Primjena GIS-a U Lokalnoj Upravi - Grad Bijeljina

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ
ПРИМЈЕНА ГЕОГРАФСКОГ ИНФОРМАЦИОНОГ

СИСТЕМА(ГИС) У ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ
НА ПРИМЈЕРУ ГРАДА БИЈЕЉИНА
- ДИПЛОМСКИ РАД -
Ментор: Кандидат:
Проф. др Даворин Бајић Стефан Гвозденовић
Бања Лука, 2018. године

САДРЖАЈ
УВОД ...................................................................................................................................................... 4
1| ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ УВОД........................................................................................... 6
1.1| Предмет, задаци и циљеви истраживања.............................................................................. 6
1.2| Методологија истраживања .................................................................................................... 7
2| ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ - ГИС ...................................................................... 8
2.1| Општа својства и карактеристике информационих система и информација ..................... 8
2.2| Дефиницја и основне компоненте ГИС-а ............................................................................... 8
3| ИНФРАСТРУКТУРА ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА - ИПП ........................................................... 13
3.1| Развој и дефиниција инфраструктуре просторних података .............................................. 13
3.2| Компоненте и структура ИПП-а ............................................................................................. 14
3.3| Просторни подаци .................................................................................................................. 15
3.4| Метаподаци ............................................................................................................................ 16
3.5| Геопортал ................................................................................................................................ 17
3.6| Стандарди и имплемтнација инфраструктуре просторних података у ГИС ...................... 19
4| ГИС НА НИВОУ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА (теорисјко - методолошки концепт) ......... 21
4.1| Значај примјене ГИС-а у локалним самоуправама.............................................................. 21
4.2| Модел ГИС-а у локалним самоуправама ............................................................................. 23
4.3| Архитектура ГИС-а у локалним самоуправама .................................................................... 25
4.4| Успостава интегралног(централизованог) ГИС-а у локалним самоуправама ................... 28
4.5| Сегменти примјене ГИС-а у локалним самоуправама ........................................................ 30
4.5.1| Корпоративни сервиси ......................................................................................................... 30
4.5.2| Управљачки системи ............................................................................................................ 31
4.5.3| Планирање простора ............................................................................................................ 32
4.5.4| Заједница и економски развој .............................................................................................. 33
4.5.5| Инфраструктура.................................................................................................................... 34
4.6| Веб(Web) ГИС .......................................................................................................................... 35

5| ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ГИС-а У ГРАДУ БИЈЕЉИНА .................................................................... 39
5.1| Основне карактеристике Града Бијељина............................................................................ 39
5.2| Органи Града ........................................................................................................................... 42
5.3| Значај имплементације ГИС-а у Граду Бијељина ................................................................. 44
5.4| Инфраструктура просторних података ................................................................................. 46
5.4.1| Инфраструктура просторних података Републике Српске ..................................................... 46
5.4.3| Геопортал ............................................................................................................................. 48
5.4.4| Инфраструктура просторних података Града Бијељина ........................................................ 48
5.5| ГИС Града Бијељина ............................................................................................................... 49

5.5.1| Основне компоненте ГИС-а .................................................................................................. 49
5.5.2| Модел ГИС-а ........................................................................................................................ 50
5.5.3| Архитектура ГИС-а ................................................................................................................ 52
5.5.4| Имплементација просторних података у ГИС ........................................................................ 54
5.5.5|Геопортал(ГИС портал) Градске управе Града Бијељина ........................................................ 57
5.6| Оцјена тренутног стања и процеса имлементације ГИС-а Града Бијељина ...................... 62
5.7| Приједлог мјера за убрзање процеса имлементације и унапређења услуга ГИС-а Града
Бијељина ......................................................................................................................................... 63
5.7.1| Мјере за убрзање процеса имплементације ГИС-а Града Бијељина ..................................... 64
5.7.2| Унапређење услуга ГИС-а Града Бијељина ........................................................................... 65
6| ЗАКЉУЧАК ....................................................................................................................................... 66
7| ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................... 67
Примјена ГИС-а у локалној самоуправи на примјеру Града Бијељина
УВОД
Константан тренд технолошког напретка човјечанства, те актуелни процеси

глобализације, које се огледају у промјени начина живота, потреби за што бржим и
већим приступом информацијама, ефикaснијем обављању послова и ефективном
искоришћавању времена, условили су као неопходност на државном, регионалном и
локалном нивоу, те нивоу постојећих заједница држава, формирање централних,
регионалних и локалних дигиталних база података. Овакви акутелни процеси створили
су као неопходност осмишљавање и програмирање разних информационих система, за
потребе државних, локалних и других јавних и заједничких институција, за потребе
потенцијалних привредних и економских инвеститора и других заинтересованих
учесника, те на крају за потребе становништва у лакшем проналажењу и добијању
тражених информација, дозвола и сл.
Употреба географских информационих система, у даљем тексту – ГИС, у

наведеним процесима, је изузетно значајна, у погледу тога што обезбјеђује
систематично прикупљање и управљање просторним подацима, као и да се одређени
прикупљени подаци и информације, везују за конкретан простор и омогућавају лакше
праћење одређених појава и процеса у простору, и потреба становништва. Оно што
ГИС издваја од осталих информационих система, је напредак у приказивању података,
односно крајњем кориснку ГИС омогућава визуелни приказ података у блиском,
познатом облику, једноставном за схватање и разумјевање.
Напретком у другим технологијама и областима, које су у повезане и подржавају

ГИС, као што су географија, картографија, информатика, геовизуелизација,
математика, теорија база података и др., омогоћена је данашња шира примјена ГИС-а,
задирући у све сфере планирања. Омогућавајући разне прорачуне, управљање базама
података и обрадом података, а притом не нарушавајући рад осталих технологија и
техника из других области, ГИС се намеће као суштински важан и иновативан
информациони систем (Јовановић и др., 2012).
„ГИС се може дефинисати и као моћан скуп алата за прикупљање, складиштење,

приступ, трансформацију, претраживање и приказ просторних података из реалног
свијета за специфичне намјене.“(Burrough и др.;2000).
Посебан зачај увођења и примјене ГИС система је изражен на локалном нивоу,

односно нивоу локалних самоуправа, јер омогућава лакше, организованије,
квалитетније и детаљније прикупљање и управљање просторним подацима. Односно
подацима о природним ресурсима, појавама и промјенама у простору, изграђеним и
неизграђеним цјелинама, њиховим карактеристикама, инфраструктурним и
комуналним системима, демографским карактеристикама и др. Тиме се обезбјеђује
приступачнији и бржи приступ наведеним информацијама и подацима, од стране
заинтересованих странака(грађана, инвенститора, привредних субјеката, републичких и
локалних органа власти и управа, јавних институција, и осталих), што значајно побољшава
рад локалне самоуправе и представља предиспозицију за квалитетан, одржив и
просперитетан развој.
4|Страна
У оквиру надлежности и обавеза локалне самоуправе, примјењивост ГИС-а је

изузетна, и то не само у оквиру стратешког планирања, односно просторних и
урбанистичких планова. Поред тога, ГИС се може користити за потребе туризма,
заштите животне средине, контроле кориштења и намјене простора, заштите културног
и историјског насљеђа, саобраћаја, комуналне инфраструктуре, административних
такси, управљања имовином, пољопривреде, привредних дјелатности, информисања
грађана и др.
„Полазећи од географске локације, ГИС обезбјеђује систематично прикупљње и

управљање просторним подацима, као и повезивање различитих података кој су од
круцијалног значаја за локалну самоуправу. У просторном планирању логика примјене
ГИС-а је неспорна. Самим тим, способност да податке у простору трансформише у
релевантне информације представља његоу основну вриједност и
предност.“(Ђорђевић Ј.,Ђорђевић Д.;1996).
На простору Републике Српске, однсоно републичком и локалном ниову власти,

ГИС није препознат и у довољној мјери валоризован, као напредни, модерни систем,
чијом примјеном би се омогућило квалитетно и одрживо управљање простором, као и
квалитетно и ефикасније управљање просторним подацима и базама података.
Тренутно на Републичком нивоу, односно ресорним минстарствима, управама, те
привредним субјектима у надлежности органа власти, не постоји организована
примјена ГИС-а, док је процес дигитализовање података и формирање дигиталних база
података у току.
У односу на Републички ниво, степен дигитализације података и формирање

дигиталних база података на нивоу локалних сампоуправа се разликује у зависности од
развијености, односно економских, финансијских, технолошких, људских и др. ресурса
сваке од Општина/Градова. Висок степен дигитализације података и база података,
заступљен је у развијеним центрима Републике Српске, односно већим градовима РС.
Међутим, примјена ГИС-а, као и на Републичком нивоу, није на задовољавајућем
нивоу. Веома мали број, односно, тек пар локалних самоуправа је кренуло у одређене
процедуларне поступке за потребе израде стратегија о примјени и развоју ГИС-а
Општине/Града. Процес дигитализације и примјена ГИС-а значајно успорава и рад
Републичке управе за геодетске и имовинско-правне односе – РУГИПП и њених
подручних одјељења на нивоу локалних самоуправа, гдје је у току и даље процес
дигитализације података.
Град Бијељина, се истиче као локална самоуправа на територији Републике

Српске, која је завршила процедуралне поступке по питању израде стратегије примјене
ГИС-а, као и набавку неопходних хардверских и софтверских рјешења, за потребе
започетих и тек планираних процеса увезивања осталих информационих система на
нивоу Града, и њихову имплементацију у ГИС, за потребе интерних и екстерних
корисника.
5|Страна
1| ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ УВОД
У теоријско-методолошком уводу објасниће се потупак израде самог рада,

утврђивање предмета изучавања рада, циљева истраживања, те његових задатака, у
складу са јасно дефинисаним и утврђеним методолошким принципима научног
истраживања.
1.1| Предмет, задаци и циљеви истраживања
Предмет овог рада и истраживања представљају уопштено Географски

информациони системи – ГИС и Географски информациони системи Града Бијељина
– ГИС Града Бијељина.
Град Бијељина територијалном подјелом Републике Српске се третира као

јединица локалне самоуправе, а законским уређењем локалних самоуправа на нивоу
РС, има статус Града.
Поред територије коју обухвата, предмет рада представљају организациони и
управни органи Града Бијељина, у то спадају: органи управе и организациона одјељења
задужена за послове финансија, економије, привреде, пољопривреде, просторног
уређења, саобраћаја, стамбених и комуналних послова, екологије и заштите животне
средине, друштвених дјелатности, инспекцијских послова и послова комуналне
полиције, пословима управљања и модернизовања информационих технологија и
система, пословима сарадње са другим локалним самоуправама и Републичким
органима и пословима опслуживања крајњих корисника – интерних и
екстерних(физичких и правних лица), а све кроз тренутну и потенцијално могућу
имплементацију у ГИС.
Циљ рада је упознавање са могућностима примјене ГИС-а у локалним

самоуправама, кроз призму тренутног стања развијености и примјене ГИС-а на
територији Града Бијељина, укључујући недостатке, односно предности установљеног
система и неопходних ресурса и процеса за његово даље квалитетно функционисање и
развијање и постављање смјерница будућег развоја ГИС-а, на основу тренутног стања
и развојног потенцијала примјене ГИС-а на предметном подручју;
У складу са предметом рада, а на основу успостављених циљева, утврђени су

задаци у процесу истраживања, с циљем добијања неопходних информација и
података.
Основни задатак истраживања, представља анализа постојећег стања чиме ће
бити обухваћени сви релевантни и неопходни елеметни по питању примјене ГИС-а на
предметном подручју, софтверских и хардверских компоненти, људских и других
ресурса, стања развијености и имплементације инфраструкуре просторних података
(ИПП) неопходне за квалитено складиштење и размјену прикупљених просторних
података.
Прије тога, неопходно је утврђивање значаја и могућности примјене ГИС-а кроз
теоријско упознавање са ГИС системом, могућностима и значају примјене ГИС-а на
нивоу локалних самоуправа и могућности имплементације ГИС-а у друге, различите
сфере и области.
6|Страна
1.2| Методологија истраживања
Методологија истраживања усклађена је са структуром рада, односно предметом,

циљевима и задацима истраживања.
Рад се темељи на анализи ГИС-а и његове примјене на територији Града Бијељина.

У складу са задатим циљевима и постављеним задацима, а ради детаљније анализе, те
лакшег сагледавања и разумјевања, истраживање је подијељено на четири цјелине,
односно:
 Упознавање са ГИС-ом и ИПП (основе система, значај, примјена)
 Примјена ГИС-а у локалној самоуправи (карактеристике и структура
система, значај, примјена)
 Примјена ГИС-а на територији Града Бијељина (карактеристике и структура
постављеног система, оцјена тренутног стања, предности, недостаци)
 Утврђивање смјерница за даљи развој ГИС-а Града Бијељина (на основу
тренутног стања, карактеристика предметног подручја и др.)
Упознавањем са сваком од издвојених области и њиховом детаљном,

квалитативном и квантитативном анализом, генерализацијом добијених података и
информација, те њиховом синтезом, а све у складу са научним принципима и методама
истраживања, упознаћемо се са могућностима и значају примјене ГИС-а на нивоу
локалних самоуправа, те ће се добити неопходни подаци и информације о ГИС-у Града
Бијељина, могућностима даљег развоја и шире примјене ГИС-а на предметном
подручју.
Методе истраживања и прикупљања података се разликују у зависности од

области о којој се ради.
Теоријске основе, односно упознавање са основним карактеристикама, значајем и
примјеном ГИС-а, уопштено и на нивоу локалних самоуправа и упознавање са
основним карактеристикама, значајем успостављања и примјеном ИПП, истраживано
је, тј. неопходни материјал прикупљан је из научно-стручне литературе на тему ГИС-а
и ИПП-а, стратегија развоја и примјене ГИС-а и ИПП-а на међународном,
националном и локалном ниову, и друге документације везане за примјену и развој
ГИС-а и успостављања ИПП-а.
Конкретна, анализа примјене ГИС-а Града Бијељина, поред научно-стручне
литературе, стратегија развоја и друге документације везане за развој и примјену ГИС-а
и успостављања ИПП-а, вршена је још на основу материјала прикупљеног теренским
истраживањем, интервјуима, као и важеће просторно-планске документације и
одређених развојних пројеката. Под теренским истраживањем се подразумјева,
упознавање са карактеристикама и структуром успостављеног ГИС система и
повезаношћу ГИС-а са другим базама података и системима Града Бијељина и РС и
претраживање успостављеног Веб(Web) сервиса као интерни корисник, те упознавање
са тренутном и планираном примјеном ГИС и Веб сервиса кроз актуелне и планиране
процесе и пројекте.
Методе које су кориштене у склопу истраживања и израде рада су: метод

анализе, синтезе, компарације, картографски метод, метод генерализације,
дескрипције, компилације, класификације, статистички метод, метод моделирања,
теренски рад, интервју и друге прихваћене и доказане научне методе.
7|Страна
2| ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ - ГИС
Основни предуслов за разумјевање географских информационих система је

разумјевање његових основних компоненти на којима се заснива, а то су системи,
информације и информациони системи.
2.1| Општа својства и карактеристике информационих система и информација
Под појмом систем се у најопштијем смислу подразмјева скуп елемената који су

међусобно повезани и који се понашају под одређеним законитостима. У савремној
науци и животу систем се дефинише као скуп међусобно повезаних, улазних
хетерогених елемената, који се даље обрађују, трансформишу и чине излазне елементе
(Јовановић и др.,2012).
Под појмом информација се подразумјева „обавјештење које је резултат

сакупљања, анализе или сумирања података у смисленом облику“, док термин
„географска информација означава феномен директно или индиректно везан за
локацију на Земљиној површи“ (Јовановић и др.,2012). Вриједности које информације
добијају обрадом података исказују се у атрибутима, који су представљени кроз
тачност, употребљивост, доступност, актуелност, језичку и терминолошку одређеност.
У најопштијем смислу под информационим системима се подразумјева скуп

метода, поступака и ресурса обликованих тако да би се остварило постизање неког
циља (Мартин,2005;Станкић,2008). Елементе сваког информационог система чине
техничка опрема, програмска опрема, организацона подршка и кадрвоска подршка
(Станкић;2008). У ширем облику информационе системе дијелимо на непросторне и
просторне. Већина спада у групу непросторних информационих система, у којима се
информације и подаци не повезују са просторним локацијама, већ са одговарајућим
лицима. Просторне информационе системе чини ГИС.
2.2| Дефиниција и основне компоненте ГИС-а
Постоји мноштво дефиниција ГИС-а од стране различитих аутора, заснованих на

различитим основама схватања ГИС-а као средства или алата за рад, управљања базама
података и начина организације система.
На основу свих различитих схватања и дефиниција изведена је општа дефиницја
географских информационих система, која гласи: „Географски информациони систем
– ГИС је организован скуп рачунарског хардвера, софтвера, података, особља и
мрежа ради ефикасног прикупљања, складиштења, ажурирања, руковања, анализе,
моделовања, преноса и приказа свих облика просторних информација.“ (Јовановић и
др.,2012).
8|Страна
ГИС се заснива на четири важне, међусобно повезане и неопходне компоненте, а

то су компјутерски хардвер, софтвер, организациони садржај(процедуре, методе),
људе(стручно и научно обучени, крајњи корисници) и податке.(Слика бр.1.)
Слика бр. 1. Компоненте ГИС система
Извор: http://providencegissolutions.com
Основне хардверске компоненте ГИС-а чине: рачунарска PC опрема (хард диск,

процесор, RAM меморија, интерна и екстерна меморија, LCD, LED или OLED монитори),
скенери, дигитајзери, плотери, штампачи и рачунарска мрежа. Рачунарска опрема
неопходна је за инсталирање, покретање и рад у софтверу, за складиштење података на
интерну меморију рачунара или екстерну меморију коју чине USB, екстерни CD, DVD
и хард дискови, као и кроз рачунарску мрежу (Јовановић и др.,2012). (Сликабр. 2.)
Хардверске компоненте представљају предуслов за даљу софтверску надоградњу

ГИС система. На основу намјене и основне дефиниције, ГИС садржи модуле за унос,
паковање и креирање база података, анализе и приказивање просторних података, што
захтјева постојање одређене софтверске архитектуре. Софтверска архитектура треба да
обезбједи креирање неопходних модула и усклађеност са главним функцијама ГИС-а
Уколико би неки од модула био изостављен, систем би се комплетно нарушио и
изгубио би своју намјену и функционалност.(Слика бр.3.)
Слика бр. 2. Хардверске компоненте ГИС-а Слика бр. 3. Софтверска архитектура у ГИС-у
Извор: Burrogh, McDonnell, 2006. година; Извор: Јовановић и др.,2012. година;
9|Страна
На основу функионалности разликујемо различите врсте ГИС софтвера. Једна од

(Steiniger; Weibel, 2009)
најчешћих подјела према Steinigeru и Weibelu је на:
 Десктоп ГИС(Desktop GIS) програми – користе се за креирање, уређивање, управљање,
анализирање и представљање географских података. Дијеле се на ГИС програме за
преглед(GIS Viewer), уређивање(GIS Editor) и анализу(GIS Analyst);
 Системи за управљање просторним базама података(Spatial DMBS) – користе се за
складиштење података, анализу и манипулацију подацима;
 Веб сервиси за карте(WEBmap Servers) – користе се за дистрибуцију карата на интернету;
 Серверске ГИС програме(Server GIS) – омогућавају исту функционалност као и десктоп
ГИС програми, с тим што омогућују приступ путем мрежа;
 Веб ГИС клијентски програми(WebGIS Clients) – служе за приказ и приступ анализама и
упитима серверском ГИС-у преко интернета. Разликују се Thin Web Gis(обезбјеђује само
приказ и упите подацима) и Thick Web GIS(обезбјеђује додатне алате за уређивање, анализу
и приказ података) клијентски програми.
 ГИС библиотеке и додаци – омогућују додатне функције, као што су разни алати за
читање,анализу или приказ података, које нису базиране у основном пакету ГИС програма;
 Мобилни ГИС(Mobile GIS) – софтвери намјењени коришћењу ГИС-а на терену;
Нека од највећих и најзначајнијих предузећа која се баве производњом и

услугама ГИС софтвера су: Environmental Systems Research Insitute – ESRI са
примарним производом ArcGIS, PitneyBowes MapInfo, Intergraph, Clark Lab(Clark
универзитет у Масучетсу), Autodesk са производима AutoCAD и Autodesk Geospatial, PCI
Geomatics, Leica Geosystems, Bentley Systems, QGIS односно GRASS GIS (Јовановић и
др.,2012).
Кадровска основа, односно људски ресурси представљају крајњи предуслов за

адекватну примјену и развој ГИС-а. За развој нових софтвера, апликација,
оптимизацију и развој хардвера, организационе послове, управљање подацима,
неопходни су квалитетни стручно обучени људи из различитих научних и стручних
области. Развој и све шира примјена ГИС-а условила је у многим развијеним земљама
свијета, отварање посебних специјалистичких студија у области ГИС-а, што је
омогућило стварање и усавршавање кадрова уско специјализованих за географске
информационе системе.
Даље ширење, примјена и развој ГИС-а у многоме зависи управо од степена
образовања, односно од обучености и стручности кадрова задужених за поставку,
примјену и развој система.
Поред стручних кадрова, изузетно је важно упознати и у одређеној мјери, колико
је то потребно, образовати крајње кориснике(становништво, инвенститоре, привреднике и
др.) о свим предностима и могућностима примјене ГИС-а. Тиме би се омогућила
потпуна, теоретски замишљена и постављена, примјена ГИС-а у стварном
животу(пракси).
10 | С т р а н а
2.3| Структура просторних података(особине, модели, прикупљање података)
Просторни подаци представљају једну од пет основних компоненти за

функционисање географског информационог система. ГИС је цјелокупно конципиран
као систем који служи за унос, обраду, анализу, складиштење, пренос и крајњи
визуелни приказ просторних података, те без њих све остале компоненте не би имале
смисла. Под просторним подацима се подразумјевају подаци који су везани за
одговарајућу географску локацију на Земљи. Под њима се не подразумјевају само
картографски подаци, већ и подаци везани за пословање, коришћење и намјену
земљишта, фотографије, видео записи, путовања, информисање становништва и сл.
Сви просторни подаци су представљени кроз четири основне компоненте:
геометрија(дефинишу просторни положај и геометрију ентитета), атрибути(описне
карактеристике представљених ентитета), топологија (дефинишу међусобни однос ентитета у
простору) и понашање(могућност да се подаци, у зависности од жеље корисника, анализирају
или прикажу на екрану излазног уређаја).
На основу различитих начина добијања података, њиховог карактера и

структуре записа, разликујемо више врста података које ГИС интегрише, а то
(Јовановић и др.,2012)
су:
 Растерски(сликовни) подаци или растерске слике – основне карактеристике
растерских слика су: резолуција слике(представљена у пикселима); димензија
слике(ширина, висина); број боја (1,8,24,32 и 48-битне слике); и формат записа
(bmp, tif, gif, jpg, pch, pgn, jpeg и др.). Сваки пиксел растерске слике има тачну
дефинисану вриједност атрибута, односно координате и вриједност приказаног
феномена на слици. Могу бити георефернциране слике,тј. да су просторно
дефинисане у одговарајућем координатном систему и негеореференциране
слике, оне се не могу или их нема смисла геореференцирати, углавном је ријеч о
скенираним документима, фотографијама, обрасцима и сл.
 Векторски подаци – њихову структуру чине основне геометријске примитиве:

тачка, линија и полигон. Положај примитива се дефинише координатама, тј.
вектором положаја те су с тога добили назив векторски подаци. Основни
елемент векторских података су тачке, представљају нула-димензионалну
геометријску примитиву, којем се приказују ентитети малих димензија. Линије
су организовани скуп повезаних тачака, представљају једнодимензионалну
геометријску примитиву, и њом се исказују ентитети који се због димензија не
могу приказати полигонима. Полигон представља организован скуп линија
којима се дефинише нека област, код којих се прва и посљедња тачка поклапају,
и представља дводимензионалну геометријску примитиву.
 Алфа-нумерички подаци – представљају негеометријске карактеристике

ентитета и изражени су помоћу слова и цифара, односно текста и бројева. У
ГИС-у су ови подаци представљени у таблерарном приказу, односно табели
атрибута, гдје се уносе сви неопходни подаци о ентитету, односно
карактеристикама објеката и подручја у реалном свијету(спратност објеката,
адресе, називе, описе, демографски подаци, класификација земљишта и сл.). Због
ограничења које посједује графички приказ није могуће све алфа-нумеричке
податке приказати графичким путем.
11 | С т р а н а
 Дигитални модел висина (ДМВ) – представља организован скуп података о

висинама терена записаним у дигиталном облику. Свака тачка модела садржи
податке о просторном положају тачке на површини и њеној висини. Уопштено
ДМВ представља класични рељефни, модел терена, само у дигиталном облику,
чиме се омогућава његово брже и једноставније прављење. Најчешће запис
података о дигиталној интерпретацији висине терена је у облику: правилне
мреже тачака – GRID модел и мреже неправилних троуглова – TIN модел.
Прикупљање и унос података је изузетно важан процес у функционисању

географских информационих система, и уопштено по питању функционисања свих
повезаних система којима се користи ГИС. Изузетно је важно успоставити адекватну
инфраструктуру помоћу које ће се утврдити начин прикупљања, складиштења и обраде
података, као и могућност повезивања, односно приступа, прегледа и преузимања тих
података у дигиталном облику. „Инфраструктура просторних података – ИПП“
представља инфраструктуру за потребе прикупљања, складиштења, обраде и размјене
просторних података. Због свог значаја за потребе ГИС-а, неопходно је у потпуности
разумјети и схватити начин на којем се заснива систем и рад ИПП-а, те ће се даље у
раду засебно и детаљније обрадити.
Слика бр.4 Растерски и векторски модел података;

Извор: http://geoinformatika.uns.ac.rs
Слика бр.5. Дигитални модел висина (GRID) Слика бр. 6. Табела атрибута
Извор:Пракиткум, Примијењена Геоморфологија, Извор: Анализа урбаног подручја Града Бањалука,
С. Гвозденовић; С. Гвозденовић, Црномарковић, М.
12 | С т р а н а
3| ИНФРАСТРУКТУРА ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА - ИПП
Инфраструктура као појам, може се различито тумачити, у зависности од области

интересовања. Уопштено, инфарструктура у сваком систему или организацији
представља темељни оквир и пружа неопходна средства(људи, зграде, опрема, и др.) за
планиране активности.
Просторни подаци су сви подаци повезани с просторном компонентом. У
литератури и пракси често се у том смислу употребљавају различити појмови:
просторни подаци, просторне информације, географски подаци, географске
информације, геоинформације, геопросторни подаци, геопросторне информације и сл.
Сви ови појмови се међусобно надопуњују (Cetl, 2007).
3.1| Развој и дефиниција инфраструктуре просторних података
Инфраструктура просторних података (ИПП) - Spatial Data Infrastructures (SDI),

чини основу за тражење просторних података, њихову класификацију и даљу примјену
за потребе, републичке и локалне управе, комерцијалног и некомерцијалног сектора и
становништва у цјелини. У појединим земљама Европе поред појма – Инфрструктура
просторних података, примјењује се и појам–Геоинформацијска инфраструктура(ГИИ).
У задње две до три деценије, развој технологије и мјерних метода, омогућио је

брже и лакше прикупљање просторних података, као и превођење постојећих,
аналогних просторних података у дигиталну форму – дигитализација података, што је
условило процес константног повећања, броја, прикупљених просторних података.
Овакав процес указао је на неопходност квалитетног уређења, руковођења,
складиштења и лакше приступачности просторним подацима, односно формирања и
даљег ширења инфраструктуре просторних података.
Стварање инфраструктуре просторних података, већ дуго времена представља
визију и идеју стручњака који се баве просторним подацима и њиховим уређењем,
складиштењем, повезаношћу и др., а у сврху квалитетног управљања и планирања
геопростора (Cetl, 2007).
Постоји више схватања и дефиниција, које описују инфраструктуру просторних

података, у зависности од намјене, садржаја и других фактора који се траже од
планиране или постављене инфраструктуре просторних података.
Ипак, инфраструктуру просторних података можемо дефинисати као скуп
темељних технологија, политика и институционалних договора који омогућују
доступност просторних података, као и приступ до њих (Nebert, 2001).
Концепт инфраструктуре просторних података, у форми какву данас познајемо,

настао је у раним осамдесетим годинама двадесетог вијека, као посљедица развоја ГИС
технологија, те употребе ГИС-а и дигитализације просторних података, а све са циљем
постизања веће оперативности, ефикасности и доступности дигиталних просторних
података.
13 | С т р а н а
3.2| Компоненте и структура ИПП-а

(Cetl, 2003)
Компоненте ИПП, по подјели Cetl-a из 2003. године су:
 Организације или појединци који израђују или користе просторне податке
 Технологије које омогућују употребу и дистрибуцију просторних података
 Просторни подаци
Хијерархија инфраструктуре просторних података дијели се на више нивоа, и

то(поредано по важности): глобални, регионални, национални, локални и корпоративни
ниво. Организацијски структура инфраструктуре просторних података подјељена је на
три међусобно повезана организацијска нивоа, чија добра усклађеност и квалитетна
међусобна сарадња представља предуслов за функционисање ИПП. Наведена три
организацијска нивоа ИПП су: политички, управљачки и оперативни ниво (Cetl, 2007).
На врху организацијске структуре се налази политички ниво, гдје се

представљају циљеви ИПП, усклађују и доносе правни прописи. Управљачки ниво
задужен је за развој стратегије ИПП-а, те организацијске концепте, аспекте и норме.
Спроведбеним процедурама и примјеном ИПП се бави оперативни ниво.
Слика бр.7. Организацијска структура инфраструктуре просторних података
Извор: Državna geodetska uprava Hrvatske(DGU); 2008.година;
Логичку структуру ИПП-а чине: просторни подаци, метаподаци, норме и

стандарди, каталог и сарадња. За успјешну имплементацију логичке структуре ИПП,
неопходно је стандардизовати садржај и процедуре, те умрежити, односно повезати
изворе просторних података и кориснике (Cetl, 2007).
Слика бр. 8. Логичка структура инфраструктуре просторних података
Извор: Rojić, M.; 2002. година;

14 | С т р а н а
За квалитетно функционисање ИПП изузетно су важни метаподаци и сарадња

између различитих организација, на свим нивоима републичког, јавног и приватног
сектора. Физичка примјена ИПП захтјева одговарајућу мрежну и техничку
инфраструктуру, успоствављену према прописаним нормама и стандардима, како би
се омогућио једноставан и несметан проток и приступ просторним подацима, од базе
података гдје су похрањени до крајњег корсиника.
3.3| Просторни подаци
У оквиру ИПП, просторне податке можемо подјелити на основне(framework

dataset), и тематске податке(thematic dataset). Под основним просторним подацима
подразумјевају се подаци који су вишенамјенски, односно представљају основну
подлогу за даље прикупљање података, те се могу комбиновати и надограђивати са
другим подацима. Тематски просторни подаци су намјенски подаци, предвиђени за
одређену намјену, али се по правилу могу користити и за друге сврхе, у случају да су
употребљеви, односно искористиви (Rojić, M. 2002).
Извор основних просторних података се разликује у свакој од држава, на основу

њеног друштвеног, политичког и економског уређења, међутим постоје неки од
основних извора који су заступљени у већини земаља, а то су: катастар, заводи и
управе за саобраћај и хидрографију, геодетске основе, географске висине, географски
називи и имена, административне јединице и сл. (Onsrud 1998).
Квалитет просторних података је изузетно значајан, и он се огледа у могућности
употребе добијених података, односно њихове конкретне примјењивости. Употреба,
односно примјењивост података зависи од постављених стандарда и норми при
прикупљању и обради података, на глобалном и државном нивоу, као и од самих
корисника тих података, којима они могу бити употребљиви и неупотребљиви, у
зависности од њихових потреба. У прилог оваком дефинисању квалитета просторних
података иде и пропис донешен од стране ISO, гдје се под појмом квалитета
подразумијева скуп карактеристика (вриједности) неког објекта(јединице) који се односи
на њихову способност спроведбе претпостављаних и утврђених захтјева (ISO 8402).
Улога географских референтних система се управо огледа у могућности што веће

употребе већ постојећих и будућих просторних података. Помоћу геореферентних
система омогућава се успоредба и комбинација просторних података из различитих,
хетерогених извора, при чему је неопходно податке приказати у истом референтном
систему.
Слика бр. 9. Оквир просторних података
За потребе ИПП, изузетно важно
је успостављање оквира (framework)
основних података, чија се сврха
огледа у разврставању просторних
података по тематским цјелинама, како
би се створило окружење за њихову
даљу употребу (Trtanj, 2011).
Извор: www.terragis.net
15 | С т р а н а
3.4| Метаподаци
Метаподаци представљају скуп информација структуираних према прихваћеним

стандардима садржаним у оквиру профила метаподатака које описују друге податке,
скупове геопросторних података и сервисе геопросторних података и на тај начин
омогућавају њихово проналажење, процјену и употребу (РУГИПП РС1, 2017).
Уопштеније, основни циљ метаподатака је описивање значења и својстава података,
односно пружају неопходне информације о подацима, како би кориснику олакшали
претрагу тражених података, а прије тога омогућили лакшу и квалитетнију
класификацију података на основу њихових карактеристика. Један од
најједноставнијих примјера метаподатака у аналогном облику је легенда на карти. Она
садржи метаподатке који пружају информације о аутору, издавачу, мјерилу карте,
њеној тачности те свим осталим карактеристикама.
Поред основног, конвенционалног облика метаподатака, издвајају се просторни

метаподаци, које превасходно карактерише посебна просторна наглашеност, уз
информације о томе одговарају ли одређени просторни подаци захтјевима
потенцијалног корисника и у којој мјери, метаподаци пружају и сљедеће информације:
начин прикупљања просторних података, технике њихове интеграције и примјењене
анализе; тачност и обрада прикупљених података, пројекција, мјерило, размјенски
формат, сажимање и податковни систем; садржај података те њихова квалитета и
количина; потребан софтвер и одговарајући параметри; опис садржаја и квалитете те
контактне информације (Cetl, 2003).
У зависности од намјене просторних података, односно циљне групе корисника

којој су ти подаци намјењени, разликују се и метаподаци. Просторни подаци
намјењени широј популацији, тј. јавној употреби, садрже уопштене информације о
локацији, садржају и начину употребе података. Неминовно степен комплексности и
обим информација садржаних у метаподацима, повећавава се када су у питању научна
истраживања и стручне студије, јер ти просторни подаци захтјевају изузетну тачност и
квалитет података, са минималним процентом одступања.
Као и за просторне податке, тако и за метаподатке изузетно је важна

стандардизација метаподатака. Издвајају се неке од значајнијих норми и стандарда по
(DGU, 2008)
питању регулисања метаподатака, а то су:
 FGDC Content Standard for Digital Geospatial Metadata(CSDGM) - национални
стандард за метаподатке који подржава ИПП и дефинише садржај и структуру за 220
елемената метаподатака, увео га је 1994. године FGDC(Federal Geographic Data
Committee).
 ISO 19115 Geographic Information- Metadata- међународна норма донешена 2003.
године у којој је дефинисана општа сврха метаподатака у подручју геоинформација, а
циљ јој је пружити структуру за опис просторних података.
 Dublin Core Metadata Element Set(DCMES) који омогућује лакше и учинковитије
проналажење тражених извора на интернету и чини га 15 описних елемената
метаподатака.
 INSPIRE Metadata Regulation- спецификација за метаподатке објављена 2008. године
у Службеном листу ЕУ и у цијелости је обавезујућа за све државе чланице.
 ANZLIC Metadata Guidelines- смјернице за метаподатке које дефинишу скуп кључних
елемената метаподатака неопходних за регулисање везе између корисника и
директорија метаподатака.
1 16 | С т р а н а
РУГИПП РС - Репбубличка управа за геодетске и имовинско-праве односе Републике Српске;
3.5| Геопортал
Успостављање ИПП-а за крајњи циљ има што квалитетније и једноставније

опслуживање крајњих, заинтересованих интерних и екстерних клијената,
омогућавајући им приступ свим постојећим просторним подацима, без обзира гдје су
они физички складиштени. Управо, помоћу различитих геопросторних Веб(Web)
сервиса се омогућава приступ свим постојећим просторним подацима, од стране
клијената. На основу посебно креираних клијентских и серверских апликација, а путем
посебно структуираних HTTP(ХТТП) захтјева за пренос података, омогућава се приступ
и пренос тражених просторних података складиштених на физички удаљеним
серверима. Овакав приступ и приказ просторним подацима омогућује преглед тражених
података, без потребе физичког преноса тих података на клијентски рачунар.
Геопортал је јединствена контакт тачка или интернет портал који садржи значајне
информације о свим доступним геопросторним подацима и геопросторним сервисима
путем којих су ти подаци изложени и који примјењују различите стандарде
геоинформација у циљу што једноставнијег претраживања, прегледа и преузимања
геопросторних података који се налазе код различитих учесника и у физички одвојеним
окружењима (РУГИПП РС, 2017).
Слика бр. 10. Примјер геопортала; Геопортал Барселоне
Извор: http://w133.bcn.cat/geoportalbcn/GeoPortal.aspx, screenshot;
Архитектура геопросторног портала, треба да је у складу са препорученом

међународном INSPIRE директивом и са важећим „Open GIS“ референтним моделом.
Сервисно је оријентисана и нуди пословним корисницима разумљиве и стручне услуге
које они даље могу користити у сврху властитих пословних процеса. Платформе са
којих портали дјелују требају служити искључиво за омогућавање пружања услуга које
портал нуди, односно омогућавање приступа геопросторним информацијама и
траженим услугама инфраструктуре, те управљање и администрацију портала. Између
постављене архитектуре геопортала и крајње услуге клијентима, изузетно је важно и
неопходно успоставити квалитетну комуникацију унутар система геопортала, односно
између пружатеља услуга, посредника и клијента.
17 | С т р а н а
Слика бр. 11. Архитектура геопросторног портала
Извор: Državna geodetska uprava Hrvatske(DGU), 2008. година; на основу смјерница INSPIRE директиве;
Услуге портала доступне су преко платформе портала, било да је ријеч о

стационарном, преносном или неком другом рачунару или администратора који имају
(DGU, 2008)
способност спајања на мрежу. Разликујемо четири врсте услуга геопортала:
 услуге портала - омогућавају корисницима приступ порталу те претраживање и
идентификацију просторних података, а администраторима нуде могућност
ограничења приступа одређеним подацима чија би јавна доступност довела до
негативних посљедица.
 податковне услуге - пружају корисницима могућност кретања кроз просторно
оријентисане приказе, као и избора стила и начина приказивања жељених скупова
просторних података.
 услуге приказа – омогућавају визуелизацију геопросторних података (нпр.
картографски приказ планова и др.)
 каталошке услуге - омогућавају објављивање и претраживање каталога метаподатака.
Слика бр. 12. Приказ услуга геопросторног портала
Извор: Državna geodetska uprava Hrvatske(DGU), 2008. година;
18 | С т р а н а
3.6| Стандарди и имплемтнација инфраструктуре просторних података у ГИС
За успоставу и примјену ИПП-а неопходно је доњети законе који се баве

уређењем и стандардизацијом процеса прикупљања, управљања и доступности
података, у складу са важећим директивама. Национална инфраструктура просторних
података – НИПП, за подручје Европе, односно држава чланица Европске Уније(ЕУ) и
држава приступница ЕУ, треба да буде у складу са INSPIRE директивом. Тиме се
дефинише законодавни оквир НИПП која се не темељи искључиво на националним
активностима већ је дио регионалне и европске инфраструктуре (Bačić, 2010).
Директива 2007/2EZ која представља законодавни оквир INSPIRE-а(Infrastructure

for Spatial Information in Europe) је усвојена 2007. године од стране Европског парламента
и Вијећа ЕУ, ради потреба стандардизације и усклађења процеса управљања
просторним подацима и једноставнијим приступом подацима на територији Европе.
|Крајњи циљ је стварање неког облика Европске инфраструктуре просторних података
гдје би се корисницима нудиле интегрисане услуге просторних података. Те услуге су
првенствено идентификација просторних података из различитих извора(од локалног до
међународног ниова) те приступ подацима (Poslončec-Petrić, 2010).
Директива се односи на оквирне смјернице у вези примјене техничких норми и
протокола, организованог и координираног издавања просторних података и њиховог
одржавања. Детаљније техничке одредбе се дефинишу спроведбеним правилима и
техничким спецификацијама заснованим на основу постојећег стања инфраструктуре
просторних података сваке од земаља (Cetl, 2007). Како би се свим заинтересованим
корисницима олакшао приступ подацима неопходно је стварање ажурних и
квалитетних скупова просторних података. Директивом 2007/2/E која представља
законски оквир INSPIRE-а обухваћене су 34(тридест и четири) теме просторних
(European Commission, 2007)
података:
 ПРИЛОГ 1 – рефернетни координатни систем, систем географске
мреже, географски називи, управне јединице, адресе, катастарске
честице, саобраћајне мреже;
 ПРИЛОГ 2 – висина, прекривеност тла, ортофотографија, геологија;
 ПРИЛОГ 3 – статистичке јединице, зграде, тло, кориштење земљишта;
 ПРИЛОГ 4 – људско здравље и сигурност, комуналне и државне
услуге, системи за контролу и околиш, постројења за производњу и
индустрију, објекти и механизација за пољопривреду и аквакултуру,
демографија, подручја управљања/заштићена подручја/уређена
подручја и једнице за извјештавање, подручја с природним
опасностима, атомосферски услови, метеоролошко-географске
карактеристике, биогеографске регије, станишта и биотопи, раширеност
и врста, извори енергије, извори минерала, морске регије и
карактеристике.
Државе имају обавезу осигурања израде метаподатака и њиховог ажурирања.

Метаподаци обухватају информације о: усклађености просторних података са
спроведбеним правилима; условима за приступ и употребу скупова и услуга
просторних података те могућих наплата за њихово кориштење; квалитету и
употребљивости скупова просторних података; државним тијелима одговорним за
успостављање, управљање, одржавање и расподјелу скупова просторних података и
њихових услуга; могућим ограничењима јавне доступности просторних података и
разлозима ограничења (European Commission, 2007).
19 | С т р а н а
Спроведбеним правилима су утврђена техничка рјешења по питању

међуоперативности и усклађивања скупова и услуга просторних података. У процесу
доношења спроведбених правила и њиховог обликовања узимају се у обзир релевантни
захтјеви корисника, постојеће иницијативе и међународне норме за усклађивање
скупова просторних података, те могућност и исплативост усклађивања и
међуоперативности (European Commission, 2007). Могућност судјеловања имају власти
на националном, регионалном и локалном нивоу, као и остала заинтересована физичка
и правна лица(становништво, произвођачи, пружатељи услуга, координацијска тијела).
Спроведбена правила се односе на карактеристике просторних података, а то су:
оквир за јединствено означавање просторних објеката како би се осигурала њихова
међуоперативност, однос између просторних објеката, својства просторних објеката,
информације о опсегу података, ажурирање података (Cetl, 2007).
Услуге за скупове просторних података које успостављају државе су: услуге за

идентификацију, које на основу садржаја повезаних метаподатака омогућују потрагу за
скуповима и услугама просторних података; услуге за прегледавање, које омогућују
минимални приказ, навигацију, повећавање/смањивање, панорамски преглед или
прикривање видљивих скупова просторних података као и приказ тумача знакова и
свих важних садржаја метаподатака; услуге за преузимање података и директан
приступ подацима тамо гдје је то изводљиво; услуге за трансформацију, која је
потребна за постизање међуоперативности скупова просторних података; услуге које
омогућују кориштење свих претходно наведених услуга (European Commission, 2007).
Умрежавање ових услуга у надлежности је држава чланица и оне морају
осигурати државним тијелима техничку могућност повезивања властитих скупова и
услуга просторних података с овом мрежом. Јавни приступ скуповима и услугама
просторних података је омогућен путем интернета, односно геопортала, и може се
ограничити само у случају када би могао негативно утицати на међународне односе,
државну сигурност и националну одбрану. Уколико постоје карактеристични захтјеви
за ограничавање приступа успоређује се јавни интерес са потребама ограничавања или
условљавања приступа (Cetl, 2007).
Интегрисање инфраструктуре просторних података у ГИС изузетно је важно, јер

просторни подаци чине једну од четири основне компоненте ГИС-а. Извршавањем и
поштовањем оквирних међународних норми и процеса, те њиховом детаљном
разрадом на националном нивоу при успостављању инфраструктуре просторних
података, олакшава се и сама интеграција ИПП-а у ГИС. Таква ИПП омогућава лакшу
и економичнију интеграцију самих података и база података у ГИС јер су подаци већ у
електронском, дигиталном облику, усклађених формата и форми, које ГИС подржава.
Повезивањем ИПП-а са географским инфромационим системом, као и повезивање
осталих релевантних учесника у процесу управљања датом територијом(комуналне
службе, јавна и општинска предузећа и сл.), који нису обухваћени успостављеном
инфраструкторум просторних података, остварује се могућност примјене једне од
основних компонената ГИС-а, а то су просторни подаци.
Неопходно је остварити мрежну повезаност са базама података и подацима
обухваћеним ИПП-а, како би се омогућило њихово екстерно кориштење и употреба у
ГИС-у. Техничке карактеристике система су изузетно важне, односно успоставаљње
мрежа за пренос података које омогућавају њихов брз пренос и преглед, набавка
потребног хардвера који све те податке може да прегледа, обради и презентује на
жељен начин, те инсталирање ГИС софтвера који подржава задате захтјеве.
20 | С т р а н а
4| ГИС НА НИВОУ ЛОКАЛНИХ САМОУПРАВА (теорисјко-

методолошки концепт)
ГИС, скр. од Географски Информациони Систем (скр. енг. GIS - Geographic

Information System), је посебан информациони систем дизајниран за управљање
геопросторним подацима и њима придруженим атрибутима, њиховим складиштењем,
уређивањем, комбиновањем, анализом и приказом (РУГИПП РС, 2017).
Локална самоуправа је право грађана да непосредно и преко својих слободно и

демократски изабраних представника учествују у остваривању заједничких интереса
становника локалне заједнице, као и право и способност органа локалне самоуправе да
регулишу и управљају, у границама закона, јавним пословима који се налазе у њиховој
надлежности, а у интересу становништва. Локална самоуправа остварује се у
општинама и градовима, а извршавају је грађани и органи јединица локалне
самоуправе у складу са Уставом Републике Српске, законом и статутом јединице
локалне самоуправе (Службени гласник Републике Српске,97/16; НСРС2,2016).
4.1| Значај примјене ГИС-а у локалним самоуправама
Већина послова која се одвија на нивоу локалне самоуправе, и за коју је локална

самоуправа надлежна су везани за простор и просторне податке, било да је ријеч о
планирању простора или неким административним пословима локалне самоуправе. У
оквиру својих надлежности и обавеза локална самоуправа све више се оријентише као
услужно предузеће за своје кориснике, путем којег се врши управљање областима
туризма, шумарства, пољопривреде, природних ресурса, инфраструктуре, привреде,
економије, администрације, рада јавних органа и планирања простора. Кориснике
можемо да подјелимо на оне који управљају простором, просторним подацима и воде
евиденцију и на оне кориснике које те податке и информације користе у сврху
остваривања својих права и информисања.
Увођење и примејна ГИС-а омогућава убрзање процеса рада, поједностављује и

смањује послове и трошкове администрације, те представља квалитетно, дугуорчно
рјешење. Путем главних апликација ГИС-а врше се различите анализе на основу
постављених циљева и задатака, при чему се добијени резултати могу даље
дистрибуирати клијентима(надлежним службама и органима, грађанима, инвеститорима и
др.). Добијени подаци се приказују у визуелном, блиском, познатом облику,
једноставном за схватање и разумјевање заинтересованим корисницима, чиме се
омогућује прецизније, лакше и комплексније управљање ресурсима локалне
самоуправе и јавним простором.
Типична примена ГИС-а која се односи на свакодневне поступке у локалној

самоуправи огледа се у лакшем претраживању парцела, података који су везани за
парцеле, примени различитих ресурса, одрживом управљању, програмима заштите
животне средине, унапређењу економског развоја, урбанистичком планирању,
пројектовању, одлучивању и др. (Жужић, 2012).
21 | С т р а н а
2
НСРС – Народна скупштина Републике Српске;
Слика бр.13. Шема - ГИС као интегрисани софтверски систем

Локална самоуправа
Интерни
корисници
база
База
корисници
база
Визуализација Анализа / моделовање
Извор: Значај увођења ГИС-а и његова примјена на нивоу локалне самоуправе – искуство из Србије; 2014. година,
(„Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство бр. 43–2/2014“)
Имплементација и развој ГИС-а на нивоу локалне самоуправе представља

инструмент у погледу подршке планирања простора, спровођења и праћења
просторног, територијалног, економског и др. развоја, пратећи и уважавајући
постављене циљеве, задатке и смјернице планова вишег реда. Неопходне компоненте
у процесу имплементације ГИС-а у локалним смаоуправама:
 Модел података и функција
 Инфраструктура система(хардвер, софтвер, базе података и др. инфраструктура)
 ГИС апликације
 Организација и људски ресурси
22 | С т р а н а
4.2| Модел ГИС-а у локалним самоуправама
Модел општинског ГИС-а се заснива на учесницима у процесу управљања

локалном самоуправом, њиховим подацима и планираним тематским приказом
садржаја. Пошто постоји више надлежних тијела који се баве прикупљањем и
управљањем подацима, неопходно је те податке интегрисати(увезати) како би се
омогућила њихова примјена кроз ГИС. Сурадња између републичких и локалних
институција из којих се подаци повлаче неопходна је да буде на изразито високом
нивоу, са унапријед усклађеним формама, процедурама и стандардима.
При детаљној разради модела података треба водити рачуна о вишенамјенској
природи података, функцијама за одржавање података(надлежна одјељења, службе,
институције, установе), придржавању објективно оријентисаних модела података на
основу просторних ентитета и њиховог понашања, интеграцији података који се
тематски разликују и изради документације и метаподатака (Скупштина Општине
Пирот, 2006).
На конкретном примјеру примјене ГИС-а Општине Пирот, Србија, приказаће се

концепт, односно модел ГИС-а на нивоу локалне самоуправе(општински ГИС), заснован
на релевантним учесницима у процесу и раду Општине.(Слика. Бр. 14.)
Слика бр. 14. Концепт општинског ГИС-а заснован на учесницима
Извор: Стратегија развоја ГИС Општине Пирот; Скупштина Општине Пирот, август, 2006. године;
Тематски садржај ГИС система може бити различит, у зависности од његове

намјене и области у којој се примјењује. ГИС локалне самоуправе треба да обезбједи
лакше управљање простором, просторним јединицама, непокретностима, комуналном,
телекомуникационом, саобраћајном и другом инфраструктуром, јавним објектима и
просторима и др. Екстерним корисницима треба да обезбједи једноставан и лак увид у
јавно доступне просторне податке, преко Веб ГИС портала, као што су изводи из
катастра непокретности, адресни подаци, важећи стратешки и спроведбени просторни
документи(просторни план, урбанистички план, регулациони план, план парцелације и сл.),
план намјене и тренутна намјена површина и објеката и др.
23 | С т р а н а
(Скупштина Општине Пирот,2006)

Тематски, садржај општинског ГИС-а се дијели на:
 основну карту - представља основну платформу на којој ће се остали
подаци приказивати(топографска карта, ортофото, сателтиски снимци);
 просторне јединице
 стратешки и спроведбени просторни документи(просторни и
урбанистички планови, регулациони планови, планови парцелације..)
 изводи из катастра непокретности
 адресни систем
 мрежна инфраструктруа
 саобраћајна инфраструктура
 комунални објекти
 јавно грађевинско земљиште и објекти
 ресурси
Слика бр.15. Тематски приказ садржаја и инситуција и установа које тај садржај прикупљају и одржавају
24 | С т р а н а
4.3| Архитектура ГИС-а у локалним самоуправама
На основу усвојеног модела ГИС-а заснованог на релевантним учесницима у

процесу управљања локалном самоуправом, просторним подацима и њиховој
организацији, неопходно је конструисати архитектуру ГИС-а. Архитектура ГИС-а
заснива се на Веб(Web) технолигији, при чему се подаци најчешће чувају и одржавају у
оквиру служби, институција и установа које су надлежне за управљање тим подацима.
У посебним ситуцијама усљед захтјеваних мјера сигурности и процедура за одржавање
података, врши се публиковање база података, односно формирање посебних база
података за одржавање и дистрибуцију података. Дистрибуција података између
корисника ГИС-а се изврша путем централних база података, oдддносно Веб(Web) ГИС
сервера.
Неопходно је архитектуру географског информационог система ускладити са
постојећим или планираним хардверским и софтверским рјешењима обухваћених
служби, установа и институција и софтверским и хардверским карактеристикама ГИС
система.
(Скупштина општине Пирот,2006)
Архитектура ГИС-а предвиђа имплементацију:
 десктоп ГИС-а
 клијент-сервер ГИС(ГИС сервер)
 Веб ГИС(Web GIS) сервиси и клијенти
Успостава и инсталација десктоп ГИС програма се врши на мјестима где се

предвиђа унос и обрада просторних података, анализе и обраде података за потребе
израде посебних пројеката, студија, те на мјестима гдје није могуће остварити
директну комуникацију са ГИС сервером, из техничких разлога или ако нема потребе
за таквим видом успоставе комуникације, те се обрада података врши кориштењем
локалних база просторних података. Изабрани десктоп ГИС софтвер треба да обезбједи
приказ, претраживање и обраду рзличитих векторских и растерских
података(катастарски подаци, катастарске и топографске подлоге, подлоге и податке из
спроведбених планова). Софтвер пружа могућност приступа подацима смјештеним на
корисничком рачунару и подацима смјештеним у централној ГИС бази података, док
се обрада података одвија на корисничком рачунару.
ГИС сервер пружа исте могућности као и десктоп ГИС, с тим што се обрада
података и чување података одвија преко сервера, и кориснички интерфејс је доста
сложенији од десктоп ГИС софтвера. Овакав начин рада условљен је ткз. тешким
клијентима ГИС-а који захтјевају преглед и обраду захтјевних просторних података.
Веб(Web) ГИС подразумјева дистрибуцију просторних података корисницима

преко Веб претраживача. Компоненте система чини хардвер, софтвер и подаци.
Архитектура система је тако постављена да се обрада података одвија на страни
сервера, док се корисницима просљеђују реузлтати постављених захтјева. На основу
изабраних софтверских рјешења корисници Веб ГИС-а могу да прегледају и
анализирају податке и да постављају упите. Веб ГИС задовољава потребе ткз. лаких
корисника преко централне администрације ГИС система.
25 | С т р а н а
Слика 16. ГИС сервер архитектура заснована на ArcGIS систему
Извор: www.esri.com
На слици(слика бр. 16.) приказана је шема уопштене архитектуре ГИС система,

заснована на ArcGIS Enterprise систему. Приказана архитектура ГИС-а обухвата
основне компоненте: десктоп ГИС, ГИС сервер и Веб ГИС сервисе и клијенте. Даље је
приказанa оквирна архитектура ГИС услуга (Слика бр. 17.)
Слика бр. 17. Архитектура ГИС услуга
Web GIS
GIS
server
Desktop GIS
Извор: www.esri.com
26 | С т р а н а
Слика бр. 19. Архитектура ГИС-а Општина Прукупље
Извор: Стратегија развоја ГИС-а Општина Прокупље; мај 2017. године, Београд;
27 | С т р а н а
4.4| Успостава интегралног(централизованог) ГИС-а у локалним самоуправама
При самом увођењу ГИС-а на нивоу локалне самоуправе тежи се ка успостави

централизованог, односно интегралног ГИС система. Овакав начин организације
омогућава једноставније и ефикасније управљање територијом локалне
самоуправе(инфраструктура, катастарски подаци, намјена земљишта, адресни регистар и сл.)
и просторним подацима. Модели и архитектура географских инфромационих система
се заснивају управо на интегралном приступу успоставе ГИС-а.
Интегрални, односно централизовани приступом успоставе ГИС-а се односи на

повезивање свих релевантних корисника у процесу управљања локалном самоуправом
у ГИС. Под корисницима општинског ГИС-а се подразумјевају сва општинска
одјељења, надлежне службе и зависна општинска предузећа која учествују у раду и
управљању локалне самоуправе и територије коју обухвата (Скупштина Општине
Пирот,2006).
На примјеру Општине Пирот раније је приказан модел и архитектура општинског

ГИС-а, сада ће се приказати проток информација и података између корисника
општинског ГИС-а Пирот и њихова међусобна повезаност, односно зависност.
Повезивање свих тих корисника у јединствен систем управљања просторним подацима
и простором је основни предуслов успоставе централизованог општинског ГИС-а.
Слика бр. 20. Проток информација и података између корисника општинског ГИС-а
Извор: Стратегија развоја ГИС Општине Пирот; Скупштина Општине Пирот, 2006. година;
28 | С т р а н а
При повезивању корисника неопходно је конструсати адекватну техничку

инфраструктуру и ускладити процес прикупљања и управљања подацима са
прописаним државним и међународним нормама и стандардима. Под техничком
инфраструкторм подразумјева се набавка потребних хардверских компоненти, набавка
и инсталирање изабраног ГИС софтвера на мјестима гдје је то потребно и ширење и
изградња телекомуникационе инфраструктуре, чиме ће се омогућити пренос података
између корисника, између корисника и база података, база података, корисника и ГИС
сервера, те на крају између ГИС сервера и Веб ГИС сервиса и апликација. Норме и
стандарди у погледу прикупљања, обраде и размјене података прописују се ради
могућности имплементације података у ГИС, њиховог даљег коришћења за различите
потребе истраживања, анализа и стручних радова и могућности приказа тих података,
односно планираног тематског садржаја на Веб ГИС порталима.
Интегрисање, односно повезивање свих корисника омогућава ефикасније

управљање пословима и обавезама локалне самоуправе, територије коју обухвата и
процесима и појавама у простору. Такође, овакав систем омогућава једноставнији и
бржи приступ просторним подацима од стране заинтересованих клијената, било да је
ријеч о грађанима, пословним сарадницима или потенцијалним инвеститорима. Поред
тога, омогућава, односно убрзава послове администрације и олакшава њихову
наплату(грађевиснке и урбанистичке дозоволе, комуналне накнаде, таксе, порези, адресни
систем и сл.). Омгућава једноставнији и квалитенији мониторинг начина кориштења
земљишта, ресурса; објеката, кориштења и развоја комуналне, саобраћајне и др.
инфраструктуре, мониторинг стања животне средине, привредних, пољопривредних
дјелатности и др., те њихову међусобну интеракцију, зависност и утицај. Такође,
омогућава бржу и ефикаснију реакцију надлежних служби у случају непредвиђених,
посебних или свакодневних ситуација израдом разних модела на основу доступних
података, мониторингом стања и сл. Односно интегрисани ГИС систем је предуслов за
ткз. „паметно управљање“ територијом, односно Општином/Градом.
Слика бр. 21. Паметан град, структура
Извор: http://www.imgs.ie/
29 | С т р а н а
4.5| Сегменти примјене ГИС-а у локалним самоуправама
Широка примјена ГИС-а омогућава једноставније, ефикасније и квалитетније

управљање локалном самоуправом и њеном територијом, у складу са постављеним
циљевима и задацима усклађеним са потребама становништва и одрживог развоја. У
зависности од карактеристика, неки сегменти локалне самоуправе имају своју већу
примјену у ГИС-у, док неки имају мању или је уопште немају(нпр. сектор
рачуноводства). Основни сегмени система локалне самоуправе који омогућавају
(Цимбаљевић, Бучић, Јовановић, 2014)
значајну примјену ГИС-а у локалној самоуправи су:
 Корпоративни сервиси
 Управљачки системи
 Планирање
 Заједница и економски развој
 Инфраструктура
 Животна средина
4.5.1| Корпоративни сервиси
Много предузећа који су у служби сервиса локалне самоуправе се сусрећу са

проблемима у тренутно успостављеној мрежи рада, а то су: губици, лош квалитет и
непоузданост испоруке и хазарди узроковани временским неприликама. Обично је то
ријеч о комуналним предузећима задуженим за прикупљање, одвоз и складиштење
отпада, испоруку воде, водоснадбјевање становништва и одвода отпадних вода,
испоруку топлотне енергије, паркинг сервисе, јавни градски превоз, испоруку
електричне енергије, одржавања зелених површина и др.
Како би се избјегле негативне посљедице и остварили позитивни резултати по
питању пословања предузећа, односно побољшање управљања предузећа и испоруке
услуге, неопходно је пружити информације о квалитету услуге и обиму потрошње код
потрошача, информације о стању инфраструктурног система дистрибуције, квалитету
дистрибуције и податке о њиховом интегритету за ефикасно одржавање. Тражене
информације чине атрибутивни подаци из база података, просторни подаци,те подаци
добијени анализом и обрадом тих података помоћу ГИС-а.
Оно што би импелементација ГИС-а требала омогућити корпоративним

сервисима је: побољшање надлежности око управљања просторним подацима и
иформацијама, ортофотографске податке као кључни извор инфромација у процесу
доношења одлука, побољшан приступ информацијама и подацима у областима које се
налазе изван канцеларијског окружења радника, смањење ризика пружања погрешних
информација клијентима, процјене ризика и управљања стратегијама у сурадњи са
органима локалне самоупораве и усклађивање система са потребама организације
(Lennox,Nasrin,2012). Односно, у ужем смислу предвиђање могућих оптерећења у
мрежи, планирање инфраструктурних капацитета, управљање имовином и ризицима,
инжињеринг, пружање неопходних геодетских података, пројектовање, реализација
пројеката, израда документација изведеног стања.
ГИС омогућава надзор и управљање системом за откривање и регистрацију
грешака или кварова у систему испоруке услуга, системом за одржавање и
интервенције и др. Поред тога, многи други процеси заступљени у другим пословним
информационим системима се ослањају на ГИС, као што су послови комуникације са
потрошачима, наплате испоручене услуге и сл. (ЈП Електропривреда БиХ - ЈП
Електропривреда БиХ Сарајево – БиХ).
30 | С т р а н а
ГИС се у предузећима уводи етапно, прво кроз техничку документацију, затим

кроз програмску подршку за анализу и планирање, те на крају повезивање са свим
другим корисницима општинског ГИС-а. Препоручује се интеграција ГИС-а
заснованог на ERP (Enterprise Resource Planning – систем за корпоративно управљање)
систему или на отвореним софтверима(open source software). Тако се омогућава
прилагођавање софтвера корпоративним захтјевима (ЈП Електропривреда БиХ - ЈП
Електропривреда БиХ Сарајево – БиХ).
4.5.2| Управљачки системи
Главни корисници ГИС-а у случају изграђеног окружења углавном су државни

органи. Кључна поља примјене ГИС-а у овом случају се односе на мрежну анализу,
маркетинг анализу, развојно планирање и накнадне измјене планова (Martin,2005).
Органи локалне самоуправе су приморани да своје пословне активности

прилагођавају времену, односно да их убрзавају и прилагођавају све комплекснијим
захтјевима од стране политичара и политике и све обимнијих и захтјевнијих правних
регулатива. То условљава надлежне органе управљања локалне самоуправе да врше
проучавање и обраду велике количине информација да би своје обавезе и дужности
извршавали на законски прописан, праведан и поуздан начин и у интересу грађана.
Према неким процјенама око 80% свих инфромација на свијету су повезани са
просторним компонентама, док је на нивоу локалних самоуправа тај проценат још
више изражен, јер су готово све инфромације повезане са простором(адресе, објекти,
парцеле, поштански бројеви, саораћај, комуналије, коришћење земљишта, загађење и сл.).
Управо ГИС пружа групу алата и услуга неопходних за рад органа управљања
локалном самоуправом, и за даљу дистрибуцију тих података за потребе општинских
служби, одјељења, предузећа и других физичких(становништво) и правних(приватна
предузећа, инвеститори, разни бирои, канцеларије и др.) лица.
ГИС надлежним органима локалне самоуправе омогућава ефективније

планирање дјеловања у хитним и редовним ситуацијама, одређивање приоритета,
анализу протеклих и креирања модела будућих догађаја, појава и процеса у простору.
Органима реда, здравства, цивилне заштите и др. може да пружи неопходне
информације о локацији потребног дјеловања, приступним путевима, објектима и др.
Информација о локацији инцидента или катастрофе је често од круцијалног значаја да
би се могло дијеловати на одговарајући начин (GAUSS3;http://www.gis.ba/primjena-gis-a/).
Израда ГИС модела на основу тренутно познатих параметара и предвиђених
параметара у случају неких ванредних ситуација(поплава, епидемија, непогода,
катастрофа) омогућава правовремену евакуцију и заштиту становиштва и објеката, те
процјену вриједности штета насталих дјеловањем неке од непогода или катастрофа.
ГИС омогућује квалитетно и ефикасно управљање земљиштем, односно помаже

одјељењима задуженим за просторно планирање у погледу одређивање класе
земљишта, припадности(урбане зоне, рурални простор), намјене коришћења земљишта,
те контролу тренутног коришћења земљишта. Тиме се директно утиче на финасисрање
локалне самуправе и помаже административним пословима одређивања и наплате
пореске основице на имовину и земљиште, корпоративних услуга, такси, накнада и сл.
3 31 | С т р а н а
GAUSS - Центар за геопросторна истраживања, Сарајево;
4.5.3| Планирање простора
Планирање простора локалне самоуправе се врши путем стратешких4 и

спроведбених5 докумената, и мора да буде у складу са важећим стратешким
документима вишег реда6. Успостављање општинског ГИС-а омогућава лакши преглед
и обраду тих докумената, за потребе израде локалних стратегија, планова и
спроведбених докумената.
Оно што употреба ГИС-а у локалној самоуправи треба да омогући по питању
планирања простора је: побољшана интеграција између корпоративних система, као
што су ГИС, планирање и креирање података и извора информација; побољшан
приступ објектима и својини заједнице, као што су отворени простори; обука
корисника о развијању свести и разумјевању ГИС-а; аналитичке податаке о стању
животне средине и функционалности (нпр. мапирање историјских информација
приобаља); побољшање способности система у пословним анализама и могућност
одлучивања запослених; стратегијска подршка у анализи коришћења урбаног и
руралног земљишта(пољопривредну производњу, туризам и агробизнис); обезбјеђивање
мобилне технологије за мапирање активности као што су управљање ванредним
ситуацијама и сузбијање корова; побољшање корисничких сервиса кроз боље
коришћење ГИС-а (Lennox,Nasrin,2012)
Одређивање намјене коришћења земљишта ће се вршити употребом ГИС

технологије, тако што ће помоћу интегрисаних база података у ГИС-у и употребом
софтверских ГИС алата бити омогућено бирање најповољнијих, повољних, условно
повољнихи неповољних земљишта за различите потребе привреде и становништва.
Поред тога, за потребе пољопривреде, ГИС омогућава креирање основних карти
са путевима, кућама, амбарима и границама посједа, те њихово преклапање са картама
дренажних система, педолошких карти, картама употребе земљишта, употребе
пестицида и ширења биљних болести, као и топографским картама. Многе компаније и
институти развијају прецизне пољопривредне системе уз употребу ГИС-а да би
планирали фертилизацију, употребу пестицида и хербицида и наводњавања на
оптималан начин. Пољопривредницима је на распологању велики број ГИС података
који се односе на тип тла, сателитске и авионске снимке, топографско, геоморфолошко
стање и стање влажности тла. Корисници не морају да имају сопствени ГИС софтвер,
већ ГИС могу користити путем интернета, тј. Веб ГИС апликација (Cetin,2004).
Одјељење за просторно планирање планира и врши координацију при изградњи

нових и унапрјеђења већ постојећих дијелова мреже стамбених насеља, комуналне,
саобраћајне или неке друге инфраструктуре и др. У подручјима изузетно динамичне
градње, планирање и креирање непоходне инфраструктуре може узроковати кашњење
цјелокупног процеса. ГИС убрзава поменуте процесе и смањује вријеме између
процеса сагледавања тренутног стања, планирања и реализације пројеката и планова.
Добијени резултати ће се користити при изради планске документације и у

складу са законима о објављивању података, биће приказани и доступни јавности
помоћу Веб ГИС апликација. На основу доступних инфромација, потенцијалним
инвестирима ће се пружити могућност лакшег и бржег сагледавања потребних
података везаних за њихове планиране или већ постојеће активности. Корпорацијски
системи ће бити опслужени неопходним информацијама за потребе даљег
функционисања и развијања своје мреже услуга и погона.
4 32 | С т р а н а
Просторни план Општине/Града, Урбанистички план;
5
Регулациони план, Зонинг план, План парцелације, Урбанистички пројекат;
6
Просторни план државе, Просторни план регије, регије, Просторни план посебне намјене, Заштићена
подручја, Државне стратегије развоја;
4.5.4| Заједница и економски развој
Задњих две, до три деценије наглашена је потреба за мјерењем потрошње,

структуирањем становништва и утврђивањем општих индикатора уз чију помоћ
одређујемо карактеристике становништва. Мноштво инфромација у урбаним и
руралним срединама, сложеним и мање сложеним цјелинама, просторно мањим и
већим територијама захтјева све већи степен практичног, ефикасног и техничког
манипулисања процесима, прије него развијање нових теоријских и интелектуалних
уопштавања. Поставка и коришћење информационог окружења је у функцији повећања
брзине прорачуна и све присутнијој визуелизацији појава (Јовановић и др.,2012).
У почетку, ГИС је био предмет интересовања градских комуналних и

грађевинских служби због познавања величине и морофологије терена, касније
важност простора, његова површина, локације, растојање између локација(грађани-
објекат услуге, предузеће-ресурси итд.) и др. је постало све битније те је ГИС постао
интересантан и за друге службе, привреднике, економисте и грађане. ГИС је омогућио
посматрање простора кроз утицај на цијену производа и транспорта, брзине кретање
робе, услуга, радне снаге и општег квалитета живота.
Једна од важнијих особина урбаних система је његова социо-економска

функција, на основу чега је настала прогресивна потреба за успостављањем различитих
извора података у дигиталном облику, који су неопходни за нове, технолошки
потмогнуте начине пословања, планирања и одлучивања. Познавањем потреба
становништва(све укупног, одређене групе – радници, потрошачи, млади, стари итд.)
откривамо њихов начин живота, кретање, активности, зоне интересовања и др. Утицај
просторних компоненти на социо-економска кретања се огледа у прогресивном развоју
и примјени метода мрежних и локационих анализа (GAUSS;http://www.gis.ba/primjena-gis-a/).
ГИС локалној управи омогућује изузетно корисне кванититативне и

квалитативне податке, чиме се значајно убрзава и мјења процес пословања
управљачких структура у погледу доношења одлука и активности у различитим
просторним условима и друштвеним догађајима. Употребом ГИС-а, карте и табеларни
записи су обједињени у систему и заједно искористиви за разне облике анализа, тиме је
скраћено вријеме потребно за прикупљање података, генерисање инфромација и
њихово преузимање од стране крајњег корисника.
Помоћу карти изграђених у ГИС-у можемо кориснику у визуелном облику,

блиском за разумјевање и једноставном за схватање, приказати добијене резултате,
помоћу чега корисник може лако да дође до тражених информација, као што су:
територије гдје се убире највише, а гдје најмање пореза, територије распротситрања
празних или попуњених комерцијалних зона, локације школа и њихова удаљеност од
стамбених насеља, информације о путним правцима и брзини стизања на одређену
локацију итд.
ГИС у погледу заједнице и социо-економског развоја, треба да пружи локалној
управи побољшану интеграцију у корпоративним системима, као што су кориснички
сервиси, способност да се јасно дефинишу кључни показатељи успјешности кроз ГИС
и процес управљања имовином, те да обезбједи унапријеђену подршку за друштвени
и економски развој, као што је мапирање одређених појава и процеса у простору,
управљање успостављеним мрежама и системима, управљање ванредним
ситуацијама(GAUSS;http://www.gis.ba/primjena-gis-a/).
33 | С т р а н а
4.5.5| Инфраструктура
Савремена комунална администрација суочава се данас са разним проблемима

као што су рапидна урбанизација, повећање искориштвања природних ресурса, пораст
становништва, нерационална потрошња воде, загађење, пооштравање еколошких
критеријума, поскупљења услуга одржавања инфраструктуре, недостатак простора,
непропорционалност саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре.
ГИС омогућава примјену просторне анализе која процесу планирања комуналне

инфраструктуре даје потпуно нову димензију и квалитет. Такође, могућност
интеграције ГИС-а са другима технологијама (SCADA, GPS, WAP, телеметрија) остварује
просторни мониторинг функционалности уз интерактивно управљање радом
комуналних дистрибуционих система. Користећи ГИС и податке из дистрибутивног
система који се освјежавају у реалном времену, инжењери су у прилици да анализирају
перформансе нпр. електроенергетске мреже, а да не напуштају своје компјутерске
терминале. Цијели систем може бити моделиран и представљен у дигиталном облику
што омогућава његову процјену са становишта поузданости, енергетских губитака,
капацитета или било којег броја других критерија. У свјетлу ових чињеница немогуће
је израђивати дугорочне планове енергетских и других инфраструктурних мрежа без
јасних дефиниција просторне уређености која је предвиђена просторним планом.
Просторне базе података добивене просторним планирањем су неопходне (ЈП
Електропривреда БиХ - ЈП Електропривреда БиХ Сарајево – БиХ).
Обезбјеђивање функционалности свих дијелова система у сваком тренутку, те

способност да реагује на сваку промјену унутар система је веома комплексан посао,
али може бити олакшан, ако се сваки елеменат система(пут, вод, стуб, релеј, цјевовод)
прати помоћу базе података, или још поједностављен ако се све то врши помоћу ГИС-
а. У ГИС-у, стварна структура дистрибутивог система (водови, конекције) може бити
моделиран помоћу компјутера, као и сви други објекти: улице, зграде, парцеле.
Информациони модел дијели податке по слојевима. Сваки слој представаља одређен
тип објеката(путеви, стубови, мјерни инструменти, водови и слично). Сваки објекат се
похрањује у заједничку базу података и укључује координате што омогућава да
компјутер прикаже објекат на правом мјесту.
4.5.6| Животна средина
ГИС, својом базираношћу на просторним информацијама и својом способношћу

обраде велике количине података је кључ ефикаснијег и јефтинијег надгледања
човјековог утицаја на околину.
Помоћу ГИС-а могуће је креирати и одржавати катастар загађивача. Овакав

катастар се састоји од слојева информација о загађивачама и испустима. Подаци имају
временску компоненту у смислу настајања нових загађивача и престанка са радом
старих, и у смислу података о количини загађења који се прикупљају у различитим
временским периодима (GAUSS;http://www.gis.ba/primjena-gis-a/).
Такође је могуће уносити и ажурирати загађиваче, испусте, претраживати
загађиваче по испустима и обратно, сортирати податке по загађивачима, по испустима,
постављати различите упите, упоређивати достављене податке о емисији са законски
дозвољеним, креирати различите извјештаје.
34 | С т р а н а
4.6| Веб(Web) ГИС
Под Веб ГИС-ом се подразумјева дистрибуција просторних података за

кориснике преко Веб претраживача, тачније њиховог интерфејса.
Основне компоненте Веб ГИС-а су:
 подаци - географски позиционирани просторни подаци сачувани у стандардним
форматима (shp, dwg,sdf,dgn) или спаковани у просторне базе података
(Access,Oracle Spatial,Oracle Locator и SDE). Атрибутски(описни) подаци
представљени су у виду текста или табела;
 софтвер – софтверске компоненте су: сервер апликација, server middleware за
посредовање приликом интепретације захтјева клијената(интеракција клијената са
Веб ГИС апликацијом и паковање података за Веб пренос података); неки од
најнапреднијих и најзначајнијих софтвера Веб ГИС-а су: MapXtreme Java
Edition(MapInfo), ArcGIS for Server(ESRI), MapGuide(Autodesk), GeoMedia Web
Map(Integraf), UMN/Open Soruce Map Server(NASA), MapGuide;
 хардвер – обухвата централни рачунарски сервер, рачунаре клијената и интернет
или интранет конекција(LAN и WAN мрежа);
Развијањем интернета и Веба(Web-a) омогућен је приступ информацијама без

обзира на физичку удаљеност између сервера и клијента. Поред класичног облика Веб
ГИС-а и начина приступања подацима, напредним IT рјешењима се развила нова
технологија, Cload Computing, примјењив у скоро сваком сектору који се заснива на
софтверу, хардверу и IT инфраструктури. Све техничке могућности и подаци су
смјештени у cload-у/облаку и испоручују се на захтјев корисника. За потребе ГИС-а
може да служи за потребе складиштење података, али и као Веб корисничка
апликација (Јовановић и др.,2012).
Да би се задовољила основна форма Веб ГИС-а неопходно је да процес рада

укључује најмање један сервер и једног клијента. Сервер подразумјева Веб
апликациони центар који посједује свој URL како би га клијенти пронашли, док се под
клијентом мисли на Веб читач, десктоп или мобилне апликације који користи HTTP
спецификације да би слао захтјеве ка серверу и примао одговоре од сервера на основу
упућених захтјева. Одоговр може бити у формату HTML-у или као бинарна слика, XML
или Java Script - JSON-Java Script Object Notation (Скупштина општине Пирот,2006).
Предност Веб ГИС-а у односу на десктоп ГИС се огледа управо у наведеним

технолошким достигунућима која омогућавају: глобални приступ апликацијама Веб
ГИС-а; велики број корисника у исто вријеме за разлику од десктоп ГИС-а којег може
користити један корисник у одређено вријеме; способност рада на различитим
платформама и оперативним системима; ниске трошкове у односу на услугу коју нуди,
јер је прије свега намјењен за ширу употребу од стране непрофесионалаца; једноставан
за коришћење од стране крајњих корисника; обједињени update(ажурирање) система за
разлику од десктоп ГИС-а гдје се ажурирање врши на сваком рачунару засебно;
употреба за различите сврхе и потребе.
Предности Веб ГИС-а у односу на његову иницијалну базу, десктоп ГИС,
представљају такође и изазове у погледу испуњавања и усавршавања услуга које
пружа. Неопходно је што више олакшати и прилагодити коришћење апликација
обичном кориснику, који нема никаквог искуства са ГИС-ом, као и омогућити што
већи број корисника у исто вријеме без сметњи у процесу примања и испоруке задатих
захтјева корисника.
35 | С т р а н а
Период иницјалног развоја Веб-а трајао је све негдје до 2003. године и носи назив
„Веб 1.0“. Први тај период заснован је на простим услугама портала(Yahoo, MSN и др.)
чији је примарни циљ био да се корисници задрже унутар створене мреже портала.
Период након 2003. године се сматра „Веб 2.0“ фазом развоја која се заснива на
претраживачима Веб-а. Примарни циљ је био да се корисници доведу на неки од
претраживача(Google, Bingo итд.) одакле даље врше конекције на различите Веб сајтове
и сервисе, чија могућност имплементације различитих технологија и апликација је
омогућила већу функционалност тих сајтова и сервиса | Повећана функционалност се
прије свега односи на могућност објављивња различитих садржаја – садржаја који
креирају сами корисници или садржаја који је аутоматски преузет са других локација
на Веб-у (Sellitto et al., 2010).
Као изузетно добри примјери Веб 2.0 фазе развоја по питању комерцијалних
картографских Веб сервиса издвајају се: Google Maps, Google Earth, Microsoft Bing
Maps, Yahoo Map, MapQuest, Bird`s Eye i Street View. Они омогућавају 2D и 3D приказ
земљине површине, уз могућност детаљног зумирања на жељене локације(природне
занменитости, градове, објекте, саобраћајнице и др.). Повезивањем наведених сервиса
са GPS-ом(Global Positioning System), омогућава се њихова шира примјена као нпр.
навигације, контрола кретања одређених предмета или особа и сл. Професионалне
свјетске ГИС компаније прихватиле су Веб 2.0 начела и наведене картографске
сервисе, како би олакшали дјељење, комуникацију, оперативност, сарадњу и
интеграцију просторних података на Веб-у.
Архитектура Веб ГИС-а се заснива на услугама Веб сервиса и клијентима који те

услуге користе. Постоји више стратегија које се могу употребити за креирање
архитектуре Веб ГИС-а, а то су:
 серверска стратегија (server-side) – клијент шаље захтјеве за подацима и анализом ка
Веб серверу, који обрађује захтјеве и враћа податке или рјешења ка клијенту;
 клијентска стратегија (client-side) – корисник може да изводи одређене манипулације
са подацима и врши анализе на свом рачунару;
 серверска и клијентска стратегија – комбинована, хибридна стратегија која
оптимизује перформансе система и излази у сусрет посебним потребама корисника;
Слика бр. 22. Слика бр. 23.

Приказ једноставне архитектуре Веб Приказ једноставне архитектуре Веб ГИС
ГИС серверске стратегије клијентске стратегије
1. клијент шаље захтјев серверу; 2. сервер 1. клијент шаље захтјев серверу; 2. Сервер
обрађује захтјев и шаље информације CGI обрађује захтјев и шаље потребне
скрипти; 3. резлтат се шаље серверу; 4. одговор се информације; 3. Подаци се обрађују на
шаље клијенту; 5. клијентски читач приказује рачунару корисника;
одговор;
Извор: Јовановић и др.,2012.
д
36 | С т р а н а
Слика бр. 24. Слика бр. 25.

Приказ једноставне архитектуре Веб ГИС Приказ једноставне архитектуре
клијентско-серверске стратегије Real-time Веб ГИС
1. захтјев за подацима; 2. Испоручивање

одређених података и аплета; 1. екстерни позив за фајловима; 2. Директно
3. Континуирана интеракција и трансфер похрањивање подацима из реалног свијета;
Извор: Јовановић и др.,2012.

д
На основу како су реализовани Веб ГИС сајтови и којој циљној групи су
намјењени, можемо их подјелити на:
 Веб сајт статичних инфромација(картографске презентације) – већина података је
складиштена у растерском формату(GIF, JPEG и PNG) , добијене углавном процесом
скенирања карата;
 Веб сајт динамимичких информација(динамичка картографија) – засновани су на
векторским и растерским подацима, користе интерактивне мапе које се могу зумирати,
помјерати те вршити придруживање других објеката. Упити се постављају Веб серверу
који обрађује векторске податке, а резултати се представљају на Веб-у у виду растерске
карте. Најприсутнији тип фајла је SVG(Scaleable Vector Graphics) који омогућава три
типа графичких објеката – векторску графику, слике и текст;
 Интерактивни алати за географске нализе(децентрализовани ГИС) – представљају
интеграцију између Веб-а и ГИС-а. Поред основних функција динамичких
карти(зумирање, помјерање, придруживање) оне омогућавају кориснику увид и
манипулацију са тим просторним подацима за потребе разних анализа и др.
На основу успостављене архитектуре и намјене, Веб ГИС има мноштво

могућности манипулације просторним подацима, односно омогућава снимање,
складиштење, едитовање, управљање, анализу, дјељење и визуелизацију просторних
података.
Крајњи циљ Веб ГИС-а је његова широка употреба у различитим сферама
живота, односно да омогући корисницима приступ имплементованим просторним
подацима и услугама гдје год да се налазе. Може бити употребљен у различитим
привредним гранама, државним и локалним управама, науци и станоништву у
њиховом свакодненвном животу.
На примјеру Општине Пирот Веб ГИС архитектура подразумјева вишеслојну

клијент-сервер архитектуру, која се имплементира коришћењем Веб технолигије, те је
предвиђено коришћење лаких клијената на страни корисника, односно довољан је
кориснички рачунар и интернет претраживач. Комплетна обрада просторних и других
података се обавља на страни сервера, а кориснику се само просљеђују резултати
упита.
37 | С т р а н а
. Слика бр. 26. Повезивање ГИС-а И Веб ГИС система, Општина Пирот
Имплементација ГИС-а и Веб ГИС-а локалним самоуправама омогућава потпуно

нов начин вођења и управљања пословима, обавезама и територијом које обухватају.
Веб ГИС олакшава функционисање јавних предузећа, информисање грађана,
доприноси транспаретности пословања државних служби и предузећа. Са online
подацима и картама једноставним за употребу, служи као брз, лак и привлачан канал
комуникације, те својим функцијама проширује управљање простором и просторним
подацима. Веб ГИС пружа могућност е-управе, односно управљања пословима и
услугама администрације, информисања грађана, управљања комуналном и другом
инфраструктуром, пружа актуелне карте природних хазарда, информације окоришћењу
земљишта и власничкој структури за потребе потенцијалних инвеститора и др.
38 | С т р а н а
5| ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ГИС-а У ГРАДУ БИЈЕЉИНА

Процес имплементације ГИС-а у Граду Бијељина анализирао се кроз основне
факторе који утичу на развој и примјену ГИС-а локалне самоуправе, као што су
основне карактеристике територије Града Бијељина, начин и систем функцонисања
органа локалне самоуправе Града Бијељина, успостављени модели и архитектура ГИС-
а Града Бијељина на основу потенцијалних и тренутних корисника, техничких
карактеристика успостављеног ГИС-а(софтвер, хардвер), стања инфраструктуре
просторних података на нивоу Града и Републике и могућности имплементације тих
података у ГИС Града Бијељина, те оспособљености кадрова за рад у ГИС-у и
упознавање и едукација становништва о значају ГИС-а и могућностима које пружа.
5.1| Основне карактеристике Града Бијељина
Град Бијељина се налази у сјевероисточном дијелу Републике Српске и Босне и

Херцеговине, обухвата 734 квадратна километра(км2) претежно равничарског и
равничарко-брежуљкастог подручја Семберије и незнатну површину обронака планине
Мајевице. На територији Града живи 103 874 становника, односно 142 становника на
километар квадратни – 142 стан/км2 (РЗС РС7,2017).
Територију Града Бијељина одликује равничарски терен са просјечно
надморском висином терена од 119 м.н.в., без изражених нагиба терена, изузев
дијелова крајњег југа и југо-истока, односно обронака планине Мајевица, гдје се терен
нагло издиже и достиже висину од 535 м.н.в. Територију одликује богата хидролошка
мрежа, са ријеком Савом на сјеверу, ријеком Дрином на истоку, које уједно чине и
природне границе територије Града и Републике Српске, односно БиХ, те ријечице
Јања, Гњица и Лукавац. Поред површинских вода, територија је изузетно богата
подземним вода, које се користе за водонадбјевање и наводњавање пољопривредних
површина, као и геотермалним водама које се могу користити за лијечење, загријавање
објеката, индустријских и пољопривредних простора.
Климатске услове одликује умјерено-континентална клима, са просјечном
годишњом температуром од 12°C, уз 90-100 дана са падавинама на годишњем
нивоу(Градска управа Града Бијељина, 2013).
У административно погледу, на основу закона о локалним самоуправама

Републике Српске (Службени гласник Републике Српске,97/16; НСРС,2016) локална
самоуправа Бијељина има статус Града, те спада у групу од укупно седам локалних
самоуправа на територији РС које имају статус Града, док осталих 57 (педест и седам)
имају статус Општине. Град Бијељина је осма локална заједница по величини и
граничи се са Општином Угљевик на југо-западу, Општином Лопаре на крајњем југо-
западу, са Градом Зворник на југу, те на западу са Дистриктом Брчко, проситеклим из
административно-територијалне расподјеле територије на нивоу БиХ, из 2000. године.
Унутрашњом административном расподјелом територије, подручје Града
обухвата 67 (шездесет и седам) насељених мјеста, од чега је 65 (шездесет и пет) руралних
насељених мјеста и једно, урбано насеље, град Бијељина и приградско Ново Насеље.
Бијељина представља сједиште неколико институција Републике Српске као и

више организационих јединица поједних органа државне управе, те сједиште окружних
правосудних органа. Бијељина је и универзитетски центар у коме студира око 5 хиљада
студената на више приватних универзитета (Градска управа Града Бијељина, 2013).
7 39 | С т р а н а
РЗС РС - Републички завод за статистику Републике Српске;
Слика бр. 27. Положај Града Бијељина у РС, БиХ и у односу на сусједне земље
Аутор: Гвозденовић, С.;
Град Бијељина карактерише изузетно повољан положај у погледу повезивања са

регионом и остваривању сурадње са сусједним државама. На сјеверо-западу, граница и
административни прелаз са Републиком Хрватском су удаљени око 12 (дванаест)
километара, док на истоку Бијељина својим сјеверним и источним границама се
граничи са Републиком Србијом. У погледу нодално-функционалних регија Републике
Срспке, Бијељина заједно са Градом Добој чини једну – Добојско-Бијељинску регију,
која представља сабораћајно чвориште како РС, тако и читаве БиХ у правцу
саобраћајне повезаности и комуникације са Србијом, Хрватском и даље ка Европи.
Град Бијељина представља друмско саобраћајно чвориште у даљој комуникацији са
Србијом и даље средишњој и источној Европи, као и повољан положај по питању
ријечног саобраћаја на ријеци Сави.
Природни положај, односно морфолошке, хидрографске, климатске и др.
карактеристике терена условили су подручје Семберије, односно Града Бијељина, као
изузетно плодно земљиште, погодно за узгој карактеристичних ратарских и воћних
култура за наше поднебље.
На основу природно-географских услова заступљених на подручју територије

Града Бијељина, а условљених добром повезаношћу са околним земљама, као и
околним већим општинама на подручју БиХ, становништво се највише бави
примарним и секундарним привредним дјелатностима, односно пољопривредом,
воћарством и прерадом тих сировина,те на крају дистрибуцији и извозу готових
производа.
40 | С т р а н а
Слика бр. 28. Град Бијељина, подјела на катастарске општине
Аутор: Гвозедновић, С.;
Становништво углавном живи у руралним срединама, односно њих 61 921 или

59,6% од укупног броја становника, док у урбаним срединама, односно граду Бијељина
и његовом приградском насељу Ново Насеље живи 41 953 становника или 41,4% од
укупног броја становника Града Бијељина. Руралне средине заузимају 704,9 км2 или
96% од укупне територије, са просјечном густином насељености од 88 становника на
километар квадратни – 88 стан/км2. На урбане средине отпада 29,5 км2 или 4% од
укупне територије, са просјечном густином насељености од 1 422 становника на
километар квадратни – 1 422 стан/км2 (РЗС РС,2017).
Број домаћинства на територији Града Бијељина износи 34 309, са просјечно 3
члана по домаћинству, од чега 14 641 или 43% домаћинстава се налази у граду
Бијељина, док осталих 32 668 или 57% домаћинстава је смјештено у насељима
руралног карактера. На основу укупног броја домаћинстава утврђено је да 10 563 или
31% домаћинстава се бави пољопривредним дјелатностима, док 4 977 или 15%
домаћинстава поред пољопривредних дјелатности врши и продају производа, што на
локалном, републичком, државном или међународном нивоу. Укупан број станова на
простору Града Бијељина износи 47 946 (РЗС РС,2017).
41 | С т р а н а
5.2| Органи Града
Град Бијељина састоји се од једне општине, која је подјељена на 67(шездесет и

седам) насељених мјеста, те на основу Закона о локалним самоуправама Републике
Српске има надлежности и обавезе које се додјељују општинамa.8
Град у складу са Уставом РС и законима РС, а преко својих слободно и
демократски изабраних представника врши послове од непосредног интереса за своје
становништво. Учешће грађана у управљању Града је законски утврђено, те се огледа у
бирању својих представника у органима Града, учествовању у јавним расправама,
непосредним изјашњавањима, покретањима разних иницијатива и др.
Органе Града Бијељина чини:

 Скупштина Града – орган одлучивања и креирања политике
општине.
 Градоначелник – носилац извршне власти у Граду, заступа
и представља Град. Руководи Градском административном
службом и одговоран је за њен рад.
(Службени гласник Републике Српске,97/16; НСРС, 2016)
Надлежности Општине/Града су:
а) На плану регулаторних радњи и управљања општином:
• усвајање програма развоја општине,
• усвајање развојних, просторних, урбанистичких и проведбених планова,
• доношење буџета и завршног рачуна буџета,
• уређење и обезбјеђење кориштења грађевинског земљишта и пословног
простора,
• организовање комуналне полиције,
• послове инспекцијског назора, у складу са законом,
• управљање и располагање имовином општине,
• образовање општинских органа, организација и служби и уређење њихове
организације,
• вршење катастарских, геодетских и имовинско правних послова;
• наплату, контролу наплате и принудну наплату изворних прихода општине,
• послове правног заступања општине
• послове евиденције о лицима која су регулисала војну обавезу и
• обезбјеђивање извршавања закона и других прописа.
б) На плану пружања услуга:
• обављање специфичних функција у области културе, образовања, спорта,
здравства и социјалне заштите, цивилне заштите, информација, занатства,
туризма, угоститељства и заштите околине,
• уређење и обезбјеђење обављања комуналних дјелатности: производња и
испорука воде, гаса, топлотне енергије, јавни превоз путника, одржавање
чистоће, пречишћавање и одводња отпадних вода, одржавање гробља и
пружање погребних услуга, одржавање улица, саобраћајница, паркова,
зелених, рекреационих и других јавних површина, одвођење атмосферских
вода и других падавина и чишћење јавних површина,
• оснивање предузећа, установа и других организација ради пружања услуга из
њихове надлежности, уређење њихове организације и управљање и
• уређивање и обезбјеђивање изградње, одржавања и кориштења јавних
објеката и комуналне инфраструктуре за обављање функција општине.
42 | С т р а н а
8
У случају када је Град састављен од више општина, надлежности и улога органа Града се
разликују од Општинских органа и надлежности.
На приједлог градоначелника, скупштина Града формира градску управу, бира и

именује начелнике одјељења организационих јединица градске управе, бира и именује
руководеће чланове градских институција, установа и предузећа која су већински или
поптуно у јавном власништву.
Слика бр. 29. Организациона шема градске управе Града Бијељина

ГРАДСКА УПРАВА
Одјељење за привреду
Одјељење за просторно Одсјек за урбанизам Одсјек за грађевиснке Одсјек за

уређење и документацију и употребне дозволе легализацију
Одјељење за стамбено-
комуналне послове и Одсјек за Одсјек за саобраћај Одсјек за
заштиту животне Одсјек за послове
стамбено-комуналне и комуналну имовинско-правне комуналне накнаде
средине послове инфраструктуру односе
Одсјек за Одсјек за Одсјек за финансије и Одсјек за евиденцију

Одјељење за финансије наплату
буџет трезор рачуноводство
и анализу прихода
Одјељење за друштвене Одсјек за културу, Одсјек за здравство и Одсјек за образовање, Служба

спорт и физичку социјалну заштиту,
дјелатности националне мањине,
невладине организације правне
културу и омладину помоћи
повратнике и расељена
Одјељење за Одсјек за инспекцијски

Одсјек за инспекцијски
инспекцијске послове надзор у области
надзор у области промета грађевинарства, саобраћаја и
и заштите здравља заштите животне средине
Одјељење за борачко- Одсјек за управно-
инвалидксу и цивилну Одсјек за
правне послове и
заштиту цивилну заштиту
заштиту корисника
Одјељење за општу Одсјек за матичне Одсјек за послове

управу послове пријемне канцеларије,
писарнице и архиве
Одјељење комуналне
полиције
Одјељење за
пољопривреду
Самостални одсјеци у Градској управи
Одсјек за Одсјек за
Територијална Одсјек за јавне Одсјек
послове локални Одсјек за
ватрогасна набавке, заједничких
мјесних економски IT
јединица инвестиције и развој и ЕУ послова
заједница
надзор интеграције
Извор: www.gradbijeljina.org ; Графичка обрада: Гвозденовић, С.;

43 | С т р а н а
5.3| Значај имплементације ГИС-а у Граду Бијељина
Израдом пројекта „Увођење ГИС система до унапређења квалитета јавних услуга

у граду Бијељина“ од стране Градске управе Града Бијељина утврђена је оквирна
структура ГИС-а Града Бијељина, смјернице у процесу имлементације ГИС-а и значај
имплементације ГИС-а за структуре управе локалне заједнице и становништва.
Увођење ГИС-а и његова примјена у Граду Бијељина треба да омогући

унапређење пружања јавних административних услуга грађанима и пословном
сектору, и промовисање иновативније, ефикасније и активније локалне управе Града
Бијељина. Опредијељена да континуирано побољшава свој приступ и квалитет
пружања јавних услуга грађанима и пословном сектору, Градска управа града
Бијељина утврдила је да приступ информацијама о простору, сам квалитет постојећих
података, њихова ажурност и доступност у разним форматима отежава рад органа у
службама и грађанима продужава вријеме добијања потребних докумената, што
резултира неефикасношћу служби у овој области и незадовољством грађана (Градска
управа Града Бијељина, 2015).
Неки од основних проблема са којима се суочавају органи управе Града

Бијељина и њихови корисници, јесте, проблем управљања интеграције и приступа
подацима.
БиХ, односно РС, као земља и друштву у транзицији, односно процесу промјене
политичког, друштвеног и економског уређења имају велики проблем са усклађеношћу
процеса прикупљања и управљања подацима, њиховим надлежностима, формирањима
база података, повезаношћу тих база података и на крају приступа тим подацима.
Подаци се често налазе на различитим мјестима у оквиру локалне самоуправе
или организације, над њима раде различите радне групе или појединци, или се подаци
једноставно загубе негдје или запослени уопште не знају да подаци постоје и да се
налазе у институцији. Неуређеност система и друштва узроковали су успорен процес
технолошког развитка и примјене технологије, што се огледа у облику чувања
података, при чему се подаци и даље чувају у аналогном облику, што на крају
резултира гомилањем и неажурности података. Поред тога, отежава се приступ и
брзина приступа подацима, затим интероперабилност између различитих дијелова
система, посебно када је ријеч о приступима просторним подацима.
Немогућност управљања својим подацима, води ка томе да организација постане
непродуктивна и неефикасна.
Рјешење наведених проблема је у имплементацији сервисно оријентисаног

геоинформационог система заснованог на концептима инфраструктуре геопросторних
података, односно јединствена и компатибилна просторна база података (просторни
планови, документа праћења стања у простору, геодетске и катастарске подлоге,
електро и водоводне инсталације, подручја заштите животне средине итд.) на подручју
Града Бијељина (Градска управа Града Бијељина, 2015).
Имплементација ГИС-а пружиће ефикасност, транспаретност, лакши и бржи

приступ траженим инфромацијама и подацима, могућност одговора на
административне захтјеве грађана и пословног сектора, а све у циљу унапређења
доступности и квалитета јавних услуга, као и стварања повољнијег пословног
окружења на подручју Града Бијељина (Градска управа Града Бијељина, 2015).
44 | С т р а н а
Неопходно је нагласити да је процес имплементације ГИС-а Града Бијељина у

иницјалној фази, односно тренутно је успостављена почетна основа на којој ће се даље
развијати и унапријеђивати мрежа примјене ГИС-а и његових услуга.
Пројектом увођења ГИС-а ће се извршити прикупљање и анализа постојећих

података, њихова дигитализација, набавиће се ГИС софтвер и обучити кадрови (20
запослених у Граској управи, 5 из релевантних јавних институција), створиће се услови
за конверзију и ажурирање јединствене базе података о простору и предуприједити
присутни проблеми. На овај начин ће се обезбиједити већа доступност јавних услуга
које су у надлежности локалне самоуправе, истовремено ће се побољшати квалитет
пружања услуга и увести корисничка умјесто бирократске оријентације локалне
самоуправе - „оријентација према кориснику услуга“ (Градска управа Града Бијељина,
2015).
Дигитализацијом постојећих података у аналогном облику, њиховом анализом,

набавком хардвера и ГИС софтвера те обуком кадрова и будућих корисника створиће
се усови за креирање јединствене просторне базе података рада Бијељина. Даље,
интеграцијом свих служби и Градских предузећа унутар Града Бијељина, стварају се
услови за једноставнији и квалитетнији увид у процесе и појаве у простору, убрзавање
и аутоматизације поступака обраде предмета везаних за кориштење просторно планске
документације и других захтјева грађана. Ово ће се постићи централизацијом и
интеграцијом података и процеса кроз Веб oријентисан просторни информациони
систем на нивоу цијелог Града.
(Градска
Увођењем ГИС-а отварају се нове могућности којима је основни циљ:
управа Града Бијељина, 2015)
 јединствена и компатибилна база података,

 даље формирање и одржавање базе података на утврђеним принципима,
 побољшање прегледности података, доступности и оперативности,
 успостављање алата и процедура за обраду просторне документације, као
и услова за бољу презентацију планова према јавности и службама града,
 повезивање са базама других служби.
Јединствен ГИС систем ће омогућити свим корисницима ефикаснији и бржи

приступ информацијама. Комуникација између Градске управе и грађана ће бити
(Градска управа Града
подигнута на виши ниво. Примјеном ГИС-а локална самоуправа ће:
Бијељина, 2015)
 повећати ефикасност и смањити трошковe у администрацији,

 успоставити бржи и бољи процес одлучивања,
 унаприједити квалитет пружања услуга грађанима.
Успостављање ГИС система омогући ће квалитетну и бржу интеракцију између

Градске управе и са друге стране грађана и пословних субјеката и њихових испољених
захтјева и потреба, што ће у значајној мјери унаприједити и побољшати рад Градске
управе. Побољшаће се комуникација између Градске управе и клијената те смањити
потребно вријеме за добијање неопходних информација и дозвола, за које се у
тренутном систему губи доста времена.
45 | С т р а н а
5.4| Инфраструктура просторних података
За успоставу инфраструктуре просторних података на локалном нивоу, односно у

овом случају Града Бијељина, неопходно је успостављање националне инфраструктуре
просторних података - НИПП. НИПП представља кровно тијело за прикупљање и
управљање просторним подацима на државном нивоу, а у складу са INSPIRE
директивом за стандардизацију просторних података Европе и међународним тијелом
који се бави стандардизацијом просторних података на глобалном ниову – ISO.
Национала инфраструктура просторних података БиХ није формирана, већ је у

надлежности ентитета, односно Федерацији Босне и Херцеговине(ФБиХ) и Републике
Српске(РС), што резултира неусаглашености појединих података, различитом
методологијом у погледу прикупљања и управљања просторним подацима и
метаподацима и комплексности ажурирања и приступа тим просторним подацима.
5.4.1| Инфраструктура просторних података Републике Српске
Инфраструктура Геопросторних Података Републике Српске (ИГПРС) је скуп

координисаних активности, правних норми, стандарда, података, технологија и знања
с циљем да се сви геопросторни подаци, којима превасходно располажу републички
органи управе, али и остали идентификовани субјекти, учине доступним за процјену и
кориштење путем интернета (РУГИПП РС, 2017).
Просторни подаци Републике Српске већином се прикупљају и одржавају

независно, од стране различитих јавних и других институција, без оквирне
усаглашености о приниципима и методологији прикупљања и одржавања података и
њихове даље употребе и дистрибуције. Овакав недостатак усаглашености стандарда и
координације између институција које врше прикупљање и управљање просторним
подацима доводи до повећања обима бирократских послова, што даље доводи до
повећаног броја људи запослених у администрацији, надлежним органима и
предузећима и већих финансијских трошкова, а при том опада квалитет података.
Прикупљени просторни подаци, од стране исте или различитих инстуција, се не
могу користити у свом пуном капацитету због различитих начина прикупљања,
размјере, тачности, степена ажурности, формата података, односно софтвера у коме се
ради. Конкретно, просторни подаци о истој локацији на терену, али прикупљени и
одржавани од стране различитих инстуција, нису заједно употребљиви. Оваква
ситуација условљава поновно прикупљање просторних податка који већ постоје или
њихову конверзију у одговарајуће формате што изискује повећање људских ресурса,
административних и других бирократских послова и вће финасијске трошкове.
Непостојање системског рјешења у области просторних података најбоље се

одразило кроз: непостојање адекватног правног оквира; недоступности метаподатака;
постојање дуплих просторних података; размјена просторних података ограничена
индустријским стандардима (софтвер, хардвер); различитим степеном квалитета и
поузданости просторних података; недостатак капацитета у примјени геопросторних
технологија; недостатак механизама координације; вишак бирократије и непостојање
заједничких стандарда и политика размјене просторних података.
46 | С т р а н а
На основу примјетних проблема у процесу прикупљања и управљања просторним

подацима Република Српска је покренула процес формирања инфраструктуре
просторних података и дигитализације података израдом стратегије „Инфраструктура
геопросторних података Републике Српске“ чији су носиоци Републичка управа за
геодетске и имовинско-правне односе - РУГИП, у консултацији са Савјетом
инфраструктуре георпосторних података Републике Српске.
РУГИП као самостална републичка управа, са сједиштем у Бањој Луци, дјелује

кроз своје организационе јединице на нивоу локалних самоуправа Републике Српске,
те је у посједу већине значајних просторних података за територију РС. РУГИП обавља
(РУГИПП РС, 2017)
управне и друге стручне послове које се односе на:
 премјер и успостављање катастра непокретности;
 обнову премјера и катастра непокретности;
 одржавање катастра премјера и непокретности, катастра комуналних уређаја осим
послова који су законом пренесени у надлежност јединица локалне самоуправе;
 катастарско класирање и бонитирање земљишта;
 картографисање територије Републике;
 вођење техничке архиве оригинала планова и карата;
 основних геодетских радова;
 стручни надзор над пословима премјера и катастра непокретности, катастра
земљишта, катастра комуналних уређаја;
 комасацију земљишта и премјеравање земљишта за посебне потребе;
 својинскоправне и друге правне односе на некретнинама у државној својини;
 имовинско-правне односе на земљишту и зградама, експропријацију, узурпације,
аграрне односе, престанак државне својине;
 успостављање ранијих својинско-правних односа на земљишту у државној својини
– денационализација;
 евиденције о некретнинама и правима на некретнинама;
 имовинско-правне послове у вези са некретнинама на којима Република има право
располагања;
 надзорне, нормативно-правне и аналитичке послове и друге послове у складу са
законом;
РУГИП је 2008. године израдио документ „Стратешка студија развоја

Геоинформационог система Републичке управе за геодетске и имовинско-правне
послове 2008-2013“. Том студијом је наглашен значај Републичке управе за геодетске и
имовинско-правне послове у ИГПРС, с обзиром на количину, квалитет и вриједност
података које посједује.
На основу те стратешке студије, 2011. године приступило се изради пројекта
„Дистрибуција и размјена података и изградња Геопортала“. Геопортал је званично
приказан и пуштен у рад исте године. |У склопу Геопортала пуштен је у рад још један
Веб сервис, односно Едитор метаподатака намијењена за описивање и претраживање
доступних података и сервиса (РУГИПП РС, 2017).
Такође, приступило се изради правног оквира у процесу прикупљања и
управљања протосрним подацима, при чему је 2012. године донешен „Закон о премјеру
и катастру Републике Српске". Законом је успостављена је организациона структура на
челу са Управом и Савјетом ИГПРС и наглашена је посвећеност смјерницама ЕУ9.
У новембру 2018. године РУГИПП је завршио пројекат е-Катастра на основу
„Стратешке студије Геоинформационог система РУГИПП-а“ и пустио је у рад Веб
сервис који омогућава претрагу катастарских парцела по броју или адреси.
47 | С т р а н а
Потенцијална листа приоритетних скупова података, који ће бити укључени у

(РУГИПП РС, 2017)
ИГПРС су:
 Географски грид систем,
 Географски називи,
 Административне јединице,
 Адресе,
 Катастарске парцеле,
 Саобраћајне мреже,
 Хидрографија,
 Заштићена подручја,
 Минералне сировине и
 Размјештај становништва.
Поред тога, на основу међународне иницјаиве UN-GGIM, овим подацима се придодају
још: висине терена, земљишни покривач и ортофото снимке(авио и сателитске снимке).
Поред националних, односно Републичких старетегија и студија по питању

успоставе ИПП, значајну улогу имају и регионални пројекти финансирани и покренути
од стране ЕУ као што су INSPIRATION(2012-2013) и IMPULS(2014-2018). Кроз ове
пројекте тежи се успостави ИПП-а у земљама западног Балкана и стандардизацији и
повезаности формираних НИПП-а, како би се подаци могли несматано користили у
свакој од земаља, невезано одакле се повлаче, јер је ријеч о сличном, уско повезаном
простору, на основу историјско-географских карактеристика, појава и процеса.
5.4.3| Геопортал
Гепортал Републике Српске пуштен је у рад 2012. године, али данас готово и да
не функционише. Од планираних активности и услуга које би овај портал пружао,
тренутно је једино могуће прегледати територију Републике Српске на основу
топографских карти размјера Р 1:25 000, 1:50 000, 1:100 000, 1:200 000 и 1:300 000 и
сателтиских снимака од стране сервиса: OpenStreetMap и Google Earth (РУГИПП РС,
2017).
Од постојећих алата могуће је измјеирти површину неког подручја или
раздаљину између две тачке на карти. Планираним услугама e-катастра, е-сервиса,
прегледа метаподатака и приказ других геопросторних података и информација за сада
нису у функцији и није им могуће приступуити (РУГИПП РС, 2017).
5.4.4| Инфраструктура просторних података Града Бијељина
Просторни подаци за територију Града Бијељина по утврђеној хијерархији

надлежности на основу ИГПРС и постојећих правних оквира, се прикупљају и
одржавају од стране Републичких органа управе и јавних предузећа, затим од стране
органа управе локалне самоуправе и локалних јавних предузећа и других физичких и
правних лица и коорпорација укључених у процес управљања простором.
Садржај метаподатака није на високом ниову, односно у метподацима садржане

су само онсовне инфромације о неком просторном податку, односно његова просторна
припадност, назив и садржај.
48 | С т р а н а
5.5| ГИС Града Бијељина
Тренутно, ГИС Града Бијељина се налази у иницијалној, почетној фази

имплементације, те све описане теоретске могућности и функције ГИС-а нису могуће.
Успостављен је основни оквир ГИС-а и начина управљања системом.
На основу пројекта „Увођење ГИС система до унапређења квалитета јавних

услуга“ у Граду Бијељина из 2015. године успостављен је оквир система и начин
његовог функционисања и управљања. Проејкат је финансиран помоћу механизма за
подршку локалним заједницама РС – „Финансијски механизам за подршку
интегрисаног и одрживог локалног развоја у Републици Српској“, успостављеног кроз
заједничку иницијативу Министарства финансија РС, Министарства управе и локалне
самоуправе РС, Инвестиционо-развојне банке РС(ИРБ), Владе Швајцарске и Развојног
програма Уједињених нација (UNDP) у БиХ.
5.5.1| Основне компоненте ГИС-а
Под основним оквиром система сматра се набавка неопходних софтверсих и

хардверских компонентии, као и едукација и упознавање кадрова са ГИС системом.
Први корак је био набавка адекватног ГИС софтвера, који задовољава даље планиране
активности и функције ГИС Града Бијељина.
У сарадњи са компанијом VEKOM Geo d.o.o. из Београда ГИС Града Бијељина

заснован је на Hexagon Geospatial софтверској платформи.
Комапнија VEKOM Geo својим корисницима пружа услуге и алате који се доводе
у везу са прикупљањем, обрадом, презентацијом, ажуриирањем и визуелизацијм
просторних података. Поред тога водиећи су дистрибутери водећих свијетских
произвођача хардверских и софтверских система за гепросторну и геоинфомациону
примјену: Lecia Geosystems, Hegaon Geospatial, Eurpean Space Imaging, Plane, Amberg
Technnologies, Aibotix, Soppec, WingtraOne (www.vekom.com).
Администрирање системом врши компанија VEKOM Geo у сурадњи са Одсјеком
за IT послове, Градске управе Града Бијељина.
Хардверске компоненте су у надлежности одјеска за IT послове Града Бијељина и

сачињавају из већ постојеће техничке инфраструктуре одсјекеа за IT: десктоп
рачунари(OS-Windows 7,Widnows 10), затим принетри, скенери, штампачи и др. За
потребе ГИС система набављен је сервер смјештен у просторијама одсјеку за IT.
Формирана је јавна IP адреса, чија се заштита врши путем Cisco рутера.
Едукација и упознавање кадрова са ГИС системом је у одређеној мјери извршена.

Кадрови одсјека за IT су у значајној мјери упознати са значајем и функционисањем
ГИС-а и његовим програмерским дијелом. По питању конкретног рада у софтверу,
издваја се пројекат Адресног система Града Бијељина, простих и ограничених
могућности, прилагођених само за потребе пројекта.
Упознавање локалног становништва са пројектом увођења ГИС система и
његовим значајем за становништво је вршено путем израде ГИС летака и корисничких
упустава за приступ услугама ГИС-а Града Бијељина. Наведени материјали се могу
наћи на званичној интернет страници Града Бијељина, www.gradbijeljina.org.
49 | С т р а н а
Даљи корак у импелемтнацији ГИС Града Бијељина представља дигитализација

постојећих просторних података.
Сачињен је основни оквир просторних података који се тренутно користе у ГИС

Града Бијељина, те ће служити као основа за даље унапређење ГИС-а и његових
функција, а то су:
 подаци из:РУГИПП-а, односно организационе подручне јединице(ПЈ)
територију Града Бијељина – РУГИПП ПЈ Бијељина;
 просторни подаци пирикупљени од стране одјељења Одјељења за просторно
уређење, Одјељења за стамбено-комуналне послове и заштиту живоне средине и
јавно-комуналног предузећа А.Д. „Водовод и канализација“, Бијељина;
 ортофото снимци размјере Р 1:5 000; Р 1:2 000);
 Адресни регистар Града Бијељина, у склопу CILAP пројекта;
5.5.2| Модел ГИС-а
Модел општинског ГИС-а, односно ГИС-а Града Бијељина се заснива на

учесницима у процесу управљања локалном самоуправом, њиховим подацима и
планираним тематским приказом садржаја.
Тренутно, ГИС Града Бијељина се налази почетној фази имплементације, те је у
систем укључено тек неколико корисника, а то су: РУГИПП ПЈ Бијељина, затим органи
Града Бијељина, односно Одјељење за просторно уређење, Одјељење за стамбено-
комуналне послове и заштиту животне средине, Одсјек за IT послове као један од
носиоца пројекта имплементација ГИС-а и јавно-комунално предузеће А.Д. „Водовод и
канализација“, Бијељина.
Слика бр. 30. Модел ГИС-а Града Бијељина
Републичка управа
Органи Градске управе
Локална јавна предузећа
Извор: Одсјек за IT послове, Градска управа Града Бијељина;

Графичка обрада: Гвозденовић, С.;
50 | С т р а н а
На основу тренутних корисника ГИС Града Бијељина формиран је и садржај

приказа просторних података, који се тематски дијели на:
 Картографску подлогу – представљена је ортофотоснимцима размјере Р 1:2 000
и Р 1:5 000;
 Просторне јединице – катастарске општине(КО) Града Бијељина и катастарске
честице(КЧ), односно парцеле;
 Непокретности – јавне, заједничке и приватне непокретности;
 Адресни систем
 Водоводна и канализациона инфраструктурна мрежа
 Саобраћајна инфраструктура – путеви (магистрални, регионални, локални и
некатегорисани)
 Јавно земљиште
 Просторно-планска документација – урбанистички пројекти, регулациони
планови, планови парцелације;
Приказ просторних података у ГИС-у је ограничен стањем инфраструктуре

просторних података, односно неусаглашености између надлежних органа и предузећа
по питању начина прикупљања, обраде, управљања и дијељења просторних података.
Слика бр. 31. Тематски приказ просторних података ГИС Града Бијељина
Извор: Градска управа Града Бијељина;

Графичка обрада: Гвозденовић, С.;
51 | С т р а н а
5.5.3| Архитектура ГИС-а
Архитектура ГИС-а Града Бијељина постављена је од стране комапаније VEKOM

Geo d.o.o. из Београда, која је још задужена за одржавање система и пружање
корисничке подршке ГИС-у Града Бијељина. Техничку подршку по питању
успостављања хардверских компоненти у Градској управи Града Бијељина пружа
Одсјек за IT послове.
Архитектура ГИС-а Града Бијељина предвиђа коришћење и имплементацију:

 десктоп ГИС-а
 клијент-сервер ГИС(ГИС сервер)
 Веб ГИС(Web GIS) сервиси и клијенти
Десктоп ГИС подразумјева инсталацију изабраног ГИС софтвера на десктоп

рачунарима, при чему није неопходна веза са ГИС сервером.
За потребе ГИС-а Града Бијељина, тренутно је на 4 (четири) десктоп рачунара
инсталиран GeoMedia десктоп програми – GeoMedia Viewer и GeoMedia Essentials,
засновани на Hexagon Geospatial софтверској платформи. Рачунари су смјештени у
просторијама Одсјека за IT послове у Градској управи Града Бијељина.
ГИС сервер намејњен је за тешке клијенте, гдје се обрада података и чување

података одвија преко сервера.
Могућност приступа и коришћења ГИС сервера ГИС-а Града Бијељина тренутно
има компанија VEKOM Geo d.o.o., која је задужена за обраду просторних података и
њихову дистрибуцију на постојеће Веб ГИС сервисе Града Бијељина. Сервер се налази
у сервер сали у просторијама Одсјека за IT послове у Градској управи Града Бијељина.
Веб(Web) ГИС сервиси подразумјевају дистрибуцију просторних података

корисницима преко Веб претраживача или апликација. Компоненте система чини
хардвер, софтвер и подаци.
За потребе ГИСа Града Бијељина израђен је ГИС портал Града Бијељина.
Архитектура ГИС портала Града Бијељина је постављена да се обрада података одвија
на страни сервера, док се корисницима просљеђују реузлтати постављених захтјева.
Корисници Веб ГИС-а могу да прегледају и анализирају податке и да постављају
упите. Тренутно ГИС-а портал је у иницијалној фази развоја и омогућава приступ
искључиво интерним корисницима преко одговарајуће, заштићене IP адресе.
Садржајем ГИС портала и његовим интерфејсом управља компанија VEKOM Geo d.o.o.
из Београда која је задужена за одржавање система, укључујући ГИС серверску базу.
Корисници унутар Градске управе су повезани локалном рачунарском мрежом –

LAN, путем оптичких веза, чиме се омогућава интерна дистрибуција података између
корисничких рачунара, рачунара и екстерних уређаја(штампача, скенера и сл.).
Јавна-комунална предузећа, локална и републичка јавна предузећа и републички
органи управе који се баве прикупљањем и управљањем просторним подацима нису
умрежени са Градском управом Града Бијељина, већ се подаци преносе физички, путем
преносних уређаја – USB, екстерни хард диск/external hard drive и сл.
52 | С т р а н а
Слика бр. 32. Архитектура ГИС-а Града Бијељина(тренутно стање)
Извор: Градска управа Града Бијељина, Одсјек за IT послове, 2018. година;

Графичка обрада: Гвозденовић, С.
53 | С т р а н а
5.5.4| Импелементација просторних података у ГИС
Просторни подаци спадају у основне компоненете ГИС-а, поред хардверских и

софтверских компоненти, обучених кадрова и законских и научних процедура.
Један од највећих проблема представља неусаглашеност између надлежних

органа и предузећа по питању начина прикупљања, обраде, управљања и дијељења
просторних података. Овакво стање доводи до немогућности потпуне или дјелимичне
имплементације просторних података и атрибута у ГИС Града Бијељина, усљед:
 коришћења одређених софтвера за израду просторних података које ГИС не
подржава,
 сачувавање података у форматима које ГИС не подржава,
 приказа просторних података у растерском формату (слика), који се даље треба
георефернцирати10, а затим преконвертовати, односно векторизовати да би се
могао користити у комбинацији са другим лејерима/layer(подлогама),
 спорог процеса дигитализације података и извјесног броја просторних података
који се и даље налазе у аналогном облику;
Просторни подаци РУГИПП-а

РУГИПП представља носиоца стратегије и успоставе инфраструктуре
геопросторних податка Републике Српске. Међутим, постоје одређени проблеми
имплементације просторних података из РУГИПП-а.
Један од основних проблема представља израда података у Autodesk AutoCAD-у.
Подаци се израђују у векторском облику и сачувавају се у DWG формату који није
подржан од изабраног ГИС десктоп програма GeoMedia и његове софтверске
платформе Hexagon Geospatial, као и од осталих ГИС софтвера. Да би се омогућила
имплементација у ГИС Града Бијељина неопходно је конвертовање података из dwg
формата у неки од подржаних формата. Проблем који се јавља при конвертовању
података јесте губитак одређених ентитета и постојећих алфа-нумеричких података
које садрже вриједности и описе представљених ентитета. Степен губитка, односно
искористивости података при конвертовању зависи од могућности софтвера и
обучености кадра.
Просторни подаци одјељења и одсјека Градске управе Града Бијељина

Основни проблем представљају актуелне процедуре израде просторно-планске
документације, стратегија, пројеката и др., које врло мало укључују ГИС у процес
израде потребне документације. У пројектима гдје се ГИС примјењје он углавном
служи за израду картографских и сликовних приказа.
Изражен је проблем имплементације просторних података јер се раде у AutoCAD
окружењу и приказују се као растери. Односно, за квалитетан приказ у ГИС-у
неопходно је преконвертовати податке у неки од подржаних формата, при чему се опет
губе одређени ентитети и алфа-нумерички подаци.
Адресни регистар Града Бијељина, у склопу CILAP пројекта представља
позитиван примјер израде и управљања просторним подацима. Израђује се у
дигиталном окружењу, такође на Hexagon Geospatial софтверској платформи.
Омогућује унос података, издавање рјешења о кућном броју и приказ унесених
података. Податке чине векторски подаци (путеви, непокретности) и алфа-нумерички
подаци (име улице, број).
54 | С т р а н а
10
Процес дефинисања положаја неке тачке или скупа тачака у физичком простору, односно процес
постављања растерског или векторског просторног података у одговарајући кординатни систем или
картографску пројекцију;
Просторни подаци јавних предузећа Града Бијељина

Основни проблем представљају застрајеле процедуре рада јавних предузећа,
недостатак финансијских и других ресурса, недовољна стручност кадрова и недостатак
воље за промјенама, што утиче на спор процес дигитализације података.
Имплементација података у ГИС је практично немогућа, јер је већина података у
аналогном облику или у процесу дигитализације.
Јавно комунално предузеће Града Бијељина А.Д. „Водовод и канализација“
представља позитиван примјер по питању управљања просторним подацима у својој
надлежности. На основу пројекта дигитализације података, урађена је дигитализација
свих просторних података у надлежности предузећа, укључујући водоводну и
канлизациону мрежу, водоводне прикључке, водомјере, колекторе, шахтове и др.
Проејкат је рађен у QGIS-у, при чему су водоводне и канализационе мреже
представљене векторским линијама, прикључци, водомјери, колектори и шахтови
векторским тачкама, док су алфа-нумрички подаци о врсти мреже, власништву, опису
и др. представљени у табелама атрибута за сваки ентиет засебно. Проејкат је успјешно
имплементован у ГИС Града Бијељина, али због телекомуникационе неповезаности
Градске управе и предузећа упитно је одржавање ажурности података.
Слика бр. 33. GeoMedia – подржани сервери података/data servers
Извор: The GeoMedia architecture advantage, Hexagon Geospatial;
55 | С т р а н а
Слика бр. 34. Израда података у GeoMedia десктоп ГИС програму
Извор: VEKOM Geo d.o.o., Београд, за потребе ГИС-а Града Бијељина;
56 | С т р а н а
5.5.5|Геопортал (ГИС портал) Градске управе Града Бијељина
Гепортал или ГИС портал представља завршну фазу имплементације ГИС-а на

нивоу локалних самоуправа. Гепортал омогућава јавну доступност просторних
података у дигиталном облику у било ком тренутку, а све што је неопходно јесте
десктоп или преносни рачунар, таблет или мобилни телефон, интернет конекција и
неки од Веб претраживача.
Гепортал Градске управе Града Бијељина пуштен је у тестну фазу 2017. године у
којој се и даље налази, у склопу пројекта „Увођење ГИС система до унапређења
квалитета јавних услуга у граду Бијељина“ и представља завршну фазу
имплементације ГИС-а Града Бијељина. Гепортал требао би да садржава све
релевантне, битне просторне податке за територију Града Бијељина, а приступ би
требали да имају сви заинтересовани корисници и грађани за потребе информисања,
претраживања и анализе доступних просторних података.
Гепортал, као и читав ГИС систем Града Бијељина се заснива на Hexagon

Geospatial софтверској платформи, односно ЕRDAS APOLLO свеобухватном систему за
управљање и испоруку података. Такође, софтверску и корисничку подршку чини
компанија Vekom Geo d.o.o. из Београда. ЕRDAS APOLLO има мноштво могућности
манипулације просторним подацима, односно омогућава снимање, складиштење,
едитовање, управљање, анализу, дјељење и визуелизацију просторних података.
Омогућује да се опишу, смјесте у каталог, врше претрагу, откривају, и на безбједан
начин дистрибуирају велике количине података.
Тренутно, Геопортал Града Бијељина је у тестној фази и није ушао у

комерцијалну употребу, те могућност приступа геопорталу имају само овлаштена лица
Градске управе и компаније Vekom Geo из Београда. Да би као овлаштено лице
покренуо Геопортал Градске управе Града Бијељина потребно је претражити следећу
wеб адресу: http://5.152.233.34/geoportal01/. Приликом претраживања провјерава се
аутентичност домена те се геопортал покреће аутоматски, а уколико не постоји дозвола
за приступ геопорталу, Веб претраживач пријављује грешку „401 Unauthorized” или
„This site can’t be reached“.(Геопортал Градске управе Града Бијељина-Корисничко упуство).
Након приступа геопорталу отвара се почетни екран геопортала. Геопортал

садржи следеће елементе корисничког интерфејса:
 Наслов (заглавље);
 Контролна палета (палета са лејерима);
 Трака са алаткама;
 Прозор за мапу (приказ просторних података);
 Панел за претрагу и преглед резултата претраге;
Геопортал садржи следеће просторне податке: ортофотоснимци размјере

Р 1:2 000 и Р 1:5 000, катастарске општине Града Бијељина и катастарске парцеле,
непокретности; водоводну и канализациону инфраструктурну мрежу, путеве
(магистрални, регионални, локални и некатегорисани), јавно земљиште и просторно-
планску документацију (регулациони планови, планови парцелације).
57 | С т р а н а
Слика бр. 35. Геопортал Града Бијељина – почетни екран
Извор: Градска управа Града Бијељина, Геопортал Градске управе Града Бијељина-Корисничко упуство;
Гепортал тренутно омогућава основне алате за манипулацију просторним

подацима и добијања потребних информација о тим подацима. Од алата и опција ту се
издвајају: бирање слојева (layer-a), зумирање, промјена размјере, информације о
подацима и извору података, претрага слојева и ентитета, мјерење дужине и површине,
селектовања ентитета и штампања или дигиталног дијељења приказа на мапи.
Слика бр. 36. Информације о просторним подацима, Геопортал Града Бијељина, демо верзија
58 | С т р а н а
Слика бр. 37. Приказ водоводне и канализационе инфраструктуре Града Бијељина
Слика бр. 37. Инфромације о објектима и мрежи водоводне и канализационе инфраструктуре
59 | С т р а н а
Геопортал тренутно омогућава претрагу по катастарским парцелама и објектима.

Све што је неопходно јесте да знате број жељене парцеле или објекта, тај број се упише
у конфигурисани претраживач и Геопортал вас аутоматски одведе до тражене парцеле
или објекта. Геопортал поред приказа, омогућава и преглед основних инфромација о
траженом објекту или парцели, односно идентификациони број, површину,
катастарску општину и мјесну заједницу којем припада, градску зону и власништво
(заједничко, приватно или јавно). Због закона о заштити података РС, влснички
подаци, те подаци о порезу на непокретност и плаћању истог, су уклоњени јер крше
основне одредбе закона. Док податке о инфраструктурним прикључцима прво треба
прикупити, односно објединити од надлежних тијела и имплементовати у ГИС.
Слика бр. 38. Претраживање парцела и објеката, Геопортал Града Бијељина
Слика бр. 39.Инфромације о претраженим парцелама и објектима
60 | С т р а н а
За пуштање Геопортала Градске управе Града Бијељина у комерцијалну

употребу, неопходно је прикупити, обрадити и имплементовати још доста просторних
података и информација. Тиме би се омогућила и потпуна реализација пројекта
Градске управе Града Бијељина „Увођење ГИС система до унапређења квалитета
јавних услуга“. Компанија Vekom Geo из Београда, израдила је демо верзије
просторних података Града Бијељина, које још треба модификовати, ажурирати и
описати у сарадњи са органима Града Бијељина и комуналним предузећима, како би се
могли имплементовати у ГИС Града Бијељина и Геопортал Градске управе Града
Бијељина.
Слика бр. 40. Приказ слојева просторних података, Геопортал Града Бијељина, демо верзија
61 | С т р а н а
5.6| Оцјена тренутног стања и процеса имлементације ГИС-а Града Бијељина
На основу сагледавања свих релевантних компоненти, фактора и учесника у

процесу имплементације ГИС-а у Граду Бијељина, утврђено је његово тренутно стање,
односно достигнути степен имплементације и развијености услуга ГИС-а Града
Бијељина.
Под учесницима се подразумјевају сви релевантни учесници управљања
просторним подацима за територију Града Бијељина, односно: Органи Града Бијељина,
Републички органи управе, надлежна министарства РС, републичка и локална јавна
предузећа. Компоненте прије свега представљају инфраструктуру просторних података
РС и Града Бијељина, основне компоненте ГИС система (софтвер, хардвер и кадрови)
и доступне ГИС услуге. Фактори представљају ограничавајуће или повољне услове за
имплементацију ГИС-а Града Бијељина и огледају се у стању инфраструктуре
просторних података, важећим процедурама по питању управљања и јавне
доступности просторних података, обучености кадрова за рад у ГИС-у и знања осталих
корисника, привредника, пољопривредника и становништва о предностима и значају
коришћења ГИС технологија.
Пројекат Градске управе „Увођење ГИС система до унапређења квалитета јавних

услуга у граду Бијељина“ донешен је 2015. године, за период од 2016. године до краја
2019. године. Тренутно, годину и по дана након почетка спровођења пројекта, ГИС
Града Бијељина и даље се налази у почетној фази са скромним могућностима и
услугама у односу на оно што примјена ГИС-а у локалној самоуправи теоретски и
практично може омогућити и пружити. На овакву ситуацију је утицало мноштво
фактора, а неки од основних и најважнијих су:
 лоше стањe инфраструктуре просторних података и недефинисана улога
РУГИПП-а као носиоца Стратегије инфраструкуре геопросторних података РС
по питању управљања просторним подацима
 застарјелe процедурe и не постојање норматива по питању прикупљања,
управљања и доступности података
 застарјеле процедуре по питању израде просторно-планске документације и
других стратешких докумената на републичком нивоу и нивоу локалних
заједница
 успорен процес дигитализације просторних података на републичком и
локалном нивоу
 недостатак финансијских средстава
 недовољна техничко - технолошка и телекомуникациона опремљеност
 недостатак стручних кадрова за ГИС
 недовољна информисаност становништва о ГИС-у и информационим
технологијама уопште
 недостатак воље органа локалне заједнице по питању увођења ГИС-а и убрзања
процеса рада администрације
Геопортал Градске управе Града Бијељина као најважнија компонента у

актуелном пројекту побољшања квалитета јавних услуга Града Бијељина није у
комерцијалној употреби, већ се налази у тестној фази са скромним опцијама и
подацима, те као такав тренутно не представља битан фактор у реализацији пројекта и
побољшања квалитета јавних услуга и доступности просторних података.
62 | С т р а н а
Ипак, у односу на Републику Српску и остале локалне заједнице, Град Бијељина

се издваја као тренутно једина локална самоуправа која је израдила пројекат по питању
имплементације ГИС-а и покренула његову реализацију, као и ушла у израду и
формирање Геопортала.
Пројекат „Увођење ГИС система до унапређења квалитета јавних услуга у граду

Бијељина“ аплацирао је ка приступним фондовима ЕУ за потребе финансирања
пројекта, те су тако обезбјеђена финансијска средства. Након тога обезбјеђене су
основне хардверске компоненте, изабран је и набављен софтвер врхунских
перформанси – Hexagon Geospatial, који обезбјеђује све што је неопходно за
квалитетно управљање просторним подацима и израду Геопортала. За потребе ГИС-а
убрзао се и процес дигитализације просторних података на нивоу Града Бијељина од
стране органа Градске управе и јавних-комуналних предузећа.
Позитивне ствари по питању управљања просторним подацима подстакле су
органе Градске управе за укључивање у CILAP пројекат и израде дигиталног адресног
регистра Града Бијељина. Формирани адресни регистар је у функцији и омогућује унос
података, издавање рјешења о кућном броју и приказ унесених података. Рад
администрације се значајно убрзао, „папирологија“ која је представљала највећи
проблем грађанима сада је максимално смањена, док је органима управе значајно
олакшана контрола адресног регистра и његово ажурирање.
Несумњиво, имплементација ГИС-а у Граду Бијељина је на самом почетку и у

односу на тренутно стање и отежавајуће и олакшавајуће околности, биће потребно
много више времена за његову потпуну имплементацију од оног предвиђеног у
пројекту. Међутим, у односу на стање по истом питању на територији БиХ и РС, ГИС
Града Бијељина представља позитиван примјер по питању управљања територијом
коју обухвата, просторним подацима и побољшању квалитета јавних услуга и
информисања грађана.
5.7| Приједлог мјера за убрзање процеса имплементације и унапређења услуга

ГИС-а Града Бијељина
Као што је већ речено ГИС Града Бијељина се налази у почетној фази
имплементације и неопходно је увести и примјенити одређене мјере како би се тај
процес убрзао. Исто тако, неопходно је и проширити оквире употребе ГИС-а од оних
постављених пројектом, које се односе искључиво на побољшање квалитета јавних
услуга.
На основу свих сагледаних чињеница и фактора, а у склопу научног рада и

његове теме, предлажу се мјере које ће обезбједити убрзање процеса имплементације
ГИС-а Града Бијељина и унапјређење његових услуга, у односу на планирање.
Предложене мјере налазе се у оквиру надлежности Града Бијељина и јавних-
комуналних предузећа Града Бијељина, у складу са важећим Републичким законима и
уставом Републике Српске, те стога њихова примјена искључиво зависи од воље и
способности Органа Градске управе Града Бијељина.
63 | С т р а н а
5.7.1| Мјере за убрзање процеса имплементације ГИС-а Града Бијељина
Табела бр. 2. Мјере за убрзање процеса имплементације ГИС-а Града Бијељина

Предложене мјере Опис
Мјера којом би се сви запосленици упознали са ГИС
Упознавање запосленика Градске управе о системом и његовим могућностима које би омогућиле
предностима и могућностима ГИС-а; скраћивање времена трајања већине послова Градске
управе, самим тим и рада запосленика.
За даље унапрјеђење ГИС-а неопходно је обучити
Обучавање кадрова за рад у ГИС-у; кадрове планиране за будући рад у ГИС-у и
управљању просторним подацима, како би систем
могао самостално функционисати.
Измјена процедура израде просторно-планске
документације које се односе на активно Тиме би се значајно убрзали процеси израде
укључивање ГИС-а у процес израде неопходних просторних анализа и обраде просторних
података, за потребе израде просторно-планске
документације и обраде просторних података;
документације и других пројеката, коришћењем ГИС-
Измјена процеудара по питању прикупљања и а. Такође, крајњи подаци би се могли без проблема
управљања просторним подацима од стране имплементовати у ГИС, што сада није случај.
надлежних одјељења Градске управе, које се
односе на активно укључивање ГИС-а у наведене Под стандардизацијом се мисли на усклађивање
процесе и стандардизацију просторних података; начина прикупљања података, управљања,
Измјена процеудара по питању прикупљања и складиштења и дијељења истих. Стварање
управљања просторним подацима од стране нормативног оквира би омогућило импелемнтовање
надлежних јавно-комуналних предузећа Града просторних података у ГИС из различитих извора, без
потребе њихове поновне обраде.
Бијељина, које се односе на активно укључивање
ГИС-а у наведене процесе и стандардизацију Трошкови би у погледу дугорочног планирања били
просторних података у складу са Градском значајно смањени.
управом;
Израда овако важног стратешког документа је
неопходна како би се Град Бијељина у дугорочном
погледу усмјерио ка најповољнијем правцу развоја у
Израда Просторног плана Града Бијељина; складу са принципима одрживог развоја. Просторни
план би пружио изузетно значајне просторне податке,
као што је планирана намјена површина, тренутна
намјена површина, правци развоја, правци
саобраћајних коридора и сл.
Израда Урбанистичког плана за урбано језгро Израдом Урбанистичког плана територија града
град Бијељину; добила би потпуно нови концепт по питању планирања
и употребе постојећег простора у наредном периоду.
Убрзање процеса дигитализације преосталих Омогућило би имплементовање наведених просторних
података у аналогном облику података у ГИС, а тренуно су неискоришћени.
Телекомуникационо повезивање Градске управе Омогућио би се бржи приступ различитим базама
са свим релевантним учесницима управљања података и самој размјени података између корисника,
просторним подацима и територијом Града што тренутно није случај, као и бржем процесу
Бијељина; ажурирања података.
Информационе технологије су индустрија са највећим
степеном развитка и неопходно је пратити трендове и
Праћење технолошких трендова у пољу технолошке иновације, како би се успостављени ГИС
систем адекватно ажурирао са технолошким
прикупљања просторних података и њихове
напретком. Такође, набавка опреме новијих генрација
обраде; набавка адекватне техничке опреме; омогућава брже и лакше прикупљање и обраду
просторних података, те се на дугорочном плану
финасијски исплати.
Укључивање Града Бијељина у европске и ЕУ и међународни фондови нуде различите
међународне пројекте које се тичу унапрјеђења модалитете финансирања и реализације пројеката, што
управљања просторним подацима и територијом; би рјешило почетне финасијске проблеме.
Едукација становништва о предностима и значају За ширу примјену ГИС-а неопходно је едуковати
ГИС-а, његовим могућностима и томе шта њима становништво по питању значаја и могућности ГИС-а
омогућава увођење ГИС-а; за поједностављивање њихових свакодневних потреба.
Аутор: Гвозденовић, С.
64 | С т р а н а
5.7.2| Унапређење услуга ГИС-а Града Бијељина
Под унапрјеђењем услуга ГИС-а Града Бијељина мисли се прије свега на његову
ширу употребу, односно на ону планирану пројектом који се односи искључиво на
побољшање квалитета јавних услуга Града Бијељина, израдом Геопортала и других
дигиталних база података.
• Приједлог унапрјеђења услуга ГИС-а Града Бијељина огледа се у проширивању

услуга на пољопривредне дјелатности, имплементацијом геоинфромационог
система намјењеног за паметно управљање пољопривредним земљиштем и
пољопривредном производњом.
Територија Града Бијељина обухвата једно од најплоднијих пољопривредних

подручја у БиХ, подручје семберијске равнице, односно Семберију. Семберија лежи на
изузетно плодном тлу, хидрографски богатом. Међутим приноси већ дуго времена
нису у складу са пољопривредним потенцијалом које то земљиште има. Чест проблем
су непредвидиве временске прилике, односно неприлике, суше, заразе земљишта или
плода, непостојање адекватне заштите плода, као и површински изузетно мале парцеле
за пољопривредне стандарде(мање од 10ха, просјек између 3-5ха), застарјела
механизација и сл. Управо примјена географских инфромационих система и модерних
технологија за снимање и праћење временских прилика омогућава паметно управљање
фармом, односно пољопривредним земљиштем.
Конструисање и имплементација оваквог једног система изискује изузетну

стручност по питању инфромационих технолигија. У БиХ, односно РС, недавно је
пуштен у рад интегрални и модуларни инфромациони систем намјењен управо
пољопривредним произвођачима – etFARM.
Основна намјена etFARM система је аутоматизовано управљање

пољопривредном производњом, примјеном савремених технологија и научних
достигнућа, са циљем повећања приноса и смањења трошкова, кроз праћење стања
усјева и планирања пољопривредних активности. etFARM систем пружа низ корисних
алата намијењених прије свега пољопривредним произвођачима и пољопривредним
компанијама, те савјетницима у пољопривредној производњи (агрономима,
инжињерима пољопривреде и сл.), научним-истраживачким институцијама (заводима,
институтима, факултетима и сл.), локалним управама, државним агенцијама и
министарствима у чијем фокусу и надлежностима је пољопривредна производња.
etFARM систем вам омогућава да имате преглед свих производних парцела на једном
мјесту, као и преглед свих информација и аналитичких резултата о њима на једном
мјесту. Кориштењем etFARM система све парцеле и све активности садржане су на
једном мјесту, тако да у сваком тренутку можете прегледати, унијети промјене,
извршити анализе а на крају донијети и одговарајуће одлуке (https://www.etfarm.ba/).
65 | С т р а н а
6| ЗАКЉУЧАК
На основу предмета овог рада, постављених циљева и задатака у склопу

истраживања дошло се до конкретних закључака у погледу примјене ГИС-а на нивоу
локалних самоуправа на територији Републике Српске и Града Бијељина, као и
уопштено могуће примјене ГИС-а на нивоу локалних заједница, на основу његових
карактеристика и могућности које пружа.
Несумњиво, константан тренд технолошког напретка човјечанства, те актуелни

процеси глобализације, условили су све већу и ширу примјену ГИС-а, за потребе
квалитетног и паметног управљања простором и природним ресурсима у складу са
приниципима одрживог развоја, за побољшање и унапређење процеса рада привредних
и пољопривредних дјелатности, за потребе побољшања јаних услуга и убрзања процеса
администрације, информисања и безбједности грађана и сл. Примјена и степен
примјене ГИС-а и других информационих технологија у многоме зависи од економске
и инфраструктурне развијености, развијене друштвене свјести о значају простора и
његовог квалитетног искориштавања, образованости становништва и др.
Имплементација ГИС-а на нивоу локалне самоуправе представља изузетно

финансијски и стручно захтјеван пројекат, јер се заснива на финансијски скупим и
технички сложеним софтверима за набавку и одржавање, који захтјевају високо
напредне хардверске компоненте и телекомуникациону повезаност са могућношћу
брзог протока информација. Такође, имплементација ГИС-а у потпуности мјења
дотадашње начине и принципе рада, што изискује измјене закона, образовања кадрова,
успоставе нове систематизације рада и начина функционисања установа и др.
На основу теоретског упознавања са ГИС системом и могућности његове

примјене у локалним самоуправама и односа са тренутним стањем примјене ГИС-а на
територији Републике Српке, можемо закључити да ГИС у РС, па и читавој БиХ није
препознат и у довољној мјери валоризован као систем који омогућава и нуди низ
могућности у погледу квалитетног и паметног управљања простором, просторним
подацима и пружања услуга грађанима. Разлози за овакво стање су бројни, од
неповољне економске ситуације, инфраструктурне неразвијености, лоше уређеног
политичког, законодовног и друштвеног система, мањка обучених кадрова, па све до
недостатка воље и хтјења за унапјређењем процеса рада од стране надлежних органа.
Град Бијељина, у односу на остале локалне самоуправе Републике Српске се

издваја по питању имплементације ГИС-а, односно, представља једину локалну
самоуправу која је покренула поступак имплементације и примјене ГИС-а. На основу
сагледавања и оцјене тренутног стања ГИС Града Бијељина се налази у иницијалној,
почетној фази имплементације и далеко је још од неке важније улоге у управљању
простором и локалном заједницом. Неопходно је предузети још мноштво мјера у
погледу побољшања процеса управљања просторним подацима, рада надлежних
служби и предузећа, телекомуникационе повезаности, обучавања кадрова и
информисања и едукације становништва. Ипак, у односу на свеукупну ситуацију Град
Бијељина представља позитиван примјер у погледу убрзања и дигитализације процеса
рада локалне самоуправе, те би и остале локалне самоуправе требале да сљеде примјер.
66 | С т р а н а
7| ЛИТЕРАТУРА
1. Јовановић и др. (2012): Географски инфромациони системи, прво

издање. Београд: Универзитет Сингидунум Београд, Универзитет у Новом
Саду.
2. Ђорђевић, Ј. и Ђорђевић, Д. (1996): Примена ГИС-а у просторном
планирању. Београд: САНУ.
3. Nebert, D.D. (ed.) (2001): Developing Spatial Data Infrastructure: The
SDI Cookbook. Global Spatial Data Infrastructure Tehnical Working Group.
4. DGU (2008) Nacionalna infrastruktura prostornih podataka u Republici
Hrvatskoj, studija. Zagreb: Državna geodetska uprava.
5. Celt, V. (2003): Uloga katastra u nacionalnoj infrastrukturi prostornih
podataka, magistarski rad. Zagreb: Geodetski fakultet, Sveučilište u Zagrebu.
6. РУГИПП (2017): Стратегија инфраструктуре геопросторних
података Републике Српске, приједлог. Бања Лука: Републичка управа за
геодетске и имовинско-праве односе.
7. European Commission (2007): DIRECTIVE 2007/2/EC OF THE
EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL: Establishing an
infrastructure for spatial information in the Community (INSPIRE); Brussels.
8. Trtanj, Ž. (2011): INSPIRE i Nacionalna infrastruktura prostornih
podataka u Hrvatskoj. Diplomski rad. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu, Geodetski
fakultet.
9. Народна скупштина Републике Српске (2016): Закон о локалној
самоуправи Републике Српске. Бања Лука: Службени гласник Републике
Српске, број 97/16.
10. Цимбаљевић, М., Бучић, А. и Јовановић, М. (2014): Значај увођења
ГИС-а и његова примјена на нивоу локалне самоуправе – искуство из
Србије. Нови Сад: Зборник радова Департмана за географију, туризам и
хотелијерство бр. 43–2/2014.
11. Скупштина Општине Пирот (2006): Стратегија развоја ГИС
Општине Пирот. Пирот.
12. Скупштина Општине Прокупље (2017): Стратегија развоја ГИС-а
Општина Прокупље. Београд.
13. Скупштина Општине Панчево (2012): Пројекат „Унапређење ГИС-а
у Панчеву“ – Чему служи ГИС. Панчево.
14. Цицо, З. и Салихбеговић, А.: Имплементација корпоративног ГИС-а
у електродистрибутивним предузећима. Сарајево: Електротехнички
факултет Сарајево - ЈП Електропривреда БиХ - ЈП Електропривреда БиХ
Сарајево – БиХ.
15. РЗС (2017): Попис становништва, домаћинстава и станова у
Републици Српској 2013. године, Резултати пописа-Градови, Општине,
насељена мјеста. Бања Лука: Републички завод за статистику
16. Градска управа Града Бијељина (2013): Стратегија развоја Града
Бијељина за период 2014-2023 године. Бијељина.
17. Hexagon Geospatial: The GeoMedia architecture advantage.
67 | С т р а н а
18. Градска управа Града Бијељина (2015): Пројекат „Увођењем ГИС

система до унапређења квалитета јавних услуга у граду Бијељина“.
Бијељина.
19. Градска управа Града Бијељина (2017): ГИС Града Бијељина -

корисничко упуство. Бијељина.
20. Градска управа Града Бијељина (2017): Геопортал Градске управе
Града Бијељина - корисничко упутство. Бијељина.
ПОПИС ВЕБ СТРАНИЦА – URL:
1. http://geoinformatika.uns.ac.rs
2. www.terragis.net
3. www.esri.com
4. https://singidunum.ac.rs/
5. http://www.imgs.ie/
6. www.gradbijeljina.or
7. http://www.vekom.com/
8. https://www.hexagongeospatial.com/
9. https://www.rgurs.org/
10. http://www.cilap-project.org/
11. https://inspire.ec.europa.eu/
12. http://www.geoportal.rgurs.org
13. http://www.bcn.cat/geoportal/en/geoportal.html
14. http://gis.pirot.rs/
15. http://www.gis.ba
16. https://www.europa.uk.com
17. https://www.etfarm.ba/
ИНТЕРВЈУ:
Интервју обављен са:

1. Раиниловић, Зоран. Дип. инж. електр.: Шеф Одсјека за IT послове,
Градска управа Града Бијељина. Бијељина (2018).
2. Тодоровић, Анкица. Дип. политик. међун. посл.: Шеф одјеска за
локални економски развој и европске интеграције. Бијељина (2018).
68 | С т р а н а

Primjena GIS-a U Lokalnoj Upravi - Grad Bijeljina

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Primjena GIS-a U Lokalnoj Upravi - Grad Bijeljina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ПРИМЈЕНА ГЕОГРАФСКОГ ИНФОРМАЦИОНОГ

Бања Лука, 2018. године

4.5.2| Управљачки системи ............................................................................................................ 31

4.5.3| Планирање простора ............................................................................................................ 32

4.5.4| Заједница и економски развој .............................................................................................. 33

4.6| Веб(Web) ГИС .......................................................................................................................... 35

5.4.3| Геопортал ............................................................................................................................. 48

5.4.4| Инфраструктура просторних података Града Бијељина ........................................................ 48

5.5| ГИС Града Бијељина ............................................................................................................... 49

5.5.2| Модел ГИС-а ........................................................................................................................ 50

5.5.3| Архитектура ГИС-а ................................................................................................................ 52

5.5.4| Имплементација просторних података у ГИС ........................................................................ 54

5.5.5|Геопортал(ГИС портал) Градске управе Града Бијељина ........................................................ 57

5.7.2| Унапређење услуга ГИС-а Града Бијељина ........................................................................... 65

Константан тренд технолошког напретка човјечанства, те актуелни процеси

Употреба географских информационих система, у даљем тексту – ГИС, у

Напретком у другим технологијама и областима, које су у повезане и подржавају

„ГИС се може дефинисати и као моћан скуп алата за прикупљање, складиштење,

Посебан зачај увођења и примјене ГИС система је изражен на локалном нивоу,

У оквиру надлежности и обавеза локалне самоуправе, примјењивост ГИС-а је

„Полазећи од географске локације, ГИС обезбјеђује систематично прикупљње и

На простору Републике Српске, однсоно републичком и локалном ниову власти,

У односу на Републички ниво, степен дигитализације података и формирање

Град Бијељина, се истиче као локална самоуправа на територији Републике

У теоријско-методолошком уводу објасниће се потупак израде самог рада,

1.1| Предмет, задаци и циљеви истраживања

Предмет овог рада и истраживања представљају уопштено Географски

Град Бијељина територијалном подјелом Републике Српске се третира као

Циљ рада је упознавање са могућностима примјене ГИС-а у локалним

У складу са предметом рада, а на основу успостављених циљева, утврђени су

1.2| Методологија истраживања

Методологија истраживања усклађена је са структуром рада, односно предметом,

Рад се темељи на анализи ГИС-а и његове примјене на територији Града Бијељина.

Упознавањем са сваком од издвојених области и њиховом детаљном,

Методе истраживања и прикупљања података се разликују у зависности од

Методе које су кориштене у склопу истраживања и израде рада су: метод

2| ГЕОГРАФСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ - ГИС

Основни предуслов за разумјевање географских информационих система је

2.1| Општа својства и карактеристике информационих система и информација

Под појмом систем се у најопштијем смислу подразмјева скуп елемената који су

Под појмом информација се подразумјева „обавјештење које је резултат

У најопштијем смислу под информационим системима се подразумјева скуп

2.2| Дефиниција и основне компоненте ГИС-а

Постоји мноштво дефиниција ГИС-а од стране различитих аутора, заснованих на

ГИС се заснива на четири важне, међусобно повезане и неопходне компоненте, а

Слика бр. 1. Компоненте ГИС система

Основне хардверске компоненте ГИС-а чине: рачунарска PC опрема (хард диск,

Хардверске компоненте представљају предуслов за даљу софтверску надоградњу

Извор: Burrogh, McDonnell, 2006. година; Извор: Јовановић и др.,2012. година;

На основу функионалности разликујемо различите врсте ГИС софтвера. Једна од

Нека од највећих и најзначајнијих предузећа која се баве производњом и

Кадровска основа, односно људски ресурси представљају крајњи предуслов за

2.3| Структура просторних података(особине, модели, прикупљање података)

Просторни подаци представљају једну од пет основних компоненти за

На основу различитих начина добијања података, њиховог карактера и

 Векторски подаци – њихову структуру чине основне геометријске примитиве:

 Алфа-нумерички подаци – представљају негеометријске карактеристике

 Дигитални модел висина (ДМВ) – представља организован скуп података о

Прикупљање и унос података је изузетно важан процес у функционисању

Слика бр.4 Растерски и векторски модел података;

3| ИНФРАСТРУКТУРА ПРОСТОРНИХ ПОДАТАКА - ИПП

Инфраструктура као појам, може се различито тумачити, у зависности од области