Dru{tvo matemati~ara Srbije

Republi~ki seminar 2015.

Ni{, 17.-18. januar

Inverzija-Simetrija u odnosu na krug

Autor i realizator radionice:

dr \or|e Barali}, Matemati~ki Institut SANU, Beograd
e-mail: djbaralic@mi.sanu.ac.rs

Ovo predavawe je deo projektnih aktivnosti projekta Primjena dinami~kog softvera Cinderella u nau~no-tehni~kim
istra`iva-wima, matematici i obrazovawu koje podr`ava Ministarstvo nauke i tehnologije Republike Srpske.
1 Definicija i osnovne osobine
Neka jeO fiksirana ta~ka u ravni π i neka je r > 0 fiksirani pozitivni realni broj. Neka je
k = k(O, r) krug sa centrom u O i polupre~nikom r.
Definicija 1.1. Inverzija u odnosu na krug k je preslikavawe

φk : π \ {O} → π \ {O},

koje svakoj ta~ki A ∈ π \ {O} (Slika 1) dodequje ta~ku φk (A) = A0 na polupravoj OA sa po~etkom u O
takvu da je
OA · OA0 = r2 .

Slika 1:

Krug k zovemo krugom inverzije, a ta~ku O polom ili centrom inverzije. Ukoliko je krug k poznat
ili ga nije potrebno posebno naglasiti, preslikavawe kratko zovemo inverzija. U literaturi se javqa
k
mnogo oznaka za inverziju pored onog u definiciji 1.1, kao npr. IO , IO,r , φk(O,r) , ϕk i sl. Za odre|enu
oznaku je najboqe opredeliti se u zavisnosti od konkretne situacije i osobine inverzije koju }emo
koristiti.
Iz definicije 1.1 je o~igledno da va`i slede}e tvr|ewe.

Slika 2:

Stav 1.1. Ta~ka A se slika u samu sebe pri inverziji φk ako i samo ako A le`i na krugu inverzije k .
 Zapravo, uslov iz definicije 1.1 povla~i da ako je OA ≤ r tada je OA0 ≥ r, odnosno ako je OA ≥ r
0
tada je OA ≤ r , Slika 2. Drugim re~ima va`i:

Stav 1.2. Inverzija slika unutra{wu oblast kruga inverzije k u spoqa{wu i obratno.
Jedno od o~iglednih svojstava inverzije je sadr`ano u slede}oj teoremi.

Teorema 1.1. Inverzija je involutivno preslikavawe, tj. za svaku ta~ku A ∈ π \ {O} va`i:

φk (φk (A)) = A.

Dokaz. Neka je φk (A) = A0 i φk (A0 ) = A00 . 0

Iz definicije 1.1 inverzije sledi da su ta~ke A, A i A
00

na istoj polupravoj OA i da va`i

OA · OA0 = r2 = OA0 · OA00 ,

odakle je jasno OA = OA00 i A00 ≡ A. 

Slika 3:

Teorema 1.1 ka`e da je kompozicija inverzije sa samom sobom identiti~no preslikavawe. Ona tako|e
povla~i da je kompozicija bilo koje dve inverzije ukqu~uju}i i one sa razli~itim krugovima jedna
bijektivna transformacija, ali kao {to mo`emo primetiti na Slici 3, ovako dobijena transformcija
u op{tem sluvaju ne mora biti inverzija u odnosu na neki novi krug. Ovo zakqu~ujemo iz ~iwenice da
svaka prava koje spaja ta~ku sa wenom slikom pri inverziji mora prolaziti kroz pol inverziji, {to
prave koje su nacrtane punom linijom na Slici 3 o~igledno ne ispuwavaju.
Ipak, u nekim specijalnim slu~ajevima kao {to je Stav 1.3 mo`emo odrediti koje ta~no preslikavawe
daje kompozicija dve inverzije.

2
Stav 1.3. Neka suφk1 i φk2 dve inverzije u odnosu na dva koncentri~na kruga k1 (O, r1 ) i k2 (O, r2 ). Tada
r22
je kompozicija φk ◦ φk homotetija sa centrom u polu obe inverzije O i koeficijentom 2 .
1 2 r 1

Dokaz. ∈ π \ {O} proizvoqna ta~ka. Neka je φk2 (A) = A2 i φk1 ◦ φk2 (A) = φk1 (A2 ) = A1 ,
Neka je A
Slika 4. Ta~ke A, A2 , A1 i O su o~igledno kolinearne i pripadaju istoj polupravoj OA. Tako|e va`e

Slika 4:

relacije OA · OA2 = r22 i OA2 · OA1 = r12 . Wihovim deqewem se dobija

OA1 r2
= 22 ,
OA r1

odakle direktno sledi tvr|ewe. 

1.1 Konstrukcija slike ta~ke pri inverziji

U odnosu na klasi~ne simetrije u odnosu na ta~ku ili pravu, sam opis slike ta~ke pri inverziji dat
definicijom 1.1 deluje geometrijski nemotivisano i potpuno je legitimno postaviti pitawe Kako

konstruisati sliku date ta~ke pri inverziji?. Geometrijsko tuma~ewe i re{we ovog problema
dajemo ovde.
Neka je fiksiran krug k(O, r) i neka je data ta~ka A van kruga k . Neka su t1 i t2 tangente iz ta~ke A
na krug k , a P1 i P2 na t1 i t2 redom, ta~ke dodira ovih tangenti sa krugom k . Neka je A1 prese~na ta~ka
prave P1 P2 i prave OA, Slika 5.

Stav 1.4. Prava P1 P2 je normalna na pravu OA.

Dokaz. Kako je OP1

= OP2 = r i AP1 = AP2 kao tangentne du`i, to ta~ke A i O le`e na simetrali
du`i P1 P2 , odnosno prava AO je normalna na pravu P1 P2 kao simetrala du`i P1 P2 . 

Stav 1.5. Trouglovi OP1 A i OA1 P1 su sli~ni.

Dokaz.4OP1 A i 4OA1 P1 su pravougli trouglovi (Stav 1.4) sa jednim zajedni~kim uglom kod
temena O , pa je 4OP1 A ∼ 4OA1 P1 . 

Posledica 1. Ta~ka A1 je slika ta~ke A pri inverziji u odnosu na krug k .

3
 Slika 5:

Dokaz. Iz sli~nosti koju smo dokazali u Stavu 1.5, dobijamo OP1 : OA1 = OA : OP1 . Odavde je

OA · OA1 = OP1 2 = r2 .


Prava P1 P2 se jo{ naziva i polara ta~ke A u odnosu na krug k . Prethodno razmatrawe je zapravo
analiza i dokaz geometrijskog na~ina da konstrui{emo sliku pri inveziji date ta~ke. Iz wega sledi
da:

• A van kruga k , najpre konstrui{emo krug k1 sa OP kao pre~nikom, Slika 6.

U slu~aju da je ta~ka
Prese~ne ta~ke P1 i P2 krugova k1 i k spojimo i u preseku prave P1 P2 sa OA dobijamo ta~ku A1
sliku ta~ke A pri inverziji u odnosu na k .

Slika 6:

4
 • U slu~aju da je ta~ka A van kruga k , najpre konstrui{emo normalu na pravu OA u ta~ki A, Slika
7. Neka jeP1 jedna od prese~nih ta~aka ove prave sa krugom k i u woj konstru{emo normalu t1 na
polupre~nik OP1 . U preseku ove normale tj. tangente t1 kruga k i prave OA nalazi se ta~ka A1 ,
slika ta~ke A pri inverziji u odnosu na k .

Slika 7:

2 Slike pravih i krugova pri inverziji

U ovom delu }emo videti da slika prave u inverziji mo`e biti prava ili kruga, kao da isto va`i i za
krug. Ova ~iwenica ~ini inverziju jako zanimqivim preslikavawem, jer nam omogu}ava ispravqawe
krugovai prelazak na geometrijski mawe slo`eniju situaciju.

Teorema 2.1. Prava p koja prolazi kroz centar O inverzije φk slika se u samu sebe.

Dokaz. φk (p \ {O}) ⊆ p \ {O}. Iz involutivnosti (Teorema 1.1) je

Iz definicije 1.1 je jasno da je
p \ {O} = φk (φk (p \ {O})) ⊆ φk (p \ {O}). Dakle, φk (p \ {O}) = p \ {O}. 

Teorema 2.2. Krug koncentri~an sa krugom k inverzije φk slika se u krug koncentri~an sa krugom

inverzije.

Dokaz. Neka je r1 polupre~nik kruga k1 ~iji je centar ujedno i centar inverzije O. Neka je A
proizvoqna ta~ka ovog kruga, Slika 8. Tada se po definiciji 1.1 pri inverziji φk slika u ta~ku A1
r2 r2
takvu da je OA1 = . Dakle, φk (k1 ) ⊆ k2 gde je k2 krug sa centrom u O polupre~nika r2 = .
r1 r1
Analogno je φk (k2 ) ⊆ k1 pa je po osobini involutivnosti (Teorema 1.1), k2 ⊆ φk (k1 ). Odavde je sada
jasno k2 = φk (k1 ). 

Teorema 2.3. Prava p koja ne prolazi kroz centar O inverzije φk slika se u krug koji prolazi kroz

centar inverzije O.

5
 Slika 8:

Slika 9:

Dokaz. A podno`je normale iz ta~ke O na p, a A0 wena slika pri inverziji φk . Neka je

Neka je
B proizvoqna ta~ka prave p razli~ita od A i B 0 wena slika pri inverziji φk , Slika 9. Imamo da je

6
OA · OA0 = r2 = OB · OB 0 , odakle je

OA : OB = OB 0 : OA0 .
0 0 0 0 0 0
Kako je i ^AOB = ^B OA zajedni~ki ugao, to je 4AOB = 4B OA . Odavde je ^OB A = OAB =
◦ 0 0 0 0
90 , pa ta~ka B le`i na krugu k ~iji je pre~nik OA . Dakle φk (p) ⊆ k \ {O}.
0 0
Analogno dokazujemo da je φk (k \{O}) ⊆ p pa je po osobini involutivnosti (Teorema 1.1), k \{O} ⊆
φk (p). Odavde je sada jasno k 0 \ {O} = φk (p). 

Teorema 2.4. Krug k1 koji prolazi kroz centar O inverzije φk slika se u pravu koji prolazi kroz centar
inverzije O.

Slika 10:

Dokaz. A druga prese~na ta~ka prave OO1 gde je O1 centar kruga k1 i A0 wena slika pri
Neka je
0
inverziji φk . Neka je B proizvoqna ta~ka kruga k1 i B wena slika pri inverziji φk , Slika 10.
0 0 ◦
Analogno, kao u dokazu Teoreme 2.3 dobijamo da je ^OA B = 90 , pa je φk (k1 \ {O}) ⊆ p gde je p
0
prava kroz A normalna na pravu OO1 . No, tada je prema Teoremi 2.3 je φk (p) = k1 \ {O}, a odavde je i
φk (k1 \ {O}) = p. 

Teorema 2.5. Krug k1 koji ne prolazi kroz centar O inverzije φk slika se u krug koji ne prolazi kroz
centar inverzije O .

Dokaz. O i O1 krugova k i k1 se~e krug k1 u ta~kama A i B (ne gube}i

Neka prava koja spaja centre
0 0
na op{tosti neka je A bli`a ta~ki O ). Neka su A i B slike ta~aka A i B pri inverziji φk . Neka je C
0
proizvoqna ta~ka kruga k1 i C wena slika pri inverziji, Slika 11. Imamo da je

OA · OA0 = OB · OB 0 = OC · OC 0 = r2 .

7
 Slika 11:

0 0
Odavde sledi da va`i OA : OC = OC : OA i OB 0 : OC 0 = OC : OB , a zbog uglova ^C 0 OA0 = ^AOC
0 0
i ^C OB = ^BOC sledi da

4AOC ∼ 4C 0 OA0 i 4BOC ∼ 4C 0 OB 0 .

Iz ovih sli~nosti je ^OC 0 B 0 = ^OBC i ^OC 0 A0 = ^OAC . Zato je ^A0 C 0 B 0 = ^OC 0 A0 −

^OC B = ^OAC − ^OBC = ^ACB = 90◦ , jer je AB pre~nik kruga k1 . Dakle, φk (k1 ) ⊆ k 0 1 , gde je
0 0

k 0 1 krug nad pre~nikom A0 B 0 .

0 0
Analogno se dokazuje da je φk (k 1 ) ⊆ k1 . Zbog osobine involutivnosti (Teorema 1.1), k 1 ⊆ φk (k1 ).
0
Odavde je sada jasno k 1 = φk (k1 ). 
Centar kruga se pri inverziji ne slika u centar odgovaraju}eg kruga. Ipak, va`i da prava koja
prolazi kroz centar kruga i wegovu sliku pri inverziji, prolazi kroz centar te inverzije, {to direktno
sledi iz teoreme 2.5.

C centar kruga k1 i C 0 wena slika pri inverziji φk sa centrom u O.

Stav 2.1. Neka je ta~ka Neka su A
0 0
i B prese~ne ta~ke prave OC sa krugom k1 , i A i B wene slike pri inverziji. Tada va`i

A0 C 0 : B 0 C 0 = OB : OA.

Dokaz. C je centar du`i AB koja je pre~nik kruga k1 (C, r1 ). Iz definicije 1.1 imamo da je

r2 r2 r2 r2 · r1
A0 C 0 = OA0 − OC 0 = − = · (OC − OA) = .
OA OC OA · OC OA · OC
0 r2 ·r1
Analogno, B C0 = OB·OC
, odakle sledi tvr|ewe zadatka. 

3 Osobina komfornosti
U ovom delu }emo se detaqnije pozabaviti jednim od najva`nijih svojstava inverzije, a to da je ona
jedno komforno preslikavawe. Strogo definisawe ovog pojma izlazi iz okvira na{eg razmatrawa, ali

8
mo`emo usvojiti jednu deskriptivnu definiciju da je to preslikavawe koje ~uva uglove. Da pojasnimo,
neka su Γ1 i Γ2 dve glatke krive. Kriva je glatka ako u svakoj svojoj ta~ki ima definisanu tangentu.
Primeri glatkih krivih su prave, krive drugog reda, itd. Ugao izme|u dve glatke krive je ugao izme|u
wihovih tangenti u zajedni~kim ta~kama.

Teorema 3.1. Inverzija je komforno preslikavawe.

Dokaz. Neka se glatke krive Γ1 i Γ2 seku u ta~ki A i neka je A0 wena slika pri inverziji φk sa
centrom u O . Neka su t1 i t2 tangente u A na krive Γ1 i Γ2 , redom, Slika 12. Tada postoje krugovi k1 i k2
0
koji prolaze kroz ta~ke A i A takvi da je t1 tangenta kruga k1 i t2 tangenta kruga k2 . Imamo da se k1 i
Γ1 tangiraju, kao i k2 i Γ2 . Neka su Γ0 1 i Γ0 2 slike odgovaraju}ih krivih pri φk . Primetimo da je zbog
osobine potencije ta~ke O u odnosu na k1 , φk (k1 ) = k1 i analogno, φk (k2 ) = k2 . Dakle, krug k1 tangira
0 0 0 0 0 0
krivu Γ 1 u ta~ki A , tj. tangenta t 1 na Γ 1 u ta~ki A je zapravo tangenta kruga k1 u A . Analogno,
0 0 0 0
tangenta t 2 na Γ 2 u ta~ki A je zapravo tangenta kruga k2 u A . Ali, pri osnoj simetriji u odnosu na
0 0 0
simetralu du`i AA krugovi k1 i k2 se slikaju u sami sebe, ta~ka A u A , a tangente t1 i t2 redom u t 1 i
t0 2 . Zato je ^(Γ1 , Γ2 ) = ^(t1 , t2 ) = ^(t0 1 , t0 2 ) = ^(Γ0 1 , Γ0 2 ), {to je i trebalo dokazati. 

Slika 12:

Prethodna teorema je esencijalno svojstvo inverzije. Ona tvrdi da ono {to se dodirivalo pre
inverzije, dodiruje i u slici. Kombinovano sa ostalim osobinama inverzije zapravo nam omogu}uje
da inverziju primewujemo u slo`enim geometrijskim i konstruktivnim problemima. Ovo se najvi{e

9
odnosi na situacije u kojima je broj krugova jako veliki, pa se primenom inverzije odre|eni broj wih
prevodi u prave.

3.1 Normalni krugovi

Kao {to su normalne prave od posebnog interesa u geometriji, takav je slu~aj i sa krugovima koji obrazuju
◦
ugao od 90 . Jednostavnim preformulisawem definicije ugla dve krive dolazimo do jednostavnog
kriterijuma za ortogonalnost dva kruga:

Stav 3.1. Dva kruga su normalna ukoliko tangenta u zajedni~koj ta~ki jednog od wih prolazi kroz

centar drugog kruga.

Slede}a teorema je od posebne koristi u prakti~nim primenama inverzije.

Teorema 3.2. Neka je krug l normalan na krug inverzije k . Tada se krug l slika u samog sebe pri inverziji
u odnosu na φk .
Stav 3.2. A0 i B 0 slike ta~aka A i B pri inverziji φk sa centrom u O pri ~emu su O, A i B
Neka su
0 0
nekolinearne ta~ke. Tada ta~ke A, B , B i A pripadaju jednom krugu l koji je normalan na k .

4 Promena du`ine du`i pri inverziji

Teorema 4.1. Neka su A0 i B 0 slike ta~aka A i B pri inverziji u odnosu na krug k(O, r). Tada je

AB
A0 B 0 = r2 · .
OA · OB

5 Ptolomejeve teoreme
Teorema 5.1 (Prva Ptolomejeva teorema). U svakom ~etvorouglu ABCD va`i nejednakost
AB · CD + BC · DA ≥ AC · BD,
pri ~emu znak jednakosti va`i ako i samo ako je ~etvorougao ABCD tetivan.
Dokaz. k(A, r) krug malog polupre~nika r (takav da su B , C i D u wegovoj spoqa{wosti)
Neka je
0 0 0
i φk inverzija u odnosu na ovaj krug. Neka je B = φk (B), C = φk (C) i D = φk (D), Slika 13. Po
nejednakosti trougla va`i
B 0 D0 ≤ B 0 C 0 + C 0 D0 .
Koriste}i teoremu 4.1 je

BD BC CD
r2 · ≤ r2 · + r2 · .
AD · AB AB · AC AC · AD
AB·AC·AD
Mno`e}i posledwu jednakost sa dobijamo tra`enu nejednakost.
r2
0 0 0
Znak jednakosti va`i ako i samo ako su B , C i D kolinearne ta~ke. Prema teoremi 2.4 ta~ke B0,
C 0 i D0 su kolinearne ako i samo ako su ta~ke A, B , C i D na jednom krugu. 
Teorema 5.2 (Druga Ptolomejeva teorema). U tetivnom ^etvorougao ABCD je tetivan ako i samo
ako va`i
AC BA · DA + BC · DC
= .
BD AD · CD + AB · CB

10
 Slika 13:

6 Specijalne inverzije
Lema 6.1. Neka su k1 i k2 dva kruga jedne ravni bez zajedni~kih ta~aka. Postoji inverzija ψ koja

preslikava ova dva kruga u dva koncentri~na kruga.

7 Primene inverzije
7.1 Apolonijevi problemi i konstruktivni zadaci

Zadatak 1. Konstruisati krug l koji:

1. sadr`i tri date ta~ke A, B i C .

2. sadr`i dve date ta~ke A i B i dodiruje datu pravu p.

3. sadr`i dve date ta~ke A i B i dodiruje dati krug k .

4. sadr`i datu ta~ku A i dodiruje dve date prave p i q .

5. sadr`i datu ta~ku A, datu pravu p i dati krug k .

6. sadr`i datu ta~ku A i dodiruje dva data kruga k1 i k2 .

7. dodiruje tri date prave p, q i r .

8. dodiruje dve date prave p i q i krug k .

9. dodiruje datu pravu p i dva data kruga k1 i k2 .

10. dodiruje tri data kruga k1 , k2 i k3 .

Zadatak 2. Konstruisati krug l koji sadr`i dve date ta~ke A i B i normalan je na dati krug k .

Zadatak 3. Konstruisati krug l koji sadr`i datu ta~ku A, dodiruje datu pravu p i sa datim krugom
k obrazuje ugao α.

11
7.2 Klasi~ne teoreme

Teorema 7.1 (Brokarova teorema). ABCD tetivan ~etvorougao upisan u krug k sa centrom u
Neka je

O. Neka je P = AB ∩ CD, Q = BC ∩ CD and R = AC ∩ BD. Neka su M i N ta~ke kruga k takve da

su P M i P N tangente kruga k . Tada va`i

1. ta~e Q, M , R i N su kolinearne.

2. O je ortocentar trougala P QR.

Teorema 7.2 (Fojerbahova teorema). Ojlerov krug trougla ABC dodiru je upisani krug k ovog trougla

i spoqa upisane krugove trougla ka , kb i kc u 4 Fojerbahove ta~ke.

Teorema 7.3 (Mikelova teorema o {est krugova). Neka su k1 , k2 , k3 i k4 krugovi jedne ravni takvi da se
k1 i k2 seku u ta~kama A1 i A2 , k2 i k3 u B1 i B2 , k3 i k4 u C1 i C2 i k4 i k1 u D1 i D2 . Neka su ta~ke A1 ,
B1 , C1 i D1 koncikli~ne. Tada su ta~ke A2 , B2 , C2 i D2 koncikli~ne ili kolinearne.

Teorema 7.4. Neka su k1 , k2 , k3 i k4 krugovi jedne ravni takvi da se krugovi k1 i k2 dodiruju u ta~ki A,
krugovi k2 i k3 u ta~ki B , krugovi k3 i k4 u ta~ki C i krugovi k4 i k1 u ta~ki D. Tada su ta~ke A, B ,
C i D kolinearne ili koncikli~ne.

7.3 [tajnerov porizam

Teorema 7.5 ([tajnerov porizam). Neka je l krug u unutra{wosti kruga m. Pretpostavimo da postoji
niz krugova k1 , k2 , . . . , kn koji dodiruju krugove l i m, pri ~emu se svaka dva susedna kruga u nizu dodiruju,
ukqu~uju}i k1 i kn . Neka je j1 proizvoqan krug koji dodiruje l i m, i j2 , . . . , jn krugovi koji dodiruju l

i m i svaki dodiruje prethodni u nizu. Tada se krugovi j1 i jn dodiruju.

Slika 14:

12
Zadatak 4. Centri {tajnerovog niza krugova k1 , . . . , kn koji dodiruju krugove k i l pripadaju jednoj
elipsi ~ije su `i`e centri krugova l i m.

Zadatak 5. Neka je dat [tajnerov niz krugova k1 , k2 , . . . , kn koji dodiruju krugove l i m. Neka su Ai i
Bi dodirne ta~ke kruga ki sa krugovima l i m. Neka su prave ti zajedni~ke tangente krugova ki i ki+1 u
dodirnim ta~kama. Prave Ai Bi i tangente ti prolaze kroz zajedni~ku ta~ku.

7.4 Obu}arski no`-arbelos

Teorema 7.6 (Paposova teorema). P , Q i R tri kolinearne ta~ke takve da je P − R − Q i neka

Neka su

su m, l i k0 krugovi nad pre~nicima P Q, P R i RQ redom. Niz krugova k0 , k1 , k2 , . . . je takav da svaki

krug kn , n ≥ 1 dodiruje krugove m i l i prethodni ~lan niza krug kn−1 . Tada va`i:

1. centri krugova k0 , k1 , k2 , . . . pripadaju jednoj elipsi E ~ije su `i`e centri krugova m i l.

2. rastojawe centra kruga kn od prave P Q je n puta ve}e od polupre~nika kruga kn .

Slika 15:

Zadatak 6. Nad du`ima AC , CB CB jedne prave konstruisani su krugovi k1 , k2 i k . U ta~ki C

i

konstruisana je normala na pravu AB . Krugovi l1 i l2 nalaze se sa iste strane prave AB , dodiruju krug

k i pravu p, a krug l1 dodiruje krug k1 i krug l2 dodiruje i krug k2 . Tada va`i:

13
 1. krugovi l1 i l2 imaju jednake polupre~nike.

2. zajedni~ka tangenta u ta~ki dodira krugova k2 i l2 , prolazi kroz ta~ku A, dok zajedni~ka

tangenta u ta~ki dodira krugova k1 i l1 , prolazi kroz ta~ku B .

7.5 Razni zadaci

Zadatak 7. Neka jeP proizvoqna ta~ka na mawem luku A1 A2n+1 kruga k opisanog oko pravilnog
(2n + 1)-tougla, i d1 , d2 , . . . , d2n+1 rastojawa ta~ke P od temena A1 ,A2 , . . . , A2n+1 , redom. Tada je

d1 + d3 + · · · + d2n+1 = d2 + d4 + · · · + d2n .

Zadatak 8. Neka je P proizvoqna ta~ka na mawem luku A1 An kruga k opisanog oko pravilnog n-tougla,
i d1 , d2 , . . . , dn rastojawa ta~ke P od temena A1 ,A2 , . . . , An , redom. Tada je

1 1 1
= + ··· + .
d1 dn d1 d2 dn−1 dn
Zadatak 9. Neka su A, B , C i D ~etiri proizvoqne ta~ke u ravni koje nisu kolinearne niti kon-

cikli~ne. Dokazati da je ugao izme|u krugova opisanih oko trouglova ABC i ABD jednak uglu

opisanim oko trouglova CDA i CDB .

ABCDEF upisan u krug sa centrom u O. Neka je k1 krug koji prolazi

Zadatak 10. Neka je {estougao

kroz ta~kuO i sredi{ta stranica AB i DE , krug k2 krug koji prolazi kroz ta~ku O i sredi{ta
stranica BC i EF i k3 krug koji prolazi kroz ta~ku O i sredi{ta stranica CD i F A.

Zadatak 11. Krugovi k1 (O1 , r1 ), k2 (O2 , r2 ) i k3 (O3 , r3 ) se me|usobno spoqa dodiruju. Neka su k(M, m)
i l(N, n) krugovi koji dodiruju krugove k1 , k2 i k3 . Tada je:

r
1 1 r1 + r2 + r3
+ =4 .
m n r1 r2 r3

14