ЛЕМЉЕНИ СПЈЕВИ

Лемљење представља поступак спајања метала помоћу истопљеног додатног

материјала - лема, чија је температура топљења нижа од температуре топљења
материјала делова који се спајају (t најмање 50°С). Пре извођења поступка површине
делова се очисте од оксида и одмасте, затим се загрејани лем топи, попуњава зазоре и
разлива по површинама, раствара се и дифундира у основни материјал.
У зависности од температуре топљења лема, лемљење може бити меко и тврдо.
При меком лемљењу лем се топи на температурама нижим од 450°С, а при тврдом нешто
изнад 450-500°С. Лемови могу бити у облику жице, траке, штапића, фолије, пасте,
праха. За меко лемљење најчешће се користе калајни и оловно-калајни лемови, а за
тврдо лемови од бакра, легура бакра и сребра итд.
Лемљење је економичнији начин спајања од заваривања, лакше се изводи, може
се применити за спајање веома танких лимова и ситних делова. Недостатак - мања
чврстоћа лемљеног споја. Овај поступак спајања се користи у електроници, радио и
телевизијској техници, аутомобилској индустрији, итд.

Слика 1 – Примери залемљеног споја

ЛЕПЉЕНИ СПЈЕВИ
Лепљени спој чине делови међусобно спојени помоћу лепка. Процес лепљења се
заснива на појави адхезије, тј. деловања физичких и хемијских веза лепка са
материјалима који се спајају. Осим за спајање, лепљење се често користи и за ојачавање
делова посебним облогама (нпр. код спона авионских крила, елиса вентилатора,
лимених посуда). Главне предности лепљења у односу на остале начине спајања су:
бржа, јефтинија израда, мања тежина споја, лакша припрема делова, отпорност на
корозију, универзална примена (користи се за спајање различитих материјала), а
недостатак – мања чврстоћа споја. Лепљени спојеви могу бити преклопни, сучеони,
угаони;
Лепкови могу би[ти хладни - очвршћавају у хладном стању (20°С), или топли - везују
делове на повишеној температури (80-200°С); Могу бити природни - нпр. минерални
(силикатни, фосфатни), природна гума, смоле, битумен, итд, или вештачки -
термопластични лепкови, полиаромати, фенолне смоле,... Наношење лепка се може
изводити четком, распршивачима, ваљком, ножем,... Сушење лепка се може обављати у
пећима, течним купатилима, индукционим загревањем, зрачењем, ултразвуком,...Неке
врсте лепкова поред сушења захтевају и притисак.