1.

Uvod

Kada kod fundiranja objekata plitkim temeljima proračunom dobijemo da će sleganja biti veća od
dozvoljenih i kada se situacija ne može popraviti izradom dubokih temelja, tada se pristupa
posrednom prenošenju opterećenja od objekta na dovoljno nosivo tlo.
Posredni oblici fundiranja su:
 Fundiranje na šipovima (drveni, čelični, betonski),
 Fundiranje na bunarima,
 Fundiranje na kesonima,
 Fundiranje na dijafragmama.

1.1. Temeljenje na šipovima

Šip je nosivi element za prenos potpornih sila od objekta do nosivog tla kroz manje nosive ili
nenosive slojeve. Šip je relativno dug i relativno tanak element koji se najčešće ugrađuje u
vertikalnom pravcu sa površine terena. Ovaj konstruktivni oblik temeljenja potiče iz najstarije
istorije; primenjivao se još u neolitu, kada su se kuće, sojenice,gradile na drvenom kolju pobijenom u
dno plitkog jezera. Iako se šipovi najčešće upotrebljavaju u grupama, proračun se zasniva na
razmatranju nosivosti pojedinačnog šipa opterećenog vertikalnom silom, koji na tlo prenosi
opterećenje vertikalnim naponima u bazi šipa i smičućim naponima po površini stabla, mada se
šipovi mogu koristiti i za prenošenje kosih i zatežućih sila.

Bušeni šip je “in situ” (na licu mesta) izrađeni šip sa ugrađivanjem betona i armature u prethodno
izbušeni ili iskopani otvor u temeljnom poluprostoru.Temeljenje na šipovima spada u najrašireniji tip
posrednog temeljenja. Upotrebljava se u slučajevima kod kojih plitko temeljenje nije moguće radi
slabo nosivog tla i prekomernog sleganja. Uzimajući u obzir sve prednosti, ovo temeljenje se
primenjuje prvenstveno tamo gde je potrebno velike koncentrisane sile od konstrukcije preneti do
nosivog tla. Osnovni uslov za temeljenje na šipovima je slabo nosivo tlo u gornjem delu temeljnog
poluprostora na dubinama većim od 6,0 m.Izrada temelja na šipovima može se izvesti i u slabo
nosivom tlu, čvrstom tlu, u podzemnim i površinskim vodama.Temeljenje na šipovima je
ekonomično,sigurno i sa ekološkog stanovišta opravdano. Savremena građevinska mehanizacija za
izradu šipova omogućava brzu, efikasnu i ekonomičnu gradnju, ali zaheva odgovarajuće prilazne
puteve i radne platoe.
Slika 1. Izgled šipa
2. Razvoj šipova

Prvi tip dubokih temelja bili su piloti (šipovi),na kojima su ljudi još u davna vremena temeljili
naseobine,sojenice,u močvarama i plitkim vodama,da bi se na taj način osigurali od napada
neprijatelja.
Taj tip dubokog temeljenja je samo sličan današnjem tipu dubokih temeljenja na šipovima,jer je
dubina zabijanja tih davnih drvenih pilota reda veličine današnjeg poimanja produbljenog temeljenja.
Postoji podatak za Veneciju da su piloti dugi 2-5 m prečnika Ø=20 cm zabijeni ručnim nabijačima sa
privremene skele.
Na sličan nain temeljeni su kroz istoriju mnogi evropski gradovi.

Slika 2. Mehanički malj Slika 3. Ručno pobijanje šipova

Slika 4. Primena šipova u Veneciji

Crkva Sv. Marka
Do kraja 19. veka najviše su rađeni drveni šipovi. Drvo, pobijeno u močvarno tlo, a da nije izloženo
ciklusima sušenja i vlaženja, moglo se dugo održati i nositi teret gornje konstrukcije.. Toranj crkve
Sv. Marka sagrađen je 900. godine na drvenim pilotima, zabijenim kroz naslage peska i gline. Toranj
je bio visok 100 m, ali je bio pomeren od vertikale 80 cm. 1902. g. mu je, zbog loše izvedene
rekonstrukcije, oslabljena konstrukcija i toranj se naglo srušio. Obnovljen je, u istom obliku, na
starim drvenim šipovima, pa tako stoji još i danas.

Slika 5. Toranj crkve Sv.Marka

Razvitkom tehnologije, pojavom parne mašine, pojavili se prva građevinska mašina na parni
pogon.To je omogućilo nagli razvoj dubokog temeljenja. Nabijači ili makare na parni pogon mogle
su zabiti duže i deblje šopove. Industrija čelika uslovila je pojavu čeličnih cevi, koje su ključne u
mnogim tehnologijama dubokog
temeljenja ili kao elementi temelja ili kao delovi strojeva za izvođenje dubokih temelja. Osim cevi
pojavljuju se različiti čelični profili koji se koriste pri izradi dubokih temelja. Pojavio se prvi
kompresor i omogućio izradu kesona kao tipa masivnog dubokog temelja na principu ronilačkog
zvona. Kraj 19. i početak 20. veka izvršili su revolucionarne promene u tehnološkim mogućnostima
koje se ni danas nisu završile.

Slika 6. Burj Khalifa-Dubai

Burj Khalifa je najviša zgrada na svietu,izgrađena u Dubaiu, visoka 700 metara. Više od 45.000 m3
betona, težine od 110.000 tona korišćeno je za izgradnju betonskih i čeličnih temelja, koji se satoje
od 192 šipa (pilota) prečnika 1.5 metara, ukopanih više od 50 metara duboko.Za izgradnju
konstrukcije utrošeno je 330.000 m3 betona, 39.000 tona čelika i 22 miliona radnih sati. U ovom
projektu, na licu mjesta, učestvovalo je više od 380 kvalifikovanih inženjera i tehničara.
3. Šipovi – opšte karakteristike

Šipovi su takva konstrukcija temelja koja uticaje od objekta prenose na tlo putem trenja između šipa i
tla, po njegovom omotaču,i pritiska na tlo na njegovom vrha. Šip je takav konstruktivni element čija
je dužina znatno veća od dimenzija poprečnog preseka, i na njemu razlikujemo "vrh" koji se nalazi
na njegovom donjem kraju, i "glavu" koja se nalazi na njgovom suprotnom kraju.
Sila od konstrukcije objekta (zida ili stuba) prenosi se na jedan ili više šipova putem armirano
betonskog veznog elementa koji se naziva "jastuk". Jastuk ima ulogu, osim da prenese silu sa objekta
na šip, da poveže šipove kako bi solidarno primili pripadajuću silu. Obično se grade kada prirodno
tlo nije povoljno za plitko temeljenje što je obično slučaj u urbanizovanim sredinama, gde su vrlo
često
već iskorištene lokacije za plitko temeljenje. Šipovi se vrlo često koriste za
temeljenje stubova mostova jer su u dolinama reka obično nataložena mekana muljevito peskovita tla
većih debljina.

Slika 7. Šematski prikaz šipa

Razvojem tehnike i graditeljstva, uvođenjem novih materijala (čelika, armiranog i prednapregnutog

betona) razvili su se razni postupci zabijanja, odnosno izvođenja šipova u tlu. Novi materijali
omogućuju da se piloti povežu s građevinom u jedinstvenu celinu i tako čine sastav koji je otporniji
na delovanje spoljašnjih i unutrašnjih sila nego kada ti elementi nisu međusobno povezani (ovo se
posebno odnosi na horizontalne sile – npr. od potresa).Silu u tlo šipovi mogu prenositi na sledeće
načine:
(a) stojeći šip - preko vrha (kao stubovi) kad je dobro nosivo tlo u za pilote dohvatljivoj dubini,
(b) lebdeći šip - trenjem preko omotača stuba i vrha, kad je tlo jednolično do većih dubina,
(c) kombinovano - preko vrha i trenjem na omotaču
(d) zbijanje tla oko šipa.

Slika 8.Načini prenosa sile od šipa u tlo

Prema načinu prenosa sile i vrsti tla bira se i tehnologija izvođenja šipa. Treba naglasiti da je pravilno
izvođenje šipa temelj njegove dobre nosivosti. Tehnologiju izvoođenja treba tako prilagoditi da tlo u
okolini vrha i omotača ne omekša. Poremećenjem tla ugrožava se veza između tla i šipa i slabi
prenos sila s građevine I šipa na tlo. Dubina šipa treba biti u skladu sa širinom građevine.
Poređenjem polja naprezanja temelja bez šipova i na šipovima može se ustanoviti da šipovi smanjuju
naprezanja neposredno ispod temelja građevine i prenose ih u dubinu. Prema tome će i ukupno
sleganje građevine temeljene na šipovima biti manje, jer su, u pravilu, tla u dubini manje stišljiva.
Ako su šipovi,međutim,relativno kratki u odnosu na širinu temeljenja, polje naprezanja se praktično
ne menja, pa su sleganja građevine jednaka u oba slučaja, što znači da je promašena osnovna svrha
temeljenja na šipovima.
 Slika 9. Izobare (linije jednakih naprezanja) u tlu ispod šipova

Temeljenjem našipovima znatnije će se smanjiti sleganje građevine tek ako šipovi prenose
naprezanja u dublje slojeve manje stišljivosti. Kratki šipovi mogu biti korisni samo ako se dublje od
zone njihovog vrha nalazi sloj dobrih mehaničkih svojstava.
Zbog toga treba postaviti odnose između dubine pilota (D) i širine temelja (B). Prema našim je
propisima:
D = 2 B za trakaste temelje,
D = 1.5 B za kvadratične temelje.

3.1. Uslovi korišćenja šipova

(a) šip koji opterećenje prenosi kroz loše tlo u čvrstu stensku podlogu, na vrh, bez sudelovanja trenja
po omotaču.
(b) šip prenosi opterećenje delom na vrh a delom trenjem po omotaču u homogenom tlu.
(c ) šip prenosi u tlo i vodoravna opterećenja nastala delovanjem momenata iz gornje konstrukcije
usled delovanja vetra ili potresa.
(d) šip prolazi kroz tlo koje reaguje na promenu vlage, buja ili se radi o tlu koje može kolabirati kao
na pr. les. Tada je temeljenje na šipovima jedino moguće rešenje ako se dobro nosivo tlo nalazi na
razumno dohvatljivoj dubini.
(e) šip koji je opterećen na rastezanje. Ovakvi se šipovi mogu pojaviti kod dalekovodnih stubova,
platformi za vađenje nafte, i građevina pod značajnim uticajem uzgona.
(f) prikazana je primena temeljenja na šipovima stuba mosta kod kojeg postoji mogućnost pojave
erozije rečnog korita oko stubnog mesta.
3.2. Podela dubokih temelja prema stepenu poremećaja okolnog tla

Uz sva teoretska razmatranja i podatke koji se mogu naći u literaturi, vrlo je nesigurna procena
nosivosti dubokih temelja. Teško je dobiti stvarne vrednosti parametara čvrstoće na smicanje koji su
za proračune potrebni, a još je nesigurniji podatak o vodoravnim pritiscima pomoću kojih se računa
nosivost po omotaču. Poznato je da je trenje po omotaču zavisi od koeficijenta bočnog pritiska Ks
koji varira od KA (koeficijent aktivnog pritiska) do KP (koeficijent pasivnog otpora) preko K0
(koeficijent pritiska mirovanja). Ovaj koeficijent se menja zavisno o tome koliko je tlo razmaknuto
prilikom izvođenja dubokih temelja. Ta činjenica može se koristiti za podelu dubokih temelja (u
konkretnom slučaju šipova) na sledeći način:
(1) Duboki temelji, šipovi koji jako razmiču tlo
Svi šipovi koji se zabijaju ili nabijaju u tlo, a sami imaju značajnu zapreminu; drveni i armirano
betonski prefabrikovani šipovi pečnika 250 do 450 mm, dužine do 20 m; prednapregnuti
armiranobetonski šipovi prečnka 400 do 600 mm, čelične i betonske cevi zatvorene na vrhu,
nabijeni šipovi betonirani u nabijenoj zatvorenoj cevi na licu mjesta, prečnika do 600 mm;
(2) Duboki temelji, šipovi koji malo razmiču tlo
Valjani čelični profili kao na pr. H–profili, cevi s otvorenim vrhom i slični profili male zapremine,
koji u tlu zahtevaju malo prostora i
(3) duboki temelji i šipovi koji ne menjaju gustinu okolnog tla
Izvode se iskopom tla sa ili bez zaštite iskopa i zatim ugradnjom drugog materijala, najčešće betona,
u izvedeni iskop. U ovu grupu spadaju svi kopani i bušeni šipovi, elementi dijafragme koji se
koriste s obzirom na način prenošenja opterećenja kao šipovi i slični elementi. Tu se takođe mogu
ubrojiti neki duboki temelji tipa bunara i kesona.

U ovu podelu nisu uključene tehnologije mlaznog injektiranja i mixed in place tehnologije, ali bi
se one mogle svrstati u grupu temelja koji lokalno poremećuju okolno tlo, ali ga ukupno ne
razmiču bitno.
4. Podela šipova prema vrsti materijla

Materijali od kojih se mogu izvoditi šipovi su raznovrsni drvo (a), čelik (b), nearmirani beton (d) i
armirani beton(c i e).

Slika 10. Vrste šipova prema materijalu

4.1. Drveni šipovi

Drveni piloti su najstarija vrsta šipova po materijalu. Drveni šipovi najčešće se izvode od bora,
smreke ili jele.Dužine su do 20 metara, a debljine na tanjem
kraju oko 20 cm, a na debljem oko 40 cm. Ređe se koriste tvrda drva, kao hrast ili bukva. Vrh šipa
ojačava se "kapom" od čeličnog lima radi lakšeg probijanja tla i sprečavanja da zašiljen vrh drveta ne
otupi tom prilikom. Glava šipa ojačava se prstenovima od čeličnih traka iz razloga da se drvo ne
raspukne usled siline udaranja malja po šipu.
 Slika 11. Drveni šipovi

Ovi šipovi izvode se pobijanjem pomoću malja i makare. Makara je uređaj koji drži šip u
predviđenom položaju i vrši njegovopobijanje putem učestalog podizanja i puštanja malja na glavu
šipa. Drveni šipovi, obzirom na proces truljenja drveta u vlažnom tlu, koriste se za privremene
objekte. Ovo je i najveći nedostatak ovih šipova.Najčešće se koriste na šumskim terenima.

Slika 12. Nabijanje šipa u tlo

Drveni šipovi su relativno laki, jednostavni za transport i manipulisanje,a mogu se lako i

nastavljati.Generalno se ugrađuju ispod nivoa podzemne vode i tada im trajnost može biti znatna, a
iznad nivoa podzemne vode moraju se obavezno štititi impregnacionim sredstvima.Od hrastovog
drveta se izrađuju trajni šipovi.
 Slika 13. Primeri izgradnje drvenim šipovima

4.2. Čelični šipovi

Čelični šipovi izvode se od profila raznih oblika poprečnog preseka. Dužina su do 35 metara.

Slika 14. Čelični šipovi

Vrh šipa se izvodi zakošen kao bi se mogao laškše pobijati u tlo.Ovi šipovi se pobijaju pomoću
makare, kako je objašnjeno kod drvenih šipova. Primenjuju se kod privremenih objekata gde
suvelike sila (do 900 kN) koje treba preneti na tlo.
Čelični šipovi mogu različito uticati na zbijanje okolnog tla. Čelični šipovi se ne preporučuju kao
trajna vrsta temelja zbog korozije, iako su im sve druge osobine vrlo povoljne. Ako se primjene treba
izvesti antikorozivnu zaštitu (premazi, elektroosmoza). Za slučajeve ugradnje pilota u agresivnu
sredinu, koriste se prefabrikovani, armiranobetonski šipovi, koji su manje osetljivi na agresivno
delovanje vode.

4.3. Šipovi od nearmiranog i armiranog betona

Šipovi od nearmiranog i armiranog betona najčešće su korišćeni u praksi. Prema načinu izvođenja
dele se na prefabrikovane i izvedene na samom terenu.
4.4. Prefabrikovani šipovi
Prefabrikovani šipovi redovno su armirani.

Slika 15.Prefabrikovan armirano betonski šip

Duzina su do 20 metara. Poprečni presek je kvadratan, jer je veća površina omotača kvadratnog
preseka od kružnog preseka iste površine poprečnog preseka. Armatura šipa proračunava se za dve
faze:
- za prijem aksijalne sile od objekta (faza eksploatacije);
- za prijem momenata savijanja koji nastaju tokom vađenja šipa iz kalupa, manipulisanja i transporta
(faza transporta), gde su dominantni momenti savijanja.

Slika 16. Statička šema šipa u fazi manipulisanja

Uzengije kod ovih šipova izvode se spiralnog oblika, s tim da su progušćene kod glave i vrha šipa
zbog povećanih uticaja izazvanih koncentracijom opterećenja tih elemenata šipa od udaranja malja
odnosno probijanja tla. Vrh šipa ojačan je "papučom" od čeličnog lima. Ovi šipovi koriste se na
gradilištima gde se želi njihovo brzo izvođenje, s tim da se pre otpočinjanja radova šipovi proizvedu
u fabrici betona.

4.5. Armirano-betonski, prefabrikovani, prednapregnuti šipovi

Armirano-betonski, prefabrikovani, prednapregnuti šipovi su se pojavili kao zamena za drvene

šipove. U prvom su trenutku imitirali drvene i po obliku. Kasnije im poprečni presek postaje
višeugaoni, a zatim pravougaoni. Dobra im je strana što predstavljaju projereni proizvod kod kojeg
se može postići standardizovan kvalitet. Mana im je ograničenje dužine kako prilikom prevoza tako i
prilikom ugradnje. Ne mogu se nastavljati, a i višak dužine predstavlja poteškoću. Potrebno ih je
proračunati na savijanje prilikom prevoza na gradilište i podizanja pri zabijanju.

Slika 17. Prefabrikovani prednapregnuti AB šipovi

4.6. Betonski šipovi izvedeni na licu mesta

Betonski šipovi izvedeni na licu mesta. Ovi šipovi nemaju armature. Mogu se koristiti samo onda
ako šipovi nisu opterećeni na savijanje. Često se koriste u grupi kao poboljšanje temeljnog tla.
Najčešće se izvode kao nabijeni, utisnuti i/ ili vibrirani.Beton mora biti otporan na agresivnost
podzemnih voda. Maksimalna dužina pilota je oko 30 m, a debljina 40 do 45 cm, mase oko 10 t.

4.7. Armirano-betonski šipovi izvedeni na licu mesta.

Tehnologije izvođenja surazličite. Prostor za šipove može se izvesti nabijanjem, zabijanjem,
bušenjem I kopanjem. Zajedničko im je da se armatura ugrađuje na licu mesta pa se dužina koševa
može prilagoditi potrebama na terenu. Betoniraju se takođe na licu mjesta a način ugradnje betona
zavisi od vrste tehnologije izvođenja. Betoniraju se kontraktor postupkom ili ugradnjom suvog
betona u otvor izveden u tlu, što zavisi od tipa tehnologije izvođenja. U ovu grupu spadaju šipovi
izvedeni tehnologijom dijafragme.

4.8. Šljunčani šipovi

Šljunčani šipovi izvode se na licu mesta nabijanjem šljunka u tlo. Služe kao poboljšanje temeljnog
tla. Ovi šipovi zbijaju okolno tlo, što im je i svrha. Ujedno deluju kao uspravni drenovi te ubrzavaju
proces konsolidacije. Treba ih pažljivo primenjivati jer u sitnozrnom tlu mogu izazvati povećanje
pornih pritisaka i smanjenje efektivnih naprezanja. Time izazivaju upravo suprotan učinak od
poboljšanja uslova u tlu.

4.9. Šipovi od kombinovanih materijala.

Najčešće se radi o kombinaciji čelika i betona. Mogu se izvoditi i kombinovanjem plastičnih cevi,
metalnih umetaka (I profila, železničkih šina i slično) i betonske ispune. Kod malih profila ispuna je
malter ili smesa za injektiranje. Mešani se materijali najčešće koriste kod mikrošipova.

4.10. Šipovi od mešavine tla i veziva.

U ovu grupu spadaju mlaznoinjektirani stubovi i šipovi izvedeni Mix in place tehnologijom. Nastaju
mešanjem tla i veziva koje se ubacuje različitim postupcima. Proizvođači opreme tvrde da se u svežu
smesu tla I veziva može ugraditi i armatura te teko nastaju armirane, nosive konstrukcije. Mnogo se
koriste za izvođenje zaštite građevinskih jama jer su ujedno i vodonepropusne.

5. Vrste šipova prema načinu izvođenja

Šipovi se mogu izvoditi kao zabijeni, nabijeni, kopani (bušeni, svrdlani), mlazno injektirani, utisnuti
i na niz raznih drugih načina.

5.1. Zabijeni šipovi

To su su svi oni šipovi, koji se kao gotovi stubovi na gradilištu zabijaju u tlo pomoću najrazličitijih
vrsta nabijača. Zabijati se mogu drveni, armirano-betonski i čelični šipovi. Zabijaju se makarama i
vibro-nabijačima. Drveni i betonski šipovi bitno zbijaju okolno tlo.Čelični šipovi zbijaju okolno tlo
ako imaju zatvoreni vrh.
Ako se zabijaju cevi otvorenog vrha ili različiti čelični profili drugih oblika (H, I profili, željezničke
šine). okolno tlo se ne zbija bitno. Veličina im je ograničena mogućnostima prevoza mašina na
gradilištu. U principu se koriste kao šipovi manjih profila (do 0,5 m). Najstarija tehnologija je ručno
nabijanje maljem kojeg
na skeli podižu dva radnika. Sledeći je korak malj, koji slobodno pada a podiže se pomoću koloture
ljudskom snagom. Ljudski je rad zatim zamenila parna mašina, a posle njega najrazličitije vrste
mašinskih nabijača i vibronabijača.

Slika 18. Nabijači: parni,eksplozivni i vibro

Da bi se prednapregnuti AB šipovi mogli ugraditi zabijanjem potrebno ih je dimenzionisati za

potrebe dopreme na gradilište i prihvatanje prilikom podizanja na mesto ugradnje. Svaki ovakav šip
mora biti proračunat, dimenzionisan i armiran za ovakav zahvat.
 Slika 19. Mesta pridržavanja pri prenosu imaksimalni moment pri radu sa šipovima koji se zabijaju

AB šipovi se zbijaju mašinama za zabijanje

Odabir tipa mašine za zabijanje prema vrsti tla:
• U peskovitom se tlu radi sa čekićima s brzim intervalom slabijih pojedinačnih udaraca.
• U glinovitom su tlu dobri čekići s manjim brojem jačih udaraca.
• U mekom glinovitom tlu je pogodno vibracijsko zabijanje, koje, međutim nije pogodno za krute
gline. Vibracijsko zabijanje nije pogodno za dugačke šipove.
Veće grupe šipova zabijaju se uvek takvim redosledom da se prvo zabiju oni u sredini a zatim se
zabijaju šipovi bliži spoljašnjem kraju. Na ovaj se način smanjuje uticaj zbijanja tla koji bi otežao
zabijanje šipa.
Mana prefabrikovanih armirano betonskih zabijenih šipova je što imaju unapred određenu dužinu.
Stoga ih je vrlo teško ili gotovo nemoguće nastavljati, a i smanjenje dužine nije jednostavno. Kod
čeličnih i drvenih šipova, nastavak i skraćanje je relativno jednostavno.

Slika 20. Šip sa oznakama dužine spreman za zabijanje

Prednosti zabijenih šipova:
  Proizvodnja unapred,skladištenje
 Moguća kontrola materijala pre izvođenja
 Standardizovane dimezije
 Kontrola nosivosti
 Ekonomičnost

Mane zabijenih šipova:

 Istiskivanje tla u grupam šipova
 Mali prečnici i nosivost
 Velika buka prilikom zabijanja
 Vibracije prilikom zabijanja
 Moguća oštećenja prilikom zabijanja
 Neophodnost teške opreme za zabijanje

Slika 21. Gornji kraj zabijenog šipa

5.2. Nabijeni šipovi

To su piloti koji jako remete gustinu tla u koje se ugrađuju. Sistem nabijanja u tlo izvodi se pomoću
makare koja podizanjem i spuštanjem malja potiskuje u tlo čeličnu cev koja je do jedne trećine visine
napunjena peskom. Prilikom udara malja u pesak, obzirom da se stvaraju horizotalne sile od peska na
čeličnu cev, to cev, zajedno sa peščanim čepom, prodire kroz tlo.Može se ugraditi i cev sa
zatvorenim vrhom. Pri tom se, zavisno od tehnologije, cev vadi (sistem Franki) ili ostavlja kao
košuljica pilota (sistem Raymond),. Ovim načinom stvara se kružni otvor projektovane dubine. Po
dostizanju projektovane dubine čelična cev se fiksira tako da se onemogući vertikalno pomeranje i sa
nekoliko naknadnih udaraca malja u šljunčni čep formira se proširenje na vrhu šipa. Po završetku
ovog postupka čelična cev se izvlači.
 Slika 21.Postupak izvođenja šipa nabijanjem čelične cevi u tlo

Slika 22.Mašine za nabijanje Franki šipova

U slučaju da je šip armiran, u otvor u tlu postavlja se unapred postavljen armaturni koš. Po tom se
vrši betoniranje. Ovaj system šipova u praksi je poznat pod imenom "Franki šipovi".
Nedostatak primene ovog postupka je u tome što udari malja izazivaju potrese tla, što nije
preporučljivo raditi na lokacijama koje su blizu postojećih objekata, posebno ako nisu otporni na
horizontalne uticaje. Ovo se posebno odnosi na zidane objekte koji nisu obezbeđeni za prijem
propisanih seizmičkih uticaja.
 Slika 23.Nabijanje šipova (Franki tehnologija s vađenjem cevi)

5.3. Utisnuti šipovi

Služe u posebne svrhe kod sanacija temelja i za povećanje nosivosti temelja postojećih objekata
prilikom nadogradnje. Ovaj sistem šipova poznat je u našoj praksi pod imenom "Mega" šip.

Slika 24." Mega" šip

Mega šip sastoji se od segmenata dužine oko jednog metra, s tim da je prvi segment, koji je vrh šipa,
zašiljen i ojačan čeličnim limom, u svemu kao kod betonskog prefabrikovanog šipa. Segmenti se
međusobno povezuju čeličnim "trnovima" kako bi se prilikom izvođenja sprečilo bočno smicanje
susednih elemenata. Ova vrsta šipova izvodi se na sledeći način. Ispod postojećeg trakastog temelja,
iskopa se tlo za pristup radnika i opreme, a širine oko 1,5 metara. Postave se hidraulična presa koja
se razupire na postojeći temelj putem valjanih čeličnih profila i na prvi segment šipa.Stvaranjem
pritiska u presi ona potiskuje prvi element do dubine njegove dužine. Po tom postavlja se drugi
element i postupak se ponavlja. Međusobno se šipovi povezuju armirano betonskim serklažom.

Slika 25. Elementi utisnutog šipa

Prilikom izvođenja ove vrste šipova veoma je važno voditi računa o kontroli projektovanog pritiska u
hidrauličnoj pumpi, kako se ne bi dogodilo da šip u slučaju prekoračenja projektovane sile izvrši
odizanje temelja i zida, što bi za posledicu imalo njihovo oštećenje. Po izvođenju šipa prostor
između šipa i temelja se podbetonira. Zatim se prelazi na sledeći šip, tako da se niz šipova izvodi
sukcesivno jer nije moguće potkopati u isto vreme temelj po celoj njegovoj dužini.
Ovde treba napomenuti da se ova vrsta šipova ne može primenjivati za poduhvatanje postojećih
objekata prilikom izvođenja temeljnih jama susednih objekata jer isti nemaju mogućnost prijema
horizontalnih potisaka tla. U tim slučajevima koriste se čelični šipovi.
Postupak je u svemu isti kao i kod betonskih "Mega" šipa s tim da se čelični šipovi izvode od
cevastih profila koji se nastavljaju međusobnim varenjem. Tako formirani šipovi, obzirom da po
celoj svojoj dužini imaju nastavke koji su vareni, mogu da primehorizontalne potiske tla ispod
postojećeg objekta i da time obezbede
temeljnu jamu.
5.4. Bušeni šipovi

Koriste se za izvođenje većih prečnika, od 0,6 m na više,odnosno: 600, 800, 1000, 1250, 1500, 2000
i 2500mm. Maksimalna dubina bušenih šipova koji se primenjuju kod potpornih građevina je 40m.
Pogodni su kada je potrebno šip nastaviti u slobodni prostor kao stub jer je moguće izvođenje u
jednom komadu. Pogodni su i za izvođenje u dubokoj vodi. Redovno se koriste za prihvatanje
velikih tereta i velikih horizontalnih opterećenja. Mogu se izvoditi s proširenom glavnom. Mogu biti
samci i u grupi.
Izvode se na sledeći način:
1) Do projektovane dubine izvede se iskop tla;
2) U tako pripremljenu šupljinu se ugradi armatura koja je unapred oblikovana bilo u armiračnici,
bilo na licu mesta;
3) Kroz armaturni koš se ugradi beton kontraktor postupkom.

Bušeni šipovi u praksi se rade sa neproširenom ili sa proširenom bazom. Kod potpornih građevina
gde je dominantno dejstvo horizontalnih sila, proširenje baze šipa obično se ne vrši, jer za to nema
statičkih potreba. Samo proširenje je tehnološki teško izvesti i moguće je jedino kod glina. Proširenje
baze šipa, kada se radi, najčešće se vrši do dvostrukog prečnika šipa.

Slika 26.Bušeni šipovi: A) bez proširenja baze, B) sa proširenjem baze

Bušeni šipovi gotovo da ne remete okolno tlo. Zaštita iskopa može biti sa cevima, koje prati
iskop.Najpoznatija tehnologija koja za iskop koristi grabilicu, a za zaštitu od urušavanja zaštitnu cev
koja se vadi u toku betoniranja.Za privremeno postavljanje zaštitnih cevi, odnosno zacevljenje
bušotine, koriste se čelične cevi koje osciluju pomoću hidrauličkog oscilatora tzv. lavirke, kao
posebnog postrojenja.Dužina zaštitne cevi treba biti jednaka dužini šipa. Najveća dužina cevi je 20m.
U slučaju da je cev duža od 20m, cev se nastavlja.Za iskop u steni koristi se razbijač koji pada kroz
cijev i lomi dno bušotine. Odlomljeni se komadi vade grabilicom. Danas se koriste i tehnologije
rotirajućih glava za iskope u steni (kao krtica za iskop tunela), iskop svrdlom u za to pogodnim tlima
i druge tehnike.

Slika 27. Vrste grbilica i razbijača za izvođenje bušenih šipova

Slika 28. Raketa za usitnjavanje stena kod iskopa

Slika 29. Grabilica za iskop bušenih šipova

 Slik
a 30. Šematski prikaz bušenog šipa kada se koristi cev za zaštitu bušotine

Slika 31. Iskop bušotine za šip Slika 32. Zaštitna cev sa krunom pod zaštitnom
armaturni koš

Bušeni šipovi pogodni su za izvradu pri kojoj je potrebno da vrh šipa uđe u površinski sloj stene jer
takva tehnologija omogućuje razbijanje površinskog sloja stenske mase. Osim grabilicom, u nekim je
vrstama tla moguć iskop svrdlom. Nezavisno od načinua iskopa može se koristiti zaštita bušotina
pomoću cevi, ali i ne mora.

Slika 33. Mašine za iskop svrdlom i detalj svrdla

Na slici je prikazan je šematski iskop svrdlom bez zaštite bušotine. Kod tehnologija iskopa
grabilicom i svrdlom, iskopani se materijal vadi mehanički na površinu i odvozi na deponiju. Tako
nastaje čist, prazan otvor u kojem se izvodi šip. Telo šipa je armirano betonski nosivi stub, tj. izveden
u čistoj (zaštićenoj ili nezaštićenoj) bušotini u koju je prethodno ugrađena armatura, a zatim beton.
Nema mešanja betona i okolnog tla.

Slika 34.Šema iskopa svrdlom

Armiranje ovih šipova izvodi se tako da se u gotovu bušotinu ugradi na površini izrađeni armaturni
koš. Armaturni se koš sastoji od osnovnih prstenova, ukrućenja, kojima je određen proračunski
prečnik armaturnog koša, zatim glavne (uzdužne) armature, spiralne vilice koja je nešto gušća na
mestu buduće glave šipa I distancera koji moraju osigurati, da armaturni koš stoji u sredini bušotine,
tj. moraju osigurati da se prilikom betoniranja zaista ostvari projektom predviđeni zaštitni sloj betona
između tla i armature.

Slika 35.Armaturni koševi za šipove

Prilikom projektovanja armaturnog koša treba voditi računa o svetlom otvoru bušotine. Ponuđač i
izvođač pri spomenu prečnika pilota govore o spoljašnjem prečniku bušotine, a što je znatno više od
prostora u koji se može ugraditi armaturni koš. Ovo je naročito izraženo kod šipova koji se izvode
pod zaštitom čeličnih cevi, koje takođe imaju značajnu debljinu koja smanjuje svetli prečnik u koji se
može ugraditi koš.
 Slika 36. Detalj armiranja šipa Slika 37. Detalj betoniranja šipa

Betoniranje se kod svih bušenih i kopanih šipovi vrši na isti način, kontraktor postupkom. To je način
ugradnje betona od dna iskopa prema površini. Beton se
pomoću cevi ugrađuje u dno bušotine. Kako se bušotina puni, cijev se vadi na način,da uvek ostaje
barem 1.0 m u svežem betonu.Ovo je vrlo važno stoga što sveži beton gura ispred sebe nečistoće i
vodu.
 Slika 38.Cevi za betoniranje pod vodom(kontraktor postupak)

U slučaju prekida betoniranja, ako bi cev kontraktora izašla iz svežeg betona, sve bi ove nečistoće
ostale u telu šipa. Pri ispravnom betoniranju, sve ove nečistoće ostaju na glavi šipa te se odstranjuju
pre povezivanja šipa s naglavkom ili delom građevine kojeg nose.
Kod svih šipova izvedenih iskopom u tlu, potrebno je izvršiti betoniranje oko 0,5 m iznad
projektovane kote. To je onaj deo šipa, koji se mora se odstraniti jer sadrži beton lošeg kvaliteta,
sadrži nečistoće.

5.4.1. Benoto tehnologija

Za iskop koristi grabilicu, a za zaštitu od urušavanja zaštitnu kolonu (cijev) koja se vadi u toku
betoniranja.

Slika 39. Benoto tehnologija sa zaštitnom cevi

5.4.2. Salzgitter i Rodio tehnologija

Vrši iskop pomoću glodanja materijala.

Slika 40.Rodio tehnologija izvođenja šipova

Bušeni šipovi pogodni su za izvođenje pri kojoj je potrebno da vrh šipa uđe u površinski sloj stene
jer takva tehnologija omogućuje razbijanje površinskog sloja stenske mase.

Prednosti bušenih šipova:

 Veliki prečnici I velika nosivost
 Nema istiskivanja tla tokom izrade
 Tihi način rada
 Male vibracije
 Male deformacije

Nedostaci bušenih šipova:

 Relativno visoka cena u čvrstom tlu
 Teškoće u izvođenju ispod nivoa podzemnih voda
 Teškoće pri izvođenju u slabo zbijenom pesku
 Relativno mali učinci
 Otežana sanacija grešaka kod betoniranja
5.5. Mlazno injektiranje
Mlazno injektiranje koristi se za izvođenje šipova (30cm≤d≤80 cm). Tehnologija se svodi na
ubrizgavanje injekcione mase u toku bušenja u tlu, pod visokim pritiskom, pri čemu se u potpunosti
razbija struktura tla i izvodi valjkasto nosivo telo.Ovi se šipovi mogu i armirati na način da se nakon
izvršenog injektiranja kroz središte valjkastog tela ugradi šipka rebraste armature.Piloti dobijeni
pomoću mlaznog injektiranja upotrebljavaju se u raznim uslovima naročito kada nikakvi iskopi ili
potresi zbog nabijanja nisu preporučljivi.
.

Slika 41. Način izvođenja mlazno injektiranih tela

Slika 42. Izgled mlazno injektiranih tela

5.6. "Vijak" šipovi

Vijak šipovi dosežu do 1m u prečniku. Dno je otvoreno, a "jezgro" se vadi kako napreduje proces
uvijanja. Ovakvi su piloti pogodni u pomorskim gradnjama jer se mogu izvesti tako da podnose i
vlačne i tlačne sile.

Slika 43. Vijak šip

5.7. Tehnologija izvođenja CFA šipova

Continuous Flight Auger ( CFA ) System-uvrtani šipovi

Način izrade ovih šipova se sastoji od tri faze:

 Bušenje svrdlo do potrebne dubine
 Injektiranje betona kroz centralni deo svdla
 Instalacija armaturnog koša

Kontinualno svrdlo čini zidove bušotine stabilnim, što eliminiše upotrebu zaštitnih kolona I
bentonita, a samim tim proces čini bržim i jeftinijim.
Nakon dostizanja potrebne dubine, svrdlo se podiže 30-40 cm, beton se injektira kroz telo svrdla.
Otvaranjem čepa na donjem kraju, beton ispunjava bušotinu uz podizanje spirale, sa mogućnošću
manualne ili automatske kontrole.
Najznačajnija osobina CFA danas je verodostojno praćenje i snimanje celokupnog procesa izrade
šipova. Pozicije koje se snimaju su: penetracija, obrtni momenat, dubina svrdla, količina betona po
inkrementu dizanja prilikom ugradnje.Pri tome se ne meri direktan protok betona već se potrošnja
betona određuje indirektno u odnosu na broj udara i zapreminu cilindra u jedinici vrermena. Ne
postoji potreba za korišćenjem privremenih kolona, pa je ovaj način izvođenja bušenih šipova brži i
ekonomičniji od drugih metoda. Mogu se izraditi šipovi prečnika Ø 600 i Ø 800 dubine do 20m.
 Slika 44. Način postavljanja CFA šipova

Slika 45. Izgled opreme za postavljanje CFA šipova

6. Prenos sila kod dubokih temelja

Duboki temelji prenose opterećenja od građevine u tlo trenjem po omotaču i dodirnom pločom
temelj-tlo. Omotač je kod ovakvih temelja znatnih površina te se njegov udeo u prenosu sila ne sme
zanemariti. Samo šipovi koji se oslanjaju na čvrstu stenu, nose isključivo na dodirnu ploču temelj tlo,
na vrh. Tu se trenje po omotaču ne može ostvariti jer nema pomeranja omotača koji bi aktivirao
trenje.

Slika 46. Masivni duboki temelj(levo),šip ili bunar(desno)

Projektna nosivost temelja može se izraziti preko veličine ukupne sile:

Q=Qv+Qp –W

Gde je: Qv=1/Fsl (qf *Ab)

Sila u dodirnoj ploči temelj-tlo,a

Sila koju takav temelj može preuzeti trenjem po omotaču, a sila W je težina temelja.

Fs - odabrani faktor sigurnosti;

qf - nosivost na vrh, na dodirnoj (horizontalnoj) ploči temelj tlo;
Ab - površina vrha pilota, dodirne ploče temelj - tlo;
n - broj slojeva sa značajnim trenjem po plaštu;
q tn – prosečna nosivost trenjem po omotaču pojedinog sloja;
On – obim dela temelja koji nosi po omotaču;
ΔDn - deo dubine temelja na kojem se ostvaruje trenje.
Za proračun udela omotača u prenosu sila potrebno je dobro poznavanje raspodele vrsta tla i njihovih
parametara čvrstoće po dubini do dna temelja. Za proračun nosivosti na vrh i dodatnih naprezanja
koja bi mogla izazvati sleganje ispod dubokih temelja, potrebno je poznavanje osobina tla na koti
dna temelja i na delu dubine ispod dodirne ploče temelj-tlo, koja je značajna za proračun sleganja.
Duboki temelji su teške građevine, ali zahtijevaju znatan iskop u tlu, te težina šipa ne utiče bitno na
povećanje dodatnih naprezanja u tlu koja izazivaju sleganje. Ovo se ne odnosi na zabijene i nabijene
šipove. Prilikom proračuna ukupnog tereta koji temelj prenosi na tlo, težinu ovih temelja treba uzeti
u račun.

6.1. Nosivost na vrh

Terzaghi Mayerhof
Slika 47. Nosivost na vrh

Oblik plastificiranih zona oko dodirne ploče temelj-tlo kod dubokih temelja prema raznim autorima
koji su ove geometrije koristili za dalji proračun faktora nosivosti “N” iz jednačine:

B
γNγ
qf=cNc+σNq+ 2

6.2. Nosivost trenjem po omotaču

Iz slike je jasno da veličina nosivosti po omotaču zavisi od veličine sleganja.Ako nema pomeranja,
nema ni aktiviranja trenja po omotaču. Bitna je razlika u nosivosti na trenje po omotaču zavisno od
razmicanja okolnog tla prilikom izvođenja dubokih temelja.Uvažavajući da je trenje po omotaču
funkcija naprezanja koja deluje na površinu na kojoj se ostvaruje, uglavnom horizontalnog
naprezanja σh, očigledno je da je trenutni bočni pritisak na omotač ključan za veličinu trenja.

Slika 48. Zavisnost nosivosti po omtaču od veličine deformacije(sleganja) šipa

Pri horizontalnoj deformaciji u tlu, veličina koeficijenta bočnog pritiska, K, zavisi od veličine i
smera deformacije. Za postizanje pune vrednosti koeficijenta aktivnog pritiska dovoljna je vrlo mala
deformacija, tj. vrlo malo rastezanje, da bi koeficijent postigao punu vrednost. Za aktiviranje pune
vrednosti pasivnog otpora potrebna je znatno veća pritisna deformacije tj. značajno zbijanje
tla.
Na slici je prikazan odnos koeficijenata bočnog pritiska za:
– aktivno stanje, KA,
– stanje mirovanja K0,
– pasivno stanje KP.
 Slika 49. Odnos koeficijenata bočnog pritiska

6.3. Nosivost trenjem po pomotaču u koherentnom tlu

qt = ca + σn tgδ
gde su:
qt – smičuća čvrstoća plašt-tlo
ca - adhezija plašt-tlo, zavisi od materijala od kojih je izgrađen temelj
σn - pritisak tla koji deluje na omotač
δ – ugao trenja između omotača i tla

Slika 50. Nosivost trenjem po omotaču u koherentnom tlu

Neki autori smičuću čvrstoću između omotača i tla izražavaju preko jediničnog otpora trenjem (fs) .

Slika 51. Vrednosti fs u zavisnosti prema jednoosnoj pritisnoj čvrstoći gline

6.4. Prenos sila

Šipovi uvek zadovoljavaju uslov da je D/B>4 te se mogu računati prema Meyerhofovim izrazima za
duboke temelje.

Prema prenosu sila razlikujemo:

− šipove koji nose na vrh;
− šipove koji nose isključivo trenjem po omotaču(lebdeći piloti)
− šipove koji nose kombinovano.

Kod šipova koji nose na vrh i trenjem po omotaču, može se trenje po omotaču usvojiti samo za tla sa
većim čvrstoćama na smicanja i to samo onda kada je moguće mobilizovati trenje po omotaču, za šta
je potreban relativno pomeranje između tla i šipa. Ukoliko šip prolazi kroz izrazito stišljive slojeve
ili slojeve podložne naknadnom sleganju dolazi do pojave negativnog trenja koje povećava ukupnu
silu koju šip vrhom prenosi u tlo.

6.5. Negativno trenje

Javlja se kao dodatna vučna sila prema dole zbog relativnog pomeranja mase tla u odnosu na temelj
prilikom procesa konsolidacije, i to kod nekonsolidovanih masa stišljivog tla. Veličina negativnog
trenja određuje se na isti način kao i veličina naprezanja koja se može trenjem preneti na tlo.
 Slika 52. Negativno trenje

Q =Qv - QNP - W

Slika 53. Odnos veličina sila koje šip u tlo prenosi vrhom i trenjem po omotaču zavisno od kvaliteta slojeva
kroz koje prolazi (horizontalno šrafirani dijagram je raspodela vrednosti trenja po omotaču).

Težina šipa nije uključena.

a) prikazuje šip koji nosi uglavnom na vrh i nešto vrlo malo trenjem po omotaču.
b) prikazuje način prenosa sila kod lebdećih šipova.
c) prikazuje prenos sile trenjem i na vrh sa dominantnom nosivošću u čvrstom sloju.
d) prikazuje povećanje ukupne sile koju šip nosi na vrh zbog pojave negativnog trenja.
6.6. Sleganje šipova

Sleganje glave šipa sastoji se od:

− elastične deformacije šipa kao stuba pod opterećenjem pritiska,
− deformacije, koja nastaje usled sleganja tla opterećenog smičućim silama
oko šipa koji nosi na trenje,
− deformacije tla ispod vrha šipa, kao kod svakog drugog temelja.
Za šipove koji nose na vrh, u stišljivom tlu, može se primeniti proračun kao i za
plitke temelje. Za šipove u pesku je Meyerhof (1959), na temelju analize većeg broja rezultata
probnog opterećenja daje izraz za sleganje “s”, koji vredi, ako ispod vrha nema jače stišljivog sloja:

i u koliko je korisno opterećenje šipa manje od 1/3 graničnog opterećenja. Pri tom je:
db – prečnik vrha šipa;
Fs - faktor sigurnosti (>3) za granično opterećenje.
Ovo je deformacija samo vrha bez deformacije stuba. Za gline daje Focht (1967)
takođe analizom rezultata probnog opterećenja takozvani “koeficijent pomeranja”
s/s stuba koji veže na elastičnu deformaciju stuba sstuba na način:
− za duge jako opterećene šipove sa deformacijom stuba s stuba>8mm; s/s stuba je reda veličine 0.5;
− za krute šipove kod kojih je s stuba<8mm; s/s stuba je veći i reda veličine 1.
Računari su omogućili vrlo raznolike i sofisticirane proračune u koje ulaze analize naprezanja
raspodeljenih duž pojedinog šipova i time izazvanih deformacija u tlu.
Najpoznatije su metode:
− Metoda prenosa opterećnja (koristi merene podatke u raznim tačkama duž
šipa, odnosa otpora i pomeranja šipova );
− Metoda teorije elastičnosti (primenjuje jednačinu od Mindlin-a za opterećeno
podzemlje u polubeskonačnoj masi);
− Numeričke metode (konačni elementi).
Potrebno je odabrati metodu koja najbolje opisuje stvarni način prenosa
opterećenja šipom u tlo. Bitna je razlika proračuna sleganja lebdećih šipova od onih koji nose
isključivo na vrh.
7. Proračun nosivosti šipova

Nosivost šipa može se odrediti kao :

─ ono opterećenje koje uslovljava slom u materijalu šipa;
─ ono opterećenje pri kojem je u tlu mobilizovana puna čvrstoća na smicanje.
U inženjerskom smislu, nosivost može biti postignuta pri mnogo manjem opterećenju. To je ono
opterećenje pri kojem šip postiže tolerantnu granicu sleganja za građevinu kojoj je namenjen. U tom
je smislu prihvaćen Terzaghi-ev predlog, da se za graničnu nosivost pilota uzme ono opterećenje,
koje kao tolerantnu granicu sleganja izaziva veličinu od 1/10 prečnika ili širine šipa. Ova tolerancija
može biti dobra kod šipova manjih prečnika. Kod šipova velikih prečnika ovo ne daje
zadovoljavajuće rešenje.

7.1. Proračun nosivosti prema teoriji graničnog stanja plastične ravnoteže

Uopšteno se može pisati, koristeći rešenje prema teoriji graničnih stanja plastične
ravnoteže, za nosivost na vrh i Coulomb-ov zakon za trenje po omotaču:

gdje je Ab-površina poprečnog presjeka vrha pilota prečnika φ=d; O-obim pilota, a W-vlastita težina
pilota. Za pilote izvedene u glini, uvažavajući da je ϕ=0, vredi da je Nq=1, a Nc je konstanta, izraz se
može pojednostavniti u sledeći oblik:

Kohezija c je vrijednost dobijena za nedrenirane uslove iz troosnog opita u

laboratoriju ili dobijena iz rezultata krilne sonde. Za šipove koji nemaju proširenje baze na vrhu,

moguće je sledeće pojednostavljenje ako važi da je Ab*σ0 ≌ W:

Za šipove u nekoherentnim materijalima, kada je c=0, iz izraza za Qf dobija se:

pri čemu je σ’b0, efektivno uspravno naprezanje na nivou vrha šipa, a Fω factor popravke za šipove
koji se sužavaju prema vrhu (za nepromenjiv poprečni presek =1). U izrazu je zanemaren član (0,5γd
Nγ) s razloga što je njegova vrednost vrlo mala u odnosu na član uz Nq. Nosivost šipa može se
proračunati i prema jednačini Terzagija koja glasi:

7.2. Šip opterećen horizontalnom silom

Kod prenosa horizontalnih sila šipom u tlo, potrebno je postići izvesno uklještenje da bi se preuzeo
moment savijanja nametnut konstrukciji. Do tačke dodira šip - tlo, statički se javlja čista konzola.
Ulaskom šipa u tlo javlja se reakcija tla (podloge) u obliku otpora tla. Veličina dopuštene
horizontalne sile ili delujućeg momenta na glavu šipa, češće je ograničena veličinom dozvoljenog
otklona glave šipa nego čvrstoćom tla u koje je šip ugrađen.

7.2. Određivanje nosivosti šipova po teoriji prvog reda

Ova se teorija koristi kod proračuna nosača na elastičnoj podlozi. Kako je veoma pogodna za
proračun na računaru, tek je njihovim razvojem dobila na značaju. Danas se metoda koristi za
proračuna sleganja temelja rezervoara. Metoda se sastoji u tome da se tlo zameni nizom opruga.
Svojstva opruga izražavaju se modulom reakcije podloge. Metoda se još naziva i Winklerova metoda
prema njenom autoru (Winkler, 1867.).
.

Slika 54. Winklerov model s oprugama i greška koja nastaje njegovim korišćenjem
Nedostatak ovog modela je što opterećenje deluje samo na one delove na kojima greda ravno leži,
dok kod stvarnog ponašanja tla opterećenje gredom izaziva sleganje i u njenoj okolini. Postavi li se
nosač u uspravan položaj u kakvom se nalaze šipovi, dobija se nosač na elastičnoj podlozi koji se
odupire deformaciji u horizontalnom smeru. To je jedina razlika između kontinualnog nosača
opterećenog tačkasto (temeljni nosač opterećen stubovima i/ili zidovima) ili pokretnim opterećenjem
(kranska staza) I šipa, opterećenog na glavi horizontalnom silom i/ili momentom savijanja. Na slici
je prikazan proračunski model kod kojeg je tlo zamenjeno nizom opruga.

Slika 55. Winklerov model pilota u tlu

Prethodno je pokazano da greška nastaje na granicama izvan opterećenog područja, što je bitno kod
horizontalnih nosača, dok kod proračuna šipova i zagatnih stena ovaj nedostatak nije toliko uočljiv.
Teoretsko je rješenje opšte poznato i rešivo. Ostaje da se odredi ulazni parametar – reakcija podloge i
granični uslovi potrebni za određivanje statičkog sastava nosača.

7.3. Reakcija podloge ili Winklerov koeficijent

Potrebno je odrediti pojmove da bi se mogli koristiti podaci iz literature. U tom smislu je najbolju
odrednicu dao Vesić (1961.). On razlikuje koeficijent reakcije podloge K0, dobijen ispitivanjem
krutom probnom pločom (1×1 stopa) i modul reakcije podloge KV, koji se koristi za simulaciju
krutosti opruge u proračunima, a koji je između ostalog i funkcija širine i krutosti nosača. Iz gore
rečenog je vidljivo da modul reakcije podloge nije konstanta tla, jer njegova vrednost zavisi od
veličine opterećene površine, obliku opterećene površine i intenzitetu opterećenja. Primena brojčanih
vrednosti mora se uzeti s velikim oprezom.
Kod korišćenja Winklerovog modela za proračun šipova potrebno je poznavati vrednost ovog
koeficijenta u horizontalnom smjeru. I za to postoje empirijski izrazi veza po raznim autorima. U
svom radu iz 1943. Terzaghi razmatra primenu teorije elastičnosti u mehanici tla. U tom poglavlju
govori o koeficijentu reakcije podloge potrebnom za proračun i dimenzionisanje šipova. On
doslovno kaže „Vrednost koeficijenta reakcije tla K, ne zavisi samo od prirode tla, već i od veličine i
oblika opterećene površine”. Ako se ostali uslovi ne menjaju, reakcija tla se smanjuje povećanjem
intenziteta opterećenja. Prema tome, vrijednosti K nije konstanta određenog tla, a odnos izražen
jednačinom: p/s = K (gr/cm3) je gruba zamena za stvarni odnos. (p→opterećenje; s→sleganje ploče)
U kasnijem radu Terzaghi, (1955.) predlaže određivanje koeficijenta (prema Vesiću modula) reakcija
podloge KV pomoću jediničnog koeficijenta K0 i širine stvarnog temelja B prema jednačini:
Kod korištenja Winklerovog modela za proračun šipa potrebno je poznavati vrednost ovog
koeficijenta u horizontalnom smeru. I za to postoje empirijski izrazi veza po raznim autorima.

KV ─ uspravni modul reakcije podloge;

K0 ─ jedinični koeficijent reakcije podloge;
B ─ širina temelja u centimetrima.

Jedinični koeficijent reakcije podloge K0, određuje se probnom pločom stranice

30×30 cm (u stvari je to jedna stopa ili 0,305m). Za kriterijum je rešenje predložio Vesić (1961.) na
slijedeći način:

Slika 56. Određivanje

koeficijenta reakcije podloge

Prema Vesiću
(1961.) K0 se određuje za s1=2,5
cm
U svim ovim rešenjima radi se o reakciji horizontalne ravni. Za proračune savijanja šipova potrebno
je odrediti koeficijent reakcije u horizontalnom smeru,čime je problem još složeniji. Dok se za
horizontalne ravni može vršiti ispitivanje probnom pločom, to za uspravne ravni nije moguće. Ostaju
na raspolaganju samo približno izvedene veličine.
Koeficijenti reakcije podloge u horizontalnom smeru Kh [N/m3] prema Terzaghiju (1955.)

Slika 57. Ova je tablica prikladna za korišćenje u izrazima za proračun horizontalnog modula reakcije podloge
prema Terzaghiju:

Za nekoherentne materijale;

Odnosno za koherentna tla:

→(0,2[m], formula je dimenzionalna, B u metrima)

7.4. Rešenje diferencijalne jednačine ugibne linije

Uopšteno se može reći da je proračun šipova opterećenog horizontalnom silom vrlo složen. Za
praktičnu su upotrebu mnogi autori dali metode sa određenim pojednostavljenjima. One omogućuju
brze i dovoljno tačne proračune potrebne za praksu. Neka je šip nosač dužine L i širine B na
savitljivoj podlozi, opterećen spoljašnjim teretom pz i reakcijom tla qz. Diferencijalna jednačina
ugibne linije elastičnog nosača na elastičnoj podlozi prema teoriji prvog reda ili teoriji koeficijenta
reakcije podloge glasi.

sz –horizontalno pomeranje ka osi štapa na udaljenosti z od površine poluprostora;

B –prečnik šipa;
EI – krutost elastičnog štapa-šipa;
qz – reakcija podloge;
pz –spoljašnje opterećenje na dubini z
Prema ovoj teoriji, na po volji odabranoj dubini z, kontinualnog elastičnog
ležaja, pomeranje sz proporcionalo je reakciji podloge qz. Pri tom je koeficijent
proporcionalnosti ništa drugo nego koeficijent reakcije podloge, ali u
horizontalnom smeru Kh, odnosno:

Uvrštavanjem vrednosti za sleganje dobija se :

Gde je:

Da bi se jednačina rešila moraju se uvesti još neki granični uslovi

 Slika 58. a)šipovi i njihova opterećenja, b) raspodela reakcije podloge

7.5. Terzaghi‐evo rješenje i rešenja koja se na njega oslanjaju

Većina se proračuna svodi na određivanje dubine ispod koje se računski može uzeti da šip ostaje
nepomičan.
Klasičan izraz Terzaghi-a za fiktivnu dužinu uklještenja iznosi:

L- fiktivna dulžina uklještenja

E- modul elastičnosti šipa
s-pomak glave šipa na nivou terena
I- moment inercije šipa
KA, KP -koeficijenti horizontalnog pritiska u tlu
d- poprečni presek šipa
 Slika 59. Kratki a) i dugi b) šip opterećen horizontalnom silom; c) šema za proračun
momenata savijanja (Terzaghi, 1943.)

Za lebdeće šipove sa slobodnom glavom postoji jednostavno rešenje za graničnu vrednost

horizontalne sile Hu na sledeći način.

Slika 60. Skica raspodele otpora tla duž šipa potrebna za proračun granične vrednosti sile H=Hu (Poulos &
Davis 1980.)]
Rešenja postoje za dva granična slučaja kada je:
1) p0=pL=pu ; tj. za konstantnu raspodelu otpora tla po dubini (koherentno tlo);
2) p0=0 i linearno raste do vrednosti pL (nekoherentno tlo).
Werner (1970.) daje rešenje za maksimalno dozvoljenu horizontalnu silu u obliku:

koeficijent koji zavisi od tla,geometrije i materijala šipa

EI – krutost šipa;
w(0) – dozvoljeno pomeranje glave;
κw=EI*w(0).
cu – koeficijent zavisan od koeficijenta reakcije podloge (modul reakcije podloge) u horizontalnom
smeru, Kh i vrsti tla koeficijent zavisan od tla, geometrije i materijala od kojih je šip izrađen.
Svi ovi proračuni daju najveće moguće vrednosti horizontalne sile koju šip može preuzeti u
zavisnosti od kvaliteta tla, bez obzira koliko pri tom nastaje pomeranje (otklon) glave pilota. Stoga je
potrebno još jednom naglasiti da je češći kriterijum kritična vrednost dozvoljenog otklona, nego
najveća moguća horizontalna sila ili moment savijanja kojeg ona proizvede.
Teoretsko rešenje moguće je naći u području teorije elastičnosti. Teorija daje rešenje za pomeranje
glave pilota, a što i jest stvarno potrebno odrediti. Da bi se ono moglo odrediti moraju se definisati
igranični uslovi.

7.6. Granični uslovi

Iz gornjih razmatranja vidi se da je proračun zavisi od niza graničnih uslova koje je nužno odrediti i
pojednostaviti pre oblikovanja proračunskog modela.U nastavku će se ukazati na moguće granične
uslove i njihove kombinacije od kojih zavise pojednostavljeni proračuni šipova opterećenih
horizontalnom silom.
1.
Prema odnosu dužine i poprečnog preseka šipa, može ih se podeliti na krute i savitljive. Kako
raspodela reakcije podloge zavisi upravo od nametnute deformacije u tlu to ovaj činilac ima važan
uticaj na model odabran za proračun.
2.
Prema učvršćenju u naglavnu konstrukciju može ih se podeliti na šipove učvršćene u naglavnu
konstrukciju, (što onemogućava zaokret glave pilota) i slobodne, gde se glava ponaša kao slobodna
ivica konzole.
3.
Prema dužini mogu biti kratki i dugi šipovi što je donekle vezano sa stavkom 1.
4.
Prema načinu oblikovanja reakcije podloge razlikuju se šipovi izvedeni u glini i šipovi izvedeni u
pesku a razlika u oblikovanju reakcije podloge je vidljiva.
5.
Prema načinu učvršćenja donjeg kraja šipa mogu biti učvršćeni u čvrstu podlogu (na pr. stensku
masu ili glinu čvrste konzistencije ili jako zbijene nekoherentne materijale) ili slobodno lebdeći u
masi tla.

7.6.1. Šipovi sa slobodnom glavom

Rešenja za lebdeći šip u beskonačnom poluprostoru. Postoje dve mogućnosti:

cu ⇒ Kv prema preporukama Terzaghija
KP=tg2(45°+ϕ/2)

Slika 61. Kruti i savitljivi šip slobodne glave a) u glini, koherentno i b) pesku
 Za koherentno tlo: Za nekoherentno tlo:

cu ⇒ Kv prema preporukama Terzaghija

KP=tg2(45°+ϕ/2)
Ako se dogodi da je Mmax veći od maksimalno mogućeg momenta kojeg može preuzeti šip zadanih
dimenzija, tada se šip ponaša kao “dugi, savitljivi” šip te račun za graničnu silu treba ponoviti
uvrštavajući granični moment koji šip može preuzeti u jednačinu. U svim ovim jednačinama, KP je
koeficijent koji zavisi od ugla trenja ϕ. Mogućnost nastanka lomnog mehanizma za slobodne
„kratke“ i „duge“šipove je prikazan na slici. “Kratki“šipovi su oni kod kojih bočna nosivost potpuno
zavisna od otpora tla, dok kod „dugih“ šipova važi da je bočna nosivost primarno zavisna od
dozvoljenog momenta koji šip može primiti.Na mestu gde je moment najveći, smičuće sile su
jednake nuli.

7.6.2. Šipovi sa učvršćenom glavom

Slika 62. Šipovi pridržane glave,različitih dužina: u glini a) u pesku b); 1) kratki;
2) srednji;3) dugi (prema Bromsu, 1964)
 cu ⇒ Kv prema preporukama Terzaghija;
KP=tg2(45°+ϕ/2)

Za svaku je podvrstu u pojednostavljenom obliku moguće dati rešenje za najveću moguću

horizontalnu silu i odgovarajući moment. I ovde važi da je:
L=1,5*d+f+h
za koherentno tlo:- kratki šipovi Hu=9Cu*d*(L-1,5d) Mmaks=Hu*(0,5*L+0,75*d)

- srednje dugi šipovi

Ukoliko je najveći moment, koji se javlja na dubini (f+1,5*d), manji od momenta Mpop, onda
odgovara rešenje za duge šipove.za nekoherentno tlo:
- kratki piloti Hu=1,5ρghL2dKP

Ako se desi da je Mmaks.≥ Mpopušt. tada vredi slučaj šipova srednje dužine . Za horizontalno
uravnoteženje sastava potrebno je dodati silu:

Uzmemo li u obzir momente koji deluju na glavu šipa i uvrsti li se vrednost sile F, dobije se:

Za dugi šip, gdje se najveći moment Mpop. pojavljuje na dva mesta vredi izraz:

Pretpostavka postojećeg momenta otpora gornje kape je najmanje My. Mogući lom za „kratke“,
“srednje“ i „duge“ šipove su prikazani na slici.
My = 2,25cudh2 – 9cudf (1,5d + 0,5f)
Ova jednačina zajedno sa vezom L = 1,5d + f + h je moguće rešenje za Hu. To je nužno za proveru
najvećeg pozitivnog momenta na dubini f+1,5d, to je manje od My.
Kod šipova kojima vrh leži u čvrstim tlima, a telo prolazi kroz meke slojeve, pretežni će deo
momenta savijanja preuzeti vrh koji za takva opterećenja mora biti ukliješten u čvrstu podlogu
najmanje za dubinu jednaku dvostrukom prečniku šipa. I učvršćeni šipovi se proračunski razlikuju
zavisno od toga da li su dugi ili kratki.
Kod lebdećih šipova nema ove mogućnosti. Moment ili horizontalna sila izazivaju savijanje šipa na
način da se na nekoj dubini L javlja tačka u kojoj deformacija menja smer te otpor prelazi na drugu
stranu šipa. Deformacija je približno sinusoidna i prigušuje se s dubinom. Za šip velike dužine javiti
će se nekoliko tačaka promene smera savijanja.
8. Probno opterećenje šipa

Tokom izvođenja šipova neminovno se narušava početna struktura tla. Zavisno od odabrane
tehnologije, mehanička svojstva tla u okolini šipa se pogoršavaju ili poboljšavaju. Zbog toga treba
uzeti u obzir i uticaj tehnologije izvođenja šipa na te parametre. Pošto se taj uticaj može tek samo
približno oceniti, poželjno je, gde god je to moguće, stvarnu nosivost šipa odrediti na temelju
probnog opterećenja. Probno opterećenje daje nosivost tek jednog (pojedinačnog)šipa. Treba znači
oceniti ponašanje takvog šipa u grupi, pogotovo ako su šipovi gusto postavljeni. Stepen poremećaja
tla u okolini izvedenog šipa moguće je oceniti i in situ merenjima, na primer, statičkim
penetracijskim opitom (CPT). Ovde će se navesti dva uzroka poremećaja tla oko šipa: hidraulički
slom i negativno trenje:
Hidraulički slom tla u koloni
Hidraulički slom tla u cevi može nastati kod izvođenja bušenih šipova ispod nivoa podzemne vode.
Za izvođenje tih šipova se koristi cev koja sprečava urušavanje stena iskopa. Ako se iz cevi vadi i tlo
i voda, kod većih dubina može nastati takva razlika potencijala podzemne vode unutar i izvan cevi
koja će izazvati prodor vode i zemlje kroz dno cevi u bušotinu. U tlu oko cevi tako nastaje "manjak"
tla što uzrokuje meku strukturu tla oko šipa i slabi vezu šipa i tla.
Negativno trenje
Negativno trenje nastaje kad se, oko šipa izgradi nasip. Tlo se sleže, i uz šipove izaziva smičuća
naprezanja koja dodatno opterećuju šip, koji se i sam zbog toga dodatno sleže.
Probno opterećenje
Probno opterećenje šipova jedini je način određivanja stvarne nosivostišipova. Za tu se nam enu
obično izvodi poseban šip u tlu u kakvom će se izvoditi i ostali "pravi" šipovi i opterećuje do loma
tla ispod i oko šipa (smatra se da će šip uvek biti dovoljno čvrst da ne dođe do njegovog loma).
Tradicionalno se takav, probni, šip opterećuje statički, ali su zbog skupoće,dugotrajnosti i problema s
organizoacijom statičkog ispitivanja u novije vreme razrađene i dinamičke metode ispitivanja šipova.
Doduše, dinamičkim se metodama može samo približno oceniti veličina sile loma šipa, jer uslovi
dinamičkog ispitivanja ne odgovaraju uslovima statičkog loma. Za statičko opterećivanje najveći je
problem osigurati čvrstu tačku, u kojoj će šip imati uporište za reaktivnu silu koja nastaje pri
njegovom utiskivanju u tlo. To se rešava izradom posebne konstrukcije iznad šipa na koju je
postavljeno statičko opterećenje (betonski blokovi, vreće i sl.). Jednostavnije je rešenje, oko probnog
šipa izvesti još nekoliko šipova koji su međusobno kruto povezani gornjom konstrukcijom. Na vrh se
probnog šipa postavi hidraulična presa koja se, s jedne strane odupire od gornje konstrukcije, a s
druge utiskuje probni šip u tlo. Pri tomu su okolni šipovi napregnuti na zatežuća naprezanja. Umesto
okolnih se šipova mogu izvesti i zatege koje su usidrene u tlo i pridržavaju uporište za hidrauličnu
presu.
 Slika 63. Statičko opterećivanje šipa

Pri probnom se opterećenju meri sila utiskivanja i pomeranje (sleganje) šipa. Moderna tehnologija
omogućuje postavljanje merača za silu (trenje) na vrh i uzduž omotača šipa što omogućuje detaljnije
analiziranje mehanizma loma tla ispod i oko šipa. Naime, nije jednostavno postići lom tla oko šipa,
tako da sila loma bude jasno izražena. Obično sleganja šipova isprva rastu postepeno, a kasnije sve
brže. U slabopropusnim tlima, zbog porasta pornog pritiska pri opterećenju, treba povećanje
opterećenja nanositi postepeno, da se porni pritisak može raspršiti(izjednačiti s nulom), pa probno
opterećenje može trajati i mesec - dva.
Uglavnom, šip treba nastojati opteretiti silom koja je barem 2-3 puta veća od sile kojom će biti
opterećen u konstrukciji. Pri tomu treba meriti sleganje šipova i oceniti da li je ono prihvatljivo za
konstrukciju koja će se na njega oslanjati. Očito je da pri oceni nosivosti pilota, nema gotovih
recepata i da je često potrebno upotrijebiti tzv. "inženjersku procenu", pojam koji u sebi uključuje
solidno teoretsko i praktično znanje odgovorne osobe.

Slika 64. Tipičan dijagram slijeganja šipa pri probnom opterećenju (Nonveiller 20.47).
Kod zabijenih se šipova nosivost procenjuje prema izrazu koji izjednačava energiju pada malja za
zabijanje šipa s radom sile otpora na utiskivanju šipa:
W.H.f = Q.s,
Gde je:
− W težina malja,
− H visina pada malja,
− Q otpor tla (nosivost šipa),
− s prodor šipa u tlo pri jednom udarcu,
− f koeficijent rasipanja energije malja.

Koeficijent f može varirati u širokim granicama, pa je potreban veliki broj merenja koji uključuje
dinamičko i statičko ispitivanje i to za različite vrste materijala tla i šipova. Zbog toga navedena
formula može poslužiti samo kao orijentacija na lokacijama gde se provodi i probno statičko
opterećenje. U takvim slučajevima, pri dobro organizovanim merenjima, procena prema energerskoj
formuli može odstupati do 20%.

8.1.Primena CPT i SPT opita

Primena statičkog penetracionog opita (CPT).

U okvirima metoda koje primenjuje mehanika tla, granična nosivost baze šipa može se proceniti
primenom rezultata ispitivanja tla statičkim penetrometrom koji, osim otpornosti vrha daje i rezultate
merenja bočnog trenja, direktnim preslikavanjem napona sa penetrometra na šip. Statički
penetrometar se, pre svega koristi za ispitivanje peskova. Granična nosivost baze šipa je
proporcionalna otporu vrha penetrometra:

qb,f = αbqc
Koeficijent αb je korektivni koeficijent koji zavisi od načina ugrađivanja šipa u tlo. Za pobijene ili
utisnute šipove može se uzeti da je granična nosivost baze šipa jednaka otporu vrha statičkog
penetrometra tako da je αb=1,0, s obzirom da statički penetrometar predstavlja minijaturni utisnuti
šip. Za bušene šipove se orijentaciono može usvojiti da je α b≈1/2, a ovaj koeficijent se može
korigovati rezultatima probnih opterećenja i lokalnim iskustvima tako da može biti i manji, do
αb≈1/3.

S obzirom na moguću varijabilnost penetracionog otpora i razlike dimenzija penetrometra i šipa, za

računsku veličinu otpora vrha statičkog penetrometra jedna od mogućmosti je da se usvaja srednja
vrednost otpora vrha na potezu dužine 4 prečnika šipa, i to 1 (jedan) prečnik ispod baze i 3
(tri)prečnika iznad baze šipa, iako ima i drugačijih predloga. Na ovaj način se, bar kvalitativno,
imaju u vidu mehanizmi loma tla.
Za procenu smičućeg otpora po omotaču šipa koriste se razne empirijske korelacije sa otporom vrha
penetrometra, (na primer, Bustamante i Gianeselli 1981), iako se mehanizam proloma tla pod vrhom
penetrometra u velikoj meri razlikuje od oblika interakcije omotača šipa i okolnog tla. Na primer, De
Beer (1985) predlaže konzervativnu korelaciju u obliku:

τs,f = qc/200 ako je qc ≥ 20 MPa odnosno τs,f = qc/150 ako je qc ≤ 10 MPa pri čemu je gornja granica
smičućeg otpora po omotaču šipa 100-120 kPa.
Alternativno, Fleming i dr. (1985), na osnovu analize rezultata probnih opterećenja sugerišu da je
vrednost Ks u formuli (9,86) približno N*q /50, a da je δ = φ/cv, jer se dilatancija ne odvija u kontaktu
sa šipom. Ako se usvoji daje N*q = qc/σ/v dobij a se da je τs,f = (qc/50) tan φ/cv. Ovo ukazuje daje za
omotač šipa u tipičnom kvarcnom pesku smičući otpor τs,f ≥ qc/100 ili oko 1% otpora vrha
penetrometra, red veličine koji se može naći u nekoliko stranih normativa i radovima istraživača.
Opit statičke penetracije treba uvek predvideti programom geotehničkih istražnih radova ukoliko se
ocenjuje da će se temeljenje izvesti na šipovima u krupnozrnom tlu, jer postoji relativno bliska
analogija u ponašanju šipa i statičkog penetrometra.

Primena standardnog penetracionog opita(SPT).

Rezultati standardnog penetracionog opita se mogu upotrebiti za prognozu granične nosivosti baze
šipa, u načelu, na tri načina.
Prvi način podrazumeva da se na osnovu empirijskih korelacija procene parametri smičuće čvrstoće i
deformabilnosti (ako to teorijska metoda zahteva), koji se zatim uvrste u ranije date teorijske izraze
koji te parametre sadrže.
Drugi način bi podrazumevao primenu korelacije između broja udara u standardnom penetracionom
opitu sa otporom vrha statičkog penetrometra (Slika 7.32) te primenu ranije opisanog postupka
korišćenjem CPT opita.
Treći način bi bio direktno empirijski, pri čemu se obično koristi oblik:
qb,f = K N
gde je:
K - koeficijent koji zavisi od vrste tla i načina ugrađivanja šipa (MN/m2)
N - broj udara u standardnom penetracionom opitu (SPT).
Orijentacione vrednosti koeficijenta K se kreću u sledećim granicama:

Pobijen
Bušeni šip
šip
Pesak 0,40-0,45 ~0,10
Prašina 0,20-0,35 ~0,12
Glina 0,12-0,20 ~0,15
Gore dati empirijski koeficijenti ukazuju da baze bušenih šipova u krupnozrnom tlu imaju znatno
manju graničnu nosivost od pobijenih sa istim dimenzijama.
9. Upotreba šipova za povećanje stabilnosti kosina

Broms (1972) je opisao upotrebu drvenih šipova za povećanje stabilnosti kosina kod jakomekanih
glina. U SAD-u su za stabilizaciju aktivnih klizišta u tvrdim glinama korišteni šipovi velikih
prečnika – bušeni. I kod nas ima primera stabilizacije klizišta šipovima velikih prečnika. Klizište u
Herceg Novom u ul. Stijepe Šarenca, stabilizirano je šipovima velikog prečnika (tip Benotto) i
geotehničkim sidrima. Prečnici ovih šipova variraju od 1,0-1,5m. U Japanu su za istu namenu
korišćene 300mm široke čelične cevi armirane sa H profilima.Šipovi su ugrađeni u prethodno
izbušene rupe do dubine najvećih smičućih naprezanja u tlu.
Fukuoka (1977) je opisao podrobnije upotrebu šipova za stabilizaciju klizišta i predstavio metode za
analizu koje proizlaze iz momenata savijanja u šipu.
Ukoliko je šip ugrađen u klizište, deo L1 iznad zamišljene ploče sloma biće opterećen silom P sa
ekscentritetom „e“ od ploče sloma. Uzdužne sile se zanemaruju zbog pojednostavljenja, pa se može
se smatrati da će napadnoj sili otpor pružati donji deo šipa L2 ispod kritične ploče loma. Najveća
vrednost sile otpora Hu je data kao sledeće četiri vrednosti:
1. Ukupna bočna otpornost za „kratke“šipove dužine L2 opterećene ekscentrično
2. Ukupna bočna otpornost za „duge“ šipove opterećene ekscentrično (ova vrednost zavisi od iznosa
momenta savijanja na šip).
3. Ukupno opterećenje koje može nastati duž gornjeg dela (dužine L1) šipa, a ako tlo „teče“ pokraj
šipa i ukupni pritisak šipa na tlo koje će nastati duž ovog dela šipa.
4. Smičuća čvrstoća na delu samog šipa.
Eksentricitet „e“ može se kao prva aproksimacija za puno pomeranje, približno uzeti na dodiru šip-
tlo na pretpostavljenu ploču sloma. Kad je određena vrednost sile Hu može se odrediti dodatni
moment otpora odnosno dodatna sila otpora koji stabilizuju posmatranu kliznu ploču. Postupak se
ponavlja za niz pretpostavljenih ploča sloma da bi se pronašla kritična.

Slika 65. Analiza učinka šipova na stabilizaciju kosina

10. Metode za povećanje bočne otpornosti šipova

Broms (1972) je razmatrao neke metode za povećavanje bočne otpornosti šipova. Mnoge od metoda
oslanjaju se na povećanje dimenzija i/ili krutosti šipova blizu površine. Ispuna prostora oko šipa
peskom ili šljunkom je jako dobra metoda za mekane gline, kad je šip opterećen cikličknim
opterećenjem. Postepenim punjenjem u glini, povećava se prečnik šipa.Visina sloja oko šipa je
ograničena sa nosivošću slojeva ispod šipa.
Povećanje bočne otpornosti moguće je rešiti na sledeće načine:
a) sa slojem peska ili šljunka
b) ugradnjom krila
c) okovratnikom
d) betonskim klinom
e) betonskim gredama
f) kratkim šipovima

Slika 66. Povećanje bočne štpornosti a) sloj peska,b) ugradnja krila,c) okovratnik,d) betonski klin,
e) betonska greda,f) kratki šipovi
11.Grupe šipova

Osnovni princip postavljanja šipova je da se sila od stuba ili zida prenese ravnomerno na dva ili više
šipova, pri čemu se nastoji da se izbegne ekscentrično unošenje sile u šipove. Šipovi se postavljaju u
grupe, koje su najčešće međusobno povezane jastukom. Elemet koji prenosi sile stubova i zidova na
šipove ("jastuk") proračunava se na uticaje momenata savijanja i prijem glavnih kosih zatežućih
napona.
Šipovi se mogu postavljati i pod uglom u slučajevima kada postoje dominantne horizontalne sile i
momenti koje ne mogu primiti samo verikalno postavljeni šipovi.

Slika 67. Načini postavljanja šipova u grupe

Slika 68. Način postavljanja šipova pod uglom

11.1. Proračun nosivosti grupe pilota

Kada se iz razloga nosivosti mora izvesti više šipova da bi se preuzelo spoljašnje opterećenje, govori
se o grupi šipova. Prema važećim propisima smatra se da šipovi deluju u grupi ako je osni razmak
između šipova:
− koji nose na vrh veći od 2.5 d;
− koji nose na trenje u nekoherentnom tlu veće zbijenosti veći od 3d;
− koji nose na trenje u nekoherentnom tlu male zbijenosti veći od 5d;
gde je d-prečnik šipa.

Grupa šipova može biti slobodno stojeća, sa naglavnom konstrukcijom koja ne dodiruje tlo i vezana
sa temeljnim blokom koji leži i na tlu (jastuk).
Kada se radi o grupi šipova potrebno je izvršiti smanjenje nosivosti grupe u odnosu na ukupno
opterećenje koji mogu preuzeti svi šipovi svojom pojedinačnom nosivošću. Smanjenje se vrši
pomoću koeficijenta η za koje postoji više načina određivanja.

Za slobodnostojeću grupu postoji nekoliko empirijskih izraza:

− Prema Converse-Labarre-u:

gde je:
m=broj redova šipova;
n=broj šipova u redu;
ξ=arctg d/s u stepenima;
d=prečnik šipa;
s=osni razmak šipova.
− Nosivost grupe se smanjuje na način da se svakom šipu nosivost smanji za 1/16 za svaki susedni
šip kojim je posmatrani šip okružen . Važi za S<3d.
− Nosivost grupe se smanjuje na način da se svakom šipu nosivost pomnoži sa koeficijentom I za
svaki susedni šip kojim je posmatrani šip okružen pri čemu je.
 Slika 69. Vrednosti koeficijenta � za nekoliko vrsta grupa šipova

11.2. Delovanje grupe šipova

Grupa šipova može delovati kao temeljni blok na velikoj dubini. U tom slučaju, preporučuje se
proveravanje nosivost grupe šipova tako da se odabere manja vrednost nosivosti iz upoređenih
proračuna; a) sabiranja nosivosti svih šipova u grupi i b) rezultata proračuna nosivosti dubokog
masivnog temelja dimenzija Lg×Bg, horizontalna projekcija i dubina koja odgovara onima za
posmatranu grupu šipova.
Zbog uticaja preklapanja dodatnih naprezanja koje grupa prenosi u tlo, uticaj grupe šipova seže
daleko dublje od uticaja šipa pojedinačno.Iz tog razloga potrebno je poznavati svojstva tla na većoj
dubini ispod grupe šipova nego, ispod šipa pojedinačno, da ne dođe do uticaja dodatnih naprezanja u
dubljim slojevima tla, koji su slabiji od plićih, i na taj način do nepovoljnog uticaja grupe šipova po
sleganje takvog temelja kao celine.

Slika 70. Dubina uticaja dodatnih naprezanja na šip,i grupu šipova

Odnos dubine šipova i veličine horizontalne projekcije temelja bitan je za preraspodelu dodatnih
naprezanja po dubini. Da bi šipovi izvršili svoju zadatak prenosa dodatnih naprezanja u dublje
slojeve tla, potrebno je da budu dublji od barem dvostruke širine temeljne konstrukcije, koja na
njima leži. Ukoliko je dubina šipova manja od širine temelja, učinak šipova je neznatan. Oni tada
mogu poslužiti jedino da premoste površinske loše slojeve malih debljina. Današnje tehnologije
izvođenja omogućuju izvođenje šipova velikih dužina tj. dubina. Omogućuju i izvoenje šipova sa
proširenim vrhom na tim velikim dubinama te se time može povećati i njihova nostivost.

Slika 71. Dubina uticaja dodatnih naprezanja kod grupe šipova za različite odnose D i B

Šipovi u grupi upotrebljavaju se redovno kada je potrebno preuzeti horizontalne sile ili momente
savijanja koje stvara par sila. Tada neki od šipova iz grupe preuzimaju zatežuće sile . Sile u grupi
šipova mogu se jednostavno odrediti metodama klasične grafostatike.
Zavisno od smera spoljašnjih sila postoji mogućnost da svaki od šipova iz takve grupe bude pritisnuti
odnosno zatežući te ih je tako potrebno i dimenzionisati.

Slika 72. Kada šip preuzima zatežuću silu

11.3. Proračun sleganja grupe šipova

Sleganje jednog šipa iz grupe šipova zavisi od :

- načina prenošenja opterećenja sa šipova na tlo (trenjem po omotaču, prenos na vrh ili kombinacija);
- stišljivosti slojeva tla kroz koje šipovi prolaze;
- odnosa krutosti jastuka i šipova koje povezuje u grupu (raspodela opterećenja s jastuka na šipove);
- načina oslanjanja jastuka (da li je jastuk oslonjena na tlo ili se nalazi iznad tla).

Slika 73. Modeli grupe šipova za proračun sleganja: a) grupa nepovezanih glava;

b) grupa povezanih glava sa jastukom koji ne leži na tlu;

c) grupa povezanih glava sa jastukom koji leži na tlu – hibridno temeljenje

Najjednostavniji pristup proračunu predviđanja sleganja šipova u grupi zasnovan je na pretpostavci

homogenog i izotropnog poluprostora. Tlo se promatra kao homogeno izotropno, a grupa šipova se
zamenjuje s elastičnim temeljem na dubini vrha šipova, ili kod opreznijeg pristupa problemu, na 2/3
dubine postavljanja šipova. Dimenzija zamenjujućeg temelja određuje se uz pretpostavku da se sila
trenja rasprostire postepeno oko šipova pod uglom ϕ/4 a dobijena površina zamenjuje se s
pravougaonikom dimenzija Bg×Lg. Opterećenje, p, na tako dobijenoj površini može se odrediti, uz
pretpostavku da je jednako raspodeljeno, prema izrazu:

Gde su:
Q - opterećenje koje se prenosi preko jastuka;
WNG - težina jastuka;
WP - težina jednog šipa;
VNG - zapremina jastuka;
VP - zapremina jednog šipa.
 Slika 74. Pojednostavljena teorija rasprostiranja opterećenja ispod grupe šipova

Određivanje dodatnih naprezanja u tlu ispod jedne tačke Ki svodi se na proračun dodatnih naprezanja
u tlu ispod savitljive opterećene ploče na površini tla. Predviđanja sleganja iz tako dobijenih
dodatnih naprezanja mogu se odrediti prema nekoj od teorija za proračun sleganja objašnjenih u
teoriji mehanike tla. Gornja zona tla iznad dubine vrha šipa postaje zategnuta zona. I ona se
delimično deformiše, ali s obzirom na pretpostavke unesene u proračun sleganja, ove deformacije ne
prate u potpunosti liniju sleganja si. Iz tih razloga potrebno je napraviti popravaku dobijenih
vrednosti sleganja. Prema Fox-u popravljena vrednost iznosi:
sp = si *ω

Slika 75. Činioci popravke prema FOX-u

Ako šipovi prenose opterećenje samo preko vrha, ova teorija može se dodatno pojednostavniti na
način da se proračun predviđanja sleganja izvrši za međusobni uticaj niza nezavisnih temelja na
nivou vrha temelja, a s površinom jednog temelja koja odgovara poprečnom preseku šipova na vrhu i
opterećenjem koje se prenosi preko jednog šipa. "Tačnije" metode određivanja predviđanja sleganja
grupe šipova su analitičke metode zasnovane na teoriji elastičnosti. U ovim teorijama se šipovi iz
grupe posmatraju kao zasebni duboki temelji i računa se uticaj jednog šipa na raspodelu naprezanja
ispod posmatranog šipa i okolnih šipova. Uticaj susednih šipova na posmatrani se sabira. Uticaj
jastuka u ovim proračunima se obuhvata samo kroz raspodelu naprezanja, koje se prenosi s
građevine, oslonjene na jastuk, na jedan šip, odnosno kontroliše se difiencijalno sleganje između
šipova.
U ovim proračunima se uticaj jednog dela trenja na omotaču, na dodatno naprezanje na nekoj dubini
ispod posmatranog šipa, analizira kao uticaj koncentrisane sile na dodatno naprezanje na
posmatranoj dubini. Veličina koncentrisane sile odgovara rezultanti naprezanja trenja na odsečku
omotača. Bolji rezultati proračuna sleganja mogu se danas dobiti numeričkim metodama posebno
metodom konačnih elemenata.

Slika 76.Uticaj trenja po omotaču na raspodelu dodatnog naprezanja

Ovakvi proračuni moraju obuhvatiti i odnos krutosti sastava šip-jastuk-tlo, te se sam proračun neće
posebno izlagati.
12. Mašine za pobijanje šipova

Radi nošenja objekata šipovi se najčešće pobijaju sve do čvrste podloge ili do ostvarenja sile trenja
koje su veće od predvidjenih opterećenja.Za pobijanje i vađenje šipova upotrebljava se specijalna
oprema koja treba da savlada otpore probijanja tla koji se javljaju na vrhu i trenja na omotaču
šipova.Položaj šipa može biti vertikalan ili pod izvesnim uglom u odnosu na vertikalu.Za izvršavanje
ovih zadataka upotrebljava se potencijalna energija malja pri slobodnom padu ili sistemi sa
električnim,dizel ili pogonom komprimovanog vazduha.U novije vreme postoje i hidraulični
sistemi.Takodje šip se može postaviti i utiskivanjem pod velikim pritiskom. Pod terminom makare
podrazumeva se cela mašina koja se sastoji od :
1-hodnog dela(gusenice ili točkovi na šinama)
2-platforme sa nosećom konstrukcijom
3-pogonskog sistema
4-opreme za hvatanje šipova
5-alatnog pribora za odgovarajuću primenu(pobijanje ili vadjenje).

Umesto hodnog dela platforma se moţe po potrebi montiratina plovnom objektu- pontonu. Noseća
konstrukcija sluţi za vodjenje šipova i malja u željenom pravcu.lako se montira i naginje za odredjeni
ugao.Za pobijanje šipova se koristi malj(čekić) koji raspolaže potencijalnom energijom(slobodni
pad) ili se pobijanje vrši pod dejstvom prinudnog kretanja izazvanog pogonskom
energijom.Vođenim udarom malja u šip ostvaruje se prodor njegovog vrha u podlogu.

Slika 77. Makara

12.1. Proračun snage potrebne za pobijanje šipova

Pobijanje se vrši udarom ili izazvanim vibracijama i ostvaruje se uz pomoć specijalnih mašina ili
uređaja sa čekićima ili vibratorima.Pogom može biti električni preko vitla, uz upotrebu
komprimovanog vazduha ili primenom dizel pogona.Pokrenuta masa malja izaziva udare, a
neuravnotežene mase izazivaju vibracije.Ako mašina radi na principu udara izazvanog slobodnim
padom malja, potrebna snaga računa se uz pomoć obrasca:
P= Wˑn (kW) , W(kNm) , n(s-1)
Gde je:
W-rad koji se dobija udarom malja
n-broj udara malja u jedinici vremena
Rad se izračunava uz pomoć opšte poznatog obrasca za raspoloživu kinetičku energiju:
W=Ek =mv2/2
Gde je :
m-masa malja,v- brzina malja u trenutku udara.
Za slučaj korišćenja električnog vitla,dizel pogona ili komprimovanog vazduha uređaj za pobijanje
ostvaruje rad po sledećem obrascu:
W= mˑgˑhˑηs

Gde je : h-visina pada malja

m-masa malja koja u odnosu na masu šipa iznosi m=(1,5-2,5)mg.

Maksimalna visina pada malja s obzirom na dozvoljene deformacije udarnih zona šipova dobija se
obrascem :
Hmax=σ p2ˑV/2Eˑmˑg

Pri čemu je : σ p-čvrstoća šipa na pritisak,zavisna od materijala šipa, pa je σ p:

-za drvo 20-26 N/mm2
-za beton 30 N/mm2
-za čelik 200 N/mm2
V-zapremina šipa
E-modul elastičnosti šipa
Stepen korisnosti primenjene mašine ηs zavisi od njene konstrukcije i iznosi:
ηs=0,5-0,9 za vitla sa kojih se uže odmotava pod teţinom padajućeg malja ili
ηs=0,9-0,95 za vitla gde se uže odmotava reduktorskim prenosom.
ηs=0,4-0,6 kod uređaja sa dizel pogonom
ηs=0,8 kod primene komprimovanog vazduha
Za paralelno dejstvo sopstvene mase malja i sile pritiska vazduha(ili pare) dobija se rad:
W= (mgh+Aph)ˑ ηs
Gde je: A- površina čela klipa na koju deluje pritisak vazduha
p-pritisak vazduha u cilindru.
Zbog obostranog udara klipa toplotni gubici su manji nego kod izvedbe prostog dejstva pa stepen
korisnosti iznosi ηs=0,85.
Kao tehnički izvodljiv broj udara u jedinici vremena vaţi:
n=1/t1+t2+t3
gde je : t1i t2- vreme dizanjai i udarnog kretanja malja.
t3-potrebno dopunsko vreme i iznosi : 10-15 s za uključenje, isključenje i promenu smera vitla. 0,5-
1 s za dizel pogon i kompresore prostog dejstva i 0s- za kompresore duplog dejstva.

12.2. Proračun učinka pobijanja šipova

Na ukupnu uspešnost odnosno učinak bušenja za potrebe izrade šipova utiču:

1-ukupna (mikro,makro) strukturnai fizičko mehanička obeležja tla(stene, kamen,pesak),
2-odabrane, planirane ili zadane veličine osnovnih parametara bušenja odnosno
pobijanja(prečnik,dužina, nagib, razmak, raspored),
3-tehnička i tehnološka obeležja opreme i pribora za bušenje , -izvežbanost (školovanost, veština)
bušača.
Teški lafetirani i (vibro- ) čekići uglavnom na hidraulični pogon:
-omogućavaju izvodjenje bušotine za potrebe šipove u građenju prečnika do oko 100 mm,
- primenjuju se do dubine bušenja oko 25 m,
-imaju brzinu prodiranja "vp" oko 150 cm/min,
-omogućavju praktični učinak bušenja"vb" preko 20 m/sat.
- izvode danas uz visokoferkventn udarno (perkusivno) bušenje (vibrobušenje) po potrebi takođe
kružno bušenje pritiskom bez udara. Planirani radni učinak bušenja prethodno opisanih bušačkih
čekića računa sepojednostavljeno na sledeći način:
Up (bušenja ) = k x Ut (bušenja )
pri čemu se za praktički učinak bušenja sa premeštanjem opreme i pribora Up(bušenja ) ovde uvodi
pojam i oznaka brzine bušenja"vb" a za "teorijski" učinak bušenjaUt(bušenja) uvodi pojam i oznaka
brzine tj.brzine prodiranja "vp"(a to je neposredna brzina prodiranja alata ili pribora za bušenje-
dleta ili krunice - u stenu ili "čista brzina bušenja" bez ikakvih smetnji i zastoja ili brzina bušenja u
nekom vremenskom razdoblju bez bilo kakvog prekida u bušenju) pa se piše:
vb = k x vp
k = ko x kpb
ko = kog x krv x kds
Opšti koeficijent korekcije brzine prodiranja ko uzima se isto kao kod ostalih (dosada razmatranih)
građevinih mašina . Posebni koeficjent korekcije brzine prodiranja, posebno kod lafetiranih vibro
buša kih čekiča, računa se na slijedeći način:
kpb = k1 x k2 x k3 x k4 x k5
gde je
k1 - koeficijent prostora
-široki iskop 0,9 do 1,0
-iskop kanala i rovova 0,7 do 0,9
-iskop tunela i potkopa 0,5 do 0,7
k2 - koefici jent premeštanja i nameštanja čekića
-lafetirani bušački čekić 0,75 do 0,95
-ručni bušački čekić 0,60 do 0,75
-ručni čekić s potporom 0,45 do 0,55
k3 -koeficjent izmene šipki ili burgija (0,95 do 0,98)
k4 - koeficjent odmora
-0,9 radi samo jedan bušač
-1,0 rade dva bušač
k5 -koeficjent uvežbanosti bušača (0,5 do 0,9)
Koeficijent radnog vremena:
odlično korišćenje radnog vremena krv = o,92 (efektivni rad od 55 minuta na sat)
dobro korišćenje radnog vremena krv = o,84 (efektivni rad 50 minuta na sat)
slabo korišćenje radnog vremena krv = o,75 (efektivni rad 45 minuta na sat)
Koeficijent dotrajalosti mašine:

Stanje mašine sati u eksploataciji koeficjent"kds"

novi stroj do 2.000 0,00
očuvani stroj od 2.000 do 4.000 0,80
dotrajali stroj preko 4.000 0,91

12.3. Primeri hidraulicnih mašina za pobijanje šipova (Junttan)

Junttanove PM hidraulične mašine za pobijanje šipova su prve ikad napravljene hidraulične mašine
za šipove koje su od pocetka projektovane za posao pobijanja šipova. Prednost ovih Junttanovih
mašina jeste u tome da se ista mašina i vođica mogu koristiti za konstruisanje različitih vrsta šipova
(na primer: pobijenih udarom, uvrnutih, busenih i vibriranih šipova), jednostavnom zamenom alata.
Sve PM mašine za pobijanje šipova imaju nizak centar gravitacije, proširene gusenice i pokretljiv
kontrateg sto osigurava stabilnost mašine a samim tim je omogućeno i korisćenje zakošene vođice za
kose šipove. Korišćenjem opcione kabine (maksimalni ugao pobijanja šipova 15%) operator na
mašini je u stanju da vidi vrh čekića, na primer, na njegovom najvišem položaju na vođici.
Junttanove hidraulične mašine za pobijanje šipova se mogu transportovati bez specijalnih priprema u
jednom komadu i bez otklanjanja čekića, ukoliko je on instaliran. Tabela pokazuje glavne podatke
vezane za Junttanove hidraulične mašine za pobijanje šipova. Podaci u tabeli pokazuju odabrane
karakteristike standardnih mašina. Mašine se mogu opremiti i sa proširenjem vođice, sa jačim
polugama, dizalicama i motorima, trecom polugom, stabilizatorima, kavezom za lift, elektronskim
meračem za nagibe...

Slika 78. Osnovni podaci Junttanovih hidrauličnih mašina za pobijanje šipova

Sve hidraulične mašine za pobijanje šipova imaju sledeće karakteristike:

• Vođica koja se sama podiže - brz pocetak posla

• Gusenice koje mogu da se prošire - povećava stabilnost mašine
• Nizak centar gravitacije - povećava stabilnost mašine
• Malu visinu za transport
• Vođicu za horizontalno pomeranje - brzo i tačno pozicioniranje šipa
• Protivteg za horizontalno pomeranje
• Jak motor i hidraulični sistem - nema potrebe za dodatnim napajanjem
• Izbor motora
• Hidraulični sistem prilagodljiv razlicitoj opremi, na primer čekiću, obrtnoj glavi, vibratoru itd.

Junttanova mašina PM 16 opremljena sa hidrauličkim čekićem. PM 16 ima se koristi kada treba da

se pobijaju šipovi malog prečnika.
 Slika 79. Junttanova mašina PM 16 opremljena hidrauličkim čekićem

Junttan PM 18 je novi i kompaktan model mašine, koji je bio posebno projektovan za CFA, za šip za
uvrtane i bušene šipove. Junttan PM 18 mašina opremljena sa rotirajućom glavom koja pravi šipove
za zavrtanje.
Mašina je takode opremljena sa liftom za radnike.
1) teleskopsko pomeranje
2) po izboru
3) jedan linijski, 1. sloj
4) ne ukljucujuci čekić, rotirajuću glavu ili bilo koju drugu opremu po izboru

Slika 80. Junttan PM 18

Junttan PM 20 maŠina za pobijanje šipova je osnovni model u svom rangu. Najpovoljnija je za
prefabrikovane betonske i čelične šipove koji se udarcem pobijaju, kao i za CFA-šipove sa manjim
prečnikom i dužinom. Modeli čekića mogu se efikasno montirati na ovu masšinu.
Junttan-ova PM 20 LC mašna (duži model) je opremljena sa hidrauličkim čekićem i bočnom glavom
kotura.
Junttan PM 25 se može efikasno koristiti za različite metode pobijanja šipova: pobijene, pobijene na
licu mesta armiranobetonske šipove, šipove za uvrtanje i CFA šipove. Na primer, mašina moze da
bude opremljena sa bočnom bušilicom koja se moze koristiti radi smanjenja tereta od zemljišta zbog
utiskivanja šipova (predhodno bušenje). Junttanova mašina za pobijanje šipova PM 26 je pogodan
izbor za bušene i šipove na uvrtanje zbog njene jake vođice. U dodatku, na ovu mašinu se mogu
efikasno montirati teški čekići.
Junttanova mašina PM 26 sa hidrauličnim čekićem. Duzina vođice je 30 m i opremljena je sa
koturom za izvlačenje pobijenih na licu mesta armiranobetonskih šipova. Opcioni lift za osoblje
ubrzava proces betoniranja. Radna težina mašine
(bez čelične cevne obloge) je aproksimativno 79.000 kg. Junttan PM 30 je izuzetno stabilna mašina
zahvaljujuci velikoj širini donjeg stroja mašine i dužini gusenica. Mašina ima najbolje učinke kada
trebaju da se instaliraju dugački elementi šipa.

12.3.1. Rotirajuće glave (Junttan)

Izbor rotirajućih glava pokriva sve potrebe tipičnog pobijanja bušenih i šipova na uvrtanje.
Utiskivanje, na licu mesta izrađenih šipova na uvrtanje, čini se kao obećavajuća alternativa koja
kombinuje prednosti bušenih i šipova koji se pobijaju udarcima. Najveća prednost sa ovim šipovima
se postiže na gradilištima gde se šipovi koji se pobijaju udarcima čine kao najbolje rešenje zbog
uslova zemljišta ili zagađenja, ali buka i vibracije sprečavaju njihovu upotrebu. Kao i kod šipova koji
se utiskuju udarcem, alat koji probija šip, navlaka ili svrdlo, trebali bi da budu efikasani i jaki kako bi
izvođač dobio pun učinak od izabranog tipa šipa. Junttan Oy je razvio rešenje za oba gore navedena
tipa šipa. Junttan rotirajuce glave su upotrebljive za izgradnju različitih tipova bušenih i uvrnutih
šipova.

Slika 81. Karakteristike rotirajućih glava

Junttan PM 18 ili PM 25 su podesne do rotirajuće glave JD 20. JD 40 bi trebala da se koristi sa PM
26 ukoliko je namera da se iskoristi celokupan kapacitet rotirajuće glave. lzbor Junttanove opreme za
posao uvrtanja šipa zavisi od tipa šipa (klinasti oblik glave) i njegove dužine, uslova zemljišta i
projektovanog opterećenja šipa izmedu ostalog. Tip šipa koji se pravi na licu mesta probijanjem
svrdla u zemljište razvijen je od strane Belgijanca De Waalpalen-a N.V. Vrši se bušenje specijalno
projektovane svrdlaste tube koja se sastoji od tri kruto povezana različita dela. Nakon dostizanja
željene dubine, svrdlo se povlači i u isto vreme se vrši betoniranje. Tokom prodiranja svrdla često je
potrebno da je potisak nadole maksimalno 20 tona. Za instalaciju šipova do 510 mm u prečniku,
zahtevani maksimalni obrtni momenat bušenja je normalno 20 tm.

Šipovi koji imaju prečnik do 760 mm mogu da zahtevaju 30 tm obrtni momenat. U odnosu na gore
spomenuto, Junttan PM 18 ili PM 25 opremljeni sa JD 20 rotirajućom glavom što bi bio dovoljan
izbor pod normalnim uslovima. Junttan PM 26 sa JD 40 mogu se koristiti pod izuzetno zahtevnim
uslovima.
Ω (omega) šipovi, koje su patentirali Belgijanci, su u principu slični sa De Waal-ovim šipovima. Q
tehnologija je malo veštija barem kada je u pitanju geomterija glave šipa za uvrtanje. Glava šipa
uključuje i "protiv-klin" koji prouzrokjuje duplo potiskivanje tokom uvrtanja. Tipičan opseg Ω -šipa
ide od 310 do 660 mm sa koracima od 50 mm. Potrebni obrtni momenat varira uzmeđu 15 do 30 tm
u zavisnosti od prečnika šipa i uslova zemljišta. Zbog toga je izbor Junttanove opreme za S2-sipove
skoro isti kao i za De Waal šipove. Dobro poznati Fundex šipovi na uvrtanje se često konstruišu
koristeći specijalna hidraulična svrdla sa 1,5 m potezom (udarom). Tokom uvrtanja možda ce biti
zahtevana sila nabijanja od 20 tona i maksimalni obrtni momenat od 40 tm. Nakon betoniranja, tuba
za bušenje se vadi sa oscilatornim potezima naviše i naniže.

Konstruisanje Fundex šipova CIP-tip ne mora obavezno da podrazumeva i korišćenje Fundex

opreme za pobijanje šipova. Junttan PM 26 sa JD 40 je često dovoljno dobro rešenje za većinu CIP
tipova šipova na uvrtanje. Maksimalni obrtni momenat koji se koristi za probijanje svrdla tokom
konstrukcije CFAšipova ide tipično od 4 do 9 tm. Zbog toga izvodač ima širok izbor Junttanovih
rotirajućih glava.
 Slika 82. Junttan PM 26 i rotirajuća glava JD 40 instaliraju šip na uvrtanje

Sa Junttanovom opremom takođe je moguće konstruisati bušene šipove velikog prečnika. Ovo se
moze postici koristeći jednu od višenamenskih PM mašina za pobijanje šipova koje su opremljene sa
JD rotirajućom glavom kao i pomoćnu opremu i alat.

Slika 83. Junttan PM 26 opremljen sa JD 20

rotirajućom glavom i oscilatorom za čelične obloge prečnika 1500 mm.
Literatura

1. Prof. dr. Predrag Kvasnička: Mehanika tla- interna skripta: Zagreb,2007.

2. Prof. dr. sc. Tanja Roje-Bonacci:Geotehničko inženjerstvo 8 Duboki i vlačni temelji, dio I piloti
3. Prof. dr. sc. Tanja Roje-Bonacci:Duboko temeljenje i poboljšanje temeljnog tla,Sveučilište u
Splitu-Građevinsko-arhitektonski fakultet,Split,2008
4. Prof. dr Milan Glišić: Fundiranje arhitektonskih objekata-betonske konstrukcije-prvo poglavlje,
Beograd ,2004
5. Vujičić Čedomir: Fundiranje I, Naučna knjiga, Beograd, 1985
6. Vujičić Čedomir: Fundiranje II, Naučna knjiga, Beograd, 1991
7. Dimitrijević Milorad: Osnovi mehanike tla, AS 0.3.7, Arhitektonski fakultet,
Beograd, 1974
8. Stevanović Stevan: Fundiranje I, Naučna knjiga, Beograd, 1989
9. Slobodan Ćorić: Geostatički proračuni,Beograd,2008
10. Predmetni nastavnik Dr.Boško Furtula: Tehnologija građenja-predavanja-Užice,2014

Internet stranice:
1. Elementi i tehnologija izrade bušenih šipova:
http://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/397/820/elementi-i-tehnologija-izrade-busenih-sipova
2. Tehnologija izvođenja CFA šipova: http://www.novkol.co.rs/general.php?id=158
3. Posredni oblici fundiranja: https://enescuric.files.wordpress.com/2013/05/2_f_i_posredni-
oblici-fundiranja.pdf
4. Piloti : http://rgn.hr/~pkvasnic/09_PILOTI.pdf
5. JUNTTAN - višenamenske masine za pobijanje sipova:
http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/0409/junttan_agm_210703.pdf
6. Mašine za pobijanje šipova: http://www.scribd.com/doc/239652284/Mašine-Za-Pobijanje-
Šipova#scribd