SPECIJALNI PRILOG 46

ISTORIJA AKRO-GRUPA NA NA[IM PROSTORIMA

LET DO ZVEZDA
Dve decenije bile su
potrebne da se razvoj
aviona dovede do ta~ke
na kojoj su performanse
i ume}e pilota pru`ili
priliku da se izvodi
grupno akrobatsko letewe.
Uz izuzetke, tek se
dvadesetih godina pro{log
veka na aeromitinzima
prikazuje precizno
pilotirawe sa dva i vi{e
aviona, u to vreme
do ~itavih eskadrila.
Takvi letovi bili su
pitawe presti`a vode}ih
vazdu{nih sila.
Na na{im prostorima
najboqi piloti lova~kih
pukova bili su prvi koji su
pred publikom leteli
sa tri aviona, izvode}i
uve`bani program.
Posle Drugog svetskog rata
po~elo se sa parovima
i privremenim timovima
sa ~etiri aviona.
Prva doma}a akro-grupa,
formirana kao stalni
sastav sa namenski obojenim
i ozna~enim avionima,
nastala je 1960. godine.
Od 1968. do 2000. godine
akro-grupe su formirane,
ga{ene i obnavqane unutar
{kolskih jedinica JRV
i PVO. Visoka cena
i nedostatak aviona razlog
su {to sada ViPVO Vojske
Srbije nema akro-grupu, Autor priloga Aleksandar Radi}
ali vojni piloti lete na Fotografije: Foto-centar NC „Odbrana”, Muzej Ratnog vazduhoplovstva,
aeromitinzima u kolekcije Milana Micevskog i \ure Baji}a, Kacihuko Tokunaga, Zdenko
demilitarizovanim Molnar, Zoran Milovanovi}, Milorad Risti} i Aleksandar Radi}
mlaznim avionima galeb G-2. Crte`i: Dragan Dra{kovi} i Neboj{a Suboti}
 Lova~ki avion
„Avia BH-33”

AKRO-GRUPE IZ LOVA^KIH PUKOVA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE

Ume{nost i
neustra{ivost pilota
U go di na ma po sle Pr vog
svet skog ra ta ae ro mi tin zi
su bi li je dan od glav nih
dru {tve nih do ga |a ja i
sma tra ni su va `nim
dr `av nim pri o ri te tom, jer
su bi li pri li ka za
pro pa gan du na ci o nal nog
va zdu ho plov stva. Pu bli ka
se ra do oda zi va la na
po zi ve za po se te
ae ro dro mi ma.

Piloti patrole „Devoatina” posle

aeromitinga: drugi s desne strane
je Xal, zatim Blagojevi} i
Samolov. Prvi s desne strane
mo`da je potporu~nik Milan
Blagojevi}, koji je tog dana imao na
„Devoatinu” D.27 prikaz vazdu{ne
borbe i solisti~ki prikaz

2
 okom dvadesetih i po~etkom tridese-
T tih godina u programu aeromitinga do-
minirali su solisti~ki prikazi, simu-
lirane su vazdu{ne borbe i efektni
preleti pukovskih i eskadrilskih e{a-
lona sa prestrojavawima u letu. Na prired-
bi „Nacionalni avijati~ki miting”, odr`a-
noj 4. juna 1933. na zagreba~kom aerodromu
Borongaj, a pod pokroviteqstvom kneza Pa-
vla, izvedene su „akrobacije jedne patrole
od tri jednoseda aeroplana za borbu” kako
je izvestio Vazduhoplovni glasnik, u to vre-
me zvani~no glasilo Komande Vazduhoplov-
stva vojske (VV) Kraqevine Jugoslavije. Pa-
trolu su ~inila tri lova~ka aviona devoa-
tin D.9 (Dewoitine D.9), koji su u to vreme bi-
li presti`ne letelice. Avioni su bili iz sa-
stava Prvog puka iz Novog Sada. Za wiho-
vim komandama bili su piloti kapetan Fra-
wo Xal, poru~nik Miodrag Blagojevi} Bre-
ge i narednik-vodnik Rade Samolov. Oni
su poleteli u grupi i na maloj visini izve-
li nekoliko o{trih zaokreta (vira`a kako
se tada govorilo), zatim su preleteli iz-
nad aerodroma i publike i pre{li u {an-
delu sa razlazom u jednu i drugu stranu
krajwih pratilaca i petqom vo|e odeqewa
na maloj visini. Zatim su piloti izveli niz
samostalnih akrobacija na vrlo maloj vi-
sini „sa potpunim efektom kod publike”.
Ta~ka sa tri devoatina potpuno je ostvari-
la ciq: pokazati mogu}nost zajedni~kih
akrobacija i pouzdanost pilota, kao i pre-
ciznost wihovih pokreta i komandovawa
avionom. Sve do danas nisu se promenili
zadaci akrobatskih pilota, o ~emu svedo~i
i izve{taj iz 1933. godine.
Piloti prestoni~kog [estog lova~kog
puka sa aerodroma Zemun, sredinom tride-
setih godina, oformili su akrobatsku trojku
na lova~kim avionima avia BH.33, koja se
predstavila u nekoliko javnih prilika. Po-
sle prenaoru`awa puka na hoker fjuri II
(Hawker Fury) 1937. godine piloti su uve`ba-
li program sa novom tehnikom. Priliku da
poka`u leta~ko ume}e imali su na aeromi-
tingu odr`anom na aerodromu Zemun 5. juna
1938. u okviru Prve me|unarodne vazduho-
plovne izlo`be. Dvadesetminutni program
na tri fjurija srebrne boje izveli su piloti
lovci kapetani druge klase Nikola Veqko-
vi} – Veqa Grom, Anton Ercigoj – Ton~i i
Borivoje Markovi} – Farma. Let „tri bli-
stava hokera” predstavqen je u ~lanku o
aeromitingu publikovanom u Vazduhoplov-
nom glasniku za jun 1938. godine: „Na{i
piloti lovci izvodili su najte`e akroba-
cije nisko nad zemqom, smelo i precizno,
na te{kim lova~kim ratnim ma{inama,
koje za ovakav na~in iskori{}ewa zahte-
vaju posebnu ume{nost i neustra{ivost
pilota”. Vi{e desetina hiqada posetila-
ca aeromitinga nagradili su pilote „bur-
nim pqeskawem i klicawem”. Izve{ta~
Politike o letu tri fjurija pi{e da su pi-
lotima bili potrebni ~eli~ni „nervi i
odli~no zdravqe”.
PI LO TI „PA TRO LE” NA
TRI DE VO A TE NA D.9 :
Frawo Xal ro|en je 1909. godine u
Biha}u. U VV zavr{io je Izvi|a~ku {kolu u
Novom Sadu 1927. godine. Godinu dana kas-
nije i Pilotsku {kolu Prvog puka u Novom
Sadu. U vreme Aprilskog rata bio je
pomo}nik komandanta Petog lova~kog puka u
Ni{u, ve} tada povezan sa usta{kim pokre-
tom. Xal se na{ao na du`nosti komandanta
hrvatske dobrovoqa~ke lova~ke grupe na is-
to~nom frontu. Bila je to jedinici koja se
sa lovcima Me 109 borila u sastavu
nema~ke Luftvafe protiv vazdu{ne sile
SSSR-a. Od februara do decembra 1942.
godine jedinica se, prema nema~kom obi~aju,
zvala Lova~ka grupa Xal – po imenu koman-
danta. Do kraja rata imao je 13 vazduho-
plovnih pobeda i pet bez zvani~ne potvrde.
Xal je osu|en u Beogradu na smrt i streqan
oktobra 1945. godine.
Miodrag Blagojevi}, zvani Brege
(po avionu brege XIX) ro|en je1904. godine u
Beogradu. Pilotsku {kolu Prvog puka za-
vr{io je 1928. godine u Novom Sadu. Zvawe
vojnog pilota dobio je 1930. godine, a pi-
lota lovca 1933. godine. Na aeromitingu
1938. godine leteo je na avionu PVT, u sim-
ulaciji vazduhoplovnog boja protiv lovca
hoker fjuri, kojim je pilotirao Ercigoj, ~lan
akrobatske grupe [estog puka. U Aprilskom
ratu 1941. godine Blagojevi} je bio koman-
dant 52. vazduhoplovne grupe Drugog
lova~kog puka, naoru`ane lovcima hariken
(Hurricane). Preleteo je na Bliski istok i
pridru`io se ostacima VV u sastavu Bri-
tanskog RV. Od 1943. godine, u ~inu pot-
pukovnika, bio je pomo}nik vojnog i vazduho-
plovnog ata{ea u SAD. Posle rata ostao je
u SAD. Umro je 1985. godine.
Rade Samolov ro|en je1906. godine
u Plitvi~kom Leskovcu kod Oto~ca. Pilot-
sku {kolu Sedmog puka zavr{io je 1928. go-
dine u Mostaru. Zvawe vojnog pilota stekao
je 1929. godine. Bio je jedan od vrsnih pi-
lota VV, poznat po u~e{}u u raznim javnim
priredbama. Na utakmici za pehar W. V.
kraqa Jugoslavije 1931. godine, osvojio je
prvo mesto u kategoriji lova~kih aeroplana
upravqaju}i letelicom avia BH-33. Od
1937. godine bio je pilot Opitne grupe na
aerodromu Zemun. Samolova su prisilno
mobilisali u domobranstvo NDH, ali zbog
nacionalne pripadnosti svrstali su ga u
Drugu domobransku radnu pukovniju, pop-
uwenu Srbima. On je za beg iskoristio pi-
lotsko ume}e: 4. decembra 1944, uz pomo}
partizanskih saradnika, ukrao je {kolski
dvosed biker 131 sa pomo}nog leteli{ta
Pampas, u stvari igrali{ta, u Osijeku, i
preleteo do Zemuna. Bio je nastavnik lete-
wa od marta 1945. godine u tek formiranoj
Prvoj pilotskoj {koli na aerodromu Zemu-
nik. U vreme Rezolucije IB 1948. godine
oduzet mu je ~in poru~nika i leta~ko zvawe.
Lovac „Hoker Fjuri II”
PI LO TI AKRO BAT SKE
TROJ KE [E STOG PU KA:
Nikola Veqkovi}, zvani Veqa
Grom, ro|en je 1907. godine u Kragujevcu.
Zavr{io je decembra 1930. godine Vaz-
duhoplovnu izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu,
u Devetoj klasi. Pilotsku {kolu Prvog pu-
ka u Novom Sadu zavr{io je 1932. godine.
Zvawe vojnog pilota dobio je 1935. godine,
a dve godine kasnije postao je pilot lovac
u [estom puku u Zemunu. Tokom rata bio je
u logoru za ratne zarobqenike u Nema~koj.
Posle rata sa porodicom je oti{ao da
`ivi u SAD. Umro je 1983. godine u ^ikagu.
Anton Ercigoj, zvani Ton~i, ro|en
je 1906. godine na ostrvu Kor~ula. Vaz-
duhoplovnu izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu
zavr{io je 1930. godine, u istoj klasi kao
i Veqkovi}. Pilotsku {kolu je zavr{io
1933. godine, a tri godine kasnije stekao
je zvawa vojnog pilota i pilota lovca. Le-
teo je na doma}em lovcu IK-3 u 51. vaz-
duhoplovnoj grupi [estog lova~kog puka.
Poginuo je 3. septembra 1940, u udesu sa
IK-3. Sru{io se u reku Savu blizu U{}a.
Borivoje Markovi}, zvani Far-
ma, ro|en je 1907. godine u Gorwem Mi-
lanovcu. Pilotsku {kolu Prvog puka za-
vr{io je 1932. godine u Novom Sadu.
Zvawe vojnog pilota dobio je 1935. godine,
a pilota lovca 1937. godine. Po~etak ra-
ta 1941. godine do~ekao je kao komandir
104. lova~ke eskadrile [estog lova~kog
puka, naoru`ane avionima Me 109E-3.
Pao je u zarobqeni{tvo i ostatak rata
proveo je u logoru Osnabrik. Posle
povratka u otaxbinu nastavio je da leti u
JRV na transportnim avionima. Preveden
je u rezervu 1947. godine, u ~inu majora, da
bi postao pilot u putni~koj avijaciji, koja
se tek stvarala. Poginuo je 21. septembra
1950. godine za komandanta JAT-ovog DC-
3, u katastrofi aviona na redovnoj liniji
Zagreb–Skopqe.
3
 Publika na aeodromu Zemun posmatra akrobacije „`utog”Jak-3

AKRO BA TE SA CR VE NOM PE TO KRA KOM

LET PRED TITOM

Kao da su po ve za ni
ne vi dqi vom ni ti, avi o ni su
jed no vre me no pod bla gim uglom
po ni ra li pre ma ze mqi. Na
vi si ni od oko 150
me ta ra pe tor ka je iz ve la pe tqu
i u ni skom le tu pro du `i la u
prav cu Ava le...
Akrobatski avion pre{la u pikirawe. Tu je trebalo odr`ati istu brzinu i ugao ponirawa kao
„Biker 133” uslov za jednovremeni izlazak iz obru{avawa” – izvestila je Politika.
prvim posleratnim godinama aeromitinzi su imali izuzetan poli-
ti~ki i propagandni zna~aj, jer je svaki od wih bio prilika za poka-
zivawe mo}i novostvorenog JRV i popularizaciju avijacije. Akrobat-
sko letewe prikazivali su iskusni predratni piloti. U nekoliko pri-
lika avioni su bili posebno ozna~eni ili su, umesto standardne ma-
skirne {eme, dobili povr{ine u jarkim tonovima. Na primer, dva probna
pilota iz Vazduhoplovnog opitnog centra (VOC), Cviki} i Forkapi}, leteli
su na dva lova~ka aviona Jak-3 – „crvenom” i „`utom”. Namenski akrobat-
ski avion dvokrilac biker 133 jungmajster ev. br. 9102 (li~ni avion Save
Poqanca, u to vreme komandanta 32. vazduhoplovne divizije), na gorwim
povr{inama gorweg krila imao je rondelu JRV i crvene zrake.
Na velikom aeromitingu odr`anom 24. jula 1949. na aerodromu Ze-
mun, predstavnici JRV trudili su se da poka`u sve {to imaju. Dr`avnom ru-
kovodstvu bilo je potrebno da na primeren na~in poka`e da ima ~ime da se
brani. U publici su bili Tito, sve va`ne vo|e i ~ak 100.000 gledalaca.
Lovci Jak-3 bili su posebno atraktivni zbog dobro uo~qivih boja i genera-
tora dima, kakav se prvi put koristio na na{im prostorima. Namenski za
aeromiting, u 103. izvi|a~kom puku u Mostaru formiran je tim sa pet pilo-
ta i pet aviona aero-2. Prvu doma}u akro-grupu u sastavu petorke predvo-
dio je komandant puka major Milan Marjanovi} – Mi}a, vrlo iskusan pilot,
{kolovan pre rata. Pratioci su mu bili piloti {kolovani posle rata
Branko @iger, Janez Fabijan, Stjepan Giba i Sre}ko Gazivoda, a kao re-
zerva Pavao Mijatovi}. Oni su pripremili program i pre aeromitinga
preleteli su sa mati~nog aerodroma na leteli{te Lisi~iji Jarak, odakle su
poleteli na akro-let iznad aerodroma Zemun. „Kao da su povezani nevi-
dqivom niti avioni su jednovremeno pod blagim uglom ponirali prema ze-
mqi, Na visini od oko 150 metara petorka je izvela petqu i u niskom letu
produ`ila u pravcu Avale... Bez radio-veze, mala rastojawa i parirawe
rafalskih naleta vetra predstavqali su najve}u pote{ko}u. Najte`e je bi-
lo sa~uvati kompaktnost grupe u momentu kada je petorka iz le|nog polo`aja

4
 PI LO TI PA RE NA
AVI O NI MA JAK-3:
Nikola Cviki} ro|en je 1913. go-
dine u Gorwoj Kova~ici kod Grubi{nog poqa.
Zavr{io je izvi|a~ku {kolu u Novom Sadu
1934. godine, a zvawe pilota dobio je 1940.
godine. Od progona usta{a izvukao se 1941.
godine prelaskom u katoli~ku veru, ali zato
se na{ao u slu`bi NDH. Kao pilot lova~ke
legije na isto~nom frontu organizovao je
prebege sa Nema~ke strane na aerodrome pod
kontrolom Crvene armije. Sam je prebegao
15. juna 1943. avionom Bf 109G-2 na
letili{te Bjelaja glina kod Krasnodara. Iz-
nad Sremskog fronta Cviki} je leteo u sas-
tavu 11. lova~ke divizije. Postao je koman-
dant 113. lova~kog puka 15. oktobra 1945.
godine. Bio je na~elnik VOC-a od 1949. do
1953. godine. Penzionisan je 1963. godine u
~inu pukovnika.
Stanko Forkapi} prebegao je iz vaz-
duhoplovstva NDH 7. septembra 1944, kao
~lan posade bombardera Ca 311M, koji je
sleteo na Glamo~ko poqe. Na Sremskom
frontu bio je komandir 1. eskadrile 113. lo-
va~kog puka. Posle rata dugi niz godina bio
je jedan od vode}ih probnih pilota u VOC-u.
PI LO TI AKRO-GRU PE SA
AVI O NI MA AE RO-2:
Milan Marjanovi} ro|en je 1908.
godine u selu Zavaqe kod Korenice. Podofi-
cir je postao 1929. godine. Zavr{io je Pi-
SIN HRO-PA RO VI
U vi{e prilika na aeromitinzima pi-
loti JRV prikazivali su ume}e akrobatskog
leta sa dva aviona. Danas takvu grupu nazi-
vamo sinhro-par. Na avionima sa klipnim
motorom kao posebno efektna isticala se
figura „ogledalo”. Takvi prikazi uve`bava-
ni su namenski za odre|ene aeromitinge i
timovi nisu formalno organizovani i odr-
`avani za vi{e prilika. Izuzetak predsta-
vqa primer pilota Andrije Arapovi}a, po-
mo}nika komandanta 44. vazduhoplovne di-
vizije, i Vladimira Vejnovi}a iz 117. puka,
koji su sa dva aviona zlin 381 leteli ~etiri
sezone – od 1951. do 1954. godine. U razgo-
voru sa saradnikom „Odbrane” Milanom
Micevskim, vo|enim pre 24 godine, Vejnovi}
je naveo da su redovno izvodili „ogledalo” u
kojem je on bio u „normalnom” polo`aju, a
Arapovi} u le|nom letu. U jednom od letova
na aerodromu Batajnica Vejnovi} je prime-
tio da se ne{to ~udno de{ava sa avionom na
le|ima. Arapovi} je zapao u kratkotrajni
san! Lekari su procenili da se radilo o po-
sledici te{kog udesa koji je pre`iveo 8. av-
gusta 1940. godine iznad Boke Kotorske, kao
pilot pomorske avijacije. Izvukao se, do-
slovce u posledwem trenutku iz aviona Do-
22 zahva}enog po`arom. Pre`iveo je, ali
sa te{kim povredama.
lotsku {kolu u Mostaru 1931. godine. Od
1936. godine postao je oficir. U Aprilskom
ratu bio je u III pilotskoj {koli u Mostaru i
u~estvovao je u odbrani dr`ave. Drugi svets-
ki rat proveo u Novom Sadu, sa porodicom, a
krajem 1944. godine, na poziv upu}en biv{im
pripadnicima VV, do{ao u 113. lova~ki puk.
U po~etku bio je pilot na Jaku-1, a do kraja
rata komandir lova~ke eskadrile i koman-
dant 42. juri{nog puka na Il-2. Izveo je 25
borbenih letova. Novembra 1946. postao je
komandant 111. lova~kog puka, a od
5.4.1947. prvi komandant Prvog izvi|a~kog
puka (prenumerisanog u 103. puk) u Mostaru.
Novembra 1949. preme{ten je u Zagreb, na
mesto pomo}nika komandanta III me{ovitog
avio-korpusa. Poginuo je 17. oktobra 1951.
u udesu na avionu UPe-2.
Sre}ko Gazivoda ro|en je 1928.
godine. Pilot je postao 1946. godine u
SSSR-u, u Krasnodaru. Od po~etka je leteo
u izvi|a~kom puku na spitfajeru. Tokom kar-
ijere bio je za komandama moskita Mk 38 i
mlaznog aviona RT-33A. Preveden je u rez-
ervu 1962. godine, u ~inu kapetana prve
klase, sa du`nosti u Vi{oj VVA, i nastavio
je da leti na putni~kim avionima. Poginuo
je u katastrofi sa avionom DC-6B u Jemenu.
Branko @iger ro|en je1927. godine
u Taboru. Od po~etka januara 1943. godine
delovao je kao ilegalac Oslobodilne
fronte Slovenije. Od decembra se nalazio
u partizanskim redovima. Dobrovoqno se
prijavio da ide SSSR, u Krasnodar, na
{kolovawe za pilota, gde je ostao od 1944.
do 1947. godine. Kao pilot lovac leteo je
na jakovima u 113. puku, a od maja 1947. go-
dine na spitfajeru , u izvi|a~kom puku do
1952. godine. Demobilisan na li~ni zahtev,
nastavio je {kolovawe na Muzi~koj {koli
solista u operi. Pilot na vladinom avionu
SR Hrvatske bio je do 1986. godine. Tako|e
je radio kao nastavnik letewa u trena`noj
eskadrili. @ivi u Qubqani.
Stjepan Giba ro|en je 1921. godine.
Pilotsku {kolu zavr{io je 1947. godine u
SSSR-u. Iz Qubqane je do{ao u izvi|a~ki
puk, prilikom wegovog formirawa 1947.
godine, a na moskitu je bio komandir es-
kadrile u 103. puku. Aktivno je leteo do
1962. godine kao pilot na avionu za vezu
kurir. Nastavio je sa slu`bom u JRV i PVO
u kontroli leta.
Janez Habijan pilotsku {kolu za-
vr{io je 1946. godine u SSSR-u. Preko-
mandovan je u izvi|a~ki puk 1947. godine.
Bio je komandir Drugog odeqewa Tre}e es-
kadrile 103. izvi|a~kog puka, kada je, 25.
aprila 1950, stradao u udesu spitfajera
na aerodromu Mostar.
PI LO TI SIN HRO-PA RA
NA „ZLI NU” 381:
Andrija Arapovi} ro|en je 1910.
godine u Mostaru. U Kraqevini Jugoslaviji
bio je pilot Pomorskog vazduhoplovstva. U
ratnim godinama slu`io u NDH. Prebegao je
2.9.1944. godine u partizane. Na aerodrom
na ostrvu Vis sleteo je sa poklonom za NOVJ
– lova~kim avionom fijat G.50bis. Na Srem-
skom frontu bio je komandir Prve es-
kadrile 113. lova~kog avijacijskog puka. Na
lovcima Jak-1 izveo je 19 borbenih zadata-
ka. Posle rata nastavio je sa karijerom u
JRV. Bio je pomo}nik komandanta 44. vaz-
duhoplovne divizije i, na kraju karijere,
probni pilot 170. zavoda na aerodromu Ze-
mun. Penzionisan je februara 1956. godine
u ~inu kapetana prve klase. Umro je 1971.
godine.
Vladimir Vejnovi} ro|en je 1921.
godine u Mrazovcu. Pilot je postao u VV
1940. godine. Kao borac pilot u{ao je
1944. godine u 112. lova~ki avijacijski puk.
Posle rata imao je bogatu karijeru na ko-
mandnim du`nostima. Bio je pomo}nik ko-
mandanta 11. lova~kog puka, na~elnik {taba
198. puka. Posle penzionisawa `iveo je u
Skopqu.
Par „Zlinova” 381 u figuri
„ogledalo"

ZLAT NA ERA AKRO-GRU PA
@UTI SEJ BRO VI
Zlat na era akro-gru pa bi le su
pe de se te go di ne pro {log ve ka,
vre me ka da su sa obe stra ne
gvo zde ne za ve se mla zni lov ci
le te li u hi qa da ma
pri me ra ka. ^ak i ma le
dr `a ve ima le su sto ti ne
avi o na. Ener get ska kri za
bi la je da le ko, a le te lo
se – ko li ko teh ni ka iz dr `i.
6
Iz dr`avnih buxeta u to vreme finan-
sirani su aeromitinzi, kao prilika
da se prika`u presti` i sila. Zato su
akro-grupe na mlaznim avionima ni-
cale na sve strane. U JRV, po~ev{i od
1953. godine, u{lo se u eru mlaznih aviona
uz pomo} Severnoatlantskog saveza. Za pre-
naoru`awe lova~kih eskadrila 1956. godi-
ne pristigli su u to vreme solidni lovci F-
86E sejbr (Sabre). Prva dva puka izabrana
za prenaoru`awe nove tehnike bili su 117.
i 204. puk iz sastava 44. divizije sa aero-
droma Batajnica. Posle preobuke i potpunog
ovladavawa novom tehnikom, 1958. godine
stekli su se preduslovi za formirawe prve
doma}e akro-grupe po uzoru na strana isku-
stva. U to vreme pripremao se ambiciozan
program proslave pedeset godina Jugoslo-
venskog vazduhoplovstva, a bio je predvi|en
~itav niz aeromitinga – u Zemunu, Leskovcu,
Plesu, Qubqani. ^edomir Jani}, dugogodi-
{wi direktor Muzeja vazduhoplovstva, se}a
se sastanka u Komandi JRV 1959. godine, na
kome su predstavnici vida i civilnog vazdu-
hoplovstva raspravqali o organizaciji
proslave, kada se neko dosetio da predlo`i
formirawe akro-grupe re~ima „a {to mi ne
bi kao drugi”. Uzora je bilo na pretek, jer
su pedesete godine pro{log veka bile „zlat-
no doba” za timove formirane na mlaznim
avionima, naj~e{}e u sastavu borbenih je-
Avioni akro-grupe 204. puka kada nisu
uve`bali nastupe
kori{}eni su sa ostalim avionima
jedinice za redovnu obuku pilota
dinica, kao privremeni sastavi. Posebno
~est izbor bili su avioni sejbr zbog za to
doba solidne manevrabilnosti, atraktivnog
izgleda, a na raspolagawu je bio znatan broj
tih letilica.
PRVA AKRO-GRUPA
Do kona~ne odluke da se formira tim
moralo se sa~ekati na podr{ku pretposta-
vqenih. Iz Komande JRV podr`ali su for-
mirawe tima u sastavu 204. puka. U izbo-
ru su u~estvovali komandant puka potpukov-
nik Bogdan Popovi} i vo|a grupe @ivojin
Magli}, koji se mo`e smatrati najzaslu-
`nijim za poduhvat. Oni su li~no provera-
vali kandidate lete}i u paru u slo`enim
manevrima. Za prvi sastav akro-grupe iza-
brani su za pratioce poru~nici Ilija Zla-
ti} (ujedno zamenik vo|e), Kosta Dankovi} i
@ivota Jankovi}, a kao rezervni ~lan po-
ru~nik Anton La{tro. Za prikaz pred pu-
blikom izabrani sejbrovi dobili su na-
mensku {emu akro-grupe, sa `utom osnov-
nom bojom i svetloplavim trakama. Po tome
su se razlikovali od u to vreme poznate
gr~ke akro-grupe „Gr~ka vatra” (Hellenic Fla-
me), u kojoj su sejbrovi bili tamnoplavi i
beli. Radovi na pripremi izabranih avi-
ona provedeni su u remontnom zavodu „Ja-
streb” na aerodromu Zemun.

Program su uve`bavali postepeno,
po~ev{i od pojedina~nog akrobatskog lete-
wa, zatim u paru, sa tri aviona i ~itavim
timom. Za to su utro{ili samo tri meseca
od po~etka priprema. Piloti akro-grupe
imali su jula 1960. godine prvi let pred
publikom, i to odabranom: predstavili su
se u sastavu od ~etiri aviona na leta~kom
programu prire|enom pred mar{alom Titom
i gostom iz Sudana, predsednikom Vrhovnog
vojnog saveta i vlade Ibrahimom Abudom.
Za doma}u publiku prvi put su leteli
21. avgusta 1960. na aeromitingu u Leskov-
cu, pred oko 70.000 gledalaca. Zatim su 28.
avgusta leteli iznad aerodroma Zemun, pred
oko 220.000 gledalaca. U programu je u~e-
stvovalo 56 mlaznih i 68 klipnih aviona, 4
helikoptera i 20 jedrilica iz JRV i VSJ.
Piloti akro-grupe, na osnovu godi-
{we naredbe za borbenu obuku, imali su
obavezu da se obu~e za sve zadatke kao i
ostali piloti puka. Po~etkom {ezdesetih
godina na F-86E su prolazili kroz obuku u
letovima u IFR uslovima, po danu i no}u,
u sastavu avijacijskog odeqewa, zatim lo-
va~ka dejstva u sistemu protivvazduho-
plovne odbrane i na za{titi jedinica
KoV i drugih vrsta avijacije na visinama
od 500 do 5.000 metara, imali su ga|a-
wa iz mitraqeza vu~ene mete u vazduhu i
povr{inskih meta na poligonu, brzo po-
letawe iz pripravnosti, prebazirawe
no}u na druge aerodrome, itd. Obuka za
prikaz akrobatskog letewa definisala
se kao obuka za figurno letewe u sasta-
vu para i odeqewa na visinama od 300
do 2.000 metara.
U po~etku su avioni i piloti akro-
grupe imali neformalan status u 2.
eskadrili 204. puka. Po nare|ewu Ge-
neral{taba JNA, preciznije III uprave
zadu`ene za organizacijske poslove,
strogo poverqivo, broj 96/61, (od apri-
la 1961. godine) formira se vazduho-
plovno odeqewe za akrobacije u sastavu
1. vazduhoplovne komande u 204. puku.
Osim tog odeqewa, u sastavu puka bile
su 127. i 128. eskadrila, obe sa F-86E.
„Sejbr” iz akro-grupe 1961. godine
Iako su imali svoje odeqewe, avioni su bi-
li zadu`eni u 127. eskadrili i, kada nisu
kori{}eni za uve`bavawe ili nastupe, le-
teli su na redovnim zadacima puka kao i
svi ostali sejbrovi.
BRI[U]I LET IZNAD
GLAVA POSMATRA^A
Te 1961. godine akro-grupa je letela
na dva velika aeromitinga odr`ana na
aerodromima Brnik i Pleso. Akro-grupa
se, za razliku od prve sezone, kada se po-
javqivala kao ~etvorka, sada uve`bala za
prikaz sa pet aviona. Na po~etku progra-
ma nadletali su aerodrom u poretku
„strela”, na visini od 30 metara, brzi-
nom od oko 930 km/h. Pribli`no na sre-
dini poletno-sletne staze prelazili su u
petqu, u kojoj su se prestrojavali iz
„strele” u „romb”. Pre prelaska u izvo-
|ewe narednog manevra vra}ali su se u
Od kabine na dole:
Magli}, Zlati}, La{tro,
Jankovi} i Dankovi}
„strelu”. Zatim su sledili pewu}i i hori-
zontalni vaqci u „streli” i „koloni”. U
zavr{nici programa akro-grupa je iz pe-
tqe u smaknutom poretku izvodila razi-
la`ewe nadole, poznato kao „ru`a”, ili
su izvodili obratni manevar „bomba” –
iz vertikalnog pewawa sa visine od 30
metara razilazili su se nagore. Avioni
su se gubili iz vidokruga publike i onda
su, nenadano, iznicali sa raznih strana
u bri{u}em letu. Susretali su se sa mi-
nimalnom visinskom razlikom. Ranih {e-
zdesetih pravila bezbednosti na aeromi-
tinzima nisu bila striktna kao danas i
zato su avioni leteli iznad glava posma-
tra~a, uz puni efekat buke i iznena|ewa.
Posle zbora u okolini aerodroma i{li
su na sletawe. Program se izvodio na vi-
sinama od 30 do 1.500 metara, pri brzi-
nama izme|u 300 i 950 km/h.
Piloti sejbrova leteli su i pred
predsednikom Burme U-Nuom. Na tom letu
Magli}u je otkazao motor na zapu{tawu i
zato je Zlati} imao zadatak da predvodi
grupu. Posle sletawa zaustavili su avio-
ne kod aerodromske kontrole letewa i
piloti su do{li pred Tita i U-Nua. Za na-
gradu od Tita su dobili zlatne ~asovnike.
Promene u kadrovima puka odrazile su
se na sastav akro-grupe: umesto Magli}a, me-
sto vo|e preuzeo je Du{an Krsti}, a na me-
sto Zlati}a i Jankovi}a, do{li su @ivorad
Ostoji} i Nenad Simovi}.
Posledwa godina postojawa akro-grupe
je 1963. godine. Tokom posete komandanta
RV Indonezije vicemar{ala Omara Danija,
13. septembra 1963, na aerodromu Zemunik
odr`an je leta~ki program, sa nekoliko
efektnih ta~aka u kojima su prikazane glav-
ne reference JRV i PVO iz tog vremena:
{kolski avion galeb kao doma}e tehnolo{ko
dostignu}e, dejstvovao je iz bri{u}eg leta
 Presti` pilotskog poziva i
atraktivni avioni poslu`ili su kao
motivi filma „Pet pilota”, snimqe-
nog 1961. godine u produkciji VFC
„Zastava-filma”. Re`iser kapetan
fregate Branko Kala~i}, u to vreme
poznat po kratkometra`nim filmovi-
ma, pobrinuo se za sklad izme|u doku-
mentarne i igrane forme. Zato su na
aerodrom Mostar, gde su snimani le-
ta~ki kadrovi, i{li piloti iz 204. pu-
ka koji nisu bili u sastavu akro-grupe.
Oni su izabrani kao „glumci" za scene
privatnog `ivota pilota. Azer Haxio-
merovi} se predstavio kao „{valer”.
On se u filmu, osim u kabini sejbra,
pojavquje u tada popularnom fi}i sa
prekrasnim damama. Naravno, u to
vreme Azer je bio slobodan, za razli-
ku od kolega koje su imale porodice.
Tokom boravka u Mostaru Jankovi} se
prehladio, pa se Azer na jednom od le-
tova nalazio i u kabini aviona u sa-
stavu akro-grupe.
U filmu Aleksandar Veles glumi
pilota koji vreme izme|u letova pre-
kra}uje pecawem na reci Buni. Od qu-
di iz sastava akro-grupe u dodatnoj
ulozi predstavili su se vo|a Magli}
kao muzi~ar i Jankovi} kao trka~. Az-
er se se}a da se Jankovi} potpuno u`i-
veo u ulogu, pogotovo kada se Beba Lon-
~ar pojavila kao wegova devojka. Zbog
scene u kojoj Bebi ma{e na `elezni~koj
stanici skinuo je burmu i nikada je vi-
{e nije prona{ao.
odeqewa F-84G na tenkovsku kolonu tander-
xet plamenim avio-bombama, kao primer u to
vreme izuzetne obu~enosti lova~ko-bombar-
derske avijacije i za kraj programa akro-gru-
pa. Let pred Indone`anima pomra~ila je
tragedija koja se dogodila nedequ dana pre
nastupa: sa `eqom da se {to pre avion ev.
br. 11093 uvede u stroj zbog preleta iz Ba-
tajnice mehani~ar stariji vodnik Mirko Ba-
kal poginuo je od udarca sedi{ta, koje je sa
jo{ jednim kolegom mehani~arem nehotice
aktivirao tokom rada na avionu.
Kada se 204. puk prenaoru`ao na nad-
zvu~ne lovce presreta~e MiG-21F-13, `r-
tva modernizacije postali su avioni F-86E.
Preostalih 13 primeraka prakti~no su pre-
stali da lete na po~etku godine. Ostvarili
su samo 28,45 ~asova naleta. Prema odluci
Komande RV i PVO od 4. maja 1964. godine,
{est `uto-plavih sejbrova 11085, 11093,
11101, 11109, 11117 i 11120 predati su
185. nastavnom puku iz Pule radi obuke bu-
du}ih pilota lovaca.
8
„Sejbr” na aerodromu Zemunik, oktobra 1963. godine,
na takmi~ewu pilota JRV i PVO u ga|awu
PI LO TI AKRO-GRU PE 204.
PU KA:
@ivojin Magli} ro|en 1926. go-
dine u Somboru. Pilot JRV postao je 1950.
godine u 4. klasi VVU. Prvu du`nost dobio u
204. puku u Batajnici na S-49A. Kasnije
pro{ao preobuku na ameri~ku tehniku i
letio na T-33A, F-84G i F-86E. U vreme nas-
tanka akro-grupe bio je komandir Prve es-
kadrile. Posle izlaska iz profesionalne
vojne slu`be bio je kapetan vazdu{ne
plovidbe u JAT-u. Poginuo je 11. septembra
1973. godine na planini Maganik u katas-
trofi putni~kog aviona Karavela na letu od
Beograda do Titograda.
Ilija Zlati} ro|en 1932. godine u
Ba~kom Petrovom selu. Zavr{io je 6. klasu
[kole aktivnih oficira avijacije 1952. go-
dine i kao potporu~nik na po~etku karijere
postao je pilot lovac S-49A u 204. puku.
Po~etkom 1953. godine pro{ao je preobuku
za ameri~ke mlazne avione T-33A i F-84G.
od 1956. godine Zlati} leti na F-86E. U
vreme delovawa akro-grupe bio je zamenik
komandira Tre}e eskadrile, a kasnije 1963.
zamenik komandira 127. vazd. eskadrile i
1964. na~elnik {taba puka.
Posle prenaoru`awa na rusku tehniku
Zlati} je savladao sve varijante lovca MiG-
21 kori{}ene u JRV i PVO. Bio je komandant
117. puka u Biha}u. Penzionisao se 1992.
godine u ~inu pukovnika sa du`nosti na~el-
nika katedre Komandno-{tabne akademije RV
i PVO. Umro je 2007. godine u Beogradu.
Kosta Dankovi} postao je pilot JRV
1953. godine u 7. klasi [kole aktivnih ofi-
cira avijacije. U 204. puku pro{ao je put od
pilota na po~etku karijere do du`nosti ko-
mandanta puka na kojoj se nalazio od 1969.
do 1972. godine. Bio je na~elnik {taba 11.
divizije PVO. Radio je u Libiji na podr{ci
u obuci tamo{weg RV. Bio je vojni izaslanik
u Rumuniji. Penzionisan je 1998. godine. Um-
ro 1992. godine u Beogradu.
@ivota Jankovi} zvani [vaba,
ro|en 1933. godine u Bagrdanu. Pilot je
postao 1952. godine u 6. klasi [kole ak-
tivnih oficira avijacije. Do 1963. godine
letio je u 127. eskadrili na Sejbru, a zatim
je pro{ao kroz preobuku za MiG-21.
Anto La{tro pilot JRV postao je
1954. godine posle zavr{ene 8. klase
[kole aktivnih oficira avijacije. Prvu
du`nost dobio je na aeodromu Batajnica u
103. izvi|a~kom puku. Letio je na avionu RT-
33A. Prekomandovan je februara 1958. go-
dine u 204. puk.
Du{an Krsti} pilot je postao 1951.
godine u 5. klasi [kole aktivnih oficira
avijacije. Bio je komandir 3. eskadrile 204.
puka 1958-1960. godine. Iz kabine lovca
pre{ao je u kabinu putni~kog aviona JAT-a.
Bio je pilot DC-9.
@ivorad Ostoji} zavr{io je 11.
klasu VVA 1958. godine. Iz aktivne slu`be
u JRV i PVO pre{ao je u civilnu avijaciju.
Poginuo je 1977. godine u Gabonu u katas-
trofi putni~kog aviona Tu-134 beogradske
firme Aviogeneks.
Nenad Simovi} pilot je postao u 11.
klasi VVA 1958. godine. Kada je 204. puk
pre{ao na avione MiG-21 Simovi} je
prekomandovan u Pulu u 185. puk za nas-
tavnika letewa na Sejbru. Do penzionisawa
je leteo u 675. eskadrili zadu`enoj za pre-
voz Tita i dr`avnih rukovodilaca.
 AKRO-GRUPE U VAZDUHOPLOVNOJ VOJNOJ AKADEMIJI
Let na galebovima
i jastrebovima
Isto ri ja na {ih akro-gru pa na sta vi la se
1968. go di ne na ae ro dro mu Ze mu nik kod
Za dra, u do mu Va zdu ho plov ne voj ne
aka de mi je (VVA) na avi o ni ma ga leb G-2A.
Ti mo vi iz sa sta va VVA po ka za li su se kao
naj du go ve~ ni ji u isto ri ji JRV i PVO, jer
su se odr `a li sa jed nim pre ki dom do
1980. go di ne, le te }i na ga le bo vi ma i
ja stre bo vi ma. Jed nom od ne go va na
tra di ci ja ni je se la ko za bo ra vi la i za to
su pi lo ti VVA 1984. go di ne po no vo
stvo ri li akro-gru pu na ja stre bo vima,
a od 1990. go di ne na ga le bo vi ma G-4, ko ja
se odr `a la do po ~et ka
gra |an skog ra ta 1991. go di ne.
Su mar no pi lo ti VVA su le te li na
do ma }im avi o ni ma to kom 18 se zo na.
redistorija nastanka akro-grupe VVA
vodi u 1966. godinu, kada su u 105. pu-
ku primili prve potpuno nove galebo-
ve, kao zamenu za klipne avione 522.
U toj jedinici provodila se selekcija
kandidata za prijem na VVA i osnovna le-
ta~ka obuka budu}ih pilota, koja je, posle
dolaska galebova, trebalo da se prilagodi
mlaznim avionima. Osim promene progra-
ma obuke, 105. puk se organizacijom prila-
godio novoj tehnici. Avionima galeb popu-
wene su dve eskadrile – 249. i 251. lova~-
ko-bombarderska avijacijska eskadrila.
Sa velikim entuzijazmom ovladavalo se ga-
lebom.
U nastavnoj godini 1968. u 105. puku
savladali su u potpunosti N-60 i po~eli
su sa borbenom obukom pilota. Razra|e-
ni su klasi~ni manevri, a piloti 249.
eskadrile, sa komandirom kapetanom pr-
ve klase (kik) Velimirom Stanojevi}em na
~elu, razradili su slo`ene manevre koje
su prikazivali stranim generalima pri-
likom poseta VVA. Da bi se galeb pred-
stavio sa svim svojim kvalitetima pred
saveznicima iz Pokreta nesvrstanih
(ujedno potencijalnim korisnicima), osim
naleta na poligonu prikazivao se i solo
akrobatski program. Iz tih je demonstra-
cionih letova i nastala ideja da se for-
mira stalna akro-grupa VVA, koja }e pre-
zentovati vrhunsku tehniku pilotirawa i
prednosti „mezimca” doma}e industrije o
istom tro{ku, i pred strancima i pred
doma}om publikom.
Za tim u sastavu ~etvorke izabrano
je pet pilota: vo|a Mladenko Gli{i} i
pratioci Mile Ni`i}, Franc [emrl i
Viktor Hauptman. Rezervni ~lan bio je
Miroslav Radi{i}. Oni su obuku za
akrobatsko letewe po~eli 1968. godine
na galebovima posu|enim iz jedinice sa
redovnih zadataka obuke pitomaca. Iz
Komande JRV i PVO naredili su juna
1968. godine da se akro-grupi obezbede
potpuno novi avioni iz fabrike. Iz Mo-
stara su preleteli na aerodrom Zemunik
21. jula 1968. godine galebovi sa ev. br.
23166, 23167, 23169 i 23170, a
30.9.1968. i peti avion sa ev. br. 23168.
9
„Galebovi” akro-grupe VVA 1970. godine na aerodromu Zemunik
U to vreme ve} se zavr{ilo prenaoru`a-
we dve eskadrile 105. puka, a iz fabrike
avioni su odlazili u 185. puk u Pulu. Za-
to su avioni potrebni akro-grupi potica-
li iz niza predvi|enog za prenaoru`awe
185. puka.
Galebovi su, umesto maskirne, dobili
novu {emu za akrobatsko letewe, zasnova-
nu na beloj povr{ini (mo`da se tako pla-
niralo, ali koristila se svetlosiva boja)
i crvenim dowim stranama krila i hori-
zontalnih stabilizatora. Galebovi su se u
tom ruhu predstavili pred publikom na ae-
romitingu u Qubqani, jula 1968. godine.
Akro-grupa je bila potpuno osposo-
bqena za sezonu 1969. godine, kada su pr-
vi put leteli pred Vrhovnim komandantom
Titom, {to se u to vreme smatralo izuzet-
nim priznawem za pilote VVA. Tito i ~itav
dr`avni vrh 3. maja prvi put su do{li u po-
setu aerodromu Biha}, presti`noj bazi u
kojoj su se avioni MiG-21 nalazili tek go-
dinu dana. Galebovi su se predstavili u
najboqem svetlu, ali se, na`alost, leta~ki
program zavr{io katastrofom – MiG-21F-
13 sleteo je bez stajnog trapa i pilot je u
bolnici preminuo od zadobijenih povreda.
Akro-grupa VVA u pr-
vom sastavu odr`ala se Sleva na desno: Radi{i}, Hauptman, Gli{i}
zavr{no sa sezonom i [emrl
1970. godine, zbog nedo-
statka kontinuiteta u pri-
premama pilota za zame-
nu. Naime, neki piloti su
dobili nove, vi{e du`no-
sti u JRV i PVO, neki su
oti{li u civilne firme.
Vo|a Gli{i} na{ao se za
komandama putni~kih avi-
ona JAT-a.
PILOTI PRVOG
SASTAVA
AKRO-GRUPE
VVA 1968–1970.:
Milenko Gli{i}
zavr{io je VVA 1960. go-
dine u 13. klasi. Bio je
nastavnik letewa u 105.
puku. Posle odlaska iz
JRV i PVO pre{ao u JAT.
Stradao u katastrofi
27. februara 1987. go-
„Galebovi” akro-grupe i ostali
primerci tog aviona iz 105. puka
razlikovali su se samo po bojama
 „Jastrebovi” akro-grupe izrulavaju sa
stajanke aerodroma Batajnica
dine kod Latakije kao pilot JAT-ovog B-
727.
Viktor Hauptman zavr{io je VVA
1961. godine u 14. klasi. ^itavu kaijreru
posvetio je nastavnikom poslu.
Mile Ni`i} zavr{io je 14. klasu
VVA 1961. godine kao najboqi pitomac u
generaciji. U karijeri je do{ao do ~ina
pukovnika i du`nosti komandanta 138. tra-
br, sa koje je jula 1992. godine oti{ao u
penziju.
Miroslav Radi{i} zavr{io je VVA
1961. godine u 14. klasi. Iz 105. puka
pre{ao je u JAT.
Franc [emrl kao i ostali piloti
akro-grupe izuzev vo|e zavr{io je 1961. go-
dine VVA u 14. klasi. Kasnije je pre{ao u
VOC na du`nost probnog pilota. Stradao
10. 09. 1979. godine u katastrofi MiG-21,
u ~inu majora.
DRU GA AKRO-GRU PA VVA:
Dva pilota iz prve akro-grupe VVA
Hauptman i [emrl su 1973. godine pripre-
mali pet pilota izabranih za obnovu tima.
To su bili Bo`idar Stojanovi}, u ulozi vo-
|e, levi pratilac Radovan Katani}, desni
pratilac Dobren Mladenovi}, repni pra-
tilac Laslo Kolar i rezervni pilot Jo`e
Du{i~. U to vreme oni su bili nastavnici
letewa u 3. eskadrili 105. puka, zadu`enoj
za selektivno letewe.
U po~etku su kori{}eni galebovi iz
jedinice. Postojawe drugog tima VVA javno
je prikazano 31. avgusta 1973, na aero-
dromu Zemunik, na proslavi zavr{etka
{kolovawa 23. klase VVA.
Galebovi su bili samo privremeno
re{ewe, jer su to bili avioni iz prve
akro-grupe koji su 1974. godine utro{ili
prvi me|uremontni ciklus. Kako su u to
vreme jastrebovi ve} zamenili ostarele
avione F-84G tanderxet, ukazala se pri-
lika da se deo novih aviona iz fabrike
preusmeri na aerodrom Zemunik. Prvi ja-
streb, ev. br. 24266, u {emi bojawa i
ozna~avawa izvedenoj po uzoru na prethod-
nike iz akro-grupe VVA, predat je iz „So-
kola” u 105. puk, na osnovu naredbe od 9.
jula 1974. godine. Sledili su do kraja jula
i preostali avioni sa ev. br. 24267,
24268, 24269 i 24270.
Na jastrebovima se poku{alo sa le-
tovima u sastavu petorke, zato se timu pri-
dru`io Milan Matulovi}. U praksi se po-
kazalo da program nema ve}e koristi od
pet aviona. Cenilo se da formacija „stre-
la” mo`e da se izvede efektno za posma-
tra~e, ali da se gubi u „rombu”. Tako|e se
u celini obuka pilota ~inila previ{e slo-
`enom. Zato je ponovo vra}en sastav ~e-
tvorke.
U timu su i bez promene formacije
1977. godine ostala ~etiri pilota, jer je
Stojanovi} oti{ao na {kolovawe. Ostali
su Katani} kao vo|a, zatim Mladenovi},
Kolar i Matulovi}.
Tokom 1975. godine piloti akro-gru-
pe imali su malo vremena za namenske pri-
preme i letove za publiku, jer su bili pre-
optere}eni obukom pitomaca iz Libije. Od
1977. godine 3. eskadrila ima novu oznaku
– 333. me{ovita avijacijska eskadrila, u
kojoj su avioni i piloti akro-grupe ~inili
3. avijacijsko odeqewe. Te godine, umesto
aviona 24269, u akro-grupu je kao zamena
do{ao 24204.
Posledwa sezona postojawa druge
akro-grupe VVA bila je 1979. godina. Tim
je rasformiran marta 1980. godine, a
avioni su predati za popunu 98. lova~ko-
bombarderskog avijacijskog puka.
PILOTI DRUGE AKRO
-GRUPE U VVA:
Bo`idar Stojanovi} zvani Kec
zavr{io je VVA 1961. godine u 14. klasi.
Radovan Katani} zavr{io je VVA u
21. klasi 1970. godine. Bio je nastavnik
letewa u 105. puku, a zbog zdravstvenog
stawa pre{ao je na protivpo`arne avione
CL-215. On i danas sa pilotom Radoslavom
Kujunxi}em dr`i rekord u broju ba~enih vo-
denih bombi tokom jednog dana: oni su gase}i
veliki po`ar na Hvaru 1983. godine, izvela
~ak 225 bacawa vode za 24 sata. Katani} je
smewen na po~etku gra|anskog rata sa
du`nosti komandira 676. protivpo`arne
eskadrile. U Hrvatskom RV nastavio je da
leti na kanaderima. Sada je penzioner i
`ivi u Puli.
Dobren Mladenovi} zavr{io je
VVA 1970. godine u 21. klasi. Iz 105. pu-
ka pre{ao je u VOC. U~estvovao je u bro-
jnim ispitivawima mlaznih aviona. Do
penzije bio je probni pilot u zavodu „Mo-
ma Stanojlovi}”.
Laslo Kolar zavr{io je VVA u 21.
klasi 1970. godine. Bio je probni pilot u
VOC-u. Izveo je prvi let na prototipu
aviona Lasta 1985. godine. Posle odlaska
11
iz JRV i PVO bio je pi-
lot Avio-servisa vlade
SRJ. @ivi u Beogradu.
Jo`ef Du{i}
zavr{io je VVA 1970.
godine u 21. klasi. Zbog
zdravstvenih razloga
pre{ao je u transportnu
avijaciju. Bio je ko-
mandir 679. eskadrile
sa avionima An-26. Um-
ro je 1991. godine.
Milan Matulo-
vi} zavr{io je VVA
1972. godine u 22. klasi.
Bio je nastavnik letewa
u 105. puku, a od 1977.
godine letio je u akro-
grupi. Sa mlaznih avi-
ona Matulovi} je pre- Levo je Katani}, u kabini
{ao na CL-215. Pre- je Stojanovi}, desno su
uzeo je 1991. godine
Kolar i Mladenovi}
du`nost komandira 676.
protivpo`arne eska-
drile. Penzionisao se
1994. godine u ~ini potpukovnika u 138. ne u naoru`awe uvedeni doma}i {kolski li su se 1982. godine za formirawe sin-
brigadi u Batajnici. Sada radi kao psiholog avioni V-53 (utva-75), preostali zlinovi hro-para na avionima zlin. Od 1984. godi-
u osnovnoj {kolu u Benkovcu. postali su vi{ak. Ve}ina tih aviona pre- ne par narasta na tri aviona, broj dovoqan
data je VSJ za potrebe obuke akrobatskih za akro-grupu. Najzaslu`niji za nastanak
MA LA AKRO-GRU PA: pilota iz aeroklubova u dva centra – grupe bio je wen prvi vo|a kapetan prve kla-
Portoro`u i Trsteniku. U to vreme redov- se Borivoj Bivic, koji se borio sa birokra-
Posle ga{ewa akro-grupe VVA, pi- no su prire|ivana dr`avna prvenstva tama za priliku da JRV i PVO odr`i konti-
loti 333. eskadrile ostali su „u igri", akrobata. Nekoliko pilota iz VVA odr- nuitet postojawa akro-grupe na Zemuniku. Uz
ali u solo-ta~kama na avionima N-60 i `avalo je trena`u na preostalim zlino- Bivica leteli su na zlinovima kapetan Mi-
na avionima N-61 (zlin 526). Oba avio- vima, koji su povremeno dolazili iz ae- {a Men|an, kao levi pratilac, i poru~nik
na kori{}ena su u to vreme u 105. puku za roklubova nazad na aerodrom Zemunik, u Andrej Perc, kao desni pratilac. Prve se-
obuku pitomaca VVA. Kada su 1980. godi- 333. eskadrilu, samo radi u~e{}a na ae- zone su na aeromitinzima u~estvovali sa
romitinzima. Nastavnici letewa izbori- zlinovima u belo-plavoj {emi, kakvu si ima-

„Jastreb” akro-grupe na
aerodromu Zemunik

li tokom slu`be u JRV i PVO. Prvi je zva-
ni~ni prikaz akro-grupa imala na proslavi
Dana JRV i PVO, 21. maja na aerodromu Ze-
munik, pred oko 6.000 gledalaca.
Sledili su letovi 27. maja na pro-
slavi 40. godina desanta na Drvar, 30.
juna na Kupre{kom poqu, na narodnom
zboru sa leta~kim programom prire|e-
nim povodom 40. godina prvog ratnog le-
ta Tita, u leta~kom programu na ratnom
partizanskom aerodromu Otok u Slove-
niji...
Piloti iz prve postave akro-grupe
na zlinovima u{li su decembra 1984. go-
dine u novu akro-grupu na jastrebovima.
Posle obnove tima na mlaznim avioni-
ma, zlinovi nisu prestali da lete. Bivic
se pobrinuo za kontinuitet rada i zato
su izabrana tri nastavnika letewa iz
333. eskadrile za novi sastav. U ulozi
vo|e nalazio se Bogoqub Jaji}. Pratio-
ci su bili Mirko Kos (levi) i Milutin
Radosavqevi} (desni). U JRV i PVO tim
su popularno zvali „mala akro-grupa”,
da bi se razlikovao od „velike” na Ja-
strebovima. U zvani~nim prilikama ko-
ristio se uslovni naziv akro-grupa
„Zlin”. Osim sa tri aviona, ponekad su
leteli kao sinhro-par, na primer, za
Dan JRV i PVO 21. maja 1987. godine, ka-
da su dva zlina imala program od 12 mi-
nuta. Sezona 1987. godine bila je po-
sledwa u istoriji zlinova sa oznakama
JRV i PVO. Novembra te godine doneta
je odluka da se preostali avioni zlin
526 prepuste aeroklubovima i prekine
rad „male akro-grupe”.
PRVI SASTAV AKRO-GRUPE
NA ZLINOVIMA:
Borivoj Bivic ro|en je 1951. go-
dine u Trbovqu. VVA je zavr{io 1973. go-
dine. Bio je jedan od vrlo cewenih nastavni-
ka letewa na aerodromu Zemunik i poznat u
civilnim krugovima kao ~lan jugoslovenske
akrobatske reprezentacije. Uporedo sa os-
novnim poslovima bavio se i akrobatskim
letewe u ulozi vo|e akro-grupe na zlinovi-
ma i „Lete}ih zvezdi" od formirawa 1985.
do 1989. godine, kada je na vlastiti zahtev
postao civil i oti{ao da leti u JAT-u. We-
gova leta~ka karijera se nastavila i
devedesetih godina pro{log veka leteo je na
aeromitinzima na akrobatskom dvokrilnom
avionu pits. Sada radi kao direktor pri-
vatne firme „Alfa Histria” iz Se~ovqa,
registrovane za putni~ki avio-saobra}aj.
Mi{o Men|an ro|en je 1954. godine
u Silba{u. Zavr{io je VVA 1976. godine.
Kao nastavnik letewa iz 333. lova~ko-bom-
barderske avijacijske eskadrile bio je
jedan od vode}ih promotera akrobatskog
letewa. Leteo je u akro-grupi na zlinovima
i jastrebovima od 1984. do 1988. godine.
Bio je komandir 333. mae. Zavr{ne godine
leta~ke karijere proveo je na transportnim
avionima antonov An-26. Umro je 2009. go-
dine.
Andrej Perc ro|en je 1957. godine u
Cequ. VVA je zavr{io 1980. godine u 29.
klasi. Posle odlaska Bivica iz JRV i PVO,
Perc je od 1989. do 1991. godine bio vo|a
„Lete}ih zvezda". Bio je nastavnik letewa u
172. avijacijskoj brigadi na aerodromu Gol-
ubovci do 1994. godine, kada se povukao iz
„Zlin ”526 iz „male akro-grupe"
profesionalne slu`be. Prvi civilni posao
dobio je u Direktoratu za avijaciju u Min-
istarstvu saobra}aja Slovenije. Sada leti
u privatnoj firmi „Kondor-er”.
DRUGI SASTAV AKRO-GRUPE
NA ZLINOVIMA:
Bogoqub Jaji} posle zavr{etka
VVA 1980. godine u 29. klasi, ostao je u
105. puku kao nastavnik letewa. U toj je-
dinici bio je 1991. godine posledwi ko-
mandir 333. lova~ko-bombarderske avi-
jacijske eskadrile pre wenog rasformi-
rawa.
Mirko Kos ro|en je 1957. godine
u Novom mestu. Zavr{io je VVA 1980. go-
dine u 29. klasi. U sastavu akro-grupe
leteo je od 22. oktobra 1985. kao
samostalni akrobata. Prvi put je nastu-
pio kao sedmi ~lan „Lete}ih zvezda" 9.
maja 1987. godine. Do odlaska iz ak-
tivne slu`be u JRV i PVO, leta 1991. go-
dine, bio je nastavnik letewa u Tre}em
avijacijskom odeqewu 333. lova~ko-bom-
barderske avijacijske eskadrile. Tokom
devedesetih godina pro{log veka radio
je u Slovena~koj Vojsci, a sada leti na
civilnim avionima.
Milutin Radosavqevi} u 105.
puku ostao je posle zavr{etka VVA kao
nastavnik letewa. Na aeromitinzima je
prikazivao solo program na G-2.
Na po~etku gra|anskog rata bio je
komandir 251. lova~ko-bombarderske
avijacijske eskadrile. Odlu~io se za od-
lazak iz slu`be u vreme kada se razma-
hao rat.
13
 AKRO-GRU PA LETE]E ZVEZDE

Zlatno doba
akro-grupe VVA

Sre di nom osam de se tih ste kli

su se uslo vi za ob no vu
akro-gru pe na
mla znim avi o ni ma u sa sta vu
Va zdu ho plov ne
voj ne aka de mi je. Pi lo ti su
ve} po ka za li ko li ko to `e le
le te }i na zli no vi ma kao
pre la znom ko ra ku do
po vrat ka u ka bi nu ga le ba ili
ja stre ba. S do la skom no ve
ge ne ra ci je do ma }ih avi o na
ga leb G-4 i orao, deo avi o na
pret hod ne ge ne ra ci je mo gao
se iz u ze ti iz je di ni ca. To kom
1985. go di ni pri pre ma la se
ve li ka pro sla va 40. go di na
po be de nad fa {i zmom. Za
obnovu tradicije akro-grupe
zalo`io se na~elnik VVA
general Zvonko Jurjevi}.
Na red bom od 25. ok to bra
1984, u VVA od lu ~e no je da se
for mi ra akro-gru pa ko ja se
do ma ja mo ra la pri pre mi ti za
u~e {}e na pro sla vi
Da na po be de.

14
 bog kratkog roka za obuku tra`eni su
iskusni piloti iz 105. puka. Veliki
uticaj na izbor pilota i oblikovawe
programa imao je pomo}nik komandanta
puka za leta~ke poslove potpukovnik
Vladimir [umanovac. On se u to vreme po-
javqivao u vojnoj publicistici sa ~lancima
o stranim iskustvima sa akro-grupama. U tim
su u{li kapetani prve klase Bivic, Men|an
i Perc, koji su do tada leteli u akro-grupi
na zlinovima i kapetan prve klase nastav-
nik letewa Josip Wari. Oni su odmah posle
nare|ewa po~eli sa [umanovcem da uve-
`bavaju elemente budu}eg programa na G-2.
U oblikovawu programa kori{}ena su isku-
stva pilota koji su leteli u ranijim grupama
u VVA, zatim jedan ~lanak sa detaqnim pri-
kazom programa britanske akro-grupe „Cr-
vene strele” (Red Arrows) i polu~asovna vi-
deo-kaseta sa snimcima akro-grupe morna-
ri~ke avijacije SAD „Plavi an|eli” (Blue
Angels), italijanskih „Triokolornih strela”
(Frecce Tricolori) i „Crvenih strela”( Red Ar-
rows).
PRIPREME ZA VELIKI
MITING
U vreme kada se birao avion po{lo se
od pretpostavke da }e se koristiti G-2 iz sa-
stava puka, ali se ukazala prilika da se
preuzme deo izvi|a~kih aviona jastreb (IJ-
21). Wih je u to vreme trebalo postepeno
povu}i iz izvi|a~kih eskadrila u korist no-
„Jastreb” u bojama akro-grupe maja
1989. godine
vog aviona IJ-22 orao. Na jastrebovima
sredinom januara 1985. godine piloti su
po~eli sa preobukom i zatim obukom u akro-
batskom letewu. Avioni su prikupqeni iz
raznih eskadrila i preba~eni u 333. me{o-
vitu avijacijsku eskadrilu februara 1985.
godine. Prvo su, 5. februara, sa aerodro-
ma Tuzla preletela na Zemunik dva jastreba
sa ev. br. 24412 i 24417 iz sastava 350.
izvi|a~ke avijacijske eskadrile. Dva jastre-
ba sa ev. br. 24404 i 24414 uvedena su 8.
februara u sastav 333. eskadrile iz 240.
lova~ko-bombarderske avijacijske eskadri-
le, koja se nalazila na Zemuniku u susedstvu
105. puka. Za to vreme je deo jastrebova di-
rektno iz jedinica preba~en u VZ „Zmaj" u Ve-
likoj Gorici na prebojavawe iz standardne
maskirne {eme u boje akro-grupe: 6. febru-
ara avioni sa ev. br. 24418 i 24422 pre-
leteli su iz 350. eskadrile na Pleso. Oni
su tek 21. marta predati 333. eskadrili, u
kojoj su do tada ~etiri maskirna aviona ko-
ri{}ena za uve`bavawe programa. Letovi
su ~esto izvo|eni iznad Kornatskih ostrva.
Prvi zvani~an let imali su 5. marta na ae-
rodromu Mostar, u ~ast posete predstavni-
ka oru`anih snaga Libije. U to vreme jastre-
bovi su jo{ uvek bili u maskirnom bojewu.
Jo{ jedan dodatni avion za akro-grupu, sa
ev. br. 24409, pristigao je 6. marta iz 247.
lbae, sa aerodroma Petrovac na privreme-
no kori{}ewe. Taj avion iz 333. mae vrati-
li su u maju nazad, ali su ga ponovo dobili
oktobra 1985. godine i zadr`ali do kraja
slu`be u akro-grupi.
U me|uvremenu su ostali avioni bili u
radovima u VZ „Zmaj”. Izvedeni su pro{i-
reni pregledi aviona i odstrawena su tri
mitraqeza iz nosa. Zbog centra`e, umesto
mehanizma oru|a, montirane su olovne plo-
~e. Za akrobatske letove jastrebovi nisu
nosili dodatne rezervoare goriva na kraje-
vima krila, ali su u „Zmaju” i oni pripre-
mqeni u crvenoj boji za potrebe du`ih pre-
leta.
Iskustva svetskih akro-grupa ukazala
su na poseban efekat koji stvara dimni trag.
Zato su jastrebovi iza sebe ostavqali beli
trag ili kombinaciju boja jugoslovenske za-
stave. Modifikacije na prvom od aviona
24414 provedene su u VZ „Zmaj” i pre pri-
mene na svim avionima proverene u VOC.
15
Probni pilot Sreten Kne`evi} je od 22. do
29. marta 1985. godine na jastrebu sa dim-
nim tragom izveo {est letova sa 1,25 ~aso-
va naleta.
Nezvani~no, 13. aprila prvi put akro-
grupa, sa tek pripremqenim avionima u na-
menskim bojama i oznakama, predstavila se
na nebu iznad Zadra. Program je planiran
tako da se leti do visine od 1.200 metara i
minimalno do desetak metara u mimoila`e-
wu u susretnim i presecaju}im kursevima.
Brzine su se kretale od 220 do 600 km/h, a
prilikom mimoila`ewa do 700 km/h.
Sezone 1985. godine u JRV i PVO pri-
oritetnim zadatkom u javnom predstavqawu
smatrala se proslava 40. godina pobede u
Beogradu, gde su predvi|eni parada „Pobe-
da 85” i velika izlo`ba tehnike JNA na
U{}u. Na aeromitingu iznad U{}a 11. maja
letelo se sa svim {to se tada nalazilo u JRV
i PVO, a smatralo se vrednim prikazivawa:
predstavili su se akro-grupe na jastrebovi-
ma i zlinovima, tri aviona MiG-21bis i u
solo programu sa G-2 pilot Jovi}. Za let iz-
nad glavnog grada akro-grupa je imala ja-
strebove u novoj {emi bojewa (od po~etka su
zbog dominantne `ute avioni prozvani ka- „Lete}e zvezde" na
narincima) i sa ugra|enom instalacijom za aeromitingu, na
dimni trag. aerodromu Zemunik
15. jula 1989. godine
IZ BOR IME NA
Od 29.septembra1985. godine na ae-
rodromu Portoro` akro-grupa je nastupala
sa {est aviona – ~etiri u osnovnoj forma-
ciji i dva u sinhro-paru. U pro{ireni tim
primqeni su kapetani Svetislav Jovi} i
Mevludin Be{i}, koji su se za letewe u akro-
grupi uve`bavali od februara 1985. godi-
ne. Od 22. oktobra 1985. u tim je uveden sa-
mostalni akrobata Mirko Kos. Zato se u sa-
stavu 333. eskadrile na{lo sedam IJ-21. U
prvoj sezoni „Lete}e zvezde” imale su 25
zvani~nih prikaza leta~ke ve{tine.
Po uzoru na strane timove, prvi put u
RV i PVO, za akro-grupu tra`ilo se pogod-
no ime na otvorenom nagradnom konkursu,
objavqenom u vidovskom listu „Krila armi-
je”. Na adresu lista pristigla su 243 pred-
loga iz ~itave SFRJ. Odlukom komisije za
izbor imena dodeqewe su tri prve nagrade:
starijem vodniku @ikici Rajkovi}u iz VP
4067 – Babin Dub (selo u blizini aerodro-
ma Zemunik), Vladi Milo{evi}u iz Sur~ina
i Odredu izvi|a~a „Nada Dimi}” iz Zadra.
Oni su bili kumovi „Lete}ih zvezda”. Po-
vodom Dana JNA 22. decembra 1985, nared-
bom Komandanta RV i PVO br. 1-642, iza-
brano ime se odredilo kao zvani~no.
Tokom 1986. godine „Lete}e zvezde” su
letele 14 puta pred publikom u sastavu {e-
storke, osim jedne prilike na aerodromu
Batajnica, kada su, zbog bolesti jednog od pi-
lota, leteli kao ~etvorka. U to vreme savla-
dana su po~etna neiskustva i program se
u~vrstio sa {estorkom, po~ev{i od poleta-
wa u grupi, zatim o{trog zaokreta za 270° u

16
 poretku „alfa” radi dolaska pred publiku
pod 90° u odnosu na osnovni pravac rada.
Sledili su petqa sa skretawem nagore ude-
sno za 90°, levi o{tri zaokret za 360°, sa
prestrojavawem iz poretka „alfa” u pore-
dak „delta”, petqa sa vaqkom kroz gorwu
ta~ku, desno poluprevrtawe sa prestrojava-
wem u poredak „strela”, desna kosa petqa,
desno poluprevrtawe sa prestrojavawem u
poredak „alfa”, bure – vaqak, levo prevr-
tawe sa prestrojavawem u poredak „front”,
petqa sa prestrojavawem u poredak „delta”
u drugom delu petqe, desni o{tri zaokret za
180°, vaqci u smaknutom poretku u horizon-
talnom letu sa prestrojavawem u poredak
„alfa”, levo prevrtawe, petqa sa skreta-
wem nagore i levo za 90° i razlazom po troj-
kama, vrtuqak, zbor trojki kroz petqu u po-
redak „delta”, petqa sa razlazom nadole
(ru`a), mimoila`ewe u susretnim i prese-
caju}im kursevima, zbor, let na minimalnoj
brzini u „delti”, sa izvu~enim stajnim tra-
pom i upaqenim reflektorima i za kraj sle-
tawe po trojkama ili u kombinaciji 4+2
aviona. Takav program se sa odre|enim mo-
difikacijama odr`ao tokom ~itavog posto-
jawa grupe.
Na primer, po uzoru na svetski trend
uvo|ewa soliste ili sinhro-para za popunu
praznina u leta~kom programu tokom priku-
pqawa grupe, „Lete}e zvezde” su 1987. go-
dine pove}ale broj ~lanova. Od 9. maja te
godine leteli su na svih sedam aviona u pro-
gramu od 18 minuta. Sedmi pilot u timu bio
je Kos. U sezoni 1987. „Lete}e zvezde” ima-
Lider le su 15 letova na aeromitinzima u sastavu
akro-grupe sedmorke. U tim ulazi Bogdan @ujovi}. U se-
kapetan prve zoni 1988. „Lete}e zvezde” su imale 12 na-
klase Bivic stupa uglavnom u sastavu petorke. Iz tima se
povukao Men|an, a u{li su Xevad Hasi} i
Branko [ari}, tako da grupa ponovo ima se-
dam ~lanova. U 1989. godini lete u sastavu
~etvorke. Posle nesre}e italijanske akro-
grupe „Fre}e trikolori”, u nema~koj bazi
Ram{tajn 1988. godine, kada je stradalo 69
civila i tri pilota, na aeromitinzima su u
brojnim dr`avama zabraweni susretni i
presecaju}i kursevi. Me|utim, „Lete}e zve-
zde” su i daqe zadr`ale te elemente u svom
programu.
LETE]E ZVEZDE NA GALEBU 4
Od po~etka postojawa „Lete}e zvezde”
su u svom amblemu imale siluetu galeba G-4.
O~ekivalo se da }e se jastreb zadr`ati kra-
}e vreme, kao prelazni avion, do dolaska
novih G-4. Ka{wewe sa proizvodwom odra-
zilo se na plan prenaoru`awa JRV i PVO i
zato su avioni za „Lete}e zvezde” pristigli
tek posle prelaska tri borbene eskadrile
na G-4. Kada se pripremala preobuka na G-
4, 1989. godine, u sastavu 105. puka ve} se
nalazila 249. eskadrila, prenaoru`ana sa
G-2, u 252. eskadrili leteli su G-2, a u 333.
eskadrili jastrebovi, G-2 i utve-75. Pred
po~etak preobuke iz „Lete}ih zvezda” se po-
vukao osniva~ Bivic. Du`nost vo|e prepu-
stio je svom kolegi Percu. Iz „Zvezda” su
oti{li i Men|an i Be{i} i zato su kao za-
mena primqeni Branko [ari} i Xevad Ha-
si}. Sedam G-4 za „Lete}e zvezde” modifi-
kovani su u VZ „Zmaj”. Avioni su dobili pod-
vesnik sa dimnim tragom i skinuti su pot-
krilni nosa~i.
U „Lete}im zvezdama” su za G-4 prila-
godili program, u osnovi nasle|en sa ja-
strebova. Brzine leta tada su bile ve}e do
750 km/h i dolazilo se u manevrima do vi-
sine od 1.500 metara.
Prvi put na novom avionu „Lete}e zve-
zde” u sastavu ~etvorke letele su na aero-
dromu Batajnica 20. maja 1990, na central-
noj proslavi Dana vida. Zatim su letele kao
{estorka na promociji 39. klase VVA na ae-
rodromu Zemunik, na aeromitinzima na ae-
rodromima Subotica, Le{}e-Bled, itd. To-
kom 1990. godine letelo se i za potrebe
snimawe promotivnog dokumentarnog filma
pod naslovom „Lete}e zvezde”.
POSLEDWI NASTUPI
U DOBA MIRA
U sastavu posledwe predratne postavke
tima iz leta 1991. godine bili su vo|a ka-
petan prve klase Perc, zatim kapetan prve
klase Jovi}, kapetani Bogoqub @ujovi},
Branko [ari} i Xevad Hasi} i poru~nik
Predrag Vuka{inovi}, koji je tek prolazio
kroz preobuku za G-4. Kao poja~awe u tim su
izabrani poru~nici Sa{a Risti} i Miro-
slav Frawi}. Oni su imali priliku za sa-
mo jedan javni nastup u sastavu {estorke –
25. maja 1991, na aerodromu Mostar.
Nekoliko nedeqa kasnije SFRJ je po-
~ela da tone u gra|anski rat. I pored sve
~e{}ih oru`anih incidenata, leta 1991. go-
dine u „Lete}im zvezdama” pripremali su se
za prvi odlazak u inostranstvo. Bili su po-
zvani na aeromiting u Mesini u Italiji i
taj zadatak su piloti prihvatili kao pitawe
presti`a. Ubrzano su se uve`bavali da lete
u sastavu sedmorke, iako se oko aerodroma
ve} nazirao konflikt federalnih jedinica
i hrvatske policije. U jednom od letova G-4
akro-grupe lak{e je o{te}en prilikom iz-
laska iz figure ru`a pogotkom pu{~anog
metka. Zbog pripreme novih pilota za let iz-
nad drugog aerodroma piloti i avioni su ju-
la 1991. godine preleteli na aerodrom Pu-
la. Izveli su program i preleteli preko
grada, ~ime su izazvali lavinu negativnih
reakcija. Na aerodrom Zemunik nisu vra}e-
ni zbog pogor{anih bezbednosnih prilika.
Po~etkom devetog meseca „Lete}e zvezde” su
preletele na Golubovce, u mati~nu bazu 172.
puka VVA, zadu`enog u to vreme za obuku pi-
tomaca izabranih za lova~ko-bombarder-
ske avione. Tamo su se piloti „Lete}ih zve-
zda” tokom avgusta i prvih dana septembra i
daqe pripremali za odlazak u Mesinu. Le-
teli su sa Golubovaca i sa aerodroma Ti-
vat. Uve`bavali su program sa sedmorkom u
17
 U ratnom razvoju predvi|alo se da
piloti i G-4 iz „Lete}ih zvezda” u|u u 243.
lova~ko-bombardersku avijacijsku eska-
drilu, u sastavu 185. puka iz Pule. Fe-
bruara 1991. godine avioni su, tokom
kontrole VVA, prevedeni iz akrobatske u
borbenu konfiguraciju i piloti su izveli
dejstva na {kolskom takti~kom poligonu.

„Galebovi” G-4
iznad Kornata
1990. godine

kojoj su bili Perc, Risti}, Vuka{inovi},
[ari}, Hasi}, @ujovi} i Jovi} kao solista.
On se tokom prestrojavawa osnovne grupe
trudio da privu~e pa`wu sa predwom pe-
tqom, sa tri vezana vaqka, le|nim letom sa
izvu~enim stajnim trapom, komandovanim
vaqkom iz osam razdela, zvonom... Na sa-
mom kraju programa, dok je {est G-4 letelo
minimalnom brzinom, solista je velikom
brzinom prolazio ispod grupe i prelazio u
vertikalno pewawe. Jedna od posledwih ta-
~aka koje su „Lete}e zvezde” pripremile bi-
li su brzi vaqci u smaknutom poretku, kakve
su u to vreme radili samo piloti „Alfa xe-
tova” iz francuskog tima „Patrol
d´Frans”. Otvoreni konflikt u Hrvatskoj
obesmislio je prikaz „Lete}ih zvezda” u
inostranstvu i odlazak je otkazan. Jovi} je
oti{ao iz tima u transportnu avijaciju, a
preostala {estorica pilota vi{e se nisu
pripremali za letove pred publikom, ve} su
primili pitomce VVA na obuku. Na avioni-
ma akro-grupe 1992. godine proveli su kurs
nastavnika letewa.
PILOTI
„LETE]IH ZVEZDA”:
Bogoqub @ivojevi} ro|en je 1964.
godine u Beogradu. Zavr{io je VVA 1986. go-
dine u 35. klasi. Kao izuzetan pilot zadr`an
je na Kursu nastavnika letewa 1987. godine
i iste godine ve} se na{ao na obuci za akro-
grupu. Od 1992. godine bio je na slu`bi u
172. avijacijskoj brigadi. Na vlastiti zahtev
1994. godine postao je civil. Sada je {pedi-
ter u Kanzas Sitiju.
Branko [ari} ro|en je 1962. godine
u Benkovcu. VVA je zavr{io 1985. u 34. klasi.
Bio je pilot aviona MiG-21 u 117. puku u Bi-
ha}u do 1988. godine, kada je pre{ao u 105.
puk. Na vlastiti zahtev oti{ao je iz JRV i
PVO i sada radi u policiji u Australiji.
Xevad Hasi} ro|en je1959. godine u
Tuzli. VVA je zavr{io 1982. godine u 31.
klasi, prvoj generaciji {kolovanoj na ~etvr-
toj godini na nadzvu~nim lovcima MiG-21.
Kao prvo mesto slu`be dobio je biha}ki 117.
puk. Nastavnik letewa u 105. puku postao je
1989. godine. Od 1992. do 1994. godine bio
je nastavnik letewa u 172. avijacijskoj bri-
gadi. Na vlastiti zahtev iza{ao iz aktivne
slu`be u JRV i PVO. Sada ima varila~ku
firmu u Sloveniji.
Josip Wari ro|en je 1952. godine u
selu Su{in kod Na{ica. VVA je zavr{io
1974. godine u 24. klasi. U akro-grupi VVA
sredinom sedamdesetih godina pro{log veka
bio je rezerva. Iz G-2 isko~io je 17. novem-
bra 1977. godine, u vreme kada je bio poru~-
nik nastavnik letewa u 249. eskadrili. U
„Lete}im zvezdama” bio je od osnivawa. Do
odlaska iz aktivne slu`be u leto 1991. go-
dine bio je referent u organu za leta~ke
poslove u 105. puku. U ratnim danima bio je
~lan zadarskog kriznog {taba. Bio je koman-
dant pilotske {kole RV Hrvatske i baze u
Zadru do penzionisawa.
Mevludin Be{i} ro|en je1958. go-
dine u selu Svojat kod @ivinica. Zavr{io je
VVA 1981. godine. U sastavu akro-grupe
letio je od 29. septembra 1985, zavr{no sa
sezonom 1989. godine. Pre{ao je u 252. lo-
va~ko-bombardersku eskadrilu na aerodrom
Batajnica. Iz JRV i PVO iza{ao je 10. apri-
la 1992. godine. Dan kasnije stavio se na
Jedna od najatraktivnijih figura
„Lete}ih zveda”: ru`a
raspolagawe Teritorijalnoj odbrani BiH. U
po~etku bio je komandant centra za obuku i
lokalnog {taba u svom selu @ivinice. Od
maja 1992. do marta 1994. godine bio je ko-
mandant Vazduhoplovne grupe Tuzla, zatim
do maja 1995. godine zamenik komandanta RV
i PVO Armije BiH u ~inu pukovnika.
Miroslav Frawi} zavr{io je VVA
1988. godine u 37. klasi i ostao u 105. puku
kao nastavnik letewa. Primqen je u sastav
„Lete}ih zvezda” 1991. godine, ali je ve} u
julu oti{ao je iz JRV I PVO u sastav
hrvatskog Zbora narodne garde. U RV i PVO
Hrvatske Frawi} se ponovo po~eo baviti
akrobatskim letewem i od 2004. godine, ka-
da je osnivana akro-grupe„Krila oluje” na
turboelisnim avionima PC-9, do kraja se-
zone 2008. godine bio je wen vo|a.
Predrag Vuka{inovi} ro|en je
1965. godine u Pqevqima. Zavr{io VVA u
36. klasi 1987. godine. Bio je nastavnik
letewa u 105. puku. Od 1992. godine bio
je u 172. avijacijskoj brigadi, u kojoj je
2000. godine postao pomo}nik komandan-
ta. Sada je pilot u Odeqewu za kalibra`u
Agencije za kontrolu letewa u Beogradu.
Leti na avionu Jak-40.
Sa{a Risti} ro|en je1965. godine u
Kru{evcu. Zavr{io je VVA 1988. godine u
37. klasi. Ostao u 105. puku kao nastavnik
letewa. U „Lete}e zvezde” primqen je 1991.
godine, a slede}e godine na{ao se u 172.
avijacijskoj brigadi, sa ostalim ~lanovima
grupe koji su ostali u JRV i PVO. Pridru`io
se obnovqenim „Lete}im zvezdama” 1997.
godine. Iz 172. brigade pre{ao je u VOC
(sada deo TOC-a), gde i sada leti kao opitni
pilot. Prikazivao je leta~ke mogu}nosti G-4
u solo programu u desetinama prilika. Leti
u akro-grupi „Zvezde”.
Svetislav Jovi} ro|en je 1959. go-
dine u Somboru. Zavr{io je VVA 1981. go-
dine u 30. klasi. U sastavu akro-grupe letio
je od 29. septembra 1985. do leta 1991. go-
dine. Karijeru u JRV i PVO nastavio je u
675. eskadrili na lirxetu 25B. Sada `ivi u
svom rodnom gradu.
19
 Vrh strele ~ine Vuka{inovi},
Kanas, Be}arovi} i Risti},
desno su Markotanovi} i Zlokas,
a levo Katani} i Gruba~
AKRO-GRUPA U 172. AVIJACIJSKOJ BRIGADI
Lete}e zvezde
ponovo lete
Po sle za vr {et ka ra ta u BiH i
Hr vat skoj po voq ne po li ti~ ke
pri li ke pre li le su se u JRV i PVO
i po no vo se otvo rio pro stor za
afir ma ci ju vi da. Pla ni ra ni su
me |u na rod ni ae ro mi tin zi, po se te
ino stran stvu, a za to su „Le te }e
zve zde ” bi le po treb ne. Na re |e wem
Ko man de RV i PVO od 9. ok to bra
1996, po no vo su for mi ra ne „Le te }e
zve zde ” u sa sta vu 239. lbae.
20
vih sedam G-4 posle ulaska u sastav 172. avijacijskoj brigadi ostali su u {emi
„Lete}ih zvezda” i leteli su na redovnim zadacima obuke studenata pilota na
aerodromu Golubovci. Tokom leta 1992. godine, umesto oznaka predratnog JRV
i PVO sa zvezdom petokrakom, dobili su oznake SRJ. U vreme nesta{ice gori-
va, u prvoj polovini devedesetih godina ~inilo se da vi{e nikada ne}e biti
mogu}nosti da se obnove „Lete}e zvezde”. Jedan broj pilota iz posledwe postave ti-
ma odlu~io se za odlazak iz profesionalne slu`be. Posle zavr{etka rata u BiH i
Hrvatskoj povoqne politi~ke prilike prelile su se u JRV i PVO i ponovo se otvorio
prostor za afirmaciju vida. Planirani su me|unarodni aeromitinzi, posete ino-
stranstvu, a za to su „Lete}e zvezde” bile potrebne. Nare|ewem Komande RV i PVO
od 9. oktobra 199, ponovo su formirane „Lete}e zvezde” u sastavu 239. lbae. Je-
zgro obnovqenog tima ~inila su dva pilota iz starog sastava, prvi levi i prvi desni
pratilac – Risti} i Vuka{inovi}. Oni su u~estvovali u izboru novih ~lanova „Lete-
}ih zvezda”, koji su tokom pripreme januara 1997. godine imali letove radi prove-

„Lete}e zvezde” iznad crnogorskih
planina decembra 1998. godine
re sklonosti za akrobatiku. Tim su na po-
~etku uve`bavawa programa ~inili vo|a ka-
petan prve klase Predrag Vuka{inovi}, le-
vi pratilac kapetan prve klase Dragan Zlo-
kas, desni pratilac kapetan prve klase Zo-
ran Katani}, repni pratilac kapetan prve
klase I{tvan Kanas, vo|a sinhro-para ka-
petan prve klase Sa{a Risti} i pratilac u
sinhro-paru kapetan prve klase Tomislav
Be}agovi}. Oni su dobili {est meseci za
pripremu do prvog javnog prikaza. Zato su
izuzeti od stalnih obaveza u jedinici i ba-
vili su se samo radom u akro-grupi. Risti}
se se}a da su prvo ugrubo osmislili pro-
gram, a zatim su uve`bavali element po ele-
ment, u hodu izbacuju}i neke od elemenata i
ubacuju}i nove.
RU LET NA NE BU
Zavisno od meteorolo{kih prilika
pripremqena su dva programa: sa visokom
{emom u uslovima vidqivosti od 10 km, do-
we baze obla~nosti od 7.000 fita, pri
umerenoj turbulenciji, i sa sni`enom {e-
mom pri vidqivosti od 8 km, dowe baze
oblaka od 1.600 fita, pri umerenoj trubu-
lenciji. U visokoj {emi izvodilo se pole-
tawa u dve grupe od tri aviona i zbor u po-
retku „alfa”. Prema poletno-sletnoj stazi
avioni su dolazili pod uglom od 90° i iz-
vodili su levi zaokret u poretku „orao”,
zatim su sledili levi o{tri zaokret sa
prestrojavawem u „front”, dolazak uzdu`
piste, brzi vaqak u poretku „delta”, petqa,
prizbrojavawe u poredak „delta”, desni
zaokret, prestrojavawe u „strelu”, dolazak
pod 45° na pistu i u prolasku pred publi-
kom izvodili su se pojedina~ni vaqci bo~-
nih pratilaca. Sledili su levi zaokret,
dolazak na pistu pod uglom od 90°. U tom
trenutku grupa je kretala u petqu sa ~etiri
aviona, a odvajao se sinhro-par. U tom ma-
nevru avioni su dimom oblikovali srce na
nebu, kroz koje su avioni sinhro-para
ostavqali strelicu stvorenu kratkotraj-
nim pu{tawem dima. U nastavku program se
izvodio u sastavu 4+2 aviona. Prvo se
sinhro-par pojavqivao pred publikom sle-
va i prikazivao vaqak, glavna grupa je do-
lazila sleva i izvodila bure – vaqak u ko-
loni, sinhro-par se vra}ao pred publiku
sa desne strane izvode}i le|ni let u paru,
glavna grupa je izvodila sa iste strane ko-
su petqu u poretku „front”. Naredna ta~ka
sinhro-para bila je „ogledalo” sa mini-
malnim razmakom vertikalnih stabiliza-
tora dva aviona od samo jednog metra, a
glavne grupe – dolazak sleva i ulazak u pe-
tqu sa poluvaqkom u gorwoj ta~ki u poret-
ku „strela”. Sledili su sinhro-par u vaqku
na razdele, uvek atraktivnom za o~i publi-
ke, zatim petqa glavne grupe koja je zavr-
{avala „ru`om”, mimoila`ewe u susret-
nim i presetaju}im kursevima na maloj vi-
sini i „zvona” sa ~etiri aviona. Zavr{na
ta~ka sinhro-para bio je dolazak pod 90°
na pistu, „rulet” (dva aviona u ~eonom su-
sretu pri zbirnoj brzini od 1.400 km/h),
odnosno kovit i pristrojavawe glavnoj gru-
pi za let na minimalnoj brzini u poretku
„delta”. Takav program trajao je 25 minu-
ta, za razliku od sni`ene {eme koja je bi-
la pet minuta kra}a i nije sadr`avala
elemente koji su tra`ili rad po vertika-
li. Tokom programa brzine su bile od 240
km/h, u demonstraciji minimalne brzine sa
konfiguracijom za sletawa do 700 km/h
prilikom ukr{tawa.
Prvi let u novom sastavu „Lete}e
zvezde” imale su na aeromitingu na pre-
stoni~kom aerodromu, odr`anom 15. juna
1997. godine. U tom trenutku nisu bili uho-
dani i zato su sa puno pa`we izveli pro-
gram. U Beograd su preleteli sedam dana
pre aeromitinga. Osim uve`bavawa ima-
li su puno posla zbog stalnih obilazaka
generala i novinara. U programu izvede-
nom pred desetinama hiqada posetilaca
imali su i jednu posebno neobi~nu ta~ku:
iznad aerodroma „Zvezde” su preletele
kao pratwa JAT-ovom putni~kom avionu
DC-10.
UHODANI KAO SAT
S obzirom na vrlo bliske odnose sa
Bugarskom, „Lete}e zvezde” su od 26. do 29.
septembra 1997. gostovale na aerodromu
Plovdiv. Od inostranih u~esnika oni su
ostavili najja~i utisak. Za razliku od prve
sezone, akro-grupa se za drugu sezonu 1997.
godine ve} uhodala. U odnosu na prvi let iz-
nad Batajnice, radili su „kao sati}”, se}a
se pilot Risti}. U drugoj sezoni 1998. godi-
ne „Lete}e zvezde” letele su sedam puta iz-
nad doma}ih aerodroma. U sastavu sedmor-
21
Na le|ima iznad Boke Kotorske:
G-4 iz „Lete}ih zveda”
ke letele su od 29. i 30. avgusta na aeromi-
tingu u Hradec Kralovim u ^e{koj. Kao soli-
sta predstavio se publici Katani}. U sastav
tima 1998. godine primqeni su kapetan pr-
ve klase Aleksandar Markotanovi} i poru~-
nik Sa{a Gruba~.
Osim predstavqawa osnovnog progra-
ma na aeromitinzima, Zlokas i Katani} le-
teli su kao solisti u zasebnoj ta~ki progra-
ma. U vreme agresije Severnoatlantskog sa-
veza avioni „Lete}ih zvezda” bili su sme-
{teni u podzemno skloni{te u selu Tuzi.
Vrata skloni{ta nisu bila zatvorena i od
pogotka jednog projektila planuo je prvi avi-
on u nizu: u lan~anom po`aru, izme|u osta-
lih aviona, stradali su svi G-4 iz sastava
„Lete}ih zvezda”. Posleratna obnova JRV i
PVO trebalo je da se poka`e i simboli~-
nom obnovom akro-grupe. Za proslavu Dana
avijacije 2. avgusta 2000. godine na aero-
dromu Golubovci piloti „Lete}ih zvezda”
pripremili su program na pet maskirnih G-
4, za taj doga|aj izuzetnih iz eskadrila. Za
kratko vreme uve`bali su let u sastavu pe-
torke, ali pred poletawe imali su otkaz na
jednom od aviona. Zato su posledwi let „Le-
te}ih zvezda” izveli u sastavu ~etvorke.
Nedostatak aviona, kriza sa nabavkom
goriva i drasti~an pad naleta bili su od
2000. godine nesavladive prepreke za odr-
`avawe „Lete}ih zvezda”. U okolnostima ka-
da su piloti leteli nekoliko ~asova za ~i-
tavu godinu, resursi su bili potrebni za
pre`ivqavawe vida i zato se moralo odu-
stati od poku{aja da se odr`e „Lete}e zve-
zde”. Neki od pilota iz tima dobili su pri-
liku da nastave da lete na aeromitinzima.
Risti}, Kanas i Gruba~ prekomandovani su u
22
VOC i u solo-prikazima leta~kih ve{tina
u Srbiji i inostranstvu predstavqali su
avion G-4. Od 2004. godine odlasci na me-
|unarodne posete postali su redovna prak-
PI LO TI „LE TE ]IH
ZVE ZDA ” IZ 172.
AVI JA CIJ SKE
BRI GA DE:
Aleksandar Markotanovi} za-
vr{io je VVA 1990. godine u 40. klasi. U
vreme {kolovawa isko~io je iz G-4, 10.
januara 1990. godine. U 172. brigadi bio
je nastavnik letewa i pilot „Lete}ih
zvezda”. Sada je na du`nosti u Vojsci
Crne Gore.
Dragan Zlokas zavr{io je VVA
1988. godine u 37. klasi. Leteo je u 172.
puku (kasnije brigadi) kao nastavnik lete-
wa. Sada u ~ini potpukovnika obavqa
du`nost zamenika komandanta 252. me{o-
vite avijacijske eskadrile na aerodromu
Batajnica.
I{tvan Kanas ro|en je 1965. go-
dine u Zrewaninu. Zavr{io je VVA 1988.
godine u 37. klasi. U 172. puku (od 1992.
brigadi) bio je pilot, komandir avijaci-
jskog odeqewa, zamenik komandanta 239.
eskadrile, referent za tehniku piloti-
rawa i metodiku leta~ke obuke i pilot u
„Lete}im zvezdama”. Opitni pilot u
VOC-u bio je od 2004. godine. Stradao
je 24. septembra 2008. u udesu na G-4,
sa. Sa avionom G-4 veterani „Lete}ih zve-
zda” leteli su za publiku u ^e{koj, Ma|ar-
skoj, Gr~koj, Rumuniji i Slova~koj.
prilikom uve`bavawa programa za pri-
kaz leta~kih mogu}nosti aviona. U to
vreme bio je potpukovnik na du`nosti ko-
mandanta eskadrile za letna ispitivawa
TOC-a.
Tomislav Be}agovi} zavr{io je
VVA 1988. godine, u 37. klasi, i odmah za-
tim postao nastavnik letewa u 105. puku.
„Zvezdama” se pridru`io u Golubovcima.
Sada u ~inu potpukovnika radi kao opit-
ni pilot u TOC-u.
Sa{a Gruba~ zavr{io je VVA 1993.
godine u 42. klasi. Prvu du`nost dobio je
u 172. avijacijskoj brigadi, u kojoj se pri-
dru`io akro-grupi. Od 2002. godine je
opitni pilot u VOC-u (sada TOC-u), za-
du`en za prikaz manevarskih mogu}nosti
G-4 na aeromitinzima.
Zoran Katani} u vreme oru`anog
sukoba u Hrvatskoj, 20. septembra 1991,
wegov G-4 je pogo|en, ali izvukao se iz
aviona izbacivim sedi{tem. Sa kari-
jerom je nastavio kao nastavnik letewa u
172. brigadi i pilot „Lete}ih zvezda”.
Sada je na du`nosti u General{tabu Vo-
jske Crne Gore.
AE RO KLUP SKO LE TE WE NA MLA ZNIM AVI O NI MA

Po uzoru na
lete}e zvezde
CIVILNA AKRO-
GRUPA NA
GALEBOVIMA
i{kovi aviona G-2 iz JRV i PVO po-

V nu|enih na prodaju 1996. godine bi-

li su izvor tehnike za potpuno novu
vrstu leta~kih aktivnosti na na{em
prostoru: aeroklupsko letewe na
mlaznim avionima. Piloti civilnih ga-
lebova u po~etku su bili veterani ili ak-
tivni pripadnici JRV i PVO. Leteli su u
Aeroklubu „Galeb” iz Beograda na G-2 iz
firme „[atl er” (Shuttle Air).
U civilnom registru se od februa-
ra 1999. godine nalazi prvi demilita-
rizovani mlazni avion u Srbiji, raniji
ev. br. 23170. Civilne vazduhoplovne
vlasti dodelile su tom avionu registra-
ciju YU-YAB, drugu u nizu odre|enom za
„oldtajmere". Niz galebova brzo se pro-
{irio i ~lanovi aerokluba „Galeb” su,
osim u solo letovima, po~eli da lete u
paru, sa tri aviona i u sastavu ~etvorke.
„Galebovi” iz provizorne
akro-grupe 2002. godine

23
 Prvi let u paru izveli su juna 2000. godine na bri-
tanskom aerodromu Bigin Hil biv{i piloti JRV i PVO
Sa{a A}imovi} i Slavko Stani{i}. Od 2001. godine
civilni galebovi su leteli iznad na{eg neba sa tri
aviona. Prvi put u sastavu ~etvorke leteli su na aero-
dromu Tivat 2002. godine sa G-2 YU YAD, YU YAE, YU
YAF I YU YAG. Izveli su program po uzoru na „Lete}e
zvezde”.
Ponovo su u sastavu ~etvorke leteli 2006. godine
na aerodromu Golubovci. U me|uvremenu, u raznim pri-
likama letelo se sa jednim, dva ili tri galeba, zavisno
od okolnosti kod ku}e i u gostima – u Velikoj Britaniji,
^e{koj i Sloveniji.
U periodu `ive aktivnosti aerokluba „Galeb”, od
2000. do 2006. godine, za komandama aviona u akro-
batskim letovima bili su slavni probni pilot i biv{i
komandant VOC Marjan Jelen, Davorin Pavlovi} De-
da, koji sa 65 godina starosti jo{ uvek leti na aeromi-
tinzima, Novak Novakovi}, iskusni nastavnik letewa
VVA i sada direktor akro-grupe „Zvezde”, Miqko Ste-
fanovi}, Sa{a A}imovi} i Slavko Stani{i}, piloti
slavne 252. eskadrile i piloti „Lete}ih zvezda” Mi{a
Men|an, Predrag Vuka{inovi}, Sa{a Risti}, Tomislav
Be}agovi}, Andrej Perc, Sa{a Gruba~, I{tvan Kanas i
kolega akrobata iz godina slu`bovawa u 172. avijacij- Piloti „Jastrebova” iz Bawa Luke
skoj brigadi Qubi{a Pavlovi}.

Na aerodromu Mahovqani kod Bawa-

luke, 26. maja 2006, na aeromitingu prire-
|enom u ~ast deset godina postojawa RV i
PVO VRS, predstavila su se dva tima iz sa-
stava 892. me{ovite avijacijske brigade:
~etiri pilota na ~etiri jastreba i ~etiri
pilota na ~etiri gazele. Oba tima namenski
su obu~ena samo za tu priliku, kada su u naj-
boqem svetlu pokazala spremnost pilota
VRS. Na ~etiri jastreba leteli su potpukov-
nik Vlado Gvozden, u to vreme komandant
brigade, zatim dva pomo}nika komandanta
RV i PVO, potpukovnik Zlatan Crnali}, ma-
jor Janko Petru{i} i pomo}nik komandanta
brigade major Dragan Naki}. Sva ~etiri
pilota bili su iskusni ratni veterani i bez
te{ko}a su uve`bali program ura|en po
uzoru na „Lete}e zvezde”.
Letovi „Str{qena” bili su primer za
pripremu leta ~etiri gazele VRS. Za koman-
dama su bili majori Radenko Pani}, koman-
„Zvezde” na dant 2. mho, Goran Mileti}, komandir ode-
otvarawu Egzita qewa, i dva pomo}nika komandanta eska-
2009. godine drile – kapetan Boban Kusturi} i poru~nik
Darko Vu~i}.

24
 Novi tim starih
znalaca
ZVE ZDE SA ^E NE JA
Piloti „Lete}ih zve-
zdi”, na neobi~an na~in, ponovo
su formirali tim prole}a 2007. godine na
aerodromu ^enej kod Novog Sada. Dobili
su priliku da lete na ~etiri G-2 u vlasni-
{tvu privatnog aerokluba „Galeb G-4”. U
svetu ima mnogo privatnih mlaznih aviona,
~ak i pravih ratnih ma{ina koje su demili-
tarizovane pre dobijawa civilne registra-
cije, ali privatne akro-grupe na mlaznim
avionima su velika retkost. Za sada posto-
je samo dve – tim renomiranog proizvo|a~a
~asovnika „Brajtling” sa avionima L-39
albatros i novosadske „Zvezde”. Predisto-
rija vodi do oktobra 2004. godine, kada se
sa ^eneja prvi put sa travnate poletno-
sletne staze u vazduh podigao G-2 YU-YAD.
Naredna tri G-2 doletela su na ^enej iz ae-
rokluba „Galeb”. Sva ~etiri aviona prebo-
jena su u {emu „Zvezdi”, zasnovanu na boja-
ma jugoslovenske zastave sa petokrakama na
dowim povr{inama aviona. Ugra|ene su in-
stalacije za dim, sre|ene su pilotske kabi-
ne, koje su dobile novi sjaj. Sa tako pripre-
mqenim avionima poleteli su stari znanci
iz „Lete}ih zvezda” – Risti}, Zlokas, Gruba~
i Kanas. Prvo javno predstavqewe „Zvezde”
su imale kod ku}e na aeromitingu odr`anom
10. juna 2007. godine. Leteli su iznad Pe-
trovaradina na otvarawu muzi~kog festi-
vala „Egzit” 12. jula, sledili su aeromitin-
zi u inostranstvu 26. avgusta na Pribi-
slavcima kod ^akovca u Hrvatskoj (poletali
su sa trave kao na ^eneju), 8. i 9. septem-
bra u Brnu u ^e{koj, itd.
Od 2008. godine „Zvezde” su dobile i
peti G-2, ali zbog nedostatka pilota pogod-
nog za pro{irewe tima nisu imali prilike
da lete u sastavu petorke. Po uzoru na ti-
move stranih vazdu{nih sila, „Zvezde” su
dobile i svoj prate}i avion djuk B60 (Du-
ke), namewen za prevoz menaxera kluba,
tehni~ara i podr{ke.
Piloti „Str{qena”:
sleva na desno: Slobo Perun~i},
Slobodan Antoni}, Dragan Ra{in, Goran
Ili}, Van~e Jan~ovski, An|elko Brtan,
Slavko Baji} i Zlatibor Jawi}
HELIKOPTERSKA
GRUPA STR[QENI
Po prvi put u na{oj istori-
ji, 1997. godine formirana
je na aerodromu Golubovci
helikopterska grupa sa ~eti-
ri gazele u sastavu 897. me{ovite he-
likopterske eskadrile 172. avijacijske
brigade.
Vo|e tima bili su major Dragan
Ra{in, u to vreme komandant eskadrile, i
kapetani prve klase Van~e Jan~ovski, levi
pratioci kapetani prve klase Goran Ili}
i kapetan Slobo Perun~i}, desni pratioci
kapetan prve klase Slobodan Antoni} i
kapetan Zlatibor Jawi} i repni pratioci
kapetani An|elko Brtan i Slavko Baji}.
Oni su oblikovali program sa nizom
atraktivnih figura, koje su se izvodile sa
rastojawem izme|u helikoptera od osam do
deset metara i sa nadvi{ewem od jednog
metra. Maksimalne brzine bile su do 270
km/h, a susretna brzina prilikom ukr{ta-
wa ~ini zbir vi{i od 500 km/h, uz rasto-
jawe u prolasku od deset metara. Najmawa
me|usobna vertikalna udaqenost je u for-
maciji „stepenica”, kada su jedan iznad
„Str{qeni” iznad mora
drugog sa visinskom razlikom od pet
metara. Najmawa horizontalna udaqenost
je u formaciji „romb”, kada su na odsto-
jawu od osam do deset metara, {to zna~i da
se rotori pre~nika 10,5 metara preklapa-
ju, ali sa visinskom razlikom.
Prvi put „Str{qeni” su poleteli na
mati~nom aerodromu 6. maja 1997, a prvi
prikaz pred stru~nom publikom imali su 21.
maja, na aerodromu Batajnica, prilikom
kontrole spremnosti u~esnika aeromitinga
„Batajnica 97”.
Posledwi put „Str{qeni” su leteli na
aeromitingu 2. avgusta 2000, na aerodromu
Golubovci. Tada su za komandama gazela bi-
la ~etiri pilota: major Vojo Vujisi}, koji je
od Ra{ina primio komandu nad 897. es-
kadrilom, i piloti iz prvog sastava
„Str{qenova” Jan~ovski, Jawi} i Brtan.
Posle poletawa postrojili su se u front
prema publici, zatim su se pomerili un-
azad, izveli okret u desnu stranu za 180° i
formirali poredak „romb” za desni zao-
kret za 180°, levi zaokret za 180°, vaqak i
zaokret za 90°. Grupa se prestrojila u ko-
lonu za formaciju „stepenica”, zatim je
prikazala „romb”, „strelu” i posle zaokre-
ta vratila se u „romb” za manevar iskaka-
wa sa zaustavqawem. Sledili su obru{a-
vawe u paru sa formirawem „ogledala”.
Sledili su „tornado” razila`ewe „Str-
{qena”, pojedina~no iskakawe sa okretom i
mimoila`ewe iznad jedne ta~ke, iskakawe
sa okretom i formirawe prava za „~e{aq”.
Iz tog manevra „Str{qeni” su izveli iska-
kawe u paru, sa istovremenim okretom, zao-
kret u susretnim kursevima sa iskakawem i
obru{avawe. Formirali su kolonu, pre-
strojili se u „romb” i zaustavili pred pub-
likom u znak pozdrava za zavr{etak progra-
ma koji je trajao 12,5 minuta.
25
VA ZDU HO PLO VI KO RI []E NI U
JU GO SLO VEN SKIM I SRP SKIM
AKRO-GRU PA MA

DEVOATIN D.9
Lova~ki avioni francuske firme Devoatin (Dewoitine) ~ini- TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
li su okosnicu lova~kih eskadrila Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca, od sredine dvadesetih do po~etka tridesetih godina Motor: prazan 883 kg
20. veka. Ulazak na tr`i{te Francuzi su otvorili 1924. godine Gnôme-Rhône Jupiter 9Ad normalna u poletawu 1.333 kg
sa prvim primerkom lovca D.1. Iz kredita vlade Francuske 1926. snage 309 kW (420 KS) Performanse:
godine primqena su 44 aviona D.1 sa motorom od 300 KS i {est Dimenzije: maksimalna brzina 244 km/h
aviona D.9 sa motorom od 420 KS. Ti motori su, u stvari, bili i du`ina 7,30 m dolet 400 km
razlog za nabavku D.9 jer su bila potrebna prakti~na iskustva visina 2,93 m Naoru`awe:
pre po~etka licencne proizvodwe motora u Rakovici. U vreme ka- razmah krila 12,80 m dva mitraqeza kalibra 7,7
da su 1933. godine prvi put na na{em prostoru kori{}eni za pri- povr{ina krila 25,00 m² mm vikers Mk. II sa po 500
kaz akrobatskog letewa u grupi, avioni D.9 leteli su u sastavu Mase: metaka
Prvog vazduhoplovnog puka iz Novog Sada.

AVIA BH-33

TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE: Izme|u dva svetska rata Jugosloveni i
^ehoslovaci odr`avali su izvanredne dobre
Motor: odnose u oblasti odbrane ostvarene kroz malu
Valter Jupiter VII od 331 kW (450 KS), na Ikarusovim Antantu. Jugoslovenska artiqerija snabdevala
avionima motori IAM Jupiter 9Ad od 309 kW (420 KS) se iz [kode, a na listi nabavki bili su pu{ko-
Dimenzije: mitraqezi, razna tehni~ka sredstva i avioni.
du`ina 7,04 m Leta 1929. godine VV se odlu~ilo za na-
visina 2,79 m bavku tri u to vreme moderna lova~ka aviona
razmah krila 8,90 m avia BH-33E za potrebe u~e{}a na Tre}oj utak-
povr{ina krila 22,2 m² mici ~lanica Male Antante i Poqske posled-
Mase: wih dana leta te godine. Posle gubitka jednog
prazan 830 g od aviona u udesu naru~en je dodatni BH-33 za
maksimalna u poletawu 1.250 kg zamenu tehnike i zato je 20 primeraka BH-33
Performanse: uvezeno 1931. godine. U fabrici Ikarus u Be-
maksimalna brzina 270 km/h ogradu od 1934. do 1936. godine izra|eno je
brzina krstarewa 230 km/h 22 BH-33. Oni su imali motore proizvedene u
dolet 483 km fabrici IAM po ~ehoslova~koj licenci.
Naoru`awe: Iz Rakovice posle ulaska jednokrilnih
Na ~e{kim primercima dva mitraqeza kalibra 7,7 mm aviona u naoru`awe VV, preostali primerci
vikers Mk. II sa po 500 metaka, a na avionima izra|e- BH-33 kori{}eni su kao trena`ni lovci. U od-
ni po licenci dva mitraqeza 7,7 mm darn M.30 sa po branu otaxbine sa aerodroma u Mostaru po-
500 metaka letela su dva BH-33 iz Tre}e pilotske {kole.
Oba su oborena kod Podgorice.

26
HO KER
FJU RI
Na zavr{etku ere dvokrilnih lovaca, po~et-
kom tridesetih godina, britanski lova~ki avion
fjuri (Fury) smatrao se za vrhunski tehni~ki i do-
met. Za VV KJ naru~ena su 1931. godine tri fju-
rija Mk.IIA. Tokom 1936/37. godine u VV primqe-
no je deset fjurija II sa nizom poboq{awa i ja-
~im motorom u odnosu na fjuri I. Po licenci u Be-
ogradu su 1937. godine izra|ena 24 aviona u fa-
brici Ikarus i 16 aviona u fabrici Zmaj. Prva TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
jedinica naoru`ana fjurijima II bio je [esti puk
sa aerodroma u Zemunu. Avioni iz tog puka lete- Motor: maksimalna poletna masa 1.772 kg
li su na aeromitingu 1938. godine. Posle dola- Rols-rojs kestrel XVI (Rolls-Royce Performanse:
ska savremenih jednokrilnih lova~kih aviona Kestrel XVI) od 700 KS
Dimenzije: maksimalna brzina 389 km/h
1939. godine, fjuriji su iz [estog puka predati
du`ina 8,34 m brzina krstarewa 320 km/h
^etvrtom puku u Zagreb a zatim 1940. godine Pe-
visina 3,40 m dolet 635 km
tom puku u Ni{u. U toj jedinici do~ekali su rat. U razmah krila 9,15 m
vazdu{nim borbama sa nema~kim lovcima stra- Naoru`awe:
povr{ina krila 23,41 m²
dalo je osam pilota fjurija, a oborena su najma- Mase: dva mitraqeza kalibra 7,7 mm
we tri nema~ka aviona – jedan Bf 110 i dva Bf prazan 1.482 kg darn M.30 sa po 500 metaka
109, dva Bf 109 verovatno.

JAKOVQEV JAK-3
Tokom rata i u prvoj po-
sleratnoj godini proizvedeno
je 4.848 aviona Jak-3. U rat-
nim danima jugoslovenski pilo-
ti iz 11. lova~ke avijacijske
divizije imali su priliku da
lete na samo tri Jak-3. U to
vreme to su bili presti`ni
avioni za vode}e pilote. Avi-
oni Jak-3 postali su osnovni
lovci JRV tek posle rata, tokom
leta 1945, kada je iz SSSR-a
primqeno najpre 28 aviona za
prenaoru`avawe lova~kih pu-
kova sa aviona Jak-1, a potom
~itav puk od 40 aviona. Tokom
krize u odnosima sa Amerikan-
TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE: cima i Britancima lovci Jak-3
~uvali su vazdu{ni prostor od
Motor: normalna u poletawu 2.550 kg ulaska aviona biv{ih savezni-
Klimov VK-105PF-2 Performanse: ka. Jakovi su 1946. oborili
snage 964 kW (1.310 KS) maksimalna brzina na visini 4.400 dva ameri~ka aviona C-47 iz-
Dimenzije: m 640 km/h nad Slovenije. Jedan britan-
du`ina 8,5 m maksimalni dolet 850 km ski C-47 prinudili su na sle-
razmah krila 9,20 m Naoru`awe: tawe na aerodrom u Ni{u.
povr{ina krila 14,85 m² jedan top 20 mm [VAK sa 130 granata Avioni Jak-3 ostali su u inven-
Mase: dva mitraqeza 12,7 mm UBS sa 240 taru JRV sve do 1957. godine,
prazan 2.105 kg metaka do kada su kori{}eni za obuku
pilota lovaca.

27
 ZLIN 381 AERO-2
Oznaku zlin 381 nose primerci nema~kog {kolskog aviona
biker bestman (Bücker Bü-181C-1 Bestmann) proizvedeni posle
rata u ^ehoslova~koj. Za JRV 1948. godine primqena su 28 avi-
ona. U listi imovine JRV nalazilo se i osam bestmana. Pukovi
JRV dobili su po nekoliko zlinova za potrebe trena`e i razne
pomo}ne zadatke. U 117. puku od jula 1948. godine koristili su
zlinove za trena`u u instrumentalnom letewu.
[kolski avion aero-2 projektovan je pre Drugog svetskog rata,
ali je proizvo|en tek posle oslobo|ewa. Naime, prvi prototip za-
vr{en 1940. godine bio je u~esnik konkursa na kome se tra`io avi-
on za osnovnu leta~ku obuku u VV KJ, na kome je pobedio, ali zbog ra-
ta aero-2 nije u{ao u proizvodwu. Posle rata JRV odlu~ilo se za
nabavku doma}ih {kolskih aviona za po~etnu obuku. U fabrici avi-
ona Ikarus 1946. godine izradili su novi prototip na osnovu pred-
ratnih planova sada nazvan aero-2B. Kao pobednik konkursa izbo-
rio se za velike naruxbine JRV. Ve} 1947. i 1948. godine jedinice
JRV primile su 30 primeraka prve serije aero-2B sa motorom od
145 KS i 80 komada aero-2C sa ja~im motorom od 160 KS. Tokom
1949. godine proizvedena su 67 aero-2D sa zatvorenom kabinom.
Osim u {kolskim pukovima, kori{}eni su u borbenim jedinicama za
TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE: trena`u pilota posebno 1949–1950. godine, kada se obuka na na-
Motor: menskim avionima svela na minimalan broj ~asova zbog nedostatka
Valter Minor 4-III (Walter-Minor) tehni~kih resursa i rezervnih delova. Zbog starosti i istro{enosti
snaga 77 kW (105 KS) aviona spitfajer i hariken iz 103. izvi|a~kog avijacijskog puka,
Dimenzije: 1949. godine u toj jedinici na{li su se aero-2.
du`ina 7,85 m TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
razmah krila 10,60 m
povr{ina krila 13,50 m² Motor: Mase:
Mase: Valter Minor-6/III prazan 685,5 kg
prazan 495 kg (Walter-Minor) maksimalna u poletawu
maksimalna u poletawu 760 kg snage 117,76 kW (160 KS) 978,5 kg
Performanse: Dimenzije: Performanse:
maksimalna brzina 196 km/h du`ina 8,23 m maksimalna brzina 224km/h
vrhunac leta 4.500 m razmah krila 10,50 m brzina pewawa m/s
dolet 850 km povr{ina krila 15,56 m² dolet 745km

F-86 E(M)
SEJBR
Ameri~ki mlazni lovac F-86
sejbr (Sabre) ima kultni status za-
slu`en u Korejskom ratu i burnoj
istoriji hladnog rata pedesetih go-
dina. Prvi primerci po~etnog mo-
dela F-86A uvedeni su u naoru`a-
we marta 1949. godine. Do 1956.
godine proizvedeno je 9.860 pri-
meraka F-86 sejbr i mornari~kih
lovaca fjuri u fabrikama NAA u
SAD, kanadskom Kanaderu, austra-
lijskom CAC-u, italijanskom Fija-
tu i japanskom Micubi{iju. Na ae-
rodrom Batajnica 1956. godine
sleteli su prvi od 41 sejbera iz
ameri~ke vojne pomo}i MDAP-a. U
JRV (od 1959. godine JRV i PVO)
kori{}eni su avioni kanadske
proizvodwe sa punom oznakom JRV

28
je iz vojne pomo}i SAD-a i kroz komerci- TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
jalne aran`mane nabavilo s121 sejber.
Prvi su sleteli na aerodrom Batajnica Motor: Performanse: AVIONI F-86E (M)
1956. godine. Svi Jugoslovenski sejbrovi Xeneral iliktrik maksimalna brzina na nivou KORI[]ENI U
bili su kanadske proizvodwe sa punom oz- (General Electric) J47-GE-13 mora 860 km/h AKRO-GRUPI 204. PUKA:
nakom. potisak 23,13 kN maksimalna brzina na visini
U vreme kada su u{li u JRV bili su Dimenzije: od 6.100 m 910 km/h
stari do ~etiri godine. ev. br. 11001,
du`ina 11,5 m Naoru`awe: ev. br. 11065,
Akro-grupa letela je na sejbrovima u visina 4,5 m streqa~ko naoru`awe – {est
vreme kada su oni bili osnovni lovci u JRV ev. br. 11085,
razmah krila 11,1 m mitraqeza kolt brauning ev. br. 11093,
i PVO i samim tim presti`na tehnika koja povr{ina krila 26,6 m² (Colt Browning)AN M3 kalibra
se na aeromitinzima predstavqala kao ev. br. 11102,
Mase: 12,7 mm sa 267 metaka
uzdanica odbrane dr`ave. Tokom {ezdese- prazan 5.150 kg po mitraqezu
ev. br. 11103,
tih godina F-86E leteli su u sastavu puko- masa u poletawu sa dva dva potkrilna nosa~a ev. br. 11109,
va za odbranu ju`nih delova dr`ave i za dodatna rezervoara goriva nosivosti do 450 kg po ev. br. 11117,
obuku pilota lovaca stacioniranih na ae- 7.301 kg nosa~u ev. br. 11120.
rodromima Petrovac, Pula i Golubovci.

GALEB G-2A
Interna oznaka JRV i PVO: N-60
Prvi doma}i mlazni avion doveden
do serijske proizvodwe galeb G-2 poka-
zao se kao jedan od najboqih proizvoda
doma}e industrije u celini. Posle dva
prototipa G-1 i G-2, prvi serijski avion
sa fabri~kom oznakom G-2A zavr{en je
jula 1965. godine, a od januara 1966. go-
dine G-2A nalaze se u sastavu JRV i PVO.
Stotine hiqada ~asova provedenih u va-
zduhu dokazali su da se radi o pouzdanom
avionu kome se verovalo. Od 1968. do
1998. godine svi piloti mlaznih aviona
JRV i PVO u danima provedenim na Aka-
demiji leteli su na G-2 u {kolskim puko-
vima na aerodromima Zemunik, Pula i
Golubovci. Pod oznakama JRV i PVO le-
telo je 135 galebova. Posle redukcije
broja aviona u JRV i PVO 1996. godine u
skladu sa Podregionalnim sporazumom o
kontroli naoru`awa, 17 N-60 pro{lo je
kroz proceduru prekvalifikacije iz bor-
benih u neborbene avione. Deset N-60
postali su deo zbirke Muzeja vazduho-
plovstva na aerodromu Nikola Tesla –
Beograd. Deo suvi{nih aviona je uni{ten
ili su postali makete, a neki su prodati
privatnim korisnicima. Nenaoru`ani
avioni nastavili su sa slu`bom na zada-
cima obuke studenata sve do prole}a
1999. godine – avioni Natoa tada su uni-
{tili sve N-60. Posle rata samo su se
mogla popraviti o{te}ewa na avionu
23252. Taj avion ponovo leti od 2003.
godine posle provedenog remonta.

AVIONI GALEB KORIŠ]ENI

U AKRO-GRUPI VVA
Primqeni su u 105. puk: 21. jula
1968. godine primerci 23166, 23169
i 23170, a 30. septembra 1968. go-
dine 23168.

29
 TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
Motor:
Rols-rojs vajper 11 Mk 22-6 (Rolls-Royce Vi-
per) potisak 11,1 kN
Dimenzije:
du`ina 10,338 m
visina 3,28 m
razmah krila sa rezervoarima goriva
11,62 m
povr{ina krila 19,43 m²
ZLIN 526
Interna oznaka JRV i PVO: N-61F za zlin
526F, odnosno N-61M za zlin 526M
U ^ehoslova~koj fabrici Zlin izradili
su 1947. godine prototip niskokrilnog {kol-
skog aviona sa dva sedi{ta u tandemu zlin 26
trener. Bez ve}ih izmena konstrukcije, ~ita-
vih tridesetak godina posle leta rodona~el-
nika porodice proizvodili su se usavr{eni
zlinovi sa ja~im motorima, po~ev od zlina
126, preko 226, 326, 526 sve do 726.
Jedan od najboqe prodavanih modela no-
si oznaku zlin 526 trener master. U podva-
30
Mase:
prazan avion sa odbacivim krilnim rezer-
voarima i nosa~ima naoru`awa 2.655 kg
masa u poletawu u {kolskoj varijanti 3.884
kg
Performanse:
maksimalna brzina na visini od 6.000 m
788 km/h
maksimalni dolet 1.240 km
rijanti zlin 526F izme|u 1969. i 1974.
godine proizvedeno je 174 primerka, od
toga 18 za JRV i PVO. Kori{}eni su u 105.
puku na Zemuniku za selektivnu obuku kan-
didata za VVA i za obuku pilota Naknadno
je 1974. godine uvezeno dodatnih {est pri-
meraka i posledwa dva 1976. godine. Avi-
oni su se stalno kretali izme|u Zemunika
i aeroklubova prema potrebama obuke pi-
lota: u 333. me{ovitoj avijacijskoj eska-
drili leteli su u vreme selektivnog kursa,
a vi{ak resursa usmeravao se na aeroklu-
Naoru`awe:
streqa~ko naoru`awe – dva mitraqeza kolt
brauning (Colt Browing) AN M3 kalibra
12,7 mm sa 80 metaka po mitraqezu
raketno naoru`awe: dve nevo|ene rakete
127 mm HVAR-5 ili dva sa}asta lansera ne-
vo|enih raketnih zrna 57 mm
bombardersko naoru`awe: dve razorne
avio-bombe FAB-100
bove. Posle dolaska doma}ih aviona utva-
75 1980. godine zlinovi su poslati u ^e-
hoslova~ku na zamenu motora, odnosno
prepravku u zlin 526M i prosle|eni su ae-
roklubovima. Za prikaz vrhunske tehnike
pilotirawa na aeromitinzima poneki zlin
526F tokom osamdesetih nalazio se u sa-
stavu 333. eskadrile. Pet preostalih zli-
nova 41106, 41108, 41111, 41116 i
41118 leta 1988. godine na osnovu odluke
iz novembra 1987. godine predato je iz JRV
i PVO u VSJ.
 TAKTI^KO-TEHNI^KE KARAKTERISTIKE:
Motor:
Valter minor 6-III (Walter
Minor) od 118 kW (160 KS), po-
sle zamene motora avia M-
137/A od 132 kW (180 KS)
Dimenzije:
du`ina 8,00 m
visina 2,060 m
razmah krila 10,596 m
povr{ina krila 15,450 m²
AVIONI KORI[]ENI U „MALOJ AKRO-GRUPI”:
Mase:
prazan 665 kg ev. br. 41104, civilna registracija YU-DIO, f/b 1024
maksimalna masa poletawa za
ev. br. 41106, civilna registracija YU-DJX, f/b 1031
akrobatsku kategoriju 940 kg
Performanse: ev. br. 41108, civilna registracija YU-DIK , f/b 1033
maksimalan brzina na nivou ev. br. 41111, civilna registracija YU-DIR, f/b 1297,
mora 238 km/h
ev. br. 41116, civilna registracija YU-DFY, f/b 1315
dolet pri brzini krstarewa
530 km ev. br. 41118, civilna registracija YU-CDL, f/b 1325

GALEB G-4
Interna oznaka JRV
i PVO: N-62 i N-62[ za
razoru`ane avione
Nabavka licence za
motore Rols-rojs vajper
632 ugra|ene na juri{ne
avione orao uticala je na
odluku da se razvija doma-
}i mlazni {kolski avion
galeb G-4 baziran na is-
tom motoru. Izra|ena su
dva prototipa G-4 1978. i
1979. godine, sledili su
1980/81. godine {est avi-
ona nulte serije i od
1984. godine prva serija.
Za prenaoru`awe VVA
avioni G-4 su primqeni u
tri eskadrile sa aerodro-
ma Pula, Zemunik i Golu-
bovci. Prva ~etiri nova G-
4 uvedena su u 249. lbae iz
105. puka januara 1988.
godine. Jedan od tih avio-
na sa ev. br. 23693 prvi
se naknadno na{ao u sa-
stavu akro-grupe. Preo-
stalih {est aviona ve} u
fabrici su bili predvi|e-
ni za akro-grupu i zato su
u Lete}im zvezdama prele-
teli kao potpuno novi avi-
oni na aerodrom Zemunik.
Posle prelaska akro-gru-
pe na aerodrom Golubovci
svi weni G-4 uvr{teni su u
prebaziranu 229. lbae.
Avioni Lete}ih zve-
zda ostali su 1997. godi-
ne bez naoru`awa i svih
instalacija vezanih za
primenu naoru`awa. Raz-
oru`ani su zbog potrebe
da se broj borbenih avi-
ona u JRV i PVO svede u
limit od 155 primeraka
predvi|en Podregional-
nim sporazumom o kon-
troli naoru`awa.

TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE: AVIONI KORI[]ENIM U

Turbomlazni motor : „LETE]IM ZVEDAMA”
Rols-rojs vajper 632-46 (Rolls-Royce Viper) ev. br. 23693, c/n 049, proizveden 06.
potiska 17,77 kN januara 1988.
Dimenzije: ev. br. 23694, c/n 050, proizveden 21.
du`ina sa pito-cevi 12,248 m januara 1988.
visina 4,299 m ev. br. 23695 c/n 051, proizveden 21.
razmah krila 9,88 m januara 1988.
povr{ina krila 19,50 m² ev. br. 23696 c/n 052, proizveden 22.
Mase:
februara 1988.
prazan 3.230 kg
ev. br. 23697 c/n 053, proizveden 22.
masa poletna za osnovnu varijantu 4.695 kg
poletna masa sa preoptere}ewem 6.300 kg februara 1988.
Performanse: ev. br. 23698 c/n 054, proizveden
maksimalna brzina 880 km/h 08. aprila 1988.
Naoru`awe: ev. br. 23699 c/n 055, proizveden
streqa~ko naoru`awe – top 23/2 mm G[-23L 08. aprila 1988.
sa 200 granata
~etiri potkrilna nosa~a za borbeni teret mase do 350 kg na
unutra{wem paru nosa~a i do 205 kg na spoqa{wem
paru nosa~a

31
 JASTREB
Interna oznaka JRV i PVO: J-921 za la-
kog juri{nika i IJ-21 za izvi|a~ki avion
Jastreb vodi direktno poreklo od galeba
jer je iskori{}ena ve}ina re{ewa sa dvoseda
da bi se do{lo do jednosedog lakog juri{nika i
izvi|a~a. Avion je sa relativno skromnim na-
oru`awem i performansama u odnosu na bor-
bene avione svog vremena, ali prilago|en po-
trebama JRV i PVO za jednostavnim avionom
koji mo`e da poleti sa travnate poletno-slet-
ne staze. Naime, u vreme hladnog rata cenilo
se da se mo`e ra~unati samo na avione koji }e
pre`iveti prvi udar na aerodrome. Prvi juri-
{nici J-21 uvedeni su u naoru`awe 1970. go-
dine u 172. puk VVA. Zatim su do sredine se-
damdesetih prenaoru`ane eskadrile lova~ko-
bombarderske avijacije. Proizvedena su 121
J-21. Takti~ki izvi|a~ki avioni IJ-21 proiz-
vedeni su u 38 primeraka, koji su podeqeni iz-
me|u tri eskadrile. Dvosedi NJ-21 iza{li su
TAK TI^ KO-TEH NI^ KE KA RAK TE RI STI KE:
Motor:
Rols-rojs vajper-531 (Rolls-Royce Viper)
potisak 13,2 kN
Dimenzije:
du`ina 10,709 m
visina 3,613 m
Mase:
masa u poletawu sa dve bombe od 250 kg
i ~etiri rakete HVAR-5 4.915 kg
Performanse:
maksimalna brzina na visini od 5.000 m
724 km/h
vrhunac leta 12.000 m
iz Sokola u 18 primeraka, namenski za eska-
drilu za obuku pilota lova~ko-bombarderske
avijacije.
U akro-grupi VVA od 1974. do 1980. go-
dine kori{}eni su tek proizvedeni J-21. Oni
su posle akrobatske slu`be nastavili da lete
u borbenim eskadrilama.
AVIONI KORI[]ENI
U AKRO-GRUPI VVA
1974–1980. GODINE:
ev. br. 24266, c/n J1-107
ev. br. 24267, c/n J1-108
ev. br. 24268, c/n J1-109
ev. br. 24269, c/n J1-110
ev. br 24270, c/n J1-111
ev. br. 24204 c/n J1-070
maksimalni dolet 1.520 km AVIONI KORI[]ENI
Naoru`awe: U LETE]IM ZVEZDAMA
streqa~ko naoru`awe – tri mitraqeza kolt OD 1985. DO 1990. GODINE:
brauning (Colt Browing) AN M3 kalibra 12,7
mm sa 135 metaka po mitraqezu ev. br. 24404 c/n J2-004
raketno naoru`awe: {est nevo|enih raketa ev. br. 24409 c/n J2-009
ev. br. 24412 c/n J2-014
127 mm HVAR-5 ili dva sa}asta lansera sa po ev. br. 24414 c/n J2-014
12 nevo|enih raketnih zrna 57 mm ev. br. 24417 c/n J2-017
bombardersko naoru`awe: dve razorne avio- ev. br. 24418 c/n J2-018
bombe FAB-250 ili dve plamene avio bombe ev. br. 24422 c/n J2-022
PLAB-200 ili dva sve`wa od po osam avio- ev. br.24423 c/n J2-023
bombi RAB-16

SA- 342L GAZELA

TAKTI^KO-TEHNI^KE
KARAKTERISTIKE:
Motor:
Turbomeka astazu XIV M (Turbomeca Asta-
zou) snage 631 kW
Dimenzije:
du`ina helikoptera kada se rotori okre}u
11,97 m
visina 3,18 m
pre~nik glavnog rotora 10,50 m
Mase:
prazan 975 kg
maksimalna u poletu2.000 kg
Interna oznaka JRV i PVO: HO-45 decembra 1978. godine. Iz Francuske i Soko- Performanse:
Kada su 1971. godine prvi primerci gaze- la, zavr{no sa 1985. godinom, u JRV i PVO uve- maksimalan brzina 264 km/h
le iza{li iz fabrika u Francuskoj i Velikoj deno je 115 primeraka u varijanti SA-341H sa dolet 755 km
Britaniji, u JRV i PVO ve} su doneli odluku da motorom od 592 KS, kakav se proizvodio u fa-
se taj helikopter proizvodi u doma}oj industri- brici 21. maj u Rakovici. Od po~etka 1986. go- HELIKOPTERI KORI[]ENI U GRUPI
ji na osnovu licence. Za po~etak 1973. godine dine u Sokolu su proizvodili gazele modela „STR[QEN”
uvezena su prva dva uzorka, a zatim dodatne ko- SA-342L sa ja~im motorom Astazu XIVH. Do
li~ine gazela za prenaoru`awe {kolskog puka u gra|anskog rata 1991. godine u jedinice JRV i ev. br. 12874 f/b 105
Mostaru. Gazele su bile u blizini hala Soko PVO uvedena su 63 primerka SA-342L u osnov- ev. br. 12876 f/b 107
Mostara gde se radilo na osvajawu licencne noj varijanti sa oznakom vida H-45 i naoru`a- ev. br. 12878 f/b 109
proizvodwe. Prvi doma}i primerak poleteo je noj HN-45M. ev. br. 12890 f/b 134

32