VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH
STUDIJA ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: MEĐUNARODNE POSLOVNE FINANSIJE

ZNAČAJ FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Mentor: Student :

Prof. Mr Nenad Dugalić Slavica Đuketić

Br.dosijea : 113-147/2015

Lazarevac, jun 2018.godine

 SADRŽAJ
UVOD..........................................................................................................................4

1. ZNAČAJ FINASIJSKOG TRŽISTA.....................................................................4

1.1. Osnovne funkcije finansijskog tržišta...................................................................4

1.2. Struktura finansijskog tržišta.................................................................................5

2. POJAM I VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA......................................................6

3. RAZVOJ I KLJUČNI TRENDOVI FINANSIJSKIH TRŽIŠTA......................11

4. EVROTRŽIŠTE I NJEGOVI FINANSIJSKI INSTRUMENTI........................13

ZAKLJUČAK..........................................................................................................15

LITERATURA........................................................................................................16

2
 UVOD

Od sredine 70-ih godina prošlog veka, u svetskoj privredi dolazi do velikih

institucionalnih transformacija u smislu deregulacije finansijskih tržišta, što je izazvalo
značajne fluktuacije kamatnih stopa i deviznih kurseva, odnosno pojačane oscilacije
cena korporacijskih akcija.

Osnovni uzrok svih institucionalnih transformacija tih godina je slom Breton –

Vudskog sistema fiksnih deviznih kurseva1i konsekventan porast međuvalutne
nestabilnosti. Rastuća cenovna varijabilnost finansijskih aktiva, uslovila je potrebu kod
tržišnih učesnika za uvođenjem odgovarajućih mehanizama hedžinga, čime je stvorena
osnova za nastanak tržišta finansijskih derivata, kao jednog novog segmenta ukupnog
finansijskog tržišta. Kod datog, novonastalog oblika delovanja na finansijskom tržištu,
transaktori koji su izloženi riziku upravo pomenute cenovne varijabilnosti korporativnih
akcija, kao i dnevnoj promenljivosti nivoa deviznih kurseva, dobijaju mogućnost da putem
kupovine/prodaje određenih terminskih ugovora ostvare adekvatnu zaštitu.

Ubrzo nastupa enormna ekspanzija derivativnih finansijskih tržišta, kako po

broju sklopljenih terminskih ugovora, tako i po ukupnom novčanom obimu koji se
ostvaruje ovim načinom finansijskog poslovanja, u odnosu na tekuće finansijske
poslove. Ono što je sigurno kod ovih visoko modernizovanih oblika tržišnog delovanja
jeste sistemska osetljivost na rizike u ovakvom obliku poslovanja, specijalno dilera
(provajdera) koji svojom lošom procenom i bankrotstvom mogu lančano preneti negativne
efekte na ostale učesnike. Primenljivost finansijskih terminskih instrumenata i hedžing
transakcija je neizvodljiva bez postojanja kvalitetne osnove, unutar koje bi se dati
instrumenti i finansijske transakcije izvršavale, a to je finansijsko tržište.

1Projektovan je 1944. godine za posleratni razvoj svetske ekonomije na temeljima tržišnih mehanizama. Osnovna namera je
bila da se kreira čvrst, ali dovoljno fleksibilan svetski monetarni system koji bi maksimalno podržao razvoj svetske
proizvodnje i međunarodne razmene i održavanje relativno niskih stopa inflacije.

3
 1. ZNAČAJ FINANSIJSKOG TRŽISTA

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji segment ukupnog i

ekonomskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano
funkcionisanje nacionalne ekonomije. Preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze
do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Finansijska tržišta su ambijent u
kome se emituju i prenose finansijska potraživanja i izražava i realizuje ponuda i tražnja
za finansijskim instrumentima. Na finansijskim tržištima se odražavaju sva zbivanja u
realnim tokovima društvene reprodukcije. Ona predstavljaju jedan od osnovnih postulata
tržišne privrede.

1.1. Osnovne funkcije finansijskog tržišta

Svakako da sve dobro i loše vezano za finansije, treba da se dešava u okviru

finansijskog tržišta, ali jedna u nizu karakteristika i mogućnosti koje ima finansijsko tržište je
da obavlja alokaciju akumulacije (štednje) u cilju njene najefikasnije upotrebe u proizvodnji.
Značaj i uloga finansijskih tržišta mogu se posmatrati i kroz sledeće funkcije koje ova
tržišta obavljaju:

1. Funkcija povezivanja – Finansijska tržišta kao organizovana mesta na kojima

dolazi do susretanja ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih
instrumenata, omogućavaju povezivanje investicionih subjekata kojima nedostaju
finansijska sredstva i štednih subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih
sredstava;
2. Alokativna funkcija – Finansijska tržišta omogućavaju alokaciju slobodnih
finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih
subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva
nedostaju;
3. Funkcija razvoja– Finansijska tržišta doprinose privrednom razvojujer dovode do
povećanja mobilnosti finansijskih sredstava;
4. Funkcija efikasnosti– Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje
finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, čime se obezbeđuje efikasnije
poslovanje u privredi;
5. Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava– Na finansijskim tržištima se
određuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korišćenja finansijskih
sredstava;
6. Funkcija smanjenja troškova– Finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova
spajanjem subjekata koji želi da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni
finansijski instrument. Istovremeno dolazi do smanjenja troškova u vezi sa
pribavljanjem određenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskom tržištu;
7. Funkcija pouzdanosti– Finansijska tržišta omogućavaju da se smanjuje rizik iz poslova
koji se na njima obavljaju.

4
 1.2. Struktura finansijskog tržišta

Razvoj finansijskog tržišta doveo je do snažnih integracionih tendencija svih

segmenata finansijskog tržišta, dok je sa druge strane oštra podvojenost određenih segmenata
finansijskog tržišta, karakteristika pre svega nerazvijenih finansijskih sistema. Sistemske
integracione tendencije segmenata finansijskog tržišta imaju osnovnu posledicu, a to je
ukidanje mogućnosti arbitraže između više tržišta i efikasno korišćenje raspoloživih
informacija na tržištu kao celini.

Važno je istaći da u procesu segmentiranja i izdvajanja osnovnih podtržišta,

koji čine ukupnu strukturu finansijskog tržišta, svaki od integracionih podtržišta ima
specifične, sebi prilagođene finansijske instrumente.

Finansijske institucije koje su osnovni izvor likvidnosti i osnovni nosioci

informacija imaju posebne uloge u različitim segmentima finansijskog tržišta.
Tradicionalno se u okviru finansijskih tržišta razlikuju segmenti tržišta novca i tržišta kapita.

5
 2. POJAM I VRSTE FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

Definicije i polazne osnove definisanja pojma finansijskog tržišta se razlikuju od

autora do autora, ali je u osnovi svake definicije finansijskog tržišta da je ono
organizovano mesto i prostor, na kome se traže i nude finansijsko-novčana sredstva i
na kome se, u zavisnosti od ponude i tražnje, organizovano formira cena tih sredstava.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosetljiviji segment ekonomskog sistema
svake zemlje. Finansijska tržišta se mogu posmatrati u užem i širem smislu. U širem smislu,
finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U literaturi se
susreću različite definicije finansijskih tržišta u užem smislu.

U osnovi, sve ove definicije se svode na to da se pod finansijskim tržištima

podrazumevaju mesta na kojima se trguje finansijskim instrumentima, pa bi se finansijska
tržišta mogla definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za
različitim oblicima finansijskih instrumenata ili aktive2 Preko finansijskih tržišta
privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona
olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i
subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno ona povezuju dve značajne
makro-ekonomske kategorije – štednju i investicije. Na nivou nacionalne ekonomije ukupan
obim štednje jednak je ukupnom obimu investicija u određenom vremenskom periodu.
Ova pojava se naziva štednoinvesticioni ciklus.

Finansijska tržišta su ambijent u kome se emituju iprenose finansijska potraživanja

(obaveze) i izražava i realizuje ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Preko njih vrši
se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebe u proizvodnji.
Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju
ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom3.

Kao sublimaciju definicija finansijskog tržišta, autori ističu, da bi ono bilo

kompletno,moraju se pravila koja su postavljena u oblasti finansijskog poslovanja
jednako primenjivati i poštovati u svim delovima, u okviru državnog i društvenog
prostora. Takođe, ono što je osnova postojanja kompletnog finansijskog tržišta je da
postoje dve zainteresovane strane, ponuda i tražnja, čija bi standardizovana poslovna
aktivnost najvećim delom uticala na tržišno formiranje cena roba, proizvoda i usluga u okviru
jednog finansijskog tržišta. Ono što je od odlučujućeg značaja da bi se finansijsko
tržište izgradilo na kvalitetnim tržišnim osnovama, potrebno je da Vlada i državna
administracija postave i izgrade takav ambijent i globalne osnove, unutar koje bi
delovalo finansijsko tržište, sa minimumom intervencionizma od strane te iste Vlade, a
to znači jedno moderno finansijsko tržište, komplementarno liberalnim finansijskim
tržištima zapadnih zemalja.

2
KulićM. Finansijska tržišta, Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.
3
VasiljevićB. Osnovi finansijskog tržišta, Zavet Beograd, Kultura, 2002

6
 Svaki segment finansijskih tržišta ima svoje specifične finansijske instrumente.
Postoji veći broj kriterijuma za podelu finansijskih tržišta, pa samim tim, i više vrsta
finansijskih tržišta:

1. Glavna podela finansijskih tržišta je ona koja ih svrstava u dve osnovne

kategorije:

a) tržište novca (kratkoročno tržište) i

b) tržište kapitala (dugoročno tržište).

Ova podela izvršena je sa stanovišta roka dospeća finansijskih instrumenata kojima

se trguje na timfinansijskim tržištima.
Tržište novca je segment finansijskih tržišta za kratkoročne oblike finansijske aktive,
odnosno to je mesto gde se trguje žiralnim novcem i hartijama od vrednosti koje imaju rok
dospeća kraći od godinu dana. Osnovni učesnici na ovim tržištima su banke. Ovo tržište
obezbeđuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima.

Tržište kapitala je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom

aktivom čiji je rok dospeća duži od jedne godine. Na ovom tržištu prevashodno se
trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim
instrumentima. Emitenti na ovom tržištu dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje.
Na njemu posebnu ulogu imaju takozvani institucionalni investitori (investicione
kompanije i fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva i dr.) jer su oni najveći
vlasnici pojedinih oblika finansijske aktive.

2. Polazeći od mesta na kome se transakcije odvijaju i područja koje pokrivaju,

finansijska tržišta se mogu podeliti na:

a) lokalna,
b) nacionalna(domaća) i
c) međunarodna(eksterna).

Lokalna tržišta se odnose na uže područje jedne zemlje. Nacionalna tržišta se

odnose na celu zemlju. Međunarodna tržišta se odnose na više zemalja.
3. Sa stanovišta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata,
razlikuju se:

a) tržišta osnovnih hartija od vrednostii

b) tržišta izvedenih hartija od vrednosti.

Tržišta osnovnih hartija od vrednosti sadrže dva tržišta:

1) tržišta instrumenata duga i

2) tržište vlasničkih instrumenata.

7
 Na tržištu instrumenata duga trguje se instrumentima duga koji predstavljaju oblik
hartija od vrednosti kojima se uobličavaju dužničko poverilački odnosi, odnosno kreditni
odnosi.

Tu spadaju različite hartije od vrednosti, kao što su obveznice, komercijalni zapisi,

sertifikati i slično, kojima se vrši kreditiranje poslova emitenta. Emisijom ovih hartija od
vrednosti emitent prikuplja – pozajmljuje sredstva za svoje finansiranje, jer kupci takvih
hartija pozajmljuju novčana sredstva emitentu, čime postaju kreditori i nalaze se u
ulozi koju ima banka kod direktnog kreditiranja. Emitent ima obavezu i da kupcu ove
vrste hartija od vrednosti plaća kamatu prema rokovima dospeća, kao i da plati – vrati
glavnicu. Kao što se vidi između instrumenata duga i kreditiranja, postoje sličnosti ali i
razlike. Na tržištu vlasničkih instrumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih
hartija od vrednosti ne postaju kreditori, kao kod kupovine instrumenata duga, većpostaju
vlasnici dela kapitala emitenta i stiču pravo na buduće prihode (dividendu) od emitenta.
Tržišta izvedenih hartija od vrednosti, ili derivativna tržišta, nastala su razvojem
izvedenih hartija od vrednosti,odnosno finansijskih derivata.

Ove hartije od vrednosti nazivaju se izvedene zato što njihova vrednost zavisi od
vrednosti neke druge aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ta druga aktiva može biti roba,
osnovne hartije od vrednosti, kamatna stopa, devizni kurs i slično.

4. Polazeći od vremena plaćanja i isporuke finansijske aktive razlikuju se:

a) promptna i
b) terminska tržišta.

Karakteristika promptnih (gotovinskih) tržišta je da se poslovi i transakcije koje

se na njima zaključe odmah realizuju.Isporuka finansijske aktive i plaćanje vrše se odmah po
zaključenju posla. Karakteristika terminskih tržišta je da se na njima zaključuju
terminski (ročni) poslovi, koji predstavljaju sporazum učesnika da realizuju određene
finansijske transakcije u budućnosti. Ovde spadaju tržišta izvedenih hartija od vrednosti,
odnosno derivativna tržišta.
5. Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije,
razlikuju se:

a) primarnai
b) sekundarna tržišta.

Podela finansijskih tržišta na primarna isekundarna izvršena je prema tome da li se

na njima vrši prva kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su kreirale
eficitarne ekonomske jedinice, ili dalja kupoprodaja. Ova podela ima smisla samo kada se
radi o finansijskim instrumentima koji se mogu dalje prodavati. Primarna tržišta su
ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se
obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na njimase uvode nove hartije na
tržište.

8
 I na ovim, kao i na drugim tržištima, postoje dve kategorije subjekata – kupci i
prodavci. Kupci kupuju novo emitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njihovi
prvi vlasnici. U pitanju je prva kupovina tek emitovane akcije. Kupac u ovom slučaju ima
položaj investitora, jer kupovina za njega znači investiciju, s obzirom na to da od kupljene
hartije od vrednosti očekuje prihode veće od ulaganja koje je imao pri kupovini hartije od
vrednosti. Prodavci novoemitovanih hartija od vrednosti imaju ulogu emitenta koji preko
primarnog tržišta dolaze do sredstava za svoje finansiranje. Sekundarna tržišta su ona
na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja
preprodaja, odnosno, druga i naredna transakcija hartijama od vrednosti.

Ova tržišta omogućavaju preprodaju finansijske aktive, da bi se došlo do

likvidnih finansijskih sredstava, jer ova tržišta obezbeđuju likvidnost finansijske aktive,
a to znači da obezbeđuju likvidnost privrednim subjektima.

Jedna od bitnih funkcija sekundarnih tržišta je da ona određuju cenu finansijske

aktive, čime se postiže efikasnost poslovanja i upravljanja. Na berzama se odvijaju, po
pravilu, samo sekundarne finansijske operacije. Ovo znači da su berze finansijske institucije
sekundarnih finansijskih tržišta.

Međutim, neke specijalizovane finansijske organizacije više su orijentisane na

primarna finansijska tržišta, pošto preuzimaju prodaju novoemitovanih hartija.
Sekundarna tržišta postoje za skoro sve vrste hartija od vrednosti – obveznice, akcije,
opcije, fjučerse.

6. Sa stanovišta prometa, razlikuju se:

a) berzanski promet i tržišta i

b) vanberzanski promet i tržišta.

Berzanski promet proističe iz poslova i transakcija koji se obavljaju na za to

posebno određenom i organizovanom mestu – berzi. Berze su mesta na kojima se vrše
kupovine i prodaje različitih oblika finansijske aktive po unapred određenim pravilima i
postupcima, preko ovlašćenih subjekata – brokera i dilera. Postojanje vanberzanskog
prometa znači da se transakcije mogu obavljati i na drugim mestima osimberze.

7. Imajući u vidu organizacionu strukturu, finansijska tržišta mogu biti:

a) aukciona,
b) posredničkai
c) preko šaltera.

Aukciona finansijska tržišta su ona koja posluju na principima aukcije, odnosno

kupac postaje onaj subjekat koji ponudi najvišu cenu. Posrednička finansijska tržišta su ona
tržišta na kojima se poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlašćenih
posrednika, najčešće brokera i dilera.

9
 Poseban oblik finansijskog tržišta se organizuje preko šaltera, što predstavlja vid
vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i
tražnje preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci i prodavci
podnose svoje naloge na šalterima banakaili ovlašćenih agenata.

8. S obzirom na to da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi,

postoji i podela finansijskih tržišta na:

a) direktna i
b) intermedijarna finansijska tržišta.

Na direktnim finansijskim tržištima obavljaju se kupovina i prodaja, kako primarna

tako i sekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske
jedinice, bez obzira na to da li su uključeni dileri ili brokeri. Drugim rečima, u direktna
finansijska tržišta spadaju i primarna i sekundarna kupoprodaja akcija privrednih
društava ili obveznica privrednih društava i države, komercijalnih zapisa privrednih
društava i slično.

Na intermedijarnim tržištima kupuju se i prodaju finansijski instrumenti koje su

izdale intermedijarne finansijske institucije – banke, penzioni fondovi, osiguravajuća
društva, investicione kompanije i fondovi. Ovo znači da u intermedijarna tržišta spadaju
kupoprodaja depozita, depozitnih certifikata i blagajničkih zapisa banaka, polisa osiguranja,
obveznica i akcija institucionalnih investitora.

9. U zavisnosti od stepena organizovanosti mesta na kojima se finansijsko-

tržišne operacije ostvaruju razlikuju se:

a) organizovana (institucionalizovana) i
b) slobodna(neinstitucionalizovana) tržišta.

Organizovana tržišta postoje kada se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju na

organizovanim mestima i po strogo propisanoj proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili
njihovih posrednika. Slobodna tržišta postoje kada se finansijski instrumenti kupuju i prodaju
po mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mestima.

10. Pored opšte globalne podele finansijskih tržišta, postoji dalja njihova
segmentacija na specijalizovana tržišta – devizno i hipotekarno. Devizno tržište na
specifičan način prožima i novčano tržište i tržište kapitala, zbog čega se ono i tretira kao
sastavni deo i jednog i drugog. Međutim, ono ima i dovoljno specifičnosti da ga treba tretirati
kao posebno finansijskotržište. Na hipotekarnom tržištu trguje se hipotekarnim kreditima
i hartijama od vrednosti na bazi hipoteke. Ovi poslovi su postali privlačni jer se kao
njihovo osiguranje javlja hipoteka narealna pokretna dobra – zemljište, zgrade i druge
nepokretnosti.

10
 3. RAZVOJ I KLJUČNI TRENDOVI ZA RAZVOJ FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Savremena finansijska tržišta su vrlo dinamična. Njihovo bitno obeležje je stalno

kreiranje novih finansijskih instrumenata i brisanje granica između nacionalnih tržišta, što
predstavlja odgovor finansijskih tržišta na promene u okruženju. Stvaraju se novi finansijski
instrumenti, što naročito važi za hipotekarno tržište i tržište finansijskih derivata.
Usavršavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija, što omogućava
elektronski prenos podataka, koji je pretpostavka za kontinuiranu trgovinu, automatizovano
saldiranje operacija i slično. Prisutan je stalan proces usavršavanja postojećih i stvaranja
novih institucija na tržištu, kao što su investicione kompanije i slično. Procesi koji su
prisutni na savremenim finansijskim tržištima vode ka njihovoj sve većoj globalizaciji.

Nacionalna finansijska tržišta integrisana su u globalno – svetsko tržište. Kreiraju se

novi, internacionalni finansijski instrumenti. Cene istih hartija od vrednosti na
različitim tržištima su izjednačene.

Osnovne karakteristike i ključni trendovi savremenih finansijskih tržišta su: a)

kontinualnost, b) internacionalizacija i globalizacija, c) pojava i razvoj finansijskih
inovacija i d) deregulacioni tokovi.

Kontinualnost. – Stalni razvoj komunikacija stvara uslove za kontinuirano

funkcionisanje finansijskih tržišta. Tokom celog radnog dana na finansijskim tržištima se
neprekidno formiraju cene, za koje vreme se izvršavaju nalozi kupaca i prodavaca. Pomoću
savremene informacione tehnologije moguće je neprekidno pratiti transakcije i obavljati
trgovinu na skoro svim finansijskim tržištima sveta.

Internacionalizacija i globalizacija. – Globalizacija finansijskih tržišta označava

proces integracije nacionalnih finansijskih tržišta u jedinstveno internacionalno (međunarodno
tržište). Na ovaj način privrednim subjektima se pruža mogućnost da prikupljaju
slobodna finansijska sredstva i izvan granica svoje zemlje. Internacionalizacija finansijskih
tržišta odvija se paralelno sa razvojem međunarodnog tržišta ino-obveznica naročito
tržišta evro-obveznica. Inostrane obveznice predstavljaju jednu od vrsta obveznica gde
subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom prikupljaju sredstva za potrebe svog
finansiranja u nekoj drugoj zemlji, pri čemu poštuju propise u vezi sa emisijom hartija
od vrednosti druge zemlje. Evro-obveznice pružaju mogućnost emitentu da ih emituje
u valuti koja se razlikuje od valute zemlje u kojoj se vrši emisija.

Pojava i razvoj finansijskih inovacija. – Poslednjih godina finansijska tržišta u svetu

doživljavaju velike promene. Pojavio se veliki broj finansijskihinovacija koje doprinose
širenju finansijskih tržišta i poslova na tim tržištima. Javljaju se novi finansijski centri i
enormno raste broj berzanskih transakcija hartijama od vrednosti, kao i robnih transakcija.
Finansijske inovacije su proširile finansijske instrumente. U sadašnjim uslovima
zaduživanje klasičnim instrumentima opada, a sve se više zaključuju drugi finansijski
aranžmani na osnovu hartija od vrednosti na tržištu kapitala, kao što su: evro-
obveznice sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom, certifikati na depozite, a na
tržištu novca: kratkoročne obveznice i kratkoročni certifikati na depozite, kao i

11
komercijalne hartije od vrednosti, bankarski akcepti i državne kratkoročne obveznice.
Tržište evro-obveznica je postalo najveće tržište hartija od vrednosti u svetu, pa je donelo
najviše inovacija. Ove inovacije doprinose tokovima globalizacije i internacionalizacije
finansijskih tržišta.

Deregulacioni tokovi. – Države svojim propisima regulišu finansijska tržišta. Između

pojedinih zemalja postoje znatne razlike u pogledu regulisanja finansijskih tržišta i učesnika
na njima. U ekonomski razvijenim zemljama poslednjih nekoliko godina vrše se
promene u regulisanju finansijskih tržišta. Ove promene po značaju predstavljaju
reforme. Do promena u regulisanju finansijskih tržišta dovodi veći broj faktora. Neki od
faktora su: finansijske krize, globalizacija svetskih finansijskih tržišta, finansijske inovacije
i slično. Zbog sve veće globalizacije finansijskih tržišta, postavlja se pitanje
kompatibilnosti regulative između različitih zemalja, pa se sve više javlja potreba za
međusobnim usklađivanjem regulativa različitih zemalja. Pojava velikog broja finansijskih
inovacija, takođe, zahteva novu regulativu.

5. Umesto zaključka – Korelaciona veza savremenog finansijskog tržišta i

terminskog deviznog tržišta

Finansijski derivati su zapravo ugovori kojima se trguje na berzi, slično hartijama od

vrednosti, a njihova cena zavisi od cena hartija od vrednosti ili osnovne aktive iz koje
derivira cena finansijskog derivata (forwards, futures, svop i opcija).

Na osnovu date definicije, može se izvesti zaključak, da razvijeno savremeno

terminsko devizno tržište ne može ni postojati bez modernizovanja i stvaranja
savremenih tržišnih finansijskih osnova na postojećem finansijskom tržištu.

Autori ističu sledeće vrste uticaja koji su od velike važnosti za sigurno

funkcionisanje tržišta finansijskih derivata:

- Pravno-politička stabilnost u zemlji,

- Jasan konsenzus svih političkih subjekata o neophodnosti tržišnih odnosa u zemlji,

- Odsustvo svih sigurnosnih rizika i vojno-bezbednosna stabilnost,

- Poštovanje standarda i svih svetskih pravila i uzansi iz ove oblasti poslovanja,

- Kvalitetna obuka i prijem stručnih kadrova za rad na ovako odgovornim poslovima,

- Stalna edukacija učesnika na datom finansijskom tržištu,

- Opšta edukacija svih građana kako bi sagledali prednosti tržišnog delovanja.

12
 4. EVROTRŽIŠTE I NJEGOVI FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Evrotržište (evrovalutno tržište) je praktično izraslo iz emisije stranih obveznica na

nacionalnim tržištima. To je predstavljalo prikupljanje sredstava u domaćoj valuti od strane
nerezidenata (stranaca), pre svega u svetskim finansijskim centrima, kao što su NJujork i
London. Međutim, multinacionalnim preduzećima, kao i javnim agencijama i vladama, bilo je
potrebno međunarodno tržište kapitala, ili u najmanju ruku neka njegova forma, koja može da
ih snabdeva velikim iznosima kapitala, uz srazmerno manje transakcione troškove, bez mnogo
zahteva u pogledu poštovanja određenih nacionalnih propisa, davanja informacija, kao i
raznih ograničenja (na primer, deviznih propisa ili ograničenja koja se tiču visine kamatne
stope, obaveznih rezervi itd.) i preko koga se postiže željena disperzija rizika.

Tako je i nastalo evrotržište kao globalni pojam tržišta na kome se plasiraju razne
hartije od vrednosti denominirane u valutama koje nisu valute zemlje porekla emitenta i koje
ne podležu nacionalnim propisima zemlje emitenta ili plasmana.

Evrotržište je dobilo glavni podsticaj sedamdesetih godina sa drastičnim povećanjem

cene nafte. To je rezultiralo time da je nekoliko naftom bogatih zemalja imalo platnobilansne
suficite koje je trebalo investirati u druge zemlje, a evrotržište je ponudilo te mogućnosti.

Sledeći glavni podsticaj rastu ovog tržišta je došao osamdesetih godina prošlog veka
sa promenama u komunikacionim tehnikama i deregulacijom finansijskih tokova.
Najznačajniji finansijski instrumenti evrotržišta su evrokomercijalni zapisi, odnosno evro -
note i evroobveznice. Evrokomercijalni zapisi - papiri su zapisi koje na evrotržištu izdaju
velike kompanije sa dobrim bonitetom, uglavnom na rok između tri i šest meseci (mogu biti
od 7 dana do godinu dana) i bez garancija od strane banke.

Postoje i evrozapisi ili evronote na osnovu kojih se kratkoročno, ali i srednjoročno, tj.
na rok preko 1 godine, finansiraju visokorazvijene zemlje i finansijske institucije. Obično su
denominirane u SAD dolarima, ali mogu biti i u drugim vodećim svetskim valutama. Kamata
na evronote je promenljiva, pa se stoga nazivaju i zapisi sa fluktuirajućom kamatnom stopom
(Floating-Rate Notes - FNR) ili floaters. Generalno su indeksirane za LIBOR, odnosno
EURIBOR. Evroobveznice (eurobonds) su obveznice koje se istovremeno prodaju uviše
zemalja, posredstvom međunarodnog sindikata banaka potpisnica (garanata) i predstavljaju
veoma efikasan način prikupljanja sredstava na međunarodnom tržištu kapitala (evrotržištu),
uz angažovanje banaka i finansijskih posrednika iz više zemalja.(103) Emituju se u
najaktivnijim svetskim valutama sa rokom dospeća, uglavnom oko 15-20 godina, mada mogu
da budu i do 30 godina. Emisije su na veće iznose, s tim da su same obveznice denominirane
na manje iznose (obično 1.000 dolara). Njihova karakteristika je da glase na valutu jedne
zemlje, plasiraju se u više zemalja i konvertibilne su, a u izvesnim slučajevima, ukoliko su
ove obveznice denominirane u slabijoj valuti, nude njihovim vlasnicima opciju plaćanja u
drugoj valuti. Kod evroobveznica emitenti su sa visokim kreditnim rejtingom, kao što su:
suverene države, vladine agencije, međunarodne institucije, velike multinacionalne
korporacije. S obzirom na bonitet emitenta, ove obveznice obično nisu osigurane.

13
 Pošto glase na donosioca, atraktivne su za segment anonimnih investitora zato što oni
na njih ne plaćaju porez, a kamata na njih je često oslobođena poreza. Evroobveznice mogu
biti sa fiksnom kamatnom stopom i fiksnim rokovima dospeća i evroobveznice sa
fiuktuirajućom kamatnom stopom koje predstavljaju srednjoročne i dugoročne zajmovne
hartije od vrednosti čija se kamata periodično menja u zavisnosti od referentnih tržišnih
kamatnih stopa. Provizije banaka za aranžiranje emisija evroobveznica su oko 1-1,25% od
nominalne vrednosti emisije, plus provizija od 0,5-1% za banku koja je nosilac posla.

Pozajmljivanje preko evrotržišta obveznica je posebno značajno za poslovno i

projektno finansiranje iz više razloga:
1) potencijalno niži troškovi u određenim tržišnim uslovima;
2) omogućavanje pristupa širokom spektru individualnih zajmodavaca, što na drugi
način ne bi bilo moguće;
3) brz pristup tržištu i korišćenje tekuće situacije na njemu;
4) nema obaveze registracije, što omogućava da se finansiraju poslovi i projekti sa više
međunarodnih učesnika;
5) zaduženje može biti u nekoliko valuta, i
6) veći je izboru pogledu rokova dospeća obaveza nego u slučaju sindiciranih
zajmova.

U ovom kontekstu ističe se da su u 1999. godini sve obveznice denominirane u jednoj

od ranijih valuta evrozone prevedene u EUR. Na primer, sve francuske državne obveznice
denominirane u francuskim francima (FRF) postale su obveznice denominirane u EUR, na
bazi zvaničnog kursa razmene koji je utvrđen sa 1.1.1999. godine. Međutim, francuske
državne obveznice izdate u Francuskoj nisu evroobveznice, iako su denominirane u EUR.
Termin evroobveznice dolazi od istorijske činjenice da su banke koje su plasirale
evroobveznice bile u Evropi. Da bi se izbegla konfuzija, termin međunarodne ili
internacionalne obveznice se koristi u evrozoni.4

Evroakcije su akcije koje se simultano prodaju na nekoliko tržišta akcija u sklopu

evrotržišta. One su tako kreirane da mogu da se obrate investitorima u nekoliko zemalja. Ove
akcije mogu biti listirane i sa njima se može trgovati u svakoj od ovih zemalja. Razlozi što se
emitenti opredeljuju za ovakvu, a ne za emisiju samo na svom domaćem tržištu, su:

1) moguće su veće emisije nego emisije koje su ograničene samo na jedno tržište;
2) moguće je naći više investitora;
3) mogu se izbeći detaljne procedure koje postoje na pojedinim tržištima;
4) ostvaruje se šira internacionalna afirmacija

4
Mr Dugalić N, Međunarodne poslovne finansije, Visoka poslovna škola „Čačak“, Beograd 2016 god

14
 ZAKLJUČAK

U širem smislu, finansijsko tržište postoji svuda gde se obavljaju finansijske

transakcije. U užem smislu, ono se najčešće definiše kao organizovano mesto na kome se
susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima aktive i finansijskih instrumenata. Finansijsko
tržište se definiše i kao organizovano mesto i prostor na kome se traže, tj. nude finansijsko-
novčana sredstva i na kome se, zavisno od ponude i tražnje, organizovano formira cena tih
sredstava.
U prvom delu rada se objašnjava struktura i funkcija devižnog tržišta, zatim sledi
analiza pojama i značaj finansijskog tržišta i jako važan deo je analiza vrste finansijkih
tržišsta. Drugi deo rada se odnosi na razvoj i ključne trendove u razvoju finansijskog tržišta. U
pojedinim slučajevima se posebno izdvaja i evro (valutno) tržište zbog svojih brojnih
specifičnosti, ali i nesporno velikog značaja za međunarodne finansijske tokove, tako da u
zadnjoj celini je opisano funkcionisanje ovog tržišta.

Finansijsko tržište se prema predmetu svog poslovanja uobičajeno deli na novčano

tržište, tržište kapitala i devizno tržište, s tim da između ovih tržišta postoji određena
međuzavisnost i uslovljenost. Pored ova tri segmenta finansijskog tržišta (pri čemu se devizno
tržište često tretira i kao deo novčanog tržišta), u novije vreme se ističe i poseban segment u
vidu tržišta finansijskih derivata.

Novčano tržište je takva vrsta tržišta na kome se traže i nude kratkoročna novčana
sredstva. Devizno tržište je deo finansijskog tržišta, odnosno novčanog tržišta na kome se vrši
kupovina i prodaja stranih sredstava plaćanja, usklađuje ponuda i tražnja deviza i utvrđuje
kurs za devize koje su predmet poslovanja

Devizno tržište je mesto susretanja ponude i tražnje za devizama, shvaćenim u smislu

potraživanja, u stranim sredstvima plaćanja (valutama), hartijama od vrednosti denominiranim
u stranoj valuti i efektivnom stranom novcu.

Tržište kapitala predstavlja specijalizovano tržište na kome se trguje dugoročnim

novčanim sredstvima - kapitalom i dugoročnim hartijama od vrednosti i onim finansijskim
instrumentima čiji je rok dospeća duži od jedne godine. Na tržištu kapitala se, uz angažovanje
mreže posrednika, trguje obveznicama, akcijama, sertifikatima i drugim dugoročnim
hartijama od vrednosti.

15
 LITERATURA

1. Ćirović M., ''Finansijska tržišta – instrumenti, institucije, tehnologije'', Naučno

društvo Srbije, Beograd, 2007.

2. Dabić S., ''Finansijski instrumenti i njihovo regulisanje na finansijskom

tržištu'' Zbornik ''Finansijska tržišta i njihovi zakoni'', Novi Sad,1995.

3. Foley B., ''Tržište kapitala'' , Mate, Zagreb, 1993.

4. KulićM., ''Finansijska tržišta'', Megatrend univerzitet, Beograd, 2007.

5. LjutićB., ''Slom Breton-Vudskog sistema'', Beograd, 1992.

6. MićovićM., ''Finansijsko tržište, berze i brokeri, savremeni finansijski trendovi'',

Podgorica – Unireks, 2005.

7. Pušara K., ''Međunarodne finansije'' Univerzitet BK, Beograd, 2003.

8. Pušara K., ''Menadžment u poslovnim finansijama'' Naučna knjiga, Beograd, 1994.

9. TodorovićM., ''Kako funkcioniše tržište opcija – vrednovanje i upotreba opcija'',

Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2004.

10. VasiljevićB., ''Osnovi finansijskog tržišta'', Zavet, Kultura, Beograd, 2002.

11. Mr Dugalić N, ''Međunarodne poslovne finansije'', Beograd 2016 god

16