-27, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 68, 73, Ömer Beğ, 12
78, 83, 91, 94, 97, 104, 107, 108, 115, Ömer Nâzır, 24
136, 156, 177, 178, 179; - nâhıye, 130, Ömer, çavuş, 130
139, 144, 154 Ömer, şafar, 27, 46, 50, 56, 61,
Malkoç b. Abdullâh, şafar, 27
Manoyil Nesvi Yehûdî kâtib mültezim, Pehlivân, üstâd-ı serdâr, 97
24, 26, 27 Pîrî Nâzır, 23, 65, 69, 74
Manoyil Yehûdî, kefîl, 24 Pojarefçe kazâsı, 139
Mayali Mehmed Beğ, 115 Poreç nâhiyesi, 145, 154, 156, 157
Mehmed Ağa, mültezim, 130, 139, 145
Mehmed b. Ibrâhîm, emîn, 24, 25 Rakitniça kal‘ası, 79
Mehmed b. İskender, Vidin monlâsı, 79, 84 Ramazân b. Abdullâh, şafar, 27, 41, 46, 74,
Mehmed b. Lutfî, ser martolosan, 26 Receb Beğ, hâdim-i hâkânî, 55
174 Индекс/Index
ПРЕДГОВОР .................................................................................................... 5
PREFACE ……………………………………………………………………... 7
1. DESCRIPTION OF MAJDANPEK BY
ABDULLAH BIN IBRAHIM ÜSKÜDARI …………………………….. 104
After the conquest of Belgrade, Ottoman chronicle Üsküdari describes re-
turn of sultan’s army and its arrival in Majdanpek, destroyed by war, on
16. November 1691.
За издавача
Снежана Старчевић
Лектор и коректор
Слободанка Марковић
Ликовна реализација
Душан Ђурица
Штамша
Чигоја штампа
Тираж
1000 примерака
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
658.1622.343(497.11)"15/17" (093.2)
ISBN 978-86-87793-00-2
COBISS.SR-ID 156022028