OSNOVNE FUNKCIJE FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

1. Menadžment proces i njegove funkcije

Menadžment definišemo kao proces kreiranja i održavanja uslova u kojima pojedinci,

radeći u grupama, efikasno izvršavaju zadatke, realizuju planove i ostvaruju definisane ciljeve.

Proces menadžmenta je vrlo kompleksan i u njemu se međusobno prepliću brojni činioci.

Svi ti činioci moraju međusobno biti usklađeni kako bi sistem menadžmenta funkcionisao kao
celina.
Osnovni elementi ovog procesa su: ljudi, ideje, novac, vreme, stvari ili sredstva, ali
temelj svim faktorima menadžment procesa jesu ljudiski resursi, pa zatim, novac, vreme, itd.
 Polazeći od ideja, njihovom razradom i analizom, dolazimo do plana, na osnovu koga se
predviđa dalji tok aktivnosti i dalje utvrđuje poslovna politika, program, ciljevi, razvija poslovna
strategija (Strategijski menadžment).

Drugi činilac su stvari i sredstva. Pristupa se organizaciji onoga što je planirano. To

podrazumeva uspostavljanje organizacionih struktura, oblika i odnosa (Korporativni
menadžment).

Treći činilac čine ljudi u organizaciji. Zajedno sa ljudskim faktorom, I treći činilac koji je
prisutan od početka do kraja, koji je uslov funkcionisanju svim ostalim činiocima jeste novac.

Aktivnosti menadžera u ovoj oblasti usmerene su u tri pravca:

 prvi pravac se odnosi na izbor stručnih i odgovornih saradnika i njihovo usmeravanje,

stručno usavršavanje i raspoređivanje;
 drugi pravac se odnosi na preduzimanje aktivnosti u domenu utvrđenih zadataka,
sprovođenje ili realizaciju planiranog i funkcionisanje organizacije (definisanje
zadataka, podela uloga, donošenje odluka, koordinacija i sl.).
 treći pravac odnosi se na kontorlu procesa rada, ocenu rezultata rada, sistem
nagrađivanja i kažnjavanja (Operativni menadžment).

U finansijskom menadžmentu (menadžment procesu), u praksi, ni jedna od funkcija se ne

može primenjivati nezavisno od ostalih. Menadžer može proći kroz svih pet-šest funkcija tokom
jednog dana i ponoviti sve sledećeg dana, ili pak, menadžer, može provesti mesece u planiranju
pre nego što se razvije organizacija i popuni osobljem.

Menadžment proces se može stalno ponavljati, a menadžeri stalno biti angažovani u

izvršavanju svojih funkcija, pa se zbog toga ovaj proces naziva menadžment proces.

Postoje teoretičari (Fajol) koji smatraju da je prva faza procesa upravljanja predviđanje i
planiranje ili predviđanje sa planiranjem. Kao autor ovog teksta lično smatram da je predviđanje
prva faza ne samo kada se radi o upravljanju već u svim ozbiljnim poslovima. Prvo treba posao
predvideti, da li uopšte nešto raditi ili ne, i to je posao logike, koji s finansijskog aspekta ili
materijalnog, ništa i ne košta, ali kada krenete u planiranje valja računati na određene izdatke.
Izrada plana, stavljanje na papir uvek ima svoju finansijsku stranu. Na osnovu predviđanja
kreiraju se planovi. Predviđanje je predhodnica planiranja.

Planiranje kao menadžment aktivnost podrazumeva definisanje ciljeva koji se žele

ostvariti i strategija ili puteva, metoda kako doći do njih ili ih ostvariti. Menadžer je odgovoran
za uklapanje svih ciljeva u jedinstven cilj organizacije. U procesu pozicioniranja ciljeva,
menadžeri takođe oblikuju planove koji će pomoći svima da se na vreme usmere ka ciljevima.
Supervizor ustanovljava kratkoročne ciljeve i planove, na primer: šta grupa treba danas da obavi.
Menadžeri srednjeg nivoa moraju mnogo više da razmišljaju o ciljevima i planovima za naredne
mesece i godine Izvršni menadžeri oblikuju ciljeve i panove za celu organizaciju i oni obično
obuhvataju period od 1 do 5 godina.

Organizovanje podrazumeva poslove: definisanja zadataka; podelu uloga; utvrđivanje

mera i merenja rezultata; utvrđivanje pravila rada, uključujući komunikacije, odlučivanje i
rešavanje konflikata.

U svakoj organizaciji se postavlja pitanje šta ko radi. Kada menadžeri izvršavaju

organizacionu funkciju, tada oni donose odluke. Oni snose odgovornost za specifične zadatke i
dužnosti koje se izršavaju tako da organizacija može da ostvari svoje ciljeve. Organizovanje
takođe podrazumeva uspostavljanje odnosa između zadataka i pozicija. Ovi odnosi određuju koje
će pozicije biti prioritetne u odnosu na druge i koje će zavisiti od drugih.

Kadrovi su najjednostavnije rečeno, faktor od kojega sve zavisi u svakoj organizaciji.

Organizacija su ljudi (ljudski resursi). Pozicije u organizacionoj šemi imaju malo efekta sve dok
ih ne popune pojedinci koji su kvalifikovani da obavljaju dužnosti koje su sadržane tom
pozicijom. Kada menadžeri popune ove pozicije, tada može početi posao.

Rukovođenje - pošto su planovi definisani i usvojeni, organizovanje odrađeno,

organizacija je spremna za funkcionisanje (sprovođenje). Funkcionisanje (ili odgovornost za
funkcionisanje) je na menadžerima i ona se izvršava funkcijom rukovođenja. Menadžeri
rukovode (komanduju ili daju instrukcije) zaposlenima. Rukovođen je alokacija ponašanja
pojedinaca i grupa u toku rada ka definisanom cilju. Menadžeri ne samo da moraju biti eksperti u
oblasti kojom rukovode već moraju posedovati veštine komuniciranja, efikasno povezivati
motivaciju i rukovođenje.

Jedna od veoma važnih aktivnosti organizacije koja ima za cilj kontrolisanje da li svi
članovi organizacije dobro rade svoj posao, da li se posao odvija po planu i ciljevi ostvaruju u
skladu sa planiranim jeste kontrola. Neko mora budno da prati i proverava da li se stvari odvijaju
po planu, da li ima odstupanja, ako ih ima da se informacije o činjeničnom stanju blagovremeno
dostavljaju menadžmentu kako bi se preduzele korektivne i druge akcije.

Odlučivanje podrazumeva izražavanje stava (stručnog, emotivnog, naučnog,

prijateljskog, i tsl.) pod uticajem emocija, znanja, mudrosti i veštine, o određenoj pojavi, poslu,
rezultatima bilo svojim ili tuđim, u verbalnom ili pismenom obliku.