ФАКУЛТЕТ ИНЖЕЊЕРСКИХ НАУКА

КРАГУЈЕВАЦ

ИЗВЕШТАЈ СА ПРАКТИЧНЕ НАСТАВЕ

Предузеће “Застава оружје”

Студенти: Професор:
Марко Миљковић 537/2011 др Богдан Недић
Александар Миљковић 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Садржај:

1. ИСТОРИЈАТ ФАБРИКЕ "ЗАСТАВА ОРУЖЈЕ" ...........Error! Bookmark not defined.

2. ПРОИЗВОДИ ФАБРИКЕ " ЗАСТАВА ОРУЖЈЕ " ....................................................... 11
2.1. ЛОВАЧКО - СПОРТСКО ОРУЖЈЕ ............................................................................... 11
2.1.1. Ловачки карабин (М70 Standard) ............................................................................. 11
2.1.2. Малокалибарска пушка (MP Precision) ................................................................... 13
2.1.3. Полуаутоматски ловачки карабин (PAP) ................................................................ 16
2.1.4. Пиштољ - CZ999 Scorpion......................................................................................... 18
2.2 НАОРУЖАЊЕ И ВОЈНА ОПРЕМА ............................................................................... 22
2.2.1. Фамилија аутомата (7,62x39 mm; Аутомат M92) ................................................... 22
2.2.2. Фамилија пушкомитраљеза (пушкомитраљез М84; 7,62 x 54 mm) ...................... 23
2.2.3. Фамилија аутоматске пушке (M21 SBS - 5,56 mm) ................................................ 24
2.2.4. Снајперске пушке - M93 (Црна стрела) ................................................................... 25
2.2.5. Митраљези (MO2 Којот) ........................................................................................... 27
2.2.6. Бацачи граната (AGL М93 30 mm)........................................................................... 29
3. ПРОЈЕКТОВАЊЕ И РАЗВОЈ ПРОЦЕСА ....................................................................... 30
4. ПРОИЗВОДЊА ..................................................................................................................... 11
tehnologijama koje se primenjuju u proizvodnji. ......................................................................... 34
ОВО МАЛО ПРЕУРЕДИТЕ И БИЋЕ ДОБРО. Са сличном варијантом студенти су већ
завршили праксу. Када се видимо видећемо да ли треба да се нешто додаје. Поздрав. ..... 34

2 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

1. Историјат фабрике "Застава оружје"

Застава оружје је колевка српске индустрије. Давне 1851. године донета је одлука да
се Тополивница из Београда пресели у Крагујевац, а 1853. године изливене су прве
топовске цеви, чиме су окончани напори Кнежевине Србије да обезбеди сопствену
производњу оружја и опреме. Тополивница у Крагујевцу (слика 1.1), центру српске
државе, у тадашњој Кнежевини Србији, остварује брз развој у смислу материјалног и
духовног стваралаштва.

Слика 1.1 Topolivnica 1856 god.

Рад у тополивници је ускоро замро из ирационалних разлога. Вршена су само

повремана ливења све до Балканских ратова када су сада већ Војно-технички заводи
радили пуним капацитетом. Наредне године основане су Занатлијска школа и
пиротехника у оквиру Тополивнице. 1857. године довршена је градња и монтажа прве
домаће Ковачнице за ковање у калупима, чиме су могућности Тополивнице знатно
проширене.
Даљи развој фабрике се одвија у два правца, најпре је 1860. основана Пушкарница, у
оквиру које је 1863. подигнута парна сушница за сушење дрвене грађе, а исте године
освојена је и производња изолучених »спредапунећих« топова Ла Итовог система. На бази
Ла Ит система 1865. усвојена је производња М.1858, калибра 4 фунте (85,6 mm) и са
аутохтоним лафетима које је развио Миливоје Петровић-Блазнавац за све типове оруђа.
Последња батерија топова Ла Ит изливена је 1886. године.
Прво конструктивно одељење формирано је 1866., док је радионица фишечних чаура
1871. прерасла у одељење управе и названа Чаурницом. Уговором закљученим 13./25. Јула
1878. на Берлинском конгресу Србија је добила независност а придружена су јој и четири
округа: нишки, пиротски, топлички и врањски. По идејама Коке Миловановића израђен је
прототип прве домаће брзометке (слика1.2), 1880. године. Ово је у том тренутку била
најбоља пушка у светској конкуренцији.

3 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Слика1.2 Кокина пуска

У Тополивници налазе примену прве парне машине, прво електрично осветљење,

прва техничка школа, први систем квалитета, а на Великој Светској изложби у Паризу,
1889. године, освојено је више медаља. Електрични мотор као погонско средство у
радионицама крагујевачке фабрике уведен је 1890. (слика 1.3), док је производња ручних
бомби система »Крагујевац« конструктора пуковника Миодрага Васића отпочела 1898. На
светском сајму привреде у Лондону 1907. фабрика је освојила сребрну медаљу. Прва
авионска бомба произведена је 1913.године.

Слика 1.3 Електрична централа 1910 године

Почетком новембра 1914. радионице Војнотехничког завода евакуисане су у Нишку

тврђаву. Подводне мине су произведене 1915. године. На Крагујевац су 17. септембра
1915. године бачене 43 бомбе, углавном на Војнотехнички завод.
Након Првог светског рата на Париској мировној конференцији у јануару 1919.
године изнет је податак да је штета коју су Заводи претрпели током рата 70% предратне
вредности. Из француских војних фабрика у Крагујевац се истог месеца вратило 400
радника, а прве обновљене радионице су пуштене у рад у јулу. Војнотехнички завод је
променио име у Артиљријско технички (АТЗ) завод 30.новембра 1923.
Током 1924. и 1925. Године Министарство је са „FN“ (Fabric nacionale, Herštal,
Белгија) потписао уговор о откупу лиценце за производњу пушака 7.9 mm М24 и муниције
4 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

7,9x57 mm, а паралелно су започети радови на изградњи фабрике пушака и фабрике

пешадијске муниције. Документација за пушку М24 приказана је на слици 1.4. Фабрика
пешадијске муниције пуштена је у рад 22.марта 1928. године, а свечано пуштање у погон
фабрике пушака и муниције било је 15. октобра (на дан 75 -годишњице првог ливења
топова у Крагујевцу). Капацитет нових погона био је 200 пушака и 200.000 метака дневно.
Фабрика пушака је имала 1250 машина.

Слици 1.4 Оргиналана документација за пушку М24

Исте године за потребе запослених завршено је радничко насеље Стара радничка

колонија и склопљен уговор са општином о заједничком финансирању изградње водовода.
Ово је период брзог успона фабрике па је у оквиру АТЗ 1929. године завршена и нова
фабрика фулмината у којој су израђиване све врсте иницијалних и детонаторских каписли
(слика 1.5).

.
Слика 1.5 Погон 1928. године

На седници Министарског савета, 9. августа 1933. закључено да је Војнотехнички

завод (ВТЗ) у Крагујевцу најважнији центар војне индустрије у Југославији. Исте године у
Заводу је изграђена телефонска централа. У марту 1938. урађен је и пуштен у рад водовод,
финансиран средствима Војнотехничког завода.
Пред Други светски рат, фабрика је представљала правог индустријског гиганта , са
скоро дванаест хиљада запослених и десет хиљада машина. Немачка је окупирала
Крагујевац и ВТЗ 11. априла 1941. године. Управа за привреду и наоружање Врховне
команде Вермахта, 4 јуна, донела закључак да се у Крагујевцу пусте у рад најважнија

5 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

индустријска постројења ради снабдевања немачке војске. Крагујевац и ВТЗ ослобођени

су 21.октобра 1944. ВТЗ је током Другог светског рата потпуно порушен (слика 1.6).

Слика 1.6 Бомбардована фабрика

Након једног века, 16. марта 1945. године, производња муниције измештена из
Крагујевца одлуком ДУНД-а (Државне управе народним добрима), овим чином започиње
процес расељавања кадрова и опреме из ВТЗ-а у остале делове тадашње Југославије, с
намером да се помогне развој целе земље, јер је у то време ова фабрика поседовала
највеће капацитете стручних кадрова и технологије, па је на тај начин постала расадник
југословенске индустрије.
У послератном периоду, фабрика је добила име предузеће ”Црвена застава” у
јануару 1946. године. Потпуна реконструкција фабрике завршена је 1948. године, почело
се са производњом пушке "М48" и урађен прототип Брдског топа Б1 (слика 1.7).

Слика 1.7 Брдски топ Б1

У том периоду рађени су прототипови и пробне партије следећих артикала: топ ТТА
85 mm (за првих 5 југословенских тенкова), БТ – бестрзајни топ 82 mm (прво
југословенско оруђе са реактивним принципом избацивања пројектила), ББ3 – бацач 120
mm, СХ1 – хаубица калибра 105 mm и реактивни бацач пројектила са кумулативним
пуњењем С49 за борбу против тенкова на блиским одстојањима.
У периоду 1954. године започиње производња ловачких пушака и малокалибарки,
као и пушкомитраљеза 7,9 mm М42 ¨Шарац¨ (слика 1.8 - лево). Током 1959. године
купљене су машине за хладно ковање цеви. Увођењем ових машина у процес производње
Заставу оружје чини пиониром у производњи цеви овом методом. Фабрика, 1964. године,
формира самостални развој конструкције производа (до тада је развој конструкције

6 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

производа вршен искључиво у Војнотехничком институту, Београд). Исте године

започиње развој аутоматске пушке, система Калашњиков, која је 1967. године добила
назив М67 (слика 1.8 - десно).

Слика 1.8 На слици је приказан М42 ¨Шарац¨ - лево и пушка М67 - десно

На бази пушке М67, развијена је аутоматска пушка у калибру 7.62x39 mm, наредне
године названа М70 (слика 1.10 - лево). У наоружање ЈНА 1970. године усвојена је
аутоматска пушка М70. Исте године развијен је и ловачки карабин М70, система Маузер
за 16 најфреквентнијих светских ловачких калибара. Развој противавионског троцевног
топа 20/3 mm, са уређајем за управљање ватром Ј171 завршен је 1971 године, док је већ
наредне године започет развој. 1977. године израђена је нулта серија од 100 топова 20/3
mm М55 А4Б1 са системом Галилео. Од фирме Бофорс, Шведска, купљена је лиценца за
ПАТ 40 mm Бофорс Л/70, са ласерско-рачунарском (ЛАР) групом. Развијена је и
аутоматска пушка и лаки пушкомитраљез за НАТО метак 7,62x51, модел М77, за потребе
извоза. 1982. године почела је серијска производња куполе за БВП М80 са уграђеним
формацијским наоружањем: топ калибра 20 mm, митраљез калибра 7,62x54 и два лансера
за вођене противтенковске ракете типа Маљутка. 1985. године настављен је развој
двоцевног противавионског артиљеријског система - ФОКА, увођењем савременог
система за управљање ватром швајцарске фирме Contraves. Развој куполе ВИДРА за
уградњу на борбено возило пешадије започет је 1985. године. Производња Топа 30 mm
М86 за систем куполе ВИДРА почела је 1987. године. Уговорена је производња 10 купола
са наоружањем са топовима калибра 30 mm - нулта серија. У јулу месецу исте године је
започет развој првог пиштоља двојне акције у калибру 9 mm ПАРА CZ 99. Серијска
производња пиштоља CZ 99 почела је 1991. 1992. године завршен је развој и испитивање и
почела серијска производња аутомата 7,62 mm М92 (слика 1.10 - десно), на бази решења
аутомата М85. Савет безбедности УН 19. маја 1992. године, уводи санкције на увоз и
извоз оружја за СФРЈ. Тиме се зауставља пласман Заставиног оружја на инострано
тржишта и фабрика запада у кризу, а планиран велики обим извоза новог пиштоља CZ 99
се одлаже за друга времена.

Слика 1.10 Приказ аутоматске пушке М70 – лево и аутомата М92 - десно

У периоду 1992. и 1995. године развијен пиштољ 10AUTO у калибру 10 mm, на бази
пиштоља М57. Почео развој револвера малог калибра, Р22 »Кобац«. Развијена
далекометна пушка Црна стрела, у калибру 12,7 mm М93, базирана на решењима Маузер

7 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

механизма (слика 1.11 – десно). Касније је развијен и модел у калибру .50 Browning.
Опремање војске СРЈ започиње у току 2001. године, док су полицијске снаге пушку
користиле већ половином деведесетих година двадесетог века. Завршен развој
аутоматског бацача граната BGA у калибру 30 mm М93 (слика 1.11 – лево). После
опсежних испитивања, Војска СРЈ га усваја у наоружање у марту 2003. године , када
започиње серијска производња. Развијена полицијска снајперска репетирна пушка М93, за
калибре 7,62x51 mm и 7,92 mm. Развијен полуаутоматски карабин LKP 96 у калибру .308
Win., на бази аутоматске пушке М77. Израђена нулта серија револвера Р22 »Кобац«, затим
почео развој револвера .44 Remintong Magnum »King Kraguj«. Развијена полуаутоматска
малокалибарска пушка у калибру .22LP. Развијен пиштољ Црна дама, у калибру 6,35 mm.
Израђена нулта серија револвера .44 Ремингтон Магнум »King Kraguj«. Развијен аутомат 9
mm MASTER FLG на бази конструкционих решења пушке М70 и почела серијска
производња револвера .44 Remintong Magnum » King Kraguj «.

Слика 1.11 Приказ аутоматско бацача граната BGA 30 mm М93 - лево и Црна стрела 12,7
mm М93 - десно

У фебруару 1997. године се потписује уговор са немачким дистрибутером Kettner,

чиме се Застава оружје, после санкција, враћа на европско тржиште ловачког и спортског
оружја. Kettner наредних 5 година генерално заступа продају Застава оружје у пет
европских земаља: Немачка, Белгија, Аустрија, Француска и Шпанија. Застава оружје, у
марту, први пут после 1992. године, наступа поново, на међународном сајму у Нирнбергу
са комплетним програмом спортског, ловачког и оружја за личну одбрану, користећи део
штанда који јој уступа нови партнер Kettner. До краја године извози у Европу производе у
вредности око 3 милиона немачких марака. Развијена нова генерација сачмарица у
калибрима 12/70 и 12/76, ловачке пушке ” hammerless” М75/97 калибра, ” kiplauf” пушке
са измењивим цевима калибра 7,26x54R mm и 12/76. 1999. године фабрика је
бомбардована 9. априла са укупно четири вођена пројектила. Укупна директна штета је
процењена на око 60 милона америчких долара.
До краја године враћене су све машине, које су од бомбардовања спашене
изношењем изван фабричког круга и обновљен процес производње. Недостајућа опрема је
делом набављена, а наредних година настављен је процес комплетирања производних
линија.
Током 2001. године започет развој система за тешки пешадијски митраљез у калибру
12,7 mm на троножном постољу, који је назван "КОЈОТ", а касније је добио ознаку М02.
Развијен и испитан пиштољ CZ 999, на бази претходног модела CZ 99. Пушка аутоматска
М21 у калибру 5.56 mm представљена јавности 26. септембра. У мају месецу 2004. године
у наоружање војске СРЈ уведена аутоматска пушка М21, да би у фебруару 2008. године на

8 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

седници Војног савета Војске Србије донета одлука о усвајању нулте серије аутоматских
пушака М21 и дозвољен прелазак на серијску производњу.
Разрешницу за серијску производњу АП М21, фабрика је добила 26. августа.
Данас, Застава оружје производи савремено стрељачко оружје. Артиљеријски
програм је настављен производњом против-авионских топова. Паралелно са војним,
развијан је програм ловачког и спортског оружја.
Захваљујући CATIA, Autodesk Inventor дизајнирању производа (слика 1.12), Застава
оружје може врло брзо да одговори захтевима тржишта. Стратешко опредељење Застава
оружја је добра позиционираност производа на укупном светском тржишту и сарадња са
светским оружарским фирмама.

Слика 1.12 Приказ склопа пиштоља и ручног бацача ракета у програму CATIA

Застава оружје извози ловачки и спортски програм у преко тридесет земаља света.
Применом Система менаџмента квалитетом (QМС) Застава оружје ради на сталном
побољшању квалитета производа и свих процеса. Стално инвестирање у образовање
кадрова и набавку савремене компјутерске опреме и технологије, резултира пласирањем
нових производа, који прате трендове на светском тржишту.
Застава оружје систематичним, стручним и креативним радом, базираном на
традицији дугој 160 година, тежи да сачува поверење корисника према њеним
производима и услугама.
Застава оружје AD развила је широк асортиман производа, који извози у преко
четрдесет земаља света. Аутономна је у производњи 95% (само 5% су увозни ресурси).
Застава оружје поседује сертификате SRPS ISO 9001:2008 и SNO 9000/05. Једна од ретких
фабрика у државном власништву која у данашњици прави иновативне планове за
будућност и покреће производњу у циљу побољшања стања у фабрици као и да одржи
једно од лидерских места у свету оружја.
Мисија компаније је:

 задржати лидерску позицију у производњи оружја и неговање традиције,

високо професионалан кадар, чије образовање Застава оружје види као
улагање у будућност;
 континуиран рад на подизању достигнутог нивоа квалитета, имплементирање
савремених научних достигнућа у технолошке процесе који чине пословни
систем;
 очување и даље јачање поверења купаца и партнера, ширење дистрибутерске
мреже и мреже овлашћених сервиса.

9 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Одлукама Министарства одбране Владе Републике Србије, Застава оружје је 2003.

године постала део Одбрамбене индустрије Србије. У 2005. години за Застава оружје
важна су три датума:

 10. март – Влада Републике Србије донела је одлуку о подршци

реструктурирању предузећа;
 30. август - Застава оружје је од овог датума на списку проверених снабдевача
Уједињених нација наоружањем и војном опремом;
 18. октобар – фабрика је потписала Меморандум о разумевању са америчком
компанијом Remington и комерцијални уговор са овлашћеним увозником за
Remington, US Sporting Goods.

У 2006. години примљена су 174 млада радника производних занимања, набављени

су нови нумерички обрадни центри и купљена је лиценца за софтверски пакет Catia.
Подршка коју фабрика добија од Државе Србије врло је битна за њено пословање.
Традиционално, Застава оружје наступа на већини домаћих сајамских манифестација
ловачког и спортског оружја, као и најважнијим светским сајмовима Shot Show – SAD i
IWA – Немачка, где има почасне штандове широм света и сваке године представља неки
новитет. Да би се дошло до тог стадиума потребан је јако квалитетна и организована
екипа људи који свој посао раде пуни елана и са задовољством. Пут од иновативне идеје
до пројектовања и разрађења једне серије па до нулте серије и на крају када производ
задовољава све критеријуме до производње пут је веома отежан због степена старости
механизације али због наведених параметара успевају да сачувају име фабрике и да остану
конкурентни на тржишту по питању цене коштања производа. Извоз чини 95% пласмана
фабрике Застава оружје. Застава оружје има изграђене партнерске односе са бројним
компанијама у земљи и свету. На домаћим просторима партнери Застава оружја су:
Југоимпорт СДПР, Војска и Полиција Србије, а ван земље најзначајни су: Unifrance,
Humbert – Француска, Frankonia - Немачка, African outdoorsports - Ј.Африка... Од 2008.
године на америчком тржишту Застава оружје има новог партнера, компанију European
American Armory Corp (EAA).
У овом периоду у фабрици је запосљено више од 2 000 радника. Због свог квалитета
једна је од најбољих фабрика оружја што можемо видети преко доста освојених награда
као и признања за квалитет.
Застава оружје је фабрика која се по многим стварима разликује од конкурентних
фирми из разлога што се овде оружје израђује по старим провереним рецептима старих
мајстора које су своје знање преносили млађим колегама. Фабрику чини јединственом и
начини израде неких од делова оружја. Цев се израђује хладним ковањем на пресама које
врше притисак на цев од 4 тона при једном удару. У односу на остале фабрике који
површинску заштиту метала врше технолошком паром под високим притиском у Застави
се тај процес обавља брунирањем. У 75% случајева кундаци пушака се израђују од дрвета
са украсним дуборезом, а метални делови су израђени од квалитетног легираног челика.
Мотив фирме се не заснива толико на масовној изради оружја, где естетика призвода води
главну улогу, већ оружје које уме да одговори било каквим захтевима и условима рада.
Ове године производи су пласирани у преко 40 земаља, а први пут су карабини од
нерђајућег челика испоручени Гренланду. У фабрици "Застава оружје" старосна структура

10 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

је неповољна, јер је просечна старост 50 година са 27 година радног стажа. Крагујевачка

"Застава оружје" је најстарија фабрика оружја на Балкану.
Искуства стицана годинама у областима развоја производа, технологије и капацитета
створила су услове за трансфер технологије и у другим земљама.

3.1 Дубоко бушење

У свим областима машинства примењују се делови који имају дубоке отворе.
Масовне потребе за деловима са дубоким и отворима јављају се у општем и војном
машинству, нафтној и хемијској индустрији и др. Они се производе различитим
поступцима, с различитим тачностима и квалитетима обрађених површина. Материјали од
којих се раде делови са дубоким отворима су разних квалитета, а имају широк дијапазон
пречника и дужина.
Велики број металних и неметалних делова са дубоким отворима не раде се
поступком дубоког бушења, већ другим технолошким поступцима, као што су: ливање,
савијање лимова уз накнадно заваривање у цилиндре, разни поступци извлачења, ваљање,
електроерозионе методе и др.
Поступак дубоког бушења се користи за обезбеђење веће производности у односу на
расположиве поступке, као и у случајевима када се од делова захтева висока тачност и
квалитет површина дубоких отвора.
Дубоки отвори се добијају непрекидним бушењем уз принудно спољно или
унутрашње одвођење струготине и то помоћу течности која се у зону резања доводи под
притиском. Понекад се за одвођење струготине уместо течности користи компримирани
ваздух.
Захваљујући томе што припремци цеви стрељачког и аутоматског топовског оружја
практично увек представљају обртна тела и што су њихови габарити и масе релативно
мали, њихова кинематика бушења је следећа: припремак се окреће, док алат има кретање
погона (слика 3.1).

Слика 3.1 Кинематика бушења канала припремка цеви стрељачког и аутоматског

топовског оружја

На слици 3.2 дати су други начини на које се могу вршити дубока бушења.

11 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Слика 3.2 Кинематицка шема бушења дубоких отвора у цевима:

а) - обртање алата, погон алата; в) - обртање комада и алата, погон алата

На слици 3.3а шематски је приказана метода дубоког бушења са спољним, а на

слици 3.3б са унутрашњим одвођењем струготине.
При спољном одвођењу струготине, пумпа (4) из резервоара (5) кроз цевовод и носач
алата (2) потискује течност у зону резања алата (8). Струготина се из зоне резања, кроз
слободни део дубоког отвора у радном предмету (1), потискује у спремник струготине (6)
где се задржава, а течност одлази у резервоар.
При унутрашњем одвођењу струготине, течност се доводи у апарат за заптивање
(10), а онда, између зида отвора и носача алата (2), у зону резања. Из зоне резања
струготина се, под притиском, транспортује кроз отворе у алату и отвор у носачу алата до
спремника струготине (6). Радни предмет се стеже у стезној глави (9) бушилице, а ослања
се предњим крајем на линету (7) или апарат за заптивање (10). Носач алата се премешта
помоћу супорта (3).

12 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Слика 3.3 Шеме одвоñења струготине из зоне разања при дубоком бушењу

Процес дубоког бушења се у општим цртама карактерише као непрекидни процес

стварања отвора, чија је релативна дужин а већа од 3 до 5 пречника бушења у пуном
материјалу, уз примену специјалних алата, стега, уређаја и машина којима се обезбеђује
принудни одвод струготине из зоне резања.
Под релативном дужином отвора подразумева се однос дубине бушења (1) и
пречника бушења (d) који треба да је у границама,

или ако се узме прецизније (због проблема одвођења струготине код спиралних бургија),

13 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Специфичност операције дубоког бушења састоји се у томе што алат себи мора
стварати пут у пуном материјалу, без претходно обезбеђених ослонаца и чврстог вођења.
Од квалитета оствареног дубоког бушења зависи број и структура осталих технолошких
операција.
Код дубоког бушења се разликује пуно и прстенасто бушење или бушење са
вађењем језгра (слика 3.4).
При пуном бушењу (слика 3.4а), сав материјал из будућег дубоког отвора се
претвара у струготину, а при прстенастом бушењу, у струготину се претвара прстенаста
запремина материјала (слика 3.4б).

Слика 3.4 Врсте дубоког бушења: а) пуно бушење, б) прстенасто бушење

У средишту отвора ствара се језгро које се може употребити за разне делове. То се

језгро код пролазног бушења одваја од полуфабриката после завршеног бушења. Ако се
буше слепи дубоки отвори са вађењем језгра, одвајање језгра се врши специјалним алатом
за одсецање.
У највећем броју случајева, када је потребно бушити слепе отворе, изводи се
поступак пуног дубоког бушења. Када се буше пуни отвори велике релативне дужине (δl ≥
80) или тешко обрадиви материјали, изводи се двострано бушење.
Пројектовани технолошки поступак дубоког бушења обично се оцењује са три
показатеља:

1. производношћу,
2. степеном остварених захтева за радни предмет и
3. ценом делова, односно операција, добијених дубоким бушењем.

Производност дубоког бушења се оцењује преко дужине остварене бушотине у току

једног сата бушења.
,

14 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

или

,
где је:
S - помак за један обрт алата, у mm/обр,
V - брзина резања при бушењу, у m/мин,
d - пречник бушења, у mm,
n - број обрта радног предмета при бушењу, у о/мин.
Чешће се производност изражава бројем комада који се избуше за једну смену:

, комада/смени,
Тс - време бушења у једној смени, у h,
То - губитак времена у односу на време пројектовано режимима обраде у смени, у h,
tк - прорачунско време предвиđено за операцију бушења једног комада, у мин.

Од степена остварених захтева за радни предмет и величине додатака за наредне

операције зависи технологија даље обраде, како отвора, тако и радног предмета као
целине. Из овога се може закључити да цену технолошке операције не треба посматрати
изоловано, већ у склопу цене комплетне обраде радног предмета код кога је изведена
операција дубоког бушења.

3.2 Дефекти при бушењу дубоких отвора

Према природи настанка, сви се дефекти при дубоком бушењу (слика 3.5) могу
поделити у пет група.
Прва група обухвата следеће дефекте:

 одступање осе отвора на крајевима радног предмета или у датом просеку у односу на
задани правац,
 искривљеност осе отвора у пресеку радног предмета,
 разнозидност полуфабриката у датом пресеку,
 мимоилажење оса отвора при двостраном бушењу,
 прелом осе при двостраном бушењу,
 елиптичност отвора.

Набројани дефекти, осим елиптичности, настају због одступања правца кретања

алата од заданог. Елиптичност отвора настаје при проширивању дубоких отвора као
последица различите величине додатака и променљиве тврдоће на путу алата за
проширивање. Елиптичност се одстрањује проширивањем, провлачењем или хоновањем.

15 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Слика 3.5 Дефекти при дубоком бушењу: а - правилно избушен отвор, б - одступање осе
отвора у равни x-y, ц - одступање које се налази измђеу површина x-y и x-z,
д - закривинљеност осе отвора, е - закривљеност осе отвора изазвана кривљењем,
ф - одступање при двостраном бушењу, г - прелом осе отвора при двостраном бушењу,
х – конусност, и - проширење отвора

Друга група дефеката настаје због кривљења радног предмета после спољног
стругања и проширивања. Дефекти се одстрањују исправљањем или накнадном
механичком обрадом, ако су за то довољни додаци.
У трећу групу дефеката спадају трагови алата на површинама отвора. Настају због
вибрација носача алата за дубоко бушење и проширивање, а одстрањују се проширивањем
или хоновањем, ако су дубине трагова мање. Ако се не тражи висок квалитет обрађене
површине, ови дефекти се не одстрањују.
У четврту групу дефеката спада конусност и проширење отвора у виду бурета.
Конусност настаје због истрошености периферних ножева или вођица. Већа конусност
настаје при бушењу алатима са спољним одвођењем струготине. Повећана конусност
настаје при хлађењу воденом емулзијом у односу на хлађење сулфофрезолом. Конусност
се отклања проширивањем или хоновањем.
Проширење отвора у виду бурета настаје када је радијална компонента силе резања
Py усмерена према периферним калибрирајућим резним ивицама ножева.

16 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Пету групу дефеката сачињавају укопи, велике огреботине и површинска храпавост

обрађених отвора. Дефекти ове групе могу узроковати шкарт због иницираних прскотина
при термичкој обради или када дубине укопа и огреботина прелазе величине додатака
потребних за наредне операције проширивања, хоновања и роловања.
Ови дефекти настају због лошег постављања вођица, повећаног трошења
периферних резних ивица или оштећења површине при повратку алата у празном ходу.
На повећану храпавост може утицати лоше филтрирана расхладна течност и
кориштење водених емулзија уместо сулфофрезола, као и спољно одвођење струготине.

3.3 Алати за дубоко бушење

У систему - машина, прибор, алат и полуфабрикат - при дубоком бушењу алат је
изложен најтежим условима рада. Затвореност у току технолошког процеса, форсирање
режима обраде, као и многобројне функције, чије извршење мора обезбедити
конструкција алата, доводе до знатног оптерећења тела алата, ножева и вођица.
Тиме се и објашњава разноврсност конструкција ових алата који веома често имају
сасвим оригиналне елементе.
Алати за дубоко бушење се могу поделити у три групе:

1. алати за пуно бушење,

2. алати за прстенасто бушење;
3. алати за проширивање дубоких отвора.

Прстенасто бушење се користи при бушењу отвора чији је пречник већи од 80 mm и

сматра се прогресивнијим од пуног бушења. Врше се многобројни опити са циљем да се
вади језгро и код дубоких отвора чији је пречник мањи од 30 mm.
За ширу примену овог бушења, ограничавајући фактори су мања сигурност и већа
сложеност примене у поређењу са пуним бушењем.
Базирање алата може да буде одређено и неодређено, (слика 3.6). Сила отпора
резања (Р), која настаје у току бушења код алата са одређеним базирањем, делује у
попречној равни алата и има увек исти смер у односу на вођице алата. Ова сила преко
вођица алата остварује притисак на избушени отвор (слика 3.6а).
Које значење има термин „одређено базирање“?. Одређеност базирања подразумева
поуздани контакт, ослонац вођица алата на површину канала обрађену овим алатом. Овај
контакт добија се захваљујући пројектовању резних ивица алата, тако резултанта силе
резања мора да пролази између вођица ослоних елемената.
Код неодређеног базирања, ова сила у току процеса дубоког бушења мења
интензитет и правац (слика 3.6б). Због сталне промене нападне линије и интензитета, сила
(Р) код овог бушења изазива неравномерно трошење алата. Ова променљивост силе
доводи до појаве лошег квалитета избушеног отвора, а нарочито при форсираном режиму
обраде.
Конструкционим решењима алата, када је то могуће, треба избећи неодређено
базирање.

17 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Слика 3.6 Деловање сила на алат при одређеном (а) и неодређеном (б) базирању

Већ је напред речено да се пуним бушењем буше отвори пречника до 80 mm, при
чему је препоручљиво да се отвори пречника до 60 mm буше из једног пролаза. Отворе
пречника између 60 и 80 mm треба бушити кроз две операције, од којих је једна пуно
бушење, а друга проширивање дубоког отвора.
Према томе, максимално препоручена ширина бушења при пуном бушењу не треба
да је већа од B = d/2 = 60/2 = 30 mm. Број резних ивица које учествују у дељењу ширине
бушења (B), одређује се по формули:

,
где је:
b - ширина резне ивице (плочице),
K - коефицијент прекривања резних ивица (K = 1,2 - 1,4),
φ - половина угла врха алата.

Према начину одвођења струготине, алати се могу поделити на:

1. алате са спољним одвођењем струготине и

2. алате са унутрашњим одвођењем струготине.

Ширу примену имају алати са унутрашњим одвођењем струготине, и поред велике

сложености због потребе уграђивања апарата за заптивање.
Ови алати обезбеђују висок квалитет избушених отвора, јер струготина која се
одводи не оштећује површину избушеног отвора нити се заклињава између алата и радног
предмета. Поред тога, ови алати имају нешто мање трошење вођица.
Алати за бушење отвора, чији је пречник мањи од 35 mm, углавном врше спољно
одвођење струготине, јер мали пречници тела алата не обезбеђују сигурно унутрашње
одвођење струготине. При дубоком прстенастом бушењу, такође се примењују алати са
спољним одвођењем струготине.
У том случају од операције бушења се не траже високи захтеви за квалитет обрађене
површине, а мере алата и носача алата омогућују несметано спољње одвођење струготине.
Овоме треба додати и то да се процес дубоког бушења великиих отвора са вађењем
језгра одвија са мањим посмацима у односу на пуно бушење дубоких отвора средњег
пречника, што олакшава одвођење струготине. Поред тога, при бушењу великиих отвора

18 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

са спољним одвођењем струготине нису потребни апарати за заптивање и довођење уља,

што појефтињује опрему машина за дубоко бушење.
Класификација алата може се такође извести на основу:

1. конструкције ножева и вођица;

2. конструкције елемената за везу са носачем алата.

Код алата за бушење малих отвора, резне плочице и вођице су залемљене. Алати од
брзорезних и алатних челика израђују се из једног дела у виду наставака носача алата. Код
алата за бушење дубоких отвора, пречника већих од 40 mm, ножеви и вођице су најчешће
промењиви. Веза алата са носачем алата најчешће се остварује помоћу унутрашњег
вишеходног завоја, док се везе помоћу вишеходног спољњег навоја ређе сусрећу.
Спајање алата великиих пречника са носачем алата помоћу навоја често је отежано
због појава зарибавања. Због тога се веза ових алата често изводи помоћу вијака, клинова
или чивија.

3.3.1 Алати за дубоко бушење малих отвора

Дубоко бушење малих отвора изводи се помоћу алата са дугим ожлебљеним

носачем. Пречници отвора који се буше овим алатима су од 3 до 20 mm.
Максимално могуће дубине бушења зависе од пречника отвора бушења и износе
(табала 3.1):

Табела 3.1 Приказ максималне дубине бушења у зависности од пречника бушења

Ови алати имају дуге, уздужно ожљебљене, носаче главе за бушење (слика 3.7а).
Флуид за хлађење и подмазивање долази у зону резања кроз унутрашњи уздужни отвор
дугог носача. Тако се остварује хлађење у зони резања, подмазивање периферних вођица
алата и одвођење струготине, која се транспортује кроз спољашњи уздужни жлеб на дугом
носачу.
Са функционалног становишта, алати се састоје од следећих основних делова:

 главе за бушење радног предмета (радни део алата),

 дугог ожлебљеног носача и
 чауре за стезање алата.

Главе се производе у три конструкциона облика:

 глава од брзорезног или угљеничног алатног челика вари се за носач, а њене резне
ивице оштре се под потребним угловима на специјалним машинским уређајима за
оштрење;

19 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

 глава од конструкционог челика вари се за носач, а у главу се тврдо леме резне

плочице и водећи елементи- вођице. Резне плочице и вођице израђују се од тврдих
легура;
 монолитна глава од тврде легуре вари се уз носач, а на њему се формирају
(брушењем) потребни облици разних ивица и вођица.

Према разним конструкцијским концептима радног дела алата, могу се сусрести и

разне модификације облика главе за бушење. Један пример са уметнутим плочицама и
воñицама од тврдог метала приказан је на слици 3.7б.

Слика 3.7 Шема алата за дубоко бушење малих отвора (а) и геометријске величине (б):
1- резна плочица, 2 и 3 - воñице

20 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Глава за бушење или залемљене плочице и вођице израђују се првенствено од тврдог

метала (K10 или K20), а дуги ожлебљени носач од побољшаног челика. Овим алатима се
може остварити квалитет обрађене површине Rt = 5 - 10 μm и брзина резања која је 4 до 6
пута већа од брзине резања при бушењу уобичајених отвора завојном бургијом.
На слици 3.8 приказана је савршенија конструкција цевастог алата за дубоко
бушење отвора малих пречника са резним делом од тврдог метала. Средство за халађење,
под притиском од 3 до 5 MPa, долази у зону резања кроз простор између цевастог дела
алата и површине избушеног отвора. Расхладно средство, заједно са струготином, удаљава
се кроз унутрашњи канал тела алата. Цевасто тело алата повећава крутост, а алат се
користи за бушење дубоких отвора чији се пречници крећу од 6 до 30 mm.

Слика 3.8 Цевасти алати за дубоко бушење отвора малих пречника

Геометријски односи мера алата:

Дубина степенице код разног дела алата износи (0,3 - 0,5) mm. Број степеница на
спољној резној ивици износи Z=2 за D=10 mm, Z=3 за D=(10-20) mm и Z=4 за D=(20-30)
mm. Храпавост обрађене површине после бушења налази се у границама Ra=2,5-1,25 μm.

21 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Цевасти алати с резним делом од тврдог метала остварују брзине резања 2-3 пута
веће од брзина које је могуће остварити истим алатом од брзорезног челика. Брзина
резања се налази у границама V = 80-120 m/min при обради челика и V = 65-100 m/min при
обради ливеног гвожђа. Посмак се узима у границама S = 0,01-0,2 mm/о. Ова врста алата је
нарочито погодна за дубоко бушење високолегираних челика.
На слици 3.9 приказане су бургије са одређеним базирањем и унутрашњим
одвођењем струготине.

Слика 3.9 Бургије са одређеним базирањем и унутрашњим одвођењем стругитине

Код дубоког бушења, као расхладне, најчешће се користе течности на основи

минералних уља са додацима противзадирања на бази сумпора и хлора. Овакве течности
имају неке предности при одвођењу струготине из канала. Поред тога, оне добро
подмазују вођице бургија и задовољавајуће хладе резне ивице.
Расхладна течност уводи се у бургију под притиском 40... 20 атм и утрошком од 8...
25 l/min, а односи се за пречнике отвора 6... 30 mm.
Вредности утрошка и притиска расхладне течности очигледно показују номограми
из пропеката иностраних фирми које се специјализују за обраде дубоких отвора. Пример
оваквог номограма представљен је на слици 3.10.

22 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Слика 3.10 Номограми избора утрошка и притиска расхладне течности при бушење
дубоких отвора малог и средњег пречника

За циркулацију расхладне течности у бургију са унутрашњим одвођењем струготине

користе се специјални уређаји – скупљачи уља. Шематски приказ уређаја скупљача уља
приказан је на слици 3.11.
Свакако, праве конструкције скупљача уља су битно сложеније, него на показној
шеми. У основи, то се тиче заптивки, које морају радити у режиму трења. Сам скупљач
уља везује се на кућишту машине и не окреће се. Заптивка, која се налази на слици са
десне стране, осим трења о шипку бургије при раду, може такође интензивно да тере о
стабло бургије, при раду са чеоним окретањем комада и алата.

23 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Слика 3.11 Шема рада скупљача уља при бушењу дубоких отвора са спољашњим
доводом расхладне течности и унутрашњим одводом струготине: 1- радни предмет,
2- бургија, 3- скупљач уља, 4- заптивање скупљача

Спољашњи облик машине за бушење дубоких отвора пречника 5... 12 mm, приказан
је на слици 3.12.
На овој машини не постоји скупљач уља, већ се на његовом месту налази скупљач
струготине. Расхладна течност доспева кроз задњи део бургије, као што се види на слици.

Слика 3.12 Спољашњи изглед машине за дубоко бушење канала Ø 5... 12 mm алатом са
спољашњим одвођењем струготине: 1 - главно вретено са главним погоном; 2 – део који
се обрађује; 3 – прихватач струготине; 4 – носач бургије; 5 – супорт; 6 – погон

24 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

На слици 3.13 приказан је алат за дубоко бушење отвора малих пречника, са

спољним одвођењем струготине у процесу бушења.

Слика 3.13 Алат за дубоко бушење малих отвора у процесу бушења: 1 - стезна глава
бушилице; 2 - радни предмет; 3 - глава алата; 4 – линета; 5 - чеони заптивач; 6 - предња
вођица алата; 7- кућиште за смештај вођица алата, заптивних елемената и сакупљање
струготине; 8 - задња вођица носача алата, 9 - стезач носача алата, 10 - канал за довод
расхладно - подмазне течности, 11 – супорт

3.3.2 Алати за дубоко бушење средњих пречника са одређеним базирањем

А) Анализа сила које делују на алат при бушењу

У процесу резања, на алат делују одређене силе, како приказује слика 3.13.

1. Силе отпора резања, које делују на резне ивице алата су:

 сила отпора резања Pz, која делује паралелно са правцем брзине бушења V;
 сила отпора посмаку Px, која делује паралелно оси алата, а у супротном смеру од
посмака;
 сила Py, која делује у равни нормалној на осу алата, обично сила Py, која се зове
радијална компонента отпора резања, делује у правцу радијуса алата ка центру
радијуса.

2. Силе трења на вођицама алата. Ове силе могу такође бити разложене на
компоненте које делују на алат у равнима које су нормалне (Fti) и паралелне (Foi) у односу
на осу алата. Силе Fti делују у смеру супротном од смера обртања, а силе Foi делују у
смеру који је супротан смеру посмака алата.
3. Силе масе носача алата и самог алата. Ове силе делују у тежиштима алата и
носача алата. Како су ове силе углавном знатно мање од силе отпора резања, оне се могу
занемарити.

25 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

4. Центрифугалне силе инерције Pci, које делују на алат, ако се бушење врши при
великом броју обртаја, а алат са носачем је неуравнотежен.

Б) Алат са једним ножем

Најједноставнији, са становишта конструкције и израде, јесу алати с једним ножем.

Због тога су алати с једним ножем и унутрашњим одвођењем струготине нашли најширу
примену.
Шема тог алата и сила које га оптерећују дата је на слици 3.14.

Слика 3.14 Шема деловања сила на алат с једним ножем: а - носач алата с алатом, б - алат
у пројекцији, 1 и 2 - вођице за базирање, 3 - еластична вођица, 4 - резна плочица,
5 -периферна резна ивица
Висок притисак вођица на површину бушења изазива њихово убрзано трошење и
неконтролисано отврдњавање обрађене површине. Трошење вођица је углавном
неравномерно, а највеће је код вођице смештене испод резне ивице (слика 3.15, поз.1).
Да би се обезбедило једнако оптерећење вођица за базирање, а тиме и њихово
равномерно трошење, потребно је нападну линију резултанте силе RΣ довести у правац

26 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

бисектрисе централног угла између вођица. Сила делује у равни попречној на осу алата, а
примају је вођице за базирање алата.
На слици 3.15 дата је шема деловања сила на алат са једним ножем у равни
попречној на уздужну осу алата.

Слика 3.15 Шема деловања сила на алат са једним ножем у равни која је управна на
уздужну осу алат

У табели 3.2 дате су основне конструктивне мере у милиметрима и то за алат са

једним ножем, чија је конструкција приказана на слици 3.16.

27 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Табела 3.2 Приказ основних конструктивних мере за алат са једним ножем

Алат се састоји од тела , које се израђује од челика за побољшање, вођица и ножа. У

телу алата се налази отвор за довод течности за хлађење или одвод струготине настале при
дубоком бушењу. Пречник d1 обезбеђује вођење при спајању са носачем алата, а завој d2
служи за везу алата с његовим носачем.
За израду резних плочица примењује се тврди метал P10, док се за вођице користи 1
тврди метал K10, чије су карактеристике прописане ЈУС-ом K.А9.020. У процесу дубоког
бушења овим алатима, захтева се обилато хлађење и подмазивање у зони резања.
При бушењу радних предмета, тврдоће HB=179-229, алатима са једним ножем и
брзинама резања V=70-90 m/min, уз посмаке So=0,08-0,15 mm/о, постиже се производност
од Lh=2,5-3,5 m/h.
Употребом ових алата, поред проблема нестабилности, присутни су проблеми
(нарочито код пречника 50-60 mm) лемљења тврдог метала и оштрење степенастих резних
ивица које деле струготину по ширини.
Оштрење вођица и резних ивица ножа врши се у склопу алата помоћу специјалних
алата.
Да би се обезбедила заменљивост ножева, користе се стандардне плочице с
механичким причвршћивањем. Такви алати се данас користе тамо где се погони за дубоко
бушење ослањају на централизоване алатнице које су развиле стандардизацију и
типизацију елемената код алата за дубоко бушење.

Ц) Алат са два ножа

Алати за дубоко бушење са два ножа (слика 3.16) омогућили су дељење ширине
бушења без степеница на резним ивицама. Тако је знатно смањено оптерећене вођица, а
ножеви и вођице се производе као измењиви елементи.

28 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Слика 3.16 Шема сила које делују на алат са два ножа у равни попречној на уздужну осу
алата

Алати са два ножа израђују се са једнаким или различитим ширинама ножева.

Уколико су ширине ножева различите, онда централни нож треба да је шири од
периферног, и то зато што централни нож скида материјал чија је запремина приближно
три пута мања од запремине материјала који скида периферни нож. Осим тога, централни
нож ради са знатно мањим брзинама резања.
Алати са два ножа знатно су погоднији за примену од алата с једним ножем.

У табели 3.3 дате су основне геометријске величине у милиметрима за главе са два

ножа, којима се буше. дубоки отвори од 65 до 80 mm.

29 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Табела 3.3 Приказ основних конструктивних мере за алат са два ножа

Средња производност бушења алатом за дубоко бушен са два ножа износи Ln =

3,5-5,5 m/h, при бушењу челичног припремка тврдоће HB=179-229, уз брзину бушења
V=75 do130 m/min и посмак S=0,15 до 0,2 mm/о.

Д) Алати са три ножа

Даљи развој идеје о дељењу резне ивице ножа довео је до конструкције алата за
дубоко бушње са три ножа (слика 3.17). Овај алат омогућује дељење ширине струготине
на три дела без изоштравања чеоних степеница резних ивица.

Слика 3.17 Алат за дубоко бушење са три ножа:

1-тело алата, 2-подметач, 3-воñица, 4,6 и 7-ножеви, 5-опруга воñице, 8 и 10-вијци,
9-опруга

У табели 3.4 дате су основне геометријске величине у милиметрима за главе са два

ножа, којима се буше. дубоки отвори.

30 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Табела 3.4 Приказ основних конструктивних мере за алат са три ножа

Средња производност при бушењу челичних полуфабриката чија је тврдоћа HB=179-

229, за алате са три ножа износи Ln = 2,5-5 m/h. Мање вредности се односе на веће
пречнике. Ова производност се остварује са брзином бушења V=70-120 m/min и посмаком
So=0,18-0,22 mm/o.

Е) Ејекторске главе за дубоко бушење са три ножа

Ове главе се израђују за бушење дубоких отвора пречника 20 до 65 mm (слика 3.18).

Слика 3.18 Ејекторска глава са три ножа

31 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

Тело главе (2) се уврће у носач алата (3). Ножеви (1) су израђени од плочица од
тврдог метала, а имају шаховски распоред на телу (2). На резним ивицама су урађени
степенасти усеци, ширине б= 1,5 до 2 mm и дубине а= 0,4 до 0,55 mm, помоћу којих се
ломи и уситњава струготина.

На слика 3.19 приказан је алат за дубоко бушење средњих пречника у процесу

бушења. Алат и уређаји остварују унутрашње одвођење струготине.

Слика 3.19 Алат за дубоко бушење средњих пречника у процесу бушења:

1-радни предмет, 2-алат, 3-линета, 4-чеони заптивач, 5-клизни прстен, 6-заптлвач,
7-вођица алата, 8-довод расхладне течности, 9-заптивач за носач алата, 10-чаура,
11-конусна чаура, 12-кућиште уређаја, 13-вођица носача алата, 14-носач алата, 15-стезач

4. Производња
Производни систем састоји се од деловања узајамно зависних и повезаних
подсистема, који су обједињени заједничким производним и развојним циљевима.
Производња је процес који подразумева све оно што се збива са предметима обраде од
уласка сировина у производњу до изласка готових производа.
Главни производни процеси у фабрици застава оружије су:

 обрада стругањем;
 обрада глодањем;
 обрада бушењем;
 обрада деформисањем;
 заваривање делова;
 термичка обрада;
 површинска заштита;
 монтажа и тд.

32 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

На сликама од 31 до 36 могу се видети неке од машина које се користе у погонима

фабрике. На већини машина сам испратио израду делова и обраду полуфабриканата.
Контакт са овим машинама сам имао најчешће у деловима погона за израду пиштоља
ЦЗ99 и у погону за израду оквира разног оружија. Експлоатационе карактеристика свих
машина су одличне, и ако су старије поред редовног одржавања успевају да испуне све
задате захтеве.

Слика 33 - ЦНЦ струг Слика 34- ЦНЦ обрадни центар

Слика 34- ЦНЦ обрадни центар Слика 36 - Машина за брушење

5. Лична запажања
U toku praktične nastave, najviše su me interesovale nove numeričke mašine pored kojih
sam provodio dosta vremena, upoznao se sa osnovama programiranja G-koda i radio na CNC
mašini Deckel Maho 635v sa upravljačkom jedinicom Sinumerik 840D powerline 3D sa tri

33 537/2011 538/2011
 Izveštaj sa praktične nastave 2014/15

upravljačke ose. U toku je usvajanje novih delova za dalekometnu pušku Zastava M93 "Crna
Strela" kalibra 12.7x108mm i .50 browing, teškog mitraljeza Zastava M-02 "Kojot", i ponovo je
pušten u proizvodnju zastavin modifikovani podcevni bacač granata Zastava PBG. Svi delovi se
rade na ovim mašinama, koje sam ja imao prilike da posmatram i da upravljam istim. Tokom
prakse sam boravio i u terminerskim jedinicama Zastave, gde sam se upoznao sa vođenjem i
posmatranjem toka proizvodnje u fabrikama. Posetio sam i centar za merenje, gde sam imao
priliku da vidim računarski podržan metrološki sistem koji služi za precizno merenje delova. U
razvoju sam se upoznao sa osnovima konstruisanja i modifikovanja proizvoda, kao i sa
tehnologijama koje se primenjuju u proizvodnji.

ОВО МАЛО ПРЕУРЕДИТЕ И БИЋЕ ДОБРО. Са сличном варијантом

студенти су већ завршили праксу. Када се видимо видећемо да ли треба
да се нешто додаје. Поздрав.

34 537/2011 538/2011