www.skripta.

info

Univerzitet u Beogradu

Seminarski rad iz industrije i zaštite životne sredine

Tema: Rudarstvo i životna sredina

2011.

1
 www.skripta.info
Sadržaj:

UVOD....................................................................................................................................................3

1.VRSTE RUDARSKIH OTPADA ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE..........................................4

2.EKSPLATACIJA MINERALNIH SIROVINA I HIDROSFERA.....................................................5

1.1. UTICAJ ODVODNJAVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU………………………………..5
1.2. HIDROGEOHEMIJSKI PROCESI…………………………………………………...……6
1.3. ZAŠTITA OD RUDNIČKIH VODA………………………………………………………6
1.4. KORIŠĆENJE RUDNIČKIH VODA………………………………………………………7

2. RIBNIK, POLJSKA………………………………………………………………………...………8

3. BOR, SRBIJA………………………………………………………………………………………8
3.1. PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA EKOLOŠKOG ZAGAĐENJA BORA............8
3.2. PROCENA RIZIKA PO ZDRAVLJE LJUDI NA PRIMERU RUDNIKA BOR.................9
3.3. REZULTATI MONITORINGA KVALITETA VAZDUHA U JUNU 2002.......................9
3.4. JOŠ NEKI REZULTATI MONITORINGA KVALITETA VAZDUHA………………...10
3.5. MERE ZA PREVAZILAŽENJE POSTOJEĆEG STANJA………………………………10

4. HUAINAN, KINA…………………………………………………………………………...……11
4.1. NAČIN UZORKOVANJA..................................................................................................12
4.2. ŠTETNI ELEMENTI U VODI U TALOŽNIM OBLASTIMA RUDNIKA UGLJA…….12
4.3. GLAVNI IZVORI ŠTETNIH ELEMENATA U TALOŽNIM BAZENIMA……………13
4.4. REZIME…………………………………………………………………………………...14

ZAKLJUČAK……………………………………………………………………………………......15

LITERATURA....................................................................................................................................16

2
UVOD (1)

Rudarskom eksploatacijom mineralnih sirovina životna sredina je ugrožena sa tri aspekta:

iscrpljivanjem prirodnih resursa, razaranjem (degradacijom) sredine i zagađenjem okoline. Štetnosti
koje nastaju mogu biti kratkotrajne, dugotrajne i trajne. Poseban problem predstavlja činjenica da
rudarski pogoni i posle obustave rada predstavljaju opasnost po životnu sredinu.
Rudarski pogoni i objekti ugrožavaju zemljište, vodu i vazduh. Zemljište se degradira usled
površinske i podzemne eksploatacije, odlaganja jalovine, taloženjem štetnih materija iz vazduha u
okolini rudnika itd. Vazduh je ugrožen od povećane zaprašenosti usled razaranja u procesu
eksploatacije, izdvajanjem štetnih gasova iz iskopine i usled oksidacije, izduvnim gasovima usled
rada mehanizacije i sl. Veoma je značajno zagađenje vodotokova štetnim materijama koje nastaju u
procesu eksploatacije, pripreme i primarne prerade mineralnih sirovina. Može se konstatovati da je
jedna od najtežih posledica rudarstva na našim prostorima zagađenje reka u čijim se slivovima
nalaze rudnici.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike na teritoriji Srbije se nalazi blizu 200 preduzeća
koja se bave eksploatacijom mineralnih sirovina. Njihova proizvodnja se kreće od nekoliko stotina
do više miliona tona godišnje. Na osnovu statističkih podataka u 1990. godini je izvađeno iz zemlje
blizu 300 miliona tona korisne iskopine i jalovine, od toga je u proseku iskorišćeno 14%, a ostalo je
odloženo na neku lokaciju, koja obično ne ispunjava u sve propisane uslove za zaštitu životne
sredine. U sadašnjem trenutku ne postoje precizni podaci kolika je proizvodnja mineralnih sirovina u
Srbiji, ali sigurno nije veća od 50% od one početkom poslednje decenije 20. veka. Međutim,
smanjena proizvodnja ne znači i proporcionalno smanjenje ugroženosti životne sredine, nego baš
naprotiv. Napuštena i nerekultivisana odlagališta jalovine predstavljaju često veću opasnost po
životnu sredinu nego kada su rudnici aktivni.

Više od 70% rudnika u Srbiji se nalazi u blizini većih ili manjih reka, ta rastojanja se kreću od
nekoliko metara do desetak kilometara. Rudarskim aktivnostima i rudarskim objektima su posebno
ugrožene reke Ibar, Timok, Pek, Drina, Kolubara, Resava, a preko njih Sava i Dunav. U neposrednoj
blizini ovih reka nalazi se i određeni broj vlažnih staništa sa relativno bogatom florom i faunom,
koje takođe trpe posledice zagađenja reka od strane rudarskih pogona i objekata.
Vodotokovi i reke eksploatacijom, pripremom i preradom mineralnih sirovina su ugroženi na više
načina od kojih su najvažniji:
- direktnim ispuštanjem otpadnih voda iz rudarskih pogona,
- zagađenim vodama iz procesa flotiranja ruda i separisanja uglja,
- filtracijom vode iz taložnih flotacijskih jezera,
- erozijom aktivnih i neobezbeđenih odlagališta jalovine,
- havarijskim probojima zaštitnih brana,
- taloženjem iz vazduha štetnih materija emitovanih iz rudnika,
- nedozvoljenim svesnim ispuštanjem štetnih materija u vodotokove itd.
Direktno ispuštanje voda iz rudničkih pogona može biti posledica neadekvatne kontrole pri
projektovanju, zapuštenosti odvodnih instalacija, nepridržavanje propisanih mera i sl. Tom prilikom
se najčešće u vodotokovima nalaze nafta, mineralna ulja, razna istrošena maziva, deterdženti. U
manjoj meri se mogu u otpadnim vodama javiti i razni hemijski reagensi koji se upotrebljavaju u
pogonima za pripremu mineralnih sirovina.
U procesu flotiranja ruda kao jalovina se javlja žitka masa koja se odlaže na odgovarajuđa jalovišta
hidrauličkim putem. Ova flotacijska jalovišta su obezbeđena posebnim branama, najčešće od iste

3
jalovine formirane hidrocikliranjem. Pri tome se maksimalno koristi konfiguracija terena kako bi se
izbegle velike brane sa više strana. Flotacijska jalovina, s obzirom na to da predstavlja siromašniji
deo iskopine, ipak sadrži značajnu količinu teških metala (olovo, cink, kadmijum, živa, arsen i dr).
Ovi metali sa viškom vode dospevaju u vodotokove, bilo kroz pukotine i kaverne ili filtriranjem kroz
zemljište.
Separacija uglja u većini naših rudnika se sprovodi tzv. mokrim postupkom sa otvorenim sistemom,
koji ima za posledicu zagađenje vode, uz velike količine štetnih materija. U procesu prerade uglja,
posebno u sušarama, javljaju se i velike količine fenola, koji veoma lako dospeva u vodotokove.
Odlaganje jalovine je proces koji traje, uglavnom, sve vreme eksploatacije. Najveći broj jalovišta se
rekultiviše tek kada prestane eksploatacija ležišta, odnosno kada prestane funkcija tog odlagališta
jalovine. U našim uslovima zakonska obaveza rekultivacije otvorenih otkopa i jalovišta se malo
poštuje, pa i posle prestanka rada rudnika ili odlaganja jalovine na neko odlagalište, ostaju ovi
objekti neobezbeđeni i izloženi eroziji pri kojoj znatne količine sa štetnim materijama dospevaju u
vodotokove i preko njih u reke. Procenjuje se da u Srbiji godišnje samo na ovaj način više od hiljadu
tona teških metala dospeju u reke.
Havarije na odlagalištima rudničke jalovine nisu tako čest slučaj, ali se ipak javljaju. Stepen štetnosti
koji pri tome nastaje ima obeležja katastrofe sa dugogodišnjim posledicama. U Srbiji je zabeleženo u
poslednjih 30 godina više proboja odlagališnih brana sa katastrofalnim posledicama (Majdanpek,
Ajvalija, Veliki Majdan). Razlozi za pojavu ovih havarija obično su nepovoljne vremenske prilike
(bujice), stvaranje pukotina u zaštitnim branama ili okolnom terenu, oštećenja brana izazvana
erozijom i sl. U osnovi, ipak, pojave ovih proboja su izazvane nedostatkom odgovarajućeg
monitoringa, koji skoro potpuno izostaje posle prekida rada rudnika.

Nerekultivisana odlagališta jalovine, naročito u letnjim mesecima, su izvor za podizanje prašine,

koja takođe sadrži štetne materije. U procesu bišenja, miniranja, transporta i odlaganja na
površinskim kopovima izdvajaju se isto tako velike količine štetne prašine. Ova prašina se taloži po
okolnom zemljištu, ali se i spira i dolazi u vodotokove. Prema merenjima iz sredine sedamdesetih
godina, u vreme zlatnog doba rudnika Majdanpek, prosečno je u toku dana dospevalo u reku Mali
Pek blizu 50 tona prašine. Veći deo prašine potiče od sulfidnih minerala koji sadrže dosta toksičnih
materija uz nezanemarljivo učešće flotacijskih reagenasa u njoj.
Pojava nedozvoljenog ispuštanja štetnih materija u vreme vremenskih nepogoda je jedan manir koji
nije karakterističan samo za naše prostore, ali je u dobroj meri kod nas usavršen. Broj buradi sa
fenolom se posle svake poplave smanjuje u Rudarsko-energetskom kompleksu Kosovo u Obiliću.
Ova pojava nije karakteristična samo za rudarstvo, već naprotiv – ona je patentirana u hemijskoj
industriji, ali je veoma štetna i nije u dovoljnoj meri zakonski sankcionisana.
1. VRSTE RUDARSKOG OTPADA I ZAGAĐENJE OKOLINE (5)

Otpad koji se nastaje pri rudarskim procesima može biti:

1. Raskrivka
2. Jalovina
3. Otpadne vode

Količine rudarskog otpada zavise od vrste mineralne sirovine i tehnoloških mogućnosti koje se koriste u
procesima eksploatacije, skladištenja i pripreme rude i odlaganja jalovine. Raskrivka predstavlja nepotrebnu
količinu slojeva zemlje koji treba skloniti da bi se došlo do korisne komponente. Neadekvantno skladištenje
ovog otpada dovelo je remećenja ekosistema, jer nije odlagan planski, sa namerom da se pri završetku

4
eksplatacije vrati u prvobitno stanje redosledom slojeva koji su prirodno formirani. Jalovina predstavlja
materiju koje se od mineralne sirovine odvaja tokom njenog obogaćivanja (flotacijska jalovina, itd)
Rudarska jalovina iz podzemnih rudnika vezana je za izradu prostorija otvaranja i razrade ležišta.
Zavisno od vrste mineralne sirovine i primenjene tehnologije (flotacija, luženje, itd) u procesima pripreme i
obogaćivanja, nastaje određena količina zagadjenog materijala kao što su:
vodeni rastvori cijanida i paste finih čestica stene koje su pretrpele više fizičkih i/ili hemijskih tretmana i u
kojima se najčešće nalaze različiti hemijski dodaci koji se koriste u procesima obogaćivanja (ksantati, razne
soli, skrob i sl.). Ovaj otpad se obično odlaže u posebna taložna jalovišta. Ostatak stenske mase, koji nastaje
pri eksploataciji i preradi mineralne sirovine, a koji se može iskoristiti za rekultivaciju terena i restauraciju
prostora (zapunjavanje površinskog kopa u Boru jalovinom sa površinskog kopa Veliki Krivelj), ili za
zapunjavanje praznih otkopnih prostora u podzemnim rudnicima (rudno telo Brezonik u jami Bor), ne treba
smatrati rudarskim otpadom. Taj ostatak stenskih masa može se u povoljnim uslovima ustupiti ili čak prodati
drugim korisnicima.
Na slici 1 prikazan je tok zagađenja voda, počev od spiranja zagađenja po površini terena, dekantacijom i
infiltracijom zagađenih voda kroz vodopropusno tlo, od jalovišta do rečnih tokova. Upravljanje kvalitetom
životne sredine može se vršiti preko parametara koji su vezani za: hemijski sastav vode i tla, biološki
diverzitet, estetski izgled predela.

Slika 1. Tokovi zagađenja pri eksplataciji i preradi rude

Radi utvrđivanja uticaja rudarske proizvodnje na životnu sredinu neophodno je:

- svaki uticajni faktor izraziti kvantitativno preko odgovarajućih parametara (pH, sadržaj metala,
sadržaj supstanci u suspenzijama, mere biološke raznovrsnosti)
- utvrđene vrednosti parametara treba uporediti sa što je moguće preciznijim podacima o životnoj
sredini pre početka rada rudnika.
Posledice zagađenja treba porediti sa neophodnim kvalitetom životne sredine u ugroženim zonama a
ne sa ekološkom situacijom pre početka rada rudnika. Važno je da se različiti uticaji rudarske
proizvodnje na zagađenje okoline rangiraju prema njihovom stvarnom značaju. Štetni uticaji na
okolinu mogu da se vrednuju kroz vreme, a mogućnosti njihovog tretiranja treba razmatrati po
različitim fazama procesa otkopavanja. S obzirom na obim i vreme primene mere zaštite mogu biti:
preventivne, sanacione i specifično ograničene. Najznačajniji problemi zaštite životne sredine od
rudarskog otpada vezani su za:

5
projektovanje i analizu stabilnosti rudničkih i flotacijskih jalovišta, upravljanje i prečišćavanje
otpadnih voda i rekultivaciju degradiranih terena. Istraživanja i razvoj programa zaštite životne
sredine, za različite metode upravljanja rudarskim otpadom uključuju i uvođenje reciklaže.

1. EKSPLOATACIJA MINERALNIH SIROVINA I HIDROSFERA (2)

Eksploataciju ležišta mineralnih sirovina prati je niz negativnih pojava koje dovode do procesa
degradacije životne sredine i to u vidu iscrpljivanja resursa, razaranja geološke sredine, zagađivanja
podzemnih i površinskih voda i dr.
Eksploatacija metaličnih i nemetaličnih ruda i uglja nalaze se na prvom mestu u dugom lancu
industrijske proizvodnje, a eksploatacija metaličnih ruda polazeći od mogućih razmera i nivoa
zagađivača životne sredine, sigurno je najopasnija (Grujić, 1996). Naime mineralne sirovine po
svojim prirodnim svojstvima sadrže organska i neorganska jedinjenja koja kao i otpad, zagađuju
prirodnu sredinu. Zavisno od veličine ležišta i primenjene metode eksploatacije, životna sredina
može biti ugrožena na više načina od koji su najvažniji:
󲐀 formiranje deformacija loma u vidu pragova ugiba i smicanja u zoni rudarskih
radova,
󲐀 pojava gorskih udara usled izvođenja podzemnih rudarskih radova,
󲐀 degradacija površine terena zahvaćenih površinskim kopovima,
󲐀 degradacija površine terena zahvaćenih odlaganjem materijala rudne jalovine,
󲐀 izmena prirodnog reljefa terena i dr. (Vušović i Vidulović, 1996).
Područje Bora i Velikog Krivelja predstavlja klasičan primer degradacije
primarnog reljefa usled eksploatacije bakrovih ruda i odlaganja rudne i
flotacijske jalovine.
Svi navedeni procesi direktno ili indirektno utiču na izmenu opšteg vodnog
bilansa i kvalitet podzemnih i površinskih voda u široj i bližoj okolini ležišta. Pri
analizi uticaja rudarskih radova na podzemne i površinske vode, treba imati u
vidu da u preobražaju hidrogeoloških uslova postoje tri etape:
󲐀 etapa pripreme ležišta za eksploataciju,
󲐀 etapa neposredno posle završene eksploatacije i
󲐀 etapa stabilizacije novog hidrogeološkog modela.

1.1. UTICAJ ODVODNJAVANJA NA ŽIVOTNU SREDINU (2)

Najveći uticaj na izmene svojstava geološke sredine i životne sredine uopšte prieksploataciji ležišta
mineralnih sirovina, ima odvodnjavanje ležišta, odnosno rudarskih radova. Pri intenzivnom
odvodnjavanju menjaju se:
󲐀 hidrogeološki,
󲐀 hidrološki,
󲐀 morfološki i
󲐀 biološki uslovi.
U procesu odvodnjavanja ležišta mineralnih sirovina vrši se dreniranje podzemnih voda na jednoj
značajnoj površini. Proces odvodnjavanja ležišta mineralnih sirovina karakterišu dve faze.
Intenzivno odvodnjavanje ležišta mineralnih sirovina i rudarskih radova uopšte,utiče na korenite
izmene:
󲐀 hidrološkog režima lokalne hidrografske mreže pri infiltraciji površinskih voda u rudarske radove,

6
󲐀 hidrodinamičkog režima podzemnih voda kada dolazi do promene nivoa, gradijenta pritiska
filtracionog toka i precrpljivanja rezervi podzemnih voda,
󲐀 hidrohemijskog režima podzemnih i površinskih voda pod uticajem
mineralizovanih rudničkih voda i voda jalovišta i
󲐀 geodinamičkog režima u sferi uticaja rudarskih aktivnosti i odvodnjavanja.

1.2. HIDROGEOHEMIJSKI PROCESI (2)

U zoni aeracije i neposredno u rudarskim radovima i rudnim jalovištima, odvijaju se

hidrogeohemijski procesi pod uticajem degradacije pojedinih mineralnih materija, što za posledicu
ima zagađivanje podzemnih i površinskih voda u slučaju nekontrolisanog isticanja, odnosno
odstranjivanja rudničkih voda iz rudarskih radova. Rudničke vode koje se formiraju neposredno u
rudarskim radovima, pod uticajem procesa oksidacije rudnih minerala, često zadobijaju izuzetnu
mineralizaciju i nepovoljna hemijska svojstva i kao takve utiču na zagađenje okolnih površinskih i
podzemnih voda.
Najčešće se javljaju na kosinama površinskih otkopa gde dovode do deformacija kosina i stvaranja
klizišta. U toku eksploatacije ležišta primenom površinske metode otkopavanja, često se javljaju
neželjeni efekti u vidu rušenja pojedinih etaža na površinskim otkopima (Ilić, Kovačević i Hađiu,
1987). Rušenja su izazvana neadekvatnom tehnologijom otkopavanja, odnosno odvodnjavanja, što
izaziva povećano naprezanje uz istovremeno smanjenje čvrstoće materijala. Kod analize stabilnosti
kosina na površinskim otkopima, veoma važan uticaj ima veličina porne vode. Sve suvišne vode
potrebno je otkloniti određenim režimom i tehnologijom odvodnjavanja, pri čemu treba voditi
računa da prilikom odvodnjavanja ne dođe do neželjenih efekata kao što su:
󲐀 hidraulički lomovi,
󲐀 likvifakcija i
󲐀 sufozija.
Uticaj vode na fizičko-mehanička svojstva radne sredine, kao i posledica tog uticaja na neke stene u
podzemnoj i površinskoj eksploataciji, zavisi pre svega od prirode radne sredine, inžinjersko-
geoloških prilika ležišta i tehnologije izvođenja radova.

1.3. ZAŠTITA OD RUDNIČKIH VODA (2)

Suština zaštite prirodne sredine od zagađivača koji se razvijaju tokom eksploatacije i odvodnjavanja
ležišta mineralnih sirovina, sastoji se u tome da se spreče i umanje degradacioni i oksidacioni procesi
u samom ležištu, a koji su potpomognuti najvećim delom prisustvom vode. Adekvatnim
odvodnjavanjem i smanjenjem priliva voda u neko ležište, mogu se usporiti degradacioni procesi i
na taj način umanjiti efekti zagađivanja životne sredine. Među merama koje se predlažu za zaštitu
životne sredine od štetnog dejstva rudničkih voda, treba istaći sledeće:
󲐀 sprečavanje priliva voda u zonu ležišta i rudarskih radova predodvodnjavanjem i drugim merama
čime bi se izbeglo pogoršanje njihovog kvaliteta, a iste bi se mogle koristiti u odgovarajuće svrhe
(kao pijaće, tehničke, za navodnjavanje i sl.),
󲐀 mehaničko prečišćavanje, odnosno odvajanje nerastvornih materija,
󲐀 hemijska i biohemijska obrada,
󲐀 tehnološka obrada iscrpljenih rudničkih voda u cilju izdvajanja pojedinih korisnih
komponenata koja obuhvata mehaničko, hemijsko, biološko ili kombinovano prečišćavanje,
󲐀 utvrđivanje adekvatnih mera zaštite pri odlaganju rudne jalovine.

7
Pre ispuštanja u površinske vodotokove, rudničke vode moraju nekim od pomenutih postupaka biti
dovedene do nivoa kvaliteta koji neće negativno uticati na životnu sredinu.
U Tabeli 1. dat je procentualni učinak pojedinih metoda prečišćavanja rudničkih voda nakon čega bi
se one mogle slobodno ispuštati u rečne tokove, odnosno u proces kruženja vode u prirodi, ne
zagađujući životnu sredinu.
Na konkretnim primerima, prikazani su procesi prerade kiselih rudničkih voda nekih rudnih ležišta.

Tabela 1. Efekat prečišćavanja ukupnih rudničkih voda primenom različitih metoda u %

Sastav Mehaničko Hemijska Elektrodijaliza Jonska Reversna
(komponente) čišćenje Obrada izmena osmoza
Suvi ostatak 5 30 85 80 85
Suspendovane 60 50 95 80 95
materije
Litijum (Li) 3 90 80 85 90
Stroncijum (Sr) 3 95 90 90 95
Bor (B) 5 35 10 90 75
Jod (J) 3 20 60 95 85
Brom (Br) 3 45 60 95 85
Gvožđe (Fe) 30 60 90 80 95
Mangan (Mn) 5 65 30 80 95
Cink (Zn) 3 90 30 80 85
Barijum (Ba) 3 85 95 95 95
Fluor (F) 2 99 10 80 90
Olovo (Pb) 3 95 30 80 95
Bakar (Cu) 3 80 30 80 95
Arsen (As) 2 80 30 80 85
Živa (Hg) 5 40 30 80 85
Selen (Se) 3 80 30 99 85
Hrom (Cr) 3 60 30 80 85
Srebro (Ag) 5 95 30 85 85
Kadmijum (Cd) 3 85 30 80 85

1.4. KORIŠĆENJE RUDNIČKIH VODA (2)

Rudničke vode ležišta mineralnih sirovina uopšte, predstavljaju integralnu karakteristiku svih
prirodnih i antropogenih procesa koji se dešavaju u zoni ležišta i rudarskih radova. Pored toga što u
većini ležišta predstavljaju problem pri eksploataciji, rudničke vode, a posebno vode sulfidnih
ležišta, zbog svog specifičnog hemizma agresivno deluju na beton i metalnu opremu, a vrlo često
predstavljaju i izvor zagađenja površinskih i podzemnih voda.
U fazi prethodnog odvodnjavanja ili odvodnjavanja uopšte, podzemne vode mogu biti iskorišćene za
različite potrebe, ukoliko se one zahvataju pre njihovog kontakta sa rudarskim radovima i time
sprečava njihova kontaminacija. Pored vodosnabdevanja, rudničke vode mogu biti korišćene za
navodnjavanje obradivih površina, tehničke vode u lotacijama i separacijama rude i drugo.

8
Rudničke vode, pored vodosnabdevanja pijaćim i tehničkim vodama mogu naći primenu i za
industrijsko dobijanje iz njih rastvorenih soli i metala. Isto tako, one se mogu koristiti u balneološke
svrhe i za dobijanje geotermalne energije.
Najčešća primena rudničkih voda u velikim rudarskim centrima je u preradi rude u flotacijskim
postrojenjima, topionicama i železarama, odnosno u onim procesima koji su neposredno vezani za
dati rudarski kompleks.

2. RIBNIK, POLJSKA (2)

Na primeru rudnika uglja u Poljskoj (rudnik Ribnik), prikazano je korišćenje geotermalne energije
na račun rudničkih voda. Ležište uglja zaleže dosta duboko, pri čemu je usled odvodnjavanja u
pojedinim rudnicima stvorena depresija i do 1000 m dubine. Rudničke vode koje se crpe iz rudarskih
radova odlikuju se lošim kvalitetom, ali se i pored toga, ispuštaju u rečne tokove zagađujući ih. Pre
stupanja u rudarske radove podzemne vode imaju malu mineralizaciju (<0,3 g/l), što ih svrstava u
prvu kategoriju po kvalitetu.
Temperatura voda koje se pojavljuju u rudarskim radovima kreće se između 50 i 60 °C. Da bi se
iskoristila temperatura rudničkih voda, a smanjila zagađenost, pristupilo se projek-tu korišćenja
geotermalne energije iz njih na sledeći način.
Rudničke vode iz bunara sa oznakom 4, nakon iskorišćavanja toplote, snižavanjem tempereture sa
60 °C na 20 °C, ponovo se utiskuju u bunare sa oznakom 5, obzirom da su iz pravca bunara sa
oznakom 5 konstatovani glavni doticaji voda prema rudarskim radovima (rasedne zone). Ovakvom
recirkulacijom voda dobijena je geotermalna energija uz istovremeno smanjenje negativnog uticaja
na životnu sredinu.

3. BOR, SRBIJA (3)

Jedno od najzagađenijih naselja u zemlji , pa i šire , svakako je Bor , grad na severoistoku Srbije. U
Rudarsko – topioničarskom basenu Bor na maloj površini skoncentrisan je veći broj postrojenja koja
pripadaju takozvanoj prljavoj industriji . Prema ″ strategiji pakla ″ topionica je smeštena u samom
centru grada i ima dimnjake koji ispuštaju ogromne količine gasova . Sadašnje peći su stare više od
pola veka , što znači da se radi sa davno prevaziđenom tehnologijom . U svetu se upotrebljavaju kud
i kamo savremenije peći . Zato se iznad stambenih zgrada ispušta velika količina sumpordioksida i
on dominira u vazduhu . U ovim gasovima se nalaze i znatne količine teških metala koji se
oslobađaju prilikom topljenja rude i odlaze u vazduh . Vazduh i zemljište u Boru sadrži znatne
količine bakra ( Cu ) , olova ( Pb ) , kadmijuma ( Cd ) , arsena ( As ) , cinka ( Zn ) … Flotacija i
eloktroliza su samo dodatni izvori zagađenja već i onako drastično narušene životne sredine u Boru .

3.1. PRIKAZ REZULTATA ISTRAŽIVANJA EKOLOŠKOG ZAGAĐENJA BORA (3)

Istraživanja su vršena krajem 80 – tih godina u okviru projekta ″ Zagađenje i dekontaminacija

zemljišta ″ . Dobijeni su sledeći rezultati:
- prilikom istraživanja primećeno je da Borani imaju problema sa disajnim organima ,
digestivnim traktom, a zapažena je i pojava određenih mentalnih smetnji . Naročito su bile izražene

9
bolesti vezane za krvnu sliku i to najčešće kod radnika koji rade u postrojenjima topionice , flotacije
i elektrolize . Sociološka proučavanja su zabeležila da veliki broj tek postalih invalida rada brzo
umire , ali se to ne registruje u Boru pošto oni odmah nakon penzionisanja napuštaju grad i odlaze u
mesta rođenja .
- analize stelje tzv. borske sume , koje su vršene na bazi više uzoraka dale su srednju
vrednost zagađenja . Olova ima u zemljištu borske šume 13 ppm a normalno je samo 0,5 ppm . U
vegetaciji ga ima 10 a u nerazloženoj stelji 890 mg / kg . Bakra je nađeno u zemljistu 650 mg / kg ,
a normalno je 1 mg / kg . U vegetaciji 230 ppm , dok je normalno prisustvo od 30 ppm . Stelja koja
je stara šest – sedam godina ima ukupno 860 ppm . Posebno zabrinjava enormna količina arsena ,
koga u zemljištu ima 12 ppm a normalno je 0,5 ppm . Zatim u vegetaciji 2 a u stelji 14 ppm .
- laboratorijske analize na glodarima mogu da posluže stručnjacima kao izvanredan
pokazatelj zagađenja životne srednine :
U plućima glodara izmereno je prisustvo teških metala : bakra 65 ppm , olova 2,5 ppm ,
cinka oko 120 ppm , arsen je bio zastupljen samo u tragovima ;
U kostima glodara sa prosekom života od šest meseci , pronađeno je nataloženo teških
metala : bakra 60 ppm , olova 35 ppm , arsena oko 2 ppm , cinka 110 ppm ;
U želudačnom sadržaju pronađeno je teških metala : bakra 60 ppm , olova 3,5 ppm , arsena
1 ppm , cinka 130 ppm ;
U jetri glodara pronađeno je : bakra 17 ppm , olova 3 ppm , cinka 65 ppm , dok tragova
arsena nije bilo .

3.2. PROCENA RIZIKA PO ZDRAVLJE LJUDI NA PRIMERU RUDNIKA BOR (3)

( UNEP , UNOPS , 2002 )

Analiziran je sadržaj teških metala u zemljištu na različitim dubinama na samom mestu iskopavanja
rude , kao i na mestu pored kopa . Dobijeni su sledeći rezultati ( 4 ) :
- hemijske supstance od značaja su : cink ( Zn ) , arsen ( As ) , bakar ( Cu ) , olovo ( Pb ), nikl
( Ni ) , živa ( Hg ) , hrom ( Cr ) i kadmijum ( Cd ) . Ekspozicija je proračunata za odrasle individue
koje žive ili rade u neposrednoj okolini uzorkovanja . Velicina čestica koje se unose u organizam
inhalacijom su takođe važan faktor toksičnosti . Čestice manje do 10 µm su bioiskoristljive pa
samim tim i toksicnost metala koji ulazi u sastav malih čestica je znatno uvećana ;
- toksikološka procena pokazuje da je sadrzaj arsena u zemljištu od 2498 mg As / kg zemlje
opasna za zdravlje ljudi i da može izazvati brojne poremećaje . Izmerena količina arsena u zemlji
odgovara oralnoj dozi od 0,0254 mg / kg / dan , sto je za oko 10 x vise od minimalne rizične doze (
MRLs – Minimal Risk Levels ; arsen : MRLs = 0 , 003 mg / kg / dan ) . Ova vrednost predstavlja
dnevnu dozu koja nece izazvati nikakve poremećaje kod ljudi ;
- granična vrednost sadržaja olova u zemlji je 1 800 mg / Pb / kg zemlje i prihvatljiv unos
putem prasine je 100 mg / dan . Analize zemlje pokazuju da je sadržaj olova 2 400 mg / kg, sto
prekoracuje dozvoljenu vrednost i istovremeno znači opasnost za ljude .

3.3. REZULTATI MONITORINGA KVALITETA VAZDUHA U JUNU 2002 god. (3)

Kontrolu kvaliteta vazduha je obavljao Institut za bakar Bor – Zavod za hemijsku i tehničku kontrolu
. Dobijeni su sledeći rezultati ( 1 ) :

10
 1. ) Koncentracija sumpordioksida ;
- Srednje dnevne vrednosti sumpordioksida na mernom mestu kod opštine kretale su se do 321 µg /
m 3 vazduha . Srednja mesečna vrednost je 64 µg / m 3 vazduha . Povećane vrednosti zabeležene su
7 puta .
- Kod Instituta sve vrednosti sumpordioksida bile su ispod donje granice određivanja .
- Na mernom mestu kod elektroistoka vrednosti sumpordioksida su se kretale do 257 µg / m3
vazduha . Srednja mesečna vrednost je 105 µg / m 3 vazduha . Povećana vrednost bila je 10 dana .
2. ) Koncentracija čađi ;
- Kod opštine koncentracije čađi su se kretale od 14 do 24 µg / m3 vazduha . Srednja mesečna
vrednost bila je 18 do 24 µg / m3 vazduha . Sve vrednosti bile su u dozvoljenim granicama .
- Na mernom mestu kod Instituta vrednosti čađi su se kretale od 15 do 25 µg / m3 vazduha . Srednja
mesečna vrednost bila je 20 µg / m3 vazduha i nisu zabeležene vrednosti iznad dozvoljene .
- Srednje dnevne vrednosti čađi kod elektroistoka su se kretale od 17 do 26 µg / m3 vazduha .
Srednja mesečna vrednost je 21 µg / m3 vazduha i sve vrednosti su bile u dozvoljenim granicama .
3. ) Analiza čađi ;
- Analizom čađi olovo , kadmijum , mangan , hrom , živa , nikl , nisu identifikovani . Vrednosti
arsena su se kretale: 244 ng / m3 kod Instituta , 131 ng / m3 kod Elektroistoka i 272 ng / m3 kod
Opštine i sve su bile iznad graničnih vrednosti imisije .

3.4. JOŠ NEKI REZULTATI MONITORINGA KVALITETA VAZDUHA (3)

- Prema izveštajima stručnjaka Instituta za bakar u Boru , na mernom mestu Opštine koncentracija
arsena je povremeno bila i do 260 puta veća od dozvoljene ! (2 )
- Prema merenjima Zavoda za hemijsku i tehničku kontrolu , tokom avgusta 2003 god. izmerena su
sledeća prekoračenja SO2 ( 3 ) :
1. Kod gradskog parka 18 dana , sa prosečnim odstupanjem od 11 , 88 ≈ 12 % ;
2. Kod Jugopetrola 21 dan , sa prosečnim odstupanjem od 32 , 2 % .

3.5. MERE ZA PREVAZILAŽENJE POSTOJEĆEG STANJA (3)

Pre svega monitoring i istraživanja treba nastaviti ali ih i dalje unapređivati i sprovesti kompleksna ,
multidisciplinarna istraživanja u ovoj oblasti .Kao rezultat svih istraživanja , morao bi da usledi
predlog mera u cilju definisanja unapređenja postojećeg stanja , tj. poboljšanja životne sredine i
uslova života i rada u Boru , što do sada nije bio slučaj . Jer , nije dovoljno građanima samo reći da
su ugroženi i u kojoj meri su ugroženi , već i definisati načine rešavanja postojećih problema .
Opcija zamene tehnologije topljenja rude i izmeštanje gradskih naselja kao realne mogućnosti
trajnog rešavanja ekoloških problema Bora. je ,međutim, skopčana sa izvesnim teškoćama,
prvenstveno ekonomske prirode jer :
- troškovi zamene tehnologije topljenja (prelazak na ″Flesh Smelting″ OUTOCUMPU sistem)
su procenjeni na oko 150 miliona $ ;
- troškovi izmeštanja čitavog grada, ili nekih njegovih delova nisu procenjeni, ali bi verovatno bili
veoma visoki ;
- mineralno sirovinska baza RTB – a je takva da je pod velikim znakom pitanja da li bi mogla da
amotizuje toliki obim investiranja .
Kako u slučaju Bora sprovesti politiku održivog razvoja , tj. podmirenje kako ekonomskih tako i
ekoloških potreba ? Neka od potencijalnih rešenja mogla bi biti sledeća :

11
- uvođenje novih tehnologija dobijanja bakra , pre svega hidrometalurških metoda dobijanja bakra
; izgradnja pogona solventne ekstrakcije ( ekstrakcija tečno – tečno ) ; hidrometalurški tretman
jalovišta i određenih ruda ; uvođenje bakteriološkog luženja - bioleaching ;
- ovim rešenjima bi se obezbedio i veći interes za što većim iskorišćenjem sumpora iz izduvnih
gasova radi dobijanja sumporne kiseline , koja bi se koristila za procese luženja . Jer , postoji
problem plasmana velikih kolilčina sumporne kiseline na tržište , a sa druge strane manje
količine sumpordioksida bi odlazile u atmosferu
- problem zagađenja atmosfere teškim metalima treba tražiti u uvođenju odgovarajućih sistema
prečišćavanja izduvnih gasova: filerima, ciklonima, elektrostatičkim precipitatorima
(taložnicima), i dr. Alternativna rešenja (efikasnija ali i skuplja) ogledaju se u prethodnom
tretmanu rude radi eliminisanja štetnih komponenti.

4. HUAINAN, KINA (4)

Oblast Huainan u Kini predstavlja rudarsko-energetsku oblast u kojoj se nalaze elektrane, rudnici,
taložni bazeni rude uglja, stambeni objekti itd.
Taložni bazeni iz rudnika uglja predstavljaju opasnost po životnu sredinu, vegetaciju i čoveka.
Bazeni takođe mogu da utiču na površinske i podzemne vode. Rezultat je ozbiljno degradiranje
životne sredine u okolini rudinika. Rudarasko taloženje se uglavnom javlja u nižim predelima koje
imaju relativno visok nivo podzemnih voda. Taložne oblasti mogu biti u obliku curućeg sliva a to su
permanetni bazeni iii sezonski bazeni.
Od nedavno, rastuća zabrinutost za zaštitu životne sredine rezultirala je inicijaciju za restauriranje
projekata taložnih bazena i došlo je do određenog uspeha. Proučavanje vode prikupljene iz taložne
zone mogu se dobiti neki podaci o lokalnim zagađivačima vazduha. Dakle, analizom tragova
elemenata u vodi možemo zaključiti uticaj lokalnih rudarskih procesa i elektrane na životnu sredinu.

Slika 2. Mapa rudnika uglja, elektrana i taložnih bazena u Huainan-u

12
Huainan je centar eksplatacije uglja i proivodnje električne energije iz elektrana. Izbor bazena za
taloženje rude uglja je zasnovan na karakteristikama ruda uglja koje se nalaze pored tih bazena.
Datong rudnik je osnovan 1921 a napušten 1980.godine. postoje tri bazena u kojima se taloži ruda:
Datong, Xie i Panson, oni zaouzimaju površine od više ha i imaju dubinu od nekoliko metara.
Takođe postoje i tri elektrane: Louhe, Tajfa i Pingwei. Na slici 2. je data mapa rudnika, elektrana,
taložnih bazena i reka. Treba napomenuti da reke mogu uticati na nivo taložnih bazena, kao i to da
se u bližini njih nalaze farme i stambeni objekti. Da bi se ispitao uticaj bazena, elektrana, rudnika i
uopšte, cele aktivnosti koje se vrše u Huainan-u, uzorkovane su vode iz sva tri bazena, kako bi
ispitali koncentraciju, uticaj i izvor štetnih elemenata F, Hg, Se i As.

4.1. NAČIN UZORKOVANJA (4)

Želeli smo da saznamo uticaj uglja i letećeg pepela u okolini taložnih bazena. U tom cilju, 4 nivoa
elemenata izmerena su u bazenskoj vodi, u uglju elektrane, u pepelu elektrane i u lokalnom
zemljištu.
Pet tačka uzorkovanja u svakom bazenu su odabrane za uzimanje uzoraka vode. Jedna tačka bila je u
sredini bazena, dok su ostale četiri bile severna , južna, istočna i zapadna ivica bazena. Gornji,
srednji i donji nivoi su uzokovani na svakoj tački. Gornji nivo je bio 0.5 m ispod površine vode,
srednji je bio sredina vode, dok je donji bio 0.5 m iznad dna bazena. Jednake zapremine ova tri
uzorka su kombinovane u jedan zajednički. Uzorci vode su odmah nakon prikupljanja testirani.
Uzorkovanje se vršilo od novembra 2004 do novembra 2006 na mesečnom nivou. Kao primer
metode uzorkovanja lokalnog zemljišta, opisujemo Xiev taložni bazen. Postoje devet ugljenih
gomila na severu bazena. Najbliži od njih je udaljen samo 300 m, a F, Hg, Se, As kao sadržaj
zemljišta u blizini gomile je utvrđen. Uzimajući najbližu gomilu kao polaznu tačku uzorak zemljišta
je uziman na svakih 60 m od ivice gomile. Dubina uzorka je 10 cm i četiri tačke su ravnomerno
raspoređene na oko četiri metra u prečniku od mesta urorkovanja. 0.5 kg zemlje je uzeto sa svake od
tih tačaka. Četiri uzorka su se zatim mešala ravnomerno da bi se dobio uzorak sa te specifične
lokacije. Uzorak pepela iz termoelektrana uzet je sa dve lokacije, sa dna kotla i iz vreće filtera.
Uzorkovali smo dva puta, jednom ujutru i drugi put popodne i zatim smo ih mešali.

4.2. ŠTETNI ELEMENTI U VODI U TALOŽNIM OBLASTIMA RUDNIKA UGLJA (4)

Slika 2. pokazuje sadržaj F, Hg, Se i As u jednom bazenu. Oni su porasli u periodu uzimanja uzorka.
Od novembra 2004 do novembra 2006 bilo je povećanje od 0,92% za F, 0,78% za Hg, 0,70% za Se i
0,81% za As. Sezonske varijacije se mogu videti u periodu od marta 2005 do februara 2006. Kao što
je prikazano na slici 2. sadržaj F, Hg, i Se u bio najviši u zimskim a najniži u letnjim periodima. Oni
su bili skoro isti u proleće i jesen.

13
Na slikama 2,3 i 4.prikazane su koncentracije elemenata F, As, Hg i As u periodu od novembra
2004. do novembra 2006.godine za sva tri taložna bazena. Koncentracija F i As prikazana je u g/L,
dok su Hg i Se prikazani u μg/L.
U taložnom bazenu „Xie“ možemo videti da je od novembra 2004 do novembra 2006 došlo je do
porasta od 1,58% za F, 1,23% za Hg, 1,08% za Se i 0,92% za As. Sezonske promene u sadržaju F,
Hg, Se i As rangirane su od najviše do najniže po godišnjim dobima.

14
 4.4. GLAVNI IZVORI ŠTETNIH ELEMENATA U TALOŽNIM BAZENIMA (4)

Sa panoramskog pogleda na sadržaj i distribuciju, od četiri štetna elemenata u tri taložna bazena
glavni uticajni faktori su:
1) Skladištenje ili transport uglja ili jalovine na površini.
To je glavni uzrok. Od sva tri bazena „Xie“ima najbrži rast koncentracije četiri elementa.
To je zato što je ovaj bazen jednako blizu i rudniku i jalovištu. Zbog promene okruženja pojedini
minerali, naročito sulfidi, se razlažu i može doći do stvaranja kiselih voda. Ova visoko kisela voda
ima sposobnost da preuzme velike količine mikroelemenata iz uglja i na taj način ih prenese u
životnu sredinu. Može doći do stvaranja kiselih kiša zbog postojanja ugljendioksida i pod uticajem
kišnice. Kišnica sa pH<5.6 može dovesti do još većeg rastvaranja četiri elemenata iz uglja ili
jalovine. Kao rezultat imamo brz porast elemenata u „Xie“taložnom bazenu. Tokom sušnih perioda
može doći do transformacije i rekombinacije mikroelemenata usled porasta unutrašnje temperature u
jalovištu koje utiču na oksidaciju, Kada budu pale sledeće kisele kiše biće pojačano luženje ovih
elemenata, tako da se na ovaj način vremenom može samo povećavati njihova koncentracija u
„Xie“taložnom bazenu.

2) Elektrane
Element F postaje isparljiv na tački ključanja od 188.1°C. Preko 95% flora je sadržano u gasovima
koji nastaju pri spaljivanju. Leteće čestice pepela manje od 0.125 μm mogu da sadrže preko 90% Hg.
As može zajedeno sa dimnim gasovima od spaljivanja uglja dospeti u atmosferu. Takođe, može doći
do njegovog slepljivanja za čestice pepela i na taj način dospeti u životnu sredinu. Elementi F, Hg,
Se i As su lako isparljivi elementi. Stopa isparljivosti F i Hg je preko 90%, pok je za Se i As preko
70%. To ukazuje da je koncentracija ova četiri elementa u atmosferi visoka i da može prouzrokovati
ozbiljna zagađenja. Zbog toga što je rudnik u blizini “Datong” taložnog bazena zatvoren još od
1980.godine, ne postoji dirketno zagađenje okoline ugljem. Međutim, koncentracije ovih elemenata
raste u poslednje dve godine praćenja. Pepeo iz postrojenja je najćešću uzrok zagađenja u ovoj
oblasti.
3) Klima
Huainan ima vlažnu, umereno hladnu klimu, u kome su jesen i proleće kratki u odnosu na leto i
zimu. Koristeći temperature kao kriterijum definisanali smo godišnja doba: proleće u periodu od
maja do aprila, leto od juna do septembra, jesen od oktobra do novembra i zima od decembra do
marta. Prosečna godišnja količina padavina je 924,6 mm, a većina padavina je leti (preko 50%).
Padavine i klima mogu imati značajnu ulogu u povećanju koncentracije opasnih elemenata, naročito
kod bazena koji su zatvorenog vodotoka kao što je “Datong”, a najveći porast koncentracije
elementa F (0.13%),Hg (0.21%),Se (0.10%) i As (0.02) imao je taložni bazen “Xie”u periodu od
juna do septembra 2006.godine.

4.4. REZIME (4)

Pod uticajem aktivnosti rudnika uglja i pepela iz postrojenje u svakom od tri taložna bazena
primećuje se sadržaj F, Hg, Se, As od novembra 2004 do novembra 2006. Sadržaj ova četiri štetna
elementa je mnogo veći od dozvoljenih vrednosti. U periodu od novembra 2004 do novembra 2006
je u rastućem trendu. Stopa rasta je najveća u „Xie“ rudarskim taložnim bazenima, manje u „Pansan“
a na kraju u „Datong“ taložnim bazenima. Sadržaj mikroelemenata je povećan u „Datong“ taložnom
bazenu zbog dve obližnje elektrane. Koncentracija ova četiri elementa tokom leta je niža nego u

15
proleće iste godine. To je zato što je zatvoren, pa uticaj letnjih kiša može dovesti do rastvaranja
opasnih elemenata.
„Xie“taložni bazen je pod znatnim uticajem okolnog rudnika uglja i ugljenog brda. Pod uticajem
atmosferlija dolazi do luženja i priliva ova četiri elemenata u bazen.
„Pansan“taložni bazen je pod uticajem rude uglja i postrojenja za njegovu pripremu. Prinos Pansan
rudnika kao i obim pripreme lokalnog postrojenja je tolika da je stopa rasta četri elemenata veća od
Datonga ali je manja od „Xie“ taložnom bazenu.
Primer oblasti Huainan je specifičan zbog zagađenja koje nastaju eksplatacijom rude uglja, njenim
sagorevanjem u okolnim elektranama, uticaju taložnih bazena i jalovišta na vodotokove, kao i zbog
pojave lako isparljivih opasnih elemenata F, As, Hg i Se koji lako dospevaju u životnu sredinu i
zagađuju je, kao i do njihove varijacije u koncentraciji tokom godine zbog specifične klime.

ZAKLJUČAK

Iz predhodnih primera vidi se da je uticaj rudarstva na životnu sredinu veliki. Glavni problemi
nastaju luženjem opasnih elemenata, koji su često pratioci eksploatisanih ruda, u rudarskim ili
otpadnim vodama, zatim, njihovo oslobađanje prilikom spaljivanja ili topljenja u postrojenjima. Na
ovaj način opasni elementi dospevaju u vodotokove ili atmosferu, zahvaljujući svojim fizičkim
sposobnostina da se lako rastvore ili ispare, naročito u područijima koja imaju pogodnu klimu
(velike količine padavina, visoka temperatura, oblasti koje se često plave itd.).
Problem predstavljaju i velike količine jalovišta, koje čine ogromne površine fizičkih i hemijski
tretiranih minerala i koje sadrže razne vrste štetnih elemenata, a koje su izložene uticaju atmosferilija
i živog sveta. Posledice mogu biti katastrofalne, a šteta preskupa i najčešće nenadnoknadiva.
Navedeni primeri pokazuju da su problemi slični i u dosta udaljenim državama, koje imaju različite
načine eksploatisanja ruda.
Održivi razvoj rudarske proizvodnje u bliskoj budućnosti, pratiće jačanje ekološke svesti, razvoj
ekoloških volonterskih aktivnosti i sprovođenja sve strožijih ekoloških norm.i Stalni porast troškova
zaštite do danas posledica je stalnog unapređenja kako zakonske regulative tako i opšte ekološke
svesti.
Sa eventualnim ulaskom naše zemlje u Evropsku Uniju rudarska preduzeća će morati da poštuju
ekolołke standarde i odgovarajuću zakonsku regulativu, koja će biti uskladjena sa evropskim
zakonodavstvom u oblasti zaštite životne sredine. Na ovaj način stanovništvo u rudarskim mestima
biće zaštićeno od postojećih izvora zagađenja i uvoza prljavih tehnologija. Za rudarska preduzeća,
koja se ionako nalaze u teškoj situaciji, to će biti dodatno finansijsko opterećenje a možda i presudni
faktor za njihovo zatvaranje.
Globalno gledano rudarska preduzeća moraće sama da se okrenu ka čistijim tehnologijama kako bi
se rasteretile od pomenutih stalno rastućih troškova zaštite životne sredine

16
LITERATURA:

1. Miloš Grujić, Ivica Ristović, YU MANEB, Ugrožavanje raka i vlažnih staništa rudarskim radovima.
2. Veselin Dragišević. Osnovi hidrologije, Rudničke vode i životna sredina.
3. Dejan Stefanović, Ekološki problemi Bora, Eco-Ist ’04, Srbija, 2004.
4. Yao En-qin, GUI He-rong, Characteristics of the main polluting trace elements in the water
environment of mining subsidence pools, China, 2006, 362-367
5. Radoje Pantović, Zoran Marković, Rudarske tehnologije i zaštita životne sredine, Eco-Ist ’04, Srbija, 2004.

17