http://www.psiholozi.

net/statistika Vežbe 09

Zadatak 1:

U fajlu D:\statistika\podaci\gzptbu.sav nalaze se, između ostalog, podaci o emocionalnoj

uravnoteženosti (varijabla EU) i društvenosti (varijabla DRUS) slučajnog uzorka studenata.

♦ Izračunajte ocenu aritmetičke sredine i standardne devijacije za populaciju iz koje

je ovaj uzorak za varijablu emocionalna uravnoteženost (EU);
♦ Izračunajte standardnu grešku za aritmetičku sredinu varijable emocionalna
uravnoteženost (EU);

Ocenu aritmetičke sredine i standardne devijacije varijabli emocionalna uravnoteženost i

društvenost za populaciju studenata Univerziteta u Beogradu na osnovu obrađenog
uzorka možemo dobiti dvojako:

™ procedurom Analyze Æ Descriptive Statistics Æ Frequencies

™ procedurom Analyze Æ Descriptive Statistics Æ Descriptives

1
http://www.psiholozi.net/statistika Vežbe 09

Time u ispisu dobijamo sledeće:

Na isti način postupamo i pri računanju standardne greške aritmetičke sredine varijable
emocionalna uravnoteženost:

Tražena standardna greška iznosi 0.19 odnosno: SE(M) = Std / √N = 5.817 / 30.985 = 0.188

2
http://www.psiholozi.net/statistika Vežbe 09

Zadatak 2:

Fajl isti kao za zadatak 1.

♦ Napravite 95% i 99% interval poverenja za aritmetičku sredinu varijable

emocionalna uravnoteženost (EU)

Za razliku od prethodno računatih tačkastih ocena aritmetičke sredine, intervalne ocene

ovog parametra određujemo pomoću Analyze Æ Descriptive Statistics Æ Explore. Po
otvaranju dijaloškog prozora Explore u okvir Dependent List ubacujemo željenu varijablu
emocionalna uravnoteženost, a potom u okviru odeljka Display uključujemo opciju
Statistics i pritisnemo istoimeno dugme.

U novootvorenom poddijaloškom prozoru Explore: Statistics u ulazno polje Confidence

Interval for Mean unosimo željene brojeve (u našem slučaju 95, a potom čitav postupak
ponovimo i sa vrednošću od 99 jer pravimo dva intervala poverenja – 95% i 99%).

3
http://www.psiholozi.net/statistika Vežbe 09

Pritiskom na Continue i OK u ispisu dobijamo sledeće:

Dakle, granice intervala poverenja u prvom i drugom slučaju su:

1. 14.35 – 15.08; odnosno M ± 1.96 * SE(M) Æ 14.71 ± 1.96 * 0.188

2. 14.23 – 15.20; odnosno M ± 2.58 * SE(M) Æ 14.71 ± 2.58 * 0.188

4
http://www.psiholozi.net/statistika Vežbe 09

Na osnovu 95% intervala poverenja za aritmetičku sredinu i svega do sada navedenog za

varijablu emocionalna uravnoteženost mogli bismo zaključiti sledeće1:

1. U 95% ponovljenih merenja iste vrste (veliki broj reprezentativnih uzoraka iste
veličine iz iste, definisane, populacije) dobijene aritmetičke sredine bi uzele neku
vrednost u intervalu 14.35 – 15.08. U 5% slučajeva aritmetička sredina uzorka
mogla bi da bude ili veća od 15.08 (u 2.5% slučajeva) ili manja od 14.35 (u 2.5%
slučajeva).
2. Odstupanje aritmetičke sredine uzorka od populacijske aritmetičke sredine (statistika
od parametra) u 95% slučajeva neće biti veće od ± 0.368 mernih, odnosno 1.96
standardnih jedinica. U 5% slučajeva to odstupanje bi moglo biti i veće.
3. Postoji verovatnoća od 95% da smo ovim intervalom obuhvatili parametar
(populacijsku aritmetičku sredinu). Istovremeno postoji verovatnoća od 5% da ovaj
interval uopšte nije obuhvatio vrednost parametra na brojnoj liniji.

Dakle, sa sigurnošću od 95% i istovremenim rizikom od 5% možemo tvrditi da stvarna

(populacijska) aritmetička sredina emocionalne uravnoteženosti studenata Beogradskog
univerziteta ima vrednost između 14.35 i 15.08.

Na analogan način možemo doneti sva tri oblika zaključka i za 99% interval poverenja.

Zadatak 3:

Fajl isti kao za zadatak 1.

♦ Izračunajte ocenu aritmetičke sredine i standardne devijacije za varijablu

emocionalna uravnoteženost (EU) ali odvojenu za muški i ženski deo populacije
iz koje je ovaj uzorak (Na varijabli pol muškarci su označeni cifrom 1 a žene
cifrom 2). Utvrdite u koju aritmetičku sredinu biste imali više poverenja kao ocenu
parametra centralne tendencije: onu ocenu koju ste napravili za subpopulaciju
muškaraca ili onu koju ste napravili za subpopulaciju žena?

Zadatak zahteva ponovno pozivanje na proceduru Analyze Æ Descriptive Statistics Æ

Explore2.

1
Po Dragićeviću, strane 166, 167 i 168.
2
Ovo bismo mogli izvesti i na nešto drugačiji način: upotrebom komande Split File i odabirom stavki
Mean, Std. deviation i S.E. mean u okviru Analyze Æ Descriptive Statistics Æ Descriptives, ali bismo
usled zaokruživanje na dve decimale kod standardne greške za aritmetičku sredinu izgubili deo
informacija.

5
http://www.psiholozi.net/statistika Vežbe 09

Nakon što smo u ulazno polje Factor List uneli varijablu pol pritiskom na dugme OK
pravimo ispis:

6
http://www.psiholozi.net/statistika Vežbe 09

Iz dobijenih podataka zaključujemo sledeće:

1. pošto aritmetička sredina za subpopulaciju muškaraca u konkretnom primeru ima

manju standardnu grešku nego ista za subpopulaciju žena (0.258 prema 0.263)
2. i pošto standardna devijacija za subpopulaciju muškaraca takođe ima manju
standardnu grešku nego ista za subpopulaciju žena (5.662 / √2*480 prema 5.758 /
√2*480 po obrascu SE(S) = Std / √2N)

konstatujemo da više poverenja možemo imati u aritmetičku sredinu, ocenu parametra

populacije, koju smo napravili za njen muški deo.

Zadatak 4:

Bilo koji fajl sa podacima (konkretni podaci za ovaj zadatak nisu bitni).

Korišćenjem komande Transform/Compute i funkcija PROBIT(prob) za normalnu funkciju

gustine, a IDF.T(p,df) za Studentovu t-funkciju gustine napravite sledeće:

♦ Ako slučajna varijabla z ima standardizovanu normalnu raspodelu izračunajte

vrednost z1 za koju važi sledeće: verovatnoća da slučajna varijabla z uzme
vrednost jednaku z1 ili veću od z1 jednaka je 0.025;
♦ Ako slučajna varijabla t (t statistik) ima Studentovu T raspodelu sa 20 stepeni
slobode izračunajte vrednost t1 za koju važi sledeće: verovatnoća da slučajna
varijabla t uzme vrednost jednaku t1 ili veću od t1 jednaka je 0.025;
♦ Ako slučajna varijabla t (t statistik) ima Studentovu T raspodelu sa 50 stepeni
slobode izračunajte vrednost t2 za koju važi sledeće: verovatnoća da slučajna
varijabla t uzme vrednost jednaku t2 ili veću od t2 jednaka je 0.025;
♦ Ako slučajna varijabla t (t statistik) ima Studentovu T raspodelu sa 100 stepeni
slobode izračunajte vrednost t3 za koju važi sledeće: verovatnoća da slučajna
varijabla t uzme vrednost jednaku t3 ili veću od t3 jednaka je 0.025;
♦ Ako slučajna varijabla t (t statistik) ima Studentovu T raspodelu sa 1000 stepeni
slobode izračunajte vrednost t4 za koju važi sledeće: verovatnoća da slučajna
varijabla t uzme vrednost jednaku t4 ili veću od t4 jednaka je 0.025;
♦ Uporedite vrednost z1 sa vrednostima t1, t2, t3 i t4. Šta na osnovu toga možete
da zaključite? Postoji li statistička teorema na osnovu koje se ovi rezultati mogu
predvideti?

7
http://www.psiholozi.net/statistika Vežbe 09

Funkcije PROBIT(prob)3 i IDF.T(p,td) smeštene su sa nizom drugih funkcija u okviru

komande: Transform Æ Compute.

a) Pošto smo u polje Target Variable uneli neko ime (recimo z1) i u listi funkcija
pronašli onu koja nas interesuje – PROBIT, selektujemo je i pritiskom na strelicu
prebacujemo u polje Numeric Expression, a potom umesto znaka pitanja unosimo
konkretnu vrednost – 0.975 (ako je verovatnoća da slučajna varijabla uzme vrednost
jednaku ili veću od date 0.025, onda je verovatnoća da uzme manju vrednost
jednaka 1 – 0.025).
b) Sličan postupak sledi i za Studentovu t-funkciju gustine IDF.T s tim što u polje
Target Variable unosimo ime t1, a umesto znakova pitanja vrednosti 0.975 i 20.
c) U polje Target Variable unosimo t2, a u funkciju vrednosti 0.975 i 50.
d) U polje Target Variable unosimo t3, a u funkciju vrednosti 0.975 i 100.
e) U polje Target Variable unosimo t4, a u funkciju vrednosti 0.975 i 1000.

Poređenjem dobijenih vrednosti:

zaključujemo da sa povećanjem broja stepeni slobode (veličine uzorka) Studentova t-

distribucija približava standardizovanoj normalnoj distribuciji.

3
Za datalje pogledajte Vežbe 07.

8
http://www.psiholozi.net/statistika Vežbe 09

Praktično, kada bismo grafički prikazali i uporedili date funkcije u sva četiri slučaja (tj. za
sve četiri zadate vrednosti stepeni slobode) sa normalnom funkcijom, videli bismo da se sa
njihovim povećanjem Studentova funkcija izdužuje, odnosno da dolazi do nagomilavanja
slučajeva oko aritmetičke sredine kao mere centralne tendencije čime se 95% intervali na
standardnoj skali sužavaju i daju veću preciznost procene parametra što nastaje kao
posledica porasta uzorka.

Međutim, iako teorijski tek za df=∞ t-distribucija stvarno dostiže standardizovanu normalnu
distribuciju (pa se standardizovana normalna distribucija može smatrati posebnim slučajem
ove za beskonačno veliki broj stepeni slobode), iz praktičnih razloga taj broj je ograničen na
df=30 kada se ove dve funkcije mogu smatrati gotovo identičnim4.

4
Odlaskom na stranicu http://noppa5.pc.helsinki.fi/koe/tdistr/tj.html možete posmatrati kako se u
zavisnosti od broja stepeni slobode menja oblik t-funkcije gustine.