KRUG SE ZATVARA

1
K a d ljudi odu na pristanište da dočekaju parobrod obalne
plovidbe, to im ništa ne donosi, ali ih ništa i ne košta; u naj -
gorem slučaju malo izližu cipele. Sve u svemu, to ne može
da škodi, ali retko se desi da neko ima nešto od toga. Neki
poseban doživljaj, neki pogled na bogove, bilo šta neobič-
no? N e, ne! Nekoliko ljudi i sanduka iskrcaju se na obalu,
nekoliko ljudi i sanduka ukrcaju se na palubu. Niko ništa ne
govori, ni kormilar na palubi, ni otpravnik na pristaništu;
samo pogledaju svoje papire i kiimnu glavom.
To je sve.
A ljudi svakog dana unapred znaju šta će otprilike
videti ako dođu, pa ipak dolaze.
Zar se nikad ne vidi nešto više?
D esi se da preko mostića vode slepog verglaša zbog
kojeg se deca uskomešaju, ili se sa broda iskrca neki upomi
skijaš sa rancem i opremom, mada je već maj mesec i Uskrs
je davno prošao.
A li to je zaista sve i nema ništa više.
Sada je tu dosta sveta. Osim dece svih godišta, ima
starijih građana i gradskih otaca, trgovaca i ribara, neko-
liko carinika koji bi da ubiju vreme, tu je fotograf Smit sa
ženom i kćerkom, kao i mnogo drugih ljudi. Izuzetno se
pojavi i kapetan Brodersen, Brodersen koji je nekad ko-
mandovao jedrenjakom ,,Lina“, aii je to napustio i postao
čuvar na svetioniku. On tu stoji i zabavlja se neko vreme
sa carinikom Robertsenom, onda silazi u svoj čamac i ves-
la ka svetioniku.

9
 Ima tu i mladih devojaka: Lovisa Rolandsen, velika i
za udaju zrela kći iz bogate kuće, možda pomalo mršava
i koščata, ali plavooka i prilično dobra partija. Ona uglav-
nom dolazi sa Lolom, naoko mnogo manje lepom, ali zato
dobro građenom i isturenib grudi; Lola izgleda kao da bi
svakog časa mogla da zarže. Kad se stasiti skijaš iskrcao na
kopno, ona se dvaput premestila s noge na nogu, a pogled
joj se ukočio. Apotekar, taj zajedljivi šeret, rekao je za nju
da je više nego sposobna.
A li najviše je đece u plavoj, crvenoj, žutoj, cmoj i si-
voj odeći; oko dvadesetoro lepe dece, ponajviše devojčica,
neke su od njih već odrasle i zaljubljene, pa šetaju s velikim
momcima. Posebna je čežnja za doktorovom kćerkom, koja
sedi na nekom sanduku i vodi glavnu reč. Zove se Olga,
a druge se devojke povode za njom. Tu se progurao i sin
čuvara svetionika, mada na njega malo ko obraća pažnju.
Mlad je i zelen, ali prilično drzak, pegav od sunca, a još mu
se i menja glas, pa samo kvari veselje, to su Olgine reči.
Ona ga nije trpela. Zašto nije otišao kući sa svojim ocem?
Gledaj, on tamo vesla!
Abel je ćutao.
A li on nije uvek ostajao bez odgovora. Navikao je da
se on i Olga zadirkuju, radili su to i dok su bili mnogo ma-
nji. Ona se jednom hvabla kako njen otac može kamenom
da pogodi svraku. A li moj otac zna svakojake trikove sa
kartama, izjavio je Abel.
U svoje vreme svašta su radili zajedno, prošli su bo-
gatu mladost. Jedno nije zaostajalo za drugim, kao kad su
krali šargarepu iz bašte kod Fredriksenovog letnjikovca, a
nisu posle otišli do njega i priznali. Zajedno su i udaviU
mačku. To je bio neki veliki mačak koji je pokidao grudi
Olginoj mački. Naravno da se takvo ubistvo moglo obaviti
samo u mračnoj noći i uz obostranu zaveru ćutanja, jer je to
bio čuveni mačak i pripadao je carinamici. AU oni se niče-
ga nisu bojali: veliki kamen u vreću, onda je u nju gumut
mačak, vreća je gore zavezana i bačena iz čamca u duboku
vodu. Vratili su se do pristaništa, svako uz svoje veslo, bez
ikakve griže savesti, samo su Abelu krvarile ruke.

10
 Za tu uslugu mogao je da stekne nešto trajniju Olginu
zahvalnost, ali se posle nekoliko dana opet sve pokvarilo.
Ona se dole kod skladišta popela na krov neke barake, a
Abel je stajao ispod nje, smejao se i gledao joj pod suknju
umesto dajoj pomogne da siđe. Toliko se razbesnela danije
pazila, samo je skočila dole na njega. Oboje su pali i kotr-
ljali se po koprivama i kamenju, odakle su ustali izubijani.
Posle toga su dugo ostali neprijatelji.
A li vreme prolazi, i sve se opet izgladilo kako su rasli
i postajali zreliji. Išli su u bioskop i gledali razbojnike i trke
i dresirane pse, a zajedno sa ostalima vrteli su se na ringiš-
pilu. Doktorova kći je sada bila nešto finije odevena od
drugih mladih devojaka, čak finije od Lovise Rolandsen i
• Lole, koje su već ipak bile ođrasle. A li Abel se nije mnogo
promenio. Ne može se reći da je bio lep, ali dragovi su ga
cenili jer je uvek bio spreman da pomogne i znao neki izlaz
kad oni zastrane. Jednog leta našli su se on i jedan dečak u
životnoj opasnosti tražeći jaja galebova, ali je on dobro p li-
vao, pa je spasao sebe i druga. Šake su mu bile neobično
male, čvrstih dlanova, ali lopovski hitre.
N ije bio tako ugledan kao Helmer, koji je već učio
zanat kod kovača, a svakako manje od Ribera Karlsena,
koji je išao u gimnaziju i jednog dana trebalo da postane
neko. A li zato su ova gospoda bila i starija od njega. Da, ali
on nije uživao čak ni takvo poštovanje kao Tengvald i
Aleks, koji su bili vršnjaci, a zašto? Oni su već od kuće
dobili bolje vaspitanje, i njihove cipele nisu bile tako izno-
šene; uvek su dobijali nešto novca od tetaka i stričeva, a
njihov hleb za doručak u školi bio je ponekad dopunjen
skupim kriškama banane. Ne, kod Abela nije bilo ničeg od
te svetske otmenosti, on je došao sa svetionika gde je nje-
gov otac noću bdeo nad farom a danju spavao, i u svemu
živeo životom malog čoveka. Tako je to bilo.
Uprkos svemu tome, čuvar svetionika Brodersen m o-
gao je da živi nešto bolje da je hteo. A li on nije hteo. Bio je
tako štedljiv.
Brodersen se pre četmaest godina drugi put oženio.
Njegov prvi brak ostao je bez dece, u drugom braku imao

11
je sina Abela. Godmama je s dobitkom upravljao jedre-
njakom ,JLina“, i ljudi su ga smatrali vrlo imućnim. On je
to možda i bio, ali nikada nije oko sebe širio nikakav sjaj ni
veličinu, a sina Abela držao je u pravoj oskudici.
A li Abel nije ni bio naviknut na bolje, pa mu je i tako
bilo dobro. Njemu se svetionik na obali činio veličanstven,
bar kao neka kuća u gradu, a tu je osim toga bilo takvrh
retkosti kakve gradski stanovnici ne bi m ogli ni da zam is-
le. Šta su oni imali u poređenju s njim! On se pred drugo-
vima hvalio svojim svetionikom, govorio je da je to jedino
mesto gde bi on živeo, i da se nikad ne bi menjao s njima,
s prezrrom je govorio o njihovim kućama. Doktorova kuća
je bila velika, imala je balkon i trem, ali je on i na to gledao
s visine.
Ti samo lažeš o tom tvom svetioniku, rekla je Olga.
Dođi da ga vidiš, rekao je Abel.
Dugo je pričao, tako da je Olga jednog dana povela
nekoliko devojaka i otpratila ga do svetionika. Povela je i
Tengvalda, kao opšte poštovanu ličnost među vršnjacima.
Poseta nije tako loše prošla. Obala oko svetionika bila
je mala i neobična, a u pukotinama pećina bilo je skrivenih
kutaka. Veselo je bilo, sa svim tim ježevim a i kunićima, a
lepo zbog mnogih ukrasnih biljki koje su bile posađene
svuda gde se našlo zemlje. Tu je ležala i olupina nasukanog
broda, koja je služila za staju, a bilo je nebrojeno galebova
što su se vraćali iz godine u godinu i nosili jaja; na sve-
tioniku je vladao večni šum mora, a za decu su sve to bile
nepoznate i čudnovate stvari.
Da, rekle su Olga i ost^le devojke, ovde je drukčije
nego kod nas.
A li ipak nisu bile tako zapanjene da bi zanemele. Šta
znači ova mpa ovde? Zar je to bunar? Da, ali ako iznad bu-
nara prolete galebovi i puste da nešto padne... to jest...
Ha-ha-ha!
I nigde ni najmanjeg puteljka, sve same stene i opet
stene. Ne, Abele, oprostićeš, a li...
Nismo još bili unutra, rekao je Abel.

12
 U šli su i popeli se u kulu. To je bilo razočaranje. Čuvar
svetionika im je objasnio far i zaslon koji se okreće oko
njega, ali još je bilo rano da ga upali, tako da nisu mogli da
vide jako svetlo napolju, iznad mora. Pa to je samo jedna
velika lampa, m islili su.
Nismo još videli sobu, rekao je Abel.
Spustili su se dole u sobu. Tamo je bila velika zbirka
retkosti koje je čuvar svetionika jefltino nabavio u stranim
zemljama: nekoliko sitnica od divljaka iz Australije, brod u
boci, prazne ljuske kokosovog oraha. Abel je tumačio kao
što je čuo od svog oca, ali to nije pobudilo interesovanje
dece.
Moramo kući pre mraka, rekao je Tengvald.
Devojke su na kraju vimule u kuhinju, u svaki sanduk,
ali vrata jedne odaje bila su zaključana: Abelova majka nije
uvek bila trezna.
Dom samih suprotnosti, taj svetionik na obali; otac
suvoparan i štedljiv do škrtosti, i majka koja je postala
alkoholičar zbog svoje tuberkuloze i usamljenosti. Bilo joj
je tek četrdeset godina.

U vreme božićnih praznika bilo je loše, jer su se tada

vratili oni koji su bili odsutni, pa Abel opet ništa nije zna-
čio, baš kao i pre. On je to svesno podnosio, ali nije bio
dovoljno star i razborit da bi se držao po strani. Dobio je
najzad novu kapu, ali su drugi imali šešire, a Tengvald i
nove cipele.
Zima je ipak prolazila. Tada se Abel sprijateljio čak i
sa Lili. Ona je bila nešto mlađa, ali visoka i lepa za svoj
uzrast; bila je tako ljubazna da sluša šta on govori, a kako
je stanovala na drugoj strani zaliva i daleko od škole, de-
šavalo se da je ponekad preveze čamcem. To je baš lepo od
tebe, rekla je. - Pa to se mora, uzvratio je on.
Oko prolećnih praznika opet se pogoršalo, prvo na
Uskrs, zatim na Duhove. Mogao je da tih dana ostane kod
kuće i tako izbegne neprijatnosti, ali ostao je nepromišljen,
privlačilo ga je pristanište, pogotovo kad dolazi poštanski

13
parobrod. Devojke nisu imale ništa protiv njega. Naravno,
evo Abela, govorile su kad ga ugledaju. On ne priča ni o
čemu osim o svom svetioniku, rekla je Olga. A kad je onda
seo kod njih i počeo da šara štapom u pesku, rekla je: Ma
idi, samo ćeš nas uprljati!
Lili je ipak bila sasvim drukčija, dobra devojčica s ko-
jom je mogao da se druži. Olga je bila veštica, ali je u tim
godinama za njega ipak postojala samo ona. Dešavalo se da
je išao tako daleko da se odricao svetionika, i s omalovaža-
vanjem govorio o faru i galebovima i kunićima. One su mu
na to odgovarale, smejući se: Da, zar nisam pogodila - ko
o čemu, on o svetioniku!
Kud god se okrene, stajao je pred zidom.

Jedne večeri vrebao je Olgu; nešto joj je doneo: zlatnu

narukvicu koju je ukrao u crkvi. Neka stara neudata pas-
torova kći je iz zahvalnosti okačila tu skupocenu narukvicu
na ruku Isusovog kipa i tu je visila čitavo proleće, jer je to
bilo sveto mesto i lep i pobožan dar.
A li Olga nije imala hrabrosti da primi narukvicu od
Abela i da mu za nju zahvali. Naravno da je probala na ruci,
oči su joj zasjale a srce zakucalo, ali m uje odmah vratila:
Šta ti pada na pamet! rekla je.
Abel je ćutao.
Ja je neću. Moraš da je vratiš i okačiš tamo gde je bila.
Abel je ćutao. Bio je bled i razočaran.
Daj da je još jednom vidim ... O, ti m oj... A i stoji
m i... A li možeš m isliti... Kad si to uzeo?
Na Duhove, rekao je.
To je zaista neverovatno; tamo si se popeo i skinuo je?
Nerado je priznao da se prvog dana Duhova sakrio u
crkvi, noću ukrao narukvicu i dmgog dana izašao napolje
posle m ise. Kakav nemoguć čin, pa to je bezbožno!
Uzbuđeno ga je upitala: Bio si noću u crkvi? Zar se
nisi bojao?

14
 Usne su mu na trenutak zađrhtale, ali samo je ođmah-
nuo rukom kao đa nešto odbacuje u stranu.
Zar ništa nisi video?
Abel je ćutao.
Olga je okončala zabavu: Totabio si lud. Akako ćeš to
sad natrag da okačiš?
Ne znam, bojažljivo je rekao. Već je drugi put bio na
ivici plača.
Moramo nekako da dođemo do ključa crkve, rekla je.
M ožeš li to?
M islim da mogu. Ključ je kod crkvenjaka.
Zajedno su izveli čitavu stvar i tako popravili štetu.
Uspelo mu je da ukrade ključ sa klina na zidu isto tako
vešto kao što je skinuo narukvicu sa Isusove ruke. O lgaje
šetala od jednog do drugog prozora u crkvi i pazila dok je
on kačio narukvicu na staro mesto.
A li ovim suludim poduhvatom nije stekao njenu traj-
niju naklonost; naprotiv, ona mu je ponekad zlobno pretila
i podsećala ga da nešto zna o njemu, pa bi mogla i da ga
izvrgne kazni. Bila je prava veštica, i on je morao da je se
plaši.

Dan za danom veslao je prateći Lili kući, samo da bi

bio s nekim. Njen dom je imao samo dva prozora, to je bila
najmanja kućica u čitavom mestu, i sastojala se od samo
jedne sobe; njen otac je radio u pilani i nije imao veću kuću,
ne. Abel ju je jednom otpratio skroz do kuće, nosio je dva
hleba koja je kupila u gradu. Nije video neko veliko bla-
gostanje unutra, vonjalo je loše na ko zna šta, sat nije radio,
krevet nije bio raspremljen. Na malom stolu do prozora
zajedno su ležale namimice i odeća, a na prozoru u činiji
nekoliko kuvanih krompira.
Lili kao da se malo zbunila. Hoćeš li da sedneš? rekla
je i obrisala stolicu. Majko, danas ne izgleda baš lepo ovde!
Da, istina, rekla je majka. A li tek sam se vratila kući
i nisam stigla da pospremim. Danas sam prala veš.

15
 Majka pere veš ljudima u pilani, objasnila je Lili.
Pa i to se mora, odgovorio je Abel kao odrastao čovek.
Da, on se u tim lošim danima tešio s Lili, nije ni imao
nikog drugog. Dobro je bilo što je tako bedno stanovala, jer
time nije spadala u fine ljude. Lili je bila dobra i mima, pa
kad ju je kasnije tog leta poljubio, nije se odmakla od njega,
samo je na trenutak pokrila rukom oči. On se zastideo, na-
glo je odgumuo i viknuo „nema više!“ a onda pobegao.
A li vreme prolazi, a vremenom leto i zima i čitava go-
dina. Nije bilo namemo što mu je Olga slom ila obod na
kapi, a kad je to otkrio i nerado se nasmešio, rekla je: Tako
ti i treba! Mada joj je odmah posle toga bilo žao. Sada je na
levo i na desno visilo pola oboda, a to je tužno izgledalo.
Abel je krenuo, izbacio vodu iz čamca i odveslao kući.
Sledećeg dana opet je bio u školi i pravio se kao da se ništa
nije desilo. Stavio je kapu naopako, ali je obod i dalje visio.
To mu je loše stajalo.
Olga ga je pozvala na stranu i rekla: Istuci me zbog
toga ako hoćeš.
Abel je uzvratio poslovicom koju je čuo na pristaništu:
Gde ja lupim, tu trava ne raste! i muževno se udaljio od nje.
Pih, doviknula je. Pa obod je bio od običnog kartona!
Jezik za zube!
Samo lakirani karton.
A tvoj otac prodaje mast protiv vaški.
Lili je umela da mu pomogne: M ožeš da kupiš novi
obod kod Guliksena. To je jednom učinio otac.
A koliko je platio?
To ne znam. Ali ja ću da ti ga prišijem.
Baš lepo od tebe.

Primio je diplomu istog leta kad i Olga. Zajedno su

učili kod crkvenjaka u školskoj zgradi, a Olga često ništa
nije znala, i sedela je sasvim crvena i nema kad bi je nešto
pitali. Jednom ju je spasao tako što je zbacio sve svoje

16
stvari s klupe i na sebe privukao crkvenjakov bes. Ona ni-
kad nije saznala da je to učinio zbog nje. Olga je svakako
bila veštica, ali on nije mogao da podnese da je vidi u
škripcu, ona je znala mnogo više od starog crkvenjaka o
svemu mogućem na svetu. Već je dorasla do dame, parfe-
misala se i imala kartice sa svojim imenom, koje je nosila i
delila naokolo. Kada Olga bude primila diplomu, trebalo je
da otputuje sa svojom majkom.
I ja putujem, rekao je Abel.
Ti? A gde?
Na more, rekao je.
Bilo je više nego istina da je trebalo da ode na more.
Bukvalno nije bilo drugog izlaza, jer njegov otac navodno
nije mogao da ga i dalje drži u kući. On je uostalom samo
izašao u susret želji svoga sina.
Ti znači hoćeš na more? rekla je majka. U četmaestoj
godini, rekla je i zavrtela glavom.
U petnaestoj sam, popravio je Abel.
Baš si toliko star kao i ja kad sam započeo, rekao je
otac. Ti još ideš kod najboljib ljudi, a meni nije bilo tako.
Pri rastanku, gore u svetioniku, otac mu je dao zlatan
savet: da nikad ne stavlja novac u džepove od pantalona
kao pomorci; bolje je da ga drži u kožnom novčaniku. Evo,
uzmi ga! Već je mnogo kruna prošlo kroz njega.
Abel je sišao i otvorio vrata kuhinje. U tom trenutku
doviknuo je otac niz stepenice: Nemoj da piješ njen otrov!
Neću, rekao je Abel.
Majka je sedela, držala je par sivih rukavica i tupo
zurila u njih. Lice joj je bilo osuto crvenim pegama.
Nije trebalo da viče, rekla je. Nisam ni htela da te nu-
dim pićem.
Da, rekao je Abel.
A nije još ni gotovo, dodala je. Privukla je neku posu-
du, digla poklopac i pogledala unutra.
Da, da, onda zbogom, rekao je Abel i pružio ruku.

17
 Pričekaj malo, hoćeš li neki kolač?
N e, a zašto? Otac me prati na brod, a tamo ću dobiti
nešto za jelo.
A li ja sam za tebe ispekla, snuždeno je relda. Zar nećeš
ni ove rukavice?
Abel je oklevao. Da, rekao je najzad.
Plela sam ih noću.
Da, ali sad je leto.
Ispalo mi je nekoliko petlji, ali sam ih ušila.
Dobro, hvala za rukavice, možda će da posluže.
Otac je sišao s kule i požurivao: Moramo da krenemo!
Nije bilo nikakvog daljeg rastanka. Majka nije ustala
da gleda za njima, odgovorila mu je samo lenjim zbogom
i ostala da sedi.

\^ratio se potpuno promenjen, ne toliko sa svog prvog pu-

tovanja, već mnogo više s drugog, i - takav ostao za ceo
život.
A li on je i posle prvog putovanja postao drugi čovek,
pa kad je ponovo krenuo na put, četiri godine stariji, veći,
iskusniji, bio je m imiji u svom ponašanju, čak i nešto lep-
šeg lica, a više nije imao pege od sunca. Sada je pušio lulu
i u hodu ljuljao ramenima, a tu i tamo upotrebio bi po neku
stranu reč. Da, on je preživeo orkane i pretrpeo brodolom,
slom io jedno rebro i tukao se u dalekim lukarna - sve što
spada u zanat. U stvari je vrlo malo preterivao, a njegovi
vršnjaci su ga slušali s velikim interesovanjem.
Nije bio na mora sve četiri godine, u Americi je pobe-
gao s broda i radio na kopnu, povremeno kod zanatlija, pa
je stekao određenu veštinu u izradi predmeta od drveta i
metala. Pohađao je neku večemju školu, trgovao, izvukao
batine u policiji jer je na nedozvoljen način pozajmio neki

18
čamac i njime pobegao s nekom devojkom. Drzak je bio, a
pri tom i tako mlad!
Bilo je nešto američko u načinu na koji je govorio, a i
nešto od petparačke literature, ali je on sa svojim pričama
bio nešto novo na pristaništu, pa mu nije bilo teško da nađe
slušaoce.
Pa to je neverovatno! rekli su momci. I šta je onda bilo?
Ništa, platio je. Šta je za Lorensa značio jedan revol-
verski metak u ogledalo!
Momci, razočarano: Zar nije bio uhapšen?
Lorens uhapšen? Policija je davno digla ruke od njega.
Zar je bio toliko prevejan?
Neko vreme je pokušavao da me nadmaši u sitnim
provalama u dućane, kad nam zatreba nova odeća. Ali
Lorens nije bio naročito vešt u tome. Kad sam ga u jesen
ponovo sreo, živeo je tako bedno da nisi mogao da ga pre-
poznaš. Tada je već umeo da krade, da, krao je odeću da bi
je prodao na brodu, a nije bežao čak ni od džeparenja. Ali
isti taj Lorens imao je dobro srce, pa je plakao je i pokla-
njao sav svoj lopovski plen kad je đovoljno pijan. Neobičan
tip, čak je i dobro izgledao.
Ćutanje.
A koliko je morao da plati za ogledalo, kad je bilo tako
veliko?
Ti možda m isliš da se on nešto cenkao? Nikad. Samo
bi odbrojao toliko i toliko novčanica, po svojoj proceni, a
dodao bi i jednu za šankera. Onda bismo samo promenili
lokal.
Devojke su prolazile i, kad se pojavila Olga, Abel je
učtivo ustao sa klupe i skinuo kapu. Bila je četiri godine
starija, ali je on odmah prepoznao i ustao. Ne zato što bi
imao nešto od toga. Ona je bila doktorova kći, gradska le-
potica, i verena s Riberom Karlsenom, koji je poslednjih
godina učio kao mrav i postao teolog.
N e, ništa on nije imao od toga. Ona se prvi put trgla,
kao da je posumnjala da se u njegovoj učtivosti krije neka
pakost, ali je na trenutak zastala i rekla: Zar si to ti, Abele?

19
 Pa naravno.
Znači došao si kući?
Samo sam u prolazu.
Klimnula je i produžila. Njen verenik ni reč nije rekao.
Kad je drugom prilikom ustao i pozdravio je, dobio je
još manje - nije ga čak ni pogledala. Pa dobro, on je odmah
ponovo seo, glasno govorio i ponašao se kao da to nije
ostavilo nikakav utisak na njega: Da, taj Lorens, kakav se
đavo krio u njemu!
Zar nikad niste bili u nevolji? pitali su momci.
O, da. Jednom u nekom podrumu. Tamo je baš dobro,
ima i kuglana, rekao je Lorens, ali je prošle nedelje ubijen
neki čovek. Sad idemo tamo.
Odmah me spopalo uzbuđenje od želje za zabavom
i pošao sam s njim, ali nisam hteo da izgubim posao u
radionici, pa sam prikačio apstinentski znak.
Tamo su se kuglala tri čoveka i pozvala nas da im se
pridružimo. Seo sam u neki ćošak, ali je Lorens odmah
počeo da pije s njima da bi ispao ljubazan. Napili su se. On
je umeo da bude neverovatno glup kad popije. Odjednom je
puklo iz pištolja i jedan je čovek pao. Šta? pom islio sam,
zar su ga ubili i ko je to uradio? Vukli su ga tamo-amo, sav
je bio krvav i uostalom mrtav, pa su njegovi drugovi digli
veliku dreku. Lorens kao da uopšte nije mario za to. Mimi!
rekao je nekoliko puta, samo je i dalje sedeo pijan. Ljudi su
došli u moj ćošak, tvrdili su da sam ja pucao. Pokazali su
policijske značke koje su im davale pravo da me pretresu,
pa su mi pronašli revolver u zadnjem džepu. Dokazivao
sam nevinost, pokazao svoj apstinentski znak i pozvao Lo-
rensa u pomoć. Ma pustite ga, rekao je Lorens i nije ni
makao sa stolice. Hoćeš li da platiš za to? pitali su me. Ne,
rekao sam, zašto bih platio? Onda su me povukli da pođem
s njima. A koliko bih morao da platim? pitao sam. Nisam
hteo da zaglavim i izgubim posao u radionici. Da, koliko?
rekli su. Ja nemam ništa, rekao sam. Da, ali ovaj čovek ipak
ne može da ostane ovde, treba ga ukloniti. To nije moj pro-
blem, rekao sam. Tako znači, ti ni pogreb ne bi da platiš?

20
rekli su. Razmišljao sam. Jasno je da bi me svaki sud oslo-
bodio, ali to bi moglo i da potraje.
A li pazite sad! Za to vreme je na sporedni ulaz pobe-
gao dečak koji postavlja čunjeve i obavestio policiju. U
trenutku kad su se pojavila dva žandara, mrtvac je skočio s
poda i nestao na prednja vrata zajedno sa svojim drugovi-
ma. Da, kao da ih je vetar odneo, a leš je bio najbrži.
Žandarima smo ostali samo ja i Lorens.
Ćutanje.
I šta je onda bilo? pitali su momci.
Ništa više nije bilo. Lorense, pa ti opet radiš? prepoz-
nali su ga. Kad smo im razjasnili stvar, samo su se nas-
mejali i rekli da je to stari trik one trojice. Već su kažnjeni
zbog toga, ali uvek to ponovo rade.
Meni su uzeli revolver, rekao sam.
Porez na žutokljunca! rekli su mi.

A li Abel se nije zadržavao sve vreme na pristaništu,

niti je tamo stalno pripovedao događaje i pustolovine; on se
bavio i ozbiljnim stvarima. Kupio je svojim novcem m o-
tomi čamac, natovario ga u pilani otpacima drveta i preba-
cio ih do svetionika. Time se bavio nekoliko dana, jer na
čamac nije mogao da natovari mnogo odjednom.
Kod pilane je ponovo sreo Lili. Imala je šesnaest go-
dina, bila je mršava i ljubazna; dobro je naučila da piše i
računa, pa je dobila neki mali posao u službi pilane. Raz-
govarali su o svakodnevnim stvarima, ništa o ljubavi ili ta-
ko nečemu, setili su se ovog i onog iz školskih dana, ali je
ovo i ono postalo suviše nevažno da bi se pominjalo.
Daleko si putovao otkako si otišao od kuće, rekla je.
Oko celog sveta, uzvratio je.
Zamisli, oko celog sveta! Čula sam da si bio čak i u
Americi.
Da.
A ja uvek samo sedim ovde za svojim stolom; to baš i
nije nešto.

21
 N e govori tako, rekao je. Mnoge bi se radovale takvom
poslu.
M isliš? Možda dobijem i bolji ako budem vredna.
Ti si sigumo vredna, Lili.
M isliš?
Znam da si uvek bila vredna.
Tada je Lili pom islila da bi i ona morala da kaže nešto
ljubazno: Čula sam da ti ovde kod pilane tovariš čamac sve
dok ga ne prepuniš. A li nemoj to da radiš.
Da ne radim?
Ne, jer je do svetionika ipak veoma daleko.

Čamac je bio za mnoge stvari koristan. U moje vreme

samo smo veslali, rekao je otac i počeo da kudi motomi
čamac. A li ovakav motomi čamac bio je ipak bolji i koštao
je samo koliko i nafta. Abel je izlazio s njim daleko na more
i lovio ribu, išao radi poslova u grad, a kad mu je u jesen
majka umrla, čamcem je odvezao sanduk do groblja. Otac
je bio tvrdoglav i prkosno je veslao u svom čamcu, pa je
daleko zaostao.
Na pogrebu su obojica pevali, odeveni u cminu i oz-
biljni. Ali na povratku kući motor se ugasio. Šta? Da, uga-
sio se. Abel ga je pregledao i prilično se razumeo u to da bi
pronašao kvar, ali na vodi nije mogao da ga otkrije. Kako
je propustio da ponese vesla, ostao je bespomoćan. Na
kraju se pojavio otac, ali je proveslao pored njega. Ej, vik-
nuo je Abel. Otac je veslao. Abel je gledao naokolo ne bi li
uočio pomoć, ali ništa nije video. Zar stari brodar i pom o-
rac nije shvatio što se dogodilo? Samo je veslao dalje. Ej,
oče! viknuo je Abel i počeo da maše. Stari je i dalje tvrdo-
glavo veslao, ali se nakon ponovnog mahanja nerado vra-
tio do brodolomca, neverovatno polako.
Abel, vrlo pitomo: Da, nažalost sam zaboravio vesla.
Vesla? upitao je otac, kao da ne zna o čemu je reč.
Motor je zatajio.

22
 Tako znači. Da, ja tako sporo shvatam; a šta će tebi
uopšte vesla?
Abel je ćutao.
Šta si ono rekao za motor?
Ne radi, čuo si. A li popraviću ga čim stignemo na
kopno.
Nije se valjda raspao ovde nasred mora?
Abel je ćutao. Privezao je svoj čamac za očev i rekao:
Daj da ja veslam.
Samo ti seđi! rekao je otac i zaveslao.
Abel je ustao i hteo da uzme vesla.
Sedi! oštro je zapovedio kapetan Brodersen i zaveslao
dalje. N isu više ni reč progovorili do kuće. Otac je bio
prilično iscrpljen, ali bes ga je prošao i gotovo je postiđeno
rekao: Da, da, Abele, vidiš da ti je taj motor samo staro
gvožđe.

Kad je stari čuvar svetionika postao uđovac, nije m o-

gao bez ženske pomoći, pa je u novinama oglasio da traži
domaćicu i dobio Lolu. Lola je bila vredna, vešta u kućnim
poslovim a i navikla da se bavi živinom i svinjama, ne-
udata, sada četiri godine starija, imala je dvadeset i četiri,
zđrava i donekle lepa. Htela je Tengvalda za muža, onog
koji je sada bio izučeni kovač i radio kao kalfa, m ogli su da
se venčaju i imali bi od čega da žive. Međutim, Tengvald se
posle nekog vremena povukao. Zašto? Bukvalno se nije
usuđivao. On je bio tih i pomalo stidljiv kovač, možda ne
toliko bistar koliko veran i pouzdan. Teško mu je bilo da
prekine s Lolom, ali ona je imala tako divlje nozdrve koje
su se skupljale i širile kad ga pogleda. Izgovarao se kako
mora da brine o majci. Da, da, rekla je Lola. Nije se mnogo
uzbudila zbog toga. Šta je njoj značio kovač Tengvald! A li
kada je posle nekog vremena taj isti Tengvald počeo da
izlazi s Lovisom Rolandsen i na kraju je uzeo za ženu, to je
Lolu navelo na podrugljive primedbe: da su oni rođeni jed-
no za drugo - on je neće previše mučiti, a njoj neće biti
potrebno da šije dečje haljinice! Otkud je Lola uopšte zna-
la tako nešto?

21
 Posle nekog vremena bila je opet upola verena, ovog
puta s apotekarom, onim istim koji je o njoj rekao da je više
nego sposobna. A li sada se govorilo da se Lola povukla i
nije se verila. Apotekar je upadljivo ćopao, a kad bi još i
potegao raznog pića u apoteci, nije mogla da ide ulicom u
njegovom društvu, jer se stalno sudarao s njom. Osim toga,
ona nije imala nikakvu telesnu manu.
Tada se naglo odlučila da prihvati posao kod starog
kapetana Brodersena na svetioniku.
Verovatno je znala šta hoće od toga. Abel ju je pre-
vezao svojim čamcem, a ona nije čak ni plakala pri ras-
tanku s roditeljima. Pa neću biti daleko, rekla je, tu sam na
svetioniku.
Dobro se držala u svakom pogledu, štedela je u do-
maćinstvu da podiđe starom u kuli, a prema Abelu bila
razumna i majčinski nastrojena. čudno je kako se dobro
držala. Pri tom očigledno nije bilo nikakve pom isli da bi se
možda udala za čoveka četrdeset godina starijeg od nje. A
neće li on uskoro da napusti službu na svetioniku i možda
provede ostatak života u nekoj maloj kućici na obali? Na
Abela, to dete, nije mogla ni da misli; tu je izgleda pazila
na sebe. Oni su naravno razgovarah preko dana i dogova-
rali se o svemu mogućem, ali on i nije tražio nešto više od
nje, a više mu verovatno ne bi ni dopustila.
Nije baš lako vama pomorcima, govorila je. Stalno ste
okruženi muškarcima. Mogu da zamislim. Danju još koje-
kako, ali noću...
Da, rekao je Abel.
Vi to svakako nadoknadite kad ste na kopnu, ali i to je
tek onako, iz nužde.
Da, rekao je Abel.
Lola je ustala, stavila jednu nogu na stolicu i visoko
povukla čarapu. Bila je tako majčinska, ni najmanje je nisu
brinuli njegovi požudni pogledi. Ponovila je taj manevar
jedne večeri pri svetlosti plinske lampe, i Abel je pružio
ruku ka njenoj nozi.
Šta je? upitala je, sm ešeći se.

24
 Ništa.
Stari je scdco* u k ^ i i sigumo se plašio toga. Bilo je
neprirodno da on gore i sam za sebe izvodi majstori-
je s kartama, dok se mladi dole zabavljaju ko zna čime.
Morao je da kaže aešto: Ne upuštaj se u neke gluposti s
njim, opomenuo je-
S kim - sa d e A om!? iznenađeno je uzviknula.
Da, ne upuštalJ se u nekc gluposti s njim. On ponovo
odlazi na put.
Nemam ja niš’ta s njim- Samo je obećao da mi pokaže
kako se barata moliornim ćamcem.
Nemoj pogresno da me shvatiš, Lola. Ja bih mogao
deda da ti budem, ali ne upuštaj se u neke gluposti s njim.
Vi mladi ste tako l>udi-
Lola se nasmeJaia: Pa i vi ste dovoljno mladi, ako već
moraju da se rade ineke gluposti ovde na svetioniku.
Odmerio je oc^ glave do pete, kao da mu se narugala:
N i ti ni tvoji rodite^ji mste još bili na svetu kad sam ja bio
oženjen, važno je ifekao.
Čudna mi čudl3*rekla je Lola. A li se ipak dobro sećam
kad ste se vratili s3 vašim velikim jedrenjakom - kako se
ono zvao?
,,Lina“. Da, biila Je to odlična barka.
Stajala sam n/a pristaništu i gledala kako dolazite, a
onda sam veslala di° vas. Vi se sigumo toga i ne sećate?
Mnogi su takc° dolazili na brod. A li ipak, čini mi se
d a...
Bila sam još nna!a>ali vi ste mi se već tada sviđali.
Grom i pakao!!
Da, verujte mi^ devojke odmah vide takve stvari.
Skoro da si mee uhedila.
I tako ste vi, ul neku ruku, moja prva ljubav.
Hahaha! blagconaki°no se nasmejao stari brodar na
račun mladih.

25
 I zaista, kada je Abel otputovao i sve opet išlo svojim
tokom, stari Brodersen je utonuo u m isli. Zgodno je bilo
imati takvu mladu ženu na svetioniku; skratio je svoju sedu
bradu i začešljao pramenove kose preko ćele. Često je po-
zivao Lolu gore u kulu, zabavljao se s njom i pokazivao joj
trikove s kartama, a bio je veoma zadovoljan što se trošilo
vrlo malo kafe i putera. Vredna ženska, ta devojka. Uosta-
lom, otkako je naučila da upravlja motomim čamcem, vo-
zila se često u grad i trošila dosta nafte, ali mu je s druge
strane godilo što odlazi i ne pravi buku kad je hteo da spava
preko dana. Sve u svemu, baš je bila sreća što je ima.
Od udvaranja nije bilo mnogo vajde. N e, on je davno
uvenuo. Neko vreme se kitio debelim lancem od sata preko
prsluka i lakovanim čizmama od ovčije kože, tako da je
ponovo izgledao kao kapetan umesto kao čuvar svetionika,
ali nije vredelo, neopozivo je uvenuo. Kad je nestalo snega,
a bilje na obali došlo do soka i proleće ušlo u ljude, tada je
sa starim Brodersenom bilo sasvim obmuto; osećao se sta-
riji i suvlji nego ikad. Doduše, preboleo je neku malu pre-
hladu pred kraj zime, a nije ni tako često dobijao sveže
kuvane ribe kao dok je Abel bio tu; život zato nije više bio
tako lep. A n i Lola se posle svežeg početka u jesen nije više
toliko trudila da ga oraspoloži i podmladi. Sada je znala već
sve njegove priče i videla sve njegove trikove s kartama -
kraj. Lola neospomo troši previše nafte za motomi čamac.
Morao je već jednom da joj kaže.
Često si u gradu, Lola. N e kažem da zapuštaš svoj po-
sao, ne, ali to ipak košta nafte.
Da, rekla je Lola. A li šta bih radila? Da sedim ovde u
svetioniku sa starim čovekom i ne mrdam?
Nije mogao da se naljuti i otera je, bio je primoran da
proguta istinu. Hteo je ipak da je malo zabavi, to je zaista
hteo. Dođi u sobu, Lola, ima tu raznih lepih stvari iz stranih
zemalja! Bio je dirljivo zbunjen i svašta joj je pokazivao,
objašnjavao iz kojih delova sveta šta potiče, koje je godine
šta kupio i koliko je koštalo. To su bile bezvredne stvari
koje je skupljao još od prvog momarskog doba. Lukovi i
strelice, školjke, mali Budin kip od olova, kutijica oblep-

26
ljena školjkama, velika slika jedrenjaka ,,Lina“ naslikana u
Napulju. Poklonio joj je svilenu maramu iz Kine. Lepo ju
je složio i oklevao pre nego što je dao.
Šta ću s tim? pitala je.
To je svila. Poklon za tebe.
Dobro, hvala. Mogu da je nosim kao šal.
Da, možeš. To je iz Kine. Ne znam koliko sam morao
da je platim, ali uzmi je.
Zbirka u sobi je brzo pregledana, i on nije mogao da i
dalje zabavlja Lolu. Bilo je jasno da je ona suviše mlada
za njegovu kuću, ali mladež nije više tako čedna kao nekad.
A ipak nije mogao da je pusti da ode posle tako kratkog
vremena u službi, jer nije hteo da ga smatraju čovekom
kod koga ljudi ne ostaju. Bio je u najvećoj meri uvaženi
kapetan i čuvar svetionika Brodersen, s nekoliko štednih
knjižica i kod svih na dobrom glasu.

Stiglo je pismo od Abela. Pisao je da je u Sidneju na-

pustio službu i da sada uči pomorsku školu. Baš ambi-
ciozan mladić, koji stremi ka višem , da postigne nešto u
životu. Otac je bio ponosan na njega, pa je svima u gradu
pričao da je Abel sada u pomorskoj školi. Da, Abel će jed-
nom daleko dogurati, rekli su ljudi. Možda jednog dana
postane ponos grada, ionako nema nikoga, rekli su.
A li u Sidneju nije daleko dogurao. Sledeće pismo sti-
glo je s Novog Zelanda, iz Velingtona, gde je učio mašin-
stvo. Nije ni to bilo tako loše, i otac se opet ponadao za
njega. Pa A belje nekadbio čudesno vešt. Jednomje napra-
vio mesingani kovčežić sa dvostrukim dnom, bez ključa-
onice, koji se otvarao kao nekom čarolijom. Između jednog
i drugog dna nalazila se olovna kuglica, i kad se kuglica
dovoljno kotrlja tamo-amo došla bi na pravo mesto, gde bi
pomakla neki teg - i kovčežić se otvarao! Dosetljiv pro-
nalazak. Stari Brodersen je slušao kad mu je sin objašnja-
vao mehanizam, ali je ubrzo zaboravio taj kovčežić; sada
ga je ponovo izvukao i pokazivao Loli kao poslednju i naj-
čudnovatiju znamenitost.

27
 On se uostalom nije više preterano trudio oko Lole,
samo je hteo da do kraja sačuva prijateljski ton. Ona sad ni
preko dana nije bila na svetioniku, a moglo se i bez nje. Ne
samo što je trošila njegovu uštedu na naftu, već se ni noću
nije uvek vraćala na svetionik. Njemu je sad moglo da bude
svejedno šta je s njom, uskoro ga je čekala penzija, pa će
naći neki smeštaj u gradu, ali bi mu ipak prijalo da je njoj
stalo da zasluži dobru preporuku, bar iz poštovanja prema
njemu. Izostajati noću - čemu to? Svašta je o njoj čuo u
gradu: roditeljima je govorila da noću mora natrag na sve-
tionik, dok je na svetioniku govorila da je prenoćila kod
kuće.
Jednog jutra sišao je do motomog čamca i počeo da
kopa nekim šilom po motom, pa kad je Lola kasnije htela
da upotrebi čamac, motor nije proradio, ali ona se nije dala
zadržati, uzela je čamac na vesla i uprkos svemu otišla u
grad. Pakleno energična ženska, ta Lola, ali bila je lucka-
sta i lako bi planula. S apotekarom je opet bilo sve u redu,
ljudi su je često viđali kako kasno uveče ulazi u apoteku na
sporedna vrata, kad on radi noćnu smenu. Nezgodna stvar.
Kapetanu je m oglo da bude i sasvim svejedno zbog
toga, ali je bacalo senku na njega zato što je postala tako
lakoumna baš te godine u njegovoj kući i pod njegovim
okriljem. Morao je da doživi i tu gorku nepravdu da jednog
dana ugleda apotekara, ćopavog i pijanog, ali s njegovom
svilenom maramom iz Kine u gomjem džepu redengota.
Tamo je dospela - svilena marama koju je 1887. godine
kupio od svoje ušteđevine!
Imao je kojekakvih poteškoća dok se selio iz svetio-
nika, ali je Lola opet bila vredna i pomagala mu. Sve su
pokupili i spakovali; toliko su bili zaposleni da nisu mnogo
razgovarali. Kad je upitala i saznala u kom je delu grada
uzeo sobu, klimnula je glavom: da, to je dobar kvart. Da li
je sad sve tu? pitala je. Da, m islio je da jeste. Za sve ono što
nije mogao da smesti u svoje potkrovlje, iznajmio je neku
baraku, a životinje je prodao. Jedino što je ostavio bilo je
nekoliko ukrasnih biljki koje je posadila Abelova majka.
Od tada je prošlo desetak godina; sada je bila mrtva. Da,

28
biljke su tu. Brodersen je odmahnuo glavom - čemu još i
to! Od novog čuvara svetionika svakako neće dobiti odštetu
za svoje ukrasne biljke.
Tako su se Lola i on razišli. Hvala za vreme što smo ga
proveli zajedno, rekli su jedno drugom.

Stanovanje u gradu bilo je bolje nego što je očekivao.

Pisao je Abelu da je uzeo sobu u potkrovlju, namestio je sa
svojim krevetom, stolom i nekoliko stolica, i da je sasvim
isto kao u njegovoj spavaćoj sobi na svetioniku. Doručak i
večeru sprema sam, a u podne ruča napolju. Pisao je kako
se trudi da izađe na kraj sa svojom penzijom.
Njegov dnevni život prolazio je bez neprilika. Ujutro,
kad se vraćaju brodići sa skušama, išao je u šetnju đo luke.
Na groblju je, iz običaja i pristojnosti, održavao grobove
pokojnih žena. Posle ručka dugo spavanje. Tu i tamo sreo
bi u gradu nekog poznanika, bivšeg pomorca, koji je sada
kao i on šetao naokolo bez cilja, besposlen. Bilo ih je više,
na primer Kjerboe, koji je bio već toliko star da je samo
životario i nije nikoga terao da m isli.
Hodali su zajedno do malog parka i usput ćaskali. Kad
su stigli tamo bili su umomi i seli su. Prijalo je da se malo
scdne, ništa nije tako prijalo kao sedenje posle šetnje. Oni
su tako sami i stari, tako su uveli, počeli su da umiru!
Kjcrboe ima sedamdeset pet godina.
Nisu znali da pričaju ni o čemu osim o zajedničkim
poznanstvima s mora, o starim kapetanima koji su pomrli.
Uostalom, tek da se o nečemu priča, kaže Kjerboe. Je-
si li čitao o oluji na Atlantiku?
Ne.
Da, da, pobožan si postao, sad sigumo čitaš samo još
,,(iiasnik“.
Ne čitam ni to, ne mogu da priuštim nikakve novine.

29
 Zašto toliko štediš?
Za poslednji dom na groblju.
Kad je prijatelj malo razmislio o tome, rekao je: Ma
još ćeš se ti naživeti.
Ćutanje.
Naišao je pas, onjuškao neko drvo i podigao nogu. Da,
ali dole je puno maslačka s prekrasnim cvetovima, a jedan
bumbar je poleteo iz maslačka u slobodu. Pas je završio,
lunja dalje, njuška, nalazi drugo drvo.
A li mnogi koješta pričaju, kaže Kjerboe. Ti ne možeš
da priuštiš sebi novine, a banke si zatrpao novcem.
Brodersen ljutito odgovara: Ti si nesnosan!
Tada postaju lenji i ne nalaze više dovoljno smisla ni
pameti da dalje razgovaraju. Ako je dan topao, zadremaju.
Baš sam neŠto razmišljao, kaže Kjerboe, da bi prikrio
kako je spavao. Imaš li kod kuće nešto za piće, ako jednom
svratim do tebe?
Ja za piće? Srećan sam ako imam za hranu.
Pa to je bilo samo pitanje.
Evo, menjao sam đon na cipelama; to me koštalo č i-
tave četiri krune.
Da, novac ode kao da ga nije ni bilo. Ja sam prošle
nedelje premazao čamac uljem.
Ja više nemam čamac, kaže Brodersen.
Da, da, ti si i čamce pretvorio u novac.
Brodersen to prečuje i kaže: Trebalo bi da se potšišam,
ali moram da pričekam s tim. Ljudi znaju propisno da te
opelješe!
Zatim postaju opet lenji i spavaju.
B liži se veče, povetarac struji kroz krošnje drveća, a
lišće topola šušti svilenim glasom. Sve je samoća, samo se
tu i tamo čuje neka mala ptica.
Prođe još nekoliko minuta i oni se probude, ali narav-
no da nisu spavali. Sada su, posle dremeža, nešto živahniji
i mogu ponovo da ćaskaju. Kjerboe počinje: Sećaš li se

30
onog čoveka u Breviku, koji je sišao sa svog broda i kupio
papagaja da mu sedi na ramenu?
Brodersen odmahne glavom i kaže: Najbolje je kad
čovek ima što je moguće manje o čemu bi morao da brine.
Čuo sam da si motomi čamac prodao cariniku Robert-
senu.
Da, ali to nije bio moj čamac, pa sam novac morao da
pošaljem Abelu.
A šta će Robertsen sa njim?
Da, šta će on s njim? Ima već dva čamca i bez toga.
Nekada je bio tvoj kormilar.
Bio je.
Onda je otišao u carinike.
Zar m isliš da ne znam? Viđam ga svaki dan. A li tri
čam ca...
Kjerboe je sve manje živahan, uzdiže ramena i zebe.
Zašto mi još uopšte sedimo ovde? pita.
Da, u pravu si, kaže Brodersen i polako ustane.
I prijatelj konačno ustane i zeva. Eh, voleo bih da sam
već kod kuće, uzdiše. To je dalek put.
Brodersen, koji je pet godina mlađi: Ja se ne bojim
malo hodanja.
Dobro, nisam m islio da treba da me nosiš do kuće.
Tako se usput zadirkuju i bodre jedan drugog.
Kjerboe: Kad stigneš, ima da da se svališ kao vreća.
Da, s takvim mladićima kao što si ti ne mogu više da
sc trkam.
A li zato možeš da priuštiš sebi nove đonove.
Hodaju, nogu pred nogu. Put je dug...

Abel je pisao da je opet u Sidneju. Napustio je mašin-

sku školu u Velingtonu, ona predugo traje a budućnost je
ncizvesna. Osim toga, u Velingtonu je tri nedelje bilo od-
vratno vreme. Ovde je u Sidneju upisao pomorsku školu,

31
ali su ga učitelji odbili jer ne može da prati obuku. N ije mu
baš bilo lako zbog stranog jezika i s tako malo novca za
život. Sada je stupio u službu na brodu do Kvebeka. Po-
znavao je Kanadu, snaći će se tamo.
Čudan je taj Abel. Toliko je skitao po svetu i nigde da
se skrasi. A šta je sad bilo s tim da će da postane nešto? U
Kvebeku je uostalom dugo ostao i odande napisao nekoliko
pisama. Radio je kao mehaničar ili kovač na izgradnji neke
tvrđave. Ima već dve godine otkako je poslednji put otišao.
Stari Brodersen nije više tako spremno pričao o svom
sinu; govorio je samo kad ga pitaju. Da, hvala, Abelu je
dobro, on je mehaničar u jednoj tvrđavi i sasvim lepo za-
rađuje. A li kad je od tog nepostojanog mladića stiglo pismo
da je napustio Kvebek i zaposlio se u jednoj pilani u šu-
mama, otac je odmahnuo glavom i počeo da sumnja da će
Abel ikada doći do nečega. Ipak, imao je jednu dobru
osobinu: uvek se sam izvlačio i nikad nije tražio pomoć od
kuće, a kao da je uvek bio zadovoljan svojom promenlji-
vom sudbinom, uopšte se nije žalio.
Dani su prolazili, i stari je Brodersen pomalo oronuo,
ali je živeo svoju dokolicu, doručkujući i večerajući u svo-
joj sobi, dok je na ručak išao napolje. Dobro, ali to ipak nije
dovoljno za čoveka od akcije. Brodići sa skušama nisu
uvek stizali u luku, i na kraju nije više bilo nijedne ulice u
gradu koju nije poznavao. Podrazumeva se da je svako veče
odlazio da vidi da li je upaljeno svetlo na svetioniku, a to je
i bilo potrebno. Ali sve to ipak nije dovoljno za jednog čo-
veka od akcije.
Mnogo se družio s porodicom Robertsen. Muž je ne-
kad služio kod Brodersena kao kormilar, ali kako nije bio
neki pomorac, niti je bilo ikakvog izgleda da sam zapove-
da brodom, prešao je na carinu. Tu je napravio karijeru i
lepo živeo od svoje plate. U kući su bile dve jedva odrasle
kćeri, a roditelji su imalo po četrdesetak godina.
On je rado dolazio u tu kuću; za starog Brodersena
odmah su brisali stolicu, smeo je džabe da napuni svoju
lulu, i uvek su ga zvali kapetanom, što se vuklo još iz vre-
mena kad je Robertsen bio kormilar.

32
 Sad morate da ostanete, kapetane, i pojedete s nama
kašiku čorbe od graška, rekla je žena.
Brodersen nije imao ništa protiv toga, tako je štedeo
svoju krunu za ručak. A kakve li čorbe! U njoj su se kuvale
kosti od pršuta i majčina dušica i luk, bila je tako gusta. A
nakon toga lula.
Porodica se, kao i obično, raspitivala za Abela. Žena i
kćerke uvek su se živo interesovale za njega, kao da gaje
neke zadnje m isli u vezi s tim. Brodersen nije odgovarao,
pričao je o drugim stvarima: Navodno je na Atlantiku bila
gadna oluja.
Da, užasna, rekao je Robertsen. Sreća da nismo bili ta-
mo, kapetane!
Mi bismo se već izvukli.
Ne sumnjam u to. Dobro sam vas upoznao.
Nešto mi tu nije jasno, kaže Brodersen. Čini mi se da
danas dižu previše dreke zbog jedne oluje. Viču i telegra-
lišu po čitavom svetu. Ali zar nismo i mi doživeli poneki
žcšći povetarac, kormilare?
Robertsen klimne glavom. Oni podsećaju jedan dru-
goga na ovo i ono.
Donose kafu.
Da, hvala, ali ja zaista nisam došao da dobijem čitav
ručak, kaže Brodersen.
Žena se raspituje za Abela. Zar ne dolazi kući?
Ah, on! kaže otac i samo odmahne glavom. Kako vam
sc sviđa motomi čamac, konnilare?
Baš dobra i lepa stvar. Juri kao lud. Ofarbao sam ga.
Znači zadovoljni s te sa njmi?
Ma naravno! Rob; ; ; , n je bio od onih što luduju za
čamcima i jedva čekn r ^ e v o r na tu temu. Čamac je dug
osamnaest stopa, ima tr* roajske snage...
Sada bi Roberisen govorio do sutra, ali ga žena preki-
nc: Niste mi odgovoriii m moje pitanje o Abelu, kapetane.
Zar nije pisao?

33
 O da, da. Piše iz svake zemlje na kugli.
Robertsen: Abel je stvamo majstor! Kad samo pom is-
lim da bi dve konjske snage bile nedovoljne a četiri suviše
za tu dužinu - ali Abel je to znao.
Ma ućuti više! kaže njegova žena. Piše vam iz svake
zemlje, kapetane? Pa onda on mnogo putuje?
Brodersen, kratko: Da.
Robertsen upada: Nego šta, on posmatra svet oko sebe,
nema ništa loše u tome. U poslednje vreme živeo je u nekoj
tvrđavi. A zna se da u te tajne gledaju samo odabrani ljudi.
U poslednje vreme u nekoj tvrđavi, da. A li to je bilo
prošle godine. Posle toga u nekoj pilani...
Da, taj Abel! On bi da sve živo nauči.
A sada je otputovao u Sjedinjene Države.
Žena: Primili ste pismo od njega?
Da, takoreći malopre.
A li njemu je sigumo dobro?
Da, izvali Brodersen, oženio se.
Oženio! graknu žena i kćeri.
To je baš čudno, kaže Robertsen.
Porodica dođe sebi i pita dalje: Onda je sigumo pun
para? A kako ona izgleda? Da li je poslao fotografiju?
Brodersen odgovara kratko i besno, odsečno: On ništa
ne objašnjava, baš ništa. Samo da se umorio od večitog
lutanja tamo-amo, i sada se oženio nekom devojkom iz
Južnih Država.
U sobi nastaje muk. Robertsen mora od stida ponovo
da se pribere i kaže: Videćete vi, Abel je upecao zlatnu ri-
bicu.
Stari Brodersen ne smatra da postoji ta mogućnost, jer
bi onda Abel poslao svom starom ocu neki ček. Ili bi to
možda bilo previše? A li čak da ona ima i milion, mladić bi
ipak morao da postane nešto pre nego što se u to upusti i
oženi se. Pogledajte mladog Ribera Karlsena - taj se već
toliko popeo da je u crkvi održao propoved. Abel nikad

34
ništa ne tera do kraja, samo se menja i menja. Šta bi na pri-
mer sada preduzeo kad bi došao ovamo sa svojom gospo-
đom? N ije ni mašinista ni pomorac, ne bi dobio brod...
Robertsen je ponovo ravnodušan i zeva: Ali još je ta-
ko mlad.
Brodersen se zahvaljuje i ustane da ode.
Nekoliko kola prolaze napolju, kočije sa dva konja,
svadba. Šta je to? Dame pojure do prozora i naklapaju m e-
đu sobom: To je Olga, ona se danas udala! Gledajte je, ona
se drugim putem odvezla u crkvu, a sada se vraća ovom
ulicom da je vidi čitav grad!
Brodersen, izdaleka: Olga?
Doktorova Olga. Tako je divlja, niko ne može da je
zauzda otkako joj je majka umrla. Prvo je bila verena sa
Riberom Karlsenom koji je postao pastor, da bi jesenas ras-
kinula s njim, kad je dobio župu u Finmarki. Onda se ve-
rila s mladim Klemensom, sinom okružnog načelnika, ali
taj nije baš toliko bistar...
Stari Brodersen polako klipše kući. Da, ogorčen je na
Abela, mada se ipak malo utešio, jer je uštedeo krunu za
i učak. Ide kod svog bakalina da kupi šibice i nešto za jelo,
nli je trom od graškove čorbe i čezne za domom i svojim
popodnevnim snom.
U gradu je svadba, kaže stari bakalin.
Da, da, okačene su i zastave, i dva su konja upregnuta
u kočiju, baš kao u Južnim državama Amerike. A šta smo
nas dvojica radili, Vestmane? Mi smo čekali sa svadbom
dok nismo postali nešto.
Da, u neku ruku... Mislim, to bi zaista moglo da se
kaže...
A šta sad ovi rade? Odu negde i ožene se u dvadeset i
Čctvrtoj, i nisu ništa i ne znaju ništa, ni najbedniji zanat ili
111a kakvo znanje od čega bi živeli.
A li mladi Klemens je ipak pravnik u kancelariji svoga
oca...
A podrazumeva se da devojka nema ništa.

35
 N e znam o kome ti pričaš, kaže bakalin. Pa doktor je
bogat čovek...
Ma ko priča o doktoru? Ja govorim o Abelu, o mom
sinu. Ode tamo i oženi se. Gde je tu stid, gde je tu zdrav
razum? Ti ne znaš Kentaki; ko zna, možda je čak i cm -
kinja...

A b e l nije više pisao.

Stari Brodersen je živeo u potkrovlju i nije mu bilo
loše, ne, uopšte mu nije bilo loše, jedan dan je sledio za
drugim. Ujesen je doduše bilo ružno vreme, i on je m islio
na svoje mlade godine, kada su jesen i sneg i mrak za njega
bili samo šala. Sada nije bilo tako, ali je ipak uspešno izbe-
gao lekare i medicinu. Ljudi su smatrali da se dobro drži,
ali je on m islio da ima malu srčanu manu. Nešto je pisalo o
tome u njegovoj knjizi „Lekar na moru“.
Lola je počela da dolazi kod njega. To je bilo vrlo
čudno, ali Lola je došla i nije mu bilp krivo. Nigde nije
radila posle svetionika, bila je kod roditelja, i ništa se ne-
zgodno nije čulo o njoj. Nije imala ni muža ni dece, ne,
ali nije više imala ni apotekara. Prošlo. Gotovo. Međutim,
krenulo im je nizbrdo, morali su da prodaju kuću, pa se po-
rodica smestila u neku kućicu dole na obali. Sudbina. A
usred čitave te nevolje iskrsla je i neka glupa priča o nje-
nom ocu i služavki. Sve je to bilo talp> grozno.
Da, Lola je jednog predvečerjp došla u potkrovlje.
Brodersen je odspavao svoj popodnevpi san i bio je od-
moran i dobro raspoložen.
Ama nije moguće, Lola, zar si to ti?
Da, pa ko bi drugi bio? rekla je ona, a bilaje tako sveža
i snažna. Pogledala je oko sebe: Palo mi je na pamet kako
je već odavno trebalo da dođem ovamo i malo počistim.

36
 Brodersen je rekao da ima neku ženu koja ponekad
dođe da sprema i čisti, ali Lola pođrugljivo kaže: Lepog li
čišćenja. Gledajte ovamo. I ovamo. A pogledajte plafon!
Onda je skinula kaput, sišla do bunara i donela vode,
našla sve što treba za čišćenje i počela da radi. Bila je
mršavija i tanja, ali sad je od posla postala lepa i rumena, i
sve vreme živahno govorila. Baš je vredna ta Lola, mnogo
je prijatnija nego pre, a njene su nozdrve manje lakoumne.
Stajala je na stolici i prala nagnuti plafon, on je sedeo i
gledao, ali nije bio svestan da mnogo gleda u njene noge.
Kad je završila, rekla je: Tako, sada možda dobijem
kafu i nešto za jelo!
Da, rekao je on, ali nemam ti ja ništa naročito. Vidi
tamo u fioci!
Sama je skuvala kafu i izvadila nešto za jelo. A li pri-
jalo joj je, jela je kao da je bila gladna.
Došla je opet posle nekoliko dana. To je koštalo nešto
icafe i hleba i putera, ali bilo je tako prijatno što je tu; kupio
je nekoliko posebnih stvari za nju da bi se dobro osećala, a
sledećihje nedelja često govorio: Baš je dirljivo, Lola, što
brineš o meni! I tako je ona ponovo dolazila s vremena na
vreme i bila je dobrodošla.
Ona naravno nije mogla uvek da čisti sobu ili pere za-
vese, ali mogla je da pospremi krevet i ponekad prišije
dugme ili nešto zakrpi. Lola je znala sve. Zamolila ga je da
joj opet pokaže svoje trikove s kartama, mada su njegovi
prsti postali suviše kruti za to. Zato je morala da umesto
njega piše Abelu pisma, on je sada malo slabije baratao
perom. Napiši da je prošlo već više od godinu dana otkako
je njegov otac nešto čuo o njemu. Reci da je njegov otac
napisao dva pisma, a nije dobio odgovor. Dodaj uostalom
šta god hoćeš. Znaš li da se oženio?
Da, čula sam.
Jeste, lepe su to stvari.
Ali vreme je prolazilo, a Abel nije odgovarao ni na
Lolina pisma. Pisma se nisu vraćala, on đakle nije bio
mrtav.

37
 Abel nije više pisao.
Brodersen je sada mnogo ostajao kod kuće i viđao je
vrlo malo ljudi. Dovoljan mu je bio Kjerboe, a i Krum i
Norem, ali oni nisu donosili život; naprotiv, bili su stari i
glupi. U kuću carinika Robertsena nije više zalazio, ne,
porodici Robertsen kao da više nije bilo do svog dragog
kapetana - ma koji razlog bio za to. A kad bi sreo carinika
na pristaništu, sve se svodilo samo na večiti razgovor o
čamcima.
Lola je dolazila sve ređe i ređe. Ona je sada stupila u
službu kod skoro udate Olge i njenog supruga, mladog
Klemensa. Bračnom paru nije ustvari ni trebala služavka,
ali takav je bio red. Klemens je ostao u kancelariji svoga
oca, ali je otvorio i advokatsku praksu za slučaj da dobije
neku pamicu. Nije lako onom koji počinje, a on je osim
toga previše umišljao i nije uživao nikakav ugled.
Bračni par Klemens je ponekad zalazio u bar i uopšte
nije izbegavao gradske razonođe. Olga je bila dražesna
mlada žena, smeškala se svetu i visila o ruci svoga muža.

Nije se m oglo izbeći da kapetan Brodersen ne dozna

jednom za neki papir koji je s njegovim potpisom ležao u
Privatnoj banci. Nije se moglo izbeći da to jednom izađe na
sunce - ili... ?
Ali Lola je pre toga došla kasno jedne kišne večeri
gore u potkrovlje. Brodersen je već legao u krevet i gotovo
zaspao kad je ona doŠla. Bilo joj je zima i bila je mokra,
zamolila je da se malo svuče, ali joj od svlačenja nije bilo
nimalo toplije. Na podu oko nje stvorila se čitava bara.
Zaboga, rekao je Brodersen, zašto si tako mokra?
Danas imam slobodno veče, rekla je Lola.
Zar si šetala napolju?
Da. Šetala sam i razmišljala.
Sažalio se i zamolio je da naloži vatru.
Da, rekla je. Dobro...
A li je umesto toga otišla pravo do kreveta, zavukla
ruku i osetila kako je toplo.

38
 Pustite me da se malo zavučem, ovde pored vas.
Ovde? izmaklo mu je. Onda se uspravio, kao da hoće
da joj prepusti krevet.
Samo ovde na kraj. Dok se malo zgrejem.
Istovremeno je pustila da joj spadne odeća, pa nije
skoro ništa imala na sebi kad je legla.
Progovorili su tek posle nekog vremena.
A gde si se tako smizla?
Napolju. Išla sam naokolo i razmišljala.
Razmišljala si?
A li ođmah ću se zgrejati. Ovde je tako dobro.
Samo se ti primakni. Krevet je prilično širok.
Da, hvala, rekla je, primakla se i oklevajući pružila
ispod pokrivača ruku na njegove grudi.
On je ušuškao i pri tom se baš dobro osećao. Čudo i
avantura. To mu se nije desilo bar pola stoleća unazad. Ali
sve lepo i stidljivo. Njegov bračni krevet sa svetionika bio
je dovoljno širok za oboje.
Razmišljala si? ponavljao je i nije shvatao.
Da. Rnzmišljala sam. Ne bih sad o tome.
Ćutali su.
Ali tvoja odeća leži tamo mokra.
N ije važno. Kad se zgrejem, obući ću je i osušiću je
telom.
Sada je on prepoznao vrednu Lolu. Ona nikad nije
oklevala.
Baš sam se lepo zgrejala; ako vi m islite...
Samo se ti, Lola, primakni još malo i ugrej se. Neću te
pojesti.
Oboje su se primicali sve bliže i bliže i tako su ostali...

Posle toga su se hvalili onim što su učinili.

Nikad ne bih pomislila da ste tako nasrtljivi, rekla je.

39
 Ti si tome kriva, Lola. Tlko si strasna
Samo da se ništa nije do?odil0j zabrinuto je pnmetila.
Dogodilo? A, ne! Odjed,om je p0Sta0 kavaljer, sves-
tan svoje odgovomosti. A kose bag nešto j dogodi) možeg
se potpuno uzđati u mene. N , zaboravi to.
Da.
Poštena reč, muška.
Da, ali kakav ste vi muš|£aracj
Sad moram da se nasme_em kad p0mislim na Kjerboa.
Pa ti znaš Kjerboa.
Da.
Kapetana Kjerboa. A li c;n je star f ved sasvim is-
ceđen. Jednom je hteo da pljune u ^ ali je toliko krezub
da mu mje uspelo. PljuvačLa mu je stigla samo dole na
cipelu.
Hahaha! smejala se Lola
Da, zar nije žalosno kad neko propa(bie? A li
nemoj da m isliš kako je K n ^ negto boiji. Ti sigumo znag
Kruma i Norema? Ništa nhu bolji gad du (ja ustanem i
naložim vatru da ti se osuši odeć&j rekao je t uspravio se
1 hteo da bude mlađi nego ikad
Nipošto! Ja sad ustajen^ j idem
Je P ti sada toplo?
Da, rekla je i značajno se nasmegija. Da, sad sam se
zgrejala.
Kad je Brodersen ostac, sani) ležao je neko vreme iz-
gledajući sam sebi neverov,atno j potpuno tuđe. Zar je t0
bila istina i zar je to bio ona Qnda je utonuo u težak san.

Nije više dolazila.

Posle četiri dana uputic^ se da je uvreba negde. Ne, nije
se usuđivao da pita za nju \ od mladih Klemensovih, ali se
zadržao u blizini njihove kuĆ6) za slućaj da ona izađe i pođe
na trg. Otišao je u njenu l%čicu na obali) ali nje mje bilo
tamo. Bio je uzmjan. Poslje nedelju dana pokucao je na

40
kuhinjska vrata Klemensovih. Ugledao je mladu gospođu.
Starom Brodersenu je išla bala na usta i bio je sasvim bes-
pomoćan.
Lola? Trenutno nije tu. Hoćete li da joj poručite nešto?
N e, ništa. Baš ništa. Ne radi se ni o čemu.
Ne?
To je možda malo čudno, a li...
A li ne, to nije baŠ ništa čudno, kapetane, ljubazno je
rekla mlada gosppđa. Pa Lola je nekad bila kod vas na sve-
tioniku.
Da, da, naravno, na svetioniku. Mi se znamo. A li ništa
drugo. Na vratima je ipak promucao: Nešto od njene majke,
ništa drugo.
Gde je sad ta Lola? Šta je to trebalo da znači? Bro-
dersen se sada tako ludo i glupo zatreskao u nju, starac u
najgoroj karikaturi. Gde je sad ta Lola? On se opet udidio,
s lancem od sata i čizmama od ovčje kože, čak se i potšišao,
ali su ga noću mučili ružni snovi. Od Abela nije stizalo
nikakvo pismo, stari Brodersen je bio usamljena duša na
ovom svetu.
Carinik Robertsen je došao kod njega i upomo ga na-
govarao da mu bude jemac za zajam u banci.
Ja? rekao je Brodersen. Nema šanse.
To je sasvim mali zajam, šesnaest stotina, novac mu je
potreban za đogradnju na kući.
N e, ne, ni govora o tome.
Pa njegove su kćeri već gotovo odrasle i morale bi da
imaju veću sobu, možda svaka svoju, prema zahtevima
modemog vremena.
Brodersen je samo odmahnuo glavom.
Robertsen: Pa valjda ti vredim toliko, imam sigumu
javnu službu, tri čamca, kuću sa baštom ...
N e, ne, ništa ti to ne vredi, kormilare, ja to neću učiniti.
Baš si mene našao! Ja to još nikad nisam uradio.
Zar baš nikad? pita Robertsen.
N e, ne.

41
 A li ja sam ipak čuo neke priče da ste vi to jednom
uradili, kapetane.
Šta to? Ja?
Da, jem čili ste nekom.
Isključeno, kormilare. Ništa od toga.
Iskrsla je još jedna neprilika. N ovi čuvar svetionika
mu je odgovorio kako mu ne pada na pamet da nešto plati
za ukrasno bilje što je ostalo na obali. Brodersen je bio po-
tresno jeftin i nadao se da će dobiti minimalnu odštetu, ali
nije mu se posrećilo. O, molim, neka on slobodno odnese
svoje biljke...
A nigde Lole, s kojom bi bar mogao da popriča o tim
stvarima.
Bio je usamljena duša na ovom svetu.

T a d a je Lola došla.
Lola je bila primorana na to, otac joj je uvalio taj pro-
blem pre nego što je sve ostavio na cedilu. Ostavio je dug
od hiljadu kruna i falsifikovani papir u Privatnoj banci pre
nego što je nestao iz kuće i grada.
Lolu je užasno grizlo kad joj je majka otkrila tu ne-
volju, ali je bila jaka i odvažna, stupila je u službu kod
mladih Klemensovih. Nije bilo skoro nikakvog posla, ali ni
plate s kojom bi m ogla da otplaćuje dug u banci. Bilo je
jakih razloga da one slobodne večeri šeta i ‘razmišlja’. I
tako je sm islila da po svaku cenu natera Brodersena da
otkupi taj falsifikovani papir. Onda je otišla kod njega i
ostala. To je bilo prvi put.
Isplanirala je da mu ne ode opet tako brzo - neka čeka
i čezne za njom! A li kada je jednog dana srela carinika
Robertsena, uočila je opasnost na vidiku. Robertsen je re-
kao: Bio sam kod tvog starog čuvara svetionika i molio ga
da preuzme neko jem stvo za mene, ali odbio me! Lola je

42
uzvratila: Zar se ikad čulo da se za ma kog čoveka na svetu
preuzima jemstvo? Da, rekao je Robertsen i pogledao je u
oči, da, čuo sam da se priča tako nešto, kad već pitaš!
Opasnost je bila na vidiku, i Lola je ponovo otišla kod
Brodersena.
Nije to bilo uveče, već usred najsvetlijeg prepodneva.
Bila je nesiguma i gledala ga je plahim očima, pitajući
se da li on možda nešto zna. N e. On je u glavi imao samo
nju i rekao je: Hvala ti Bože, gde si ti do sada?
Ja? rekla je ona, odjednom puna brige i očajanja: Bila
je u velikom strahu, takoreći u životnoj opasnosti...
Otkud sad to?
Nije se doduše ništa dogodilo, kako je već rekla.
A kako to? Otkud to? Pa to je besmislica.
I baš je njoj moralo da se desi! Već je takoreći mrtva,
ostaje joj samo grob...
Smiri se malo! Dođi ovamo, sedi mi u krilo.
A li svemu sam ja kriva. To se desilo samo zato što mi
je te večeri bilo tako zima.
Brodersen m isli samo na sebe i hoće da se ona svuče i
ostane kod njega.
Svemu sam ja kriva, ponavlja ona i vrti glavom. Zar
niste rekli da biste mi pomogli?
Pa da. Naravno.
I da ćete mi se smilovati? Jer to je sada potrebno.
Ma to su gluposti. Samo si previše plašljiva, videćeš.
Nažalost - ja to ipak najbolje znam.
Ćutanje.
Nešto malo novca ne znači za vas ništa, kapetane. A ja
čitavog svog života...
Naravno, naravno, ali ne gubimo sad glavu, bolje da
ra/.mislimo malo.
Ona se hvata za to: Da, baš je lepo od vas što hoćete
da mi pomognete.

43
 A li zašto nisi došla, Lola? Znaš li koliko je prošlo ot-
kako si bila ovde? Pa mogla si da dođeš.
Nisam mogla.
Dobro, ali kad si već ovde - svuci se, raskomoti.
Treba mi nekih hiljadu kruna.
Šta!
N isu m ogli da se slože. Hteo je da dobije na vremenu;
morali bi da pričekaju i vide ima li on toliko. Ma svuci se i
raskomoti malo. Ona pita kako on može da m isli na tako
nešto, i ustručava se da mu priđe bliže. Nikad više!
A li ukoliko sada ode bez ikakvog rezultata, onda će
biti tamo gde je i bila; morala je da postigne nešto, imala
je oca na grbači.
Pa nemam ni vremena, rekla je. Moram na trg.
Onda dođi opet večeras!
N e, kaže ona i odmahne glavom.
Ne?
Zašto bih došla? Ionako nećete da mi pomognete, sami
ste rekli.
Kako da neću. A li hiljadu kruna, L ola...
Vi i ne znate zašto mi to treba.
Koliko košta jedna haljina? pita on.
Pa meni ne treba za haljinu.
A li koliko košta jedna haljina? M islio sam da ti kupim
lepu haljinu. Za pedeset kruna, recimo?
Lola brzo sedne na njegova kolena i kaže: Ne, šalu na
stranu. Haljina sa šeširom i cipelama i rukavicama košta
najmanje dvesta pedeset kruna.
Zar toliko? kaže on, ali je sada potpuno odsutan i obu-
zet time što je ona na njegovim kolenima, pa ni ne zna šta
govori.
Ako mi date novac za takvu haljinu...
Naravno, moram, kaže on. Hoćeš li doći večeras?
Da.

44
 On bi da je isprati, da pođe s njom po novac u banku,
ali ona odbije. Neka on napiše cedulju, ček i neka joj to da.
Lola je mnogo toga naučila.

Onda je opet nestala. Ne, nije došla uveče kod njega,

niti je kupila haljinu. Odnela je skupoceni ček u banku i
dobila odlaganje isplate na nekoliko m eseci. Evo, molim,
otplata duga od jemca lično!
Sledećih dana bilo joj je teško da mu izm iče, trebalo je
mnogo lukavstva i opreza. Odlazila je na drugi trg, mnogo
dalje, a na ulicama je pazila.
Uostalom, Lola je ponovo ‘razmišljala’ i posumnjalau
svoju taktiku. Ko zna da li je pametno postupila. I dalje je
bila dužna gomilu para, a morala je da brine o svojoj majci
dole na obali. Taj falsifikovani potpis mogao je da se obe-
lodani u svakom trenutku! Kad je zbog toga jednog dana
udesila da Brodersena sretne na ulici, stvorila je odluku.
Izgledalo je kao da se trgnuo, da, kao da hoće da je
izbegne, ranjena i ojađena duša na ovom svetu. Ali mahnu-
la mu je i zaustavila ga. Pogledala je naokolo i tiho rekla:
Tako sam se bojala sve ovo vreme, vi sigumo shvatate zbog
čega. Plakala sam i danju i noću, vi znate kako se lako nešto
desi.
Da.
Da. Ali nadam se da se više ne treba bojati.
Eto vidiš! obesno kaže on. Znao sam ja to.
Ona se osvrće još opreznije: Ovde ne mogu više da
pričam, ali doći ću večeras ako hoćete.
On nešto mrmlja kako mu je to već jednom obećala i
nije održala reč, ali odmah pristaje. I mada se uputio ka
groblju, grobovima svojih žena, odmah se vratio kući da
napravi malo reda.
Ona je došla uveče.
Lola je bila Ijubazna i lepa i vedra. Nemam na sebi
novu haljinu, rekla je. To ne mogu sebi da priuštim.
Nije važno.

45
 A sad čujte - mislim da me je prošlo.
Eto vidiš! Odmah sam to znao! Sad je pom islio da mu
ništa više ne stoji na putu, pa je počeo da petlja po njenim
dugmićima.
Ona to nije htela.
A li ja sam tako dugo čekao na tebe, m olio je. Bilo je
samo jeđan jedini put, a onda si nestala.
Da, a li... to je ipak istina. Zar ne možete da zaboravite
taj jedan put?
N e, on to ne može.
Zar je za vas tako nezaboravno ono što smo tu uradili?
Mogao je samo da klimne glavom: Da, to je za njega
nezaboravno.
Nešto mislim , kaže ona i pravi dugu pauzu. Pustila je
da joj otkopča nekoliko dugmića na bluzi. Nešto mislim -
šta biste rekli da me imate za stalno?
Šta? N e, ne.
Kad ja više ne bih otišla od vas?
On nešto promumla, kako ne može sebi da priušti da je
zadrži s ovom bednom penzijom; on je ustvari ne razum e...
Eto, kad biste me uzeli za ženu.
Brođersen ostane otvorenih usta. Posle nekog vreme-
na pita je u neverici: Ti to ozbiljno?
Sedeli su tu, a m islili svako na svoje probleme. On je i
dalje gunđao da je suviše star, da ona to ne m isli ozbiljno,
da ima toliko zgodnijih m ladića...
Da, rekla je i sela mu u krilo. Naravno. A li vi ste u ne-
ku ruku moja prva ljubav, zar ne?
E, na to je morao da se nasmeši.
Znate, još iz mog najranijeg detinjstva. Tako nešto ne
prolazi brzo.

Venčali su se najbrže moguće, ni ona ni on nisu hteli

da čekaju. Venčali su se u parohijskoj crkvi uz pevanje i
orgulje. Stari Brodersen se dobro držao na nogama, pastor

46
ga je nazivao kapetanom i govorio o mladoj devojci ‘koja
stoji uz tebe’. M oglo bi biti problema u njihovom braku, ali
oni ne smeju dozvoliti da njihov gnev zakloni sunce. - Tu
je sedelo pet njegovih drugova kapetana, slušali su i pono-
vo dremali, slušali i dremali. Brodersen se, eto, treći put
ženio. Lola je imala lepu haljinu, cipele, šešir i rukavice, i
postigla je svoj cilj.
Oni su i dalje stanovali u potkrovlju. Lola je bila vrlo
razumna. Njih je samo dvoje, potkrovlje je dovoljno veliko,
a i krevet. Kad bi se preselili u veći stan morali bi da prime
i njenu majku, ali je iz više razloga bolje da ona ostane u
svojoj kućici na obali.
Pisali su Abelu o toj ‘životnoj promeni’ koja se do-
godila. Pismo opet nije vraćeno, ah nisu dobili odgovor.
( ludan čovek taj Abel.
A bio je to čudan brak, kako se i moglo očekivati. Lola
ništa nije htela da zna o svom mužu, a on nije više ni bio
posebno nasrtljiv; tako je bilo samo u početku, neka sta-
račka strast, neki proplamsaj. Kad bi sada sasvim retko po-
mislio da nešto hoće od nje, ona se branila i govorila mu:
Ah, ti!
Zar smeš tako da odgovaraš svom mužu?
Dragi moj, ali ti si starac.
Ja starac? A prvi put ti nisam bio starac?
Da, ali ja sam to rekla tek onako.
Uvređeno ćutanje.
Tada on postaje ljut i ljubomoran: Sigumo ima neko ko
je po tebi dovoljno mlad, kad ja to nisam?
Ona ništa ne kaže na to.
On, još gnevnije: Kad već sve mora da se kaže, moj
svileni šal iz Kine visio je jednog dana nekom čoveku iz
džcpa.
Ah, onaj! s prezirom kaže ona.
Ne zaboravi da sam ja to video.
Ah, onaj! opet se ona ruga. Jaka stvar!
Pametnije bi bilo da si mi ga vratila.

47
 Pa dobićeš ga, kaže ona.
N e, sad ga neću, inati se on. A kako ona ćuti, on tera
dalje: Šta - možda bi da odeš kod njega? Lepo si to sm is-
lila! Možda bi da skokneš uveče, možda ćak noću, kad je
dežuran...
Ajmo sad, budi dobar i nemoj da se svađamo. Ti znaš
da si bio moja prva ljubav.
Ućuti, Lola, ja imam pravo da o tome govorim.
Da, imaš pravo. A li ne smemo dozvoliti da naš gnev
zakloni sunce.
N e, sunce nije zašlo iza njihovog gneva. Lola je uvek
bila dovoljno vešta da sve izgladi. A li je stari Brodersen
nosio u sebi žaoku, bilo mu je sve gore, tako da je propadao
i gotovo ga više nije bilo. Opet se vratio starim drugarima.
Oni su mu ranije uvek ukazivali pažnju, jer je bio čovek sa
dve vanbračne veze. A li ni dmgari nisu više bili isti; jedni
zavidljivo a drugi zlobno: Kako ti prija u novom braku?
pitali su. Kako izdržavaš noć, zar ona nije malo premlada
za tebe? Kjerboe je bio najgori, mada je bio najstariji i tako
odvratno krezub. I ja sam pomišljao na to, rekao je, aii m o-
rao bih da imam kućnog sveštenika. Zar tebi on ne treba?
Još ne, kaže Brodersen i ustane.
Ma ostani da još malo popričamo.
N e, idem sad.
Otkako si se oženio, postao si tako ohol.
Nisam ohol, kaže Brodersen u svom jadu, ali ne mogu
više da sedim ovde i slušam tvoja glupa naklapanja.
On odlazi na groblje, do ona dva groba. Očigledno nije
preterano m islio na te dve pokojnice, samo je počupao
nešto korova i uklonio suvo lišće. Tako je prošlo malo vre-
mena, a i dobro je izgledalo. Ali sve to nije pomagalo, bio
je i ostao potišten, i završilo se time što je prišao Vojsci
spasa. To nije bilo najgore što je mogao da učini; postao je
pobožan, a to je donelo mir i dobra dela, spalio je svoje
stare karte kojima je izvodio trikove, potajno se molio pre
svakog obroka i sve viŠe napuštao ovaj grešni svet. Ali bilo
je baš čudno kako je sada naglo slabio.

48
 A od Abela nije bilo pisma.
Rekao je Loli: Trebalo je da Abelu pošaljem novac za
njegov motomi čamac.
Da, rekla je Lola.
Možda bi ti mogla da to učiniš?
Naravno, Lola je i za to bila dovoljno vešta.
Banka će odmah prebaciti novac, rekla je. A koliko je
lo? Neka joj on samo da papir, ček za banku.
A li oni tamo moraju da ti daju priznanicu, Lola.
Pa ona je i m islila na to.
Tako se i to sredilo. Prijalo mu je da se otarasi novca
koji je bespravno zadržao. Možda bi morao da obešteti i
porodicu Robertsen, za čorbu od graška i sve ono što je kod
njih pojeo, pa i za lulu koju je toliko puta napunio kod kor-
milara. Ali ako kormilar dođe i zatraži da on za njega jem či,
onda je to druga stvar, pa čak i pljačka; on nikada nije ra-
<lio takve stvari.
Bilo je i dobrih strana što ima ženu u kući. Za njega je
nstvari bilo jako dobro što ga je štedela svojom zavodlji-
vošću i nikada nije visoko navlačila čarape ako je on gleda.
1,ola je održavala sobu lepo i uredno, brisala je pod, čistila
pcpeo iz peći i spremala krevet. Ranije je morao sam da
brine o jelu i svim potrebama ovog sveta. Sada to više nije
nidio, da se i ne govori koliko je bilo jeftinije ručavati kod
kuće nego napolju. A sada su pri svakom obroku bili na
Hvom mestu tanjir, nož i viljuška, dok je ranije sve to morao
dii traži u fioci. Ponekad je Lola bila tako dobra i ljubazna
da mu potšiša kosu i bradu, i tako mu uštedi izdatak za
berberina. Sve se to moralo smatrati pažnjom, pogotovo što
jc ona možda bila u pravu kad govori da on ne može ništa
n njom. Istina se mora priznati.
Ali on je nesumnjivo slabio, na to su došle i srčane te-
gobe, pa kad je u jesen dobio grip, od kapetana Brodersena
ustajalo je sve manje i manje.
Piši sada Abelu, rekao je.
Ona je pisala Abelu.

49
 Poslala si mu novac za njegov motomi čamac, zar ne?
Potražila je neki papir i pokazala mu. A li to je bila
obična potvrda za uplaćeni novac. Primljeno tog i tog dana.
Svota je bila napisana, ali je bila upotrebljena kao otplata
za falsifikovani papir.
Klimnuo je glavom, da, ipak je pravedno postupio i
Abelu vratio novac.
Da pozovem lekara? pitala je Lola.
Oklevao je: Pa znamo šta je običan grip. Ne, ne isplati
se zbog toga uznemirivati lekara. Pročitaj u knjizi „Lekar
na moru“ o srčanoj mani.
Ali nije to učinila, već je navukla kaput i rekla: Vra-
ćam se za nekoliko minuta! Onda ga je dobro pokrila i
otišla.
Vratila se sa lekarom. Grip. Recept. Nalozi kako treba
postupati.
Kad je lekar otišao, opet ga je dobro pokrila i otišla po
lekove u apoteku.
Ništa nemoj da pričaš o svilenom šalu, dovikne on iz
kreveta.
Ne idem u njegovu apoteku, rekla je.
Nije baš bio zadovoljan kad se vratila, mogla je da
pročita u onoj medicinskoj knjizi i uštedi za lekara. Dala
mu je pilule i kapljice, ugrejala vodu za dve boce i stavila
mu ih na noge, pa se najzad oznojio i prispavalo mu se.
Dremao je samo nekoliko minuta, ali se zahvalio za tople
boce i rekao da se sada oseća sasvim podnošljivo. Pročitaj
ono o srčanoj mani!
Čitala mu je o raznim srčanim bolestima, a on slušao
i sve ih osećao u sebi. Protiv toga smo na brodu uzimali
kamfor i naftu, rekao je. Ti si donela samo neko smeće pro-
tiv gripa, a mi smo protiv toga pili ključali grog.
Lola je bdela uz njega i čitala za sebe medicinsku knji-
gu. On je govorio, ali je od toga gubio dah, pa je ućutao.
Kako glasi šesta molitva? upitao je. Sve druge znam.
Ona se trgne: M isliš na šestu zapovest?

50
 N e, ne. Šestu molitvu. Oprosti nam grehe naše, ili kako
se več kaže.
Primetila je da je sve pobrkao, i kazala mu petu m o-
litvu. Ponovio je nekoliko puta, a onda rekao: Imali smo na
brodu i očenaš, to je često pomoglo. Tebi to verovatno ništa
ne znači.
Ne znam, kaže ona, malo postiđeno.
Već se bliži jutro.
Hoćeš li malo da izađeš na hodnik? zamoli je on.
Lola je izašla na hodnik. Čula je kako se pomera u
krevetu i govori nešto: zvučalo je kao da se moli. Onda je
ućutao. Ostala je dugo napolju, u neizvesnosti, i zebla je,
ali nije htela da ga uznemiriva.
Kad je najzad pogledala u sobu, stajao je u krevetu go-
tovo na glavi. Hteo je da klekne, ali se srušio napred.

A b e l je dobio telegram o smrti svoga oca, ali nije žurio da

<lođe. M eseci su prolazili, pa ako je uopšte odgovarao na
pozive i obaveštenja o nasledstvu, pisao je da mu je dobro
tamo gde je i da ne oseća nikakvu potrebu da doputuje kući.
Ali mora da Abelu nije bilo baš tako dobro, jer je pisao
da nema ni odeće ni para za put.
N i odeće ni para za put - sin bogataša?
Poslat mu je novac, ali Abel nije došao. Odgovorio je
da će sačekati do proleća. Tamo gde je on lepo je i toplo, a
život koji vodi sasvim mu odgovara. On jaše na magarcu,
gaji krompir, peca u Ridž Strimletu, čisti rihu i briše nož o
pantalone, sam kuva i jede ribu i krompir, i sve u svemu -
nc radi ništa. To je baš lepo i to je sve što mu treba, otkako
višc nema ženu, pisao je. A li bi mogao da dođe u proleće,
ako se do tada odluči.
Ponovo mu je poslat novac.

51
 Došao je sredmom maja. Bio je sam. Njegova žena ni-
je više bila živa.

Na pristaništu gotovo isti život kao i pre osam godina

kada stigne parobrod obalne plovidbe. Odrasli i deca, ljudi
i sanduci na kopnu, ljudi i sanduci na palubi, i zazvonilo je
treći put.
Abel je sišao preko mostića u smeđem mantilu i s kov-
čegom u mci. Na trenutak je pomalo neodređeno posma-
trao okupljene ljude i sigumo je mnoge prepoznao, ali nije
pozdravljao i nije hteo da izgleda važno što je došao. Bio je
obrijan, ali je izgledao pomalo zapušteno, kravataje stajala
ukrivo, a košulja bila sve samo ne čista.
Jedan od ljudi na pristaništu mu se obratio: Abele, zar
si opet ovde?
Da, rekao je. Uvek sam se vozio do svetionika, ali to
je sad prošlo.
Polako je šetao gore prema gradu, zastao je i gledao
novu leju cveća, gledao novu figum na vodoskoku, stao je
pred Domom pomoraca i ušao.
To je bio taj drugi put kako se vratio, i bio je jako pro-
menjen. Ne baš preterano promenjen, ne tako da ga ne bi
prepoznali, ili da je izgledao divlje, ali dovoljno da se raz-
likuje od onog prethodnog Abela i drugih ljudi.
Upisao je u prijavnicu da je Abel Brodersen, norveški
državljanin, dvadeset i šest godina star, poslednje boraviš-
te: Grin Ridž, Kentaki. Zanimanje nije popunio.
Mala soba sa gvozdenim krevetom, lavabo, sto i stoli-
ca. Hotelska objava na zidu, muve na prozom, peć bez
vratanca - obična soba pomorca. Kada se saznalo da je on
sin kapetana Brodersena o kome se u poslednje vreme
mnogo govorilo, došli su i hteli da mu daju veću sobu. -
N e. - Sobu sa dva prozora i pogledom na pristanište, na
ulaz u luku i svetionik. - Ne. Sve u svemu, sasvim pristoj-
ni ljudi, koji su mu želeli dobro, ali on nije imao mnogo
smisla za to. Kad je večerao zajedno s drugima koji su tu
boravili, popeo se gore i legao. N e, nije bilo baš ništa čudno
u vezi s njim.

52
 Sledećih dana javio se u razne kancelarije i rekao da je
stigao. Carinik Robertsen je došao kod njega, držao se g o-
tovo očinski, dao mu sve moguće savete i pričao kako je
kupio njegov motomi čamac. Da, taj čamac je u dobrim
rukama, ofarban je i redovno održavan, a na motoru ura-
đene neke popravke, što se moglo i očekivati posle toliko
godina. Pa dođi nam, Abele, ako jednom budeš raspoložen,
ti sigurno još uvek znaš gde živim o...
Došla je Lola. Još je bilau cmini, i bilaje zaista daleko
uzdižanija nego u svojim devojačkim danima. Nije opo-
menula Abela da su sada u rodu, niti je govorila ‘znaš kako
je bilo tada i tada’, ništa slično; sedela je na stolici i pričala
o njegovom ocu: Retko čestit čovek i lepa smrt, u punoj
svesti do poslednjeg trenutka. Abel ju je malo ispitivao i
smeškao se kako je spala na to da se uda za njegovog oca,
pa on je deda mogao da joj bude. Da, kaže Lola, i otvoreno
govori kako nije mogla da ‘sm isli’ nikakav dmgi izlaz, kod
njih je u kući sve krenulo nizbrdo, a u banci je ležao papir
s imenom kapetana Brodersena, mada kapetan Brodersen
nije nikada jem čio ni za koga na svetu; potpis je bio fal-
sifikovan i za to je pretila kazna. Ona zaista nije imala iz-
bora...
Sve to nije preterano zanimljivo, kaže Abel smejući se.
Da, ali sad si moja maćeha! Ovako nešto smešno nikad još
nisam doživeo!
Razgovor je krenuo drugim tokom. Sada je već opuš-
tenije pričala: Tvome ocu je trebao neko ko bi se brinuo o
njemu, a ja sam ga šišala i kuvala momarsku hranu i prala
ga i krpila. Bio je sasvim sam i nije imao nikog pored sebe,
onako star, nije šala. Voleo me i smatrao je da sam vredna;
vcmj mi da smo se sasvim lepo trpeli.
Lola inače nije bila toliko pričljiva, ali sad je bila ner-
vozna i nije zatvarala usta.
Abel: Pa ja nemam baš ništa protiv tebe, Lola.
Naglo je pocrvenela, a onda postepeno pobledela: Ti
ipak imaš mnogo razloga za to. Ja sam ušla u tvoj život i u
tvoje nasledstvo. Ali lepo je od tebe ako nemaš ništa protiv

53
mene, i ja sam zbog toga srećna i to ću ti dokazati - meni
ne treba mnogo, samo ono što mi daš. Pusti neka sud sam
podeli nasledstvo, ja ću ti vratiti sve što hoćeš!
Nije ličilo na Lolu da bude ovako nagla.
Da, u redu, kaže on. Čujem da se Olga udala?
Bilo joj je kao da je nešto lupilo, i trebalo je neko vre-
me da se pribere: Olga? Da, odavno se udala. Bila sam ne-
ko vreme kod njih. Nisam joj više govorila ,,ti“ kao pre,
smatrala sam da to ne bi bilo pristojno, ali me ona zamolila
da joj govorim ,,ti“. Oboje su fini Ijudi. Nemaju dece. Ona
mi je uvek davala knjige na čitanje, tako je ljubazna.
Udala se za nekog sasvim drugog, čuo sam?
Da, nije htela u Finmarku, Riber Karlsen je morao sam
da ode tamo. Tada se na brzinu udala za mladog Klemensa
- ne možda zato što bi to bilo potrebno, ni u kom slučaju,
ne, sigumo je htela da pokaže kako je s onim gotovo; ko
zna. Oni često idu u bar.
Baš bi bilo zgodno da je ponovo vidim, kaže Abel.
Da, oni često sede tamo. Ništa ne piju, ne idu zbog
toga, ali ona nema posla i dosađuje se, nemima je. Ponekad
igraju. Tamo svira pet cmaca.
Abel: Ako hoćeš, pođimo jednom tamo.
Ona ustukne: To m i još ne dolikuje.
Tako znači.
A ni ti ne možeš sa mnom.
Ne!? Ah, ti si suviše mlada maćeha, kaže on, smejući
se. Verovatno si u pravu, ljudi bi govorkali.
Opet je jako pocrvenela. A Lola nikad ranije nije cr-
venela.
Ionako nemam para da odem tamo, padne mu na pamet.
Nasmejala se: To nije problem. Treba samo da ih uzmeš.
M ožeš li da mi daš nešto od svojih?
Dala mu je šta je imala i rekla kako mora sam da ode
u banku i podigne novac. Gde ti je prtljag, gde su ti odela?
Kad je čula da nema nikakva odela, sklopila je ruke. On se

54
izvinjavao da im tamo odakie on dolazi nije trebalo mnogo
odeće, jer su svi vrlo siromašni. Da, ali ovde mora da ima
odela - majčinski ga je ubedila da odmah ode kod krojača.
Izlazeći, pogledala je oko sebe kao što je činila kod
njegovog oca i rekla: Kod tebe bi trebalo jedno spremanje.

Otišao je uveče u bar, seo kod vrata i popio čašu-dve.

Cmci su svirali a ljudi igrali na duguljastom prostoru za
ples. Bilo je isto kao svuda na svetu. Olga je sedela sa svo-
jim mužem sasvim po strani, i on je nije video dok nisu
igrajući prošli pored njega. Dobro veče, Abele! rekla je
Olga. Ustao je, naklonio se, zatim su prošli.
Brzo je platio i izašao. Napolju se nasmešio: To nije
bio razlog za bekstvo!
Danima je skitao po gradu; imao je para i nova odela,
pa je nesmetano mogao da ide kud god hoće kao i pre, a da
ga niko ne gleda začuđeno. Kao da se osećao nešto vredni-
jim, kao da se probudio za novi život.
Često je išao do pilane. Bila je to staromodna mašine-
rija na vodeni pogon, ali sasvim ispravna. Eh, ali nije se
isplatilo - previše radnika a malo prometa. On se razumeo
u kanadske pilane i zaključio da su i u staro vreme ljudi
imali dovoljno mozga da skrpe neku mašineriju.
Sreo je Lili. Sada je bila udata za Aleksa, ali je i dalje
sedela u kancelariji, mada je već postala blagajnica. Imali
su malu devojčicu. Abel je svratio kod njih, stanovali su
skučeno ali lepo, imali su čak i malo bašte. Aleks je bio
samo radnik u pilani, ali oboje su dobro zarađivali za kuću
i dete i bašticu.
Čudno, Abel je još iz osnovne škole gajio neku na-
klonost prema Lili, ona je i sad bila dobra i mekog srca, a
u njenom imenu osećao se dah južnih mora. Lili.
Nije mu se družilo s porodicom carinika Robertsena.
Gostoljubivi ali dosadni ljudi, pomalo nametljivi. Govorili
su i govorili o tome kako je Abelovom ocu bilo tako dobro
kod njih, i kako je svakog dana svraćao. Hteli su da sazna-
ju i ponešto o Abelu, namerava li sada da se skrasi ovde? A

55
s kim je to bio oženjen? Ima li možda njenu fotografiju?
D elili su mu dobre savete - pa to je nečuveno da se Lola
uvukla između njega i njegovog oca i sada deli nasledstvo
s njim; šta će on da učini? Najbolje bi bilo da uzme nekog
advokata, ali ne mladog Klemensa, taj nije nizašta. Kad je
Abel izlazio, Robertsen ga je ispratio i pričao mu o nekom
papiru u Privatnoj banci: Lolin otac je na osnovu toga do-
bio dosta para, ali to stari kapetan Brodersen nikada nije
potpisao, to je bio falsifikat...
Znam, Lola mi je pričala o tome, kaže Abel.
Šta - da je njen otac falsifikovao potpis?
Da, tako nešto.
Pa to je neverovatno! uzvikne Robertsen.
Sada je to sigumo već sređeno.
Da, sređeno, sređeno, ali tako što se ona udala za nje-
ga. Znači, Lola ti je pričala o tome? Sad ti je valjđa jasno
kakve si ljude dobio u fam iliju...
Vidim da gradiš, kaže Abel, ne bi li otklonio tu temu.
Da, zar ti ne deluje pomalo suludo? To je za moje de-
vojke koje su sad odrasle. Zar to neće biti velika i lepa
kuća? Ali to košta gomilu para, pa mi treba još sredstava.
Tvoj otac je hteo da jem či za mene, ali je onda umro...
N e, neće više kod Robertsenovih. Četiri neprijatna bi-
ća pod istim krovom, glupost, samoljublje i ogovaranje.
Kćerke potpuno minome. Kad je pričao da je njegova žena
u Kentakiju bila francuskog porekla, uzviknule su: Onda
mora da je znala francuski! Donele su mastilo i pero i svoje
albume, pa je morao da nešto napiše u njih i potpiše se.
A li ima mnogo mesta van grada gde može da ode,
ostane tamo i izgubi se. Nije baš zakržljao od lenjosti, ali
navikao se u Kentakiju na bezbrižnost kao pijanac na ra-
kiju. Hodao je krajnje nepažljivo u svom novom odelu po
gomilama đubreta uz njive, ili pored kamenoloma s belom
prašinom, svejedno mu je bilo. Nimalo otmen čovek, sas-
vim ravnodušan, često neobrijan. Nije poklanjao nikakvu
pažnju svojim malim rukama s eiastičnim prstima koji su

56
mogli da se saviju daleko unazad, lopovskim prstima; naj-
češće ih je brisao o pantalone. Lola mu je majčinski save-
tovala da nabavi još jedno odelo, još dva odela, i da bude
kao drugi. Za leto bi bio zgodan svetlosivi štof, dok bi na
rukavu morao da nosi cm i flor. Učini to, Abele!
A šta radi Tengvald? pita on.
Tengvald? smeje se Lola. Da, on se davno razišao sa
mnom, i dobro je učinio. Onda se oženio Lovisom Roland-
sen, to je za oboje bilo ono pravo. Imaju sedmoro, možda
čak i osmoro dece, koja se jurcaju po ulici.
Verovatno im nije lako?
Ah, snalaze se. On radi kao kovački pomoćnik, a kad
umre njegov otac, prastari Krum, sigumo će nešto dobiti.
A li osmoro d ece...
Pošao sam jednom kod njega u kovačnicu, kaže Abel,
ali sam tako odvratno dobro obučen, pa nisam hteo da me
vidi takvog. Hoćeš li sa mnom do krojača?
Otišli su do krojača i izabrali tkanine. Zabavljalo ga
je da ima takav izbor, jedno smeđe i jedno sivo odelo. Svi-
Ienu postavu, rekla je Lola, to ima mladi Klemens. A onda
i prolećni mantil. Tako, a sad ćemo da ti kupimo šešir.
Otišli su i kupili šešir, dva šešira, sivi i smeđi. Košulje,
rekla je. Rravatu, čarape. Šta je sa cipelama? A džepni sat?
Videla sam da imaš revolver; čemu to?
Bila su mu uručena dva uloga, ne baš gomila para, ali
solidne svote, otprilike ista u svakoj banci. Podelićemo, i
svako će da uzme po jednu knjižicu, predložio je.
Ona to nije htela.
Svakom po jedna knjižica.
Da, ali ja imam stalnu mesečnu rentu. To je tako sre-
đeno.
On ćuti. Pitaš, šta će mi revolver? Poneo sam ga iz
navike. Tamo odakle dolazim, hodali smo samo u košulji,
pantalonama i s revolverom. Lola, ti pojma nemaš koliko je
to prirodnije nego gomila odeće. Trebalo je da vidiš Loren-
sa kako je jednom odjašio go u Meksiko i vratio se odeven,

57
onda se napio i opet sve ispoklanjao. To je bilo nekad. A li
sad ćemo da kupimo nešto i na tvoju knjižicu.
Ne! vikne Lola nasred ulice.
Ma hajde! kaže on i oči mu se smrknu. Abel, kome je
sve tako svejedno, i smrknute oči!
U najboljem slučaju cipele, kaže ona. Nešto za svaki
dan. Već imam jedan par finih, koje mi je poklonio tvoj
otac.

Jednog prepodneva otišao je do Olge. Tu nije bilo ot-

menog ulaza sa šarenim prozorskim oknima i lijanderima u
velikim saksijama, ne, ali pločica od porcelana „Advokat
Klemens“ i radno vreme. Otvorila mu je devojka.
Kod gospođe Klemens, rekao je i ušao.
Prvi put je vidi tu; ona ne sedi s knjigom i ne uzdiže
par sanjarskih očiju, ne, ona ima kratku kosu, puši cigare-
tu, nosi rol-kragnu i ima crveno lakirane nokte. O, kako
smo modemi, kako smo bez mozga u glavi, imamo tako
mršav vrat a nemamo grudi.
Otkud ti, Abele? Muž mi je još u okružnom sudu...
Abel, crven kao devojčica: Samo sam h teo... ti si me
u baru pozđravila...
A, poseta znači. Sedi, molim te! Da, odmah sam te
prepoznala, ti si se naravno jako promenio, ali si ipak još
ličio na sebe. Znači došao si kući. Ostaješ li sad ovde?
Ne, još ne znam.
Mnogo se toga promenilo otkako te nije bilo. Koliko
je prošlo?
Ima nekih osam godina.
Ali nije mu više do toga da sa damom vodi konver-
zaciju. Njegova je zbunjenost iščezla i on kaže: Da, Olga,
ti si se znači udala?

58
 Molim? kaže ona.
Čudno je kad čovek to predstavi sebi.
Ona se brzo pribere i nasmeši, ipak je dama: Da, udala
sam se. Pa sve mi to činimo. A i ti si se oženio, čula sam.
Da. Na kraju.
Zar je možda trebalo da čekam na tebe? pita ona, os-
mehujući se.
Ne, ne. Nisam imao nikakve šanse.
Ne.
Nisam imao hrabrosti da nešto kažem kad sam posled-
nji put bio ovde.
A li Abele, to zaista ne bi vredelo, kaže ona, tešeći ga.
Ne, priznaje on. Ali bi ipak značilo nešto.
Ćutanje.
Ti si baš čudno biće. Bolje da pričamo o drugim stva-
rima, šta misliš?
Da, možda. A li ponekad ništa ne možeš da smisliš.
I’rošlo je čitavih dvanaest godina otkako smo oboje bili
loliko mladi da pričamo jedno s drugim.
Da, ti si čudak, Abele. Ali svet ne bi propao i da se
nikad više nismo videli.
Ćutanje.
Ja sam ustvari došao... počne on i traži nešto po dže-
povima. Da, tu je! Došao sam samo da ti nešto dam. Evo,
pogledaj.
Šta?... Čemu to?... N e ...
To je obična sitnica, pokušava da je ubedi.
Narukvica - otkud ti uopšte ideja!
Abel se slabašno osmehne: Pa ja sam te jednom pre-
vario za narukvicu. Zar se ne sećaš?
Da, a li... to su bile detinjarije. Ne, ja to ne mogu da
primim, kaže ona i vrati mu je.
Ne?
Ne. Najlepše ti hvala, Abele, ali ipak bi morao da shva-
liš - nešto tako skupoceno... Osim toga, vidiš da imam
mčni sat.

59
 On pažljivo umota narukvicu u isti papir i gume je u
džep. Onda ustane i nakioni se.
A li nemoj da se vređaš, molim te. Zar to ne bi mogao
da vratiš?
Ne.
Verovatno si to doneo odande?
Iz Kentakija? N e, ne. Tamo ni odelo nisam imao.
Ah. O bože, stvamo si šašavo stvorenje, Abele. Ona
mu pruži ruku: A li baš lepo što sam te opet videla. Šteta što
moj muž nije kod kuće, pa vi se znate...

Okačiću je na Isusov kip, pom islio je, vraćajući se

kući. Nije tako daleko do Duhova, onda ću je okačiti Isusu
na drugu ruku!
I ponovo mu je postala nevažna narukvica, on sam i
sve što mu se dogodilo.
Pričao je Loli, kao nešto sasvim sporedno, kako je Olgi
hteo da pokloni narukvicu koju joj je još od detinjstva du-
govao, ali nije htela da je primi, pa će je sada dati nekom
drugom.
Da li je stavljao Lolu na iskušenje? Ne, nije bio tako
proračunat. N i Lola nije pokazala želju za narukvicom, nije
ga ni zamolila da je vidi. Čak je izgledalo da se boji kako
je Abel opet napravio neku glupost.
To su fini ljudi, kaže Lola, ona i on, a imaju dovoljno
za život. Njen otac ima deonice mnogih brodova, a sad mu
navodno pripada i čitava pilana. Uz to je i suvlasnik lo -
kalnog parobroda ,,Vrabac“.
Da, ah nije moguće da se pilana isplati, m isli Abel.
Onda kaže: Oni seku jedno jedino stablo, dok bi za isto
vreme morali da seku deset.
Kako se Abel u sve razume, m isli Lola. A naglas kaže:
Da, ti to znaš. Sećam se da si jednom pisao o nekoj pilani
uKanadi.
Tada sam bio tako vredan. Davno je to bilo.

60
 I sada možeš da budeš vredan, samo ako hoćeš.
N e. To sam prepustio drugima. Neka ord rade.
Ćutanje. Lola kao da se ne oseća prijatno. Kakve su to
opet mušice u njegovoj glavi! Pa šta će biti dalje s tobom,
Abele? majčinski ga pita.
Zahvalila mi se, zamišljeno kaže on. Sigumo bi je uze-
la da već nije imala ručni sat.
Oni su tako bogati, ponovo mu govori Lola. Njen otac
drži apoteku. N isi je valjda uvredio, Abele!
M islim da nisam. Dvanaest godina sam čekao sa tom
narukvicom.
Lola je postala sasvim drukčija otkako je došla do
imovine, potpuno druga žena. Lepa u cmoj haljini, manje
raširenih nozdrva, dostojanstvena udovica. Ali Šteta što je
nisi video, Abele, kad je noću jurila u grad u tvom motor-
nom čamcu! Sad se iselila iz potkrovlja i živi kod svoje
majke, dole na obali. To je bilo najpristojnije, bilo je jefti-
no, a i jedino moguće, jer bi tako uradili svi bolji ljudi.
Opasna ženska, ta Lola. Zavolela je knjige otkako je bila
kod Klemensovih, mnogo knjiga.
Ona kaže Abelu: Trebalo bi da jednom odeš na groblje.
Ne znam gde ti leži majka, ali otac ti je dobio krst.
Pokazaćeš mi ga, kaže on.
Zašto nisi pisao ni odgovarao na njegova pisma?
Ne pitaj me. Previše sam se bavio Anđelom.
Baš bi ga obradovao.
Ne, Lola, nisam ništa veselo mogao da mu pišem. Ra-
dije ću češće da odem na njegov grob.
Da, ali to nije isto.
Ne, priznaje on.
Ona ga je sad navela da govori, pa ga pita dalje: Zar ti
je bilo tako loše s njom?
S Anđelom? N e, ne, dobro mi je bilo. Baš me pazila.
Bio sam načisto propao, a i ona, živeli smo od danas do

61
sutra. Tako je bilo i s drugima oko nas. Ljudi su sve više i
vise propadali, mnogi su za život imali možda samo bocu
mleka ili klip kukuruza, drugi su lutali i smrzavali se, ali
niko ništa nije tražio od Anđele i mene. Posle nekih pola
godine ili godinu dana stiglo je neko pismo. Doneo ga je
neki cmac koji nije umeo da čita, pa sam pismo samo ba-
cio. Ti sigumo m isliš da je loše kad čovek nema za hranu i
odeću, ali uopšte nije bilo tako, bili smo blaženi kao divlje
zveri. Ležali smo i zajedno spavali u svom skrovištu. Kad
se probudimo, ništa nismo govorili, samo smo ustajali i
kretali dalje; ako ustane i ode jedno od nas, dmgo je išlo za
njim. Oboje smo imali isti put i svuda išli zajedno. Tu i
tamo razveselio bih je petlom nekog farmera. Taj je bio
velika cicija i čuvao je stražu. Jednom je pucao za mnom, i
od tada nisam više išao tamo. Ali to je bilo sasvim nevažno,
bilo je dosta riba u Strimletu, a u jesen smo svuda nalazili
voće. Sadio sam čak i krompir.
Lola, potišteno: Zar nisi mogao da odeš i spaseš se?
Ipak nije dobro biti divlja zver.
N e, bilo je baš dobro.
U Kanadi si bio tako vredan.
Da. Davno je to bilo.
Zar ne m isliš da je dobro kad je čovek vredan?
Mnogi su ljudi vredni i preduzimljivi, kaže on. Na pri-
mer, taj farmer pored nas. Mala, bedna farma, četrdeset
jutara, ali bio je vredan i hteo da napreduje u životu, da je
proširi na osamdeset jutara. Jednom smo čuli viku dole na
njegovom potoku, pa smo Anđela i ja otišli tamo. Tu je bio
farmer sa svojim cmcem. Hteo je da ubije cmca sekirom,
jer nije dovoljno radio. Ali kad smo došli, cmac je imao
svedoke za samoodbranu, i tako je farmer ostao mrtav.
Strašno!
Da li je znači bolje kad je čovek preduzimljiv i teži da
ima više? Anđela i ja nismo želeli osamdeset jutara zemlje
i bilo nam je dobro.
Ona se zvala Anđela?

62
 Da. Lepo ime. Kao neka mala molitva. Bila je katolik.
Umrla je.
Zar je čekala dete?
I to. Ali nije od toga umrla.

Lola je uvek bila majčinski nastrojena. Ali oči bi joj se

tu i tamo zažarile, a nozdrve raširile. Od vina bi se lako
uzbudila; on to nije znao i došao je jednom kod nje s bocom
vina. Baš je glupo ispalo, raznežila se, htela je da mu ljubi
ruku i raspustila je kosu. Majka joj je bila prisutna i tiho je
pričala o svojoj sudbini. Muž joj je sada na Azorskim ostr-
vima. Abel je ubrzo otišao i nikada više nije dao Loli vina.
Na prvi dan Duhova prisustvovao je službi Božjoj.
Mnogo poznatih lica, pevanje iz molitvenika, orgulje, crk-
venjak u cmom, pastor u belom. Seo je kraj orgulja da bi
bio što bliže vratima koja vode na stepenište zvonika. Bila
su to sporedna vrata, zatvorena samo jednim klinom.
Kad je pastor sišao sa propovedaonice i orgulje za-
bmjale, iskoristio je taj trenutak ispunjen grmljavinom
zvukova da otvori vratanca zvonika, šmugne unutra i za-
tvori ih za sobom. Ako bi neko i ušao da priupita otkud
on tu, rekao bi da ne podnosi prejaki zvuk orgulja. Sve je
predvideo.
Niko nije došao. Sedeo je neko vreme na stepeništu,
zatim krenuo gore. Jedan deo se prelazio stepenicama, dalje
su bile merdevine. Pri kraju merdevina počela je nevero-
vatna zbrka drvenih greda, balvana i stubova, jedni iznad
dmgih i na sve strane. Usred tog meteža bila je mala plat-
forma za zvonara, nad kojom su bila zvona. Iznad zvona
tkanje greda i balvana koje se gubilo u mračnoj visini.
Tišina. Čuo je samo šum kroz otvore tomja i trebalo je
samo čuvati šešir od lastavica. Seo je na jednu gredu. Tu je
bilo baš mnogo prašine, ali to nije bilo važno. Trebalo je
samo sačekati da se crkva isprazni.
Odjednom se razlila lavina zvukova kroz čitav toranj,
zvona se ljuljaju. On skače, spasava uši, kreće da pobegne
niz merdevine, posrće, udari se i pada na neku gomilu ka-

63
menja. Zatvara usi prstima, ali to ne pomaže, zvona se ldate
i klate, podrhtava čitav toranj. Posle nekog vremena se pri-
vikne, ali kad su zvona najzad stala i ućutala, vadi prste iz
ušiju i ponovo ih gume, vadi ih i gura nazad, potpuno je
gluv i kao da je u nekom ponoru. Sluh mu se postepeno
vraća i on se sprema da siđe. Na stepenicama zastane da
oslušne, ne čuje ništa sumnjivo, mada nikad nisi dovoljno
oprezan, ljudi se često zadrže na groblju i razgovaraju, ne
bi smeli da ga vide kroz prozore. Baš je glupa čitava ideja,
ali glupo je bilo otići kod Olge, ništa bolje - i sad neće više
da čeka kao neki provalnik, on je u zvoniku, ali zvona nije
ukrao.
On gume vrata, ali ona se ne otvore. Šta? On gume
jače. Vrata se otvore, i on ih zatvori za sobom.
Crkva je prazna. Isus stoji tamo na svojoj staroj daski,
ali bez narukvice. Dobiće novu. To je baš suluda ideja, ali
Isus mora da dobije novu narukvicu. Abel se popne i okači
je, lepo je namesti, pažljivo je odmeri i siđe. Sve se tako
brzo ođigralo, da ne veruješ, pa još jednom gleda gore.
Već je izabrao prozor kroz koji će da izađe. Od ono
malo prozora koji mogu da se otvore, taj gleda na najza-
bačeniji deo groblja, ali baš tamo na jednoj beloj klupi sedi
neka stara dama i gleda ispred sebe. Prepoznao ju je, došla
je na novi grob, to je udovica prastarog pomorca Kruma
koji je najzad umro. Abel mora da čeka.
On opet pogleda Isusa - i tada mu sine: Pa on ima dve
ruke i Olga ima dve ruke, mogla je da nosi ručni sat na jed-
noj, a narukvicu na drugoj ruci. Da, ili oboje na jednoj ruci.
Pomislilo bi se da je on još dete, neće da ga smatraju za
odraslog čoveka!
U dovicajoš sedi.
On m isli na ono pre dvanaest godina, kad nije izašao
kroz prozor. Jedan dečak, tako mali i pun samrtnog straha
pred sablastima čitavu noć. Bože moj, u ono vreme nisam
čak ni znao kako se izlazi i ulazi kroz prozore.
Udovica sedi. A negde mora da sedi još jedna žena,
Tengvaldova majka, majka kovačkog pomoćnika Tengval-

64
da, koji je postigao nešto u životu i postao kovački pom oć-
nik s osmoro dece. Siroti Tengvald, koji je u svom hlebu za
užinu imao skupe kriške banana i mogao da se pravi važan
pred nekim ko dolazi s bednog svetionika.
Udovica je najzad otišla.
Otvarao je prozor malo po malo, da ne bi izđajnički
zablistao na suncu. Kad se spustio na zemlju, izbrisao je
sve tragove za sobom i pritvorio prozor.

8
U Domu pomoraca se pričalo da će sledećeg dana u crkvi
propovedati Riber Karlsen. Došao je iz Finmarke, izuzetno
se istakao u svom pozivu, dobio je stipendiju za Nemačku
i usput hteo da održi propoved u svom rodnom gradu. Piše
u novinama, rekli su Abelu; zar nije čitao o tome? Ne?
Grad je bio ponosan na Ribera Karlsena, i svi su na-
meravali da se pojave u crkvi. Riberovo školovanje koštalo
jc njegovog oca poslednju brodsku deonicu, ali šta je to
/načilo u odnosu na to što je sin postao svetlost i nada č i-
lavog grada! U njemu su se krile velike sposobnosti, sađa
je radio na raspravi o Iskupljenju. Zar Abel zaista ništa nije
ćitao u novinama o tome? Ne.
A li bilo je dosta onih koji su čitali. Crkva je bila puna,
pričala je Lola. Pastor je bio u belom, a Riber samo u obič-
noj cmoj mantiji, jer nije poneo svoju odeždu za misu. A
moram da priznam, uzvikne Lola, to je stvamo bila propo-
vcd! Skoro nijedno oko u crkvi nije ostalo suvo.
Dobro ga pamtim, kaže Abel.
Lola: Mora da je bilo čudno za Olgu, mislim za mlađu
gospođu Klemens, da tamo sedi, gleda ga i sluša.
Zar je i Olga bila tamo?
Oboje, ona i njen muž. Zato i mislim da je za nju bilo
čudno da ga sluša. Njega, koji je svuda tako slavan, i za
koga je mogla da se uda.

65
 Riber Karlsen se kratko zadržao u gradu, ali govorilo
se da je trećeg dana Duhova posetio Olgu i da su prijatelj-
ski razgovarali. Naravno da je bilo tako, a Riber Karlsen
nije ostavio utisak da je povređen što je ona raskinula nji-
hovu veridbu. Pričao joj je o Finmarki, da je tamo sasvim
podnošljivo, kako tamo raste cveće, ima ljubaznih ljudi i
predivna priroda. Istina, veći deo godine vlada noć, ali ob-
razovane porodice imaju knjige, a on svoj naučni rad...
O Oproštenju, rekla je Olga. Čitala sam o tome.
O Iskupljenju, da, rekao je on tako ljubazno i oprezno,
da se ona nije mnogo postidela, samo je malo pocrvenela.
A on joj je i dalje pomagao, rekavši: Nadam se da tom ra-
spravom postignem doktorat - ako mi uspe da je dovršim.
Potrebne su ogromne studije za to.
Da, bože dragi! rekla je Olga.
Tako je prošao taj susret, a Olga nije krila da je iskup-
ljenje nazvala oproštenjem. Sama je govorila o tome.
A li teže je bilo shvatiti neke druge stvari. Tako je Lola
čula da Lili, ona što radi kao blagajnica i udata je za Aleksa,
sada očekuje dete, mada je od poslednjeg proteklo pet go-
dina. Da, ali ona je čula i da se Abel sastaje sa tom Lili kad
god se pruža prilika. Pa? Lola je to čula, i to je baš sramo-
ta, ali ko zna ima li u tome neke istine...
Istina, Abel se mnogo zadržavao u pilani, možda po-
najviše zbog Lili. Uostalom, jednog dana ga je tamo za-
ustavio doktor i stupio u razgovor s njim; doktor, kome je
pripadala skoro čitava pilana, izašao je iz svojih kola i čak
skinuo šešir.
Čuo je da se Abel ponešto razume u pogon pilana, a
znao je ono što znaju i svi drugi, da je nasledio gomilu para.
Da li bi Abel mogao da mu pomogne oko toga? Ne ide sve
onako kako bi trebalo da ide, zarada je svake godine sve
manja, mora da negde u pogonu postoji greška. Sednimo
malo, rekao je doktor i seo na neki balvan.
Evo u čemu je stvar, počeo je. Ja nisam stručnjak u tom
poslu, ali poturili su mi skoro sve deonice, a ja sam ih uzi-
mao da ne bi toliki radnici ostali bez posla. Mi koji nešto

66
imamo moramo da pomažemo! Da li biste vi, Brodersene,
slučajno uložili neku sumu, pa da se sve opet postavi na
noge? Tmamo dosta posla, kupujemo sečeno drvo i čitave
šume, imamo kredita i sve ostalo, pa radimo i prodajemo i
stalno poslujemo, ali kao da nekako ne id e...
Doktor je imao i dobru osobinu, činilo se Abelu - nije
inu trebalo odgovoriti na direktno pitanje, jer je sam doktor
prelazio preko njega; možda se bojao da će odmah biti od-
bijen. Abel nije hteo da se petlja sa tom starom pilanom, pa
je izbegao taj odgovor.
Baš lep auto imate, dobra marka.
Znate je?
Da.
Veoma je skup, kaže doktor. A li da se vratimo na ono
o čemu smo govorili. Vi biste mogli da budete poslovođa;
šta kažete na to? Baš bismo sad m ogli da sklopimo od-
ličan posao sa jednom šumom u Pistleji, ali nemamo do-
voljno para. Tamo nam je ostalo nešto duga, pa ne možemo
da dobijemo šmnu na veresiju - tako stoje stvari. Kad biste
vi, Brodersene, nešto preduzeli, i popravili tu i tamo, opet
bismo stekli poverenje. Bilo bi jako loše za sve nas kada...
da, kad bi to propalo. Osim toga, radnici koji žive od pilane
nemaju ništa drugo. Pa vi ste bili u Kanadi, Brodersene, i vi
ste stručnjak, koliko sam ču o...
Ono tamo je nešto sasvim drukčije, kaže Abel.
Da, verujem, velike dimenzije, elektrika. Ja se u to ni-
šta ne razumem.
Stari doktor je bio poštenjačina. Oduvek je bio široko-
grud i rado je bio dobročinitelj, ali nije to ustvari mogao
sebi da priušti. Sve u svemu, ništa nije moglo da mu se pri-
govori, namere su mu bile dobre.
Abel: U redu, pogledaću malo, ako baš hoćete.
Hvala, rekao je doktor.
Međutim, razgledanje je naišlo na potajni otpor uprav-
nika i poslovođa u pilani. Abel je ostao tri nedelje tamo i
umorio se - uvek se lako zamarao s jednom stvari. A li te tri

67
nedelje nisu ostale jalove: ciljajući na Abela i smeli nago-
veštaj da u firmi sudeluje taj bogataš i jedinstveni struč-
njak, uspelo im je da dobiju veresiju na šumu u Pistleji.
Sada je pilana opet mogla da radi čitavog leta.
Zašto si prestao da radiš u pilani? pitala je Lola.
Znaš li možda da li je živ brodar Kjerboe? pita Abel,
da promeni temu.
M islim da je živ. Zašto pitaš?
Palo mi je na pamet. Jer umro je Krum.
Lola je i daljs nosila cminu, ali sa nešto belog, imala
je bele rukavice sa cmim ukrasom. Izgledalo je baš lepo i
otmeno, i birano se izražavala. D esila se neka značajna
promena u njoj. Nije više tražila službu, kuvala je i prala
i krpila i bila vredna u kućici na obali, gajila je cveće na
prozorima i sve držala uredno i čisto. Majka je bila srećna
zbog nje.
Lola: A li zašto si prestao u pilani, Abele?
Abel: Baš bih voleo da znam kako je sad onima u
Kentakiju.

Stalno je lutao po gradu, ništa nije radio, njegovo no-

vo odelo često nije bilo očetkano, ali kao da mu je to bi-
lo sasvim nevažno, i kao da ga ništa nije brinulo. U Domu
pomoraca su ga mnogo voleli, on je sve poslove obavljao
sam i nikada nije zvonio sobarici ako zaboravi da pospre-
mi njegovu sobu. Nije se žalio zbog loše kafe ni suviše
mlakog mleka. Bio je ljubazan i zahvaljivao se.
Svratio je u bar, pozdravio cm ce, našao mesto po stra-
ni i dobio svoju čašu vina.
Jedna je dama pitala za vas, rekao je konobar.
Ko?
To ne smem da kažem. Pitala je samo da li ponekad
dođete ovamo.
Abel, smešeći se: Dama koja pita za mene sigumo
mnogo vredi.

68
 Ne znam šta biste rekli da znate koja je, rekao je ko-
nobar.
Ostao je još neko vreme, ali kao da mu se odjednom
žurilo negde, pa je platio i pošao. Na vratima se sreo s njom
i njenim mužem. Abel je pozdravio i hteo da prođe, ali je
ona rekla: To je Abel - izgleda donekle čist!
Njemu se smrklo pred očima: N e bi smela da vređaš
čoveka kojeg ne poznaješ, Olga. Lako bi se moglo desiti da
sam to ja.
Bože moj, nećeš se valjda naljutiti na mene, Abele?
To je apsolutno nemoguće.
Pa vi se poznajete? obratila se mužu. Ma ne, to je bila
samo šala, Abele! Dođi, sednimo malo zajedno.
Ona ga potegne za rukav i oni sednu. Pozdravili su ra-
zne goste u baru. Dolazimo sa čašice portoa, rekla je. Baš
lepo što sam te srela, Abele, pitala sam ovde za tebe, jer si
ti drukčiji od svih. Ti se valjđa ne ljutiš na mene. To je bila
samo šala.
Šta biste popili? pita Klemens.
Vina, kaže Olga. Ne mnogo, samo jednu bocu za nas
troje.
Naravno, mi se poznajemo još iz mladosti, učtivo go-
vori Klemens. Ali ja sam bio nekoliko godina stariji.
I sad se dobro sećam kad ste se vraćah kući za ras-
pust, kaže Abel.
Eto, možeš m isliti da te se mi sećamo, kaže Olga, ne
bez potcenjivanja.
Zašto me se ne bi sećali? Bio sam student i ponekad
dolazio kući, kaže Klemens.
Da, nosio si maturantsku kapu i izgledao si kao da
će jednom nešto biti od tebe. A li s nama je bilo drukčije.
I Riber Karlsen je postao nešto, sada propoveda u crkvi.
Jeste li uopšte videli da je Isus u crkvi dobio novu na-
rukvicu?
Tajac.

69
 Vi ne odgovarate, a zaista je tako. Prethodna je bila
uklonjena ili ukradena, ali je sada Isusov kip dobio novu.
Pravo čudo.
Ha-ha, nasmeje se Klemens, baš si šaljiva.
U našoj porodici je samo jedan šaljiv, kaže ona, a to si
ti. Živeo, Abele!
To je malo izazovno, m isli Abel, ali udesi da i suprug
popije. Nije postala ništa bolja, m isli on, ali je divna i prava
je veštica. Njenom bi mužu trebao samo tvrdi štap.
Ona ga uopšte nije gledala. Danas je samo Abel nešto
značio.
Hoćemo li da igramo, Abele?
Ne znam da igram.
Ne znaš? Zar nisi naučio?
Klemens bi da pomogne: On je mnogo drugih stvari
naučio, Olga.
Hvala na primedbi! Ovo je odličan valcer. Vidi kako se
napunilo! A sad i pevaju. Bože dragi, kako ovi cm ci imaju
tople glasove!
Jesi li za igra? pita Klemens.
Ne, hvala. Rekla sam to samo da bih se pomirila s
Abelom.
Ne, ne, nije potrebno da se nešto miriš.
Sećam se kako si nekad imao tako meke ruke - daj
da vidim.
Abel sakrije ruke pod sto: Ne bih da ih sada pokazu-
jem. Bio sam popodne u staklenoj bašti.
Jesi li tamo tako uprljao odelo?
Sasvim moguće. Zar mi je odelo prljavo? Idem do vra-
tara da me očetka, kaže on i ustane.
N e, ostani. Zaboravi. Baviš se, znači, baštovanstvom?
Ne, zašto baštovanstvom? Samo sam malo pomagao.
Da, ali ti bi ipak preduzeo nešto?
Već sam mnogo toga preduzeo.

70
 Ali morao bi da postaneš nešto, znaš već.
Mislio sam na pomorsku školu.
Da, to je odlično, kaže ona. Veliki brod, kapetan i vlas-
nik. Ali morao bi malo da požuriš, jer to ipak dugo traje.
Bio sam već u Australiji u jednoj takvoj školi. Vero-
vatno ne bib više mogao toliko da učim.
Htela bih da putujem s tobom, kaže ona. Kuda ćemo
ploviti? To jest, kuda bi ti najradije?
Ne znam. Možda u neko mesto u Americi. Tamo sam
bio oženjen.
Priča se da je ona bila cmkinja.
Ne, kaže on. Ali šta i da je tako?
O, pa meni se ipak čin i...
Klemens: Ovi baš lepo sviraju.
Da, iz Kentakija su, kaže Abel. Moji zemljaci. Uveče
smo često sedeli i slušali cmkinje kako ponekad pevaju.
Olga: Jesi li imao samo jednu ženu?
A li Olga! uzvikne Klemens i smejući se zavrti glavom.
I ona se nasmeje: Zar ne smem da pitam? Abel i ja smo
veliki dmgari. Pa mi smo se već u osnovnoj školi pomalo
igrali ljubavnog para. Sećaš li se, Abele?
Očigledno imaš dobro pamćenje.
Zar možda nije bilo tako? Ti znači nisi imao ozbiljne
namere sa mnom?
Klemens se smeje na sve te besmislice, možda zato da
joj se dodvori. Abel je počeo da ga žali; on kao da i ne pos-
toji za nju. A zar jednom nisu bili srećni? Zar su nastupili
loši dani? On je bio srednje visine, s razdeljkom i nami-
risanom kosom, imao je uske šake, venčani prsten, sat na
lancu, smejao se pokazujući zube, lepuškast i dobroćudan
suprug bez posebnih svojstava. Olga i on nisu imali dece.
Abel je hteo da ga malo više uvuče u razgovor: Da se
vratimo na onaj vaš raspust - tada ste sigumo mnogo učih?
Svi ste bih tako bledi i umomi.

71
 Da, mnogo smo bubali, naročito pred ispite. Zar smo
zaista bili bledi?
M islim da se sećam Ribera Karlsena.
Eb, taj! A li on je učio dan i noć, hteo je da zna više od
profesora. A mi ostali samo nismo hteli da budemo prete-
rano loši.
Ali ti si ipak dobro položio jedan ispit, kaže Olga, bar
jednom ljubazno.
Da, kaže on. A li to je bilo slučajno. Zakačio me baš
tamo gde sam nešto znao.
Ja se u to ne razumem, govori Abel, ali na jednom
ispitu bude ipak mnogo pitanja. Zar ste svaki put imali
toliko sreće?
Abel očigledno ne zna tvoju skromnost, kaže Olga.
Ma kakva skromnost! odbije Klemens. Mi prosečni
studenti imali smo u glavi samo jedno: položiti ispit - a
onda dobiti devojku u koju smo bili zaljubljeni.
Olga najednom klimne glavom nekom gospodinu u
sali i pođe mu u susret. Nisu ostali da stoje niti su razgo-
varali, već su odmah zaigrali.
Klemens se osmehne: To nije htela da čuje.
Zašto?
P a... stvar je u tome što u ono vreme nisam bio za-
ljubljen u nju.
A ona to zna?
Pričao sam joj.
A li zar Olga zaista smatra važnim te stare priče?
Možda i ne smatra. N e, ona je dovoljno iznad takvih
stvari. Onu na koju se to odnosilo uzela je za devojku u
našu kuću kad smo se venčali.
Šta? skoro je uzviknuo Abel, ali se na vreme obuzdao.
Razmišljao je, nabravši čelo. Ćutali su.
Muzika je prestala. Tapšali su, pa je opet počela. Za-
pevajte! viknula je Olga prema bini.

72
 Šta sve ne padne čoveku na pamet u tim godinama,
nastavi Klemens. Da popijemo još nešto?
Oni popiju i ponovo ućute.
Abel, zamišljeno: Da, ima neke istine u toj prvoj za-
ljubljenosti.
Imate li iskustva u tome?
Pomalo.
Da, sigumo ima neke istine u tome, saglasi se K le-
mens. Uh, mora da me vino čini tako pričljivim. A li kad bi
ta devojka ušla ovamo, ne bi mi ni sad bilo svejedno.
A li kako ste uopšte izdržali da služi u vašoj kući?
Izdržao sam to kao i sve drugo. Kao i onda kad sam bio
mladi student i dolazio kući za raspust. Nisam se izdao ni
jednom jedinom reči, ni jednim gestom.
Abel: Kakvo besprekomo ponašanje!
Da, to nam je u familiji. Otac i majka, moje dve sestre
koje su tada bile male, svi smo rođeni s besprekomim po-
našanjem.
Zar niste m ogli da se jednostavno verite sa tom devoj-
kom?
Ja da se verim? Apsolutno nemoguće! Već i samo priz-
nanje da sam zaljubljen bilo bi nešto strašno.
Onda je sigumo postojala neka ozbiljna prepreka u
vezi s njom?
Da. N iži stalež. Stepenica ispod mene. A još je bila na
glasu da je tako divlja, imala je žestok temperament. Ali šta
to uopšte znači! Naprotiv, možda je baš to bilo najvažnije
za mene u tim godinama.
Zar ta devojka nikad nije primetila da vi nešto osećate
prema njoj?
Nikad. Čak i kad bih joj to danas rekao, bilo bi joj kao
da je pala s neba.
Abel odmahne glavom, sm ešeći se: A li tako nešto obi-
čno ipak izađe na videlo.

73
 Nikada. To je apsolutno isključeno. A li bolje pitajte
kako je to izdržala moja žena.
Zar je ona znala za to?
Sve je znala. M islim da je to bio razlog što je uzela za
sluškinju.
A to nije delovalo na nju?
Klemens, pomalo u neprilici: Možda i jeste. Kao da je
tih m eseci bila zaljubljenija u mene. Uvek je htela da ide
pod ruku sa mnom. Ah, to vino! Ja vam samo dosađujem.
Ne, ni najmanje! uverava ga Abel.
Ali zar to nije bio znak superiomosti kod moje žene,
kod Olge, kad je uzela u službu?
Abel razmišlja: Ne znam. Ako je znala da će vas vaše
besprekomo ponašanje, vaše krajnje besprekomo ponaša-
nje sigumo sprečiti u tom e...
Da, verovatno je to istina. Na kraju krajeva, zaključi
Klemens razgovor, nije baš uvek nešto idealno ako se prva
ljubav pretvori u veridbu i brak. A li evo Olge! Oprostite mi
za ovaj suvišni razgovor.
Olga se vratila, njen je kavaljer dopratio, naklonio se
pred stolom i otišao.
Bila sam mu dužna ovu igm, rekla je. Ima li tu još
vina? Ti ga sigumo poznaješ, Abele? To je sin trgovca Gu-
liksena, mi kupujemo kod njega.
Znam ga, zove se Vilijem.
Jako sposobni ljudi i veliki dućan. A li dali su samo sto
kruna za novi vodoskok, a ja znam jednog oca koji je dao
hiljadu. Ali svejedno mogu biti vredni poštovanja. Jesi li
video onu malu figura, Abele? Gde iz nje izlazi voda? B o-
že, šta ja govorim! Sve je to od vina.
Da, ti sva blistaš, kaže Abel.
Zablistaj i ti malo!
Klemens, smejući se: Ti mu to ne dopuštaš!
Jeste li čuli kad sam doviknula cmcima da zapevaju, i
kako su to uradili.

74
 Ma samo bi falilo da to nisu uradili!
Ne znam, Abele. Pa oni mi ništa nisu dužni. Sad opet
pevaju! Da, da, i saksofon! Dobro to izgleda, mnogo cmog
i mesinga, cmo i zlato. Ali šta si to malopre govorio o udaji
za njih...
Da li si ih viđela izbliza? pita Abel. Sve je na njima
baršun; oči, glas, njihova koža - baršun.
Da, ali biti udata za njih? Oni mora da loše mirišu. A li
mi ćemo znači otputovati kod tvojih cmaca kad postaneš
kapetan. Baš ti hvala, Abele, za današnje veče! kaže ona i
ustane. Sad moramo kući. Da li si platio? pita muža.
Ne. On zavuče ruku u džep.
Pustite, molim vas, kaže Abel, ostaću još malo ovde.

iN 'teseci su prošh.
On je i dalje besposleno šetao naokolo i tražio mima
mesta. Kako nije bilo zgodno da šeta bez ikakvog cilja,
kupio je ranac da bar nešto nosi. Dan za danom i nedelju za
nedeljom hodao je tamo-amo i ništa nije radio, ništa nije
postao, ne. Staklena bašta je bila mimo mesto, a u rancu je
obično nosio nešto hrane koju bi podelio nekolicini šegrta,
uvek gladnih i zahvalnih ako dobiju nešto za jelo.
Nije se dobro osećao. Nepoznato stanje, da tako skita
a ne propadne. Bilo bi sasvim drukčije da je propao. Ne
može samo da sedi, uzdignutih ramena, i drži se kao da
zebe i da mu loše ide; bio je previše dobro obučen. Loli bi
sigumo odgovaralo da se s njom probija kroz život, ali ona
je bila njegova maćeha, a i postala je dama. Suviše je nekad
bila luda da bi se sad opustila. Lih je blagajnica i posed-
nica staklene bašte, na nju ne može ni da mish. Ona bi m o-
gla da bude samo prolazna ljubavnica.
Svi su stalno govorili kako on mora da postane nešto.
Čemu to? Svi su nešto postali, ali samo kohko i drugi, ništa

75
više od toga. Pa ipak je bilo u najvećoj meri neprirodno da
neko luta naokolo kao džentlmen-skitnica, sa cmim florom
na rukavu i svim dugmadima na odelu, sa čitavim šavovi-
ma i nepocepan.
S krova je pao crep i zamalo ubio jednog velikog čo-
veka u gradu, Fredriksena, koji je čak imao letnjikovac van
grada i motomi čamac s mahagonijem. Da, Abel je jednom
otišao tamo i pitao može li nešto da im pomogne. Gospođa
Fredriksen mu se zadivljeno zahvalila za njegovu brigu, ali
ona ne zna... ne shvata...
Ipak, Abel bi mogao da dovede dva dečaka iz tog i tog
parka, i oplevi korov dok je gospodin Fredriksen boles-
tan...
Gospođa ga i dalje nije razumela - ona ima čoveka za
taj posao, baštovana. Ne, ona mu zahvaljuje što je m islio na
to, ali...
Šta mu je trebalo da se nudi i da se uopšte meša u bilo
šta? Korov u bašti - bio je već oktobar i noću je bilo mraza.
Gospođa Fredrikson se sasvim opravdano čudila. I Olga se
začudila kad je svratio i nešto joj ponudio, neki mali pok-
lon. Nikako mu nije uspevalo da bude preduzimljiv. Nije
bilo drukčije ni onda kad je tri nedelje stajao u nekoj knji-
žari i papimici, ali za to nije imao interesovanja. Nije bilo
drukčije ni kad je jednog dana došao u Tengvaldovu kovač-
nicu i nije dobio posla. Pa ne bi valjda otimao hleb nama
koji smo već ovde, rekao je Tengvald.
Naravno da je hteo da postane nešto; to bi zaista bilo
besmisleno kada on to ne bi hteo! Već je bio umoran od
svog lažnog položaja - skitnica i džentlmen u jednom licu.
Ove godine je bilo kasno za pomorsku školu, ali bio je strp-
ljiv, mogao je da čeka. Tu i tamo izronilo bi nešto čime je
mogao da se pozabavi. Carinik Robertsen je došao i otvo-
reno molio zajam, ali je Abel isto tako otvoreno odbio. Taj
carinik Robertsen sa svojom preduzimljivošću i svojom
ženom i svojim kćerima - ne! Ali je Lilinoj majci koja je
prala rublje radnicima u pilani pomogao da na trgu proda-
je kolače. Ponekad bi otišao tamo, pokupovao sve kolače i
razdelio ih.

76
 Jedan od momaka koji su stanovali u Domu pomoraca
došao je i rekao da je neki radnik pilane u životnoj opas-
nosti. Momak nije izdižao da dalje stoji tamo i gleda kako
onom niko ne može da pomogne.
Abel je otišao do pilane gde se već mnogo ljudi skupi-
lo. Jedan predradnik je stajao sa dugim odmotanim užetom,
ali ništa nije preduzimao, doktor je alarmiran i dojurio je
svojim autom, iskočio je, vikao i mahao rukama. Testera je
stala, ali je vodopad pakleno hučao, nagmuli su poslovođa
i službenici, vikali su i davali dobre savete. Vladala je to-
talna pometnja. Lili je bila tu i jadikujući trčala tamo-amo
sa svojom malom devojčicom u naručju. Preko velikog
stomaka nosila je šal. U opasnosti je bio njen muž, Aleks.
To su bila velika debla iz Pistleje - nemamo su ih pu-
stili kroz branu. Jedno se zabilo u dno kod odvodnog toka
prema pilani, druga su nalegla odozgo, propela se i zatvo-
rila tok, tako da je naraslo čitavo brdo balvana, visoko kao
vodopad.
Aleks je sa gvozdenom kukom došao na najniže m e-
sto i uspelo mu je da oslobodi nekoliko balvana, ali je od-
jednom primetio da ga sa svakim odgumutim deblom vreba
sve veća opasnost. Stajao je na samom kraju poslednjeg
debla, dok je čitavo brdo visilo iza i iznad njega. Aleks nije
bio gluplji od dmgih, uvideo je da samo njegova telesna
težina drži to poslednje uzdrhtalo deblo na svom mestu
i tako sprečava da se strovali čitavo brdo. On stoji sasvim
mimo i gleda da li će neko da mu pomogne. Lice mu je
bledo. Ruku je oprezno ispružio uvis, kao znak da ne sme
ni da makne.
Abel gleda čitavu situaciju, cilja, meri očima. Kao da
je iskra života blesnula u njegovom otupelom mozgu, se-
ćanje na rad i hrabrost u Kanadi.
Predradnik sa konopcem sporazumeo se s poslovođom
da Aleksa izvuku gore.
Abel stoji do njih i čuje: Kako da ga dovuku kad ljudi
nemaju nikakav oslonac?

77
 Oni treba da se postave na vrh gomile balvana, četiri
čoveka, da ga povuku kao na znak hica - i onda na vreme
odskoče natrag na čvrsto tlo.
Tačno. Ali tri sekunde pošto Aleks bude povučen sa
debla na kome stoji, brdo će se strovaliti, a nakon pet se-
kundi biće zajedno s tom četvoricom povučen u ambis.
Pa kako onda spasiti Aleksa?
Sa morske strane, kaže Abel.
Da, to je dobra ideja. I oni su m islili na to. Ali Aleks
verovatno ne zna da pliva kad je ostao gore.
Zna on da pliva, poznajem ga. Kad bi trebalo samo da
se baci u vodu, on bi to odmah i učinio. Ali zna da će ga
lavina dostići pre nego što zapliva.
Muškarci sležu ramenima. Odbojni su prema Abelu
otkako je video kako stoje stvari u pilani. Podrugljivo ga
pitaju da li bi možda hteo da spase Aleksa čamcem.
Dolazi sve više ljudi, mnogi su ostavili porođice i svo-
je poslove da bi dotrčali na branu. Olga je tu, ona nervozno
drhti i steže ruku svoga muža. Fotograf Smit trči levo-
desno i slika za novine. Doktor je čas ovde, čas onde i maše
rukama: Oni ništa ne preduzimaju, čekaju da bude smrv-
ljen! Zatim prilazi predradniku i govori: On tamo dole stoji
i čeka, hoćete li uopšte pokušati da ga izvučete?
Predradnik pokaže glavom: Onaj tamo tvrdi da ga ne
možemo izvući.
Ko? Vi, Brodersene? Da, ali sm islite nešto.
Abel: Samo kad se svi ne bi neprekidno mešali.
Poslovođa i pređradnik, prezrivo: N i reč nećemo reći.
Kroz Abela je zaista prošla iskra života, uzima sm o-
tano uže od predradnika, hitro se spusti dole do mora, zbaci
kapu, okači uže oko vrata i skoči u vodu. Nije daleko do
tamo, najviše pedeset metara, nešto malo struje, ali dubo-
ka, čista voda. Oni što stoje na kopnu vide kako je usput
izabrao jedno od stabala što plutaju naokolo i povukao ga,
kao da i sam hoće da ima deblo da bi mogao da stoji na
njemu; ali čemu to?

78
 Sve što se dalje događa, može da se prati s kopna u
svim detaljima. On pušta da se Aleks malo po malo i s be-
skrajnom opreznošću spušta sa svog debla u vodu, dok on
u jednakoj meri izravnava njegovu težinu tako što gura
svoje deblo mic po mic na ono Aleksovo. To je posao naj-
veće preciznosti uz životnu opasnost. I najmanja promena
težine na najdonjem deblu značila bi smrt za obojicu, što
se i pokazalo posle nekoliko minuta, kad se čitavo brdo ob-
rušilo.
B ili su slobodni. Ali kako su debla klizava od vode,
nisu se uzdali u to da će ostati mima jedno na drugom. Tek
kada su s najvećom pažnjom vezali jedno za drugo, otpli-
vali su odatle.
Na obali uzvici: Ura!
Tek što su otplivali pola puta do obale, brdo se stro-
valilo uz tutanj i grmljavinu.

Godina je već poodmakla, ali je Abel ipak hteo da se

potrudi i postane nešto, pa je otišao kod direktora pomorske
škole. Čemu sve to? sigumo je m islio, ali otišao je.
Vratio se veoma neraspoložen. Abel je m islio da će na
osnovu svog školovanja u Australiji morati da položi samo
dopunski norveški ispit. Lepo. Međutim, već je posle leti-
mičnog ispitivanja uvideo da je ili zaboravio ono što je
nekad učio, ili da nikad ništa nije naučio. Odmahnuo je
glavom i odustao. Ne, nije ni pomišljao da odbaci tu ideju,
ni govora o tome, hteo je da počne iznova. Ali ovde, u svom
rodnom gradu, on zaista nije mogao ponovo u školu, ovako
star i veliki i dugačak kakav je postao. Hteo je da ode na
drugo mesto.
Rešio je to, sada je to bilo ozbiljno.
M islio je kako može da otputuje u svako doba, ali ga
je Lola navela da se predomisli. Dok je pakovala stvari,
postavio joj je nekoliko pitanja.
Ti poznaješ mladog Klemensa?
Da, začuđeno kaže Lola. Pa služila sam kod njih.

79
 On je advokat.
Da, naravno. Pa šta?
M islim, kaže Abel, kako si svojevremeno mogla da
navedeš mladog Klemensa da sredi onaj problem sa falsi-
fikovanim papirom u banci i otkupi ga.
Da, da...
A li ti si ipak rekla da nisi imala drugog izlaza nego da
se udaš za moga oca.
A, tako! Zar ti stvamo m isliš da nisam m olila K le-
mensa? Naravno da jesam! A li on nije hteo.
Zašto? pita Abel. Pa valjda je imao dovoljno para za
prvu otplatu.
Naravno da je imao. A li rekao je da neće da se petlja
s tim.
To je rekao? Pa zar vas dvoje niste bili dobri prijatelji?
N e baš prijatelji. Mada su oni zaista fini ljudi. Pogo-
tovo Olga. I on je uvek bio dobar i ljubazan, ali je Olga bila
posebno dobra prema meni; uvek mi je govorila ‘molim te’,
mada sam bila njena sluškinja. A koliko mi je samo knjiga
davala na čitanje! Jednom mi je Klemens uzeo neku knjigu
koju mi je ona dala; rekao je da to nije za mene, da je suviše
prljava.
Ideš li ponekad kod njih?
Ne. Bila sam ustvari jednom i sedela u kuhinji, a Olga
me pozdravila, ali je sigumo pomislila da sam došla kod
nove devojke, mada nije bilo tako. Odonda nisam više bila
tamo.
Ćutanje.
N e, Abele, kaže ona pakujući dalje, tada zaista nisam
imala dmgog izbora.
A li loše je bilo što si to uradila.
Zašto?
Prodala si se.
M ogla sam još gore da se prodam, kaže ona, ali izašla
sam iz toga ista onakva kakva sam i ušla.

80
 Da se tako uđaš! I to za moga oca. Koliko je uopšte bio
star - sto godina?
Zar se ti sada nešto ljutiš na mene zbog toga?
N e, ni najmanje. Ipak, Lola - i meni si možda trebala,
da propadneš sa mnom.
Lola malo razmišlja, onda kaže: N e shvatam na šta
misliš. Tebi sam možda trebala?
Da. Da propadneš sa mnom.
Ona pakuje njegove stvari, uzima košulje i čarape i
opet ih ostavlja.
Zar je sada prekasno za to? pita ona.
Pa to ti je valjda jasno.
Da, kaže ona.
On menja temu razgovora - trebalo bi da pošalje novac
u Ameriku, ali sad više nema vremena pred odlazak.
Međutim, Lola i dalje ponavlja kako je iz braka izašla
ista kakva je i ušla, bez promene, odnosno takoreći...
Abel: Reč je o sumi koju je odavno trebalo poslati, ali
to nije urađeno.
Ti mi očigledno ne veruješ. A li zaista, takoreći...
Da, da, Lola. Bilo je neophodno poslati taj novac.
Najzad ga Lola čuje i pita: O kolikoj je sumi reč?
Trebalo je da pošaljem taj novac nekom čoveku koji se
zove Lorens.
Zar si mu dužan?
Ne. Ali on je u zatvoru, moram nešto da mu pošaljem.
Lola razmišlja o tome: Da, to nije moja briga, ali mo-
rao bi malo više da brineš o svom novcu, Abele. Novac se
ne stiče ponovo tako lako.
Ne.
Bio si tri nedelje u knjižaii, i tamo ništa nisi dobio za
to. A verovatno ništa nisi dobio ni za one tri neđelje u pi-
lani?
Abel se smeška: Ne bi od njih uzeo ni pare, čak i da su
mi ponudili. Oni su načisto propali.

81
 A li ti moraš da plaćaš stanovanje u Domu pomoraca.
Lola, ja zaista ništa nisam mogao da primim od ljudi u
pilani. Oni nemaju para, nemaju nikakvih zaliha, oni ne-
maju ništa.
Ja sam m islila, kaže Lola, da bi ti bilo jeftinije kad bi
stanovao kod moje majke.
Šta? zapanji se Abel.
Da, u kući na obali. Tamo su četiri sobe, a samo smo
nas dve u kući.
Abel odmahne glavom i samo kaže ne.
Lola: Da, možda si u pravu, to sam tek tako rekla.
Možda bi se zbog toga koješta pričalo. Kako je ružan taj
tvoj kofer.
Imam novi ranac; da li da spakujem u njega?
Za košulje! N e, ali baš je sramota putovati s takvim
koferom.
Kako si ti postala fina. Da li te je to mladi Klemens
naučio?
On me nije baš ničemu naučio. Ja sam samo viđela pri
četkanju da je njegovo odelo postavljeno svilom.
A da li si videla i kakav mu je donji veš kad se svlačio?
To znam. Pa ja sam ga prala. Prala sam njegov veš i
veš njegove žene. Ona je imala najlepŠi i najnežniji veš,
i nisam smela da ga trljam ni cedim, samo sam ga potapala
u vodu.
Lepo - a njegov?
Da, i njegov je bio fin. Ali stvari koje si ti sebi kupio
bar su isto tako fine.
E, onda je dobro, Lola.
Jedino mi smeta ovaj kofer. Najradije bih ti kupila novi
kofer.
Ćuti i gledaj da završiš s tim. Stavi ovo unutra.
Šta će ti?
Gumi ga u neku čarapu.
N e shvatam šta će ti revolver u pomorskoj školi.

82
 Tada je otputovao. Sada je to bilo ozbiljno. Bilo je u
svakom slučaju prekasno za ovu godinu, ali je ipak otputo-
vao. Jer sada je bilo ozbiljno.
Nije ga bilo čitave zime i vratio se u maju. Nije pisao
niti bilo čime pokazao da je živ, ali je Lola u svojstvu nje-
gove maćehe saznala u banci da mu redovno šalju novac.
Imao je znači za život i više od toga.
Ali vratio se umoran i mršav, kao čovek koji nije
mnogo jeo. Trebalo je da ga vidi njegov otac, u kakvoj se
pohabanoj odeći vratio. A nije više imao ni svoje lepo ru-
blje. Dao je da se opere, a onda naglo otputovao.
Naravno da se opet razočarao, ali nije ni čudo, to nije
bilo pravo doba godine, prekasno je otišao. Sada je opet
stanovao u svojoj staroj sobi u Domu pomoraca, provodio
dane kao i pre, i ni za šta se nije kajao.
Loli je sve razjasnio: Otišao je pravo kod direktora
visoke škole, nije čekao ni jedan dan. Da, direktor je bio
veoma ljubazan: Shvatam, vi ste čovek koji želi da postane
nešto, rekao je, pa hajde da vas čujemo! Postavio je ne-
koliko pitanja o opštim pomorskim stvarima. A to je bila
detinjarija za mene. Onda me pitao šta sam naučio iz knji-
ga. Odgovorio sam mu da sam učio na engleskom jeziku.
Dobro, recite mi onda na engleskom, rekao je direktor i bio
je veoma ljubazan. Rekao sam ono što sam znao iz knjiga,
ali to nije bilo mnogo. Pa kako bi i bilo, posle dva kratka
pokušaja u Sidneju! On je i za to imao razumevanja. Baš
šteta što ne znate dovoljno o tim stvarima, kazao je, ali
kako bi bilo da uzmete učitelja? Da, to ću i učiniti, rekao
sam.
Ipak me porazilo što na samom početku ništa nisam
znao, a to sam i rekao. Da, priznao je i bio je pun razume-
vanja. A li razmislite malo o privatnoj obuci. Obećavam da
ćete dobiti odličnog učitelja. On mi je zaista želeo dobro i
čvrsto mi je stegao ruku kad sam odlazio. A li sve je ispalo
tako glupo, pa sam samo otišao u svoj stan i ništa nisam
radio, samo sam razmišljao o tome. Tamo je bio neki mla-
dić koji je već daleko uznapredovao u toj materiji; raz-
govarali smo, i shvatio sam da je nemoguće da ga ikad

83
dostignem, jer sam osam godina stariji, a bio sam oženjen i
štošta drugo. N e, samo sam ležao tamo i digao ruke od
svega. Sramota je sve što se desilo sa mnom.
Posle Božića i Nove godine počeo sam drugačije da
gledam na čitavu stvar. Bedno je toliko se mučiti, u Ken-
takiju je ipak bilo mnogo bolje. Mogao sam da pišem Lo-
rensu i pošaljem mu novac, i tako obradujem obojicu, ali
nije došlo do toga. Bio sam tako tužan i napušten, a kad me
taj momak obavestio da direktor želi da popriča sa mnom,
uopšte mi se nije išlo. A li momak mi je na kraju očetkao
odelo, otpratio me tamo i čekao me napolju.
Direktor je samo hteo da mi kaže kako bih sad morao
da počnem!
Čudni su neki Ijudi; mada je on bio zapovednik u mor-
narici i direktor, ponašao se kao da mi je otac, tako da sam
mu obećao sve što me je zamolio. Napisao mi je koje knjige
treba da kupim, pa smo taj momak i ja kupili knjige. Tako
sam se potpuno opremio i ništa mi više nije stajalo na putu.
A li ipak je sve krenulo naopako. Učitelju nisam javio
nikakvu odluku, a ono što sam na svoju ruku naučio iz
knjiga, nije mnogo značilo. U aprilu je učitelj došao i pitao
me šta nameravam. Rekao sam mu da sam spreman. Pa
sednimo odmah, predložio je. Bio je temeljan čovek, sve je
krenuo ispočetka, i mnogo sam naučio za nekoliko sati.
Hrabrilo me što sam shvatao ono što je tumačio, a kad mi
je zadao da nešto naučim i rekao da sutra opet dolazi, zaista
sam se radovao.
Dolazio je svakog dana i štošta sam naučio. Ali malo
po malo, postajalo mi je sve teže, i ponovo sam m islio na
dane u Kentakiju, kako je tamo bilo lepo u poređenju s
ovim sada. Učitelj nije hteo da sluša o tome, postao je strog
i odredio mi da bolje naučim lekciju za sledeći dan. Da je
to direktor tražio od mene, ubeđen sam da bih naučio, ali za
ovog učitelja nisam to učinio. Umesto toga mi je sledećeg
dana bilo samo još više svejedno. Ne ide to tako, rekao je.
N e, rekao sam. Da prestanemo? pitao je. N e mogu da poj-
mim kako bih ikad mogao da naučim nešto, odgovorio sam.
Dobro! rekao je i otišao.

84
 Sada sam bio samo još kost i koža, Lola. Nije se moglo
očekivati da ću u ovim godinama duže izdižati takvo buba-
nje. Kad je počeo da radi sa mnom, znao sam samo nazive
nekoliko instrumenata, najbolje kompas, naravno, po kome
sam često kormilario. A li navigacija je strahovita nauka za
moje godine. Ne postoji samo navigacija prema zemlji, već
i navigacija prema nebu, to moraš da znaš, a obe su tako-
reći neshvatljive zagonetke; i to treba umeti da izračunaš.
Računaš i računaš, sve dok ti se ne zacmi pred očima. Za te
stvari imaš kompas i hronometar i instrumente. A li kad si
gotov sa računanjem, onda se to ne slaže sa instrumenti-
ma, pa onda moraš, bože pomozi, da izračunavaš deklina-
ciju kompasa i hronometra - a to se već ne može izdržati.
Lola je strpljivo sedela i slušala.
Abel se stresao i odjednom počeo da cvokoće. Akako
je ovde u gradu? pita.
Ona vidi da se on potrudio i mučio se koliko je bilo u
njegovoj moći, ali duboko je ožalošćena i kaže: Ti ćeš iz-
gleda opet da se pakuješ?
Ne, kaže on.
Ćutanje.
Šta bi sad hteo da postaneš, Abele?
Šta bi da postanem? A šta postaju oni koji ništa ne po-
staju?
Da, ali šta bi uopšte preduzeo u životu?
Odgovorio je posle nekog vremena: Lola, da li bi htela
da odeš i zaliješ onaj geranijum u sobi? Sigumo nije zali-
ven otkako sam otputovao.

10
A kako je bilo u gradu? Nije bilo nikako, ne.
Pilana nije više radila, šumsko dobro u Pistleji traži-
lo je svoj novac i nije ga dobilo, banke nisu više htele da

85
pomognu. Nekoliko m eseci je čitavo preduzeće visilo o
koncu, a onda je palo pod stečaj, propalo.
To su ispaštali radnici. Oni su živeli od pilane, kod ne-
kih je to prelazilo sa oca na sina, mnogi su bili oženjeni i
imali su decu. Jedni su imali kućicu, drugi živeli samo kao
stanari. Aleks, koji je bio oženjen sa Lili, bio je navodno
vlasnikkućice sa baštom, ali opterećene dugovima, a L ilije
dobila drugo dete, opet devojčicu, malog anđelka, ali ipak
jedna usta više u porodici.
Postalo je teško svima koji su radili u pilani, od pos-
lovođe i predradnika do onih nekoliko dečaka koji su tu
i tamo trčali nekud za dvadeset pet era. Najgore je bilo
doktom. Sve te bedne deonice pilane i još svi zajmovi iz ba-
naka za koje je lično garantovao, a to nije bila nikakva šala
- njegove vredne parobrodske deonice u lokalnom brodu
,,Vrabac“ otišle su dođavola; ostala mu je samo apoteka i
automobil. A li najgluplje od svega bilo je što su on i up-
rava optuženi zbog nepoštenih radnji. Jer ta ista uprava je
svojevremeno poslala šumskom dobm u Pistleji dva čoveka
i nagovestila da će u pilanu ući jedan teški bogataš i stm č-
njak koji se zove Abel Brodersen, i da će time čitava stvar
dobiti novi zamah. Kasnije se ispostavilo da taj Brodersen
nije preuzeo nikakav položaj u pilani, već je samo boravio
tri nedelje u njoj i razgledao. Međutim, na osnovu tih laž-
nih podataka došlo je do velike kupovine šume. A sada je
poslovođa tvrdio da je sve to saopštio sa znanjem uprave.
Nezgodna stvar.
Doktor optužen zbog nepoštenja! To ga naizgled nije
preterano pogodilo, imao je svoj auto i jurio u njemu na-
okolo. A li svako je znao da on nije više matador i bogat
čovek, tako da je bilo gotovo žalosno gledati ga kako to
izigrava.
I šta će sad sve to bivše osoblje pilane? Ništa. Kako
nije bilo pilane u koju bi radnici prešli, živeli su još malo
od poslednje plate, a zatim na veresiju, dokle im je davao
moćni trgovac Guliksen.
A li kad se jasle isprazne, konji počinju da grizu. U
mnogim je kućama raslo nezadovoljstvo, pa i u kući pos-

86
lovođe. On i njegova žena zaljubili su se jedno u drugo g o-
dine 1912, davno je to bilo; ona je četiri puta postala majka,
kosa i boja kože postali su joj sada pomalo sivi. I njegova
je kosa posivela i proredila se, ali ono što je ostalo bilo je
ipak kovrdžavo; još uvek su ga zvali inženjer, hodao je sa
štapom i nakrivljenim šeširom. Radi prividnog ugleda i
dece još su se držali zajedno, ali bili su bez radosti. D o-
lazilo je do teških razmirica zbog rasipništva u domaćin-
stvu, zbog troškova za cigarete muža, zbog šešira žene,
kojoj je trebalo triput više šešira nego mužu. Ženi se u
poslednje vreme činilo da on ima ružan prćasti nos, a još je
dobijao i trbuh. Ponekad se svađala s njim sve do večeri, i
ni reč nije progovarala za stolom; ali su pred spavanje ipak
govorili jedno drugom kroz otvorena vrata laku noć. Još su
živeli zajedno.
Kod radnika se orilo od svađa i pesnica koje treskaju
po stolu, a katkad od nečuvenog plesa stolica u potkrovlju.
U svim kućama i porodicama došlo je do sloma, jer nije
više bilo subotnjih plata i nikakvog izlaska. Muž i žena nisu
nikada bili tako zli jedno prema drugom i prema deci; rani-
je su se lepo udešavali i imali mantile i kapute, sat i venčani
prsten; sada je sve to nestalo, a ćudi postale nezadovoljne.
Vikali su jedno na drugo zbog najmanjih sitnica, i to uvek
baš kad bi trebalo da budu posebno blagi i ljubazni. Izvla-
čili su prošlost na tapet i prebacivali jedni drugima tolike
grehe da ih se moglo kupiti na kamare. A deca su sve to
slušala.
I u Aleksovoj je kući bilo loše. Neko vreme pošto je
ostao bez posla, došao je jedne večeri pijan i prebacio Lili
njen razuzdani život. On je to dugo trpeo, ali neće više da
ćuti. Otkako se onaj izvesni neko bez kormilarskog ispita
vratio u grad, Lili se opet pomamila i svuda trči za njim, a
svi koji to vide samo što ne pljunu za njom. Hoće li tome
ikad biti kraj?
Lili nije poricala niti je išta priznala, odgovarala je da
ne shvata o čemu on govori. Oh, ali mimo je mogla da
shvati jedan deo; nije se previše tražilo od nje. Ona nije bila
nikakvo nevinašce - naprotiv, bila je sasvim divlje biće.

87
Blaga Lili se razbudila u pravom erotskom doživljaju. Sve
ono ranije bila je samo strpljiva dužnost, gluva dužnost i
podložnost, ali sada više nije bila ni najmanje očajna. Vole-
la je često i divno, i nimalo nije krila da je posle toga skoro
kao luda.
Neobično je bilo što niko nije mogao da joj uđe u trag.
Niko ih nije video u kućama u kojima su ljudi, nikad ih nisu
sreli u gradskom parku, a u crkvu nisu mogli. Preostalo je
samo jedno: možda su bili u lokalnom parobrodu „Vra-
bac“? Taj mali beli parobrod, koji je svake druge večeri
posle dvodnevne vožnje stajao privezan u luci, bio je baš
takav rajski vrt kakav se samo poželeti može ako neko ho-
će da se sakrije. A li jesu li oni zbilja zalazili tamo? Bilo je
dosta ljudi koji su „Vrapca“ držali na oku, kao sam Aleks,
zatim Lola i kćerke carinika Robertsena, pa i drugih koji
nisu hteli da im priušte zabavu. A li tamo nikad nije bilo ni
traga od njih.
Aieks tera dalje i govori kao knjiga: Šta, ti ne shvataš
o čemu ja govorim? Ja govorim o izvesnim ljudima bez
kormilarskog ispita, da li ti je sada jasno? Hoćeš li se sada
udostojiti da shvatiš moje reči?
Bio je pijan.
Lili se smeška i pravi grimasu.
Govorim o ovom detetu, kaže on i pokaže na najmlađe.
U početku ga nije bilo, shvataš li, ti ženski stvore? Nije ga
bilo. Onda je odjednom palo s neba i postalo za tebe anđeo
- shvataš li ti mene? Zar sam baš ja bio taj koji ga je ski-
nuo sa neba?
On kao da bezuslovno traži odgovor na ovo pitanje, ali
se Lili samo smeška. On joj se dere pravo u uši, a ona se
smeška. AJi on nije od onih koji sednu i sačekaju dok neko-
ga prođe smeh. N e, on je ustao. Ustao je.
O, ali jedna tako divlja devojka ne popušta lako, ona
može da se smeška po ceo dan. Morao je ponovo da sedne.
Lili je bila iznad svega toga i nije odgovarala. Bila je
to namema škrtost na rečima, ali je delovala piirodno. Pa
ona je, baš ona i niko drugi, platila sve što je trebalo da se

88
plati za kuću i baštu, ona je bila blagajnica i imala je visok
položaj, dok je njen muž bio samo radnik i bavio se bal-
vanima. Zar ne može onda sebi da priušti da se smeška na
uzrujano brbljanje i polumrtve oći pijanog muškarca? N a-
ravno da može.
On nije više ustajao, samo je klimao glavom i govorio:
Da, svašta će ona još doživeti! N eće ništa više da joj kaže,
ali svašta će ona još doživeti. Ona, a i neki drugi ljudi.
Kad je zaspao na stolici, uzela je najmlađe dete u na-
ručje, a veću kćerku za ruku i otišla. Decu je ostavila kod
majke, prodavačice kolača, a zatim otišla dalje. Sada je bilo
veče, imala je sastanak.
Bilo je nekoliko zakutaka dole kod skladišta, jedva se
moglo doći do njih, ali zadigla je suknju i prešla preko svib
prepreka. U najudaljenijem delu stajala je neka skrivena
baraka s nakrivljenim krovom. Baraku je uzeo u najam stari
kapetan Brodersen, uzeo je u najam za suvišni nameštaj sa
svetionika, tu su i sada stajale sve njegove retkosti iz stra-
nih zemalja, i kreveti, stolice i stolovi, sve na gom ili. Lili je
ušla tamo i ostala tu. A li je lokalni parobrod „Vrabac“ bio
budno osmatran čitavu noć.

Abel uopšte nije bio kriv za sve što se dešavalo, i naj-

radije ne bi bio upetljan u to. Nije to uostalom bila neka
tragedija, samo pomalo nezgodan hir, nekoliko suvišnih
reči.
Sreo je Olgu i njenog muža na ulici, i ništa posebno
ni-je primetio, oboje su bili isti kao i uvek, ona možda
nešto nemimija. Njen otac je sada prolazio kroz težak peri-
od i morao je da se spusti na prosek, ah Olga nije postala
nema i tiha. Brbljanje, hitre opaske, konverzacija, tkanje iz
preostalih niti: Pa to je Abel! Već godinu dana te nisam
videla, Abele. A li sad hoću pažljivo da te pogledam.
Bolje nemoj, kaže Abel. Nisam ništa lepši nego pre.
A li si gori. Zašto te uvek bije neki zao glas?
A li Olga! sa osmehom primeti njen suprug.
Ona uzme Abela pod ruku i pođe s njim.

89
 Čula sam da nisi bio u onoj školi?
Ne.
Znači nećeš postati kapetan?
N i kapetan ni nešto drugo, izgleda. Suviše sam glup.
Šteta što nisi postao kapetan. Sad ne mogu da otputu-
jem s tobom.
N e, moraćeš da sm isliš nešto drugo.
A šta na primer? Sad više nemam ni sitnine za svoje
potrebe, neophodna je ocu, skroz su ga očerupali.
A li nekad nisi bila takva, Olga, da ne znaš sebi da po-
mogneš!
Ćutanje.
A kakav je to par koji ide ispređ nas? pita ona muža.
Carinik Robertsen i njegova žena, koliko vidim.
Ali Abele, ti bi ipak morao da postaneš nešto; kakva je
to ludost! Svi bi da postanu nešto.
Pa to je baš ono: svi bi da postanu nešto, samo ja neću.
Neću. Nemam volje za to.
A zašto svi uopšte hoće da postanu nešto? oprezno pita
Klemens.
Olga, u šali: Zato jer ljudi imaju nagon, rekao je Riber
Karlsen u svojoj propovedi.
Klemens: Da, to i nije tako loše rečeno. Verovatno se
odnosi pre svega na to da ljudi žele da se uzdignu u dru-
štvenom pogledu.
Ipak bih volela da znam zašto ono dvoje ispred nas idu
istom brzinom kao mi? nezadovoljno pita Olga.
Gospoda se osmehnu, a Kiemens kaže: Pa oni idu jav-
nim putem.
Oni su se okrenuli i videli nas. A sada prilagođavaju
svoje korake našim.
Možemo ih prestići.
Ne, kaže ona. Onda bi pom islili da vodimo računa o
njima. Oni sada sigumo gledaju s visine na mene.
Šta?

90
 Pa da, kod mnogih sam to primetila u poslednje vreme.
Hteli bi da mi stave do znanja kako mi sada nismo više
ništa, otkako je moj otac osiromašio.
Abel pokušava da se ubaci u razgovor, ali ništa nije
popravio: Taj je dogradio prošle godine kuću, sada je dvo-
struko veća.
Da, to je socijalni nagon, podrugljivo kaže Olga. Lu-
dost. Šta će mu veća kuća?
Dolaze do stanice limuzina i Abel predloži: Mogli bis-
mo da se provozamo pored njih.
Da, radosno uzvrati Olga. Hvala ti, Abele.
Oni ulaze u auto.
Klemens pita, smešeći se: A kuda ćemo?
Pored njih, smešeći se kaže Abel.
Daleko, kaže Olga. Do Fredriksenovog imanja. Pored
Fredriksonovih. Neka Fredriksonovi vide da idemo na izlet.
Aii pozdravićemo ih.
Oni pojure, provezu se pored bračnog para Robertsen
koji ostaje iza njih, i približe se moru. Pred Fredrikseno-
vom vilom zamoli ona šofera da polako vozi, pod izgovo-
rom da je tamo u kući bolesnik. A ona se šepuii i htela bi
da je vide. Ne, niko ne gleda napolje. Vozite u Valhalu! ka-
že ona.
Što je to Valhala? pita Abel.
Kupalište. Zar to nisi znao?
Verovatno je nastalo posle mog odlaska.
Nije bilo kupališnih gostiju, sezona je već prolazila, ali
restoran je bio otvoren. Zamolili su šofera da pričeka, ušli
su u veliku praznu prostoriju, seli u jedan ugao i naručili
kafu i sendviče. Gladni smo, rekla je. Govoriš u opšte ime,
rekao je njen muž.
Olga: Žao mi je što se nije videla gospođa Fredriksen,
rado bih je pozdravila. Oni su izuzetni ljudi. Sećaš li se
možda, Abele, kako smo upadali u njihovu baštu i krali
šargarepe? Bože moj, prošao je čitav ljudski vek! Izuzetni

91
ljudi, ne znam bolje ljude. A on nije ni konzul ni generaku
zastupnik ni bilo šta slično, samo Frediiksen. I baš je prošle
godine morao da padne neki crep i gotovo ga ubije; još se
nije oporavio od toga, ali njegova žena stalno govori da mu
je bolje, tako je strpljiva. A on je, iako bolestan, kupio od
moga oca sve deonice „Vrapca“.
Da, kaže Klemens. A li oduvek je hteo da ih ima.
Tačno. A znaš li zašto? N e iz pohlepe ili da na njima
zaradi. Ti valjda znaš, Abele, da on ima brata koji je cma
ovca: Ulrik Fredriksen, kapetan „Vrapca“. Ti ga sigumo
poznaješ?
Ne.
Kapetana na lokalnom brodu „Vrabac“?
U moje vreme nije bilo nikakvog Ulrika ni „Vrapca“.
Da, ali on je svake druge noći u luci. Zar još nikad nisi
bio tamo na brodu?
Ne.
Ima ljudi koji m isle da su te videli tamo. S nekom da-
mom... A li onaj dobri Ulrik pravi na brodu neke pijanke i
tako đalje, pa njegov brat hoće da ga ukloni odatle. Hoće da
ga smesti na kopno, gde je za njega kupio lepo malo im a-
nje. A li Ulrik se ne da. Zato Fredriksen kupuje sve deonice
koje može da dobije, da bi tako mogao da naredi svom
bratu da se iskrca.
Gde je bio ranije taj Ulrik?
Navodno je bio u Africi. Cma ovca. On i dalje uprav-
lja brodom, ali ljudi i roba navodno nisu više sigumi kod
njega. Fredriksen se sigumo boji.
Trebalo bi da ima dobrog kormilara, dobaci Klemens.
Doneli su im kafu i sendviče.
Baš lepo od tebe, Abele, što si nas dovezao ovamo. Ti
nisi ništa i ništa nećeš da postaneš, ali možeš tako mnogo.
Prošle godine ili ove godine spasio si nekog čoveka. Mi
smo bili prisutni i gledali smo, nama na kopnu nije pretila
nikakva opasnost, ali morala sam da zaplačem kad smo
vikali ura!

92
 Da, potvrdi Klemens, plakala je na moj mantil i vikala
je ura!
O da, ali nemoj samo mene da ističeš. Ti si hteo da
Abelu prirediš svečanost i prvi si se potpisao.
Preteruješ! nevoljno kaže Klemens.
Ali nigde te nije bilo, Abele.
Ništa nisam znao o tome, kaže on.
Besmislica, ti si se sakrio, tri dana smo te tražili, onda
nam je dosadilo. Baš se tada pričalo da su te videli na
„Vrapcu“. Zar nije istina da si tamo bio s nekom damom?
Vemj m i...
Ma dobro. Nesrećna sam zbog svog brbljanja. Ali vi
samo sedite ovde i ćutite, i zato ja previše pričam. Nisam
htela da budem neprijatna prema tebi, Abele, kaže ona i
stavi svoje ruke na njegove. Oprosti mi! Sad se ljutim na
samu sebe što su me toliko nervirali Robertsen i njegova
žena. Zar oni možda nisu smeli mimo da idu ulicom ispred
mene!
Svo troje se nasmeju.
N e, previše pričam. Sad sam baš htela da kažem da su
tvoji cm ci otputovali, ali ja previše pričam.
Klemens: Pa oni su otputovali još prošle godine.
Da, ali zar ja to ne mogu da kažem ove godine? Baš
sam mislila kako je lepo bilo u onom baru.
Da popijemo možda malo vina? pita Abel i hoće da
pritisne na zvonce.
N e, ne, ne! odbije Olga. Ovde nema topline, samo je
dnevno svetlo i belo okrečeni zidovi. Nema ni muzike. A
mi nismo nikakvi pijanci. Osim toga, sada više nije ono
isto.
Šta?
N e, nije više isto.
Abel, šaleći se: A šta se tako promenilo za tebe, Olga?
Novac za sitne potrebe. To jest, moj muž i ja se više ne
trpimo.

93
 Ćutanje. Jasno i ledeno ćutanje. Mraz.
Klemens je pobledeo i kaže: Da, Olga, ti zaista previše
pričaš.
Pa... u tom pogledu nije baš previše, uzvrati ona.
Reč je o tome da li je gospodinu Brodersenu stalo do
toga da nas sluša.
Abel i ja smo dobri prijatelji.
Da, i meni se čini da je ovde dosadno, kaže Abel i
ustane. Da potražimo neki bar, makar i bez cmaca?
Oni krenu i odvezu se u grad. Nisu bili loše raspolo-
ženi. Pred Fredriksonovom vilom mahne Olga maramicom,
na prvom spratu otvori se prozor i dve ruke dugo odmahu-
ju. To je gospođa, kaže Olga. Ona je tako dražesna.
Zaustavljaju se pred barom Belvi.
Klemens: Moram da vas zamolim za izvinjenje i opro-
stim se.
Zar nećete s nama? pita Abel.
Znači li to da možemo i bez tebe? pita Olga.
Klemens se obrati Abelu i odgovori: Moram malo da
pogledam spise nekog procesa koji mi je nedavno poveren.
Zar ti je poveren neki proces? pita Olga.
Najlepše hvala za današnje popodne, kaže Klemens i
ode.
Njih dvoje se pogledaju.
Onda sigumo ne možeš ni ti, Olga?
Zar ne m isliš da bismo mogli da idemo uprkos tome?
Ne.
Ona mu pruži ruku, zahvali mu za popodne i požuri za
svojim mužem.
Abel je hteo da joj ponudi da je odveze kući, ali ona je
samo išla dalje.
Jasle su prazne, pom isli on i uđe.
Mađarski muzičari. Šuman, Betoven, Šubert, odabrani
komadi, jedan za dmgim. U sali tišina.

94
 Za jednim stolom sedi Lola sa svojom majkom. On ih
pozdravi, ali ipak ne seda kod njih, jer ukoliko su pile vino
Lola može da postane nezgodna i nasrtljiva.
Ona ustane, pa je primoran da joj pođe u susret. Uosta-
lom, Lola je opasna žena, dobro izgleda u cmini, s nešto
malo belog, i s belim rukavicama.
Već sam se pitala gde si, kaže ona.
Zar si nešto htela od mene?
Da. Pijemo čokoladu, hoćeš li jednu šoljicu?
Oni sednu, ali on odbije čokoladu, kaže da dolazi sa
kafe.
A gde si bio? Ne izgledaš dobro.
To je i Olga rekla.
Zar si bio s njom?
S njom i njenim mužem. B ili smo u Valhali.
Žao mi je što te nisam srela pre nego što si otišao.
Pobrinula bih se da bolje izgledaš, kaže Lola.
Njena majka tiho sedi i ne upušta se u razgovor. Šteta
za nju, velika šteta. Seda glava s mutnim očima, spremna
da se nasmeši na ljubaznu reč. I ona je nekad bila mlada.
Abel: Znači i vi ste jednom krenuli na ples?
Stara se nasmeši i odmahne glavom: Da, Lola me malo
povela u šetnju.
A zašto da ne? Sada su vaši kaktusi sigumo već ocvali?
Da, ah još uvek su lepi.
U Kentakiju su rasli divlji, kaže Abel za sebe. A šta si
ti, Lola, ustvari htela od mene?
Da li si jem čio za Robertsena? pita ona.
Molim? Ne.
Juče su tako nešto pomenuli u banci, pa sam se upla-
šila.
Ti i tvoja banka, Lola!
Pitali su da li si ovde, da nisi možda otputovao, i da
h nameravaš da putuješ. N e, m islila sam da nisi. Da, oni

95
imaju neku obveznicu carinika Robertsena s tvojim pot-
pisom. Oni pri tom nešto slute, kaže ona.
Ćutanje.
Šta kažeš na to?
Ja ništa nisam potpisao.
Šta da radimo, Abele? On je verovatno sam potpisao
tvoje ime.
Da, verovatno, ravnodušno kaže Abel.
A li Lola se uplašila, ona je sad postala dama i brine za
svoj dobar glas. M ogla bi da ispliva stara priča sa falsifi-
katom njenog oca. Robertsen nikoga ne štedi kad je reč o
njegovoj koži. Šta da radimo? pita.
Idem kod Robertsena i srediću to, kaže Abel. On nije
daleko odavde.
Lola, preMinjući: Da, ali Abele, dragi Abele, ne doz-
voli mu to!
Neću. Ostani ovde dok se ne vratim.
Kad je otišao, muzika je prestala da svira. Napolju
pred vratima našao se oči u oči sa carinikom Robertsenom.
Video sam te kad si ušao ovamo i čekao sam te, kaže
Robertsen.
Baš sam krenuo u policiju da te prijavim, govori Abel.
Odmah su prešli na stvar. Robertsen drzak, bez ika-
kvog stida i razuma: Naravno da si potpisao, to ne možeš
da porekneš. Bio si u mojoj sobi i potpisao si. Pogledaj
album mojih kćeri i pogledaj obveznicu, identični potezi
pera. Čak isto mastilo!
Robertsen gleda Abela pravo u oči dok to govori.
Obojica idu polako dalje i stižu do banke.
Abel: Zar se ne bojiš da ćeš biti uhapšen?
H o-ho, kaže Robertsen, baš da vidimo!
Za jedan sat ne ćeš više tako govoriti.
M isliš da ćeš da me uplašiš, a ustvari se neki drugi
boje. Robertsen razjasni: Išao je danas ulicom sa svojom
ženom, i dobro je video Abela u finom društvu...

96
 Da li je pokazivao neki strah? Not much!
Oni sede i razgovaraju i ne slažu se o celoj priči. Abel
naziva Robertsena izuzetno odvratnim gadom, ali Robert-
sena kao da to uopšte ne pogađa.
Abel se trgnuo iz uobičajene ravnodušnosti, nazvao ga
je lopovom i kriminalcem, gadom, svinjom. Robertsen se
uzrujao i izjavio da je uvređen.
Pseto! kaže Abel da bi zaokružio čitavu stvar.
Ućuti, ne trpim takve uvrede, kaže Robertsen. I sebi to
zabranjujem. Raspitaj se malo, pa ćeš da čuješ ko sam ja.
Sad ćeš da izgubiš posao, kaže Abel.
Ništa od toga. Ti zaboravljaš na falsifikat koji je Lola
morala da otkupi.
Šta to tebi koristi?
To će izaći na sunce.
Da, ali šta to tebi koristi?
Koristiće mi utoliko što će da se vidi kako ni vi niste
nikakve cvećke.
Abel: A šta m isliš da će reći tvoji u kući kad policija
dođe po tebe?
Da se niste usudili da me pipnete, kaže Robertsen.
Abel ustane i pođe.
Robertsen sedi još trenutak pre nego što potrči za njim:
Kuda ćeš?
Ti si pseto.
Ne idi tamo, Abele. Tamo me čeka žena.
Abel ide dalje.
Žena se ponaša kao da je to neočekivan susret i pred-
laže Robertsenu da je otprati kući.
Robertsen je i dalje drzak: On m isli da može da me
uplaši, ali to mu neće proći.
Žena već postaje nesiguma: Zar to ne bi moglo druk-
čije da se sredi?
Svima ću im zapržiti čorbu, govori Robertsen i pravi
se važan pred svojom ženom.

97
 Abel: Vodi svog poludelog muža kući, ubrzo će biti
ubapšen.
Žena klone i zaplače: N e ćeš nas valjda unesrećiti,
Abele? Deca nam sede kod kuće iza spuštenih zavesa i ne
usuđuju se na ulicu.
Robertsen, besno: Nemoj tu da stojiš i cmizdriš nasred
ulice, jesi li čula? Ja sam javna ličnost i znaju me svi u
gradu.
Nećeš nam valjda to učiniti, Abele, nisi od kamena!
M islim da ipak hoću.
Lepo sam govorila da će sve to loše da se završi, ja-
dikuje žena i gnevno gleda svoga muža.
A ko me je naveo da gradim? Ti i samo ti!
Ja? uzvikne ona. Pa sam si rekao da ćeš uskoro biti
unapređen u službi i kako moraš da imaš veću kuću.
Ali to je besmislica - pa ti si bila ta koja je to uvek
govorila.
Abel pođe.
Žena pojuri za njim i uhvati ga za ruku: N e idi, Abele.
Za tebe je sitnica da u banci otkupiš taj papir.
Šta? Abel ostane otvorenih usta. Neću ništa da imam s
vama.
Žena govori da će oni prodati svoje čamce i još ko-
ješta, i da će mu vratiti novac. Prilazi muž i dodaje kako
nije trebalo graditi, ali ga žena i kćeri nisu ostavljale na
miru...
Ne veruj mu, kaže žena.
Abel već jedva sluša, ponovo je utonuo u svoju rav-
nodušnost prema svemu. Zašto bi ga uznemirivali ti ljudi
koji ga se ništa ne tiču? On nema ništa od toga. Učinilo mu
se najbolje da ode u banku i plati, i da tako okonča čitavu
stvar.
Idite kući, kaže. Moraću izgleda da sredim sve to.
Oni mu zahvale i pruže ruku, Robertsen je sam prišao
i dao mu ruku.

98
 Kad ga je Lola uznemireno pitala kako je prošlo, Abel
kaže: Naravno da sam se razračunao sa Robertsenom.
Hvala Bogu! A li Abele, možemo li se osloniti na to?
Ništa se neće otkriti, sve je sređeno.
Na licu stare žene nkazala se radost.
Lola je sigumo shvatila šta se desilo, pa kaže, oborivši
oči: Nije lepo što ništa ne mogu da učinim za tebe, Abele.
Kako to m isliš? pita Abel.
Ti tako mnogo činiš za mene, rekla je, izbegavši od-
govor.

11

P rilik e su se svima pogoršale.

U mesecima zime i snega ljudi nisu znali šta će. Šta da
preduzmu. Trudili su se da izvedu razne velike stvari, ali
ništa se nije događalo. Jedini koji je zaista nešto preduzeo
bio je Aleks, onaj što je bio oženjen sa Lili. U februaru je
otišao iz svoje kuće i ognjišta bede da traži posao.
Bilo je rano ledeno jutro. Nosio je zavežljaj sa hranom
koji mu je spremila Lili. Otpratila ga je deo puta. Nisu
mnogo govorili jedno drugom. Sudbina je bila iza njih.
Aleks nije bio nerazuman, ali kad je već primoran da ode u
svet, onda je hteo da to učini gnevno. Lili je na razne načine
pokušavala da ga oraspoloži i ublaži, ali ne: Pa ja sam ti
rekao da ćeš to doživeti!
Da, ali nisam ja kriva, Alekse, što nemaš posla.
On nije hteo da je baš u tom poslednjem trenutku pod-
seti na njenu krivicu zbog mnogih drugih stvari, samo je
brzo išao dalje, tako užasno dugim koracima da ga je ona
jedva pratila.
Ti bežiš od mene, rekla je.
Zar sam te molio da ideš sa mnom i zadižavaš me?
N e, ne, kaže ona i već hoće da se okrene.

99
 Stižu u gradski park. On skine kaput, prostre ga na
sneg i kaže: Sedi.
Nije ga shvatila: Šta te sad spopalo?
On otvori zavežljaj i podeli hranu: Na - uzmi i jedi.
Ja? A zašto?
Tebi to više treba nego meni.
Jela je da mu popusti, plakala je i jela. U posleđnje
vreme opet je sve bilo dobro među njima, Aleks je bio do-
bar, baš čudno kako je on sve na svetu postao za nju, značio
je nešto, ona je opet doživela radosti sa svojim mužem. A
sad je odlazio.
Zar ne m isliš da je bolje da se vratimo kući? rekla je.
Ćutao je.
Zar ne misliš? Bar ćemo biti zajedno.
Ma prestani više. I bez toga imam dovoljno problema.
Čudno je kako može da bude tako zao, sada kad se
možda razilaze za ceo život.
Obavezno piši, m oli ona.
Da pišem? Zar tamo daleko uopšte ima pošta?
Lili, uplašeno: Ali zaboga, Alekse, kuda si ti krenuo?
N e znam. Svakako u daleki svet.
Nove suze. Veća tuga. Uostalom, oni nisu obećavali
jedno drugom da će ostati vem i, da jedno drugo neće za-
boraviti, da će radije umreti nego... Ne, nije bilo ni reči o
tome.
Pa tebi je zima, kaže ona.
Jedi, naređuje on.
N e, hvala, meni je dosta, kaže ona i brzo ponovo um o-
ta hranu za njega. Ništa se više ne dešava; ona ustane,
strese sneg sa suknje i kaže: Moram kući pre nego što se
deca probude.
Kad su već podalje jedno od drugog, ona dovikne:
Nemoj dugo da ostaneš!

100
 A li čovek koji je jednom bio poslovođa u izvesnoj
pilani nije mogao da pođe od kuće sa zavežljajem u m ci i
traži posao. Uzalud se prijavio za neko mesto koje je bilo
oglašeno u novinama iz Osla, lunjao je po gradu. Još uvek
je bio inženjer sa štapom u m ci i nakrivljenim šeširom, ali
nije više uživao ugled. To se promenilo.
Sve češće je silazio na pristanište, da se vozi brodićem
„Vrabac“. Kapetan Ulrik i on sasvim su se lepo našli, obo-
jica su bili bolji ljudi, pa su mogli da razgovaraju. Inženjer
nije morao da plati kartu, jer je ranije tako često plaćao, u
godinama kad je putovao zbog pilane. Sad mu je dobro do-
šlo što je nekad bio uvaženi gospodin. I dalje se ponašao
kao da u tim vožnjama ima određeni cilj, kao da je reč o
nekoj šumi koju treba da vidi. Izlazio je i čekao da se
„Vrabac“ sledećeg dana vrati i pokupi ga. Čitava stvar bila
je za njega kao neki izlet na svoju ruku, a bez porodice. Uz
taj izlet išli su i pozivi kapetana na jelo i piće. A toga nije
nedostajalo.
Ulrih Fredriksen bio je ustvari mali posednik i nekad
je u Africi gajio kukuruz, ali se razumevao u pomorstvo
toliko da može da upravlja „Vrapcem“ na njegovom putu
kroz fjordove i zalive. Uostalom, nije bilo čoveka na brodu
koji ne zna tu morsku liniju. Sada su, istina, hteli na silu da
ga uklone odatle, ali je kapetan Ulrik imao zaštitnike koji
su ga pođržavali, možda najviše zato da bi prkosili njego-
vom moćnom bratu koga niko nije trpeo. Ulrik se nije dao
ukloniti. Da, on jeste bio cma ovca, ali putnici su ga voleli;
dobro je izgledao, mada već pomalo sed i sa cmim ožilj-
kom na čelu. Hteli su da ga pošalju na kopno među seljake;
m ogli su isto tako da mu narede da legne u krevet. Kad bi
to bar bila neka farma nojeva - ali samo krompir i ječam -
ne, hvala!
On uostalom nije imao ništa protiv toga da razgovara
o ženama i ostalim veselim stvarima; nije ni krio da je jed-
nom bio veren ili bar blizu veridbe, i to je bio jedini put kad
je zaista hteo da se oženi, govorio je.
Inženjer ga pita zašto nije došlo do toga.

101
 Njegovom krivicom. Nažalost, samo njegovom krivi-
com. Ona u prvi mah nije rekla ne, ali se on zatim đržao
tako idiotski, nije znao šta da uradi s njom, i dan-danas bi
mogao da se ždere zbog toga. Zar je možda moglo da bude
drukčije kad je takav idiot? Sledećeg puta je rekla ne.
A već sam je takoreći držao u šaci! kaže stari razvrat-
nik i ponovo se ždere. Morao sam da učinim ono što nisam
učinio.
Možda još nije kasno, primeti inženjer i polaska mu.
Sada? Prošlo je već dvadeset godina, a to je osim toga
bilo u Natalu, u Africi. Na to se više i ne pomišlja! A li se
dobri Ulrik Fredriksen baš uzbudio ovom starom uspo-
menom i nije bio sasvim bez nade: Trebalo bi da još jed-
nom krenem na put do nje. Možda ni ona nije više udata.
Zar je bila udata?
Da, ali to nije smetalo. Tamo su druge prilike. Počelo
je tako što sam jurio u hotel jer je padala kiša, a ona je baš
izlazila. Ta mlada dama bila je članica mjuzik-hola, engle-
skog izgleda i zgodna, pa mi se odmah dopala. Prepalo je
ružno vreme. Uzeo sam prvi bolji kišobran iz garderobe i
rekao: To je sigumo vaš! - Moj? rekla je smešeći se i po-
gledala me. Ostavio sam novčanicu od funte kao zalog i
ispratio je do kola. Najlepše hvala! rekla je. Ja treba da za-
hvalim, rekao sam i ušao za njom. I neversawyour eqml!
začuđeno je relda. U početku je bila pomalo suzdržana i
bojala se kad sam joj se primicao, ali smo ipak stupili u
razgovor i već se pošteno ispričali kad smo stigli na cilj, a
ona nije rekla ne kad sam izjavio da je bezuslovno želim.
Pošteno sam m islio, i bio sam tako ludo zaljubljen kao ni-
kad ranije. Neka vrsta nadahnuća, što bi se reklo. Njoj su se
obrazi zajapurili i uznemirila se; samo sam joj pogladio
ruke i odmah se naježila, jer je čitavo njeno telo bilo stras-
no. Takve su mnoge žene, ta vrsta nije retka. Nije htela da
me pusti k sebi, ali sad sam ja rekao Inever sawyour equal
i hoću da se oženim vama. Ja sam udata, rekla je. Pa šta?
rekao sam. A ona: A li to je istina. Upamtite to. U šli smo u
neku kuću punu odvratnih životinja i ptica, u kojoj je stra-
hovito zaudaralo. Na vratima nas je dočekao neki besan

102
pas, u kavezima su se drale ptice, tri bodljikave svinje, po
podu je puzila komjača, a na kauču sedeo majmun. Ludilo!
Bilo je čak i zmija. Toliko sam bio zbunjen svim tim ču-
dovištima da sam suviše govorio o njima umesto o njoj, i
tako se ohladila. Neka đavo nosi te životinje! Jasno je bilo
da je ostavila svoga muža, ali kad sam opet govorio o tome,
rekla je da nije. Danas znam šta je trebalo učiniti - trebalo
je oterati majmuna sa kauča.
Ha-ha-ha! smeje se inženjer.
Da, tako je to bilo, kaže kapetan Ulrik. Zar je život i
danas tako svež i privlačan kao tada? Da li ste vi u svom
kraju ikad doživeli pravu pravcatu tuču zbog neke devoj-
ke? Bože moj, pa ja sam jednom pokupio ranu od metka na
čelu, ali sama je od sebe zarasla. Mom bratu je samo pao
crep na glavu i on već godinama leži bolestan zbog toga. Ja
evo imam ovaj ožiljak, i on ne bi trebalo da bude plav, ali
je u ranu ušla prljavština, a ja baš tada nisam imao novca za
lekara. Ali sada je svejedno. Uostalom, kantinerka kaže da
ništa ne smeta što je plav.
Ne, zašto bi smetalo!
A li nije da ja možda hajem šta ona kaže, neka ne sanja
o tome! Ona ima vrlo neobične ideje. Rekao sam joj da bi
trebalo da imamo dece. Ne, ona to neće. Ali kakva je to
žena koja neće decu? Pa ko će onda ostati iza nas ovde?
pitam je. Što se mene tiče, neka ide ćopavom farmaceutu.
Znate li da li on ima drvenu nogu?
Ne.
Da, što se mene tiče, ona može mime duše u krevet sa
drvenom nogom. Fuj!
Ulazi momar i javlja da se dva putnika tuku na palubi.
Pošalji ih ovamo! kaže mu kapetan.
Obično je uspostavljao mir tako što izgrdi oba pro-
tivnika, da im nešto da popiju, a onda ih izmiri. Poneki su
koristili ovaj čudnovati običaj kapetana Ulrika, pa bi se
dogovomo potukli noževima samo radi izmirenja.
Sada su to bili kolar iz grada i neki seljak, obojica već
u godinama i nimalo ugledni.

103
 Kapetan je stavio kapu na glavu i stao pred njih sa
svojim zlatnim gajtanima i sjajnim dugmetima. Dostojan-
stveno je rekao: Poklonite se pred kapetanom, klipani.
Dva ugursuza priguše smešak i poklone se.
Šta se dogodilo?
On me dvaput prevario s lošim točkovima, kaže seljak.
Točkovi nisu bili loši, brani se kolar.
Naravno, loši točkovi! zaldjuči kapetan. Ali šta će kog
đavola kolar, kome je radionica u gradu, ovde na mojoj
palubi?
Putujem naokolo i skupljam porudžbine, kaže kolar.
Za takve točkove! grdi ga kapetan. Neću više ni reč da
čujem o tome. Sram vas bilo! Evo - popijte ovo!
Oni popiju i dobiju još jednu čašu i ponovo ispiju.
Odlaze ka vratima, zahvale se i ponašaju se kao da bi da
odu.
Stoj! naredi kapetan. Zar sam vam rekao da odete? Mi
još nismo gotovi. Tako se potući zbog nekog drveta! Stidim
se umesto vas. Zašto si ti krvav?
Napao me nožem.
Onda mora da ste se potukli zbog nekih vatrenih devo-
jaka i ljubavi? Dobro, to je lep razlog za ubistvo i krv na
mom brodu; ali ja na mojoj palubi ne trpim nikakvu tuču,
oštećujete mi brod, iskrcaću vas na neku obalu. Evo -
popijte i dajte jedan drugom ruku, i gotovo.
Ali ova epizoda nije preterano razvedrila inženjera;
približavao se gradu i svom domu, i znao je šta će se sada
desiti: žena će sa decom doći na pristanište i ponašaće se
kao da je on bio na poslovnom putovanju, da je kupio šumu
za pilanu i sad se vraća najdražima. Stajali su tamo i mahali
već izđaleka, pa je žena mogla opet da pokaže kako joj je
stalo do svog muža. Aii čim on bude kod kuće i prekorači
prag, ona neće progovoriti više nijednu reč.
Kapetan je izašao na palubu. Inženjer je uzeo svoju
veliku torbu za spise i pošao za njim. Pogled na zapoved-
nički most. Duboki uzdah. Jeza me hvata! govori on.

104
 Kapetan: Da, lepo ja kažem - nema nijednog zdravog
čoveka na ovom svetu.
Inženjer maše ka pristaništu, ali izgleda kao da škripi
zubima. Nije mu dobro, malo je nakresan od kapetanovog
konjaka, a džepovi su mu prazni. Na palubi neko prikuplja
novac za neku svrhu, kapetan daje nešto, kolar i seljak su
se od raznih rakija prijateljski oraspoložili i daju svoj obol,
a inženjer mora da se pretvara kao da to ne vidi, on traži
neki važan dokument u svojoj torbi, nije valjda izgubio taj
važan dokument?
Kapetan hoće da mu pomogne: Da niste nešto izgu-
bili?
N e, tu je, hvala bogu! kaže inženjer. E, pa najlepše
vam hvala i za danas, govori i pruža ruku.
On ima mrtve plave oči, malo je pijan i tako jadan.
Nekada je rado davao, ali više ne daje. Najlepše hvala za
danas!
Ah, imam ideju, kaže kapetan. Neka dođu vaša žena i
deca na brod. Kantinerka će servirati za sve nas.

Lola je opet došla na pristanište, u poslednje vreme

ona to radi svake večeri. S velikim interesovanjem gleda
kako beli brod pristaje i kako ga vezuju konopcima. Na sebi
ima kaput sa krznom oko vrata, ona je dama, ne pada joj na
pamet da se meša s drugima, sama stoji po strani. Lola ume
da se ponaša; ako je neko pozdravi, ona otpozdravi, ali ni-
kad ne pozdravlja prva. Dame carinika Robertsena ona i ne
vidi.
Kad se vraća s pristaništa, namemo prolazi pored D o-
ma pomoraca da bi srela Abela. Ona otpriiike zna gde se on
zadržava, i uvek ima nešto da mu kaže. On se ko zna već
koliko zima smuca naokolo u tom jezivom sivosmeđem
mantilu iz Amerike, a njegova odela izgledaju sve gore i
gore. Sada je proleće, kad prođe hladni mart doći će april i
maj, Abel bi morao da se konačno pobiine za novu odeću,
odavno je to poslednji put uradio. Lola je pri tom imala

105
određenu nameru. Mogao bi da dođe dan kada će Abel
morati da se predstavi nekoj direkciji i ostavi dobar utisak.
Baš lepo što sam te srela, Abele.
Želiš li nešto od mene?
Ne. Bila sam na pristaništu i pošla ovim putem kući.
Da li si ti uzela moj revolver? pita on.
Ja? Ne.
Nestao je.
Zar ti m isliš da bih tek tako ušla u tvoju sobu i uzela
revolver?
Ne. A li nestao je.
Pa ti nemaš ni pristojan kofer koji bi mogao da zak-
ljučaš, kaže Lola.
Prolaze pored krojača i Lola pokaže svetle prolećne
tkanine u izlogu. Abel klima glavom nad tim luksuzom i
kaže: U Kentakiju nismo imali druge odeće osim onog što
smo nosili na sebi.
Hoćeš li radije sivo ili smeđe?
N e znam.
Jer ako bi radije sivo, onda bih mogla odmah da uđem
i poručim ga.
Abel, s olakšanjem: Da, uradi to, Lola.
On već ima ranije mere, tako da bi samo trebalo da
dođeš na probu.
Dobro. Moram da priznam kako još nikad nisam video
tako lep sivi štof. A sad još nešto, Lola: Aleks je otišao.
Znam.
Ostavio je kuću i porodicu.
A li to nije tvoja porodica.
Kuća im je opterećena dugovima, sad mora da bude
prodata.
Pa to nije tvoja kuća, kaže Lola.
Da, u pravu si. Ne znam kako ćeš to da shvatiš, ali sam
ipak morao da otkupim tu kuću.

106
 Molim?
Da, šta mi je drugo preostalo? Oni nemaju ni kuću ni
sredstva za život. Aleks se negde sakrio i ništa ne šalje.
Lola: Šta se to tebe, Abele, uopšte tiče?
P a...
Oni prave budalu od tebe.
Abel ćuti.
Da li si bar dobio nešto napismeno ili neki dokument
da kuća pripada tebi?
Da, kaže Abel.
Pokaži mi papir.
Abel: Pa valjda sam se osigurao. Za koga me ti sma-
traš?
Daj da vidim, imaš li papir kod sebe?
Baš sam hteo da odem tamo i uzmem ga. Čeka me.
Čula sam da takvi dokumenti moraju javno da se ogla-
se, kaže Lola. Ko je to uradio za tebe?
Da, ko li je to bio? A li sve je sređeno.
Ipak bi morao da znaš ko je za tebe ispostavio doku-
ment.
Naravno. Da, to je bio Klemens. Mladi Klemens. Uh,
kako si ponekad zadrta, Lola; ne shvatam te.
Mladi Klemens, kaže Lola. Ne smatraju da on mnogo
vredi.
On? Sin okružnog načelnika i tako dalje!
Da, da, fina porodica i fini čovek. Ali ipak.
Pričao je da mu je poverena jedna velika pamica.
To ne ostavlja utisak na Lolu: On sigumo pokušava da
odgovori Pistleju od procesa. Nikad nisam čula da vodi još
neki proces.
Abel ugrabi priliku: Ti kao da ne pođnosiš Klemensa?
Ne podnosim? Pa ja sam bila kod njih, tamo uopšte
nije bilo loše. Mlada gospođa je uvek govorila: Lola, budi

107
tako dobra... A li ništa nisam imala s njim. Jednom sam ga
čak zamolila da mi nešto pomogne, ali on nije hteo.
I zato se ljutiš na njega?
Uopšte se ne ljutim na njega. Mada smatram da bi bar
mogao da me prepozna na ulici. Ona m i uvek klimne gla-
vom, a on ništa. Da, da, Abele, ako bi ti sad otišao po taj
dokument, ja ću odmah kod krojača.
Ali Abel nije znao kako da mladom Klemensu razjas-
ni stvar. On nije pozajmljivao novac uz zalogu, niti ga je
ulagao u kuće sa baštom. To nije bila njegova struka. Lili bi
se začudila zbog takvog pravnog postupka, a Aleksa bi tre-
balo izvući iz njegovog skrovišta da se potpiše.
Sve je to bilo tako teško da je na kraju rešio da ne ode
kod Klemensa.

12

N ič e m u nije vodilo što je dobio nova odela i lepo obučen

hodao gradom. Lola mora da se preračunala; Abela nije po-
zvala nikakva direkcija da bi ostavio utisak na njih. N a-
ravno da je sada pristojno izgledao, ali čemu to? On baš
nije bio čovek koji štedi svoja odela; prošlo je leto i svet-
losivo odelo nije više bilo svuda svetlo, pa čak ni svuda
sivo. A sada je bila jesen i trebalo mu je drugo odelo, i po-
novo je nosio sivosm eđi mantil iz Amerike.
I to je išlo. Sve ide. A li ponekad ide ukrivo.
Lola se zabrinula za njegov konto u banci; bio se po-
prilično smanjio. Ne da je bio sasvim pri kraju, i Abel kao
da se nije preterano uzbuđivao zbog toga, ali su Lolu mu-
čile kojekakve m isli. Godinu za godinom on stanuje u
Domu pomoraca i ima dnevne izdatke, a mogao je jeftinije
da prođe kod nje, u kući na obali. I kakvog to uopšte ima
smisla da on spasava kuću za Lili i Aleksa?
Kako si, Abele, da li ti je dobro?
Da, dobro mi je.

108
 Ali ti stalno plaćaš za svoj stan a ništa ne zarađuješ.
Da.
Dokle će to trajati?
Abel: Ono što me nervira su ova odela na koja me
nagovaraš u jesen i u proleće. To je preskupo za mene.
Ne m isliš valjda ozbiljno, Abele. Pa ljudi moraju da se
oblače.
U Kentakiju nismo znali za krojačke račune.
Ti bi bio baš lep muškarac kad bi malo više držao do
sebe, kaže Lola i pocrveni. Imaš tako tople oči.
Abel rastegne lice u grimasu i ponovo izjavi da je po-
slednji put priuštio sebi tako skupa odela. A i neko mu je
uzeo revolver, što ga stvamo ljuti. Mogao bi da nabavi
drugi revolver, ali ne bi bilo isto, jer je Anđela ubijena baš
tim revolverom. To ga uostalom podseća da bi morao da
pošalje novac Lorensu, koji u Americi sedi u zatvom ...
Zar to nisi učinio?
N e, nisam!
A koliko bi novca trebalo?
N e znam. Za njega ne sme da bude malo.
Pa ti si poslao novac, Abele, uzvikne Lola. Sada se
lepo sećam da si ga poslao.
Poslao sam?
Da. Ja sam bila prisutna.
Dobro onda. Ali to je bilo nedovoljno. Ti si kriva što
nisam poslao više. Razmisli sama: on sedi u zatvora, treba
mu novi advokat, trebaju mu svedoci, a sve to košta. Sa dve
prazne ruke neće daleko stići.
Samo nemoj da i ti sad odeš tamo, kaže Lola.
Ćutanje. Abel sedi skrstenih ruku. Odjednom je u nje-
mu ponovo zaplamsalo nešto kao život, i on kaže: U pro-
leće ću preduzeti nešto.
Lola na trenutak zanemi: Šta? Zaista? Pa to je divno,
Abele! Dugo nisam čula tako lepu vest.

109
 Dobra zamisao, blagoslovena zamisao. Proleće je do-
šlo, leto je došlo - sve je ostalo po starom. Abel je živeo u
Domu pomoraca i puštao da vreme teče. I čitav je gradić
bio tih i nepromenjen, samo su neki ljudi pomrli a drugi se
rodili, vodopad je bio isti, ali je pilana stajala, parobrod je
plovio, grad je posetilo tridesetak turista, „Vrabac" je vozio
svojim putem, a kapetan Ulrik se nije dao s broda - sve po
starom. Abelu se više nije isplatilo da zaplamsa pred živo-
tom.
Šta rnisliš, Lola, da li još postoji ona gomila retkosti i
starih stvari moga oca, i zašto se to još čuva?
A zašto to mene pitaš?
Sve to leži u nekoj baraci. M ogli bismo to da prodamo.
M ogli bismo, zamišljeno kaže ona.
Da, dobićeš polovinu.
Lola, ljutito: Ja neću nikakvu polovinu.
Dobićeš svoju polovinu.
A li kažem ti da neću nikakvu polovinu!
Ćuti!
Lola samo što ne zaplače od besa: Ja neću ni pola ni
celo od bilo čega, da li ti je jasno! Svakog meseca dobijam
svoju rentu i to je dovoljno. Uostalom, ima još nešto što ti
nisam rekla - kad je otac prodao tvoj motomi čamac, za-
molio me da ti pošaljem taj novac, ali nisam to uradila.
Tada sam morala da otplaćujem banci i upotrebila sam te
pare.
Zar se ljutiš na mene? Meni se zaista čini da se Ijutiš,
Lola. Kako samo možeš! Pa mi treba da smo bezbrižni,
tako prolazi vreme.
Da, tako prolaze dani i godine. A mi rdšta ne preduzi-
mamo. I tako prođe ceo život.
Abel klimne: M islio sam da preduzmem nešto, ali ni-
šta od toga. A li ako se nešto i ne dogodi odmah, možda se
ipak dogodi sledećeg proleća.
Zašto ne sada?

110
 Ne znam. Sada, pred kraj leta? Ja sam uvek m islio da
bi to moralo da bude u proleće. U ma koje proleće.
Lola, zabrinuto: Bože moj, pa ti, Abele, propadaš!
Abel se osmehne: Ne bi trebalo da toliko brineš, Lola.

Bila je već jesen sa hladnim vetrom i uskovitlanom

prašinom.
Iza nekog ugla pred njega je iskrsla Olga. Bila je pra-
šnjava i umomo je izgledala.
Zdravo, Abele! Seđnimo malo negde na klupu.
Zar si umoma? Možda bi se radije odvezla kući?
Ne, sednimo na klupu.
Toliko je prašine ovde.
Zar se bojiš razgovora sa mnom? To se ne dešava
često, mislim, prošle su dve godine od poslednjeg puta.
Kako je tebi, Abele? Ti dobro izgledaš. A ja sam očajna;
bila sam daleko odavde i sad se vraćam kući. Zar ne iz-
gledam strašno?
Ne, Olga, ako malo obrišeš puder i tu šminku.
Sećaš li se neke narukvice koju si jednom hteo da mi
pokloniš?
A ti nisi htela da je uzmeš, da.
Bila je to zlatna narukvica. Sad bih je uzela.
Sada?
Da. Treba mi, da sebi malo ulepšam život.
Doneću ti je, kaže Abel.
Zaista? Dragi Abele, kako si ti dobar! Sve vreme sam
m islila da je to ipak moja narukvica i kako mogu da te za-
molim da odeš tamo i doneseš je.
Abel klimne: Samo ako nije nestala.
Ne. Često sam bila ove godine u crkvi, i svaki put je
gledala. Ti znači, Abele, shvataš da bih je sad rado pri-
mila?
Da. Iz nekog razloga.

111
 Iz nekog određenog razloga.
Abel nije imao ništa protiv tog zadatka, i ubrzano je
hodao naviše ka crkvi. M esec je bio u poslednjoj četvrti i
zalazio je, pa je izgledalo kao da leži na leđima i natraške
jedri u susret oblacima. Na crkvenom brežuljku nije bilo
nijedne ptice, nijednog čoveka, lepo veče. Kad bi ga neko
sreo na vratima i pitao ga kuda je krenuo, on bi možda
pomalo lukavo odgovorio: Eh, kad bi ti to znao!
Mesto mu je bilo dobro poznato. Prišao je prozoru i
pokušao da proveri kroz staklo da li je narukvica na svom
mestu; ali bilo je nemoguće videti je sa te razdaljine i pri
tako slabom svetlu. Pogledao je na groblje, a onda počeo da
buši. Nema mnogo alata, samo burgiju i tanku čeličnu šip-
ku. To je brzo gotovo, on vešto radi kao da se bavio i težim
prozorima. Onda se digne rukama i prebaci se unutra. Sve
je kao dečja igra, smešno je lako popeti se, skinuti naruk-
vicu i ponovo se spustiti; možda bi to mogla i sama Olga.
Kad je počeo da se izvlači kroz prozor, tamo je neko
stajao. Odmah je video ko je to; ona je obučena kao tog
popodneva i isto je tako nemima.
Oboje ćute dok on ponovo ne stupi na zemlju, a zatim
ona šapne: Jesi li je našao?
Da.
Ona ga uzme pod ruku i ide s njim pred zid groblja.
Evo je, kaže on.
Ah, kako je teška! usklikne ona. Rado ću te poljubiti za
to ako hoćeš.
Ali bilo je veoma lako. Mogla si to i sama.
Zanos je prođe i ona kaže: Da, znači obavili smo to.
Hvala ti, Abele!
Abel: Zašto si došla čak ovamo?
Bilo mi te žao. Nisam htela da te pustim samog. Zbog
sebe.
Ne shvatam!
Pa da je neko došao...

112
 Oni ćuteći siđu sa crkvenog brežuljka i rastanu se pred
njenim vratima.

A li sledećeg je dana došla u Dom pomoraca i pravo u

njegovu sobu. To ga je strašno začudilo; zbunjeno joj je
ponudio jedinu stolicu u sobi.
M ožeš li da mi pozajmiš dve hiljade kruna? pita ona.
Abel, zbunjeno: Šta? Da, veoma rado!
Hoćeš li? uzvikne ona i svali se na stolicu.
Bila je veoma uzbuđena, ali lepa, i sad se nije našmin-
kala. Imala je narukvicu, upaljivo je pokazivala i zveckala
njom. Čemu sav taj nemir? Ustala je i ponovo sela, pružila
mu bez povoda ruku, smejala se i uzdisala. Živci. Histerija.
A i govor joj je bio isprekidan.
Stidim se. Ja sam to već neko vreme znala, a on nije
imao para. Sve sam ja kriva, morala sam da preduzmem
nešto. Otišla sam kod Fredriksena. Ne. To je bilo juče. Ne,
rekao mi je. Ne, jer je od mog oca otkupio deonice „Vrap-
ca“ i nema više ništa. To je bilo juče, kad sam te srela. Onda
sam pom islila na dva-tri prstena i narukvicu, ali teško je to
založiti. A sve sam ja kriva. Tako se duboko stidim, bože
moj. Evo sedim ovde i usudila sam se da tebe zam olim ...
Abel: Pa šta se to sad desilo?
Revizija. Imao je blagajnu u kancelariji. Ali sve sam ja
kriva, nije mogao nikada ništa da mi odbije. Onda sam
postala siromašna, moj otac je postao siromašan, i mi smo
zajmili iz blagajne. Prvi put je manjakbio pokriven. Možda
nije pokriven na lep način, ja sam nešto založila kod nekog
poznanika, ali ne stidim se toliko zbog toga, stidim se tek
sada...
Smiri se, Olga! Kada je revizija?
Odmah. Može da bude svaki čas. Fredriksen nije hteo,
ležao je u krevetu bolestan i nije hteo. Nikada još nisam
Čula tako nešto, on će uskoro umreti, ali nije hteo. Molila
sam ga. N e, rekao je. Poslednji put je bilo pokriveno, ali
opet smo nešto pozajmili. Onda sam pom islila na prstenje i

113
narukvicu i takve stvari, ali ne bih mnogo dobila, kako sam
čula. Ja to neću da prodam, rekla sam - to nije razlog zbog
čega to pitam! Ali naravno da je bio razlog...
Koliko ti ukupno treba? A li smiri se sad.
On kaže dve hiljade.
Zar vredi toliko se uzrujavati zbog toga?
M ishš da ne treba? O, Abele, bog te blagoslovio!
Hoćeš li da ostaneš ovde i pričekaš, ili hoćeš sa mnom?
Poći ću s tobom. Ne, ostaću ovde. Da li ćeš dugo?
Naravno da ću ostati ovde. Leći ću, kaže ona pogledavši
krevet, samo ću malo da prilegnem. Smem li? Ona skine
šešir i ostavi ga, zatim svuče mantil.
Kako si uzrujana, Olga.
On to ne bi preživeo, znaš, a samo sam ja kriva. Zaista
ga mnogo volim , volim ga i hoću da mu pomognem koliko
mogu, ali ne bih rado išla da još nešto založim. On uosta-
lom ne kaže da sam ja kriva, ali je ipak tako. Od samog
početka. On je suviše pošten da bi uradio nešto nezakonito,
suviše je pristojan, nema mrlje na njemu! Okružni bi na-
čelnik umro, majka bi legla u grob, sestre - čitava je poro-
dica takva. On ništa ne govori, sedi u kancelariji i radi da-
nas kao i juče, i nad njim visi osuda; ali ni reči. Njegova je
savest čista, jer sam sve je kriva. Koštala sam suviše para,
kupovala sam sve što vidim, dobijala sam sve što sam htela,
ništa se nije računalo, poslednja moda haljina, bar, za tri
meseca jahaći konj... Oprosti, Abele, samo ću malo da pri-
legnem. Ah, kako je to dobro. Ti se smeješ?
Da, ah neću ti reći zašto.
Meni se smeješ?
Da, oprosti mi, ali ništa ozbiljno! Ti m isliš da si na ko-
lenima i htela bi da prikažeš kako ništa nemaš. Poslednja
moda kažeš, bar, jahaći konj. Pa sav taj nakit ne vredi dve
hiljade kruna!
U pravu si, Abele, samo ti kaži ono što zaslužujem!
Ne. Meni se samo čini da ti preteruješ. M isliš da on to
ne bi preživeo - ah preživeo bi on to, Olga. A li ti si sada

114
iskreno van sebe od očaja, vidiš da to nije nikakva šala,
muž ti je u nevolji, i ti ga voliš. Zar ne bi mogla da to ne
shvatiš tako teško; pa sve su to samo sitnice. Sređiću to.
Abel stavi šešir na glavu.
Zar odlaziš? Ona opet skoči s kreveta. Ipak idem s to-
bom. Ne smeš da ideš sam. Opet će misliti da je to za neku
kuću, za Lili, ili kako se već ona zove. Neka se vidi da je to
za mene. Da sam tako daleko zabrazdila...
Šššš, Olga! Da te smestim i pokrijem?
Da, hvala, pokrij me mojim mantilom...

Kad se vratio iz banke, spavala je. To nije bio miran ni

dug san, ali ipak joj je dobro činilo. Probudila se, glava joj
se odmah razbistrila i ustala je s kreveta.
Već si bio tamo? Da li si dobio? O, bog ti platio! Ali to
je samo zajam, Abele, ja ću sigumo jednog dana imati para,
znam da ću jednog dana imati mnogo para. Ali moram da
se rešim te revizije. Siromah, on sada sedi tamo i strepi! A
koliko je sati? Moram da ga nađem u kancelariji, a daleko
je do tamo.
Hoćeš li da se odvezeš?
Ne, ne, nipošto sad! Ona stavi šešir, obuče mantil i
spremna je. Zar ne izgledam strašno? Imaš li neko ogle-
dalo?
Da, ovo malo ovde. A li lepša si nego ikad. N isi naš-
minkana, prelepa si.
Mnogo ti hvala za sve, Abele!
Ona mu pruži ruku i ode.
Primetio je da je šešir izgleda stavila naopako i vikne
za njom.
Da, rekla je, to sam namemo uradila. Svi su navikli đa
kupuju iste šešire kao ja i da me u svemu imitiraju - sad
hoću da vidim da li će i šešire nositi naopako.

115
 Blagajna spasena, čast i život spaseni. Sam Bog zna šta
je sve nabajala mužu, možda kako joj je otac bogatiji nego
što bi mogao da sanja, ili da je spasao neki porodični nakit
A li on je posle takvog objašnjenja bio suviše diskretan da
bi dalje istraživao, a suviše u nevolji da bi odbio pomoć.
Spas je dobro delovao na mladog Klemensa; pribrao se
i najzad okončao proces sa šumskim dobrom u Pistleji.
Prvo: nije bilo dokazano i nije se moglo dokazati da se
uprava pilane poslužila lažnim navodima pod kojima je
došlo do kupovine šume. Poslovođa je doduše bio vrlo
uvažen čovek, ali je zapao u razumljivu potištenost otkako
je izgubio posao, pa je verovatno smatrao da će moći da
smanji svoju odgovom ost ako krivicu prebaci na upravu.
Dmgo: kako je takoreći jedini deoničar pilane sada izgubio
sve što ima, sudskom osudom bi se postiglo samo da jedan
uvažen čovek bude osramoćen.
Šumsko dobro Pistleja gunđalo je nad ovakvim izla-
ganjima mladog Klemensa, ali je ipak odustalo od čitavog
spora. Proces je trajao već više godina.

Abelu se odjednom iz nekog razloga žurilo da proda

nameštaj i retkosti u baraci. Nekoliko dana je bio u velikom
poslu i pozvao je nekog starinara da pogleda i proceni te
stvari.
Ali čitav dogovor je propao jer je Abel tražio isplatu
u gotovom. Starinar ga je začuđeno pogledao: Šta bi tih
nekoliko kruna moglo značiti čoveku kao što je Abel Bro-
dersen?
Vi možda m islite da sam bogat, rekao mu je Abel. Ali
uopšte nije tako.
Prošle su nedelje i m eseci, a on se nije više bavio time,
ponovo ga je zahvatila njegova uobičajena ravnodušnost.
Bio je nekoliko puta opomenut da plati sobu, ali nije pre-
terano brinuo. U Domu pomoraca bili su vrlo obzimi prema
njemu, jer je već toliko godina stanovao tu, a bio je osim
toga bogati Abel Brodersen, mada su mu na kraju ipak
poslali račun po njegovoj maćehi, po Loli.

116
 Naravno, rekao je Abel. Još danas!
Otišao je do drugog starinara i odveo ga do barake da
proceni stvari. A li je ovog puta odvojio veći deo nameštaja
koji nije hteo da proda: krevet, divan, stolice, sto, nekoliko
slika jedrenjaka. Objasnio je da neće da ostane bez ičega.
A li onda ne preostaje bogzna šta, rekao je čovek.
Da, priznao je Abel.
Ništa neću moći da uradim sa nojevim jajima, školj-
kama i otrovnim strelicama. Ovde više nema nekog starog
pomorca koga bi zanimale takve stvari.
M ožete da uzmete i nekoliko nošenih odela koje imam
u stanu.
Da, to su već stvari koje idu. A li da vidimo čega sve
ima. Sve te sitnice nećemo popisivati, obračunaćemo neko-
liko kruna za sve to.
Abel mu je pokazao kovčežić bez brave i ključa, sup-
tilan posao od mesinga sa lucidnim mehanizmom za zat-
varanje.
Da, rekao je čovek, to bi možda nekad kupila gospođa
Olga Klemens. Ona je dolazila kod mene i interesovala se
za retkosti, bisem e vezove i slične stvari. Ali sada verovat-
no nema više para da nešto kupi.
Kad su završili posao u baraci, otišli su u Dom pomo-
raca. Oba nošena odela bila su dobra roba, i čovek je po-
nudio okruglu sumu za sve - s tim da plati za tri meseca.
Opet ista priča: Abel ne može da čeka i ponovo iz-
javljuje da nije bogat.
Pa onda možete uzeti novac od banke uz moje jem st-
vo, predložio je čovek.
Abelu je opet sve postalo svejedno, pa je rekao: Onda
možete i sami doneti taj novac.
Čovek je izašao, vratio se s novcem, uzeo odela i ko-
načno otišao.
Abel je odahnuo: Uh, koliko neprilika zbog jednog
računa za kiriju, takoreći zbog nepoznatih ljudi. A šta je

117
imao od toga? Kad je sišao dole na blagajnu i predao im
„okruglu sumu“, samo su ga pogledali. Pa to je ništa.
Ostatak stiže sutra, rekao je Abel.
A li ostatak nije stigao ni sutra a ni sledeće nedelje. Na
kraju su se ljudi iz Doma pomoraca obratili njegovoj m aće-
hi Loli.
Zar tvoj konto u banci tako loše stoji? pitala ga je Lola.
Nasmešio se: Da, ti brineš. Sutra ću da platim.
Bilo je istina da je Abel otkupio kuću za Lili koja je
bila udata za Aleksa, ali ona je sad počela da pozajmljuje na
račun kuće i tako životari. Šta joj je drugo preostalo? Muža
nije bilo i ništa se nije čulo o njemu, a njena majka, proda-
vačica kolača, nije mogla da hrani ceo svet.
Banka joj je izašla u susret i odobrila joj oveći zajam
na kuću, a Abel je došao i zamolio da mu pozajmi nešto od
tog zajma. Lili, kao stara blagajnica, pomislila je da je sad
sve krenulo naopako, ali se Abel smejao. Njegov je stan
sada bio plaćen, opet su imali para za neko vreme, opet je
bilo proleće sa svetlim noćima, lepo im je bilo u toploj kući
i dobro su se osećali. U veče bi smestili decu u krevet u
maloj sobi, dok su oni uglavnom spavali u dnevnoj sobi.
Jednog jutra probudilo ih je nečije hodanje oko kuće.
Lili je skočila s kreveta i vimula napolje. To je Aleks! pro-
šaputala je.
Abel je počeo navrat-nanos da se oblači, ali bilo je
prekasno. Kućna vrata su se otvorila i Aleks je povikao:
Napolje odavde!
Abel je izašao kako je bio i uzeo cipele.
Već je bio dan, oni su na trenutak stajali i gledali se, a
Aleks je glasno psovao. Nije mnogo govorio, ali su reči bile
pune gneva i pretnji. Sad ću da te ubijem! rekao je.
Abel je stajao sagnut i obuvao cipele.
Zar ne čuješ da ću da te ubijem?
Ti si budala, promrmljao je Abel.
Pištolj je opalio.

118
 Abel se uspravio i rekao: Čini mi se da pucaš mojim
revolverom?
Aleks je opalio još jednom i ovog puta pogodio. Abel
vikne jaučući: Uh, dođavola, šta je tebi?
Lili izađe na vrata i dovikne im: Zar pucate? Ko je pu-
cao?
On, kaže Abel, mojim revolverom. On je taj koji je
uzeo moj revolver o kome sam jednom pričao. Poštenjak!
Gubi se odavde! govori Aleks.
Ti si izgleda zaboravio da ti je on jednom spasio život,
podseti ga Lili.
Aleks skoči i ponovo vikne: Ako se odmab ne izgubiš,
ubiću te!
Niko se ne obazire na ranu, ali kad se pokazalo da
Abelova desna nadlaktica jako krvari, Lili utrči u kuću da
donese nešto čime bi je previla. Ali ona nije vična tome, jer
ne može da gleda krv.
N e, stegni iznadrane! Čvrsto stegni! Dođavola, opet je
počelo!
Bespomoćna Lili dovikne svom mužu: Zašto ne dođeš
ovamo i stegneš zavoj?
Neću, kaže Aleks.
Abel: Nisam spretan s levom rukom, inače bih vezao
sam.
Zar ne možeš da pomogneš, Alekse?
Ne, kaže Aleks. Ali ipak ostavi revolver i priđe.
Nosi se! vikne Abel. Zubima je uhvatio jedan kraj
zavoja, i sam obavio čitavu stvar. Podigao je revolver sa
zemlje i pogledao ga: Naravno da je moj revolver. Ti si
običan lopov!
Idi unutra i uzmi svoje odelo, govori Lili.
Tako je! vikne Aleks za njim. Nosi svoje smeće napo-
lje, švaleru!
A li on ti je jednom spasio život, dobaci Lili.

119
 I dalje su razgovarali o Abelu kada je otišao. Aleks je
bio trezan, ali nije se baš fino izražavao. Ustručavao se da
uđe u sobu. Posle njega? rekao je. Ne, žao mi je, ali ja to ne
radim! A kad je najzad ušao u sobu, muvao se njuškajući
naokolo nije li Abel nešto ostavio. Iznenada je pita: Jesi li
zaista spavala s njim?
Lili ćuti.
Pitam jesi li zaista spavala s njim?
Lili: Tebe nije bilo tu.
Aleks nepopustijivo pita, hoće da zna više, hoće deta-
lje. Lili mu odgovara tek tu i tamo.
Da li je često bio ovde?
Ne često, ne, ne. Možda samo ovog puta.
On naglo krene, otvori vrata male sobe, pogleda imutra
i vrati se: A koliko ih je to?
Lili ćuti.
Čini mi se da sam video troje?
Pa tebe nije bilo tu, Alekse.
On sedne. Kao da mu prija što može da sedi. Učinilo
mi se da sam video troje, kaže.
Ali tebe nikako nije bilo da se vratiš, kaže ona.
Možeš li da mi objasniš kako ih je sada troje?
Lili: Zar i Lovisa Rolandsen ne dobija decu? Sada ih
ima devetoro. Zar ti možda m isliš da je njen muž njihov
otac?
Zašto on ne bi bio njihov otac?
Tengvald? uzvikne ona. On ni vrapcu ne bi mogao da
bude otac.
Aleks razmišlja o tome: Da, da, onda je tvoj prijatelj
neka druga sorta. On i liči na to!
Ne govori tako, Alekse, i nemoj sad više o njemu. Ja
ne znam nikog drugog osim tebe, Alekse.
To ga je vidno smekšalo, ali on ipak ne prihvata nikak-
vo brbljanje, laž i licemerje: Zar ti m isliš da ja mogu da
poverujem takvim rečima?

120
 Toliko sam plakala i čeznula za tobom da sam sasvim
izgubila glavu.
A li bilo je dosta i takvih koje su mene volele.
Da, to ti zaista verujem, kaže Lili.
Mada se nikad nisam upuštao sa udatim ženama, kao
tvoj odvratni švaler.
Da, apsolutno si u pravu, ni ja ne shvatam kako sam
mogla da učinim tako nešto. Jer on za mene uopšte nije
muško.
Pa zar mu nisi rekla da si udata žena?
Jesam. I da volim samo i jedino svog muža! Lili je bila
sušta pokomost, umiljavala se oko njega i počela da svlači
ono malo odeće koju je bacila na sebe. Sigumo si umoran,
Alekse, zar nećeš da legneš?
A li ne s tobom, kaže on.
N e, nisam tako ni mislila. Ja ću ovde samo da sedim i
neću ti smetati.
Razmišljam da opet odem kad se ispavam. Da jednos-
tavno opet odem u beli svet, kaže on i svuče se.
Lili tiho zajeca, ali Aleks ostaje tvrd i nepopustljiv još
dugo pošto je legao.
Da li ti je zima? najzad pita on.
Ne.
Nemoj tu da sediš i zebeš! naređuje i pravi joj mesta
pored sebe.

13

A b e l je imao ranjenu nadlakticu i nije hteo da izlazi na

ulicu sa zavojem. Imao je još jednu ranu od prvog metka,
ali ta je mogla da zaraste sama od sebe. Sedeo je s gostima
i službenicima Doma pomoraca i zabavljao se s njima. Oni
su m ogli da mu ispričaju više nego što je sam znao. Baš je

121
tada kružila neka neverovatna glasina, jeziva glasina, pa je
morao da pita Lolu da li je nešto čula o tome.
Da, čula je. Lola je sve čula, nije bilo sumnje. A li čita-
va ta glasina bila je samo sramna kleveta. Mladi Klemens i
njegova žena, koji su se tako voleli i uvek držali zajedno -
ne veruj ni jednu jedinu reč, Abele!
Zar se oni nikada nisu svađali?
N e, ne, nikada. Fini i bogati ljudi. Pa ako baš i nisu
više tako bogati, oni su ipak fini ljudi. Njegova supmga je
jedna od najlepših žena koje znam. Pa čitava familija ok-
ružnog načelnika - šta m isliš, kako bi oni uopšte primili
takav skandal!
Navodno se radi o mladom Guliksenu.
Ah, pa to je besmislica, kaže Lola. Guliksenovi - ne,
to mi niko neće dokazati. Zar ja ne znam Vilijema Gulik-
sena? Pa on je i za mnom išao.
Priča se da su užasno bogati.
Da, ali samo to. U suštini je taj Vilijem lep momak, i
uvek je dobro obučen. A li ja ne znam - to nisu nikakvi
obrazovani ljudi. Jednom je pokušao da me opije.
To je znači hteo? ravnodušno kaže Abel.
I pokušao da me poljubi.
Ćutanje.
Lola ga pogleda sa strane: Da, nije ih baš malo koji
su nešto osećali za mene. Ali onaj do koga je meni stalo -
njemu ni najmanje nije stalo do mene. Tako je to.
Abel: A ko od njih dvoje ustvari traži razvod, on ili
ona?
Lola, odsutno: Razvod? N i on ni ona.
Tako je to sa bogatstvom. On je navodno najbogatiji
čovek u gradu.
Ali Fredriksen je na svom imanju ipak iznad svih!
Lolu obuzme jedna misao: Shvataš li zašto Fredriksen neće
da istera svog pijanog brata sa ,,Vrapca“?
Šta? Zar to tebe nervira?

122
 Naravno! Taj lepi brod u rukama Ukika Fredriksena i
njegove kantinerke!
Zar ti imaš deonice tog broda?
Zašto bi ih imala! A li bio bi to sigumo odličan posao.
„Vrabac“ je do sada donosio svake godine šest posto, kako
sam čula. To je više nego što daje banka.
Abel zeva: Dosadno mi je što moram da idem s ovom
previjenom rukom.
Šta ti je uopšte s rukom?
Čir.
Neko vreme je brinuo kako bi mogao da ima neprili-
ka zbog tog zavoja. Novine su pod naslovom „Opljačkana
crkva“ donele vest, i u Domu se o tome živo razgovaralo:
Kako ljudi uopšte mogu da budu tako pokvareni! Kako ih
ne udari grom! - On bi rado zamolio Olgu da se neko vre-
me što manje pokazuje s narukvicom, ali nigde je nije bilo.
Ipak, ona bi sigumo umela da se izvuče iz afere - ona, kojoj
je uspelo da ženske meću šešire naopako na glavu. Zašto bi
se on mešao u to?
A li te neprekidne opomene da plati račun bile su ne-
izdržive. Spakovao je svoje stvari, ruka se oporavila pa je
sve mogao da ponese, a nije ni imao mnogo zemaljskih
dobara. Baš je tada došla mala Regina, kći Aleksa i Lili, i
donela ceduljicu od svoje majke: Da li bi Abel mogao da
im pomogne, jer sad nemaju ništa?
Odgovorio je kratko i povoljno i napisao na ceduljici:
Naravno, naravno, još danas! Naći ćeš me večeras u baraci.
Ali mala Regina nije bila gotova.
Ona je sada bila velika devojka, pa je počela da pro-
daje pobožne knjižice momarima dole u luci, i u sobama
Doma pomoraca. Abel je jednog dana kupio „Deset Božjih
zapovesti“, a danas je raznosila pakete sa „Tihom utehom“;
imala je čitavu gomilu. Dobijala je procenat od prodaje.
Da, Abel je kupio i „Tihu utehu“.
To bi morao da prikucaš na zid, rekla je.
Ali nisu imali eksera ni čekića, niti išta slično.

123
 Pipala je po sebi i rekla: Može da se okači i na lastiš,
ali imam samo jedan lastiš koji sam obećala onom u sobi
broj osam, ako ga nagovorim da kupi.
Neobično dete ta Regina, ima dražesno lice, ali sada
bez ijednog zuba.
Zar on ništa nije hteo da kupi od tebe? pita Abel.
Nateraću ja njega. A li dođi ako počnem da vičem.
Zašto?
Hteo je da me uzme na krilo.
Abel razmišlja o tome: Onda sigumo nema svrhe da
odeš kod njega.
N e, ali nateraću ga da kupi.
Baš čudno dete. Nije htela da izgubi taj posao. Pred-
ložio je da joj da još jednu krunu, ali to je nije zadovoljilo.
Ostala je tamo vrlo kratko, a zatim došla i šapnula mu
kroz vrata da je onog ipak naterala!

Nije bilo loše u baraci. Abelu je sada izgledala kao

neka soba, jer je starinar ispraznio. M oglo se čak razmiš-
ljati da se za tu sobu kupi peć.
Ovde mu nikada neće otkazati, baraka je pripadala že-
leznici i bila je napuštena već deset, dvadeset godina.
Stari Brođersen je plaćao zakup za nju, jer je bio tako
užasno tačan i pošten, ali Abel nije plaćao zakup, niko to
nije ni tražio od njega.
Kod trgovca Guliksena dobio je namimice na veresiju.
Mladi Guliksen nikog nije odbijao. Abelu je trebalo vrlo
malo toga, bio je naviknut na oskudicu.
Kad je uveče đošla Lili, nije baš bila raspoložena za
nežnosti. N i najmanje. Govorila je o Aleksu, on se pomirio
sa čitavom situacijom i sada je spokojan, jer mu je obećala
da nikad više neće praviti onakve izlete.
A to joj i nije bilo potrebno. Aleks je dovoljno m uš-
karac, ništa joj ne fali u tom pogledu. Akako je sada, Abele,
možeš li da nam pomogneš?

124
 Naravno, rekao je i pokazao joj namirnice. Uzmi sve
što možeš da poneseš.
Lili promuca: Da, a li...
Pa da, sve što možeš da poneseš. Ja ću već nekako da
se snađem.
Nisam mislila na to. Imaš li para?
Abel se osmehne: Para? Ne.
Lili je zanemela.
Možda nekoliko kruna, kaže on i traži po džepu.
Lili: Nekoliko kruna, ne, pa šta je to? Banka traži ka-
mate i otplatu. Ja već imam nekoliko malih dugova, a onda
i poslednji veliki zajam.
Oboje ćute. Onda Abel kaže: Banka mora da pričeka.
Ja ništa nemam. Platio sam račun u Domu pomoraca.
Tada se u Lili budi blagajnica i račundžija: A li zar ti
ustvari nisi pozajmio novac od mog zajma?
Abel zapanjeno: Pa da, ustvari...
Zar ne bi mogao da mi to sad vratiš?
Abel razmišlja. Može samo da kaže: Ne baš sad, ne
večeras.
A kad onda misliš?
Kasnije. Imam nekih izdataka.
Kad je odlazila, ponela je gotovo sve namimice, ali je
njemu bilo svejedno. Imao je kuću u kojoj može da živi,
takoreći svoju kuću, ono što ljudi zovu namešten stan. Po
ćoškovima su ležale razne stvari koje starinar nije smatrao
vrednim da ponese; pronašao je nož u koricama, sasvim
zarđao, ali mogao je da se očisti, budilnik koja bi možda
mogao da se popravi, lonce kojima je rđa pojela dno, neko
neupotrebljivo petrolejsko kuvalo, stari limeni svećnjak,
stare eksere u nekoj konzervi, neko pletivo koje je još maj -
ka započela - bezvredne stvari izjedene od rđe i moljaca,
koje nisu ostavile nikakav utisak na njega, mada je sve
to prepoznao kao ono što je bilo na svetioniku u vreme

125
njegovog detinjstva. Otac je sve čuvao i ništa nije mogao
da odbaci, a majka je bila bolesna i ništa nije čistila.
A li Abelu uopšte nije smetalo da živi s debelom praši-
nom i polupanim loncima oko sebe; živeo je baš divno bez
ikakvih prohteva, nije čak ni zatvarao vrata za sobom da bi
kod kuće bio miran. Daske na podu ljuljale su se gore-dole,
ali ništa nije preduzimao da u kući nešto popravi, opere
stakla na prozorima ili postavi svećnjak na sto, pa da sobu
dotera prema svojim mogućnostima. Imao je prilično veli-
ki prozor sa šest okana, od kojih je jedno falilo, ali to nije
bilo važno. Ispred prozora se uzdizao visoki nasip želez-
ničke pmge. Ako je hteo da vidi nebo, morao je da se sagne.
Bio je sa tri strane pritešnjen barakama, a na četvrtoj je bio
nasip. Dobro je bilo tako, dobro je bilo biti tako stešnjen i
ograničen u prostom; nije čuo kukurikanje petlova da bi
znao koje je doba, nisu ga zanimali ni ljudi ni novine, on
nikada nije nikom čitao preko leđa.
Kako je onda mogla da dopre bilo kakva gradska
novost u njegov zabačeni kutak? A li bilo je i toga. Prošetao
bi tu i tamo ulicama, zaseo bi ponekad na klupu ribarske
luke i pričao s Ijudima, s mimim i tihim ljudima iz grada, s
poštarom ili nekim carinikom. On tada sedi i zabavlja se i
puši svoju lulu.
Prolazi mladi Klemens na putu iz svoje kancelarije.
Abel se njemu javlja, ali radije gleda u zemlju kako ne bi
morao da ga pozdravi.
Klemens mu sam priđe: N e, ne, samo v i sedite, dugo
vas već nisam video. Kako ste?
Dobro, kaže Abel, podnošljivo je.
Klemens nosi svoju cmu torbu kao da sad ide kući gde
mora da nastavi posao. Kosa mu je oko ušiju duža nego
obično, i on izgleda starije.
A kako ste vi? pita Abel.
Tako, hvala, prolaze dani.
Kako je Olga?

126
 Da, Olga je pomalo nervozna, ali inače... Oprostite
što sam vam smetao. Da pozdravim Olgu?
Skinuo je šešir i pošao đalje. Odelo je dobro očetkano,
ispeglane pantalone, uredan čovek. Čudna je samo kosa
oko ušiju i nešto potišteno na njemu. Zar je bilo nekih ne-
volja? On je očigledno bio čovek koji tegli svoj teret i ne
jadikuje pred drugima o tome.
Priča se da se razvodi od žene, došapne poštar.
Kažu da to nema nikakve veze s njim, uzvrati Abel.
Pa ima. Da to, ustvari, žena traži.
Predomisliće se.
Ona nije navikla da izlazi na kraj samo sa njegovim
primanjem.
Mnogo ih je koji i s manjim žive, primeti Abel.
To je naravno istina, a li... Oni su jutros isplovili na
„Vrapcu“.
Ko je isplovio?
Odneo sam tamo poštu u šest sati. Prvo je došao Gu-
liksen na brod. Onda je došla ona. Sigumo su otišli na izlet.
Abelu se nije slušalo dalje, pa kaže: Normalno je da se
„Vrapcem“ ide na izlete. Ujutru se ukrcaš na brod i vratiš se
sutra uveče.
Čime se vi bavite preko dana? pita poštar.
Ničim. Samo sam popravio petrolejsko kuvalo.
Kuvate li sam?
Da, sada kuvam sam.
Zar niste više u Domu pomoraca?
Ne, živim u jednoj baraci dole kod skladišta.
Poštar: Oprostite! Pitam samo za slučaj da vam stigne
neko pismo.
Meni sigumo neće stići nikakvo pismo.
Kupio je jedan bakalar na pristaništu, a u dućanu uzeo
bocu petroleja. Ništa lakše nego da sam skuva svoj bakalar,
a može i da ga isprži. Šta je to za njega da popravi kuvalo i

127
zakrpi rupe u loncu. Još onda kad je u španskim vodama
kuvar pao preko palube, kuvao je i pržio za čitavu posadu.
To nije bio problem.
Udesio je sebi život. Posle neke ribe ili teleće džigerice
mogao je pošteno da odrema, imao je krevet s jastucima i
pokrivačima, pa i kauč da prilegne. Na proleće će obavez-
no da posadi vreću krompira na železničkom nasipu ispred
prozora. I u Kentakiju je sadio krompir.

Lili je u toku zime češće dolazila i tražila pare. Ali on

nije imao para, ljudi koji su mu bili nešto dužni nisu plaćali,
pa bi ustvari morao da proda kauč da bi dobio nešto novca
za život. I trgovac Guliksen je tražio od njega pare i obus-
tavio mu veresiju. Onaj bednik Robertsen nije prodao čam -
ce i ništa mu nije platio, mada je obećao. Neke druge koji
su mu bili dužni Abel nije mogao da opomene zbog nji-
hovog položaja. A kako bi u takvim prilikama mogao da
odvoji još i za Lili! Žalila se da je Aleks bez posla, banka
traži svoj novac, pa im je ostalo samo da prosjače kod njene
majke, prodavačice kolača.
Sedeli su tako i razgovarali bez obesnih šala, a nije
bilo ni govora o nežnostima i tako dalje, ne, Lili je plakala.
Da je uteši, zagrlio je i hteo da je privuče sebi, ali je ona
najednom pobesnela i dreknula: Ne! Za koga me ti uopšte
smatraš!

Nije se pojavila mesec dana, a kad je ponovo došla,

stavila je pred njega pismo od banke.
Pročitao je pismo i rekao: Da, to je zaista loše.
Loše? Shvataš li ti koliko je loše? Oni će prodati kuću.
Sedi malo, Lili, smiri se.
Da sednem? Na kauč, misliš? Pa da m ožeš i ti pored
mene?
Abel je u čudu otvorio usta.
Znam ja tebe. A li nikad više, jesi li me čuo, nikad više!
A li je ipak sela na kauč.

128
 Abel, sm ešeći se: Pravo je čudo koliko sad Aleks zna-
či za tebe.
Itekako znači, kaže ona. A li sada treba da razgovaramo
o drugim stvarima.
Iz njihovog razgovora stalno je proizilazilo da je ona u
nevolji, a on ne može da joj pomogne.
Sedi i ti! uzrujano kaže ona. Samo hodaš tamo-amo i
vrebaš kako bi seo do mene, a ja to neću. Pre je bilo nešto
drugo, kad si otkupio kuću, donosio hranu i odeću; onda bi
od mene bilo ružno da ništa ne učinim za tebe. Osim toga,
seti se da je Aleks tada bio odsutan. Tebi je to smešno?
Uopšte se ne smejem.
Da, smeješ se. Istina je da smo se upustili u sve to pre
nego što je Aleks otišao, ali zar bi sad trebalo da odgovaram
zbog toga? Ona glasno zaplače i baci se na kauč.
Potpuno je izgubljena, govori besm islice, pomalo je
bestidna, ali ipak odana.
Voleo bih da mogu da ti pomognem, kaže on.
Ona odmah skoči. Ti znači ne možeš? Sram te bilo! Od
mene si pozajmio novac. Sedeo si ovde i čekao da se vra-
tim iz banke, a onda mi izvukao te pare. A sad će da proda-
ju kuću. I zar ne vidiš kako izgledam?
Ali to nisam bio ja, kaže on.
N e, ali kakve to ima veze!
Abel ćuti.
Ti znači ne možeš da otkupiš kuću?
N e, ne mogu, drugi put ti kažem, pogleda je on. Baš je
tako naglasio, da ona malo razmisli o tome.
A li Lili ništa ne razmišlja. To je zaista ružno od tebe,
govori. I još posle svega što je bilo među nama. /
Ne mogu, čuješ li, Lili! Tolike hiljade! Nemam para...
Kad je otišla, Abel je uzeo sto koji je stajao do prozo-
ra i odneo ga na leđima starinaru, zatim se vratio i odneo
posteljinu, pa je sve u svemu napravio veliki posao, pet-
naest kruna. Sada, pred kraj zime, nije mu trebalo ni ćebe

129
ni posteljina; imao je uostalom svoj večiti sivosmeđi man-
til iz Amerike. U sobi mu nije trebao sto, kao ni stolnjak na
stolu.
Na povratku je našao u skladištu neki sanduk koji je
mogao da posluži kao sto. Dešavalo se da mu sinu takve
kraljevske ideje - da se na prozor stavi staklo koje nedosta-
je, da se za sobu kupi peć.
Umotao je svoje novčanice. Vidi, rekao je, kao da go-
vori s nekim slugom, gledaj ovamo, sada možeš da odeš s
ovim parama kod Lili! A li nije imao slugu koji bi to od-
neo, pa je otišao sam.
Aleks je bio u sobi. Sedeo je bos na podu i igrao se s
dvoje dece. Sada je seo na stolicu i nije pokazivao nikak-
vo neprijateljstvo, o nipošto, bio je drugarski raspoložen,
neverovatno. Kako je? govori.
Abel se osvme. N i u ovoj sobi nije više bilo toliko na-
meštaja kao pre, čak ni sat nije visio na zidu.
Gde je Regina? pita Abel, da ne bi pitao za Lili.
Ako ne ide naokolo i prodaje one knjižice, onda je si-
gumo kod babe, kaže Aleks. Često je kod babe. Šta, hteo si
da pričaš s njom?
Ne. Da, hteo sam samo da joj nešto dam.
Aleks izgleda klonulo. Klonuo je od dugogodišnje bes-
poslice i neuspeha. Nikad nije posebno isticao sebe, ali bio
je više nego neobično lep, s dugim trepavicama i lepo izva-
janim ustima. Jednom je mogao da osvoji ćerku kapetana
Noruma, ali je Lili ipak pobedila.
Prepoznaješ li ovo dvoje, pita on.
Abel pogleda decu. Porasla su, kaže.
Čudna su, skoro nikad ne plaču.
J e l’?
Samo ponekad cvile. Regina je plakala i vikala. Ovo
dvoje su neka druga sorta.
Moja su, kaže Abel.
Tvoja? Ne.

130
 Jesu.
Tvoja misliš? Nemoguće!
Abel je hteo da ostavi novac pre nego što dođe Lili.
Nije imalo nikakvog smisla da i dalje stoji tu.
Ali kad bi ti sad došao po njih, ja ti ih ne bi dao, kaže
Aleks.
Daj ovo Regini ili Lili - kako hoćeš.
Ostavi tu. Znaj da sađa mnogo volim ovu decu. Ne
mogu još da stoje, ali dođu kod mene i stanu između mojih
kolena. Čvrsto se držite! kažem. Cvrsto! kažu ona meni i
čvrsto se drže. Onda me gledaju - šta ću sada da im kažem?
I’ljunite na moje pantalone! šalim se ja. Oni pljunu i smeju
so. Jer ona najviše vole da sve isprljaju. Čuo sam da su sva
dcca takva.
To je samo nekoliko kruna, kaže Abel. Nemam više.
Aleks nastavi: Ti verovatno znaš da je najmlađe de-
čak?
Da, čuo sam.
Majka m isli da njega najviše volim, ali to je glupost.
Nc pravim nikakve razlike. Mada je Regina sad već velika
i prcviše je odrasla.

Lola se trudila na sve moguće načine da ga sretne, ali

jc on uvek uspevao da je izbegne. Znala je da se smestio u
neku baraku, ali bilo je mnogo baraka, svaki je trgovac
iniiio svoju. Htela je nešto da mu saopšti, pa mu je na raz-
nim mestima ostavila poruke da dođe u kuću na obali, ali
Abcl nije došao. Poštar je na kraju otkrio njegovo skrovište
i predao mu neko pismo, ali ga Abel nije ni otvorio. Do
tijcga nije vodio nikakav običan put ili staza; put je bio de-
limično zakrčen daskama preko kojih se trebalo popeti, a
delitnično žicom ispod koje se trebalo provući. On je najra-
dijc išao pmgom i onda se spuštao niz nasip, mada je to bilo
slrogo zabranjeno. Trebalo je mnogo dovitljivosti da bi ga
i/.nenadila u njegovoj rupi, ali je Loli ipak uspelo jednog
jutra, baš kad je izlazio.

131
 Htela sam đa vidim kako si, rekla je. N e shvatam zašto
se toliko kriješ - nisam te videla bar pola godine, možda i
godinu dana. Zar sam ti nešto skrivila?
Da je umiri, postaje šaljiv i kaže: Čuo sam novost -
onaj Ulrik Fredriksen na ,,Vrapcu“ je otkazao.
Znam, kaže ona.
Onda si sigumo mima?
A li Loli nije do šale: Reći ću ti dmgu novost - tvoja
kuća se prodaje.
Šta?
Kuća koju si otkupio za onu Lili.
A, to! kaže Abel.
Piše u novinama. N isi to znao?
Abel: Ne mogu da prodaju tu kuću.
Mogu, zbog tri ili četiri rate koje nisu na vreme ot-
plaćene.
Abel ćuti.
Nešto mi se čini da su dmgi pojeli tvoju kuću?
Abel: Pa ustvari - davno je to bilo - ne, nisu je dmgi
pojeli.
A li sad je pitanje da li tvoja hipoteka vredi?
Pa da, naravno, kaže Abel.
Imaš li je?
Lola, davno je to bilo. Ne znam više. Ostavi se toga.
Znaš li zašto je Ulrik Fredriksen otkazao?
Lola se osvme - prazna izba, prazan krevet, petrolej-
sko kuvalo, lonci, na sanduku ispod prozora ostaci ribe.
Ugleda svoje pismo i uzme ga. N ećeš valjda da ostaneš
ovde?
Ne.
Ili možda hoćeš?
Samo na kratko, nekoliko dana. Tek onako. M isho sam
da sad nešto preduzmem. Baš se tmdim da postanem nešto.
Da, da.

132
 Rekao sam u proleće. Zar se ne sećaš da sam rekao u
proleće?
Da, pre dve godine!
Na Abelovom čelu pojave se bore. Stvamo si htela
neSto od mene?
Ne, odoh ja, kaže ona i ustane. Nije viSe htela da gnja-
vi tog tužnog čoveka, tu ruinu iz sveta bede Kentakija; ona
ititi jc mislila samo dobro, samo dobro. Zašto ne dođeš kod
nns i živiš u kući na obali? pita ona.
Draga Lola, ti baš ne znaš šta mene raduje. Hoću da
iiinlo ostanem ovde. Da sve ovo okrečim i sredim.
Kako ništa ne može da uradi, Lola menja temu. Pitaš
mc zašto je Ulrik Fredriksen otkazao? Reći ću ti - zato što
njegova kantinerka odlazi sa broda. Ona sad želi na kopno,
pn i \ Jlrik hoće na kopno. Otkazao je na tri meseca.
Abel rasejano sluša.
To je bilo jedino što je moglo da ga makne s broda. Pr-
vog juna mu prestaje služba. Priznajem da me raduje što
odla/.i s „Vrapca“. A li neshvatljivo je šta on uopšte vidi na
ioj kantinerki. Očigledno ne može bez nje.
Ko? pita Abel.
M olim ... ? Dobro, idem sad.
Lola je štošta trebalo da obavi. Otišla je kod krojača
i naručila dva odela po staroj meri, jedno tamnoplavo sa
dvorednim sakoom. A li dugmad će sama da prišije.
U tri sata otišla je kod mladog Klemensa u kancelari-
ju koju je držao u kući.

14

D a , naravno, Lola je znala sve novosti u gradu. Sada je

čula da se Olga preselila natrag u apoteku, ali nije verovala
u to. Pristojni ljudi ne rade takve stvari, zaključila je. Ako
je gospođa Olga to učinila, mora da je imala ozbiljan razlog

133
za to. A li ona nije imala nikakav razlog. Onda mora da se
nije moglo izdižati s mladim Klemensom. A li on nije ta-
kav...
Htela je da izgleda obrazovano i otmeno, sada nije
došla u njegovu kancelariju kao nekadašnja sluškinja koja
treba da obriše prašinu. Unapred je sm islila šta će da mu
kaže.
Pozdravila ga je i sm ešeći se rekla: Vi ste me uostalom
već jednom odbili i niste hteli da mi pomognete, a li...
Tu je zastala.
Hoćete li da sednete, rekao je i privukao stolicu.
Sela je i nastavila: Ali danas dolazim zbog nekog dru-
gog-
On se trgne. Nije li možda došla s porukom od njegove
žene? Ona i Lola su se družile. To i nije bilo nemoguće.
Dolazim od Abela Brodersena, kaže ona.
Od Abela Brodersena? Hm. Da. N e, Lola - oprostite
što vam kažem Lola - tada je bilo razloga za to.
Svakako đa je bilo. Prilično neprijatna stvar.
Ah, vi to kažete! On ustane, pruži joj ruku i govori:
Dajem vam ruku da nije bilo tako! Kad je ponovo seo bio
je crven i gledao je u zemlju. A šta je sad sa Brodersenom?
Znate li šta je s Abelovom hipotekom na neku kuću
kod pilane? Šta je s menicom kojom je osiguran?
Klemens ništa nije shvatio, razmišljao je nabravši čelo,
otvorio je među spisima slovo B - ne, nema tu nikakvog
Brodersena.
To je ono čega sam se plašila, kaže Lola.
Možda me zamenio s nekim drugim advokatom.
Da, možda.
Nešto je čudno kod tog Brodersena, rekao je Klemens
posle izvesnog ćutanja. On je drukčiji od nas. Ne znam, kao
da je u mnogome sam sebi neprijatelj.
Ja ga ne shvatam, kaže Lola.

134
 N i ja. Ja i njegovi vršnjaci suviše smo prosečni da
bismo ga shvatili.
M islite li da mu nešto fali? Jednom je pričao kako ga
je u Americi tresnula sunčanica. Možda mu je to naškodi-
lo? Ili mu je nešto ostalo od toga?
Šta? N e, ni u kom slučaju. Uostalom, ne bih mogao da
procenim, samo sam nekoliko puta razgovarao s njim. Bio
je vrlo ljubazan, tako da je bilo pravo uživanje sedeti s njim.
Olga ga poznaje, raspitajte se kod nje, oni su dobri prijatelji
još iz detinjstva. Olga sad nije ovde, ali sigumo ćete je jed-
nom sresti.
On ništa neće da postane, kaže Lola.
Ne. A li zar je to baš neophodno? Da li je on nesrećan
zbog toga?
Ne znam. A li tako je ponižen.
Zar se on tako oseća?
M islim da ne.
Pa ondal^Mi drugi ljudi izguramo nekako ono malo što
jesm o, jer smo tako prosečni. A li on je iz područja iza nekih
granica, koje je nama nepoznato.
Lola pocrveni: Teši me kad vi to kažete. Ja sam mu
previše blizu, mi smo, u neku ruku... ustvari, m islim ...
Znam, pomogne joj Klemens kad je zapela.
Neprirodno je da jedan mlad čovek ništa neće da po-
stane, niti da išta učini za sebe.
Da. Po našem shvatanju. A li moguće je da on nema
više nikakve volje. Ili, bolje rečeno, nema energije, jer ipak
osećam da ima neku vrstu volje. On hoće ono što hoće.
Jednom je u Americi bio oženjen; da li je moguće da to
potiče odatle?
To ne znam. Moguće je, ali ja se u to ne razumem, ja
sam pravnik.
Možda ga je ona povukla na dno.
Na dno? pita Klemens. Zar su bili na dnu?
Da, po onom što on priča. Živeli su kao brodolomnici.

135
 Koliko đugo?
N e znam. Nekoliko godina. To je bio užasan život.
Onda je ubijena.
Zar su se posvađali?
On kaže da nisu, bio je zaljubljen. Još čuva revolver i
jako lepo govori o njoj. To je neshvatljivo.
Da, potvrdi Klemens. Čini se da me u poslednje vreme
izbegava, a ja ne znam zašto. Da li pije?
N e, čak ni to, kaže Lola. Samo je potpuno bezvoljan i
ništa ga ne zanima. Sada živi u jednoj od baraka na skla-
dištima.
To mu svakako nije bilo potrebno?
N e, nikako. A li on tako hoće.
Možda on to radi da bi bio neobičan.
Ah, kad bi bar to bio razlog! A li on ne spada u one koji
glume. Oprostite m i sad što sam vas tako dugo zadržala.
Toliko sam zabrinuta zbog njega.
Ostanite još malo, ima nešto... Hteo sam da vas p i-
tam da li biste se vratili i bili ovde?
Grobna tišina.
Da brinete o meni, kaže on.
Da vodim domaćinstvo? kaže ona.
Da, da vodite domaćinstvo. Rekao sam vam da Olga
nije ovde - ne, ona je tako nervozna, to je uticaj proleća,
hoće da neko vreme bude kod svoje kuće. Zato bih sad
morao da imam nekog.
Ja ne mogu, kaže ona.
Na vas sam odmah pom islio, nastavi on. Vi znate kako
je ovde i možete sve đa udesite sebi kako god vam se sviđa.
Lola odmahne glavom: Sada imam neki drugi posao.
A, tako, kaže on. Da, da, oprostićete mi.
Nažalost, zaista ne mogu, ponovi ona i ustane.
Ustane i on: Da, možda i nije bilo sasvim u redu što
sam vas tako prosto pitao.

136
 N e, ne, ne govorite tako! Nikada neću zaboraviti kako
mi je dobro bilo ovde. Sve te knjige koje sam mogla da
čitam ... a i sve drugo...
Recite, da li biste i sad poneli nekoliko knjiga?
Lola: To ipak nije u redu.
Zašto da ne? Samo uđite u sobu, pa vi znate gde su.
Najnovije su na noćnim komodama.
Otišla je u sobu i dugo je nije bilo, zaista dugo. Kad je
otišao za njom, stajala je pred ogledalom i popravljala fri-
zuru. Onda je došla sa čitavom gomilom knjiga i spustila ih
pred njega - da li bi je posavetovao pri izboru?
Sedite još malo, rekao je. Doneću tabak papira da ih
spakujemo.
Zajedno su ih špakovali, ruke im se dodimuše, njemu
to nije bilo neprijatno; namemo ih je tražio, te njene velike
čulne ruke.
Onda je završila i ustala, ali je stajala kao u nedou-
m ici i nije se okrenula da ode.
Htela bih da vas nešto pitam.
Da, sve, sve što hoćete!
Baš sam zabrinuta za tog čoveka. M islite li da bi m o-
gao da dobije neki posao koji bi mu odgovarao?
P a... šta znam. Kakav posao?
N e znam kako da vam kažem ... Da bude kapetan na
,,Vrapcu“.
Ćutanje. Klemens dugo razmišlja. Sedite, Lola! Čuo
sam da Ulrik Fredriksen želi da ode. Abel Brodersen mi je
jednom pričao da je dugo bio na mom, ali to ipak nije sve.
N e. On nema kormilarski ispit. Kaže da to nije mogao
da nauči.
Pa ni Ulrik Fredriksen nije bio kormilar. A li imao je
brata koji mu je dao posao. To je ono glavno. Pitanje je da
li Brodersen ima tako nekog?
On ima većinu brodskih deonica.
Klemens se nagne: On? Zar ih nema Fredriksen?

137
 Abel je kupio Frediiksenove deonice.
H o-ho! kaže Klemens. To je odlično, to mnogo znači.
Fredriksen će ga možda i lično podižati.
Da, on mi je to obećao - odnosno, Abelu je obećao.
To je znači m anje-više gotova stvar?
Da dobije to mesto? Da. A li hoće li ga zadržati?
Zašto da neće. Uostalom, trebalo bi imati sposobnog
kormilara na brodu. Šta Brodersen m isli o svemu tome?
On još ništa ne zna.
Klemens se trgne: Pa kako je onda mogao da kupi de-
onice?
T o... da, preko nekog.
Klemens nije hteo dalje da pita. Razmišljao je malo, a
onda rekao: Možda je najbolje da sve sazna odjednom. Da
takoreći pukne bomba.
Lola: Tako sam i ja m islila. To je moja nada.
Morao bi toliko da se iznenadi da ga to povuče za
sobom. Vi ste, Lola, vrlo sposobni, sigumo ste dobro raz-
m islili.
Da li biste možda bili tako dobri da kažete neku reč
njemu u prilog?
Ja? kaže on. To baš i nema mnogo smisla. Ja ne značim
baš niŠta.
Pred vratima joj je pri rastanku ponovo pružio ruku,
mada to nije bilo potrebno.
Opet ću doći i vratiću vam knjige, uveravala ga je.
Da, kad god hoćete. Dođite samo i uzmite druge.
Išla je kući utonula u rnisli. Taj Klemens je tako neo-
bičan, što uostalom nije nikakvo čudo kad mu je Olga
pobegla. Triput ju je zamolio da sedne, kao da mu je bog-
zna kako drago što je tu. Fin i ljubazan čovek, izvinjavao se
što joj nudi službu u svojoj kući. Olga nije imala nikakvog
razloga da ode od njega.
Ali Lola je morala da razmišlja i o drugim stvarima.
Trebalo je uraditi još trista čuda do nekog određenog ve-

138
Iikog dana. Već je mnogo toga uradila, stvorila je osnovu,
i'vrsto se držala i radila na njoj mesecima i godinama,
uispitala se kod Vestmana i nekih drugih članova uprave
„Vrapca“, pa je na kraju otišla kod krojača - da, ona je
mnogo toga uradila i bila je zadovoljna.
Glavni adut bile su deonice, đavo ga odneo ako to nije
bio adut! Jasno joj je bilo da mora imati većinu deonica,
licz kojih bi bila bespomoćna. Dobro joj je pomogao slučaj
Fredriksen je bio više nego spreman da odmah proda
svoje deonice, kako bi bratu presekao svaku odstupnicu.
Kažem vam, ja sam bolestan čovek i moram da ih realizu-
jem, objašnjavao je. O, ali je kod pogađanja bio neumoljiv.
Stvar je u tome što bi Abel morao da dobije vašu veći-
nu deonica, a ovde je novac kojim može da ih kupi, rekla je
Lola i pred njega stavila svoju štednu knjižicu.
Fredriksen je pogledao i rekao: A li to ne može. To bi
bila kupovina ispod pariteta. Ne, to ne može.
Bio je bolestan, i ruke je imao kao leš, ali je i dalje bio
pohlepan na novac i bistroga uma. Gospođa Fredriksen je
sedela na stolici uz bolnički krevet i nabrala je čelo.
A koliko biste dali deonica za ovu hipoteku? direktno
pitaLola.
Fredriksen je zatvorio oči i razmišlja, izvukao je ispod
jastuka svežanj ključeva, pružio ih svojoj ženi i rekao: One
su tamo na levoj strani! Ah, ništa više ne podnosim, goto-
vo je sa mnom. A bio sam tako zdrav! Da li bi to čovek ikad
pomislio?
Kad su deonice izbrojane, računao je još jednom za-
tvorivši oči. Evo, molim, rekao je, zadižaću ovu jednu, a
sve druge idu vama. To je čist poklon.
Znači ni po paritetu!
Ne, ali to je poklon. Bio bih lud da ih prodam po pa-
ritetu; brod daje pet procenata, a može da skoči i na osam.
Lola: Koliko ste platili doktoru za deonice?
Šta? pita Fredriksen. To je bila druga stvar. Doktor je
bio primoran da ih proda.

139
 Lola se nije usudila da i dalje tera čitavu stvar, uzela je
svoje deonice i pošla. Ispratila je njegova žena.
Da, njegova žena je sedela nabranog čela, krišom je
odmahivala glavom, ali ni reč nije rekla. Bila je poznata po
svom dobrom srcu. Dalo se razumeti da joj se ne sviđa stav
njenog muža, i da bi ona dala deonice gotovo budzašto kad
bi zavisilo od nje. Takva je žena bila ova gospođa u let-
njikovcu. A li ništa nije govorila, samo je pokazala da je
sasvim drukčija od muškarca za kog je bila udata. Lola je
očekivala da će joj ona bar nešto šapnuti u četiri oka kad
izađu na hodnik, i te su reči zaista bile prošaptane: On je
tako škrt, ali ja ništa nemam s tim, bog mi je svedok! Kad
je žena tako spasila svoj dobar glas, verovatno je očekivala
neku zahvalnost za to, ali je Lola samo otišla. Muž joj se ni
izdaleka nije činio tako loš kao žena.
Odmah je otišla u banku, pozajmila malu svotu na
deonice i vratila se na imanje. Evo, molim! rekla je. Evo,
molim! uzvratio je Frediiksen, tu je šest deonica - jednu ću
ipak zadržati da bih imao jedan glas, vi svejedno imate
većinu!... Fređriksen je zaradio nekoliko hiljadarki ležeći
u krevetu, ali je ipak obećao da će Abelu pomoći šta god
treba - pa čuo je on za njega. Abel je jednom spasio život
nekom čoveku kod pilane, a znao je i njegovog oca...
Sad se Lola vraća kući sa svojim paketom knjiga ispod
ruke, razmišlja opet o svemu tome i smeška se. Gotovo je
zaboravila da nema nikakvog obezbeđenja za kuću koju je
Abel jednom otkupio. N e vredi sad ni razmišljati o tome,
novac je izgubljen. Eh, taj Abel, najgori je prema sebi, a
zagonetka je za druge. Ljutilo ju je da gleda kako nehajno
rasipa svoj deo. Nikad se nije žalio, uvek nasmejan, ali
boleo je taj njegov osmeh. Stalno je odbijao njenu ponudu
da se preseli i živi u kući na obali, a para za izdatke nije
više bilo, jer to nije dopuštala kupovina deonica. Abel nije
mislio u krunama i erima, on za tako nešto nije imao talen-
ta. A sad evo živi u nekoj baraci na skladištima.
Ali ona je htela da ga ponovo na veličanstven način
uzdigne, Lola je htela da mu obezbedi položaj i službu. Dan
se bližio.

140
 Ko bi još shvatio toliku ljubav i brigu za pastorka? To
je mogla da shvati samo Lola. Svako drugi bi se umorio
od tolike brige za tog čoveka, ali ona se nije umorila.
Kakav god razlog imala, mogla se lako opravdati u očima
di ugih ljudi. Pa ona je sve to ipak radila iz svog interesa.
Zar to nije bilo očigledno? Ako Abel postane kapetan, ona
će voditi restoran na „Vrapcu“. Ništa bolje nije mogla ni da
zamisli. Ne, ona neće mesto kod Klemensa, nameravala je
nešto drugo, htela je da vodi taj restoran. Gazdarica s kono-
barima pod svojim zapovedništvom, dama u svom salonu,
dok je iznad nje samo kapetan - ona će značiti nešto. Mno-
gi će joj zavideti; strogo uzevši, ona nije u rodu s kape-
tanom, ali ipak pripada porodici, ona mu je maćeha, majka,
ona ima čvrst položaj. Lovisa Rolandsen, ona što je udata
za Tengvalda, tako bi želela njeno mesto. A kod carinika
Robertsena sve će da pršti od zavisti.
Ali Lola je krila od sebe kako sva ta muka koju ima s
tim Abelom u baraci uopšte nije zbog njega, već samo zbog
nje. Ona je za sebe tražila posao i zasluge. To je bilo tako
jasno, činjenica.
Svakako je moguće da joj nimalo nije prijao njen kra-
tak položaj supruge, a zatim i sudbina relativno mlade udo-
vice. Sve je bilo pomalo smešno, nešto zbog čega se može
smejati. Lf očima ljudi bila je udata, dok su kasnije u njoj
videli samo penzionisanu sluškinju nekog umrlog starca.
Nije bilo nikakve otmenosti u svemu tome, niti je oprav-
davalo krznenu kragnu na kaputu.

Kad se vratila kući, čekalo je pismo od Olge - ista

stvar sa druge strane. Olga ju je m olila da preuzme doma-
ćinstvo njenog muža. Pismo napisano u najvećoj brzini,
puno usklika i crtica, ali ne bez topline za muža: On baš
nema nikog da mu pomogne - šteta za njega, tužno je i
m isliti o tome. Ona ne može više, to je prošlo - ali ti, Lola,
ti ipak znaš sve u kući, i hiljadu ti puta hvala ako to uči-
niš!!! On me nije molio za to, ali meni ga je tako žao, i sad,
kad sam otišla od njega, on nikog nema. I ne zaboravi na

141
lijander u srednjoj sobi - uostalom, ti odlično znaš kako je
sve kod nas - Tvoja Olga.
Lola se ljutila zbog mlađog Klemensa. Da li se ikad
čulo tako nešto? Ostaviti tako finog i dobrog muža! To će
da joj kaže pravo u lice kad je jednom sretne, bez obzira što
je Olga jednom bila njena gazdarica.
O svemu je popričala sa svojom majkom i ponovo iza-
šla. Ima mnogo posla, neumoma je preko svake mere, ide u
grad i kupuje muško rublje - veš i košulje. Ima još neko-
liko nedelja do prvog juna, ali je već danas kupila muško
rublje, da se na njemu lepo izveze monogram.

15

V r e m e je prolazilo, i Abel je sve više i više tonuo. Nije

posadio krompir kao što je nameravao, ne, sm islio je kako
bi trebalo da ode do železničke direkcije i pita sme li nešto
da posadi na železničkom nasipu, a to mu ne bi dozvolili.
Tako je bio slobodan i uštedeo je sebi posao, bez ikakve
krivice. Sada je bio u jadnom stanju, ali je ipak imao krov
nad glavom, a nije bilo tako teško da u povoljnoj prilici
ukrade neku ribu. Dešavalo se i da ga primete: Đavo te
odneo, zar si mi ukrao ribu? - Pa evo, vraćam je. - Ma
neka, zadrži je!
Ili jednog dana kod nekog mesara na kraju grada: Da
li biste mi dali ovo malo parče džigerice za moju mačku? -
Zar ti imaš mačku? - Da, i psa. - A gde živiš? - Dole na
skladištima. - Pa tamo nema nikakvih kuća. - Živim u jed-
noj baraci. - Čudan si ti čovek, evo ti džigerica!
Sav taj život postajao je sve nestvamiji, iz njega je ne-
stala unutamja istinitost. On bi to sigumo teško izdržao da
nije bio naviknut iz onih godina u Kentakiju. Ali ovo su mu
sada bili neverovatno dobri i prijatni dani. Zimi, kad su
noći tako simpatično mračne, šetao je daleko po okolini i
pri tom nalazio u podrumima šargarepu i krompir - a sada
su noći bile svetle i kočile ga u tom zanatu. A li život teče

142
ilaije, na svetu je bilo proleće a onda leto, u gradskom par-
ku sedeli su zaljubljeni parovi, dok je Abel imao nevero-
valnu sreću - otkrio je da baš pred njegovim prozorom stoji
ua pruzi nezatvoren teretni vagon. Bilo je veče i tišina,
uigde nikog. Hitro je pretražio vagon, za njega je bila sit-
uica i bukvalno zabava da se s jednom kutijom konzervi
sjuri niz železnički nasip. Sve je bilo sasvim blizu, nikakvi
Iransportni troškovi. Kad se ponovo našao u svojoj rupi,
pročitao je na kutiji: Norveški losos. Kakvo zadovoljstvo,
ništa se ne može porediti s lososom! Ima li možda i nekog
mesa u vagonu? Čuo je da u fabrikama prave sve moguće
konzerve, male kobasice, ćufte od mesa. Sad nije više bez-
voljan, glava mu spontano radi, za tren oka je opet gore kod
teretnog vagona, ulazi i čita natpise na kutijama. Losos, lo-
sos. Ali vagon je pun i drugib stvari, tako da Abel mnoge
sklanja u stranu - drvenariju, stolice, kože i krzna, nad-
grobne spomenike iz neke vajarske radionice. Najzad pro-
nađe kutiju s kobasicama i dovuče je do vrata.
Odjednom se pojavi glava nekog čoveka, sa crvenom
bradom što raste već ispod očiju.
Lepo ti čuvaš sve ovo, kaže mu Abel.
Šta? Kako?
Zar ti nisi ovde čuvar?
Kao što vidiš, nisam bio daleko, kaže čovek i zlobno
se nakezi.
Onda si sigumo video čoveka koji ti je odneo jednu
kutiju?
Šta, odneo je kutiju?
Otišao je prema onoj bašti, govori Abel i pokaže u tom
pravcu.
Čovek pogleda na tu stranu: Otišao sam samo na tre-
nutak do pristaništa. Šta je bilo u kutiji?
A šta misliš? Nadgrobni spomenici?
Šta ti uopšte tražiš u vagonu? nepoverljivo ga pita čo-
vek.

143
 Baš sam to hteo da ti kažem: Gađao me nožem, mogao
je da me ubije. Tražim njegov nož.
Čovek se popne u vagon, pa i on traži.
A li Abel potajno izvuče iz korica svoj nož i uzvikne:
Evo ga!
Daj ga ovamo! kaže čovek. To mora da se preda po-
liciji.
Nego šta! Životinja je mogla da me ubije.
Razmišljam kakva je mogla da bude ta kutija?
Bolje nemoj da razmišljaš. Nađi popis i prebroj robu.
Oni izađu iz vagona.
Čovek: Da, ali toliko je popisa, od svakog dućana po
jedan. Morao bih da prevmem ceo vagon.
Da, a onda će za to saznati šef stanice.
Pa šta? M isliš da se ja bojim šefa stanice?
Otišao si sa straže.
Bio sam na pristaništu - i gad je odmah morao da pro-
vali, nisam bio dugo odsutan, možda sat vremena. Morao
sam nešto da se dogovorim s nekim.
Abel se sprema da ode.
Evo, kaže čovek i vrati mu nož, ja neću da prijavim
stvar.
Šta?
Ma ne, to je besmisleno. A ti valjda nećeš nikome da
pričaš?
Ja? Ne.

A li nije baš uvek išlo tako lako, često je morao da pro-

guta grube reči i poniženja što bi svakog drugog navelo da
prestane s tim.
Dešavalo se da ode na stanicu kad vozovi dolaze i
odlaze, i tamo potraži prodavačicu kolača. Jednom, u da-
nima svog blagostanja, on je toj ženi nabavio ručna kolica
i korpu, i obezbedio je obrtnim kapitalom. Sada je drsko

144
otišao do nje i uzeo nekoliko kolačića pod izgovorom da
lioće da proba njenu robu. Žena se prvi put uz osmeh pomi-
i ila s tim, ali kad se događaj ponovio, zarežala je: Ej, nemoj
<ln mi isprazniš čitavu korpu! On nije mario što se žena
Ijuti, ali ako je tu i mala Regina koja pomaže baki, moglo
je da mu bude vrlo neprijatno. Sasvim je potonuo, ali ništa
mu nije smetalo, jer je bio prazan i ravnodušan u odnosu na
život. Mnogima je bilo gore nego njemu.
Aleks je došao kod njega - mora da mu je Lili poka-
zala put. Bio je obrijan i čist.
Propali smo, izjavio je. Uskoro nećemo imati kuću.
Uđi ako si gladan, rekao je Abel i ugostio ga lososom.
Lepo ti živiš, primetio je Aleks. Pogledao je oko sebe.
Maraka je bila gotovo prazna, ali je uprkos tome rekao: Lili
je smislila da bismo možda m ogli da se preselimo kod tebe.
Krevet i sto i stolice imamo, to ne treba da te brine. Vidim
da ovde ne postoji peć. Sad sam baš pomislio: da ovde ima
pcć, mogli bismo da prodamo našu. Ipak se izvuče neko-
liko kruna. Ali tu ne postoji peć, koliko ja vidim.
Abel ćuti.
Ovde ima mesta koliko hoćeš, govori Aleks, a rupu u
prozoru možemo da zatvorimo. Nas je samo četvoro, jer je
Regina najveći deo vremena kod babe. M islim da bi to ipak
inoglo da se sredi, a peć ćemo naravno doneti.
Abel: Ućuti više! Ti samo laparaš! Kakva je to besmis-
lica da bi kuća mogla da bude prodata?
Zašto tako m isliš ?
Oni to neće uraditi. Nema više nijednog radnika koji
ima para.
Aleks razmišlja o tome i onda kaže: Što se mene tiče,
neka bude kako bude, ali radi se o deci i o Lili. Ja mogu
ponovo da otputujem u svet i u mnoga mesta, ali to ne ide
tako lako. Opet je na putu dete, i tako sve dolazi odjednom.
A šta kažeš za Lovisu Rolandsen s njenih devetoro! Neki
ljudi jednostavno ne mogu da se obuzdaju.
Ućuti, čuješ li, i jedi!

145
 N e mogu više; imaš li možda malo hleba?
Ne.
Aleks briše masne prste o pantalone i vadi neki papir:
Moram da ti pokažem ovu diplomu. Nema mnogo ljudi koji
imaju bolju.
Abel pročita i kaže: I čemu to služi?
To je i inženjer rekao. Šta će tebi ta diploma? rekao je.
Ne može škoditi da je imam, rekao sam i naterao ga da je
napiše.
Da, zgodna diplomica, potvrdi Abel i zevne.
Aleks se smeška: On sigumo ne bi tako napisao da je
sve znao.
Šta to?
N e, ništa neću da pričam. Kazaću samo da ima izuzet-
nu ženu. Majka četvoro dece, a još uvek sasvim šašava. Ti
mi nećeš verovati, ali dok je on sedeo i pisao diplomu, ona
mi je iza njegovih leđa davala kojekakve znakove, baš kao
nekad.
Zar si je i ranije znao?
Naravno, i ranije i kasnije.
Onda su to tvoja deca?
Ona kaže ne, ne sva.
Abel: Ti se hvališ jer si tako lep i neodoljiv. A li za Lili
ipak nisi vredeo.
Ja da nisam vredeo za nju? kaže Aleks. Itekako sam
vredeo, ali nisam obratio pažnju dok je još sedela u kance-
lariji i bila tako plava i mršava.
Prestani sa tim tvojim lupetanjem, Alekse, ne mogu
više da te slušam.
Poneću ovaj ostatak za decu, kaže Aleks i stavi kon-
zervu pod bluzu.

Predveče je došla Lili. Bila je mirnija nego prethodni

put, čak se i malo smeškala: Čula sam da gajiš losose?

146
 Abel podigne jednu nezakovanu dasku s poda i izvadi
kutiju ispod nje.
O, čitava kutija! Odjednom sam se nešto uželela lo -
susa, možeš li to da shvatiš? Baš bih kupila jednu konzervu
kad bih imala para.
Abel: Ne nadaj se da se uselite ovamo.
Zašto? Donećemo naš nameštaj i peć.
Ti i Aleks ništa ne shvatate. Ovde ne sme da se loži
vatra.
Tako znači, kaže Lili i ućuti. Imaš li nešto drugo osim
lososa?
Ne. Možda bi htela šećera uz to?
Hahaha! smeje se Lili. Ali ozbiljno mislim - ovde ima
dovoljno mesta, a ti imaš petrolejsko kuvalo.
Abel, umomo: Radite šta god vam drago.
Naš krevet može da stoji tamo. Uostalom, imaću za-
vcsu.
Radite šta god hoćete, jesi li čula!
Pa ti ne treba da se zbog toga iseliš odavde.
J e l’?
N e, čemu to, ako ispred kreveta budem imala zavesu.
Ali ja neću da znam za tebe. N i slučajno.
Ne.
Jer ja to neću.
Brbljanje i gluposti. Abel ustane sa kreveta na kome je
scdeo i pruži ruke uvis.
Ona ga pogleda i kaže: Ne briješ se. Jesi li video kako
je Aleks lepo obrijan?
Da, imaš lepog muža. A li sad bi trebalo da odeš, Lili.
Ljudi svašta mogu da napričaju ako izađeš tako kasno
odavde.
Naravno. Ali tako mi te žao, Abele. Zar ti živiš sasvim
sam u ovoj baraci?
Ponekad me obiđe jedna mačka.

147
 Dan i noć si sam, kaže ona. I zar ležiš na golom ma-
dracu? Nekad si imao tako lepu posteljinu. Ona ustane i
opipa madrac, onda se okrene i zagrli ga: Tako mi te žao,
dan i noć si sam ...
Napolju koraci.
Aleks, kaže ona. Kakvog to ima smisla? Pa on zna da
ja ne zalazim na stranputicu.

More je već toplo i sunce prija. Abel je oprao košulju

u potoku i okačio je na neki žbun da se osuši. Onda je
zaplivao u more. Više mu nije trebalo; zadovoljan sobom
vratio se kući, i smislio da češće ponovi ovo muževno delo,
da, mora ga ponoviti. Život u svetu živi, trava raste, ljudi se
smeju, Abel je digao nos. On nije stariji od Aleksa, koji
jeste lep, ali prazne glave; Lili je bila tako čudna i zagrlila
ga. To se već odavno nije desilo.
Lili je bila u pravu kad je rekla da je neobrijan. Dugo
je čupao bradu nekim zarđalim kleštima, ali bio je to bes-
krajan posao.
Potražio je berbemicu blizu staklene bašte, ušao i re-
kao: Vidim da ste slobodni, m ogli biste na brzinu da me
obrijete.
Da, vrlo rado.
Dobro, mada stvari stoje tako i tako. A li možete da
dobijete ovaj nož.
Ko si ti uopšte?
Momar.
A tako, dobio si znači izlazak na kopno. Sedi ovamo!
Razgovaraju tokom brijanja. Abel je morao da prizna
čiji je sin.
Tako znači, sin čuvara svetionika Brodersena. Još se
sećam da sam čitao u novinama kad je innro. Poštovan i
vredan čovek. A ti ništa nisi uradio?
Ne.
Zar te to ne muči?

148
 A šta je bio vaš otac? pita Abel.
Moj otac? Bio je učitelj i crkvenjak u ovom kraju. A
p.odinama i opštinski pisar. N e, ja ne mogu da se merim s
tijim.
Tako se uvek kaže. Sin retko može da se meri sa svo-
jtm ocem, to se skoro nikad ne čuje.
A li ja se ne žalim na sudbinu, govori berberin. Izučio
N.iin zanat, imam ovde svoj posao i nikome nisam dužan.
Abel klimne: Baš je tako govorio i moj otac!
Da, šta bismo drugo rekli? Svakom po zasluzi.
Abel: Moj otac možda ne bi mogao da živi nijedan je -
dini dan ovako kako ja već godinama živim. N e bi imao
snage za to. On je imao snage da postane ugledan čovek, a
ja nemam. Imao je snage da stane na put svakom drugom
ko je mogao isto tako, ako ne i bolje, da obavlja njegovu
službu.
Berberin možda ne razume sve to, ali ipak kaže: Ti o
tome govoriš tako mudro kao da si nešto sasvim drugo
nego što jesi.
Doći će to, kaže Abel. Jednom ću da postanem nešto
sasvim drugo. Zarekao sam se sebi. Samo sam čekao na
ovo godišnje doba da nešto preduzmem.
Tako znači, kaže brica i nakloni se u znak da je gotov.
Hoćete li da uzmete nož?
N e, ne. A gde ti ustvari živiš?
Dole u gradu. Na skladištima, u jednoj baraci.
Berberin zavrti glavom.
Nemojte da m islite da je tako loše. Pa sada je Ieto.
Samo razmišljam - ipak je to čudno u životu, svi bi-
smo jednom m ogli da potonemo. Rado ću ti dati jednu
britvu s kojom možeš sam da se obriješ. Imam nekoliko
britvi koje više ne koristim u poslu. Sedi malo, naoštriću ti
jednu.
Razgovaraju još malo.
Ovde su dve stolice, zar vam obe trebaju?

149
 O, da. Pogotovo subotom, kad ljudi hoće da se dote-
raju za nedelju. A inače je, pred sve praznike, ovde zaista
ozbiljan promet. Moj najstariji sin sapunja mušterije, a ja
im šišam kosu i brijem ih.
Kad biste imali nekog neprijatelja, sigumo biste lako
mogli da ga zakoljete na ovoj stolici?
To se sigumo nikad ne dešava. Neprijatelj bi otišao
kod dmgog brice.
Šišate li mnoge dame?
Ne baš mnoge. One uglavnom idu kod frizera za dame.
Kakav pravilan, zdrav tok m isli i trezveni odgovori.
Svakodnevni život bez sudbine, bez događaja. Porodica
živi iznad berbemice, ponekad im nešto padne na pod i
glasno odjekne, ali to nije važno. Oko podne sin zameni
oca, pa ako tada i dođe neka mušterija, on može da nasa-
punja seljaka ili ribara. Ali ako je mušterija neki gospodin
sa štapom i rukavicama, onda sin zazvoni ocu. Sve ide kao
podmazano.
Abel uzme britvu.
Što se mene tiče, to je britva koju sam dobio srećnim
slučajem, uverava ga Abel i namemo preuveličava stvar.
Držaću se za džep da mi slučajno ne ispadne do kuće.

Nekoliko dana kasnije desilo se da je mogao da pri-

tekne u pomoć doktom i Olgi, kojima je pukla guma na
kolima. Automobil se popeo jednim točkom na ivičnjak, a
doktor samo stoji i gleda. Ljudi prolaze, a on nikog ne moli
da mu pomogne.
Abele! zovne Olga.
O, to ste vi, Brodersene. Da, na nesreću sam zašao
točkom na ivičnjak.
To ne bi trebalo da bude ništa ozbiljno.
Abel sedne za volan i vrati kola natrag na put. Olga
sedi na sedištu pored njega, našminkana je, ima nakita na
sebi, sveža je i lepa. M ogla bi da izađeš na sekund, kaže on,
treba mi nešto iz kasete s alatom.

150
 Naravno. Mogla sam odmah da siđem, ali ne volim da
ljudi na ulici bulje u mene.
Pa ti si tako lepa, daješ im povoda, Olga.
Abele! zapanjeno uzvikne ona, otkad ti deliš kom pli-
mente!
Postavio je dizalicu, digao kola i promenio gumu, dok
je za to vreme doktor stajao pored njega i govorio: Kakva
sreća što ste prošli ovuda, Brodersene! Da, prebrzo sam
vozio, pa sam zašao na ivičnjak kad je pukla guma, ali ni-
kog nisam pregazio. Hiljadu vam puta hvala, Brodersene!
Zaista ste ljubazni.
Ali Olga sasvim tibo razgovara s njim: Shvataš li šta se
dešava - pa ti uvek naiđeš kad ja zapadnem u nevolju!
Ti ne zapadaš često u nevolju, Olga.
Tako je dobro kad mogu da te zamolim za nešto. Tre-
balo bi da ustvari popričam sa tobom, ali to je tako teško.
Moj muž je sada sam, ti to verovatno znaš.
Čuo sam nešto.
Da, sam je. A da ii bi ti mogao da nagovoriš Lolu da
ode kod njega?
Ne znam.
Ona je tako sposobna i zna kako je kod nas. Onda bi
on manje primećivao da me nema. Tako mi ga je žao.
Pa mogao bib da popričam jednom o tome s njom.
Baš ti bvala. Ona mi je na moje pismo odgovorila da
neće, ali možda je ti nagovoriš.
Abel odmahne glavom: Da, ali ni ja se u suštini skoro
nikad ne viđam s njom.
Olga: Vidim da si u radničkom odelu; čime se sada
baviš?
Ničim. A li čekam pravi trenutak da nešto preduzmem.
To je dobro, Abele, lati se nečega. Istina, ti sada nisi
još ništa, ali toliko toga znaš. Kako si danas lepo obrijan,
mada si obučen za rad! Ona svuče rukavicu, uhvati Abela

151
za ruku i čvrsto je stegne, ruku prljavu od ulja i peska: Tako
te dugo nisam videla, baš lepo izgledaš...
Doktor priđe i ponovo zahvali: Hoćete li da se pove-
zete s nama?
N e, hvala.
Mogu da vas odvezem kud god hoćete... A li dobro
kad nećete. Hoćeš li da uđeš, Olga?
Zbogom, Abele.
Dve hiljade kruna nije pomenula.

16

neki dečak i doneo mu paket, veliku kutiju čvr-

sto vezanu i sa čitko ispisanom adresom.
Abel nije bio tako radoznao da preseče kanap, ne, po-
čeo je da razvezuje čvorove. Tada je primetio prikačenu
cedulju - tako znači, to je od krojača. Lola je opet u akciji.
Zavezao je kanap koji je već odrešio i ostavio kutiju na
stranu.
Kasnije je stigao još jedan paket iz prodavnice obuće i
jedan veliki paket iz prodavnice muške odeće Folmer Hen-
riksen d. d.
To ipak nema smisla. Razmislio je i sam sebi saveto-
vao da šmugne. Na vratima je sreo Lolu.
Čemu sve to, zar je poludela?
Skloni se sa vrata i pusti me da uđem i sednem! kaže
Lola i preuzima komandu. Sama je donela još jedan veliki
paket za njega.
Trajalo je neko vreme dok se sve razjasnilo, ali on nije
hteo da joj poveruje, pa je mnogo toga moralo još jednom
da se objašnjava.
N e verujem ti, kaže on, ali njegove oči blistaju. Pre-
svukao se dok je ona sedela, a onda samo ućutao i oklevao
da nastavi.

152
 Hajde spremi se već jednom, Abele, kaže ona. Moraš
da pođeš sa mnom, oni hoće da te vide.
On se smeška i pominje neke ludorije. Zar si zapela da
me ubediš kako će me pustiti da upravljam brodom bez
diplome i bez ispita?
Ti ne veruješ u to?
Ne. Pa ja sam proveo neko vreme na moru.
N i Ulrik Fredriksen nije polagao nikakav ispit. A taj
nije čak nikad ni bio na mom.
Baš čudni običaji! kaže Abel.
Pa taj brod plovi samo duž obale, s kantama za mleko!
Obuci se! Čudi me da si tako čist.
Zar ti ne znaš da se kupam svakog dana - skoro cele
godine!
Ne, s osmehom kaže ona, nisam stekla takav utisak.
Hoćeš li možda dimljenog lososa? pita on.
Ali Lola se već najela, pa se bavi samo time da ga op-
remi.
Abel: Znaš li da se Olga razišla s mužem?
Da, ona je veštica. Ostaviti tako finog muža!
Htela bi da mu ti vodiš domaćinstvo.
Otkud ti to znaš?
Rekla mi je juče kad sam je sreo. I zamolila me da te
pitam.
Ja neću da mu vodim domaćinstvo.
Zar si još uvek ljuta na njega?
Ja? N e, nikad nisam bila ljuta na njega. On je uvek bio
fin i ljubazan prema meni. Ali sada neću da mu služim,
neka Olga ne pomišlja na to. Ne shvatam zašto ona stalno
insistira na tome, kad sam već jednom rekla ne. Reklo bi se
da ima neke skrivene m isli.
Akakve?
To ne znam. Ja sam i s njim pričala, pa sam i njemu i
njoj rekla ne. A li on je to dobro shvatio, triput me zamolio

153
da sednem dok sam razgovarala s njim, i pozajmio mi knji-
ge. Ako uopšte imam nešto protiv nekoga od njih, onda ni
u kom slučaju protiv njega. Olga se zaista ne ponaša kako
treba. Pobeći od tako finog čoveka, pa to je neshvatljivo!
Onda ponovo razgovaraju o onom što ga sada čeka.
Abel još ne veruje ni u šta, jer bukvalno ne može da shvati
kako je izvela čitavu stvar. I mada mu je već sve razjasni-
la, ona rado opet govori o tome šta je rekla i šta je uradila
kod Fredriksena u letnjikovcu, kako je s bezazlenim povo-
dom obilazila članove uprave i stavljala izvesne primedbe.
Abel je rasejano sluša, a ona je razočarana što ne po-
kazuje više interesovanja, i sad mu najednom kaže: A li ja
nisam sve to učinila samo zbog tebe, pa ne mora teško da
ti padne. Uglavnom sam m islila na sebe.
Ozbiljno?
Ako ti sad postaneš kapetan „Vrapca“, onda se nadam
da ću i ja biti nagrađena.
Dobro, kaže on, ali kakva bi to bila nagrada?
Da me gospodin kapetan imenuje upravnicom brod-
skog restorana.
S najvećim zadovoljstvom, izmakne mu. Onda se nas-
mejao i zavrteo glavom na pomisao kako već može da lju-
dima deli poslove. Pa mi sedimo ovde i razgovaramo kao
deca, kaže.
Požuri više, Abele! Moramo da smo tamo u jedanaest
sati.
A šta oni hoće od mene?
Da te vide i popričaju s tobom. Pa to nije ništa čudno.
A sad sigumo razumeš zašto ne mogu da mladom K le-
mensu vodim domaćinstvo?
Uočio je svoj monogram na rublju, izvezen lepim slo-
vima, pa pita ko je to tako lepo uradio.
Ja, kaže ona.
On odmahne glavom kao da je pobeđen. A li kad je
došao do finih čarapa, kao da je đavo ušao u njega, pa kaže:
U ove čarape mogao bi dobro da se sakrije revolver!

154
 Povređena tim neodgovomim tonom, ona se buni: Ti
uvek m isliš samo na sebe!
Oprosti, Lola! uzvikne on. To je samo zato što ne ve-
rujem u sve ovo.
Požurio je i obukao se otmeno, preotmeno, izazovno
otmeno. Kad su bili napolju, namaknuo je malo svoj novi
šešir, da bi drskije izgledao.
Lola ga je otpratila sve do kancelarije i onda sačekala
napolju. Da nije nešto zaboravila? Mogla ga je da ga pouči,
ko zna, možda će se i sad držati bezvoljno i ravnodušno kao
inače.
Prilično je dugo prošlo otkako je ušao. Šta li su sve
raspravljali? Prošetala je ulicom nekoliko puta gore-dole,
posmatrala izloge i malo se zabavila s nekom devojčicom
koja prodaje pobožne knjižice po kućama. Lola je kupila
„Ogledalo vere“.
Odakle si ti?
Dole iz pilane.
Kako ti se zove otac?
Aleks.
Tako znači. Onda ti se majka zove Lili.
Da.
Lola razvuče usta i neće da uzme „Ogledalo vere“.
A li vi ste to platili! kaže devojčica.
Lola se udalji nekoliko koraka, zatim se vrati i kaže:
Dobro onda, daj mi.
Nije bilo nikakvog razloga da bude obesna. Abela baš
dugo nije bilo, možda je ipak nešto stajalo na kocki, jer je
sigumo prošao čitav sat. Pa šta to oni, zaboga, rade unutra?
Zar je moguće da bi njen veličanstveni plan mogao da pro-
padne?
Prelistala je „Ogledalo vere“, ali nije u njemu našla ni-
jednu jedinu reč koja bi joj ulila svežu snagu. Bilo je to
teško iskušenje. Počela je da šeta oko čitavog bloka kuća.
Odjednom se pojavio Abel.

155
 Kaži, Abele, šta su rekli?
On kao da je još pod utiskom onog čuda koje mu se
desilo, samo odmahne glavom i kaže: Hm - da, zaista se
čini da bih smeo da pokušam.
Lola odahne. Hvala Bogu! kaže. Veruješ li sada u to?
Da. N e, ustvari ne verujem.
Šta im je drugo preostalo? Pa ti imaš većinu deonica.
Abel: N e, ne - većinu imaš ti!
Nećem o se svađati oko toga. I šta su ti sve rekli?
Zgodni neki ljudi. Svašta su me pitali: kuda sam sve
plovio, na kakvim sve brodovima i kojih država? Većina
starijih poznavala je moga oca, a to je svakako značilo ne-
što. Vredan čovek, rekli su. Mlađi su se setili da sam kod
pilane jednom spasao život nekom radniku. A rekli su i da
imam izuzetno sposobnu maćehu, mada ne mislim da je to
bilo od nekog uticaja na odluku.
Ja? pocrveni Lola. Besmislica!
Pitali su da li znam liniju „Vrapca“. Da, rekao sam,
znam je još od svog detinjstva na svetioniku, a kasnije iz
vremena kad sam odrastao i vozio mali motomi čamac. Ne,
tu ne bih zalutao. Uostalom, rekli su, na brodu nema ni jed-
nog jedinog čoveka koji ne zna liniju, a dobiću i sposobnog
kormilara.
Naravno, naravno - ali nemoj đa stojimo ovde. Jesu li
zaključili ugovor sa tobom?
Da. Tromesečni otkaz i plata.
Kolika je plata?
Pa sigumo je velika. Nisam baš dobro čuo, ali mora da
piše ovd e...
Oboje čitaju ugovor i Abel kaže: Da, tu je zaista upi-
sana plata! Odavno nisam radio za platu. Baš mi je čudno.
Prvog juna, kaže ona.
Da, ali treba još večeras da se javim kormilaru, tako su
mi rekli. Poznaješ li ga?
Videla sam ga nekoliko puta.

156
 To baš čudno zvuči: da se kapetan javi kormilaru.
Samo im se omaklo, kaže Lola. Dobro, Abele, sad m o-
ramo do krojača!
Otišli su do krojača. Uniforma je već bila spremna za
probu, krojač je kidao velike delove privremenih šavova,
svuda je crtao kredom i opet sastavljao čiodama. Lola mu
je predala dugmad na kojima je bilo sidro. Naravno, prvog
juna, rekao je krojač.
Išli su dalje, kupili su kapu i poneli je u kutiji. Tako je
i to obavljeno. Seli su na neku klupu.
Abel: N e, nije im se omaklo. Rekii su da moram da se
javim kormilaru.
Verovatno zbog preuzimanja knjiga i obračuna.
Trebalo bi da pitam kormilara za savet, ako zatreba.
Bio je sve vreme na brodu, a veoma je sposoban. Stariji
čovek.
M islim da mu je oko pedeset. Ima sedu bradu. A o ka-
petanu Fredriksenu nije bilo govora?
N e, sad se on verovatno ozbiljno propio.
Sedeli su neko vreme utonuvši u m isli, kad u Abelu
odjednom proplamsa radost i on zadivljeno kaže: Da, Bože
moj, izgleda kao da bih mogao da probam!
Ona se smeši i privija se uz njega. Hitro je uhvatio za
ruku i zahvalio joj, ali se nije usudio da stvar preuveličava,
jer mu se tako tesno priljubila. Da je malo ohladi, pita je:
Kakvu to knjižicu nosiš?
Kupila sam dok sam te čekala. „Ogledalo vere“. Neko
pametno devojče prodaje to na ulici. Dobro, odoh ja sad.
Imam veliki spisak namimica koje moraju blagovremeno
da stignu na brod. Evo ti, Abele, ovo je tvoj novac!
On skloni njenu ruku. Ma kakav novac!
Za motomi čamac koji je svojevremeno prodao tvoj
otac. Sada to mogu konačno da rešim.
Uzeo je novac, ali je rekao da je to previše, da to nije
u redu.

157
 Ona na kraju kaže: N e m ožeš sada u tom novom odelu
natrag u onu baraku. Spremile smo ti čist krevet na obali.
Hvala, ali još sam nešto dužan u Domu pomoraca, pa
ću radije tamo.

Uveče je bila na pristaništu, još pre nego što je „Vra-

bac“ pristao. Abel je pustio da ga čekaju. Videla je krupnu
figuru kapetana Ulrika kako silazi na kopno s paketima u
obe ruke - selio se. Nešto kasnije iskrcala se njegova kan-
tinerka, zatim mašinisti i posada, i oni sa zavežljajima rub-
lja ili tako nečeg. Na brodu je sada bilo tiho; iskrcani su
putnici, kante mleka i nekoliko korpi s rotkvicama, vatra
pod kotlom ugašena. Samo je kormilar hodao tamo-amo
palubom i pušio.
Tada je stigao Abel. Bio je velik i miran, u lepom ode-
lu, jednom izuzetno sasvim bistar i budan. I ti si ovde?
rekao je Loli, i kao da se nije radovao tome.
M islila sam da bih i ja mogla odmah da se prijavim,
rekla je.
Popeli su se na brod, pozdravili se i rekli ko su. Sve se
brzo odigralo, nikakva umetnost.
Oprostite ako sam dozvolio da me čekate, kormilare!
Sreo sam kapetana Ulrika Frediiksena gore na ulici, pa me
zadržao u razgovoru.
Nisam čekao, rekao je kormilar, ja na brodu živim, tu
i spavam.
Dve sobarice sad su se lepo doterale i htele su na kop-
no. Nova upravnica restorana! predstavio ju je kormilar
kad su došle i isturio Lolu pred njih. Sve se odigralo brzo i
lako.
Kormilar je imao prosedu bradu i prilično mnogo bora,
bio je ozbiljan čovek, cepidlaka, ali korektan, s dve pruge
na rukavu. Vodio je Abela naokolo, preko palube i ispod
palube, pokazao mu salon presvučen crvenim plišem, ku-
hinju s čajnicima i činijama i poslužavnicima na zidovima,
kabine u zelenoj boji, dobro očuvane, tu i tamo cveće, alpa-
ka na šanku, električno svetlo.

158
 Zaseli su u kormilarevu kabinu kao da se već odavno
/naju. Abel je primetio da je kalendar na zidu star sedam ili
oNiim godina, i da visi sa istim datumom odonda, a bio je to
iu-ki zimski datum. A li ta malakabina bilaje uostalom čista
i urcdna, nekoliko knjiga na polici, kvaka uglačana, nešto
»ivilnog odela na čiviluku.
Pričali su jedan drugom o svom životu na moru, kor-
milar veoma suzdržano, Abel otvoreno: Ne znam, kormi-
l/irc, šta vi o meni mislite kad preuzimam ovu službu bez
ikakvog ispita?
Biće to u redu, kaže kormilar.
I sam se čudim što se usuđujem da pokušam sve ovo.
Icdino što znam liniju.
Više i nije potrebno.
Moraću da se uzdam u vas.
Kormilar kaže: Nedostaje nam jedan čovek. Plovili
smo tri meseca s jednim čovekom manje.
Ja znam jednog čoveka, kaže Abel.
Kormilar klimne glavom.
Dobar čovek. Doći će na brod. Kad bi vam bio pot-
rcban?
U svako doba. Kapetan Fredriksen treba da obavi još
dve plovidbe, a onda dolazite vi.
Ne isplati se ploviti s jednim čovekom manje kad brod
daje šest posto profita.
Ko to kaže? pita kormilar.
Tako se priča. Zar ne daje?
Kormilar ćuti.
Nekako je škrt na rečima taj čovek. Abel ga pita:
Odakle ste vi, kormilare? Niste odavde?
Ne.
Abel čeka, ali to je sav odgovor. Oprostite što sam vas
pitao, kaže, ali zaista me čudi što vi niste taj koji upravlja
brodom.

159
 Kormilar odgovori posle kraće pauze: N e brinite zbog
toga.
Baš me ohladio! pom isli Abel, zatim ustane i kaže: Da,
za sad nemamo šta drugo da se dogovorimo.
Kormilar ga isprati i usput govori: Bilo bi možda os-
nova da se ovo ili ono mesto ukine, jer ovde nema toliko
posla za sve nas. A li ljudi neće pristati na to. Ukoliko vi
imate nekog čoveka.
Da, imam čoveka, kaže Abel.

Na brodu je bilo savršeno, a drukčije nije ni moglo biti.

Uhodana posada, odličan kormilar i kapetan u novoj uni-
formi sa zlatnim dugmetima i tri zlatne pruge na rukavu.
Veličanstveno. Abel je mogao da kaže čoveku uz kormilo:
Održavaj pravac! a onda napusti komandni most, prođe
između putnika i bude kapetan na svom brodu. A pet m i-
nuta kasnije ponovo je bio na komandnom mostu i mogao
je da spreči da se brod nasuče na polja krompira na kopnu.
Put je vodio pored svetionika i stalno duž obale. Abel
nije bio kormilar, ne, ali imao je veće pomorsko znanje
nego što je trebalo da bi bio kapetan na ,,Vrapcu“. Ovde
nikada nije bila potrebna nikakva naredba, nikakva opo-
mena, svako je znao šta treba da radi, i svako je to radio iz
ličnog zadovoljstva.
Tokom zapovedništva kapetana Ulrika moglo je tu i
tamo da se desi nešto loše, a to se sigumo i dešavalo. On je
bio čovek čudnih metoda, koji se nije uvek držao propisa,
kao onog jutra kad je prilikom polaska bacio na kopno
praznu kantu za mleko. Kapetan je naredio da se ponovi
sirena, ali su ljudi gore na majuru zaspali, pa se niko od njih
nije pojavio. Tada je dobri kapetan Ulrik svojim rukama
uzeo kantu i bacio je na kamenje obale, tako da je baš od-
jeknulo. Da, na brodu je bilo dosta smeha i odobravanja, ali
je na povratku došao seljak sa svojom kantom i pokazao
koliko je oštećena. Dajte mi sad drugu kantu, rekao je. Šta
ti m isliš? uzvratio je kapetan. Daj mi drugu kantu! ponovio
je čovek. Tu je ležao džak brašna koji je posada zaboravila

160
da iskrca na nekom đrugom mestu, i koji je po mišljenju
kapetana bio jednostavno suvišan. Evo ti ovaj džak brašna,
rekao je. Ne mislite valjda ozbiljno? iznenadio se čovek.
Naravno da je ozbiljno, rekao je kapetan. Iznesite džak na
obalu, momci! obratio se posadi.
Eto, tako je postupao kapetan Ulrik i vladao na brodu.
Ali tome je sada bio kraj, sve je ponovo zablistalo. Ništa
uije ostalo zanemareno, sve je na svom mestu. Seljačke
kante za mleko stoje u nekoliko lepih redova, u velikom
prostoru punom leda. Svuda red. Svi mesingani delovi ug-
lačani.
Posada je imala lepe dane: malo posla i mnogo slo-
bodnog vremena, a uveče su m ogli da odu s broda kući.
Ukupno je bilo dva čoveka. A li dvojica nisu bili dovoljni za
kartanje, jer kormilara nikako nisu mogli da nagovore, a
rnomak u kuhinji je retko bio slobođan kad je njima treba-
lo. Ali sada su dobili trećeg čoveka za kartanje: Aleksa,
kojeg je sam kapetan zaposlio.
Zašto ne bi bila tri momara kada na tom mlekarskom
čamcu postoje i kapetan i kormilar, a i tri čoveka u mašin-
skom prostom? Brod je zarađivao šest posto, svi su to znali,
što je bilo gotovo dvostruko od onog što su u ta vremena
plaćale banke. Zar je „Vrabac“ vozio samo kante s m le-
kom? O ne! On je plovio i s neobično mnogo putnika iz
grada i u grad. To su uglavnom bili trgovci i agenti koji su
putovali zbog svojih poslova, ali i ljudi koji su sebi jednos-
tavno udesili slobodan dan - da, bilo je čak i ludih lju-
bavnih parova koji su tražili šumu gde bi na mim mogli da
popričaju. A za sve njih bio je tu „Vrabac“, i na brodu je bila
prva, dmga i treća klasa; prva klasa je imala crvene karte,
to je stvamo trebalo videti. Nedeljom, kad „Vrabac“ ne
plovi svojom linijom, dešavalo se da ga neko dmštvo izna-
jmi za zabavnu vožnju sa zastavicama i muzikom sa
gramofona; od ovih slučajnih prihoda skupila bi se tokom
godine sasvim pristojna svota. A pošta - zar brod nije i tu
zarađivao? H o-ho, naravno da je ,,Vrabac“ raznosio poštu,
nosio je poštanske razglednice do svakog mesta na svojoj
liniji, ali je i to bilo dobro plaćeno. Zarađivao je dakle para
kao pleve.

161
 A kako je onda bilo s restoranom i njegovom šeficom
Lolom? Hvala na pitanju, dostojanstveno je odgovarala
Lola ako je neko pita - dobro ide. Oni koji su je pitali, nisu
poznavali Lolu. Njena nabavka je bila tako izvrsna da je
zasenila botele u gradu. Kupovala je kod Vestmana. Narav-
no da je dobila reklamnu karticu i od trgovca Davidsena,
ali ne, hvala. Kasnije je čak primila čitavo malo pismo ko-
je je potpisao mladi Guliksen: oni su nabavljali svu robu
prethodnoj šefici, pa se nadaju da će biti počašćeni i nje-
nim poverenjem. A li ne, hvala. Ti Guliksenovi i taj Vilijem
s kojim je otišla žena mladog Klemensa, tako finog čoveka!
N e, Lola je kupovala kod Vestmana, tog čestitog tr-
govca, kod kojeg je kupovala i onda kad je bila udata za
starog Brodersena. Vestman je bio sasvim dobar, ne baš
bogat izborom, ali veoma solidan, a i posedovao je neko-
liko deonica „Vrapca“. On je bio jedan od članova uprave
koju je Lola svojevremeno posetila zbog Abela, a onaje sad
za Vestmana bila upravnica restorana koja je nadmašivala
sve druge.
Stari trgovac ju je uvek lično posluživao. On joj je da-
vao savete, bio je na njenoj strani: Nego šta, ja imam i porto
i kavijar, gledajte ovamo! A li otvoreno govoreći, nije to
dovoljno dobro za vas. To je norveška roba.
Onda naručite originalnu, iz uvoza. Moj pastorak, ka-
petan, traži u tom pogledu najviši nivo.
Hodala je brodom kao neka dama, neprimetno je sve
više avanzovala, baš je bila skockana, prava lađy. Ko bi ga
znao otkud joj sve to, možda iz knjiga koje je pročitala.
Mnogo je držala do kapetanove časti, koju je upomo bra-
nila. Govorila je: kapetan Brodersen. Ili: kapetan lično. Zar
vi samo stojite i ne mrdate kad kapetan Brodersen zazvo-
ni? rekla je na primer sobaricama. - Baš sam krenula,
odmah je potrčala jedna od njih. Kad se vratila, rekla je:
Kapetan je samo hteo da iznesem saksiju sa cvećem koja
je danas stavljena u njegovu kabinu. Ili, dmgom prilikom:
Kapetan lično zahvaljuje za kolač, ali pomčuje da on ne
jede nikakve kolače!

162
 A onda na kraju još i to - šta je s kotmilarom? Ko je
iiopšte znao bilo šta o njemu? Zvao se Gregersen, imao je
mllične diplome, čak i kapetanski ispit, komandovao je
biodovima, plovio je velikim morima sveta. Diplome su
lnle stare, i činilo se da je godinama bio van službe u vreme
k.'ul je primljen na ,,Vrapca“. Fredriksen iz letnjikovca je
presudno uticao na odluku uprave.
Ja čoveka ne poznajem, rekao je, ali sam od pouzdane
osobe čuo sve najbolje o njemu.
Njegove diplome su tako stare, primećivali su drugi. A
pdc je uopšte bio tih sedam godina?
Koliko sam ja shvatio, bavio se nečim drugim.
On je već komandovao brodovima, zašto bi sada bio
kormilar?
To već ne bih znao. Možda zbog nezaposlenosti, zbog
prolazne nezaposlenosti.
Šaputali su među sobom o tom slučaju. Ako Fredrik-
scn neopozivo želi da mu brat bude kapetan na brodu, uz
njega mora da bude jedan pomorac. Čitava je stvar vrlo
čudna, da, sumnjiva, takva je zaista bila, đavo da ga nosi.
A li niko nije trebalo da žali što je Gregersen dobio
službu. Ukoliko je i bilo nešto tajanstveno u vezi s njim, on
lo nije isticao. A nije bio tek bilo ko, šuškalo se da je iz
dobre porodice i da ima bogate rođake. Ipak, bilo je nešto
tajanstveno u vezi s njim, već zato što je godinu za godi-
nom radio za kormilarsku platu i time bio zadovoljan.
Možda se iza toga nešto krilo, možda je nešto uradio, neku
glupost - niko to nije znao. A li Fredriksen je sredio čitavu
stvar na zadovoljstvo obe strane. Zahvaljujem na ukaza-
nom poverenju! rekao je Gregersen.
Onda je kapetan Ulrik Fredriksen nekoliko godina
plovio s njim, i ništa se čudno nije desilo. Ali kormilar je
ipak morao da tu i tamo pokrije svog kapetana. Sada je bio
pošteđen toga. Brodersen je bio pomorac i ni u čemu nije
grešio, povlačio je brodsku sirenu, zvonio dole u mašinski
prostor, a kad je pored svetionika duvala bura ili bilo ne-
mimo more, tražio je da se digne prednje jedro. Nije bilo ni
govora o ma kakvim ishitrenim postupcima.

163
 Teško mu je bilo da kormilara navede na razgovor.
Kapetan Brodersen nije bio neki brbljivac, ali je ipak znao
da priča i zabavlja se kad se pruži prilika. Kormilar je bio
nem. Obavljao je svoj posao, bio je zauzet bilo čim, pušio
je i ćutao. Zašto je morao da ćuti? Kapetan, da bi se poka-
zao ljubazan, rekao bi, na primer: Lepo vreme, severois-
točni vetar! Kormilar bi promumlao nešto potvrdno, ali se
ne bi nadovezao. Zašto bar ne kaže: Vreme kao poručeno.
To ćutanje je bilo nepodnošljivo, pa bi kapetan pro-
šetao do posade. Ništa mu drugo nije preostajalo. Nije to
bio neki veličanstveni brod kojim on upravlja, samo m le-
karski čamac, ali njemu nije izgledao mali, bio je sasvim
dovoljan za njegovu titulu. Izmislio je neke sitne popravke,
čak se nešto razumeo u mašinu. Ovde su na brodu imali
neki stari nezgodan uređaj za pojačavanje pamog pritiska;
on je znao za lepe male mašine iz Amerike i Australije, i
pričao je glavnom mašinisti o njima. Predložio je da se
popravi jedan ventil koji je bio koso ušrafljen, i na koji je
stalno kapalo ulje. To je ovako još pre mog vremena, rekao
je mašinista. A li takav kapetan, koji se još razume u m aši-
ne, ipak je sve preduzeo da se ventil ispravi.
Tako se sve savršeno odvijalo.

17

onda je nastupilo neko neobično vreme.

Šta je Lili tražila na brodu? Zar nije bilo dovoljno što
su zaposlili Aleksa, njenog muža?
Došla je i pitala za Abela.
Sobarice su poznavale nju i njen glas, nisu imale ništa
protiv razgovora s njom ili malo ogovaranja, pa su se već
spremale za primamljivu zabavu o nečemu što je izašlo na
zao glas.
Odjednom se na palubu popela šefica restorana, trgla
se i upitala: Šta je to ovde?

164
 Snino sam pitala za Abela, ljubazno kaže Lili i kao da
tiiltn nc sluti.
Za Abela? Vi mislite kapetana?
!)a, kapetana.
Vcrovatno je u svojoj kabini. Treba li nešto da mu po-
rufiin?
M olim?... N e, hvala. I moj muž je ovde na brodu, ali
Bigtlc ga ne vidim. On se zove Aleks.
Idite pravo napred i pitajte posadu, tamo ćete naći svog
Aleksa.
Ali sad se Lili nije više smeškala. Ton šefice restorana
ttćigledno joj nije prijao. Lili nije bila obična žena momara,
ne, ona je nekad bila blagajnica i vodila je velike račune u
lednoj firmi. Doduše, spala je neko vreme na piilično niske
grane, to je tada izgledalo loše za kuću i dom, ali sada je to
prošlo; muž je dobio posao, plaćao je za kuću, kupovao
liranu i odeću. Šta izigrava ova kantinerka?
Htela sam samo da pitam Abela imam li pravo na
besplatnu vožnju, kaže ona. Muž mi je ovde na brodu.
To pitajte kormilara.
Kakve budalaštine! pom isli Lili, idući na prednji deo
broda. Ova kantinerka nije joj čak ništa ponudila, ni kolač
ni šolju kafe. Pa šta - to je bilo nevažno. Jer kantinerka nije
bila niko drugi nego Lola, Lola koja je bila venčana, ali ne
i udata, hahaba.
Pronašla je Aleksa i tu iskalila svoj gnev.
Aleks je pokušavao da izgladi problem: To je samo
zato što si rekla Abel. A ona to ne trpi. N e trpi od tebe.
Lili je razmišljala o tome: Zašto bih ja brinula šta ona
trpi a šta ne trpi?
Kasnije je videla Abela na zapovedničkom mostu. Lili
nije mogla gore, tamo je pisalo „Zabranjen pristup“, a ona
je poštovala natpise još iz svog vremena u pilani. A li po-
gledala je gore ka njemu i klimnula, ali se on pravio da je
ne vidi.

165
 Ovo je stvamo previše! rekia je Lili i samo što nije
zaplakala.
Posle pola sata Abel se pojavio. Održavaj smer! rekao
je čoveku pored kormilara i sišao na palubu.
Prošetao je između putnika, došao do Lili, zastao i re-
kao: O - takođe na putovanju?
Lili je rekla: Da - ali ništa više nije mogla da izusti.
Ipak, prošao je gnev. A li nikad više neće kročiti na taj brod;
smatrala je da joj je to ispod časti.
Abel je bio isti kao uvek, samo mnogo svečaniji sa tim
zlatnim dugmetima i gajtanima. Verovatno si našla Aleksa?
rekao je.
Da.
Kaži mu da te povede naokolo i pokaže ti šta ima.
Onda je krenuo dalje i razgovarao s drugim ljudima.
Posle nekoliko minuta ugledala ga je ponovo na zapoved-
ničkom mostu.
Kapetan sad obavlja svoj posao, rekao je Aleks da bi
joj objasnio, a onda nema vremena za druge stvari.
Lili, razočarano: Meni je svejedno ko šta radi!
Ne, ništa nije bilo kako je očekivala, uz kafo i kolač i
čašu vina. Nikad više tamo, hvala lepo.

Ali nije se sve završilo sa Lili. Nekog drugog đana

došla je njena majka, prodavačica kolača. Da li se to ikad
čulo! Došla je sa svojim mčnim kolicima, podigla korpu s
njih i ušla s njom na brod. Onda je stala uz ogradu palube i
glasno dovikivala Regini na pristaništu da ide pred vozove.
Gledaj da sve dobro obaviš, Regina!
Izvolite kolače! govorila je putnicima. Odlični kolači!
Zaista, htelo im se kolača. Tražili su kafu na palubi,
gde su seli i doručkovali uz kolače.
To je trajalo samo dok se nije pojavila šefica restorana:
Šta ovo znači? pitala je.
Kolači, rekla je prodavačica. Osam era jedan, ali četiri
za dvadeset i pet. Hoćete kolača?

166
 Ne, rekla je šefica i udaljila se.
To je zadiralo u njen posao u restoranu, ali prešla je
prcko toga. Ona je bila lady i kapetanova maćeha.
Ali prodavačici kolača nije bilo prijatno kad se pojavio
kormilar i tražio joj kartu.
Kartu? pitala je.
Da, kartu. Dokle putujete?
Ja samo prodajem kolače, rekla je. Nikada još nisam
plaćala kartu da bih prodavala kolače.
Dokle putujete? pita kormilar, i sprema se da joj proda
kartu.
Dokle putujem? Samo dok ih rasprodam.
Kormilar i dalje stoji pred njom.
Gde je Aleks? pita ona. On je oženjen sa Lili, mojom
kćerkom. Idite kod Aleksa.
Vi znači nećete kartu?
Ne, kaže ona. Pa i vama je jasno da mi se prodaja ko-
lača ne bi isplatila kad bih morala da platim kartu. Gde je
Abel? pita odjeđnom. On je više nego jednom dobio od
mene kolač, pa je govorio da imam dobru robu.
Izvukla se nekako. A li je zato Aleksu bilo pomalo
neprijatno. Od leta je bio na brodu i naučio je red, pa bi
najviše voleo da se familija ne pojavljuje. Bio je ljubazan i
učtiv, nije ljutio šeficu restorana i nije govorio Abel kad
govori o kapetanu.
Čemu to? rekla je stara. Zar se on možda ne zove
Abel? Znala sam ga još kao dečka, kad je vozio Lili u svom
čamcu; pojeo je on više nego jedan moj kolač. Ne reci da
nije! A li ako se samo ovako može, onda nikad više neću
kročiti na brod.
Aleksu to nije bilo krivo.

Na brodu je bilo raznoraznih ljudi, čak i apotekar, onaj

razuzdani momak. S njim je bila neka dama, ali je među

167
njima iz nekog razloga nastao nesporazum; dama je našla
lepog Aleksa, stajala je sada s njim ispod zaklona od simca
i zabavljala se. Apotekar se smucao po palubi s jednog m e-
sta na drugo i bio je kao nemima duša.
Tu je bio i večiti slepi verglaš. Mali i skriven, sedeo je
u nekom tamnom kutku pored svojih orguljica, žmirkao
tužnim očima, lupkao prstima oko sebe i smeškao se kad
mu se neko obrati. A sad se čak činilo i da ćopa.
Zasviraj nešto! rekli su mu.
Odmahnuo je glavom: Nije više kao pre. Kad sam ra-
nije dolazio, kapetan Fredriksen me uvek molio da sviram,
davao mi je i da popijem nešto, a od kantinerke sam do-
bijao poneki zalogaj. Čak se dešavalo da je sam kapetan
Fredriksen uzimao moj šešir i skupljao novac za mene.
Šta - zar ti je sad nešto s nogom?
Da, nesreća! Sad ništa više neću videti. Ima već mesec
dana.
Rana?
Cma rana. Hladna upala, kažu ljudi koji se razumeju
u te stvari.
Strašno! Treba da je što pre izlečiš.
Mnogi su ga poznavali i već su ranije čuli za njegovu
sudbinu. Nekada je bio i gluv i ništa nije čuo, dok dvojica
nisu počeli da šuškaju kako da mu smotaju novčanik.
Ali gadno je kad je čovek slep i ništa ne m ože da vidi.
Nije bio slep od rođenja, ali je sve više gubio vid, tako da
ništa nije mogao da radi. Onda su mu strujom spalili neku
mrenu na očima - i posle toga ništa više nije video, ne,
rekao je, tada je postao slep. On bi sigumo radio nešto, ali
ništa ne vidi, govorio je. Siroti čovek. Ljudi su ga žalili i
kupili mu vergl. On i vergl sada su ostareli, ali vuku se
naokolo; obično dobije jelo i besplatnu vožnju, ovde do-
bije par cipela, a tamo šešir koji može da pruži kad kupi
milostinju; on već nekako izlazi na kraj, ne treba ga toliko
žaliti, nikad ne spava pod vedrim nebom. Kad se bolje
razmisli, čudo jedno kako dobro prolazi sa svojim verglom

168
i svojom nemoći. Već je i to pređnost što ljudi u njegovoj
blizini razgovaraju sasvim bezbrižno, jer je on samo slepi
vcrglaš, i tako doznaje mnogo toga, i o svima ponešto zna.
Osoba, ličnost. Mnogi mu poveravaju debele novčanike.
Kako se danas zoveš? zadirkuje ga neko, jer se priča da ima
razna imena, i da se ponekad predstavlja kao vanbračni sin
ncke velike umetnice.
Jednom mu je nekoliko ugursuza primaklo sasvim
blizu lica nož, da ga provere, a on skočio kao uboden i
počeo da viče. - Hahaha, smejali su se, pa ti nisi slep, va-
ralico! - Naravno da sam slep, rekao je, ali ako nešto
zasvetluca, onda to mogu i da nazrem. - Pa nož ne svetlu-
ca, uzvratili su. - Eto vam dokaz koliko sam slep! rekao je.
Na brodu se viđao i inženjer, onaj što je nekad bio
poslovođa u pilani. Sad se malo ofucao, ali nosi tašnu za
spise kao i uvek, i sačuvao svoje držanje. Nema više ka-
petana Fredriksena, nema čašćenja, nema rakije. Inženjer
se vozi od jednog pristaništa do drugog, seda ovde i onde
da se zaštiti od promaje, zebe, postaje sve modriji i modri-
ji. Kad je Aleks prolazio pored njega, on mu je dobacio:
Mora da si ovde dobio mesto na osnovu mog uverenja? -
Da, ljubazno je rekao Aleks. - To me raduje, rekao je in-
ženjer.
On nije imao para da ruča u salonu, ali je na brod došla
prodavačica kolača. Četiri komada za dvadeset i pet era!
Kad je htela da mu da kolače, on se odjednom pokazao fin
i rekao: N e, ne, sam ću da ih uzmem! Pa ih nije jeo pred
očima sviju, već se odšunjao u mračni ćošak kod verglaša,
koji ništa nije video. B ili su to zaista dobri kolači od putera
i posuti šećerom, ali bi ih trebalo bar još četiri!
Dobro da je okončao s jelom kad je došao apotekar.
Uh, baš je zima! kaže apotekar i seda na neki sanduk
pored njega.
Da, zima je! potvrđuje inženjer. Da nemate nešto pro-
tiv nje?
N e, A li dođite večeras u apoteku, dežuran sam noćas.

169
 M olim ?... Pa vi znate, kormilare, đa ja uvek putujem
besplatno.
Da. A li sada nije isto. N ovi kapetan.
Tako znači, kaže inženjer i prekopava džepove: N e-
mam dovoljno - nisam račimao s tim ...
Dokle putujete?
Inženjer gleda prema kopnu: Vidim da bih morao da se
iskrcam ovde na prvoj stanici. Tu je jedna šuma koju bih
rado kupio.
Pustiću vas još ovaj put, kaže kormilar.

Da odemo i sednemo dole? pita apotekar svoju damu.

Imamo kabinu.
Zar ti je zima?
Da, zim a mi je.
Zar je zima, Alekse, pita ona.
Aleks se samo osmehne i neutralno ćuti.
Apotekar ode svojim putem, smrznut i Ijubomoran.
Prijatno je toplo u njegovoj kabini, na lavabou nađe neku
staru reviju, prelista je, odbaci i zvoni: Malu bocu portoa i
dve čaše! kaže devojci. Na njegovo veliko iznenađenje, s
poslužavnikom ulazi šefica restorana. Ona se smeška, ali
nije zbunjena, nije bez dostojanstva. Smešak odmah nes-
tane.
Vi ste me maločas na palubi pozdravili, kaže.
D a... naravno...
Sigumo ste videli da vam nisam uzvratila.
O - niste mi uzvratili? Čak ni treptajem oka?
N e. Vi me pozdravljate i u gradu. Vi se zaustavljate i
nasrtljivo me pozdravljate dokle god ne prođem. A ja ne
uzvraćam pozdrav.
A li Lola, manite se te besm islice i popijte sa mnom
čašu!
On natoči.

172
 Ona odmahne glavom. A li zaista je prošlo već mnogo
godina, vidite - a osim toga, ničega u međuvremenu nije
Inlo. Samo smo bili vereni neko vreme, ali ništa nije bilo
l/među nas. Nemojte da me pozdravljate, ovde ima toliko
ljudi koji to posmatraju i na svoj način tumače. Među nama
tic sme da bude više ničeg, učinite mi to, lepo vas molim!
Vi znate da nikad ništa nije ni bilo između nas, ništa tako...
Ne. Ali zar sam možda ja kriv za to?
Ne. Vi ste se ljutili, jer ja nisam htela...
Tačno. A zašto vi sve to ustvari podgrevate?
Rekli ste da sam samo htela ljubakanje, samo da se
poigram...
Nego šta! uzvikne apotekar. Jer zašto ste uopšte do-
lazili kod mene?
Dolazila sam zato što smo bili vereni. Mi smo se tek
verili, sećate se, i onda sam došla kod vas. Bezuslovno sam
htela veridbu, vi baš niste bili za to, ali ja sam to htela, jer
me je Tengvald ostavio i bila sam već stara devojka. To nije
bilo tako jednostavno, služila sam na svetioniku i postala
sam stara devojka. Zato sam to učinila i došla kod vas kad
ste imali noćnu službu, i tu sam dobila vina.
Kako si otmena postala, Lola. Ti više sigumo i ne znaš
da sam te ljubio?
A li bili smo vereni, i tad svašta može da se desi. Sad
vas molim da mi oprostite što sam došla, i nemojte više da
se ljutite na mene.
Sve je to čista besmislica, kaže apotekar. Zar ne m o-
žeš da sedneš malo ovde, čuješ li, i popiješ sa mnom čašu
vina kao u stara vremena.
Ne, hvala, moram da idem. Samo sam htela da vas za-
molim da me više ne poznajete.
Uh, uzdahne on, uzme svoju čašu i ispije. Zar sad i to,
Lola! Tako znači, ti sad hoćeš da sve do kraja poništiš?
Žalosno je kakav me glas bije u gradu, pa ti zato nećeš da
priznaš da je ikad išta bilo između nas.
Ustvari molim za tu malenkost, kaže ona.

173
 Ne umišljaš valjda da je to neka moja osveta? Nije to
nikakva osveta. A li mogao bih ipak da te malo naljutim.
To mi zaista ne prija. Jer nisam uvek sama kad me
pozdravljate.
Pa i nisi, dođavola, kaže on i nasmeje se.
Oboje ćute. Ona uhvati kvaku da izađe: Da, da, ništa
više ne mogu da učinim.
Stani malo. Hm. Gospođo Brodersen, ako vam je to-
liko stalo do toga, onda vas više neću poznavati.
M olim ?...
I neću vas pozdravljati.
To - to je baš lepo od vas. Da, zaista!
On to otklanja, uzoholio se kao da joj je sad poklonio
nešto vredno, ali joj to ne obračunava: Mogao bih štošta da
prigovorim protiv vašeg predstavljanja našeg odriosa. Vi ste
pomerili vreme i iskrivljujete đogađaje, samo da sebe pri-
kažete nedužnom.
Dolazila sam noću kod vas, priznaje ona.
Veslali ste čitavim putem od svetionika do obale da
dođete kod mene.
Da.
Nije li to možda bio izvestan mig da nešto hoćete od
mene?
Ona ćuti.
A li vi ništa niste hteli od mene. Kad je došlo vreme, vi
ste sve okončali. Ipak, tada još nisam bio na tako lošem
glasu kao možda sad. Nisam bio baš toliko beznačajan.
N e, priznaje ona. A li ne sumnja da on sad samo nešto
izigrava i od nje očekuje još malo ponizne zahvalnosti. Ne
usuđuje se da mu bude previše dužna, jer bi on tada postao
poverilac, pa bi još mogao tražiti da mu se nešto vrati.
On: Bio sam sklon pijančenju, a to se u vašem društvu
nije popravilo.
N e, ne, ali prestanite sad - bože sačuvaj! Drago mi je
što me više ne poznajete i nećete me više pozđravljati.

174
 Nc niogu reći da je meni drago.
I’a vi time činite i sebi uslugu. Vi i ne znate šta sebi
linilc kad stanete i pozdravljate me.
( )n, povređeno: A li to je moja stvar.
I)a, ali kako pri tom izgledate - pa vi stojite samo na
jpilttoj nozi, zar ne? Ljudi vas ismevaju.
I ,ice mu otvrdne. A li odjednom se otvore vrata i nje-
gtivn dama uđe.
Ah, morala bih d a...! kaže dama.
Šcfica restorana se provuče pored nje i izađe.
Sta bi morala? pita on.
Čini mi se da smetam - vino i dve čaše...
Pa zar možda nismo udvoje?
Napunjene čaše i uopšte...
Da - ustvari, i pre nego što si došla. Pa dođavola, samo
sitin ja pio, vidiš valjda.
Da sam to znala, ne bih ni došla.
Pusti sad te priče! Sedi ovamo i pij!
Ne, hvala! Zar m isliš da nisam znala da je ona tvoja
slara ljubavnica? Sigumo joj se opet prohtelo, toj dugačkoj
motki, pa je uvrebala kad nisam tu.
Ćuti!
To je zaista bruka - pozvati me na izlet, a onda ovako.
Pomislio je da će moći da je ućutka jednom jedinom
rcči: Jesi li sad završila s Aleksom?
To je nije ućutkalo: Ta dugačka motka! Jeste bila ven-
čana, ali ne i udata, a tebi je sigumo bila sasvim dobra. Fuj!
Kad bih bila tako dugačka, više bih volela da me nema.
Da, da, dobro, mala. Ovo je tvoja čaša. Hoćemo li sada...
Ne! vikne ona i uhvati za kvaku. Odlazi! Ne, hoću da
izađem!
Morao je da upotrebi silu kako bi je zadržao, smestio,
poljubio. To uostalom nije bilo teško, bila je mala i okragla
i ne sasvim nerazumna, pa mu je na kraju pomogla.

175
 Pili su svoje vino i prešli u podnošljivo raspoloženje,
samo je apotekar ipak bio gotovo sanjarski zamišljen. Onda
kao da se prenuo i nije izgledalo da ga nešto beskrajno teš-
ko muči. Mora da je i od vina bio pomalo lenj.
Ja uopšte ne mislim na nju, rekao je. Možda baš zato
da bi učinio svoju damu nepoverljivom.
A li dama je ravnodušna i ne haje za to. Prebacila se na
drugi divan, da, legla je tamo i pošteno povukla suknju pre-
ko nogu.
Apotekar, stari kavaljer, ne izgleda loše, mada ima de-
beo nos, debele obrve i četvrtastu bradu, ali ima baš dob-
re plave oči i lepo izvijena usta. Kosa mu je neverovatno
gusta, češlja je samo prstima. Ponekad ga muči kad mu
iskliznu zubi, pa mora da ih potisne natrag jezikom.
Živeli! Ispio je ostatak iz svoje lepe male boce i pita je
hoće li još vina? Ne. Kad je ispružio ruku i zaključao vrata,
ona traži da budu ponovo otvorena, ustane i okrene ključ
natrag. On još jednom zaključa, ona ponovo otključa.
Da, kaže on, u pravu si, malo je previsoka ta Lola. Ali
jedno joj treba priznati: dobro je građena.
Ma nemoj? Da - pa ti bi to morao da znaš. Ti znači
sediš sve vreme ovde i m isliš na nju.
Besmislica! Pa ti znaš da na čitavom svetu nema za
mene druge osim tebe. Budi sad dobra! I on zaključa vrata.
Ali ona opet otključa.
Kad je s damom krenuo da se iskrca s broda, bio je
bled i odlučan. Stao je na jednoj nozi pred šeficu restorana
i opet je pozdravio.

Kao što ovaj par polazi na mali izlet brodom, tako

dolaze i drugi i čine isto. To je odličan brod s mirnim i
udobnim kabinama, u jesenje doba nema zgodnijeg mesta
za vino i ljubav.
A svi ljudi putuju s određenom svrhom. Evo stiže
Lovisa Rolandsen i hoće kod nekih rođaka u susedni gra-
dić. Došla je s petoro svoje dece i mužem, kovačem Teng-
valdom. A to što je i Tengvald tu, uopšte nije delovalo na

176
firlicu restorana koju je on jeđnom ostavio: ne, ni najmanji
nlisak. Samo je na trenutak odmerila čoveka i njegovu fa-
miliju, a zatim ravnodušno prošla dalje.
Posle Božića je došla Lolina majka i nekoliko dana os-
fala na brodu. Kapetan je ljubazno razgovarao s njom, za
slolom je sedela desno od njega, i on je tražio da se prvo
njoj ponudi jelo. Ukazivao joj je tolike počasti i ljubaznos-
li možda samo zato što je Lolu stalno držao na određenoj
distanci. Ona je uostalom bila simpatična i časna žena.
Raspitivao se za njenog muža.
Da, hvala, dobro mu je, on živi u nekom gradu Punta
I lclgada. Da li ste ikad bili tamo?
Ne, nikada nisam bio na Azorskim ostrvima.
Tamo raste sve, čak i kafa i šećer i sve ostalo. Mora da
jc tamo divno.
Zar se neće vratiti?
Pa uskoro, tako je pisao. Ali njemu je dobro i uči por-
lugalski. Radi u luci.
A da li je vama dobro u vašoj kući na obali?
Da, hvala, rekla je žena.
Ona je sad tako zahvalna i daleko od svega, zaboravi-
Ia je na loše postupke svoga muža, ona ne m isli na zlo.
I ona je jednom bila mlada. Sada je otupela.

18

S e fic a restorana je počela da priča kako kapetanu treba

nova uniforma. Veliki deo zime je već prošao, pa bi dobro
bilo da se blagovremeno m isli o tome. Uskoro će Uskrs, a
(ada svi moraju imati nova odela.
Kapetan se zamišljeno smeška. Uniforma koju ima
dovoljno je dobra za ovaj mlekarski čamac.
Da, ali morao bi da ima još jednu za promenu, jednu
svečanu uniformu.

177
 Ne.
Lola je baš umela da muči čoveka svojim idejama!
Odakle njemu pare za novu uniformu, kad mora da pomaže
Aleksu da otplati kuću, a i hteo bi da svakog meseca ostavi
nešto na stranu za sebe.
Uostalom, Aleksu sada i nije potrebna nikakva pomoć,
imao je svoju platu i svoje kartanje, dobro mu je išlo. Ne,
ne treba to da radiš, govorio je kapetanu, ja imam dobru
platu i stalno otplaćujem.
Da, ali imaš mnogo dece u kući. Ako malo pomognem,
brže ćeš da otplatiš.
A li zašto bi to moralo tako brzo? pita Aleks.
Kapetan: Imam svoje razloge za to.
Kad je već krenuo da Aleksu svakog meseca pomaže i
nije hteo da to prekine, rezultat je bio da ono što je hteo da
stavi na stranu nije bilo takoreći vredno pomena. Šta da
učini? Trebalo mu je nešto novca, određena suma. Već više
od devet meseci bio je na ,,Vrapcu“, živeo je tri stotine dana
i noći tu, pa šta je bilo od svega toga? Da li je to bilo - ne,
to svakako nije bilo izgubljeno vreme.
Kad mu je prvi put palo na pamet da on ustvari ne pri-
pada tu, odbacio je tu pomisao kao muškarac. Šta bi reklo
parobrodsko društvo, šta bi rekla Lola, kad bi tako počeo da
razmišlja? N e, ne sme da se prepušta takvim mislima!
Kasnije mu je bilo lakše da uvidi svoju grešku što je
tek tako i bez razmišljanja postao kapetan na ,,Vrapcu“. Šta
je on uopšte tražio tu? Zar ga je možda obuzimala neka
žarka radost kod pom isli na taj život na brodu, na jelo u
izobilju, na tog nemog neljubaznog kormilara, na kante s
mlekom, na putnike, na čitavu tu nepromenljivu i jedno-
ličnu brodsku liniju? Uopšte mu nije bilo lako. U početku
je sve bilo drukčije: uđe momar jutamje straže, on navuče
uniformu, nakon tri minuta već je na palubi, baca prodoran
pogled na vreme i na kompas, kao da mora da isplovi u
Biskajski zaliv, daje tri znaka zvonom u mašinski prostor i
određuje smer - održavaj smer! Pristupao je svemu tome
dušom i telom, razgovarao s putnicima, iskrcavao prazne

178
krttiie na kopno i pune ukrcavao na brod, prelazio liniju za
dvn dana, vraćao se kući i pristajao uz obalu. Njegovo zna-
njr bilo je sasvim dovoljno za sve to.
Zar se uopšte moglo očekivati da će to tako stalno ići?
Kn<l inu se više nije žurilo da se ujutru obuče. Kapetan nije
vifie prodomo gleđao u vreme i kompas, nije više bio ras-
položen za to. Ništa se nije dešavalo tokom plovidbe, n i-
knk.iv brodolom s ljudima koji dozivaju Boga, samo je
pnnckad morao da pripazi da ne udari u neki čamac koji
hivnodušno prolazi ispred pramca, jer to ipak plovi samo
mlckarski brod.
Otkud se pojavila ta mpa na rukavu uniforme? Zaka-
Pio sc na neko gvožđe koje je trebalo da iskrcaju, visilo je
tin dizalici. Kormilar je video kad se to desilo, i kao da se
nn ircnutak smeškao pre nego što je oborio pogled. Kape-
tnnii to ništa nije značilo, njemu je to bilo sasvim sporedno,
ali sc nekoliko dana ipak vrteo i okretao na sve strane da to
inki ije od Lole. Nije hteo da zavisi od nje, radije će zamo-
liti ncku od sobarica da mu to zakrpi. Kao da bi to bio izlaz
nipošto: sobarica bi naravno pričala s onom dmgom, a
itmga bi prenela vest šefici restorana.
Pokazao je rukav Aleksu i naravno da je već nešto
imislio: Da li bi mogla Lili da zakrpi ovo? pita on.
A krojač? kaže Aleks.
Ne, krojač bi hteo da mi sašije novu uniformu.
Aleks, lep momak i suprag, nije bio istog mišljenja kao
knpctan. Aleks je postao čudan, nije hteo da Abel uđe u
njegovu kuću, a nije hteo da Lili dođe na brod. Velika pro-
mcna za nekoliko m eseci. Kad je Aleks dobio hranu i obez-
bcdio platu i odeću, uzdigao se iz svog nečasnog postoja-
njn i postao pravi čovek, uključio se u organizaciju, pa se iz
svcga zaista lepo izvukao. - Ne smeš da dođeš na brod i
do/.voliš da te tamo vide, rekao je Lili. Nama to nije pot-
rchno! A Lili, koja je ponovo dobila mesa pod kožom i
tiosila novu haljinu i plitke cipele sa šnalom, bila je istog
ttušljenja kao njen muž. Šta ću ja na brodu, rekla je. Pa ti
»vnkc druge noći dolaziš k u ći...

179
 Uprkos tome, kad je Abel u kompletnoj uniformi ušao
u njenu sobu i zamolio je da mu ono zakrpi, Lili je zastao
dah i postala je tamnocrvena. To je za nju ipak bilo nešto
neobično - tu je stajao Abel, bio je kapetan, a njegova je
uniforma bila ukrašena zlatnim dugmetima i resama.
Samo ako budem umela! rekla je.
Dok je ona šila, on je sedeo u košulji i sasvim prirod-
no razgovarao s njom. Kako su porasla, rekao je za decu.
Deca su se dočepala njegove kape, divila joj se, i jedno za
drugim trudilo se da je natakne na glavu. Treće i najmanje
je spavalo. Abel je pitao da li je i to devojčica? Da, devoj-
čica. Lili to nije mogla da shvati, dobijala je samo devoj-
čice. A li ona ipak ima i jednog dečaka, a taj je svome ocu
najmiliji. Da, divan dečak, kaže Abel. M isliš li da liči na
mene?
Možda bi nešto i bilo od toga, ali pojavio se Aleks
- Aleks je dahtao svom kapetanu za vrat. On se doduše
odmah nasmešio i zauzeo ljubazan stav, ali nije bio izu-
zetno predusretljiv i prijatan domaćin, jedva da je bio toliko
pokoran koliko bi ustvari trebalo da bude. Kako deca nišu
prestala da se igraju sa kapetanskom kapom, majka ih je
opomenula. Onda se javio Aleks: Pa zašto ne stavi svoju
kapu na glavu? Posle nekog vremena skinuo je i gomji deo
uniforme. To je izrazito nepoštovanje i užasna neotesanost.
Onda se protegnuo i zevnuo bez ikakvog obzira. Zatim se
svalio na krevet. Krevet je zaškripao.
Izgleda da se Lili konačno postidela umesto svoga
muža, pogledala ga je nekoliko puta, ali je i dalje samo se-
dela i vredno šila. Abel nije obratio nikakvu pažnju na svog
momara.
Možda su se u Abelu razbudile uspomene. Ostao je
nepomičan kad je prepoznao škripanje kreveta, ali bilo je i
nešto drago. Kad je pogleđao kroz prozor, s desna je ugle-
dao stepenice, a na dnu tih stepenica jednom je zaradio dve
rane. One su sad zarasle, ali ipak su bile dve rane, i to iz
njemu ukradenog revolvera! Čudno je kako sve može da
zastari kad prođu godine. Taj događaj je sve više padao u
zaborav. Svima je tada loše krenulo, ali je on bar imao tu

180
Imtstku na skladištima ukojoj je mogao da stanuje. Onda su
doflli i hteli da se presele kod njega, ali on to nije hteo,
Ugnsiio ih je umesto toga lososom , donekle ukradenim lo -
lostm i. A sada su ovde Lili, Aleks i deca, život im je opet
jflliman i prijatan. Na brodu je on kapetan i gospodar, ali
fivde jc više član porodice. I odjednom pita Aleksa: Kako si
ptno mogao da mi tada ukradeš revolver?
Aleks zaškilji i zamisli se: Zato što nisam imao nika-
k*v nož, kaže.
Nož? Pa šta si ti hteo nožem? Za takvu budalu kao što
li fi upasno je ako ima nož ili revolver, jer iz toga lako nas-
fln c ubistvo.
I ,ili, uzrujano: Pa to je ipak bilo tako davno...
I)a, ali ja sam čitavih godinu dana tražio taj revolver.
To je bilo loše, da, priznaje ona.
Aleks je smatrao kako mora da preduzme nešto i po-
knh' se sasvim ravnodušan. Pozvao je k sebi decu - to
dvnje dece koju bi mogao nazvati svojom samo uz nešto
inrlcrivanja. Pljunite ovamo! rekao je.
II kapu? pitaju deca, blistajući od veselja.
Alekse! uzvikne Lili.
Šta se ti javljaš? kaže on. Zar ti m isliš... ? Pa nisam ja
fakva sirovina - ili... ? On odbaci kapu na sto.
Abel nije učestvovao u onom što se dešavalo, ništa nije
ptlao, nije mario za to. Odjednom su krenule kojekakve
hulosti, i kapa bi pala na pod preko ivice stola da je nije
tihvatio. Ali on ipak nije mogao da se ljuti na svog momara.
1lo.stalom, neverovatno je kako se Aleks uspravio, kako mu
jc sa uspehom porasla hrabrost. A to je i dokaz marljivosti,
U) što su se on i Lili za kratko vreme opet uzdigli. Zidni sat
je opct visio na svom mestu, kovčeg oslikan ružama bio je
ponovo tu, stolice, sto, dva stalka sa cvećem ...
Gde je Regina? pita on.
Da, Regina je sad već velika i odrasla, zaposlila se,
kažc 1-ili.
Ali to joj baš nije bilo neophodno, dobaci Aleks.

181
 Lili: Ona je kod mladog Klemensa.
Regina? Zar je sposobna za to?
Pa ona je sasvim lepo naučila neke stvari, a najviše od
svoje bake. Ume da ispeče kolače i još štošta.
Aleks, podrugljivo: Ume da skuva zalogaj džigerice i
nekoliko krompira za gospodina!
Da, Regina je siginno sposobna, kaže Abel. Jednom mi
je prodala „Deset božjih zapovesti“. Uostalom, svi ste vi
sposobni. Eto, vidim kako ste u svakom pogledu stali na
noge.
L ili, s iznenadnom toplinom: Zahvaljujući tvojoj dob-
roj pom oći, Abele!
Ma hajde! Još bih morao da vratim ono što sam po
tvom mišljenju pozajmio od tebe. Zar si zaboravila?
Lili duboko obori glavu i ćuti.
Međutim, Aleks ne ćuti, on pažljivije sluša: Zar je od
tebe pozajmljivao pare, Lili? To je onda druga stvar! Ti si
ga sigumo izdržavala dok sam bio odsutan?
Ućuti, Alekse! kaže ona.
Tu smo znači! Ja zaista nisam mogao da shvatim kako
si uopšte uspela da sama pojedeš čitavu kuću do mog po-
vratka.
L ili vikne: Ućuti, Alekse, čuješ li!
Abel nastavi: A li trebalo bi otkupiti kuću. Ko zna ko-
liko ću još dugo da ostanem na ,,Vrapcu“.
Šta? hitro pita Lili. Nećeš da valjda odeš?
Abel ne odgovori. Priuštio je Aleksu malo straha. Ali
on je bezbrižno i nepobedivo sedeo na svom krevetu i nije
uzdrhtao.
L ili, ponovo: Nećeš da valjda odeš?
N e znam.
Aleks: Pa šta i ako odeš, ja ipak mogu da ostanem.
Upisan sam u posadu.
Uniforma je bila gotova i Abel je obuče. Kao nova!
kaže. N e vidi se nijedan šav! Evo, Lili - za tvoj trud...

182
 11, Lili, ništa ne uzimaj za to! naređuje Aleks u svojoj
Hejtohedivosti.

Ali sledećeg dana Aleks je na brodu bio ponovo lju-

bfl/iin i pun poštovanja. To nije bila njegova kuća, a tu nije
bilo ni njegove žene. Možda je o svemu bolje razmislio
pieko noći, a možda je mu je Lili pomogla da razjasni neke
sfvnri.
Dobro jutro! pozdravi on i digne ruku do kape.
Dobro jutro, uzvrati kapetan. Idi gore na zapovednički
most i tamo sve lepo počisti.
Razumem.
I obriši prozore.
Razumem.
Pregorela je sijalica na plafonu, stavi novu.
Razumem.
Od preterano iskazanog poštovanja kapetan jedva da
je došao do reči.
Abel je očekivao izvesne ljuđe, čitav ih je brod očeki-
vao. Šefica restorana je sa svojim devojkama isprašila i
očetkala svaki jastuk u salonu i u velikoj dvostrukoj kabini
broj 1. O ne, tamo nije bilo muva - naprotiv, na stolu je bio
buket cveća, a na lavabou dva nova sapuna.
Stigli su u sedam sati. Kapetan ih nije dočekao, jer je
već stajao na zapovedničkom mostu, ali je duboko poz-
dravio i odmah zazvonio dole. Primila ih je šefica restorana
i poželela im dobrodošlicu, mada to nije bio običaj: Dobro
došli, poštovana gospođo!
Olga, rekla je poštovana gospođa.
Da, dobro došli, Olga!
Šefica restorana je pošla ispred para do kabine broj 1,
otvorila vrata i stupila unazad. Oni su samo ostavili ručni
prtljag, a onda krenuli u šetnju po mlekarskom brodu.
Već su se i venčali, ali još pre nekoliko nedelja. Ovo
nije bilo nikakvo bračno putovanje, već samo mali izlet u

183
suseđni gradić, jer Guliksen nije imao više slobodnih dana.
Par je bio elegantno odeven, oboje u bundama, a dama sko-
ro da i nije bila našminkana.
Kad je kapetan sišao sa zapovedničkog mosta da obiđe
putnike, popričao je sasvimjednostavno iprirodno sa Olgom
i njenim novim mužem. Stekao je utisak da se Guliksen
oseća pomalo nadmoćno, kao da je čak previše drzak; m ož-
da se prisetio da je kapetanu Brodersenu jednom morao da
obustavi veresiju na namimice, a sad nije hteo da se zbog
toga primeti njegova zabuna, ne, naprotiv. Abel nije ni u
kom slučaju smatrao da bi se to nekom trgovcu m oglo uzeti
za zlo, bio je prema Guliksenu ljubazan kao i prema drugim
putnicima.
Olga je bila nešto sasvim drugo. Kad ju je pozđravio,
skinula je rukavicu i bila veoma srdačna. Razmenili su
nekoliko prijateljskih rečenica, stisli jedno drugom ruku i
smeškali se. On je sve vreme stajao gologlav.
Bože, kako blistaš! rekao je.
Da, zaista blistam, uzvratila je. Radujem se ovom izle-
tu i tome što mogu da plovim s tobom, sada kad si postao
kapetan i neko. Eto vidiš, Abele, oduvek sam to govorila!
Stalno sam to govorila, pa i onda kad su svi drugi m islili
suprotno, kad si i sam bio u lošoj situaciji. Vidiš, ja sam te-
be znala, znala sam da si ti sila, samo ako hoćeš...
Previše je govorila o tome; Guliksen se udaljio i osta-
vio ih same. Možda je bila malo u neprilici pred Abelom -
poslednji put, kad su zajedno sedeli u nekom baru, zvala se
gospođa Klemens, i s njom je bio njen muž, a sada je ovde
s novim mužem; to se ne sme primetiti, to treba prikriti sa
mnogo reči: I kako je sad tebi, Abele? Sigumo izgledaš
čudno samom sebi? O, ali znaj da se stvamo radujem što si
sad došao na pravo mesto! Ti - kupila sam kod starinara
onaj tvoj kovčežić od mesinga.
A, to !...
Neverovatna stvar, bez ključa, totalna misterija. A niko
neće nikada od mene saznati za mehanizam. Ako poželiš da
mi pišeš, Abele, onda ću tamo skrivati pisma, ha-ha-ha.

184
 Sad bih morao da se vratim gore na most, kaže Abel.
Da, naravno. Pa videćemo se kasnije.
Ona se držala uz šeficu restorana. Možda je i pred
njom bila malo u zabuni, pa ona je kod nje služila u pret-
liodnom domu, kuvala je i prala i brisala prašinu; sada je na
brodu bila nešto nadmoćnija. Nije to mala promena. A li to
ili nije sprečilo da po ženskom običaju odmah uklone svaku
/abunu, čak nisu izbegavale ni izvesna pitanja, ho-ho, baš
su o tome govorile!
Olga: Da, Lola, ako je trebalo da radiš ovde, onda mi
jc jasno da nisi mogla kod Klemensa.
Koga on sad ima?
Nisam baš pitala, ali neko mi je pričao da je kod njega
neka devojčica.
Ali to ipak nije dovoljno dobro za njega.
To ne znam. Ona se zove Regina i kćerka je jednog od
posade na brodu. A li ona je već radila i jako je sposobna za
svoje godine. Ali ja o tome ništa ne čujem, niti išta pitam.
Tebi je to jasno, Lola, da sad ne mogu da brinem o tome.
Sada brinem o svojim stvarima.
Da.
A moje su stvari na drugom mestu. Biće njemu dobro
sa tom devojčicom, ona je pobožna i bila je kod Vojske
spasa. On ponekad otvara vrata na hodnik da bolje čuje kad
ona u kuhinji svira na gitari i peva. M isli da ona ima lep
glas. Da, tako oni žive. A li ne sećam se ko mi je to pričao,
možda telefonom - ja ne čujem ništa i ne pitam ni za šta.
Naravno da se to ni Guliksenu ne bi dopalo. Bože moj, svi
moramo da istrpimo ponešto. To su bila teška vremena.
A kako je sve to delovalo na one kod okružnog na-
čelnika?
Strašno. Žena mu je pala u krevet, obe kćerke su se
vratile kući, a načelnik je čak dao ostavku. Napisao je pis-
mo i poslao g a ...
Lola uzvikne: A stvar sa ... M islim na onu stvar s m la-
dim Klemensom?

185
 Da, to bi se loše okončalo. Ali tada su njegove sestre
ulovile pismo, pa je načelnik povukao ostavku. To je još
bilo dobro. A li šta sam ja sve pretrpela - ne m ožeš ni da
zam isliš. Njegove sestre su raširile glas da sam nedolič-
na. N e znam, ali nisam jedina koja je pošla tim putem - ili
možda jesam?
Izvini, Olga - ti si postigla šta si htela, ali kako on sad
izlazi na kraj?
Molim? Ti m isliš samo s njegovom platom punomoć-
nika? Pa rekla sam ti da ja to ne znam. N i mi nismo imali
ništa više osim te plate. Uostalom, sad ćeš da čuješ nešto
neobično. On je Guliksenu ostao nešto dužan, još odavno,
iz mog vremena. Uvek sam ja bila ta koja gom ila dugove
na dugove, a Guliksen ih nikad ne briše. M olila sam ga da
to uradi, ali neće. Naprotiv, poslao je Klemensu račun; to
mi je bilo veoma krivo, jer Klemens pojma nije imao o tom
dugu. A li počeo je da ga otplaćuje. Tek malo po malo, ali
nikad nije propuštao, ni najmanje. Jednom sam ga slučajno
videla kad je plaćao, samo letimično, ali sam se odmah
povukla. Bože moj - stajao je pred tezgom i stavio na nju
nekoliko kruna.
Olga brizne u neutešan plač i baci se na divan. Jecanje
joj diže i spušta leđa, ona grize jastuk da bi se svladala.
Lola je miluje. Prođe neko vreme, Olga leži s licem u jas-
tuku i govori dalje: Zamisli tu sliku, stoji on, skinuo je
šešir, kosa mu je nešto duža, pod rukom drži svoju torbu.
Onda izvadi onim lepim rukama nekoliko kruna, stavi ih na
tezgu, i m oli da mu se to otpiše od računa. A ništa nije du-
žan, shvataš li, to je nepodnošljivo! Mladi prodavac je uos-
talom bio učtiv, zahvalio mu je i upisao iznos. A li je na kra-
ju Guliksenu dosadilo tih par kruna, pa je predao Klemensu
čitav štos neplaćenih računa razne klijentele: Evo nešto za
vas, pa vi ste advokat, zaplenite nešto, radite ozbiljno! M o-
žeš li ti, Lola, uopšte da zamisliš Klemensa kako nekom
pleni imovinu? N e, on to nije ni radio. Onda je verovatno
popričao sa Reginom, onom devojčicom. Ja to ne znam
sigumo, ali mora da je s njom govorio o tome. A Regina je
pregledala račune, uzela ih i otišla. Neverovatno, ali Regina

186
Jt tako sposobna, čudo od devojke, svuda je išla i prodavala
iv«i|c pobožne knjižice na ulici i u luci i po kućama, pro-
diiviil;i je kolače umesto svoje bake, ona je kao neki poslo-
Viti čovek, ne da se odbiti. I na kraju se vratila s novcem,
l*k sa mnogo para; ljudi su je prepoznali, i neki su platili
l*o i/nos, drugi jedan deo, a Regina je izdavala priznanice.
Nrol'ično dete, tako nepopustljivo. Guliksen je bio odušev-
tjfn; Samo nastavite ovako, rekao je Klemensu, pa nećete
doliijati samo procente, već i honorare za tužbe i sudske
rflfiprave! Zar to nije velikodušno? To mi je pričao Gulik-
irn, ali meni je muka od toga. Rekao mi je da on pri tom
lioljc prolazi, jer dužnik plaća sve troškove. Trgovina i
posao su čitava nauka; on mi je razjasnio zašto se više
isplati da se novac dobije odmah, nego da se dugo čeka na
inplatu. Novac je skup, kaže on. Ja to ne shvatam, pa on je
bogat. Ali kako god bilo, ipak je Klemens imao sreće što
inu se našla tako dobra pomoć pri uterivanju tih računa, a
<luliksen mu je sada dao nove račune, čitavu gomilu novih
računa.
Lola, zamišljeno: Klemens je bio tako uviđavan i po-
zajmio mi je knjige, a ja odem tu i tamo kod njega da ih
vratim i dobijem druge. Onda on priča sa mnom, naravno
samo o knjigama i raznim sudbinama u knjigama.
A kako izgleda kod njega? pita Olga.
Pa isto kao i ranije kod vas - to jest kod njega, mislim.
Isto je tako lepo i uredno u sobama, a lijander u srednjoj
sobi zelen je i svež. Ne, ništa ne treba da brineš što se toga
tiče.
Ja? Meni je sasvim svejedno, šta ja imam s tim! To i
nije moja kuća. Zaista, Lola!
Pa ja i nisam m islila...
A li Lola, ne bi bilo ništa čudno da si nešto pomislila -
pa ja sam nekad živela tamo, tamo sam spavala i budila
se. A li sada je kraj. Poslednje što sam čula - ne znam ko
mi je to pričao - je da mu je Fredriksen poverio dve velike
pamice. Ustvari je gospođa Fredriksen ta koja ga je uzela
za advokata, da bi te pamice bile dobro vođene, jer je

187
Fredriksen sada postao nesposoban. Imao je izliv krvi u
mozak. A baš je u pamicama Klemens neverovatno vešt,
nije to neko uterivanje računa. M islim da je reč o nekom
testamentu koji nije sasvim ispravan. Ona verovatno sma-
tra da je oštećena ili prevarena, ne znam tačno. A druga
stvar je u vezi s tim što onaj Ulrik, kapetan, ima ženu negde
daleko, čak u Africi. Kakva priča! A li Klemens će dobiti
pristojnu sumu da sve to obavi.
Ćutanje. Obe dame osluškuju korake u hodniku.
Ti si znači ovde! kaže Guliksen.
Možda je malo u neprilici - ili bi bar morao da bude -
pred Lolom, onom istom Lolom koju je jednom hteo da
napije kako bi je poljubio i tako đalje. Ali on se drži ne-
obično sigumo, ne haje za stare priče, dostojanstven je i
hladan: Tražio sam te, Olga.
Nigde te nisam videla pa sam došla ovamo, kaže Olga.
Baš pričam staroj prijateljici kako nam je dobro zajedno, da
se nikada nećemo razdvajati, i da ti mene s mojim pilećim
mozgom upućuješ u svoju trgovačku nauku.
Da, vi uvek nađete temu! Apropo, gospođo Brodersen,
bio sam tako slobodan pa sam vam pre dužeg vremena po-
slao ncko pismo. Možda ga niste dobili?
O ne, dobila sam ga.
Zar nećete da kupujete kod nas? Bivša kantinerka je
sve kupovala kod nas. Baš smo se dobro slagali.
Ja sam uvek kupovala kod Vestmana, pa sam i sad os-
tala kod njega.
Dobro, samo sam pitao.
Ćutanje.
Olga skrene razgovor: Da, mi eto sedimo ovde i pri-
čamo. Ali pre svega o tome kako je lepo od tebe što si me
poveo na ovo putovanje, mada imaš tako malo vremena.
Radujem se kao dete, a sad sam, Lola, da ti iskreno priz-
nam, gladna.
Sve je već spremno, kaže Lola i izađe.
Kako spremno? Otkud ona zna šta ti želiš? pita on.

188
 Samo malu užinu. Pa ona je jednom bila devojka kod
mene.

Rano su stigli u susedni gradić. Guliksen je imao da

obavi svoje poslove i odmah je sišao na kopno; i njegova
žena je navukla bundu, ali se predomislila kad joj je muž
već otišao, pa je ostala na brodu. Bila je malo duže s ka-
petanom na zapovedničkom mostu.
Nije mi do toga da se pred tobom izmotavam, Abele,
govori ona. Došla sam s novim mužem na brod.
Mnogo sreće! kaže on.
Da, da, mnogo sreće! Zamisli, dobila sam pismo i od
Ribera Karlsena: Mnogo sreće! To je drugi put kako mi želi
sreću.
Da, onaj što je propovedao u crkvi? Jednom sam nešto
čuo kako je govorio o nagonu, am biciji...
Ne, Abele, nemoj da si takav. Riber Karlsen je zaista
veoma poznat i veliki je čovek. Mnogo sam se obradovala
njegovom pismu. Tako je blag i ozbiljan, činilo mi se da u
njemu imam uporište, ili kao da nisam ovako sasvim sama.
Ali ipak sam primetila da se on pribojava za moje večno
blaženstvo.
Ti sama? Ti, koja m ožeš da se osloniš na tako moćnog
i bogatog čoveka kao što je Guliksen!
N e znam da li to m isliš ozbiljno, ali ja govorim sasvim
otvoreno - nisam mogla da budem bez novca za svoje sitne
potrebe. To je bio razlog što sam to učinila. A ja mogu da
istrpim mnogo toga da bih došla do novca.
Abel razmišlja o tome i onda kaže: Tebi je svakako
potreban tvoj džeparac za koješta.
Da, zar ne? Kako si ti drag! Baš sam isto i ja rekla:
treba mi džeparac za koješta, i neću da budem bez ikakvih
para. A li šta se vi muškarci razumete u to!
N e. Nama ne treba crvenilo za nokte ni cm ilo za tre-
pavice.

189
 E baš to! Ti bi možđa najradije voleo da me vidiš s
pletenicom niz leđa, sada kad sve druge nose kratku kosu?
A li gle, pa ti si se, Olga, danas jedva i našminkala, ka-
že on i upali svetlo na plafonu.
Da. A moguće je da sam pri tom imala izvesnu nameru,
jer sam krenula ovamo na brod.
Tako znači. Ali to ne može da se odnosi na kormilara i
mene.
Reci, Abele, zar se ti nećeš oženiti?
Kad bolje razmisliš, trebalo bi imati nekog ko bi se
kod mene brinuo za mužu krava, kokoške i pletenje čarapa.
N e, ozbiljno!
Pa ja sam bio oženjen, kaže on.
Da, ali to nije bilo nešto planski. Ti si, Abele, ustvari
trebao da dobiješ mene.
Tako je. A li nisam imao nikakvih izgleđa.
Ne.
Auostalom , samo bih te ponovo izgubio, čak i kad bih
te dobio.
Da, ako ne bi umeo da me zadržiš.
Tebe zadržati, Olga - a čime? Tebe se ne može uopšte
ni uhvatiti. Ti si kao ovo električno svetlo. Vatra, koja je
stvorena samo za oči, samo za gledanje. Ima tu ipak i nešto
topline, ali ne kao u peći.
N e, ne baš kao u peći - ali ja na svoj način pokušavam
da se dam uhvatiti, kaže ona tiho. Da li si primetio, kad smo
ranije bili s njim - mislim na Klemensa - da ga nikada
nisam zvala po imenu?
Da, sećam se, u baru.
N i jedan jedini put. Govorila sam mu samo ti, tako da
ne moram da ga zovem po imenu. A ovog sam uzela za
svog novog muža, oni imaju ista imena, zovu se i jedan i
drugi Vilijem. Tada on nije bio moj novi muž, ali ja sam već
spremila ime za njega. Činilo mi se da to moram da učinim,
da ja uvek moram toliko toga da učinim.

190
 Ahcl odjednom postane tamnocrven, ali se ipak tradi
ia i<> sakrije i ravnodusno kaže: Priznajem da je to bilo lepo
§d trbe.
I ( )lga porumeni: O, Abele, kako je lepo što si to rekao.
Nifco (irugi to ne bi smatrao vrednim pomena.
I)a, baš lepo. Ali - ako bih smeo da kažem - u tome
H#ina mislim, u tome je svakako dosta nežnosti, ali ništa
iiugo. To nije toplina kao iz peći.
Olga uzdahne: I s ovim drugim sam zadala sebi dosta
kiH c.

Ćutanje.
Prepoznao je narukvicu na njenoj raci. Ona uostalom
ftrnia mnogo prstenja i sličnih stvari; što se tiče nakita,
pulično je skromna. Odjednom je osetio samilost prema
njnj: ova žena ovde je Olga u koju je jednom bio tako ludo
?nl|ubljen, jedina u školi i u gradu među svim ljudima. On
spusti svoju ruku na njenu.
Šta je?
Ništa, kaže on i povuče ruku.
Šta je bilo, Abele?
Ništa. Samo trenutak nisam m islio na to kako moram
ila zaboravim.
Ah da, ti se još sećaš detinjstva. Sasvim si drugačiji
nego inače, postao si lep i pocrveneo si, ti drugačije go-
voriš. Sasvim drugačije!
Ona se nagne preko stola i otare malu mrljicu s nje-
povog kaputa, ovlažila je prst i obrisala mrljicu.
Da, ima nežnosti u njoj.
Abel: Umalo da kažem „sirota 01ga“. To bi odgova-
ralo onom što sam m islio. Ali dobro je što to nisam rekao.
Ona ćuti.
Tebe ne treba žaliti - ili... ? Pa dobila si ono što si
litela.
O, da. Svakako sam dobila. Nama je odlično zajedno,
ne treba da brineš. On je neverovatno vredan i razuman,

191
njegov otac je sad prestao da se u sve meša, a neizrecivo je
dobar prema meni. N e, ne, niko ne bi smeo da kaže kako
sam uradila nešto loše. Zar si možda pom islio da se ja već
kajem? A li mi smo se ipak već odavno znali, još dok sam
bila udata za onog drugog; tačno sam znala šta činim. Ne
treba da me žališ.
Stoooj! kaže on, kao da zaustavlja podivljalog konja.
Olga: Pričaj mi, Abele, pričaj mi malo o tome kako ti
sjajno ide!
Ja? Zašto? Meni uopšte ne ide sjajno.
Ne?
Ali ja radim kao i ti - trpim.
Zar ti nemaš lepu službu? Postao si nešto - o, meni se
čini da je kolosalno kako si odjednom uspeo u životu! Pre
sam te uvek žalila. Nemoj da se ljutiš na mene, ali jednom
sam molila Guliksena da te zaposli u dućanu.
Abel se smeje: Ma nisi valjda?
Istina je. Ljutiš li se na mene?
Šta je on rekao na to?
Ko bi se toga setio! Ionako ništa nije bilo od toga.
Bio sam mu tada nešto dužan.
Da.
Kažeš da; zar ti nešto znaš o tome?
Mislim, može se pretpostaviti da si mu nešto bio du-
žan. Ništa nije govorio o tome.
Ti si dakle m olila posao za mene, Olga.
Ipak bi morao da priznaš da si tada mogao da izazoveš
samilost.
Meni je tada bilo dobro. Bolje nego danas.
Besm islica. Tebi će sigumo biti uskoro poveren veliki
brod, a onda bih htela da putujem s tobom. Znaš, tamo kod
tvojih cmaca. A li ti si naravno zaboravio da sam htela da
pobegnem s tobom.
Ušla je šefica restorana i javila da je večera spremna.

192
 I)a, hvala. Ali zar ne bi moglo malo kasnije? Moj muž
j§ |ufl |>ore u gradu.
Već se vratio.
( )li! uzvikne Olga i skoči.

Sutradan je u povratku Olga bila sve vreme uz svog

p u f ti. Činilo se da on ne želi da se ona s drugima upušta u
iMgovor. A li kratko vreme pre nego što je sišla s broda -
iok jc Guliksen sređivao s Lolom račun - ugrabila je pri-
Itku da se sama oprosti od Abela: Toliko se obradovala što
|« |r ponovo srela, sada kad se ovako visoko popeo. Ona
tlu žcli sve najbolje. I ona često m isli na njega. Stajali su
figvitn blizu jedno uz drugo i tiho razgovarali.
()djednom je rekla: Danas imaš istu košulju kao juče.
Otkud znaš?
Ima malu mrlju na kragni, verovatno od čađi. Ali meni
to nc smeta. Jer ti si sad kapetan. Da, da, treba se iskrcati na
kopno. Zbogom, Abele! Bilo je predivno putovanje s tobom
I H/i Lolom, sjajno vreme i savršeno mimo more, a beli
gnlcbovi pratili su nas i tamo i ovamo. Noćas sam spavala
kao kamen. To je od morskog vazduha. Opet ću jednom na
ov;ij put...
Samo reči i naklapanje; gospođi Guliksen se nije žuri-
lo da izađe na kopno.
Imaću i sutra mrlju od čađi na kragni, kaže on. Meni je
tn svejedno.
Guliksen zove: Dolaziš li, Olga?
Da.
Dve hiljade kruna nije pomenula.

193
 19
K .orm ilar mora da je imao nesto loše u ustima ili u grlu,
otok ili nešto slično, sad mu je bilo još teže da govori nego
obično. Rrajnje je škrt na rečima. Ako je Abelu do zabave,
onda ide kod posade. Njima baš i nije mnogo stalo do nje-
ga, ali on je ipak kapetan.
Govori se da je ,,Vrabac“ za sutrašnji dan - na Cvetnu
nedelju - zakupljen za izlet, i da će to biti velika stvar, sa
zastavama, pevanjem i muzikom. Skupila su se tri društva
i zakupila brod - mali trgovci i činovnici, znači ne bilo ko,
već samo bolji ljudi, građani sa četiri-pet hiljada kruna go-
dišnjeg prihoda.
Šefica restorana i njene devojke imaće mnogo posla,
očekuje se da će sve kabine biti zauzete. Carinik Robertsen
je već ranije bio na brodu i hteo da rezerviše dvostruku ka-
binu broj 1 za sebe i svoju porodicu. To nije moguće, rekla
je šefica restorana i naljutila se. Carinik Robertsen, taj lo -
pov i prevarant, koji je hteo da prijavi nju i njenog oca zbog
falsifikovanja potpisa, i zbog koga je Abel platio tolike pare
u banci! M ože da dobije samo broj 7, tamo ne radi zvonce,
a ni vrata ne mogu da se zatvore. Ne znam čak ni da li će
dobiti i broj sedam, besno je rekla šefica restorana.
A li kad je svanulo jutro i kada su na palubu „Vrapca“
navalila tri društva sa zastavama i gramofonima, dvostruka
kabina je i dalje bila slobodna. Robertsen vim e unutra, vidi
da je prazna i pođe kod šefice.
Zašto ne mogu da dobijem broj jedan?
Jer je izdata.
Nema nikoga u njoj. Pa u koju ću ja kabinu?
Šefica restorana gleda u svoj popis: Seđam.
S besom u srcu i dugog nosa ode carinik do broja se-
dam, pogleda sve i vrati se. Zar ćemo ja i moje tri dame
zaista da sedimo u onoj štenari?
Pa to je broj sedam.
N i zvonce ne radi.

194
 Popravićemo ga do sledeće Cvetne nedelje.
Carinik stoji kao da je dobio šamar. Neću broj sedam,

Šefica ga mimo precrta u popisu gostiju.

Samo muka i nevolja s tim nesrećnim carinikom. Sada
lelica ima dve prazne kabine, i na njoj je da ih se nekako
otnrasi. A li nisu svi imali tako velike prohteve kao carinik;
Većina nije ni tražila kabinu. Šta će im kabina? Da spavaju
nisu hteli, a ukoliko im bude zima, mogu da siđu u salon.
Uspelo joj je da broj 7 udene nekom mladom paru koji
jc možda hteo nasamo da popriča. Ali dvostruka kabina,
koju se nije čak ni usudila da ponudi, bila je i dalje tu. A i
kome da je ponudi? To su bili samo ljudi srednjeg staleža.
Prcostalo je samo da je zaključa - što je odmah i učinila.
Na brodu je bilo kao i uvek kod takvih izleta - svirka,
pcvanje i nešto malo plesa između hladnjaka i stepenica. U
kafeu veliki promet, čepovi bočica limunade su pucali, a
mlade dame vriskale. Da, raspoloženje je bilo dobro.
,,Vrabac“ nije danas vozio kante s mlekom, ali je ka-
pctan obavio svoju uobičajenu šetnju naokolo i sve je pre-
gledao. S nekim je putnicima malo popričao, drugima je
klimnuo, tu i tamo dobacio bi neku šalu. Sada je čak našao
nekog poznanika kod kojeg je zastao nekoliko minuta. To
jc bio berberin koji je Abela jednom besplatno obrijao i još
mu poklonio britvu. Abel je već odavno prošetao do male
berbemice i platio svoj dug, ali je bio u civilnom odelu i
nije ni pomenuo kako sad upravlja brodom; čovek ga je
sada prvi put video u uniformi, u njegovom punom sjaju.
Nastalo je veliko čuđenje: Pa meni ništa više nije jasno!
rekao je. - Da Ii ste sami na brodu? pita ga kapetan. - Ne,
sa mnom su moja žena i moja tri dečaka. Eno stoje tamo.
Abel ih pozdravi, fini ljudi, simpatična lica, prijatelji. On
ponovo ode na zapovednički most.
Nešto se mora učiniti, pozvaću ih na ručak, m isli on i
zazvoni. Opet neki napad dobrote, nešto uzbudljivo, glu-
post.

195
 Dolazi šefica restorana i pita ga šta želi. Hoće da nešto
naredi. Ali stvar je sada takva da on mora tu naredbu više
da izrazi kao molbu, jer bi šefica mogla da bude nepopus-
tljiva i da prigovara. Neverovatno držanje jedne kantinerke,
nečuveno, a on nije ustvari ni u kakvom rodu s njom.
Da, ima ih samo petoro, muž, žena i tri dečaka.
Zar opet! kaže šefica restorana.
Šta zar opet? Ne, nije opet.
On nije shvatao koliko je dobro što ima šeficu res-
torana koja ga malo koči, jer nije tako retko bivalo da kape-
tan namčuje jelo za nepoznate ljude. A njegova plata nije
bila nikakav kapital.
Oba su stola sada zauzeta, kaže ona.
On mi je jednom spasio život, kaže on.
N e, ne sećaš se dobro. To je bila neka dmga porodica,
pre mesec dana, koja ti je spasila život.
Kapetan to drukčije tumači: Pa ja plaćam za to, prigo-
vara.
Da, ali to je tako glupo od tebe.
Oni stoje tamo dole, kaže on i pokaže kroz prozor.
Šefica restorana neće ni da gleda: Moraće u svakom
slučaju da pričekaju. Onda ćemo videti.
Kapetan razmišlja: Voleo bih kad ne bi morali da če-
kaju.
To moraju i mnogi drugi.
Da, ali ne bih hteo da baš ova porodica mora da sedi
i gleda kako drugi jedu - kao da oni ne vrede toliko, pa
čak i više od ostalih.
A koji su to ljudi? pita ona i gleda napolje.
Onaj sa sivim šeširom i cmom trakom na šešim . Ima
belu kravatu, on je berberin, fin i pošten čovek.
Gde je njegova žena?
Njegova žena stoji pored njega. Tamo kod stepenica.
A li ona ima neki čudan šešir.

196
 Knpctan je žacnut: Ona ima baš onakav šešir kakav
(feli ila ima. Ali o čemu pričamo - pa oni su jako bogati
yudt
Jc l’? kaže šefica restorana. Odakle ib znaš?
I >uga je to priča. Pričaću ti jednom o tome.
Ali ipak će morati da pričekaju.
Nc, čuješ li, Lola! Neka jedu kod mene.
IJ kapetanovoj kabini? uzvikne šefica restorana.
I)a, pa šta onda?
Nc, tebi to naravno nije ništa. A li to ne može! Tebi je
ivr svejedno, cele godinu ideš u istoj uniformi i prljaš se
ttglicm i čađi, ali ti ne haješ za to. Šta ja to vidim - pa ti si
(imcpao rukav?
Ne, odseče on.
Ko ga je zakrpio?
A uz ručak će dobiti pivo.
Ti opet govoriš samo o svojim stvarima.
Da, oni treba da dobiju i pivo uz mčak.
Šefica restorana, da bi okončala stvar: Oni ne mogu
liiti posluženi u kapetanovoj kabini. Pre ću da ih pustim u
ilvostruku kabinu.
On se uhvati za to: Odlično! Idi tamo i kaži im, to je
onaj sa belom kravatom. I kafu, ne zaboravi kafu! Budi
dobra prema njima! I pivo!

A li ona je bila u pravu kad ga je obuzdavala; itekako

jc bila u pravu. Zar mu baš sada nije trebalo para, i to od-
ređena svota? Svejedno zašto, ali trebala mu je određena
svota. Toga je bio svestan kao gorke istine.
Kad je bio slobodan, potražio je carinika Robertsena.
On je sedeo sa svojom porodicom u salonu i ismevao šeficu
restorana zbog fine porodice kojoj je namenila dvostruku
kabinu: To mora da su otmeni ljudi, nemaju čak ni kaput na
ovoj zimi.

197
 Abel skine kapu i sedne. Mlade devojke nisu imale
ništa protiv toga, htele su da sedne pored njih na divan, ali
odbio je. Odnaah se obratio Robertsenu:
Zar nisam jednom platio za tebe u banci?
Za mene? kaže Robertsen.
Da umesto tebe iskupim jedan falsifikovani papir.
Robertsen pogleda svoju ženu i kćerke širom otvore-
nim, začuđenim očima: Ništa ne znam o tome.
A sada bih voleo da dobijem taj novac.
Izvini, ali ti si me zamenio s nekim.
Gospođo Robertsen, zar nije obećao da će da proda
svoje čamce i vrati mi novac?
Žena: N e, nemojte mene uvlačiti u to. Na to mora da
odgovori moj muž.
Neverovatno je kako ste digli noseve vas dvoje, ti i
Lola, kaže Robertsen. Eto, ja dođem sa svoje tri dame na
brod, i onda me šalju u onu štenaru od sedmice. To neću tek
tako da zaboravim.
Bolje bi bilo kad ne bi zaboravio da mi vratiš novac.
Sada mi je potreban.
A li pobogu, čoveče, o kakvom ti novcu govoriš? Da
nije možda onaj kojim si jednom iskupio Lolin falsifikat?
Ne znam ništa o tome da je nešto moralo da se iskupi,
a Lola nikad nije imala nikakav falsifikat. Naprotiv, ona je
iskupila falsifikovanu obveznicu svoga oca.
Pa to je potpuno isto, kaže Robertsen. I još da ja bu-
dem nešto dužan baš tebi koji si dao novac da njen falsi-
fikat ne izađe na videlo! H a-ha, pričaj mi o tome!
Ti bi znači i dalje hteo da budeš uhapšen.
Oho - a ko će da me prijavi?
Ja.
Dragi moj Abele, treba ti dokaza za to. Nije dovoljno
da samo negiraš svoj potpis.
To ćemo još videti. Ti za sada ostaješ pseto kakvo si
oduvek bio.

198
 Ne dopuštam da me vređaš.
Zar to ne bi moglo da se uredi na drugi način? bojaž-
tjivo predlaže njegova žena.
Ti uostalom treba da mi budeš zahvalan za svoj polo-
žaj na brodu, nastavi Robertsen. Da sam se ja prijavio za to
mcsto, odmah bih ga dobio, jer sam nekad bio kormilar,
a dobio bih i najbolje preporuke od carinaraice. Da. Budi
zato srećan što ti se nisam isprečio na putu.
Njegova žena ponovo kaže nekoliko pomirljivih reči,
sve je to tako neprijatno, i najbolje da se oni nekako dogo-
vore...
Šta tu sediš i podržavaš ga! dovikne joj Robertsen. Ja
sam u državnoj službi i preuzimam na sebe odgovomost.
Samo bez straha! Ja sam javni službenik.
M islila sam sam o...
Rekao sam ti da ćutiš! A šta bi bilo s tvojim ocem u
onim godinama, Abele, kad tebe nije bilo ovde, da mu ja i
moj dom nismo bili otvoreni?
To je istina, Abele! kaže žena.
Moram da ti kažem, Abele, da je tvoj otac kod nas do-
lazio svakog božjeg dana i dobijao masnu čorbu od graška,
onakvu kakva se uvek davala na moru. A posle toga je uvek
bilo kafe, i mogao je da svoju lulu napuni mojim duvanom.
Neću da to obračunavam, ali samo kažem kako je b ilo ...
Večeras ću te prijaviti, kaže Abel.

,,Vrabac“ nije plovio dalje. Ukotvio se na dva sata. U

tom zalivu je bilo veće mesto s više trgovaca, telegrafom,
advokatom i doktorom. Većina učesnika svečanosti iskrcala
se na kopno sa zastavama i pevanjem rodoljubivih pesama;
išli su do nekog spomenika u blizini crkve, gde je carinik
Robertsen trebalo da održi govor.
Bio je mart, vreme kad kopni sneg, i ulica je bila u
strahovito bljuzgavom stanju, tako da je svečana povorka,
pevajući čitavim putem, morala da skače preko kaljuga,
skakala je preko kaljuga i pevala.

199
 Kođ spomenika se okupilo već nekoliko drugih dru-
štava sa svojim zastavama, mada je spomenik bio podignut
nekoj ne mnogo poznatoj ličnosti, nekom pukovniku iz rata
sa Šveđanima. A li ni taj dan nije bio sasvim beznačajanpo-
vod za svečanost i izlet: to je bio sto pedeseti rođendan tog
pukovnika ili nešto slično.
Jedan čovek je već stajao kod spomenika i govorio i
traćio vreme, ali nikog nije uzbudio. Carinik Robertsen je
cupkao s noge na nogu i gledao na sat, trebalo je đa njegov
brod u određeno vreme krene nazad u grad, pa se probio
napred i odmah počeo da govori, čim je onaj prvi završio:
Poštovani svečani zbore... - A li ni on nikog nije uzbudio.
Sunce je sijalo, ali se već spuštalo. Ljudi su se dosa-
đivali i zebli su. Neki čovek je silazio šumskim putem i
privukao na sebe opštu pažnju. Za sobom je vodio kravu.
Ho! neotesano je doviknuo kravi i stao. Uprkos tome što je
sijalo sunce, pod miškom je nosio kišobran, na glavi imao
kapu s obodom, bio je bez kragne i kravate, ali s belim
uštirkanim grudima košulje. Krava je bila pokrivena konj-
skim gunjem, da joj ne bude zima.
Ho! ponovo je neotesano viknuo, kao da hoće da ga
jasno prepoznaju. Ali to i nije bilo potrebno, gotovo svi su
ga znali, i mnogi su krenuli da ga pozdrave. To je bio Ulrik
Fredriksen, kapetan Ulrik, bivši zapovednik „Vrapca“.
Zar je i on krenuo na put?
Da, i ja sam krenuo na put. Idem od kuće, živim tamo
iza brda, tamo je moje imanje. Akakva je to svečanost, čuo
sam da ovde treba da se održi neka svečanost?
D ošli smo samo na izlet.
A, „Vrapcem“, čini mi se? Mogu li da pođem s vama u
grad?
Pa to ne bi trebalo da bude problem. Kako ne bi mogao
kapetan s nama?
Nije baš bilo sigumo da mu se oni možda ne podrugu-
ju. Izgledao je pomalo neobično, bez kragne, ali s tvrdim
grudima košulje, i sa kišobranom ispod ruke. Kapa je bila
kapetanska, samo su zlatni gajtani i dugmad bili oparani.

200
 A li ne znam kako da se otarasim krave, rekao je.
Da je ne vodite kod bika? pakosno su ga pitali.
Ne, hoću da je prodam. Čuo sam da stiže mnogo ljudi,
pa sam pom islio da dođem i pokušam da je prodam.
A šta je kravi?
Šta bi joj bilo? N e, brat mi je dao malo imanje s krava-
ma i konjima, ali on je bolestan i ne razume šta mu govo-
rim. A s njegovom madam nema smisla govoriti, ona je
protiv mene. A li šta da počnem sa imanjem kad mi ne daje
para? Zato moram da prodam kravu.
Kapetan Ulrik je bio doveden u red, njegove bravure i
njegova obest bili su ugušeni. Ali to mu nije rđavo stajalo i
nije ga činilo manjim; naprotiv, postao je pričljiv i ‘preo-
braćen’. Kako je na sve odgovarao otvoreno, postao je sim -
patičan, pa su ljudi hteli da mu pomognu. Kod spomenika
je stajao mesar Matisen i slušao govor, a ljudi su ga doveli
da pogleda kravu. Matisen je zaista kupio kravu, izvadio je
iz džepa debeli novčanik i platio.
U hik je zahvalio, izgledao je radostan i olakšan, čak je
velikodušno odbio da uzme konjski gunj. Mesar je zamolio
jednog čoveka da odvede kravu kopnenim putem u grad.
Kada je carinik Robertsen završio govor i opet se triput
uskliknulo ura! okupio je svoje ljude za povratak. Ponovo
su pevali. Kapetan Ulrik je krenuo na brod kao bogat čo-
vek.
Potražio je kormilara i seo u njegovu kabinu.
Isti datum! rekao je i pogledao u kalendar na zidu. Pa
kad će biti drugi?
Kormilar ne odgovara.
Pitam kad će biti drugi?
Kad dođe vreme.
Pa to je besmisleno! - Zazvonio je i naručio vino. D o-
neli su dve čaše, ali kormilar nije pio.
Baš besmisleno. A kako izlazite na kraj vas dvojica?
Izlazimo.

201
 Da, ali kako?
Isto kao vi i ja. M i nemamo nikakvog zajedničkog po-
sla.
O, pa to je savršeno! ruga se kapetan Ulrik. Ispio je
nekoliko čaša, i sad je opet onaj stari. Kao među životinja-
ma i gluvonemima, kaže. N ije mi to prijalo, pa sam dao
otkaz. Kad samo pomislim kako ste se ovuda muvali mesec
za mesecom i godinu za godinom, ne progovarajući ni reč
- a vaš kalendar stoji nepomično - kao da ne možete da ga
pomerite punih deset godina. Šta sve to uopšte znači?
Nešto mi se loše dešava sa ustima, zato ne mogu da
govorim sa vama.
Sada mi i nije stalo do toga, ali sam se ranije često
pitao šta li to znači gubitak građanskih prava na deset go-
dina? Zar je bilo tako čudno što sam se to pitao?
Kormilar ne odgovara.
U svakom slučaju je bilo neprijatno, pa nisam više
hteo da sedim ovde.
N e, otišla je vaša kantinerka...
Kantinerka? Šta ja imam s tom drtinom od kantinerke?
Gluposti. Sad se uostalom šire glasine da je s nekim farma-
ceutom - znate h to?
Kormilar ne odgovara.
Znate li to, pitam vas?
Nedavno je bio ovde na brodu s nekom drugom da-
mom.
Nije moguće! zantrigirano uzvikne kapetan Ulrik.
Kormilar gleda na sat, očigledno mu nije do tog nakla-
panja. Pogledajte malo ovamo, možete h da vidite nešto u
mojim ustima? kaže on i otvori usta.
A šta bib video? Sasvim odvratno ždrelo, moram da
priznam. A li je lako moguće da je i moje isto tako gadno.
Pogledajte u grlo, kaže kormilar.
Da, pa tu je sve smeđe i plavo.
To je bolesno.

202
 I Jlrik: Pogledajte vi sada u moje grlo, da li isto tako
(fgleda. Ne mogu da zamislim da tako izgleda.
Kormilar pogleda i kratko kaže: N e. A li ne shvatam šta
Min lo dobio u grlu. Možda sam pojeo nešto otrovno? Po-
iirkad me probode kao nož.
Morate nekog pitati za savet.
Jedva gutam. Više mi se i ne jede.
Da, svako ima svoje muke. Eto, sad mi je ona pisala i
fvala me i čeznula i šta ti ja znam. A farmaceut je znači bio
ovde s nekom drugom damom?
Pre dve ili tri nedelje.
Znači da je ostavio. U dušu se kladim da je ostavio.
Zar ne mislite da je tako?
Da, pa šta?
Eh, znam da ste prevejani pa nikad ništa ne razumete.
Ali nije trebalo da prodam kravu da bih otišao kod nje. To
nije trebalo da uradim. Trebalo je da ostanem kod kuće, pa
bi sama dotrčala!
Sasvim moguće, kaže kormilar i gleda na sat.
Ali neću da se večeras sastajem sa njom. Ostaću noćas
na brodu i sutra rano izjutra idem nazad. Zar ne m islite i vi
da je tako najbolje?
Neko mi je rekao da bi zbog grla trebalo da pijem li-
munov sok.
Ili konjak, savetuje Ulrik. Ništa bolje za grlo od ko-
njaka. Ja bih ga kod kuće na imanju koristio za sve, ali je
konjak baš bezobrazno skup; nemam ga već čitavu večnost.
Čime se bavite na tom imanju?
Čime se bavim? Poslati na imanje čoveka kao što sam
ja! Trudim se da sve okončam.
I šta ćete onda?
Šta ću onda? Kad me stara Fredriksenova zaista nalju-
ti, pokazaću jo j...
Kormilar ponovo pogleda na sat i ode.

203
 Obojica su govorili o sopstvenim problemima. I jedan
i drugi su bili u rđavom položaju, gnevni i nezadovoljni
samim sobom i drugima. Kako je? Nikako, svako nosi svoj
krst! N e, oni nisu besneli ni proklinjali, bili su bespomoćni
i tihi, gledali su jedan drugome u grlo.
Kad su stigli na pristanište, platio je kapetan Ulrik vino
i kupio još jednu bocu, koju je poneo na kopno. Nije se
vratio da prespava na brodu. Ljudi menjaju svoje namere.
Svako mora da obavi ponešto.
A li je kapetan Abel pokazao sasvim drugu čvrstinu:
otišao je u policiju odlučan kao neko ko prezire smrt, i pri-
javio carinika Robertsena. Toliko mu je hitno trebao novac.

20

N e m ir ispod površine.
U sredu pre Uskrsa vozio se mladi Klemens mlekar-
skim brodom. Sigumo je postojao određeni razlog što se
ukrcao na brod, a on to i nije krio: hteo je da dozna nešto o
Južnoj Africi, o Natalu. M islio je da bi kapetan Brodersen
mogao da mu kaže nešto, ali Abel nikada nije dospeo u taj
deo sveta; on je bio u Americi i Australiji.
Onda vas molim da mi oprostite, kapetane!
Seo je u jedan ugao s mesarom Matisenom, koji se vo-
zio po svoju kravu što mu je preko noći pobegla. Dugo su
sedeli zajedno. Klemens je bio fin i očetkan, nove kaljače,
rukavice.
Pored njega prođe Lola. Klemens ustane i pozdravi je,
oni se odavno znaju, pa mogu i da kažu nešto jedno dru-
gom: Prvi put da se s vama vozim, Lola. - Dobro došli! -
Imao sam neku molbu za kapetana, zato sam ovde.
Kad je Lola otišla, objasnio je mesaru Matisenu, da ne
bi nastao neki nesporazum: Rekao sam šefici restorana
‘Loia’, jer je ona jednom bila kod nas, u kući. Mi smo stari
poznanici.

204
 Prošlo je nekoliko sati, sedeli u zaklonjenom uglu i
nisu osećali potrebu za boljim mestom. Zgodno je bilo što
ništa nisu morali da rade, pa su samo sedeli i pušili. Pos-
matrali su sve što se dešava na svakom pristaništu; samo su
sedeli, posmatrali galebove i predeo, uz poneki komentar
tu i tamo. Vreme je bilo ružno, s mora je dolazila snežna
mećava.
Kad je kapetan bio slobodan, sišao je dole i seo kod
njih. Prešli su na temu utekle krave.
Ta me baš ojadila, rekao je mesar Matisen. Ide Uskrs i
treba mi mnogo mesa, kravu je trebalo juče zaklati, ali se
otela i pobegla kući.
Zar je prešla čitav daieki put od grada?
Da, mi to nismo verovali, ali javili su mi telefonom da
je došla kući. Kupio sam je prošle nedelje od kapetana
Ulrika. Bila je lepa mlada životinja, ali je on hteo da je pro-
da jer navodno nije davala dovoljno mleka. A noćas se ot-
kinula, otvorila vrata i pobegla.
Neverovatno!
Doživeo sam to već više puta. Životinje imaju vrlo ja-
ku orijentaciju, pa znaju da nađu put do kuće kopnom, čak
i ako su brodom dovezene u grad.
Kapetan: A sad će krava uprkos tome biti zaklana?
N e, pomalo zbunjeno kaže Matisen, sada ću je zadržati
za rasplod. Baš lepa životinja.
E, pa to je dobro.
Da, žena me toliko moljakala za to. Ako mi vi, kape-
tane, dozvolite da kravu sutra u povratku ukrcam na brod,
onda neće trebati da se treći put pešači dalekim putem pre-
ko kopna.
Sredićemo to nekako, kaže kapetan.
Već sam govorio s kormilarom, ali on smatra da ovde
nema mesta za nju.
Naći će se mesta.
Kapetan: Kakav neobičan slučaj!

205
 Klemens, posle kiaćeg razmišljanja: Činjenica je da
životinje vole svoju postojbinu, one vole da budu kod kuće.
Čak i divljač ima svoja određena mesta, svoja područja,
svoju postojbinu.
Ne zove li se tako nešto instinkt?
Da, to je ljubav prema domu, glas krvi.
Kapetan ćuti neko vreme, onda sasvim neočekivano
pita: A šta kažete za čoveka koji samo o tome razmišlja, i
koji je totalno bolestan od toga što bi hteo zauvek da ode iz
svoje domovine?
Rekli ste zauvek?
Da, zauvek.
Ja se u to ne razumem, kaže Klemens. A li možda on
zaista boluje od toga, kako ste se već izrazili. To znači nije
nešto prirodno?
On nema ovde nikakvog korenja.
Nikakvog? O, sigumo ga ima. Na primer jezik, mater-
nji jezik, kojim razume sve što se govori, i kojim može da
iskaže sve što želi. Kad je dugo odsutan od kuće i ponovo
se vrati, to ga dira do suza. On se oseća kao jedno sa svo-
jim zemljacima kad ih sretne u tuđini, pa i ako ih čak prvi
put vidi, on ih ipak prepoznaje, da, prepoznaje ih na osnovu
ganuća koje zajedno osete. Ja nikada nisam putovao, samo
sam čitao o tome. Ali vi ste putovali.
Kapetan: Ja ne znam ništa o tome.
Klemens govori dalje, s nekom određenom namerom:
Ako slučajno leži u stranoj bolnici, na smrt bolestan, čez-
nuće za svojom domovinom, da tamo umre. A onda, kad
govori, kaže: Bože moj! a ne: mon Dieu!
Kapetan: Govorio sam o samom sebi.
Naravno. Sigumo je, kapetane, da vi imate ovde svoje
korenje, i to baš najnežnije korenje. A li možda vam je usled
ovog ili onog doživljaja nešto korenja otrgnuto.
Kapetan se zgrozi: Ma pogledajte kako ovde pada sneg
- a u Kentakiju sada sija toplo sunce! - A li kao da se na-
ljutio što mu je izmakla ova opaska, ustane i kaže: Pa vi ste

206
hteli da saznate nešto o Nataln. O tome sigumo zna koim i-
lar. On je na zapovedničkom mostu.
Zatim ode.
Da, Klemensu se žuri. Došao je s određenom namerom
na brod, i mora da pokaže kako to nije zaboravio. Čekao je
do ručka, kad je kormilar seo za susedni sto. A li ipak mu
nije uspelo da od njega dobije željene podatke. Kormilar je
bio zlovoljan i bolelo ga je u ustima, gutanje mu je izazi-
valo prave muke, svaki put se stresao, bilo je kao da na silu
guta zalogaje.
Oprostite, kormilare, vi ste bili u Natalu?
Bilo sam na mnogim mestima. A u kom Natalu?
Pa u Natalu. U Južnoj Africi. Zar ima više od jednog
Natala?
Bar dva. Jedan veliki grad u Brazilu i jedna zemlja u
Africi.
Ali grad Natal u Africi?
Grad Natal u Africi zove se Port Natal. Uostalom, sad
se više i ne zove tako, već ga nazivaju Durban.
Klemens se izvinjava: Izgleda da sam zaboravio sve
što smo učili u školi.
Šta ste hteli da čujete o Port Natalu?
Imam dole jedan proces, pa bih morao da saznam neš-
to o lokalnim prilikama. Kako bih eventualno mogao da
odem tamo?
Treba se ukrcati na brod.
Da li je to dugačak put?
Da.
Klemens je primetio da muči kormilara, pa je ućutao.
Ali sad je konnilar dao oduška svom očajnom ogor-
čenju. On je bolestan čovek, mučen bolovima, svi su za
stolom videli da se kod gutanja trza kao da ima vatru u us-
tima. Obratio se Klemensu: A sad možda nešto o Natalu u
Brazilu?
Klemens ga upitno gleda.

207
 A li tamo nisam bio, dodaje kormilar.
Klemens je ćutao i jeo. Ne, ništa nije hteo da sazna o
Natalu u Brazilu, a možda ni o ma kom Natalu na svetu.
Neki suludi povod ga je doveo na brod.
Posle ručka je ostao da sedi u salonu. Našao je neko-
liko novina i revija, ali je, umesto da čita, posmatrao šeficu
restorana koja je ulazila i izlazila dok su devojke pospre-
male sto. Donela mu je kafu i kolače, mada ih nije naručio.
M ožete i da pušite ovde, rekla je, kasnije ćemo provetriti!
Bila je tako pažljiva. Ona je ustvari bila gospođa Broder-
sen, ali je ipak bila Lola.
On je započeo razgovor: Još jednom vas molim da mi
oprostite što sam vas onda pozvao kod mene.
N e, ne, pa čemu to.
Bilo je to veoma glupo. Sve mi je sad jasno kad vas
vidim ovde.
Pa vi ipak imate jako vrednu devojku? Lola zbunjeno
pocrveni i dodaje: Ne sećam se ko mi je to pričao.
Sigumo gospođa Guliksen, kaže on mimo i ispravno.
Lola ćuti.
Da, da, Regina je vrlo sposobna. Još je mlada, ali je
vrlo zrela i marljiva. Mada nije sigumo koliko će još dugo
ostati.
Trebalo bi da ostane što duže na tako prijatnom mestu.
M islim da će se uskoro veriti. Onda opet ostajem bez
pomoći. Ali zašto ne sednete, Lola? Ovde u sopstvenom
salonu, dodaje sa osmehom.
Lola sedne: Videla sam vas da pričate sa kapetanom.
Pitam se kakav je vaš utisak o njemu?
Klemens upita sa svoje strane: Kako je to bilo, nije li
bio veliki događaj za njega kad je postao zapovednik ovog
broda?
Ne znam. Možda u početku. A li kod njega ništa ne
traje dugo, nije više oduševljen time. N e mogu ga navesti
da pripazi na svoj položaj i obavlja ga s dovoljno časti; on

208
i diil jc ide u istoj uniformi u kojoj je počeo i neće da sebi
fii itiSti novu.
Kao da to i nije onaj kapetan Brodersen za koga se
Klemens interesovao. Da, čudan je on, kaže. A vi, Lola,
svida li se vama ovde?
Da, prijatno se osećam tu.
Šta sad čitate? Dobio sam neke nove knjige.
Sad baš nemam mnogo vremena za čitanje.
Ni ja. Vodim nekoliko teških pamica. Zato sam danas
I došao na brod, m islio sam da ću saznati nešto o Africi.
Da, sramota kako vam je kormilar odgovarao. Ali on je
bolcstan, muči ga bol u grlu.
Shvatio sam to, kaže Klemens. Lola, morate doći po
nove knjige. On je uhvati za ruku - o, to je tako velika i
ftladostrasna ruka, a on se pravi kao da gleda sat na na-
mkvici: Zar vas ne seče? Ne? Zar ne zaustavlja krv? Pa
ovuda prolazi žica kucavica...
Iz toga ništa nije proizašlo. Pustio je njenu ruku. Ali je
ipak nešto bilo.
Lola se vrati na svoje pitanje o Abelu: Zar niste stekli
ulisak da je to njegova prva i poslednja uniforma na ovom
luodu?
Ne, zašto? Ništa nije govorio o tome.
Primetila sam da ga hvata nemir. Nešto ga vuče odav-
dc, ponovo ga vuče u daljinu.
Pleme Vikinga hrli u svet, kaže Klemens i m isli da je
lime okončao stvar.
A li ona nastavi: Zbog njega sam potpuno van sebe.
Sad bi mogao da ostane ovde, ima svoje mesto u životu,
platu i sve ostalo.
Klemens je teši: On očigledno nije od te sorte. Ali
ncmojte toliko da brinete, Lola. Ko zna, možda će on biti
srcćniji ako ode u svet, nego mi koji ostajemo ovde. Sve
prolazi. Treba uvideti kako sve prolazi, i za nas i za sve
druge.

209
 Kako je ona i dalje htela da razgovara samo o Abelu,
on je ostavi i izađe na palubu. Ledeno vreme, mali snežni
nanosi, paluba mokra od snega koji se topi, u suštini odvra-
tan dan da bi se na ,,Vrapcu“ obavilo nešto. A li uprkos to-
me, kad se sve uzme u obzir, to uopšte nije bio promašen
dan. N e zato što je došao kormilar i na neki način se izvinio
zbog svoje nepristojnosti za ručkom - to ništa ne znači.
Klemens je ipak osetio tiho zadovoljstvo što je ovde na
brodu neko, što ga ljudi shvataju ozbiljno, što ga cene.
Uklanjali su se kad je prolazio pored njih, a kad bi rekao
neku reč o vremenu, dobio bi zahvalan odgovor. To nije
značilo malo za čoveka koji je godinama bio samo puno-
moćnik svoga oca, a i taj nije bio neki čuveni advokat, za
čoveka koga je sada i žena ostavila. Ponovo je seo u onaj
zaklonjeni ugao od pre podne i uočio kako bi mnogi putni-
ci voleli da sednu do njega, ali su se suzdržavali. Dođavola,
baš je dobro kad je čovek jednom nešto drugo osim onog
ništa!
Pojavila se Lola s njegovim kaljačama i zamolila ga da
ih navuče, mnogo je hladno a paluba je mokra - da, ona se
čak sagla i htela da mu pomogne.
Ne, draga Lola, ni u kom slučaju, pa šta vi mislite! Ali
kad je uzeo kaljače od nje, opet je mogao da je uhvati za
ruku, a to je ipak bilo nešto.
Predivan je čitav dan i taj boravak na ,,Vrapcu“.
A li s kormilarevim izvinjenjem nije još bilo ni izda-
leka gotovo, ne. Čovek nije samo m olio za oproštaj, ne, već
je došao i s malim objašnjenjem: Jelo je bilo tako vruće,
mogao je živ da izgori, i to ga je iznerviralo.
Da, da, u redu, kaže Klemens. A zašto nosite taj de-
beli zavoj oko vrata?
Pa ne znam da li to pomaže, meni je nešto loše u grlu
i oprobavam sva moguća sredstva.
Difterija?
Ne znam.
Dajte da pogledam, kaže Klemens i ustane, najljubaz-
nije.

210
 Ne, nema tu šta da se vidi.
Pa dobro, ja na kraju krajeva nisam nikakav lekar, kaže
Klemens i ponovo sedne.
Lekar! ponovi kormilar. Kao da lekari nešto znaju! Is-
pričaću vam šta oni kažu da mi je navodno u grlu. On
tiovikne Aleksu: Uzmi krpu i obriši ovaj mokri pod!

Pristali su i vezali se konopcima uz kopno, s broda su

iskrcane kante s mlekom i ostala roba, svi su završili posao,
pa i Abel. Klemens je otišao do kioska i kupio novine. Abel
nijc spadao u one koji čitaju, zabavljao se malo sa m aši-
nislima. Veče je prolazilo. Klemens je spavao u svečanoj
kabini broj jedan.
Te noći, Lola je dvaput kratko pokucala na kapetano-
va vrata i hitro ušla. Gorelo je svetlo na plafonu, budilnik
jc kucao, bilo je oko dva sata.
Zar nisi zvonio?
Abel, ne okrenuvši se: Ne.
Čudno, na tabli se pokazao tvoj broj.
Idi da spavaš, kaže on.
Da, sad ću. Treba li ti nešto?
Ne, hvala.
Izvini što nisam sasvim obučena.
Idi na spavanje, Lola.
Nije se okrenuo, niti ju je pogledao. Nije prvi put da
ona ovako dođe. To je svakako briga o brodu i ljudima, kad
neko noću hoda naokolo i motri da li je sve u redu.

Na povratku u grad ukrcana je i krava. Mlada lepotica,

naravno. Bila je pomalo plašljiva, ali je ipak bez opiranja
prešla m ostić, i na brodu nije bilo zgodnijeg stvorenja od
nje. Kako da je smeste? Ovamo - ili možda onamo. Zar
neće dobiti kabinu? pitao je neki šaljivdžija. Bilo joj je
ukazano mnogo pažnje, svi su je m ilovali, a sobarice su joj
donele koješta za jelo. Kako se zove? - Klara, kako sam

211
čuo, kaže mesar Matisen. - Vidiš, odmah sam uočio da je
ona čovek!
Klara je dobila mesto u zaštićenom uglu, i odmah se
našao neko da sedne kod nje i s njom razgovara. Kad su
uplovili u mimo more iza svetionika, Klara je odvezana, pa
je sad hodala naokolo i posmatrala kopno preko brodske
ograde. Velike blage oči punile su se utiscima.
Klara je izašla na kopno, a jedan je čovek dojurio na
brod. Carinik Robertsen. On je nekog tražio gore i dole, čak
i u salonu. Tamo je bila šefica restorana, zauzeta nečim.
G dejeA bel?
Abel?
Da, pitam gde je Abel!
Šefica restorana nije odgovorila, zauzeta svojim po-
slom.
Glupa guska! zasikće Robertsen i odjuri dalje.
Naravno, našao je Abela u kapetanovoj kabini. To je
Robertsen mogao odmah da pretpostavi, ali bio je tako
uzrujan. Besneo je i drhtao i vikao: Abel će mu platiti, za-
žaliće on zbog toga! Kakva nečuvena pakost, poslati poli-
ciju u kuću čoveka koji ništa nije skrivio. A li čekaj samo,
biće tu još smeha, Lola je već prijavljena, prijaviće on č i-
tavu njenu familiju. Otac joj je dobio dete sa služavkom pre
nego što je pobegao. Abel mora da povuče sve optužbe.
Nabediti javnog čoveka, čoveka u državnoj službi, neču-
ven o...
Klemens nije hteo da izađe na kopno pre nego što Lolu
opet primami novim knjigama. Obavezno mora da još jed-
nom dođe i uzme sve što želi. Lola se učtivo zahvalila i
opravdala time što na brodu ima tako malo vremena za
čitanje, ali možda bi kapetan jednom izuzetno pročitao
neku knjigu! On nije čitao knjige, čitao je samo kalendar.
Ne, ona ga uopšte ne razume! Kakav je u stvari utisak ste-
kao Klemens o kapetanu?
Da, da, kaže Klemens, ona bi obavezno mogla da se
seti knjiga, ako jednom prođe pored...

212
 21
N a Veliki petak se ne plovi. To je veliki praznik i ,,Vrabac“
ne plovi, ne. A li je zato stigao brod obalne plovidbe; bro-
dovi obalne plovidbe plove na Veliki petak kao i u ostale
dane, bez izuzetka. Nije to mlekarski brodić koji preko pra-
znika ostaje privezan uz obalu.
U svom nemiru i besposlici stoji Abel tu, gleda preko
u brod obalne plovidbe i želi da je tamo. Već ga i sama
pomisao na to budi, radost se širi u njemu kao neki cvet. On
dovikne kormilaru koji sedi kod mašine i puši: Da li je zvo-
nio? - Kormilar možda odgovara, ali ne tako da bi se moglo
čuti. Abel mu hitro prilazi i pita kao da je nešto jako važno:
Da li je zvonio? - Prvi put, kaže kormilar. Evo zvoni drugi
put! U Abelu se ugasi iskra, jer ako je i zvonilo na tom bro-
du, on ne može njim da ode kad nema para. I treći put zvoni.
Nije bilo ništa, kaže on, samo jedno pism o...
Dobra je prilika propala. I sledeća će propasti. Na
Uskrs, kad je njegov brod opet stajao, ni tada nije mogao da
ode, a na drugi dan Uskrsa je ponovo plovio s mlekom.
Nije bilo nikakvog izgleda da ode. Tek na Duhove. A do
Duhova ima sedam nedelja.
U to vreme je policija nekoliko puta dolazila kod njega
i ispitivala - Robertsen je upomo tvrdio da je to Abelov
svojeručni potpis, njegova žena i njegove kćeri su videle
kako je on potpisao svoje ime, prvo dvaput u albume a
zatim na obveznicu. Ista slova, isto pero, isto mastilo -
molim lepo, pošaljite sve na analizu! govori Robertsen. A
policija je rekla: Ako je Abelovo ime falsifikovano, zašto je
onda lično išao u banku i otkupio falsifikovani papir? To je
više nego čudno!
Dugo su ga mučili s tim, pa je ponovo utonuo u svoju
stam ravnodušnost i poslao čitavu stvar dođavola. Na nes-
reću je i Lola saznala za to, pa se uzrujala. Kako je uopšte
mogao da iskopa tu stvar, koju je svojevremeno sam uklo-
nio sa sveta!
Za njega je nastalo neprijatno vreme.

213
 On stoji na zapovedničkom mostu između početka leta
i Duhova, upravlja ,,Vrapcem“, a mrzi ga i prezire. Duboko
se razočarao tu, neopisivo ga muči što mora da odižava
neki red i nadzor koji ga ne zanima. Pa šta ga onda zanima?
Da živi možda od danas do sutra i ništa ne radi? Mogao je
da radi i u nekoj pilani u Kanadi, davno je to bilo. A ovde
je jednom imao prilike da spasi od smrti nekog čoveka po
imenu Aleks, davna je i ta priča, jedan slučaj, jedan pro-
plamsaj, onda opet ništa. Život na brodu nije ga podsticao
ni na šta, ni najmanje. Svakodnevna tupost, jednom stav-
ljena u pogon, uvek je ostajala ista, bez ikakve promene,
blago održavana u životu mlekarskim kantama koje su sti-
zale na brod, i mlekarskim kantama koje treba iskrcati. Zar
se to m oglo izdržati? Nikakva opasnost na čitavom brodu,
promiŠljena sigumost u svakom zakutku samo ga je raz-
draživala - porcelanske pločice iznad svakih vrata da neko
slučajno ne zaluta, kvake, svuda jastuci, jastuci. N e da on
možda traži opasnost i smrt, bio suviše ravnodušan za to,
ali promena bi mu ipak dobro činila. Na velikim jedre-
njacima bilo je lestvica od konopca za penjanje, a ovde na
brodu samo stepeništa sa tepisima i ogradama od mesinga i
nikakve lestvice od konopca.
A li zar nije baš to bila ona služba koju je on mogao da
obavlja? Osećao je božansku ravnodušnost prema svemu
što se događalo. A to je ipak bilo nešto. Bio je izdržljiv,
umeo je da se odriče.
Ravnodušan je prema svakom vremenu i vetra. Neka
mala promena, laki mašinski kvar, ništa. A da se ne govori
o događajima druge vrste, kao kad, na primer, pucaju u nje-
ga. Kad je pre izvesnog vremena Aleks pucao u njega, on
je ostao spokojan i vezivao neke pertle na cipelama, i nije
prestao dok ih nije vezao. I danas bi tako uradio, vezivao bi
pertle sve dok ne završi s tim.
Kad bi bar pobegao s broda i ostao odsutan jednu noć,
tako da ljudi moraju da ga traže. A li on je radio nešto sas-
vim drago - vozio se s mlekarskim kantama od jednog
zaseoka do drugog, i uveče se opet vraćao kući.

214
 11 prostoriji za kormilo visila je karta s linijom „Vrap-
fa" iiila je beznadežna kao neka železnička pruga, i visila
|§ tu ofvoreno i đrsko, bez izvinjavanja. On stoji na zapo-
Vfđničkom mostu, svestan da je potpuno zaludno učiniti
bilo kakvu grešku. Čitav put vodi duž kopna, a kad tamo
Uplovi, Ijudi možda kažu: Kakav to brod stiže? Ah, pa to je
p iiio ,,Vrabac“.
Ncdelja za nedeljom na zapovedničkom mostu. D u-
Hnvi su sada blizu, ali šta i ako su Duhovi blizu? Nije m o-
§ao da ukrade kasu i pobegne, jer on nema nikakvu kasu,
iliu o obračune. Mogao bi da proda nekoliko odela stari-
ftatti, ali ništa ne bi dobio za njih. A Robertsen, taj lopov,
nljr litco da proda čamce da bi ga isplatio.
Danas je opet došao u poslednjem trenutku na zapo-
vednički most, i nije imao vremena da se potpuno obuče;
be/ kragne je, ima samo uniformu preko košulje. Već je
kiaj maja i blago vreme.
Nema putnika, ljudi ne idu na putovanje pred same
Duliove. Preko mostića vode samo slepog verglaša s njego-
vim orguljicama. Njega danas ne boli noga s onom hlad-
noin upalom, ali je i dalje slep i pipavo ide napred. Njegove
gu ruke smešno male i nežne, jer taj lenji klipan nikada nije
rmlio. On se i ne buni kad neko posmatra njegove male ruke
pn iz toga zaključuje da potiče od finih ljudi.
Lola ide gore kod kapetana i donosi mu preostale
tlrlove odeće, koje može da obuče u kabini s pomorskim
kiu lama. I ranije mu je naknadno donosila odeću, tako je
pnžljiva u njegovom interesu, on već u prvom pristaništu
ttiora da bude u punom sjaju. Lola je prava lady.
Da ti pomognem da vežeš kravatu?
Ne, hvala.
Ona mu često nudi pomoć, a on odbija; neprijatno mu
je da mu tako blizu dođu njene grudi i da na licu oseti njen
dnli. Mogao bi da vikne. A li to je sam po sebi dobar dah,
prcviše dobar.
Evo i čista maramica.
Hvala.

215
 Onda joj preostaje samo da ode. N e usuđuje se da
ponovo pita za Robertsena, što je stalno muči - naprotiv,
ona tibo pevuši dok silazi niz stepenice, kao da nema ni-
kakvu brigu, i kao da je kapetanu pružila samo jednostavnu
uslugu. Akapetan je zahvalio i bio je takođe učtiv; ni njemu
nije preostalo ništa drugo.
Prošli su sati, dugi sati jutamje straže, kapetan je za-
menjen, pa je krenuo u svoju kabinu. U istom trenutku
ustao je slepi verglaš i pošao za njim. On ne pipka oko sebe,
gleda kao soko i ide za njim, žuri mu se. N i ne pokucavši
otvara vrata i ulazi u kabinu. Onda zatvori vrata. A li da bi
pokazao kako je veoma slep, pita: Da li ste vi Abel Bro-
dersen, kapetan ,,Vrapca“?
Molim? začudi se Abel.
Verglaš mu preda pismo i kaže u dve reči od koga je,
od Olge, gospođe Guliksen, a onda izađe. Napolje, tu ne
sme niko da ga vidi!
Ah, ta Olga - novac i pismo: Oprosti što je samo po-
la - zamolila sam ga za dve hiljade pre venčanja - ali sada,
kad sam njegova žena, neće više. Ali pričekaj još malo,
srećni Ti Duhovi, dragi Abele - sve u žurbi!
Da, da, da, podrazumeva se da je Olga jedini dobar
čovek, ona ga je uzdigla na jedan visoki talas, on je sada
gore! Zaista je teško što nikom ne može da govori o tome,
ali nije on lud, on je veoma lukav, pa sklanja pismo i novac
uz samo telo. Smeška se i upravlja tog dana brodom kao u
snu.
Uveče, na poslednjem pristaništu, pronašao je Lolu i
s njom ljubazno razgovara. Ona je bleda od teških m isli.
Robertsen će je obrukati, imištiće je. Ah, kaže Abel, Ro-
bertsen joj ništa ne može. I odjednom pita kao iz drugog
sveta: Sećaš li se, Lola, da li je Lorensu svojevremeno po-
slat novac?
Šta te sad to brine!?
Da, jer ipak je čudno što nije oslobođen i ništa mi nije
pisao.
Novac je poslat.

216
 Hnš ti hvala, Lola. Ti sve obavljaš tako savesno. A oni
tu pm'uli o onoj kravi, znaš, ona je osećala takvu težnju za
(kntioin i noću je pobegla odande - htela je da bude tamo
gtir mc rodila. A kako se ona ustvari zove?
Klara.
Ncko je tadrekao da je svim zdravim i razumnim stvo-
urođeno da hoće da budu tamo gde su živeli kao
if« tt I)a. Ali šta je s Lorensom, pomislio sam.
1-ola pokrije lice rukama, tako je bespomoćna i očajna
ifiiop, njega. On se smeška i zbog nečega je dobro raspo-
ložcn, on oseća samilost prema njoj jer je tako tužna, da,
žaifsla, to je to, i on bi da joj pomogne: Oprosti što sam se
llučajno setio Lorensa. On je bio Irac, ali je sa osamnaest
|ttilina došao u Meksiko i otada nikad više nije išao kući.
Njcgovo se korenje u Irskoj pokidalo.
Kako možeš da se baviš tako nečim! kaže Lola jeca-
jući i plače.
Da, znaš, on je bio sin nekog rentijera i trebalo je da se
fnti Ali tada se ona udala za sina nekog drugog rentijera.
Lola pažljivije sluša: Zašto je to uradila?
H, ona je već imala izvinjenje - morala je da se uda za
onog drugog.
O! zapanjeno kaže Lola.
Tada je Lorens otišao iz Irske da se nikad više ne vrati.
1 filst je onda bilo s njegovom ljubavlju prema domovini?
Pa...
Hoću da ti nešto ispričam o Lorensu.
Da, da, popustljivo kaže Lola. Ona zapaža da je Abel
u nckom drugom svetu, ali toliko je potištena da je sve
dutgo bolje nego da tu sedi sama i muči se mislima. A da li
je on sve rekao toj devojci pre nego što je otputovao?
Da. Ali ona se izvinila, pa nije mogao tek tako da je
osudi. Sam mi je pričao o tome. -N ek a te Bog čuva! rekao
jc, Bog te čuvao! rekla je ona - i poljubi me! On to nije
hteo, bila je već prilično izmenjena i ružna u licu. Poljubi
mc samo jednom! zamolila je. Ne, on to nije hteo, ali neka

217
je Bog čuva! još jednom je rekao i ostavio je. Ona mu je
kasnije pisala, ali rekao je da joj nije odgovorio.
Lola: Pa kako izgleda taj Lorens?
N e izgleda baš čudesno, priznajem! Sreli smo se kad
smo obojica bili još sasvim mladi, pa smo se držali zajed-
no, čak i kad smo bili razdvojeni. A kad se ponovo nađemo
- uvek smo pisali jedan drugom gde se u tom trenutku
nalazimo - tada smo se ponovo držali zajedno. U početku
nije bio tako vešt u nekim stvarima kao ja, ali je zato uvek
bio taj koji nas je spasavao od policije, jer je bolje izgledao.
Zar ste imali posla sa policijom?
N e, ne. Možda tek tu i tamo. A li znaš, nije mnogo tre-
balo. Kad smo bili napolju i nikud nismo spadali, niti smo
imali za jelo i nimalo para, dešavalo se da otvorimo neka
vrata ili prozor, a kad se jednom nađemo unutra, desilo bi
se da otvorimo i druge brave u potrazi za nečim što bi nas
održalo u životu. A li to je nešto strogo zabranjeno, kaže
policija. Lorens se tu fenomenalno pokazao, smaknuo je
košulju i pokazao koliko smo mršavi. Gledajte! rekao je,
mada možda i nismo bili toliko mršavi.
Lola je sad bila toliko odsutna da je mogla i da se o s-
mehne. Neobičan život! rekla je.
On je bio divan čovek i dobar katolik, išao je na ispo-
vest i svi su ga cenili. U Meksiku je učestvovao u nekoj
revoluciji, ali je pri tom dobro prošao. U Kanadi je bio
policajac. Još uvek je bio blistav kao neka zvezda, ali je već
preterano pio.
Sreo sam ga u Kanadi, tada sam mu često otimao čašu
iz ruke i prosipao piće, ali on nije reagovao na to. Radio je
tri godine kao policajac, jer je bio veoma sposoban, ali tada
više nije išlo. Kad je sa mnom krenuo u Sjedinjene Države,
obojica smo bili dobro raspoloženi; bilo je proleće i on se
zaposlio na nekom groblju, gde je grobove obmbljivao tra-
vom. Ja sam se usidrio u nekoj maloj radionici, tamo sam
popravljao madrace od žice. U suštini, ni jedno ni dmgo
nije bilo pravi posao za nas, mada je Lorens još od svog
detinjstva u Irskoj bio vičan baštovanstvu, pa je majstorski

218
jMiivio ukrase od trave. Kad smo nešto zaradili, kupili smo
l>o vuneno ćebe i krenuli da lutamo Amerikom. Radili smo
usi nekoj velikoj farmi, to je opet bilo nešto u šta se Lorens
tazumeo. Pokazao se toliko sposoban da je bio odmah iza
vlnsnika. Bilo nas je desetorica. Kad je posao okončan, od-
lutali smo opet dalje i došli u Kentaki. Imali smo dosta para
i pscpustili se čitavog leta dobrom životu. U jesen smo se
ponovo zaposlili na nekoj farmi, i nešto uštedeli za zimu.
Ilaš nam je dobro išlo, a bilo je tek pola godine otkako smo
ulišli iz Kanade.
Međutim, Lorens se previše odao piću. Nije ni čudo,
uostalom, jer smo živeli u nekom cmačkom selu, pa su
nckom cm ci mogli zaista da dosade, a osim pića nije bilo
nikakve dmge zabave. Mi smo imali obzira prema cmcima,
i olkrili smo da baš lepo pevaju i sve to, ali baviti se njima
od jutra do večeri! Mnogi su imali sasvim bele kose i brade,
n erna lica, sasvim obmuto od nas. M islili smo da možda
potiču iz podzemlja ili sa meseca, ali oni se nisu smejali, jer
sn onim svojim ustima ne mogu da se smeju. Lorens je
neko vreme držao jednu cmu devojku u svojoj kolibi, ona
tmt je spremala krevet i kuvala, a u ustima je uvek imala
eigaretu, tako da je pepeo padao naokolo, ali je njoj bilo
Hvejcdno. Meni to ne bi smetalo, ali Lorensu je dosadila, pa
jc vukao za kosu; kad je pobegla, ostao je sam. Nije umeo
iIji brine o sebi; u suštini je trebalo da ode, ali je ostao i
tonuo sve dublje. Onda je postao tužan i pio je i bio je tu-
žnn; tako se ipak ne ponaša odrastao čovek. Anemam ispo-
vcdnika, govorio je, i sve moram sam da nosim!
U proleće smo otišli od cmaca i došli u neki beli grad.
Tu smo dobili posla i obojica smo verovali da će biti bolje,
nli sc Lorens već navukao na piće. I tu je dobio jedno pismo
0(1 nje iz Irske. Tvrdio je da joj nikad ne odgovara, ali to je
Spak bilo samo neko njegovo hvalisanje, jer kud god došli
našlo bi se pismo od nje! Uvek je znala gde se on nalazi.
1‘ričao je da ju je sada ostavio muž. To nije dobro, rekao
«ain. Ma kakvi, rekao je, to je bogata banda, mogu da od-
Inzc i dolaze kako im se ćefiie! Kao da ga nimaio nije po-
gnđalo sve to, očigledno mu više nije bilo do nje. Jedino što

219
ga je pogađalo bilo je to što ju je izgubio, a dobio je onaj
drugi.
A li bilo je zaista glupo od njega što tako često pije.
Razgovarali smo o tome, hteo je da ostavi piće, zakleo mi
se. Sada je opet hteo u Meksiko. Otišao je na ispovest i
otputovao u Meksiko. Nije ga bilo oko godinu dana, i vra-
tio se kao otmen čovek u sjajnim čizmama, s kragnom od
baršuna na kaputu. Bio je užasno jak i lep, i ne više tako
razuzdan, ali naravno da je radio svakojake gluposti kad se
napije, jer je imao mnogo para, bogzna odakle. Da, svi smp
mi ljudi. Ja sam bio sve vreme zaposlen u nekoj radionici u
tom malom gradu, popravljali smo automobile i druge ma-
šine. Nisam hteo da izgubim posao, pa se u to vreme nisam
često viđao s Lorensom ...
Lola sluša i ulazi u stvar, pa kaže: On i nije bio pravo
društvo za tebe.
Abel: M isliš? Onda ti ne poznaješ Lorensa. On je za
mene bio najbolje moguće društvo. Umeo je da bude ozbi-
ljan i posvećen bogu kao svako drugi. N e shvatam kako
m ožeš da kažeš tako nešto.
Tako mi to izgleda po tvojoj priči.
Evo ti mali primer. Jedne večeri smo otišli u neki lokal
za igru, sedeli smo za stolom i večerali sa dve dame koje je
Lorens poznavao. Za susednim stolom sedeo je par koji nas
je nervirao; pili su šampanjac, muškarac je suviše govorio,
ništa mu nije bilo pravo što konobar uradi, i svaki čas je
pominjao svoje ime: Ja sam Klonfij, upamtite to! M islili
smo da je sigumo iz francuske Kanade. Sve bi još i prošlo,
ali je čovek imao užasno jak glas, nadvikivao je muziku;
m ogli smo znači odmah da se naljutimo, pa ipak nismo. Ali
kad pet puta čuješ: Ja sam Klonfij, onda je to već previše, a
još je stalno blenuo u nas i nešto se mrštio, jer smo imali
lepše dame. Konobar im je doneo jelo, dobro jelo, fino jelo,
ali nisu bili zadovoljni. Odnesi to, ja sam Klonfij! Stravič-
no je uporan sa tim svojim imenom, rekle su naše dame.
Lorens ništa nije rekao, duboko je sagnuo glavu i upomo
jeo, sve dok nije bio gotov. A onaj nije prestajao, lupao je
po stolu i psovao, izazivao je čitavu salu. Nisu hteli da ga

220
iflmcc, jer je pio najskuplji šampanjac. Ali svi su znali da
I uiens neće dozvoliti da neko šara s njegovim damama;
nijr trpeo i mnogo manje od toga. Kad je čovek najzad kre-
buo da jede, pa uzeo nož i viljušku, Lorens je ustao i prišao
mu IJhvatio ga za vrat, pritisnuo ga na sto i rekao: Prvo
molitva pre jela!
Lola sklopi ruke: Ma da li je m oguće...!?
Da, po tome se vidi kako je on bio čovek od reda: prvo
tnolitva pre jela.
A da li je taj čovek to uradio?
Prošlo je neko vreme dok nije okrenuo lice naviše, i
kitd je video s kim ima posla, kucnuo je o sto u znak da
popušta. Kad ga je Lorens pustio, čovek je ustao; Lorens ga
jf uazvao Pet: Zar se opet baviš starim zanatom, Pet? N ever
iiiifif/, ali daj prvo molitvu pre jela! Čovek je seo, glupo
sr iskezio i počeo da se moli. Laku noć! rekao je Lorens i
olišao.
Lola ponovi: Ma da li je moguće!? Ali ko je uopšte bio
trtj Pet?
Da - ko je bio taj? Možda niko. Juče pušten iz zatvo-
fn, noću provalnik neke blagajne, večeras na bančenju, a
fiiilra opet u zatvoru. Sasvim moguće. Lorens je samo re-
km>: Poznanik iz vremena kad sam bio čuvar reda. A li sada
ćrš da čuješ, Lola, kakav je Lorens bio čovek - ponovo je
pi išao Petu i rekao: Sad ćeš ti mene da pritisneš kao što sam
ja tcbe! Pet se otreznio i nije hteo, ali kad je čuo da Lorens
nijc više u policiji, ipak je to uradio. To je fer, rekao je i
pmpisno pritisnuo Lorensa o sto. Posle toga su pružili ruke
jedan drugom.
Lola odmahne glavom: Ja ne shvatam takav život.
Ne, ovde na brodu život je svakako drukčiji. Ali - te
vcčeri sam prvi put video Anđelu.
K oga?... Ah, da. N ju...
Sedela je s nama za stolom, ljubazna i puna povere-
iija; bila je lepša od njih dve, najlepša od svih u sali. Nikada
nisam video tako nešto. Lorens ju je već znao od ranije, ali

221
ja sam je otpratio kući. Legla je, a ja sam samo sedeo na
njenom krevetu i čitave noći nisam imao hrabrosti da pre-
duzmem bilo šta - toliko je bila lepa. Tako je to trajalo neko
vreme. Poklonio sam joj svilenu haljinu, da je obuče kad
zajedno izlazim o, i ona je zato htela da nešto učini za mene.
Tako je sve počelo. A li previše smo bili zajedno, pa sam
počeo da zanemarujem posao u radionici, a to je za oboje
bilo loše. Anđela nije brinula zbog toga i, kad smo se ven-
čali, radosno je pošla sa mnom u cmački grad, gde smo
Lorens i ja nekad živeli, i gde su me znali. Tu život skoro
da ništa nije koštao. Pecao sam malo ribu u Strimletu i sa-
dio krompir, a noću skitao i uvek nešto nalazio u okolini.
Bilo nam je dobro.
Da, to se tako kaže!
To se tako kaže? - Na Abelovom licu se iznenada po-
javi rumenilo, a iz njega provali: Ja hoću opet tamo!
Lola: Šta hoćeš?
Šala, Lola, shvataš li da je to samo šala? A li jednom
pre nego što umrem, rado bih... Pa tamo je ipak, recimo,
jedan grob...

Pri povratku sledećeg dana nije na brodu bilo nikog

osim posade, čak se i verglaš iskrcao. Bila je subota uoči
Duhova i lepo vreme. Lola je nameravala da ode kod majke
na obalu i ostane kod nje do drugog dana Duhova. Šta će da
rade kapetan i kormilar za praznik, to nije trebalo pitati.
Ostaće na brodu. Ostaće i jedna devojka, da brine o njima.
Sati prolaze.
Ko to peva na palubi? iznenađeno pita šefica restorana.
Devojka istrči, pogleda, zatim se vrati i javi: Kapetan.
Kapetan? s nevericom kaže šefica restorana. Ništa mi
nije jasno.
„Vrabac“ je pristao. Brod obalne plovidbe još nije sti-
gao.
Abel je nemiran; odmah se dao na posao da svoju uni-
formu zameni civilnim odelom. Pita kroz odškrinuta vrata

222
d« li je šefica restorana otišla. Da, otišla je, kaže devojka.
Ali kad je Abel izašao na palubu u svom lepom sivom ode-
lu, i kada ga gotovo ne bi prepoznali koliko je elegantan,
irJiua restorana stoji pred njim. Ona se trgne: Zar ćeš da
ttdeš?
Abelu uspe da se nasmeši i bude sušta ljubaznost: Da,
m nisu Duhovi? Hteo sam da se malo doteram i otpratim
te dco puta, Lola, ako dozvoljavaš. Uostalom, hteo bih da
jtiS na brzinu svratim u jedan dućan pre nego što zatvore.
Kad su malo odmakli gore u gradu, začuje se sirena
lnoda obalne plovidbe. Odoh ovamo, kaže on. Adieu, Lola.
Na nesreću, to je samo neki mali dućančić u kome ima
ni/nih namimica, sapuna, sveća, jaja, nekoliko narandži,
itn će Lola da pomisli? Morao je da se izvini ženi u dućanu
i kaže kako se zabunio, pa je izašao. Kad se na ulici krišom
oMvrnuo, ugledao je Lolu kako ga posmatra. Ušao je u sle-
vicći dućan, u radnju za seljake sa svom mogućom robom,
tul igračaka do konopca i čizama. Kad je i odatle izašao,
I ola je otišla dalje, ali se okrenula i gledala ga. Sad se više
iic usuđuje da čeka, već trči, čak se i ne osvrće ide li ona za
njim.
Brod obalne plovidbe zvoni već drugi put - a posle
kraćeg vremena treći put.
Abel dojuri na palubu ,,Vrapca“, grabi svoj revolver
Jtoji leži spreman u jednom paru finih čarapa, i ponovo trči.
f'rckasno je, brod se okrenuo, ali još bi mogao da ga stigne
čiimcem. Čamac - evo, tu su jedan, dva, tri čamca u redu,
Kobertsenovi čamci oko njega, i on stiže do broda kad je
okretao. Bacite uže! vikne, odgume čamac nogom i popne
nc na brod.
Stoji na palubi i osvme se. Na pristaništu nema više
Ijudi, ostao je samo još visoki lik Lole.

223
 22
N is u mogli da ga zađrže policijom , jer on nije pobegao s
blagajnom, samo je otišao. Pa možda će odmah i da se
vrati. U njegovoj kabini ostala su sva njegova odela, baš
kao da je samo krenuo na praznični izlet, pa se vraća dru-
gog dana.
Lola je obavestila Vestmana i ostale iz uprave „Vrap-
ca“; nije htela da m isli kako je Abel otišao zauvek. I šta
sad? Ne samo što je Lola bila šefica brodskog restorana,
već je posedovala i većinu deonica, pa joj nije bilo svejed-
no šta će dalje da se desi. Uprava je morala da preduzme
neku akciju.
Čekali su čitav prvi dan Duhova. Abel se nije javio te-
legramom, niti se vratio. „Vrabac“ je drugog dana morao
kao i obično na svoju plovidbu, a nije imao zapovednika.
M ogli su da pozovu kapetana UMka, ali oni su se njega
srećom rešili i nisu baš čeznuli za njim, mnogo se propio.
Morali su da nagovore kormilara Gregersena da u među-
vremenu komanduje brodom, a istovremeno zamole Lolu
da i dalje vodi restoran.
Kormilar Gregersen je bio loše volje, pa se izgovarao
da je bolestan, ima bolove u ždrelu i mora da grglja konjak.
Da, rekli su mu, ali sada će vam tokom leta krenuti na-
bolje s grlom.
Nadam se! rekao je kormilar Gregersen, vrlo gnevno i
zlovoljno što drugi sebi dozvoljavaju da imaju mišljenje o
njegovom grlu.
Znači prihvata! rekli su.
N e, nipošto, Gregersen je hteo da prethodno razmisli.
Da, ali brod bi ipak morao da krene sutra u sedam
ujutro...
Gregersen, razdražen njihovom nasrtljivošću: Naravno
da moram to da uradim, ali samo na kratko, ne zaboravite.
Vi se ovde svađate s bolesnim čovekom, a mene boli grlo
kad moram da govorim. Ipak, ja moram to da uradim, kao

224
gtn sam rekao. Ali s kim ću da se smenjujem na zapoved-
nii'kom mostu?
S nekim od posade, možda najstarijim. Izbor prepuš-
taju njemu.
Pa dobro! mrzovoljno je pristao, s vatrom u grlu.
I to je išlo. Sve je u redu. Gregersen upravlja, dok ga
Alcks zamenjuje na zapovedničkom mostu. Aleks? On je
nnjmlađi među momarima, ali već trinaest m eseci plovi na
pvoj liniji, i niko više nema šta da ga uči. Uz to se na brodu
ponaša učtivo i uredno, pa mu se moglo poveriti da putni-
ctma izdaje karte. Ko bi bio pravi čovek ako ne on!
Razvuklo se, razvuklo to „kratko vreme“. Prošlo je
tirdelju dana i ništa se nije promenilo. Svelo se na to da
t licgersen i dalje popušta i zapoveda brodom; sve je za-
visilo od njega. Desilo se i to čudo - grlo mu je tokom leta
lulo zaista sve bolje i bolje, da li zbog blagog vazduha ili
fnto što je uredno grgljao konjak, ko bi to znao. On nije
ofkazivao službu zapovednika, a ni šefica restorana ni Aleks
itiflla nisu prigovarali.
Ipak, javili su se određeni problemi - Gregersenu nije
lulo važno da priušti sebi kapetansku uniformu, ne, čak nije
tfiio ni da se prišije treća zlatna pruga na kormilarski kaput,
n kormilar Aleks nije zato imao nikakvog izgleda na bilo
knkvu zlatnu prugu. Aleksu nije bilo tako jednostavno da
tmslupa samo u civilu i putnicima izdaje vozne karte. D e-
Invalo se da se neki tvrdoglavi putnici ustručavaju da plate
čovcku bez ijedne pmge. Još jedan nov i težak problem: do
■mla je Aleks jeo zajedno sa posadom, ali sad bi mogao da
postane ambiciozan i umisli da mu sleduje kormilarevo
mesto u salonu. Bio je suviše učtiv da bi to zahtevao, ali
jc dcvojkama uputio primedbu koju je trebalo da prenesu
tlnlje. Šefica restorana je rekla: Ne. - Aleks je bio odbijen
posle tromesečnog rada kao kormilar, i to je bio težak
tularac. Pominjao je da je ipak oženjen sa Lili, to je suština
svcga! Oko Božića je počeo da razmišlja kako da se zbog
toga požali upravi.
Ah, sve su se stvari odložile i postale su nevesele:
( ircgersen se nije preselio u kapetanovu kabinu, a Aleks

225
nije došao u kormilarevu. A šta je bilo s kartanjem? Zar je
koimilar Aleks mogao da sedi s posadom i s njima igra
karte? Zar je mogao da trpi da se stari momari Leonart i
Severin podmuklo mgaju svom kormilam i pitaju ga za
visinu sunca?
A li najgore je možda, uprkos svemu, bilo šefici resto-
rana, gospođi Brodersen. Pre je bila majka kapetana, makar
samo i maćeha, i lady na brodu; sada je bila šefica resto-
rana i ništa više. On je bila dama koja je mnogo čitala, pa
je stekla obrazovanje i dobre manire, bila je visoka i repre-
zentativna, otmeno odevena, ponosna, dostojanstvena, nije
se sa svakim upuštala u razgovor, a sada se sve odjednom
promenilo. U dane velikih izleta, kada je promet bio živ,
dešavalo se da su ljudi očekivali od nje da lično ona - da,
baš lično ona! - donese kafu ili pola boce vina, što su već
odavno namčili. Slušala je takve nerazumne želje i ćutala.
Ako nije htela da se upušta u razgovor s bilo kim i prepi-
re se, morala je da ćuti. Kako nije više bila u srodstvu s
kapetanom broda, bila je bez položaja. Nije joj se sviđao
takav život. I Gregersen i Aleks su imali koristi od toga što
su se popeli na svojim položajima; dobili su dodatak na
platu i uživali veće poštovanje. A šta je ona dobila? Izdrža-
la je do kraja leta, a onda otišla mladom Klemensu.
M ogla je isto tako da se obrati Olgi i pita je za savet,
ali otišla je Klemensu.
On je bio isti kao uvek, ljubazan i fin, a izgledao je
možda malo srećniji nego poslednji put. Pokazao joj je sve
knjige koje su čekale na nju, i kojih je bivalo sve više; nije
ih stavio u orman uz dmge knjige dok ih ona ne pogleda.
Za ovu pažnju nije našla nikakvo dmgo priznanje osim
da mu se prijateljski zahvali i u izvesnoj rneri pokaže inte-
resovanje. Ona je došla iz nekog dmgog razloga, neka joj
oprosti ako ga možda zadržava, ona ne zna da li bi smela da
ga uputi u svoje privatne brige.
O da, naravno, naravno! Ona danas zaista potiŠteno
deluje.
Lola se osmehne: A on ni najmanje.

226
 Ah, on! Ne ide mu tako loše, ima nekoliko većih par-
nit n od kojih je jednu već dobio, mada poravnanjem. Ne
tno/.e da se žali. A ona?
Pa kapetan Abel je otišao.
Čuo je. Neobićan čovek.
Pobegao je, kaže ona, za to nema druge reči. A sada je
ii(a svog mesta na brodu i uopšte čitavog broda. Šta da
ftuli?
Klemens je nije pogrešno shvatio, on naravno nije ni
ftoniišljao da je ona došla da mu se ponudi u službu. Di -
rfli je m islio na to? Svakako! U jednom kratkom divnom
iM'imtku osetio je to u dubini srca. Nesigumo je sedeo pred
njmn. Da, svi bismo se morali upitati šta da radimo, rekao
jr I onda još dodao: „đraga Lola“.
Da, ali šta da ona radi?
Ćutanje.
Uostalom - da li bi ona možda čašu vina, kad je već tu.
Lola jako pocrveni: To - zar to ozbiljno misli?
Naravno. Ona mu je na brodu donela kafu i kolače, a
to je bilo baš lepo od nje, toga se on i sad dobro seća. Akad
je ipak već jednom tu, on će doneti jednu bocu, kaže i us-
tanc.
Ne, ali to ne bi smeo sam da učini...
Pa to nije ništa.
Onda i Lola ustane i pođe s njim. Ona od ranije zna
gdc je vino: Zar ne bilo zgodnije da ona od e... ?
Pođu zajedno, nađu načetu bocu portoa, pa Lola sve
donese na poslužavniku u sobu. Oni klimnu jedno drugom
i ispiju.
Da, on je sad primoran da sam obavi mnogo toga u
kući. Regina je otišla.
O!
Nedavno se verila. Sada je kod njega njena baka, pro-
davačica kolača. Ona dođe svaki dan i spremi mu doručak.
t ) podne ruča u restoranu, a uveče uzme nešto iz ostave.

227
 Lola zavrti glavom.
Pa ide i tako, ne trpi on nikakvu oskudicu. A li nisu
hteli da govore o tome. Ona naravno ne m isli da ode s
broda?
Ipak je m islila i na to.
Da, kaže on i zastane. Dobro je shvatio da ona ustvari
nije došla da od njega dobije neki savet; došla je samo zato
da razgovara s jednim čovekom. Da li bi uostalom bilo baš
toliko nerazumno da ode s broda?
N e, zar se i vama ne čini? pita ona. Naravno, ona ima
svoje mesto na brodu, ima mnogo posla i svoj dohodak i
budućnost, to je sigumo istina. A li sve je to ne raduje više.
Da li je pomišljala na drugu službu?
Pomišljala je - naravno. Ne zna da li bi možda bilo
preterano kad bi pokrenula neki mali dućan?
Klemens ponovo na zemlji: Dućan - da, da - mali
dućan...
Pa da, makar samo mlekarstvo.
Da, da, to bi svakako mogao da bude izlaz.
Mlekarstvo, a još i neka roba u izlogu i na policama.
A li ima li sm isla latiti se tako sitne stvari? Pa ona ipak
raspolaže deonicama „Vrapca“.
Te joj deonice ne pripadaju, kaže ona. Ali možda bi
mogla da digne neki kredit na osnovu njih.
Naravno bi mogla.
On ju je bodrio i izjavio da njen plan smatra razum-
nim. Pitala je da li bi joj gospodin Klemens u početku
pomogao u koječemu, kod traženja dozvole za trgovinu,
najamnog ugovora i sličnih stvari?
S najvećim zadovoljstvom.
Ona ustane.
Dobro, sad morate izabrati nekoliko knjiga, kaže on i
donese ypliki tabak papira.
Da li bi m ogli da još malo pričekaju s tim? Jer ako se
sad zaišta bude selila ...

228
 U pravu je. To je bilo glupo od njega.
On se još jednom kucne s njom, oni ispiju još jednu
('ašu, i onda je otprati do vrata. Kako nije izgledalo da će
nm pružiti ruku, on je jednostavno uhvati i kaže: Dođite
opct uskoro! Još nešto, Lola, tu je onaj lijander oko koga je
mnije uvek bilo toliko posla; da li biste ga malo pogledali
kad ste već ovde?
Vratila se u sobu, pogledala cvetove, opipala zemlju u
naksiji da vidi da li je dovoljno vlažna, pa opet pošla do
vrata. On je ponovo uhvatio za ruku.

Otišla je kod Vestmana i razgovarala s njim. Za svaki

filučaj još nije otkazala, ali je uzgred najavila da je sita
života na brodu. Ona će da poduči stariju od dve devojke,
kako bi po potrebi mogla da je zameni.
Opet je postala veoma agilna, mnogo je hodalanaoko-
lo, gleđala je da nađe prikladan dućan i pravila proračune.
Vino neće smeti da prodaje, ali zato cigare, pecivo i voće,
II/, mleko i pavlaku, jaja, konzerve i kobasice. Bilo je naj-
va/nije da pronađe dobro mesto i fine mušterije, gomji sloj.
Krela je carinika Robertsena. Sad ga se više nije bojala, on
nije ujedao; naprotiv, pozdravio je, a to je bilo zato što je
Abel otputovao, pa je čitava stvar protiv carinika obustav-
l|ena. Srela je Lovisu Rolandsen, koja je bila udata za ko-
vača Tengvalda, pratilo ju je četvoro od njene bezbrojne
deee - brbljala su i skakala oko majke - a ko zna, možda su
baŠ ta blagoslovena deca bila ono što je činilo život Lovise
Kolandsen tako podnošljivim.
Mladi Klemens ju je veoma dobro shvatio i malo joj
otvorio oči, pa se vratila na brod u boljem raspoloženju ne-
go kadje otišla. Kodmašine je sedeo kormilar i pušio. Šteta
za njega, nije joj čak ni klimnuo glavom, možda je o neče-
mu razmišljao i zamagljenim pogledom posmatrao vrapce
iiii pristaništu. Postao je mršav i žut.
Palo mi je na pamet, kormilare, da vam možda skuva-
mo nešto za jelo što vam ne bi stvaralo bol u grlu?
Kormilar, odbijajući: A zašto?

229
 Pa eto - da vas možda ne bi tako bolelo.
Sve ide svojim tokom.
Da, sad vam je na svu sreću mnogo bolje, ali palo mi
je na pamet da smislimo nešto posebno za vas.
Njena ljubaznost deluje na njega, on ustane. Sagnuo je
glavu, da prikrije crvenilo na svom žućkastom licu: Ah,
gospođo Brodersen, kažem vam da to nema svrhe. Ali sve-
jedno vam hvala!
Recite mi ipak ako se bilo čega setite.
Najbolje ništa toplo.
Ništa toplo, ne. Posebno ćemo mishti na to.
Što uostalom nema nikakve svrhe, kaže on. Leti je bilo
bolje, ali sada je opet gore.
Bože moj, zar ništa ne može da se preduzme? Pa šta
kažu lekari?
Kormilar, prezrivo: Lekari! Još prošle godine hteli su
da me strpaju u bolnicu. Samo su prićali da moram u bol-
nicu. A ja neću.
Vi to nećete?
Ne. Ja sam inače zdrav, samo me boli grlo. Idite od-
mah u bolnicu, govorili su. Krajnje je vreme, rekli su. To je
bilo prošle godine, a ja i dalje hodam naokolo.
Preduzimate li nešto?
Mnogo pušim. A osim toga grgljam konjak. Sramota je
da vam to pokažem, ali evo vidite, uvek nosim ovu pljosku
- kao neki pijanac.
Zar ne peče?
Kao vatra!
A vama se čini da pomaže?
N e znam. A li sad sam već počeo s tim. O ne, skoro da
ništa i ne pomaže. Mada ne bi bilo bitno drukčije ni da sam
otišao u bolnicu. Oni su već prošle godine rekli da je treba-
lo ranije da dođem. Trebalo je znači doći pre nego što me
je bolelo! A čemu da sad idem u bolnicu ako je i bez toga
prekasno? Rekli su da je to rak! uzvikne.

230
 Da li ste oženjeni, kormilare? Mi ne znamo baš ništa
o vama.
Kormilar ćuti.
Velika je šteta za vas! kaže ona da završi priču.
On najednom postane kratak i opor: Za mene? Ima
funogih kojima je još gore.
Lola ništa više ne govori. Kad je otišla, kormilar je
jionovo seo kod mašine i posmatra vrapce. Čovek stvamo
itiože da ga žali, m isli ona. Sve vreme je stajao oborene
glnvc, verovatno da ona ne bi osetila zadah konjaka. U č i-
tnvoj svojoj nevolji bio je čvrst i odlučan čovek, a njegovo
jr ogorčenje bilo na neki način savršeno.
On je baš toliko opak koliko je bolestan, govorila je o
rtjemu posada. Sada su ponovo imali neku molbu za njega,
pn su hteli da nastupe u punom broju. Severin je kao naj-
stariji trebalo da govori, dok Aleks, koji se uzdigao do ofi-
ciiii, nije mogao da učestvuje. Tako su bili samo dvojica,
jMislanstvo od dva čoveka, Severin i Leonart.
Našli su ga u nezgodan čas. Sedeo je i ljutio se zbog
svega što je rekao šefici restorana - zbog svog priznanja,
?bog svega što je izvukla iz njega, ukrala mu - nek đavo
nosi njenu nametljivu ljubaznost! Jumuo je do brodske og-
tmle i besno pljunuo u more, izvadio svoju bocu i uzeo da
jftglja, onda se pravio kao da pljuje, i na kraju ponovo seo
jmtj tnašine. I nek đavo nosi njenu nametljivu ljubaznost.
Šta hoćete? pita.
Pa, kaže Severin, sve isto što i prošli put.
Kormilar ustane, ali odmah ponovo sedne, pa je bilo
ktto da nije ni ustao.
Dobro, ali šta hoćete, pitam?
Šta hoćemo? Pa - otkako se Aleks popeo na zapoved-
nički most, ostali smo samo nas dvojica, ovaj Leonart i ja.
Hnda nam fali jedan čovek na brodu.
Obratite se upravi, već sam vam rekao.
To smo i učinili, kormilare...

231
 Kapetane.
Naravno, kapetane, to smo već učinili, kapetane.
On čuje pakost iz tog ponovljenog kapetane, ali ipak
pita: I šta je rekla uprava?
Rekli su da hoće obaveštenje od zapovednika da nam
treba još jedan čovek.
Kormilar ustane i ostane da stoji: Nama ne treba još
jedan čovek, Severine.
Tako znači! kaže Severin. Vi ipak nećete dati svoju reč
za nas, kormilare?
N e, kapetan neće.
Samo smo to hteli da znamo, kormilare.
Poslanstvo ode. Nešto je mrmljalo od otkazu, o zahte-
vu za zabranom plovidbe. Hahaha, on neće smeti da plovi
sa dve trećine posade.

23

M Q a d o g Klemensa je odjednom zahvatila strast da na pri-

staništu sedi na klupi i gleda ka ,,Vrapcu“. Sad opet sedi
tamo.
A li nije tako počelo. Naprotiv, počelo je time što se pre
dva dana razjunačio i otišao pravo šefici na brod. Ona se
ljutila što je tako loše odevena, s belom keceljom od pod-
bratka do cipela, jer je htela da sve očisti i sredi pre nego
što ode odatle.
I onda je došao mladi Klemens. Delovao je neobično i
strano, gotovo kao da se samo igra, bio je mlad, igrao se
vatrom. Lepa damo, rekao joj je on. A li nije bio pijan -
mladi Klemens, pa pijan, ne! A li s druge strane, kako je
uopšte došao do toga da kaže „lepa damo“!
On je razmislio o toj mlekari, ali nije to ustvari ništa za
nju. Najbolje da se ona ipak uda za njega, rekao je.

232
 Morao je to tako da izvali, jer mu inače nikad ne bi
l/nšlo iz usta.
Ona je ostala bez reči.
Pomogao je sebi tako što je sve vreme gledao u pod i
tnn' prestajao da govori. On je uvek hteo samo nju, nju i
ttijcdnu drugu. Dvadeset je godina m islio na nju, voleo je,
hio bolestan za njom. Sad sedi ovde i to prvi put izgovara,
j ne zna kako mu je lice možda izobličeno. A ne usuđuje se
ni da je pogleda...
Dolazite li od kuće? pita Lola.
Da, od kuće. Ali nemojte da me sada odbijete. Ab, da,
vi mislite da sam možda pre toga svratio negde? Nijednu
k.'ip, možete to da osetite po mom dahu! Ali nemojte da me
Nnda odbijete, ja ću vam sve reći...
Sve je rekao i razne je stvari ponavljao, dugo je govo-
no, čvrsto ju je držao. Na njenom licu menjao se jedan
i /.i az za drugim, slušala je svaku reč, sedela je bleda i za-
inlcresovana. Obećala je da će da razmisli.
To je bilo pre dva dana.
Sada je obavila vožnju s mlekarskim brodom i vratila
se. Mladi Klemens sedi na svojoj klupi. On vidi samo njenu
Ncnku kroz vrata salona; nije mu domahnula, ali se lepo
obukla za sastanak, a to je ipak neki znak. On požuri na
hrod i nađe je u dvostrukoj kabini, vrata su široko otvore-
na za njega, a ona stoji tu. Sudarili su se na otvorenim vra-
lima.
Da, ona je izgleda razmišljala i razmišljala, i na kraju
došla do toga da to nije tako nemoguće, ali to je ipak čudo
i zagonetka.
Šta će Olga reći! prošaptala je.
Lako je prešao preko toga. Olga je otišla svojim pu-
tcm, a on ide svojim.
A njegova porodica, sestre!
Pa šta s tim? On se samo ženi i to je sve! Nije pom e-
nuo da već ima skandal jednog razvoda za sobom, i da je
porodica verovatno oguglala. Rekao je nešto sasvim drugo

233
i mnogo lepše: Mi se sada nećemo od toga udaljavati.
M nogo je ranije trebalo da vas dobijem za ženu, Lola, i
ni jednu drugu. Dvađeset godina sam uvek hteo samo vas,
više od dvadeset godina, ni sam ne znam koliko dugo. Bio
sam kod kuće tokom raspusta kad je to počelo. Voleo sam
vas. A li vi to niste primećivali. Da li se još sećate kad ste
bili kod nas, kod Olge i mene, vi ni tada ništa niste pri-
m ećivali. Nisam tražio načina da vam se približim, pre sam
vas činio nesklonom sebi, nisam hteo da vam pomognem
oko onog lažnog papira u banci. A li sam i dalje živeo bez
vas i nisam više bio ništa, živeo sam i dalje u svojoj kući
dane i m esece bez vas. Ali sada sam ovde i kažem bolje se
udajte za mene nego da uradite nešto drugo, da vas ipak
jednom dobijem.
Videlo se na njoj da prati njegove reči, sedela je po-
luotvorenih usta, a nozdrve su joj se širile kao u mladim
danima. S vremena na vreme izranjale su u njoj stvari koje
nisu spadale u sve to, izranjao je Abel. Šta će on uopšte tu?
A li izranjao je.
Šta će reći Abel?
Abel? kaže on i razmišlja. A li draga, pa on je tvoj pas-
torak.
Da, naravno. Samo sam pom islila na to.
Ne izbegavaj sad, Lola, nemoj da odlažeš, tako sam
dugo čekao na tebe. Abel? Da, ti m isliš na deonice - ostavi
mu te deonice, sad ti više neće trebati nikakav kredit. Opet
su mi poverene dve velike pamice. Jeste da se moj otac
povukao i ja nisam više njegov punomoćnik, ali ipak do-
bijam pamice. Prve dve su mi uspele, sada opet imam dve.
Ništa nemoj da brineš zbog deonica, nemoj da brineš ni
zbog čega, Lola! Ja sam ti priznao šta si sve za mene, i ni-
kad nisam govorio veću istinu!
A li ima još jedna stvar: Ja sam udovica, kaže ona.
On se priseti: Ah, da - to! Udovica u izvesnom sm i-
slu.
Da, u izvesnom smislu. A li inače sam devojka kao i
svaka draga, osim što ...

234
 Osim što si bila venčana, da. To svi znaju. I ja sam
mlovac u izvesnom smislu.

Ali bilo je teško za više njih. Lola i Olga, koje su imale

l.'iko slična imena, i bile tako dobre prijateljice još kao deca
n školi - sada nije bilo sigumo da neće osetiti nešto gorčine
(cdna prema drugoj. A li dođavola, čemu gorčina? Kod Lole
tnožda zato što ga je ona druga imala pre nje, a kod Olge
ftlo ga ona druga ima sada?
Srele su se na ulici, i Lola je bila nesiguma, izmicala
|c, kao da je uradila nešto što nije smela.
Šta to čujem, Lola, ti si sad udata za njega?
Pa tako je, uzvrati Lola sa sirotinjskim smeškom.
Šta on kaže na to?
Lola je pogleda: Šta ti znači to pitanje, Olga?
Molim? A li da li je tebi jasno da je on čovek za sebe,
mizdižan i otmen, koji sada dobija jednu pamicu za dru-
gom? Neće ti biti tako jednostavno da vodiš njegovu kuću
t liudeš mu žena. A li ti si tako vredna, Lola, obavićeš ti sve
lo. Pazi samo da ti nešto ne prigovori. On to ne podnosi,
ouda će se zatvoriti i udaljiti se od tebe.
Lola bi da krene.
Nosiš korpu, zar ideš u kupovinu? Nemaš devojku?
Ne, šta će mi devojka?
U pravu si. A li ja sam toliko navikla na to da čak ne
mogu ni da zamislim kuću bez devojke. Sada imam dve.
Lola pobledi zbog sopstvene hrabrosti: Da, ali ti m o-
ms da hraniš sve pomoćnike iz dućana.
Zar i to znaš? Da, tako hoće moj muž, jeftinije je za
osoblje. Moj muž čini toliko dobra za druge. On to može
scbi da priušti, jer je bogat čovek. Kad sam se već setila:
uikad ne dozvoli da on čeka doručak, da ne bi zakasnio u
kancelariju. U tome je uvek vrlo tačan.
Pa tek je deset sati.

235
 Da, ja to kažem samo zato jer vam želim dobro, i da se
ti ne zapustiš. Njemu je mnogo stalo i do očišćenih cipela,
a kako ti nemaš devojku...
Imaće on očišćene cipele. Probaj malo da se smiriš,
Olga, ne boj se toliko za mog muža i mene. M ožeš mimo
da spavaš, što se toga tič e ...
Da, ali ipak moraš priznati da sam ga ja prva imala,
bila sam udata za njega, pa ga malo bolje poznajem.
Pozdraviću ga, kaže Lola.
Molim? Da, uradi to. Kaži mu da sam ti dala nekoliko
saveta kako da brineš o njemu. I da vam želim sreću kakva
samo može da se zamisli. I da sam ja sad veoma srećna, pa
to isto želim svima. Muž mi je upravo ponudio da odem na
dugo i skupo putovanje po moru, ili u Visbaden, ali ja neću.
Hoću da ostanem kod kuće i neću da ga ostavljam. Oprosti,
Lola što sam te tako dugo zadržala. Ne, ali da si ti sad udata
za njega! Meni to izgleda skoro neverovatno.
Pa ti si sama htela, Olga, da odem kod njega.
Da, ali tako... Hoćete li decu?
Olga, Olga!
Ja stvamo ne verujem da je njemu uopšte stalo do toga.
Nisam htela da ga navikavam na decu, a on nikada nije hteo
da govori o tome. Tako je pristojan i suzdržan. Ali trebalo
bi da vidiš Guliksena. I on se zove Vilijem. To je čovek koji
ume da otvoreno kaže svoje. A strahovito je vredan i spo-
soban kao trgovac, pa zarađuje silne pare. Ja dobijam od
njega šta god poželim.
A da li je istina da je za koješta morao naknadno da
plati porez?
Olga, malo pogođena: I to znaš? Pa ti sve znaš. Da,
propisno su ga očerupali, ali šta onda? Šta to uopšte znači
za jednog izuzetno bogatog čoveka? Sramota je kako se sve
dozna i kako među izvesnim ljudima cveta ogovaranje!
Oprosti, Lola, tu ne m islim na tebe i nadam se da me ne
shvataš pogrešno. Šta sam još htela da kažem, stani malo.
Šta je s Abelom?

236
 Pobegao je.
Pitam, jer me tako rastužilo što je pobegao. Bio je tako
dobar i ljubazan, mogla sam s njim da pričam o svemu
mogućem. Naravno da je i on bio zaljubljen u mene, ali ni-
jc to bio nikakav problem, mogla sam ponekad i da ga na
određeni način volim . Vrlo neobičan čovek, ali ipak m uš-
karac. Čula sam da ima nekoliko dece, pravi razvratnik.
Haš šteta za njega, već je upravljao brodom, a sad je opet
sve proigrao. A li zamisli, meni se u neku ruku to kod njega
sviđa. Nije pitao nizašta na svetu i otisnuo se. To je neu-
slrašivo i neobično. Naravno da ti, Lola, ne razumeš tako
ncšto, to se i ne može očekivati. Ustvari je trebalo da ja
luidem s njim na brodu. Nije da kažem kako bih ga možda
zadržala...
A li to ipak tako zvuči, kaže Lola.
O, sad si uvređena? Ti si ipak glupa guska, Lola, ako
možeš da se uvrediš zbog takve sitnice. Ja bib podnela kad
bi neko bio zaljubljen u teb e...
N e, ti to nikad ne bi podnela. Zbogom!
Razišle su se s osećanjem gorčine i stisnutim usnama.
( )be su bile ranjene. A jedan dobar muž je sedeo u gradu i
rađio i ništa nije znao.
Lola je otišla da kupuje kod Vestmana. Kad je izašla,
pred njom je stajala Olga. Plakala je i nije marila što je ljudi
vide. - Pošla sam za tobom, ne mogu to da izdržim, uradi i
Ii meni nešto loše! Ne, ništa nemoj da kažeš, to je bilo kraj-
nje prostački s moje strane. Totalno sam izgubljena, gora
sam nego ikad, a sećaš li se onog nekad, Lola? Uradi i meni
nešto loše, čuješ li! Inače ćeš m isliti da me neko pokvario,
ali ja nisam pokvarena, ja sam kod kuće srećna i dobro mi
jc. On ne sme da uobrazi kako sam uradila glupost i da se
kajem. Onda bi bio glup. Ja ti želim , Lola, svu sreću ovog
sveta i zaboravi sve što sam ti rekla! Zbogom! Daj mi ruku!
Naglo se udaljila, išla je brzo i pognuto, oborene glave.
Zastala je pred nekim velikim izlogom , izvadila maramicu
i obrisala nos, ispravila se, pošla dalje uspravno i smeškala
se svima koji su je pozdravljali.

237
 Lola je krenula kući, išla je zaobilaznim putem da ne
bi srela farmaceuta, kao prethodnog dana. Uvek bi izbacio
jednu nogu i otrovno je pozdravljao. To je za njega bilo
sitno zadovoljstvo, jer je imao manu i nije izgledao kao
drugi. Pa i on je čovek, neka bude kakav god hoće!
Tiho je otvorila kućna vrata da ne bi smetala mužu u
kancelariji, naravno da nije pevala, nije zviždala, nije lupa-
la kuhinjskim posuđem.
Čudno je to, Lola, da si ti sad ovde i da sve to pripada
tebi. Nije to nikakvo bogatstvo, vrlo umereno, sasvim pro-
sečan dom. Sve je prepoznala iz vremena dok je služila tu,
ali su čaše i šoljice bile polupane ili su nestale, broj tanjira
nepotpun, oba kuhinjska stola oštećena - ništa od toga nije
nenadoknadivo. Kreveti, stolnjaci, tepisi isti kao pre, nešto
istrošeni, ali je Lola pravi majstor krpljenja. Zakrpila je za-
vese dok su visile na prozorima. Baš je bila vredna.
Prošlo je nekoliko nedelja.
Ona je znala da je posada sa „Vrapca“ otkazala, i da će
određenog dana i sata biti proglašena zabrana plovidbe.
Pa šta onda? kaže Klemens.
Ona je ipak zainteresovana za to - to jest, ne ona nego
Abel.
Draga Lola, postojimo samo nas dvoje! Ne brini za
druge.
On nije jasnije iskazivao svoju zaljubljenost. Nije us-
tajao od svog posla da bi je video, ali je ona živela u nje-
govim mislima. Uvideo je da ona baš ništa ne kupuje za
sebe, zar joj ništa nije potrebno?
N e, hvala. A šta bi joj uopšte trebalo?
Hoće li da možda uzme majku kod sebe?
N e, hvala, majka želi da ostane u kući na obali, sa svo-
jom mačkom i kaktusima.
Lola nije imala nikakvih želja, htela je da mu pokaže
razliku između jedne vredne žene i - jedne druge. A li mada
je išla ulicom s korpom za kupovinu, a kod kuće obavljala
poslove služavke, sada je ipak pokazivala svojim držanjem

238
da je postala otmena. Niko nije smeo da stekne suprotan
utisak. Baš bi volela da ima kanarinca, ali nije znala da li je
to možda znak nižib slojeva. Da li bi trebalo da ide u crkvu?
Samo ako on hoće i ako ide i on. Na ples? Da, rado. A li ko-
liko je uopšte znala da igra? Dobro kao i druge. Sve su de-
vojke to naučile, ako ne u školi, a onda spontano.
Jedne večeri pokazali su se u baru. To je on hteo, bila
je to njegova ideja, ljubaznost prema Loh. Pa ona je išla
svakog dana u grad, na pijacu ili kod Vestmana, ali uvek
sama, dok je on samo sedeo, obuzet svojim poslom. Sad je
hteo da pokaže ljudima kako je on ni manje ni više nego
oženjen tom damom, tom prelepom damom. Ona je bila
zahvalna što je poveo. Igrali su, ali niko nije ka njima kri-
vio vrat niti šaputao. Mada su ga do pre kratkog vremena
smatrali za osrednjeg advokata, ipak su mu se uvek obraćali
s mnogo poštovanja, što je bilo samo po sebi razumljivo,
jcr je on bio otmen i obrazovan čovek.
Odavno nisam bio ovde, kaže on i gleda po sali.
Ja nikad nisam bila ovde, kaže ona.
Da li ti se sviđa?
Uživam.
Živeli, Lola!
To je prava svečanost za nju, prijatna muzika, mnogo
svetla, cveće na stolovima, vino.
Evo Olge i Guliksena, kaže on i pozdravi ih oboje. Ču-
dan slučaj.
Lola, nepoverljivo: Videli su nas kad smo ulazili.
M isliš? Zašto bi išli za nama? N i govora o tome.
Lola se umirila, posmatrala je parove koji igraju, pi-
juckala vino i bila zadovoljna. Bilo je to srećno veče. Dugo
su ostali.
Kod Guliksenovog stola bila su uz Olgu tri gospodi-
na. Uživala je, sva je blistala i mnogo je govorila. Pili su
šampanjac. A zašto da ne! A li o čemu bih ja - Lola -
govorila? Klemens, moj muž, ćuti. Rado bi uzela jedan
karanfil sa stola i zadenula mu na rever, ali nije se usu-
đivala.

239
 Lepo je ovo što sviraju, kaže ona.
Baš sam to hteo da kažem. - On bi to rekao i kad ne bi
bilo tako. Bio je tako učtiv.
Ona: Ja nažalost ne umem baš ništa da sviram.
On: N i ja, ne moramo svi da umemo da sviramo.
Ali ti si ipak rado slušao Reginu kad je pevala.
Ko je to rekao - sigumo gospođa Guliksen. Da, činilo
mi se da Regina ima lep glas. A li i ti ga imaš, Lola.
Bio je tako učtiv.
Počeli su da razgovaraju o knjigama koje su pročitali.
On nije imao ništa protiv toga, rado je govorio o knjigama,
a tu je Lola mogla da kaže neočekivane stvari; nešto bi čula
od drugih, a nešto bi poteklo iz njene glave. To nije bio ni-
kakav pokušaj da se vodi razgovor iznad prosečnog, nikak-
va besmrtnost, ne, samo vem e, ironične, hitre i glupe reči
koje je izazivao trenutak. Odjednom Olga dovikne s dmge
strane, sa svog stola: U tvoje zdravlje, Lola!
Ispile su. Lola komentariše: Čemu to?
Ona je tako impulsivna, kaže Klemens.
Pa mi smo ionako videli da piju šampanjac.
Zar m isliš da je to bilo zbog toga?
On boće da pokaže kako mu nije stalo što sve mora još
jednom da mu se proceni za porez.
Klemens je na trenutak gleda, onda se nasmeši: Možda
si u pravu.
Ona krišom stavi svoju ruku na njegovu. To na njega
uvek jako deluje i on ovlaži usnu. Možda bi sad m ogli da
krenu? Složili su se da krenu; čemu da još sede tu? Kad je
platio, setila se da bi sad morala da nazdravi Olgi.
M isliš li da bih morala?
Da, naravno da bi morala.

Bilo je prekrasno veče. Ona mu se zahvalila za to, bila

je nežna i tesno se privila uz njega; čitavim putem do kuće
bila je zaljubljena.

240
 Prošli su kraj malog zasada ruža i ukrasnog bilja pored
vokoskoka. Odjednom Lola uzvikne: Vidi ovo!
Jedan bumbar je legao da spava u jedan cvet, u crvenu
gi'orginu; u istoj georgini leži još jedan bumbar. Duboko se
Bpu.stio u cvetne latice i spava. Kakav su tu krevet našli,
knkvo je to čudo noći!
Klemens zastane. To je bilo nešto zanjega. Šapatomje
govorio o čudu, da ne bi probudio usnuli par. Nije trebalo
nišfa reći, pom isli Lola, ništa nije trebalo da kažem! Zar ti
m' ne čini da je hladno? primeti ona i uhvati ga za ruku.
O da! Oprosti!
Brzo su pošli kući i hitro se svukli. Ništa nisu govorili.

24

L o la je imala deonice „Vrapca“ - ne ona, nego Abel. Nije

|oj bilo svejedno šta će biti sa tim deonicama, ona je u njih
nložila Abelov novac i nije mogla mimo da gleda kako gubi
vrcdnost.
Otišla je na brod da se obavesti. Bila je subota uveče i
Ijudi su već otišli kući. Ona je htela da se obavesti, da, ali
do toga nije došlo.
Kormilar Gregersen je stajao leđima naslonjen na brod-
sku mašinu i sisao praznu lulu.
Dobar dan, kapetane!
Jedva da je okrenuo svoje tupo lice i nije odgovorio.
Neću da smetam, samo sam htela da vidim kako ste?
Ne pitajte! kaže on.
Videla je kako je duboko potišten, tužna senka sebe
samog, pa se nije usudila da mu tek tako uruči teglu m e-
da koju mu je donela. Otišla je kod devojaka. Vredno su se
udešavale da i one siđu na kopno, tako da nije došlo do
dužeg razgovora. Da, one očekuju zabranu plovidbe ako

241
posada ode. N e znaju šta namerava kormilar, on je veoma
bolestan, ne govori ništa, ne jede ništa.
Kormilar se sigumo prisetio da je bio neljubazan. Kad
se Lola vratila, učtivo govori svojim jadnim glasom da se
oseća podnošljivo, sasvim obično.
Ja sam vam donela nešto...
On se odmah brani: Meni - a zašto?
Samo malo meda za vaše grlo.
To ništa ne vredi.
Probajte ipak, budite tako dobri!
Sad nije više samo u grlu, sada ima mnogo ranjavih
mesta.
A li sad biste zaista morali da preduzmete nešto.
Kažu da je to rak.
Tako znači. Dođite, sešćemo da popričamo malo.
Ne mogu da sedim, kaže kormilar.
Kako to?
Ne mogu ni da sedim ni da ležim , mogu samo da sto-
jim. Stojim dok se ne srušim.
Zar vam ni konjak ništa nije pomogao?
N e, već sam odavno prestao s tim, od toga sam samo
bio pijan.
A li slušajte, kormilare, vi sad morate odmah na kopno!
Da, kaže on.
Dobro, baš mi je drago što ipak hoćete.
On odmah opozove: Hoću i neću! Onda počnu da go-
vore o ,,Vrapcu“ - on je predvideo da će Abel Brodersen da
ode svojim putem, pa se ponadao da će smeti da upravlja
brodom, makar i tek za pola godine.
Ona se trgne: Za pola godine - pa vi već sada uprav-
ljate njim?
Za pola godine, kaže kormilar. Tako kaže Fredriksen iz
letnjikovca.
Onda bi samo trebalo da ozdravite.

242
 Kormilar nastavi: Mogao sam đa kupim vaše deonice.
Je l’?
Imam rođake koji bi mi pomogli.
Naravno - naravno, dobro je to.
A li onda sam dobio tu bolest u grlu, kaže kormilar. I
mid je igra izgubljena.
Lola: Pričekajte malo, odoh po kola za vas.
Vi? kaže on, odbijajući. To mogu i sam. A li ne znam
žclim li.
Kad se vratila s kolima, kormilar je i đalje stajao tamo.
11vukao je ruku u jednu ručku na mašini, pa je tako stojeći
upola visio. Bio je bespomoćan i morao je sve da prepusti
rncrgičnoj dami. Otišla je u njegovu kabinu da mu donese
t ivilni sako i šešir, i zamolila ga da se odmah presvuče;
pitala je da li želi da ponese još ovo ili ono. Nije odgovo-
tio.
Kad je videla da teško hoda, htela je da ga pridrži za
iiiku, ali je on ljutito odmahnuo glavom. Mogao sam i sam
da odem po kola, rekao je.
Zatim su se odvezli. On je u kolima klečao, jer nije
mogao da sedi. Tako je kormilar Gregersen napustio brod
,,Vrabac“ i nikad se više nije vratio na njega.

Nastalo je opet isto stanje kao pre nekoliko meseci:

brod je bio bez zapovednika. Govorkalo se o kapetanu Ulri-
ku, ali čemu uvek taj kapetan Ulrik, čemu uopšte zapo-
vednik? Ako će se zaista objaviti zabrana plovidbe, ostalo
jc još vrlo malo vremena. Gospoda iz uprave su se složila
da treba odmah okončati čitavu priču. „Vrabac“ je bio samo
sporedan mlekarski brod, njegovu liniju može komotno da
pi euzme motomi čamac. Sednica je završena.
Ali desilo se nešto drugo: posada „Vrapca“ je sama
prcuzela komandu broda!
Kako?

243
 Da, baš tako kako govorim, rekao je Severin i sve jed-
nostavno izložio: Šta će im uopšte zapovednik? Njih troji-
ca su stari iskusni pomorci s debelog mora, koji su upućeni
u svoj posao, znaju svaku stenu duž čitave obale; Aleks je
osim toga naučio kako se prodaju vozne karte, sva trojica
su uvaženi članovi organizacije - toliko su dugo bili vođeni
da sad mogu i sami da vode!
Gospoda iz uprave su razmišljala o tome. Brod bi tako
plovio između dva grada bez kapetana i bez kormilara! I
kako bi se to završilo? A li gospoda iz uprave su bila umor-
na i sita čitave stvari, pa su popustili, da likvidiraju ceo
problem. Samo je trgovac kolonijalnom robom Vestman
uzviknuo da to ne smeju učiniti! - A li Vestman nije mogao
da odluči.
Pa kako je išlo? Savršeno. U ponedeljak u sedam sati
ujutro isplovio je ,,Vrabac“ iz pristaništa kao i uvek, i nije
se osetio ni trag ikakve promene. Severin je kao najstariji
bio neka vrsta šefa, a Bog je upravljao njihovom prvom
vožnjom, pa i drugom i potonjim, poštedivši ih od nezgode.
Godina je već uveliko odmakla. ,,Vrabac“ je plovio, a
posada međusobno delila kapetansku platu i na tome za-
rađivala. Niko više nije govorio o zabrani. Prošlo je leto i
krenulo je loše vreme, oluja i kiša, bumo more na putu
pored svetionika, ali ,,Vrabac“ je plovio, zabrana je bila za-
boravljena.
I tada se nešto dogodilo. A sve je to izazvao Aleks, taj
oholi paun.
Aleks je bio sve finije i bolje odeven i izbrijan. Nosio
je belu kragnu i preko prsluka okačio lanac od sata, a na
pristaništima i kad ljudi gleđaju, rado je stajao u kabini s
pomorskim kartama, pa se tako predstavljao da je nešto
više od ostalih na brodu. To naravno nije m oglo dugo da
potraje, izazvalo je zavist. Mada je Aleks bio lep momak i
dobro izgledao na brodu, a u osnovi bio dobričina, ipak je
svojim ponašanjem navukao mnogo gneva i ljubomore. Ta-
ko je jednom došla na brod gospođa inženjerka, žena pos-
lovođe u staroj pilani - da, ona je došla na brod, a Aleks, taj

244
inaher, dobro ju je poznavao, pa je pustio da se vozi bez
karte i čak bio u njenoj kabini, i nije se krio. I njegovi dru-
govi mornari došli su kod nje pod izgovorom da pitaju da li
joj je dobro, nema li možda promaje kroz ventil za prove-
fmvanje, ali ništa im to nije pomoglo, ni najmanje. Samo je
i/azvalo neraspoloženje, gunđali su.
Zatim je usledila katastrofa s kapom.
Kada je kormilar Gregersen umro u bolnici, prošlo je
ncko vreme pre nego što su njegovi rođaci došli na brod po
njcgove stvari. Među tim ostavljenim odelima bili su na-
invno kaput i kapa koji su deo uniforme, a Aleks je već
mlavno bacio oko na te dragocenosti. Jednog dana je nata-
kno kapu na glavu i pokazao se s njom, mada je bilo ružno
vrcme.
Šta ti sad to znači! rekli su Severin i Leonart.
Aleks je objasnio da je to neophodno, jer on izdaje vo-
znc karte.
Njegovi drugovi momari našli su reči ogorčenja, sprem-
ni su bili da ga popljuju, hteli su da se useknu i obrišu prste
0 njega. Ali Aleks je sad poslovao za kormilom, pa se po-
vukao na zapovednički most.
On je odlično znao da sad savršeno izgleda sa tom ka-
pom. Da je bio pametan, oborio bi glavu i izvukao se samo
« kapom, dok se ne slegne bes njegovih drugova. Ali on nije
hio pametan, naprotiv, posmatrao se u prozoru i nakrivio
kapu. Zamislite, nakrivio! Mora da je poludeo. Severin i
1,conart nisu u tome videli ništa drugo osim precenjivanja
Mamog sebe i sklonost ka imitiranju buržoazije. On nije čak
tii tnomar, rekli su jedan drugom, samo je radnik u pilani i
hivši splavar. Idemo gore kod njega!
Popeli su se na zapoveđnički most i rekli mu šta misle.
Alcks je u svojoj ludosti bio tvrdoglav i nije dao da mu se
išla kaže. Severin je primetio da ako sad neko uopšte treba
da nosi tu kapu, onda je to samo on i niko drugi, jer je naj-
ntnriji.
Pa ti ne znaš da izdaješ vozne karte, rekao je Aleks.

245
 A šta ti znaš, ti nosaču dasaka s propale pilane, ti. kop-
neni pacove, dok smo Leonart i ja stari i iskusni pomorci s
velikih svetskih mora!
Ja sam proleter, hvalisao se Aleks.
Ništa nisu postigli. Aleks je čvrsto stajao na zapoved-
ničkom mostu i držao kapu nakrivljenu na uvo.
Na sledećem pristaništu je i dalje stajao gore na mostu,
a drugima prepustio posao s kantama za mleko. Na obali se
sakupilo dosta ljudi, i Aleks se pred njima prenemagao, iz-
vadio je maramicu, obrisao unutrašnju ivicu kape i stavio je
opet na glavu. Dole je stajala neka mlada devojka i po-
gledala ga, a lepi Aleks nije mogao da se obuzda, pa joj je
klimnuo glavom. I ona mu je klimnula i nazvala ga kape-
tanom, srećno je rekla: Dobar dan, kapetane!
Severin je to čuo.
Odvezali su se i otplovili dalje. Linija je izvan sve-
tionika bila opasna, talasi su se lom ili na mnogim podvod-
nim stenama, a ,,Vrabac“ se propisno ljuljao. Severin se i
drugi put popeo na most. Držao je veliki ključ od svog
kovčega i ogorčeno je izgledao.
Pa ti si, kako čujem, postao kapetan, rekao je i poseg-
nuo za kapom.
Ali ne, nije uspeo u tome.
Onda je ponovio svoj ispad.
N e diraj mi kapu! vikne Aleks.
Ali je Severin bio više nego besan i upotrebio je ključ,
pa je Aleks počeo da krvari. Potukli su se i dovikivali jedan
drugom najneverovatnija imena, šutirali se i mlatili rukama
oko sebe. Aleks se osvmuo, poželeo je da mu se u ruci nađe
neki veliki ekser, ali ništa nije imao, ni perce. Odjednom je
pustio kormilo, skočio napred i udario glavom. U istom
trenutku se brod nagnuo, Aleks se srušio i povukao Seve-
rina za sobom. Srećom nisu sleteli s broda. A li nisu m islili
na to, imah su druga posla, i dalje su se kotrljah u rvačkom
zahvatu.

246
 ,,Vrabac“ je sad plovio sam od sebe. A li more je bilo
uzburkano, kormilo je mrtvo visilo, niko nije mogao da iz
običnog mlekarskog broda izmami čudo, i on se uzjogunio.
()ba su se muškarca rvala, dizali su se na kolena i onda opet
liacali; sad se Aleks domogao ključa i udario njime, oboji-
ca su krvarili i ništa nisu videli, izbijali su jedan drugom
zube, naizmenično su vikali i glasno jaukali.
Najzad je Leonart na palubi uočio da je ,,Vrapac“ izveo
nekoliko ludih skokova, koji su za njega bili nešto novo.
I'ojurio je uz stepenice da vidi u čemu je stvar. Dođavola,
š(o ovo znači! rekao je i nije se odmah pribrao.
,,Vrabac“ je poludeo - ako nije sedeo na zadnjem delu,
poleteo je čitavim trupom u vazduh. Poslednji podvodni
greben bio je samo još nekoliko stopa udaljen od pramca, i
bilo je kao da se brod zagledao u taj greben i ne može da ga
podnese, kao da hoće da se zabije u njega. Leonart se pot-
puno zbunio, znao je da je greben morao da ostane s leve
slane broda, a sad je bio s desne. Kad je najzad zgrabio kor-
milo i promenio smer, bilo je prekasno i on je nesreću samo
uvećao. Brod je naleteo, a greben nije popustio, ne, odup-
rco se, nadmoćno se odupreo, dočekao je ,,Vrapca“ na svoja
lcđa i prevalio ga.
Eksplozija i dim, lom i sudnji dan, krikovi do neba...
Da, da, tako je to kad posada vodi brod na svoju ruku.
Pa da li se spasla „živa duša“? Da, svi su se spasli.
VideU su ih iz grada, pa je isplovila čitava flota za spasa-
vanje.
AU nije se završilo na tome. Počela su saslušanja, ume-
šala se policija. Sudski veštaci i uprava izvezU su se do
olupine broda, a s njima je pošao i fotograf Smit i snimao,
mladi Klemens je dobio gomilu posla da ublaži osudu nad
brođovlasništvom i momarima, a osiguravajuće draštvo se
prosto ustručavalo da plati. Stari, istruleU ,,Vrabac“ bio je
osuđen. Ležao je tamo prelomljen na dva dela.
U gradu je vladalo veliko uzbuđenje i nemir, pa jed-
va da je išta preduzeto da se sa olupine spase ono što se
spa.siti m oglo. Navodno je za brodolom bila kriva jedna

247
kormilarska kapa, ali ta kapa nije pronađena. O čevici su je
opisivali kao kapu s obodom i gajtanom i po jednim dug-
metom od pozlaćenog metala sa obe strane.
Nevreme i oluja uništili su čitavu olupinu i sve što je
bilo na njoj, salonje stajao naglavačke, kabina zapomorske
karte i prostorija za hlađenje su nestale. Iz kormilareve ka-
bine sve je otplavljeno, ostao je samo jedan stari kalendar
prikucan na zid. Za šest m eseci bio bi star deset godina.
Nekoliko dana posle katastrofe olupina je potonula.

Bilo je velikih briga zbog deonica. One su potonule

zajedno sa ,,Vrapcem“. Za Ijude kao što su Vestman, koji je
imao samo dve deonice, ili Fredriksen sa letnjikovca, koji
je imao samo jednu, to svakako nije bio veliki gubitak. A li
većinu je imala Lola - ne ona, nego Abel.
Lola je htela da podnese tužbu protiv uprave, ali ju je
mladi Klemens, njen muž, odgovorio od toga. Pravio se da
je veoma ljut na upravu, rekao je da je to kriminalna upra-
va, a to je u njegovim lepim ustima bilo kao da ih je prok-
leo. Ali je ipak savetovao Loli, svojoj ženi, da ne podnese
tužbu. Kladim se da je ljubomoran na Abela, pa hoće da mu
priušti gubitak, m islila je Lola. A li ne, to je kod Klemensa
bilo samo osećanje pravde. Ta uprava, kazao je, sastoji se
ipak od nekoliko časnih gradskih otaca koji su hteli da
pomognu ovom kraju da se reši mleka. Pri tom nisu mnogo
zarađivali, već su čitavu stvar samo održavali u pogonu i
time koristili seljacima. Na kraju krajeva, šta uopšte Lola
ima s tim deonicama?
To joj baš nije bilo po volji, ali popustila je. Kad bi se
prisetila da je jednom imala mali ali masan konto u banci,
nije imala m ilosti prema samoj sebi. A li ni prema časnim
gradskim ocima.
B ili su čak tako zlobni da su joj ponudili deonice za
motomi čamac koji će ubuduće voziti mleko. Kad je po-
kazala mužu taj uvredljivi poziv, ponovo se rasplamsao
njen duboki gnev, pa je htela da ipak navede Klemensa da
preduzme nešto protiv uprave. Ne, Lola, mi to stvamo ne
možemo.

248
 Kolike li otmenosti! Ogorčeno ga je ostavila. Pošao je
za njom i žalio što ne može da joj ispuni želju. Zaista je bio
takoreći postiđen, da, baš kao onog jutra posle njihove prve
noći. I onda je bio takav. Mada je bio više naviknut na brak
nego ona, ipak je ujutro, kad su se pogledali, bio postiđen
više od nje. Kakvo dobro vaspitanje, m islila je tada, kakva
picfinjenost! A sada je na licu imao isti izraz. Zaista, on tu
Nloji oborenih očiju i pokušava da sve to izvrgne u šalu:
Kako samo možeš ti, slatka Lola, da budeš tako osetljiva!
A li ona je imala svoje razloge. Nekada je imala svoj
konto u banci, nije ustvari bio baš njen, ali ga je imala. Iz
određenog razloga je kupila dobre deonice - zar to nije
tiebalo učiniti?
Deonice uopšte nisu bile tako dobre kao njihov glas.
i )avale su samo dva do tri procenta. Imao sam jednom kao
/nlogu doktorove deonice pa to znam. AH one su ipak tre-
hiilc jednom čoveku koji je u životu zašao na stranputicu i
fimla hteo da pomoću deonica izađe na pravi put...
Abel, kaže Lola.
Ne, ne, m islio sam na kormilara Gregersena. Fredrik-
ncii sa letnjikovca je znao izvesnu tajnu.
Pa šta bi to moglo da bude?
Klemens: Nećemo o mrtvima, Lola.
Kakva prefinjenost! m isli ona. Da, nije trebalo da ku-
pitn deonice.
Ne. U tvojim odnosima s ,,Vrapcem“ bila si mnogo
nrcćnija s ugostiteljstvom nego sa deoničarstvom.
Ona je prečula ovu igru reči: Da sam ja bila na brodu,
ne bih pristala da se vozim bez zapovednika.
Da, Lola, ali ja sam srećan što nisi bila na brodu. Ra-
doNlan sam što si ovde i što sam te dobio za ženu.
Tome se nije m oglo odoleti, on nije bio od onih koji
■vitki dan izgovaraju takve reči. A li se ipak nije mogla
iuzdržati a da ne kaže: Nisu svi zbog toga tako radosni
kflo ti.
A, ti m isliš... A li ja više i ne idem kod mojih.

249
 Da, nju je zaista mučilo što nije smela đa poseti svog
svekra i svekrvu, bila je i ostala van porodice svoga muža.
A li je uprkos tome bilo onih koji su joj zavideli, čak i ako
ne računa Olgu. Grad je bio protiv nje. Ona nije bila do-
voljno otmena za njega.
N ije baš uvek bilo zadovoljstvo biti otmeno udata.
A li došlo je proleće i mnogo se toga promenilo.

25

u maju se vratio Abel. Abel? Da, zaista neverovatno.

Niko ga nije očekivao, ništa nije čekalo na njega, šta je
uopšte tražio tu!
Kad je sišao s parobroda obalne plovidbe i izašao na
kopno, nosio je pod rukom samo neki paket u novinskom
papiru, odelo mu je bilo iznošeno i nije bio obrijan, baš
nikakav gospodin. Zato se možda i desilo da mu jedan od
ljudi na pristaništu dobaci: Šta to vidim, zar si ti još živ?
A li on je izgledao čvrst i opaljen vetrom, a glavu je
uspravno držao.
Popeo se gore u grad, opet u Dom pomoraca. Kako
nije imao prtljag, tražili su da plati unapred. Kasnije, rekao
je, moram prvo da obavim nešto! Baš je dosadno što s tim
čovekom uvek ima toliko problema s plaćanjem; kad se to
izuzme, Abel je bio najpristojniji gost. Pustili su ga da os-
tane na probu.
Mogao je da odahne, imao je neđelju dana vremena
koje nije upotrebio nizašta.
Kao pre mnogo godina kad je ruku nosio u zavoju
zbog rane od metka, tako se i sada pomešao sa osobljem
Doma i doznao čitavu gomilu novosti. Prošlo je godinu
dana otkako je otišao, pa se mnogo toga dogodilo. - Da,
njegov brod leži sada na dnu mora, a brodovlasništvo je
osuđeno.

250
 To ga nije mnogo zanimalo. A šta je s Olgom, gospo-
đom Guliksen? - Nisu znali, ona je bila bogata i visoko
iznad njib. Viđali su je tu i tamo na ulici. O Loli su znali
mnogo više, znali su sve i m ogli su da ispričaju čitav
roman.
Kad je proveo nedelju dana u Domu pomoraca, a nije
platio, otkazali su mu. Ali kao da ga nije rastužilo, lako se
pomirio s tim.
Otišao je do barake. Stajala na istom mestu, netaknuta
i prašnjava kao pre, tiha kao pre, pravo utočište. Krevet je
bio tu, madrac su malo izglodali miševi. Prošle su dve
godine otkako je otišao, ali nije vonjalo na neprovetreno,
dovoljno je vazduha ulazilo kroz razbijeno prozorsko okno.
Naravno da su za to vreme ljudi često ulazili, ali kako
nije bilo ničeg za krađu, odlazili su dalje. Među raznom
gvožđurijom bilo je i petrolejsko kuvalo, a i mantil je bio
lu, neuništivi sivosmeđi mantil; otkačio se sa vešalice i pao
sa zida, pa je ležao u ćošku kao gomila krpa. Mora da ga je
to sačuvalo od lopovskih ruku.
Sad je bio kod kuće. Odmah se potrudio da na mantil
prišije novu traku i okači ga. Nije bilo drugog posla, pa je
izašao. Sedeo je na suncu, skitao je zatim naokolo, ni pred
kim se nije stideo. Sreo je nekoliko ljudi koje je poznavao,
ali bio je pomalo u neprilici kao i oni, pa ih je mimoišao.
Na trgu je stajala Lola i kupovala od neke žene gla-
vicu kelja. Prišao joj je, pružio joj ruku i rekao: Čestitam,
I,ola!
Ustuknula je i ukočeno ga pogledala.
Da, svakako je trebalo da prvo kažem dobar dan, ali ja
prvo kažem: Čestitam! To je bilo savršeno, baš ono pravo.
I,ola, ti si čudo!
A li - zar si se vratio?
Da, pre nekoliko dana. Nisam tamo imao nikakvog
posla, pa sam se vratio. A ti si, kako vidim, zdrava i vesela.
Na obrazima joj je zaplamsalo rumenilo, možda zato
fito je bila krupnija. A ti, kaže ona, kako je s tobom? Ne, nije

251
ništa bolje! Platila je piljarici i predložila mu da pođe s
njim u banku. Abel je hteo da joj ponese korpu, ali nije mu
dozvolila.
Tek kad su se malo smirili, ona ga je odmerila: Velike
su se promene desile ovde za godinu dana, velike promene
kod svih. Jesi li dobro?
Dobro sam.
Ti si tada otputovao. Zamisli, ja se toga gotovo više i
ne sećam. Pobegao si.
Da, bio sam dojadio samom sebi.
Nešto moram da ti kažem, Abele, ali nije ništa veselo,
reč je o deonicama.
Čuo sam već da nisi imala sreće i da su ti propale
deonice.
N e, tebi su propale.
Meni? odbijajući kaže on. A li zašto bismo pričali ,0
deonicama. Ti umesto toga imaš izuzetnog muža, kuću, po-
ložaj i sve što ti srce želi. N e treba da žališ zbog deonica.
Vidim da si još uvek onaj isti, kaže ona i zavrti gla-
vom. Teši me ipak što tako olako gledaš na to. A li sad bi
trebalo da lično istupiš protiv uprave i zatražiš odštetu za
svoje deonice.
Ih! vikne on i začepi uši. Nikad u životu nisam imao
nijednu deonicu, i radujem se što sam one imao samo da
ih izgubim. Bolje mi reci kako je Olga.
O lga?... Pa, ona...
Zašto zapinješ?
Ništa ne znam 0 Olgi. A gde ti stanuješ?
Gde stanujem? U Domu pomoraca, naravno. Bar za
sada.
Pitam, jer sam našla sva tvoja odela u kabini, pa sam
ih ponela u kuću na obali.
Zar je tamo bilo odela? pita on. Da, sad se sećam,
mnogo odela, dosta lepih odela. U kuću na obalu, kažeš?

252
 Daću da ti se pošalju u Dom pomoraca.
Šta? Ne, nipošto, sam ću ih odneti. Sad se sećam, baš
lepa odela, to je odlično. Ako obučem neko, kladim se da
(c mi dati veresiju kod Guliksena.
Lola odmahne glavom, bila je očajna, prepustila ga je
samom sebi: Pa ne mogu da verujem. Zar ti više ne znaš da
si nekad bio na „Vrapcu“?
Ma naravno. Još pamtim tvoja jela i nemog kormilara.
Da nije umro od raka, kupio bi tvoje deonice.
Zamisli!
Da, ti se tome samo smeješ. A zašto si pobegao?
Ma ne budi tako stroga, Lola!
Samo pitam zašto si pobegao?
Ti to nećeš shvatiti. Šta ako je to bilo samo zato da
ponovo vidim jedan grob? Ako je bilo samo zato da pono-
vo vidim velike kaktuse pod vedrim nebom? Anđela i ja
smo često išli tamo i posmatrali kaktuse, oni su čudniji od
ostalih nakaza, jer je u njihovoj prirodi da budu nakaze. A
lo smo bili Anđela i ja, zato smo često išli kod njih. Osim
loga, hteo sam da ponovo vidim Lorensa, mog starog pri-
jatelja. Ne znam da li se sećaš da sam ti pričao o njemu.
Jesi li ga našao?
Da. A li ubili su ga.
O !

Da. Bukvalno su ga zatukli. Prekasno sam stigao.

Strašno! kaže Lola i strese se.
Strašno! kaže i Abel. A li oni to u suštini rade sasvim
zgodno: smeste te na neku stolicu i pošalju na onaj svet.
Znači gotovo je s njim!
Za mene je tamo ostalo jedno pismo od njega, ali ni-
sam ga pročitao.
N isi ga pročitao?
Šta je moglo da bude u takvom pismu što ne bih već
unapred znao?
Možda je bila neka poruka za onu u Irskoj?

253
 Zar se još sećaš? Da, pogrešio sam što ga nisam pro-
čitao.
Imaš li još to pismo?
Ne. Ostavio sam ga.
O! zabrinuto kaže Lola, izgleda kao da si skroz nas-
kroz čudan. Zašto si se opet vratio ovamo kad si jednom
otputovao?
To je pravo pitanje. Tvoj muž mi je jednom pričao o
nekoj kravi koja je uvek htela tamo odakle potiče. Ja to
mogu da objasnim na taj način. Ti imaš neobičnog muža,
Lola.
Da, istina je.
Jednom sam se baš ispričao s njim. On mnogo toga
razume.
Da, kaže Lola i ustane. Sad više nemam vremena.
Daj da ti ponesem korpu do kuće.
N e, hvala!
Još danas ću da odem do kuće na obali i uzmem svoja
odela.
Ponovo je seo na klupu i gledao je kako ide ulicom,
široka i teška. Jednom, ranije, zamolila ga da je otprati.
Dobro da je udata, ona nikad ne bi došla kod njega u ba-
raku.

Kad je dobio lepa odela, unovčio je neka od njih kod

starinara, a jedno smeđe obukao, postao je otmen, postao je
gospodin i otišao do pilane, kod Aleksa i Lili.
Oboje su bili kod kuće i ručali sa svoje četvoro dece.
Sada je tu bilo četvoro dece.
Sedeli su na svim stolicama koje su imali, ali je Lili
ustala, strašno pocrvenevši, s najmlađim detetom na ruci.
Samo ti sedi, samo sedi! zamoli je Abel i sedne na
krevet.
Znači vratio si se, kaže Aleks. Fina ptičica! Kako si sa-
mo pobegao i sve nas ostavio na cedilu!

254
 Abel odgovori da je već svašta čuo na tu temu.
Kormilar je otišao u bolnicu i umro, pa sam ja morao
dfl upravljam brodom. Sasvim sam ga dobro vodio, ali je
pn poslednjoj plovidbi bilo zaista užasno vreme.
Sve sam čuo.
I.ili: Pa da li ti je dobro, Abele?
Ne mogu da se požalim. A li čini se da i vama nije loše,
vidim meso usred nedelje.
Ma to je teleća džigerica, kaže Lili. Da, ti si sigumo
bio daleko u svetu otkako si poslednji put bio ovde.
Samo mali skok do Amerike.
Šta ćeš ti uopšte ovde? pita Aleks.
Ne znam.
Lili odgovori umesto njega: Ti ćeš već smisliti nešto.
Nrkim đrugim ljudima to već teže ide.
Aleks, pogođen: N isi valjda trpela oskudicu?
Lili se obrati Abelu i kaže: Dobijamo neku malenkost
od socijalne pomoći, to je sve.
Aleks, gnevnije: Jesi li možda trpela oskudicu, pitam?
Ti si nešto sasvim drugo, Abele, ti nikada sasvim ne
piopadneš. Ja još pamtim kako smo, kad nam je bilo naj-
gore, dobili od tebe lososa. Čitavu kutiju.
Oni i dalje sede, ali Aleks odjednom ustane i odlučnim
pokretom primakne stolicu: Ti ne smeš da sediš na kreve-
tu!
Zapanjeno su ga pogledali. Šta da o takvom ponaša-
uju misli Lili, gospođica iz kancelarije!
Alekse! kaže ona.
Da, Alekse! imitira je on. M islim samo da ti treba da
sediš na stolici, Abele, ako hoćeš da sediš u mojoj kući.
Abel se premesti na stolicu: Ja uostalom ne namera-
vam dugo da sedim, samo sam skoknuo da vas vidim. Deca
su porasla.
Zar ne? kaže Lili. Sva su hvala bogu zdrava, najstariji
dečak je pravi medved. I najmlađe je dečak.

255
 Abel da svakom detetu po krunu. Najmanje gume no-
vac u usta.
Pazi da ne proguta! vikne Abel.
Deca mu priđu i zahvale mu svojim ručicama. Abel
kao da je ganut dok drži te male ručice. A gde je Regina?
pita.
Majka: Regina je u svojoj kući, udata je i već ima dete;
njen muž je mašinista u obalnoj plovidbi. Da, Regini je us-
pelo, dete ima bistru glavu.
Ona neće ništa da ima s nama, kaže Aleks.
Zar se tome treba čuditi? kaže majka. Ko bi hteo da se
druži s našom bedom?
Aleks je smekšao, ne pita više da li je možda trpela
oskudicu. - Hteo sam da znam šta ti, Abele, nameravaš,
zato što se pitam da li bi mogao da me zaposliš kod sebe.
Šta kažeš na to?
Razmisliću, kaže Abel.
Da, kaže Lili. Razmisli.
Aleks: Bio sam dobar momar na brodu, ali ne znam
ništa drugo. Kad si otišao, postao sam čak kormilar i pro-
davao vozne karte.
A gde su ti prednji zubi? pita Abel.
Lili: Da, jesi li ikad video tako nešto?
To se desilo na brodu, prilikom poslednjeg putovanja.
Severin je na mene navalio ključem od kovčega. Da li se
mnogo vidi?
N e, ne, uverava ga Lili smejući se, to te samo ulep-
šava.
Abel se pozdravio i otišao.
B ilo je već popodne. Rado bi tamo pojeo parče džige-
rice, ali ništa mu nisu ponudili. Ušao je u neki jeftin dućan,
kupio hleb i nekoliko suvih haringi, i pošao kući.
Predveče, kad se već mračilo, ušao je kod njega neki
mladić, veoma se začudio, upola se prepao i ostao da stoji.
Ah - pa neko je ovde, rekao je.
Da.

256
 Ali ovde nikog nije bilo. Šta tu radite?
Živim tu, kaže Abel.
Čudno. Ovde nikog nije bilo.
Vratio sam se pre nekoliko dana, a oduvek živim tu.
Šta si hteo?
Ja? N e, ništa.
Sve ovo ovde je moje, kaže Abel. Krevet je moj, os-
(avio sam ga tu dok sam bio odsutan. Sanduk sam koristio
kao sto.
Da, da, kaže mladić i ode.
Taj se baš razočarao, pom isli Abel i pogleda za njim.
I’okazalo se da je momak imao pratnju, neka svetla haljina
iiestala je zajedno s njim.
Moram da stavim bravu na vrata, m isli, još će i mene
<la odnesu iz kuće.
Druge večeri, kad je dugo sedeo na suncu i kasno se
vratio kući, sreo je jedan par koji je baš izlazio iz barake,
devojku i starijeg klipana sa prosedom bradom.
Abel bi rado upitao otkud oni kod njega, ali bi to m og-
lo pogrešno da se shvati, pa je oćutao. Umesto toga je samo
uhvatio svoj mantil koji je muškarac poneo, i rekao: Ovo je
moje!
Muškarac je čvrsto držao mantil i odgovorio: Isto je
moj koliko i tvoj! Na kraju je posle velikog natezanja odu-
stao i rekao: Pa nek ti bude, ionako ne vredi mnogo.
Kad su odlazili, devojka je šaputala: Pa odmah sam ti
i ekla da ga ne treba uzeti, da nekom pripada...
Abel ih stigne i zadrži devojku: Šta to imate pod svo-
jim mantilom, gospođice? N e, to zaista nije u redu!
Kakvo je to ponašanje prema dami! pobimio se muš-
karac.
Baš glupa šala, gospođice, da pokupite moj veš!
Ne diraj dami mantil, jesi li razumeo! vikne muškarac.
Gle, pa to su košulje i gaće - ah vi to čak ne možete ni
upotrebiti.

257
 Devojka počne da cvili: Stalno sam govorila da to ne
treba uzimati, rekla sam da je nečije...
Što ste uopšte m islili kad ste to uzeli? Pa sve je to sa-
mo za muškarca.
Sad se umešao njen kavaljer i postao nasrtljiv, ali ga je
Abel čvrsto dohvatio za ramena i odgumuo na ogradu od
bodljikave žice. Kad se okrenuo, devojka je nestala. Po-
begla je preko železničkog nasipa.
Obavezno moram da stavim bravu na vrata, m islio je
Abel.
A li ipak ništa nije preduzeo, dok to nije postalo zaista
neophodno. Čekao je do kasnog jutra sledećeg dana, da bi
onda izašao i kupio na trgu vezu šargarepe pre nego što se
ozbiljno zabrinuo za svoje vlasništvo. Prvo što je pogledao
kad se vratio bilo je da li je revolver još tu.
Znao je gde je brava; ležala je u starom kovčegu sa
svetionika, koji je njegov otac napunio kojekakvom gvož-
đurijom. Brava je bila neispravna, ali nije bilo teško popra-
viti je. Sve je umeo da napravi svojim rukama, čak i s
najbednijim alatom. Znao je da aktivira mašine, da ih ras-
tavlja i sastavlja. A na mantil nije prišio bilo kakvu tračicu,
već parče mesinganog lančića, koji će trajati večnost. Nije
pronašao ključ za svoju bravu, pa je od parčeta nikla istur-
pijao nešto čim e je mogao da bravu otvori i zaključa. Kao
da mu nije bilo prvi put da pravi kalauz.

26

Mi drugi ljudi izguramo nekako

ono malo Stojesmo, jer smo tako prosečni.
Ali on je iz područja iza nekih granica,
koje je nama nepoznato.
Mladi Klemens

258
/V b elo v susret sa Olgom.
Najzad je otkrio kuda ona obično ide: kod drugih trgo-
vačkih i nekoliko činovničkih porodica, tamo gde je sma-
traju bogatom, modemom i poštovanom. Šta je hteo od nje?
Ništa, samo da je sretne - ona je bila Olga.
Bio je u svom najboljem odelu i, m isleći na nju, dao je
da se opem i uštirkaju već požutele kragne koje je imao još
od onog dana na brodu, pa je susret namemo prijateljski
ndesio: mahnuo joj je i doviknuo: Najzad!
To ju je donekle uvredilo, on nije bio ni njen brat ni
njcn muž. Dobar dan, Abele! rekla je. Pa ti pozdravljaš kao
da smo se juče videli.
Oprosti! Namemo sam to uradio, tako sam to smislio.
Je l ’? Da, ti si zaista čudan.
Hteo sam da ne ispadne svečano, da sprečim da sklo-
pimo ruke i kažemo: Zar si ti ovde, Abele, a zašto si otpu-
tovao, i zašto si se uopšte vratio, pa ja nemam reči...
Ona klimne glavom: To ti baš i nije prijatno. Shvatam.
Da, nije mi prijatno. Ne mogu naširoko da objašnja-
vam sve to, a kod tebe bih izvukao deblji kraj čak i kad bih
|x)kušao da lažem.
Dobro izgledaš, Abele. Zašto si uzviknuo ‘najzad’?
Već devet dana pokušavam da te vidim. Od prvog dana
kad sam došao.
Ne možemo da stojimo ovde, kaže Olga. Hoćeš li sa
mnom kući?
Zašto da ne, hvala na pozivu.
Da, ah nisam m islila... Gde ti stanuješ?
Nigde.
Onda znači ne možemo da odemo kod tebe i popri-
čamo malo?
M ogli bismo da sednemo u neki restoran.
To se ne usuđujem, kaže ona. U stvari, niko mi to ne
brani, a li... Zar ti, Abele, zaista nigde ne stanuješ?
Ne. Tamo sam u nekoj baraci, dole kod skladišta.

259
 Sećam se onih baraka. Jednom sam stajala na krovu
jedne takve barake, a ti si stajao dole, i onda sam skočila na
tebe. Zar ne možeš da me povedeš do tvoje barake?
To nije za tebe. Ja bih te odneo tamo, Olga, ali to zaista
nije za tebe.
Onda možeš da me otpratiš kući. M islim , do kapije.
Da, hvala ti.
Ona ga u hodu pogleda sa strane: Dobro izgledaš, bez
obzira iz kog dela planete dolaziš. Jesi li čuo za Lolu?
Da, sve.
A li to nema nikakvog smisla. Meni je zaista svejedno,
ali to stvamo nema smisla. Sad je i ona postala debela. Ja
nemam dece, Abele.
Ćutao je.
Kažem da nemam dece.
Naravno - mislim, ne, ne, ti nemaš dece. To je i dobro
i nije dobro.
E baš tako! kaže ona. Prošli put nisam htela ja; sad ja
hoću, ali ne može on. To je smešno, jadno!
Možda je to isto tako loše kao i kad se neće.
A li ja sad hoću. Ja ustvari ne znam da li bih time bila
tako oduševljena, ali htela bih da pokušam. M ožeš li to da
shvatiš?
Sigumo nemaš vremena za tako nešto, Olga.
Ja da nemam vremena? Besmislica!
Ti brineš o toliko dmgih stvari, kaže on. Moraš da se
šminkaš i uvijaš kosu i gutaš pilule i menjaš haljine i meriš
se i pušiš...
Imaš li cigaretu?
N e, samo lulu.
Sve je istina što govoriš, ali bih ipak našla vremena.
A li kako si neverovatno nemilosrdan prema meni, ti šaljivi
čoveče! A da li je s tobom uvek sve u redu? Zar ti nikada
nisi bespomoćan? Nabrajao si samo moje mane, ali zar ja

260
nisam iskrena i ljubazna? Umem da budem topla, pa i než-
na, ali ti to ne računaš.
0 , računam i to, kaže on. Nisam zaboravio nijedan dan
u ovih trideset godina.
Ona zastane i pogleda ga: Na šta misliš?
Još od detinjstva! dođa on, ali odmah pređe preko to-
ga: Čudno kako je proleće okasnilo, kiša nikako da padne.
Evo klupe, možda bi htela da sedneš?
Bilo je tiho oko njih, samo nekoliko ptica u krošnjama,
prilično hladno, u parku iza njih tek propupelo žbunje jor-
govana, kasno proleće.
Kad su seli, naiđe neki mladi par i sedne na klupu pre-
ko puta njih.
Zašto su morali da sednu baš na onu klupu! kaže Olga.
Ma pusti ih!
Šta sam htela da kažem, Abele, znači ipak ništa nije
postalo od tebe.
Tu smo znači!
N e, neću da se detaljno upuštam u to. A li Abele, pa ti
si imao brod i položaj i sve živo; zar je đavo ušao u tebe?
Verovatno, kaže on smejući se.
Bilo bi svakako opasno biti tvoja žena. Jednog lepog
dana samo bi nestao bez traga, ha-ha.
A li ja nisam više oženjen.
A b io si oženjen?
Da.
Onda nećemo o tome. A li mi smo se već dogovorili da
ću jednog dana otputovati s tobom. Zar nisi m islio na to!
O ne, kaže on. Nisam imao nikakvih izgleda.
To je zato što sam kvariš svoje izglede.
Zato što ništa nisam postao, da - znam na šta ciljaš!
A li kad se sve sabere, nisam tako bespomoćan kao ti, ne
mučim sebe mislima, miran sam, nisam ništa, zgasnuo sam,
bez imena.

261
 G le, kako ti to umeš da kažeš četvorostruko i petos-
truko! A li jednom rečju, ti nemaš nikakve ambicije. U tome
je stvar.
Tačno, ne držim se šablona. Zadovoljan sam jednim
obrokom na dan, a posle toga se gostim sunčevim sjajem.
Zašto bismo uopšte morali da postanemo nešto? To posta-
ju svi drugi, ali nisu zbog toga srećni. Oni se namuče dok
se popnu, ali izgube svoj mir, njihovi su živci istrošeni,
neki piju da bi izdržali, ali postaju samo još gori; stalno
moraju da idu na visokim štiklama, dok ja živim u nekoj
baraci i duboko ih žalim.
Nikada nisi bio ovako rečit!
Abel se nasmeši: Pa imao sam tolike godine da sm i-
slim svoj govor.
Možda je najgore što se pri tom smeškaš. Ipak, morao
bi da priznaš da je prelaz sa tvog položaja na ,,Vrapcu“ do
tvog života u baraci jedan pad. Poniženje.
Ti svakako moraš tako da gledaš na to.
Otkad si ti ovakav?
O? M isliš, otkad sam počeo da sazrevam? Odavno. To
je počelo još u detinjstvu. Bio sam bez ikakvog izgleda, pa
je tako i počelo. Zatim sam bio bez korena u stranim zem -
ljama, i od toga sam postao zreliji. Onda sam se oženio sa
Anđelom, i to me sasvim oslobodilo, hvala Bogu! Meni je
dobro. A kaži mi sad nešto o sebi!
O sebi? Ne, ja bih propala. A li zašto onaj par ne ode
svojim putem?
Pa nek sede!
Oni sigumo znaju ko sam ja, a i ti si lepo obučen -
m ogli bi da nam ukažu malo više pažnje.
Abel se smeška: Da krenemo onda?
N e. N ije na nama da krenemo. O čemu smo ono g o-
vorili? Sazreo si, kažeš. Jedan obrok dnevno - neka ti je
Bog u pomoći! Mnogo moraš da istrpiš ako hoćeš tako da
živiš. To je sigumo samo zato što ti nedostaje volja za bilo
šta.

262
 A kad bi to bio samo talenat, Olga?
Ona se trgne: Talenat? Ti stvamo umeš da govoriš,
Abele, zaista je neverovatno kako si to naučio! Talenat?
Možda je sasvim tačno sve što ti pričaš, i sve bi takođe
moglo da bude sasvim svejedno kad ne bi baš ti, Abele, bio
taj, koji srlja u propast.
Tebi to možda zvuči čudno, kaže on, ali kad ja sedim
ovako na suncu, onda mi ne treba mnogo za jelo. Video sam
u tropskim krajevima kako ljudi tamo žive iz dana u dan,
iz ruke u usta, gotovo ni od čega, samo od sunca. M ilioni
žive tako. Tamo nema ničega što se zove uspon u životu,
tamo ljudi ne misle na novac i zaradu i uređaje, njihov je
život jednostavan, oni se kite cvećem. Bilo je tako lepo
gledati te Ijuđe, tako dobro za oči. Doplovili smo do tih
ostrva i tamo se smestili, nismo u džepovima imali ništa što
bi njima trebalo, ali oni ništa nisu ni tražili od nas i nisu
prosjačili. Išli smo u unutrašnjost zemlje, tamo su oni pe-
vali i smejali se, bili su ljubazni i dali su nam voće, bili su
lepi i smeđi, gotovo bez odeće. Bili smo dve noći tam o...
A ne dva dana? Ti računaš u noćima.
Da, bili smo i danju...
Da, da, nestrpljivo kaže ona. Slušaj, Abele, ti si me
devet dana tražio, kako si rekao. A ja sam čitavu godinu
čekala na tebe. N e, nemoj sad ništa da uobražavaš - ali ti si
jedini s kim mogu da razgovaram. Mogu da pričam s tobom
o čemu god hoću. A li zaboga, provali iz nje, kad bih samo
mogla da te navedem da spoznaš ono što je dobro za tebe!
Ti sad verovatno nemaš para?
Pa i nije mi džep sasvim prazan.
Ja sam ti đužna hiljadu kruna. To je žalosno...
N e, ne treba da m isliš na to.
Zar ti nikad ništa ne uštediš?
Ne.
A li onda nemaš ništa za kasnije. Pa ti si dobio nasled-
stvo, mogao si da budeš veliki čovek ovde među nama,

263
samo da si to umeo da sačuvaš. A onda bih mogla da pođem
s tobom na put.
Moj otac je štedeo. Ja sam svoj deo odmah spiskao.
Lola je bila opreznija pa je svoj deo uložila u deonice. Onda
je izgubila deonice. Sad smo oboje podjednako bez ičega.
N e, ja ne štedim.
Ono sa deonicama je bio slučaj. A li tebi uopšte nije
stalo da nešto imaš, da nešto poseduješ. Ne mogu da pred-
stavim sebi život u kome ništa ne bih imala; ja zaista ne
mogu da živim tako oskudno. Ja hoću da sebi mogu nešto
da poželim , pa da to i dobijem.
Ja sebi ne želim ništa.
To je i zato što nemaš nikoga za koga bi morao da
štediš.
A imaš li ti?
N e. N e budi tako zajedljiv! Ti nemaš nikoga za koga bi
morao da štediš, sam si, i zato si tako čudan. Ja bar nešto
štedim da bih imala za kasnije... N e, ja to ipak ne radim,
imam i dugova, ne mogu da razgovaram s tobom ... A li
prirodno je za ljude da nešto štede, a ne da sve spiskaju.
Da, to je to. Trebalo bi da svi mnogo toga izvučemo iz
ovog sveta, da iz njega iscedimo najviše moguće, da stre-
mimo za još višim - i onda umremo!
O, ti si nepodnošljiv!
A li draga Olga, kakvog ima smisla postaviti sebi suvi-
še visok cilj? Zar nisi videla šta se događa: deca ili deca
dece ipak sve spiskaju. A onda njihova deca počnu opet da
štede. Zar ti to ne izgleda malo glupo? Ne vidim nikakvog
razloga da sebi prebacujem što ništa ne štedim.
Pa baš je u tome stvar, što ti nemaš ambicije.
A li sad bi ipak mogla malo da pričaš o sebi, Olga.
Ti si nenormalan, da, takav si ti.
Abel, ljutito: A ni vi se s vašom ambicijom ne penjete
baš visoko. Samo postajete pomalo bogati, pomalo oholi, a
pomalo vam i zavide, i to je sve. Mojim vršnjacima nije ne
znam koliko bolje nego meni, ah nikad se ne bih menjao

264
s njima. Na ,,Vrapcu“ je bio jedan čovek koji je imao am-
bicije. Bio je ćutljiv, hteo je da se po svaku cenu popne, bio
jc kormilar, postao je zapovednik, hteo je da postane i vlas-
nik broda...
M isliš na onog koji je umro?
D a-on d ajeu m ro.
Tišina.
Pa čak i ti, Olga, sa svojom ambicijom - evo, sad si tu
na slepoočnici dobila malu plavu venu...
Ne, to nije istina!
Jeste. Slatku plavu venu, lepu, dražesnu...
Zašto tako govoriš, pa ti me ne voliš.
O da, kaže on, ali odmah pređe preko toga: Tebi mora
da je zima.
Da. Ali neka prvo ode onaj par.
Dođi! kaže on i odlučno je povuče s klupe.
Sad je dobrovoljno pošla s njim. A li da smo morali da
popustimo tom paru! kaže ona. Šta oni mora da m isle. - I
odmah zatim govori: Baš m i je prijalo kad si me zgrabio i
povukao, Abele. Prostrujalo je nešto vruće kroz mene.
Kuda ćeš sad?
Otpratiću te kući.
Ne ide mi se kući, kaže ona. Jedva sam dočekala da s
tobom razgovaram. Idem s tobom do barake.
N e, nećeš to uraditi.
Hoću. Napolju ne možemo da razgovaramo. Napolju
niko ne može da razgovara. Hoću da idem s tobom i da
vidim nešto drugo nego što je dom sa stolom i stolicama!
Ona ga usred belog dana uhvati svojom rukom ispod ruke.
Abel: A ako sretnemo nekog?
Ona je znala da pomogne sebi: Ti ćeš da izbegneš sve
opasnosti. Ti sve znaš.
Kratke reči, zapovest. Privila se uz njega i on zbunjeno
pođe dalje. Prošunjali su se kroz uličice i kojekakve staze
sve do železničke pruge, a odatle preko nasipa do barake.

265
 Kako sam sad radoznala! rekla je kad je svojim kalau-
zom otvorio bravu. O - pa to i nije baš takva rupa! Zar su
to te strahote kojima se hvališ? Svetlost i vazduh, pa čak i
krevet - budimo iskreni. Hvalila je njegovu sobu da bi se
pokazala ljubaznom i da bi opravdala svoju ljubaznost: Ti
uopšte nisi sasvim na dnu kađ imaš oyakvu kuću. Sasvim je
zgodno ovde. Malo ću da seđnem.
Prebacio je svoj mantil kao neki pokrivač preko sto-
lice, a sam je seo na krevet. Uznemirivalo ga je što su ovde
zajedno, što su oboje tako neoprezni. Sad se tek postavljao
problem kako da neopaženo izađe odatle s njom.
Olga, zašto si htela da dođeš ovamo?
N e m ože sve da se objasni. Ti ne m ožeš da objasniš
zašto si pobegao i ponovo se vratio. Hoću da razgovaram s
tobom. Vidiš, Abele, odjednom kaže ona, kad sam se pono-
vo udala, nije došlo do onog što sam očekivala.
Ćutanje.
N ije došlo do onog što smo oboje očekivali. Šta kažeš
na to?
Abel odmahne glavom.
Ja ne jurcam tek tako po gradu, kaže ona. Nisam došla
ovamo jer sam spremna da flertujem s tobom. A li ja sam
bespomoćna, hoću da popričam s tobom. Šta m isliš, zašto
mogu da budem tako dugo odsutna od kuće? Zato što je
njemu svejedno. Da. On kaže da ja unosim nemir, kaže da
unosim nervozu u kuću. Ima u tome i nešto istine, on je
svakako u pravu, i ja sam nesrećna zbog toga. A li zar treba
moŽda da se obesim? Ne, nipošto, ja izbacujem kandže.
Takva sam veštica. Pogledaj na primer Lolu, ona je tek tako
otišla i udala se za mog bivšeg muža! Čudno je to, nekad je
služila kod nas, kuvala je i prala.
Pa sama si htela da ona bude njegova.
Jer sam m islila - da, kad sam otišla. A li da će odmah
doći do svadbe - to ne. Ona čak i dete čeka. Naravno, oni
su sad venčani i mogu da rade šta god hoće. Ja nemam
dece. Možda bi mi to pomoglo, ali on ne može. Šta da pre-
duzmem?

266
 Abel razmišlja o tome: Ne znam, zašto ne bi pokušala
<l» usvojiš neko dete?
Jedno od tvojih?
Olga!
Oprosti! Ne, to ne bi delovalo na mene. Morala bih ja
il.i budem majka.
Ali zar je taj izlaz zatvoren?
Ćuti, ja to najbolje znam. Ali htela sam da razgovaram
u lobom, jer toliko toga znaš. Sigumo je da je ustvari tre-
balo tebe da dobijem, Abele, trebalo je da dobijemo jedno
tirugo. Pa trebalo je da pođeš sa mnom na veliko putovan-
je, sećaš li se?
Ah, to putovanje!
Ne, ne smeš tako da govoriš, zaista ne smeš. Ali da,
sad je prekasno, ostaću tu gde jesam, ali tada - da si došao
i samo me odveo sa sobom - jer si ti ustvari taj koji je tre-
lialo da me dobije! Riber Karlsen mi je opet pisao. To je
rovek s ambicijom; sad možda postane čak i biskup. Ja sam
mu sve pričala o tebi i o sebi, a on piše tako lepo, da se
okanem ovog s tobom kad sam već udata, ha-ha. N e znam,
nli nema takoreći baš nikakve pomoći u onom što on piše.
I)a li ti dosađujem?
Ne, Olga.
Ne, ne, ona mu nije dosađivala. Ali govorila je tako
kao da se iza toga krilo malo ljubavi, mada on se nije
livatao za to, nije to činio, postao je nepoverljiv: možda ona
lioće samo da ga namami i onda ode? Šta je on znao: ne-
zadovoljena dama koja nema nikakvog posla, žestoka i
nežna, histerična. On je ipak mogao da pokuša, pa i doživi
poraz ili odbijanje, ali sve je to bilo tako tužno, jer je ovo
ovde bila Olga.
Sećam se još onog vremena, rekao je, kad si prolazila
gradom kao neki valcer.
Ona se trgne: Zar je to već tako davno? Da, mora da je
tako, godine prolaze. Sada nas je starost obeležila, ali još
nam nije sasvim ponestalo duha. Znači, ti još pamtiš da

267
sam prolazila gradom kao neki valcer? To je bilo tada - a
to je tako davno kao da nije više istina.
Pomenuo sam to samo kao nešto drukčije od danas,
kad si tako potištena.
Da, potištena sam. Kako to drugi podnose, kako ti to
podnosiš? Zar je tebi uvek bilo divno?
Ne.
Pričaj mi o tome i nauči me nešto, kaže ona i uhvati
njegovu ruku. Ab, tvoje ruke, one su kao baršun, prsti se
savijaju daleko unazad, a ipak su tako jake. Odmakni ih!
kaže ona i odgume njegovu ruku. Zašto si bio tako glup pa
si se oženio? Da li je ona bila lepa? Da li si naseo? Zar nisi
mogao da ideš svojim putem?
Nisam hteo. Dobro mi je bilo, bilo nam je mnogo do-
bro zajedno.
A samo jedan obrok dnevno!
N e, mnogo više, ponekad je bilo svega. A li nije mi to
bilo važno. Kad sam ja u Strimletu pecao ribe, ništa nam
nije nedostajalo. Uvek smo nalazili kukuruza ili repe kod
nekog farmera, kuvali smo palentu, sekli je na kriške i su-
šili, i to nam je bio hleb. Ja sam postao deo tog života i ništa
drugo nisam mogao da zamislim za sebe.
A li pričao si da se pred kraj sve pokvarilo? N ije te
znači snašlo ništa bolje nego mene.
Sve je to izazvao Lorens - jedan moj drug koji se zvao
Lorens. On ju je poznavao pre mene, pa kad se vratio s
jednog putovanja iz Meksika i čuo da je ona moja i da je
udata za mene, došao je kod nje. Sve je on izazvao. Ona je
ubijena.
Jesi li bio prisutan kad je došao kod nje? Na šta je ličio
taj susret?
Da, ja sam baš tada stigao.
Olga: Ti si ih znači zatekao zajedno. I onda si je ubio?
Ja- ?
Kad mu je pogledala u lice, spopadne je strah i ona se
ispravi: Ne, nisam tako m islila - naravno da nisam.

268
 On je ubio.
Ćutanje.
Naravno. Da. A da li si mu se osvetio?
Da. Ustvari, nisam stigao. Nastalo je takvo uzbuđenje,
ležala je tamo i bila je mrtva. Tada sam zaboravio da i njega
ubijem, a posle je bilo prekasno.
I njega. - Primetio je da se izleteo, pa je stisnuo usne
tako da su mu se videli svi zubi, bio je kao životinja.
Ali si kasnije sigumo pucao na njega? pita ona, da se
ne bi videlo kako je nešto primetila.
N e, on nažalost nikad nije izišao iz zatvora. Nekoliko
nas pokušalo je da ga izvuče, slao sam mu odavde nešto
para, ali to je valjda bilo ništa, tako da nije mogao da po-
begne. U svim ovim danima i godinama teglio sam revol-
ver sa sobom. Čekao sam ga, mogao je da se pojavi bilo gde
i bilo kad, imao bi izgleda, bilo bi pucnjave. Ali revolver
nema sad više nikakvog smisla. Hoćeš li da ga vidiš? pita
on i naglo ustane s kreveta.
Ne! uzvikne ona za njim. N e, čuješ li!
Bio je smešten u paru finih čarapa, dobro očuvan, s
njim se nežno postupalo. On i sad hukne na njega, i pređe
preko njega rukom.
Olga: Zašto više nema smisla?
Lorens je mrtav. Kad sam prošle godine došao tamo,
saznao sam da su ga već odavno pogubili.
Tako mu i treba! kaže Olga.
Ah, ne, ne znam, Lorens je bio tako užasno stvaran. Ali
ipak, došao je tamo i nešto mi razorio. Stalno razmišljam
o tome. To je bilo dvostruko ubistvo. Moja žena i dete.
Zajedno s njegovim životom , to su znači tri života.
Da, tri života!
Ne znam zašto i dalje teglim taj revolver. Hoćeš li ga?
Ne. Bože sačuvaj! A li sad bi morao da me pustiš da
odem. Već se mrači.

269
 27
K o đ njega u baraku nije inače dolazio niko osim Lili, koja
bi često svratila, ostajala neko vreme i zatim odlazila. Kad
ona jednom počne, bila je vema. Aleks, njen muž, opet je
postao tup i nije joj bio dovoljan. Lili nije bila tupa, ona je
bila vešta i živahna i luckasta. Sada je Abel od nje saznavao
gradske novosti.
Nekoliko novosti je i sam doznao na ribarskom prista-
ništu, ili kad je išao na trg da kupi nešto šargarepe ili krom-
pira za svoje domaćinstvo. Jedna mu je žena pričala da je
carinik Robertsen ustreljen. Pratio je sa još dva carinika
nekoliko krijumčara, koji su pucali i opasno ga ranili. Da,
sve same nesreće i ludosti, novine su bile pune toga. V la-
snik staklene bašte stao je na jednu od svojih staklenih plo-
ča i gadno se isekao...
U Abelu je ponovo zaplamsalo nešto, pa je odmah stu-
pio u akciju, otišao je s trga u carinamicu i razgovarao s
upravnikom. To je bilo od izvesnog značaja. U sled Robert-
senove odsutnosti došlo je do unapređenja celokupnog per-
sonala, pa je sasvim na dnu nedostajao jedan čovek. Abel
je mogao da kaže svoju reč za Aleksa. To je bilo ono zbog
čega je živnuo.
Da - ali ipak, rekao je upravnik, neko je već bio ovde.
Zar vi niste vodili pamicu protiv Robertsena?
Abel: Odustao sam od toga.
Zašto?
Abel izloži čitavu stvar. Uh, koliki posao za jednog
tako ravnodušnog čoveka, ali je upravnik imao strpljenja da
ga sasluša. Moram da budem obavešten o svom osoblju,
rekao je, pa me zanima to što pričate. Da li biste sve ovo što
ste mi rekli m ogli da mi date napismeno?
Da.
A li mi to možda i nećemo moći da upotrebimo. R o-
bertsen je, kako čujem, teško ranjen. A vaš čovek može da
dođe ovamo sutra u deset sati.

270
 Hvala.
Uveče je u baraku došla Lili. Ona je znala još više
poslednjih gradskih novosti. Noćas je u gradskoj šumici
opljačkana neka devojka. Nije imala više od deset kruna u
džepu, ali zar nije neverovatno kako ljudi umeju da budu
gadni! Carinik Robertsen je bio ustreljen i ležao je u bolni-
ci, njegovo je stanje suviše teško da bi mogli da mu izvade
metak. Primarius se malo čemu nada. Tu su još i provale,
krađe, automobilske nezgode...
Da Ii je Aleks kod kuće?
Verovatno. Zašto pitaš?
Trebalo bi da sutra u deset sati bude u carinamici.
Lili, začuđeno: Zar će da dobije posao?
O tome se radi. Njima fali jedan čovek. A li morao bi
da počne sasvim odozdo.
Ti si veličanstven čovek, Abele!

U vremenu što je sledilo nije video Olgu. Bio je juni,

ona je sigumo otputovala u letnjikovac. Imali su neku ko-
libu u brdima, imali su auto i put za automobile; Lola ju je
videla u gradu sa zubarom Volmerom ili Folmerom, kako
se već zove.
Lola je bila pred porođajem, nije se više ni za šta in-
teresovala, ništa nije pitala, i on ništa nije trebalo da joj
odgovara. Zar nije nekad morao da joj polaže račune za
svaku malenkost u vezi s nekom kućom koju je otkupio za
Lili? A to nije bilo ništa naročito, samo obična kućica kod
pilane. Ali: Da li si osigurao svoje potraživanje, Abele, i da
li si to javno oglasio, Abele? U njoj se i dalje krila neka
briga za njega, na primer proletos, kad se vratio kući, m o-
rao je da joj objasni da je putovao u Kentaki zato da bi
video nekoliko kaktusa koje je tamo znao. A li zašto se onda
vratio? Da, kad bi ti to znala, Lola!
Sada ništa od svega toga; Lola je imala druga posla.
Zaista je poružnela, ali je ipak lepa od unutamjeg zado-
voljstva. Istina je da nije smela da ide kod Klemensovih

271
roditelja. A li trebalo bi mnogo više da bi Lola bila potište-
na. Osim toga, sada je dobila svog kanarinca. Kako? Lepo,
Klemens joj ga je sam kupio jednog dana. Kad bi sada neko
došao i pomenuo da je to znak nižeg staleža, onda bi ona
mogla da kaže: Hm - pa eto, on visi ovde jer to raduje mog
muža!
Lola je bila u luci.
A Olga možda nikad neće doći u luku. Nju nisu nosili
vetar i talasi, ne, nipošto, ona je bila Olga i niko nije mogao
ništa da joj prigovori. A li mnogo se nemira krilo u njoj, a
postala je ekscentrična. Ona više nema tako preteranih zah-
teva u pogledu svog rublja, rekli su u trgovini rublja. Kako
to? Zar je možda postala štedljivija nego pre? N i govora.
Ona je bila svojeglava u svom ukusu, pa je svakako jednom
mogla da kupi i jeftiniju haljinu. M amili su je skupim ha-
ljinama: Pogledajte radije ovu ovde, gospođo! A ona kaže:
N e, hoću onu drugu, pošaljite mi je kući!
Dešavalo se da kupi robu koja je bila izložena na tezgi,
i koju su već svi videli. A li sledeći put sve će sigumo m o-
rati da bude od svile.
Prošlo joj je vreme do pet sati. Subota je, ali ona neće
da ide s mužem, kaže da mora da proba haljinu. On nema
ništa protiv toga. Zbogom! Ali u automobilu već sedi i čeka
zubar. Zubar često vozi do njihove kolibe.
Ona ode, izađe sama u šetnju, nemima je i nezadovolj-
na. Šta će kod kuće? Prazan dom sa stolom i stolicama, u
sobi je samo stari Guliksen, osnivač trgovine. On je skoro
uvek u košulji i papučama. Tu i tamo dođe mu činovnik
Arents da popriča s njim, ali je i činovnik veoma star, pa
razgovaraju samo o vremenu, o konjukturi i o poslovima.
Olga ne razume ni reč od svega toga.
Ona ostavlja taj prazan dom, dolazi do železničke pm -
ge i ide ukoso preko nasipa, dole do barake. Večemje sunce
stoji nisko na nebu, svetao je dan, ali ona ide dole do ba-
rake. Zaključana je, baraka je zaključana. Ona se ponovo
penje na nasip, opet pod punim svetlom dana, besna je, ne
brine se ni za šta, ne tmdi se čak ni da se sakrije od grada i

272
svetlosti. Na kraju sedne na neku kiupu u malom parku.
Odjednom je sedam sati. Sad ponovo ide pravo do želez-
ničke pruge i nasipa i barake. Baraka je zakijučana.
Abel je bilo gde, Abel ne može da uvek bude kod kuće.
Mora da se pobrine za nešto malo hrane, on mora da se
hrani suncem da bi živeo, a danas mora da po svaku cenu
nabavi bocu petroleja, jer inače ništa neće moći da skuva.
Nije mu lako, on ne seda za postavljen sto, nema kuvaricu,
nema spremačicu, pa zato ne može da uvek bude kod kuće.
A pre svega ne može da bude kod kuće za Olgu. On sedi
unutra i zna da je to ona, jer je njen hod drukčiji nego hod
Lili, ali ne otključava. Pa to je groteskna situacija, on ne
otključava Olgi! Čuj, kaže on kao da ga neko sluša, ona je
sedela ovde na stolici i govorila o ljubavi, nagnula se dale-
ko napred i uzela ga za ruku - ako je to bila ponuda, bila je
nečuvena ponuda. I onda je ne prihvatiti! To samo meni
može da se desi! kaže on i osmehne se.

Sledećeg dana je nedelja i Olga ide u crkvu jer zna

pastorovu porodicu. Njen muž nije s njom, još je gore u
kolibi. Tamo je mnogo ljudi, tri automobila, ali sad je u ne-
deljno jutro sve lepo i tiho, oni sigumo spavaju. Ne, ne
spavaju baš svi, neki su od njih zašli duboko u šumu pa
tamo šapuću i šuškaju, a kad su došla hotelska kola sa hra-
nom za društvo, šofer mora da sirenom doziva gostoprim-
ca Vilijema Guliksena.
Taj Guliksen je sasvim zgodan muškarac, visok, kru-
pan i tamnih očiju, ali prilično krivog nosa. To se sa strane
ne vidi, ali je ipak tako, i on hoda s tim naokolo. Inače je
prosečan čovek, iskusan bgovac, igra bridž i dobro se obla-
či. On odlično podnosi veseo život. Večeras je trebalo da
otputuje na trodnevno poslovno putovanje u Oslo. Na tim
poslovnim putovanjima obično je pošteno bančio - bio je
sam, Olga je putovala s njim samo jedan jedini put.
Društvo u kolibi se razišlo, i Guliksen je upravljao
autom vozeći u grad. Bio je topao dan. Zubar je sedeo na
zadnjem sedištu i spavao. Guliksen je ljubazno postupao

273
s tim pospanim čovekom i iskrcao ga pred njegovom or-
dinacijom. Zatim se odvezao kući.
Olge nije bilo. Ona je sigumo ostala kod pastorove po-
rodice kako se često i ranije dešavalo. On nije imao ništa
protiv toga, pakovao je u oba svoja kofera košulje, sm o-
king i lakovane cipele, i još nije završio s tim kad je Olga
stigla.
Dobro jutro! pozdravi je on, i ljubazan je i šaljiv, jer je
bančio čitava dvadeset i četiri sata.
Dobro jutro! Zar moraš na put?
Da, zar to nisi znala? M islio sam da sam ti rekao.
Baš glupo što nisam bila ovde, mogla sam da ti po-
mognem da se spakuješ.
O hvala ti, ali nema više mnogo toga za pakovanje.
Olga: Čula sam da je rano jutros umro onaj carinik što
je ustreljen.
Je l’? kaže on, m isleći šta bi još morao da stavi u kofer.
Pastor je bio kod njega. Danas je na propovedi bio to-
talno neispavan.
Guliksen se rasejano smeška i m isli na svoje stvari.
Kažu i da je Fredriksen sa letnjikovca imao još jedan
izliv krvi u mozgu.
Ovo Guliksena već zainteresuje: N e znam koji je to put
kako krvari u mozgu.
A li lekar je navodno rekao da je to sad poslednje.
Guliksen gleda na sat: Oho, morao bih da požurim.
Valjda se još nije oglasio brod obalne plovidbe.
Olga zovne nekog iz kuhinje da ponese kofere.
Dakle adieu! kaže on, ne pruživši joj ruku. Ovog puta
ostajem tri dana.
Da, da, kaže ona. Srećan put!
Guliksen dovikne kroz vrata zbogom svome ocu i strči
niz stepenice. To je bio rastanak. Nije uostalom ni krenuo
na duže putovanje.

274
 Olga sedne u svoju sobu i počne brzo da piše. Odozdo
sa ulice čuje se muzika, tamo stoji slepi verglaš, a oko njega
puno dece, kao i obično. Čula je kako se Guliksen odvezao
ka pristaništu. Ona žvrlja i piše, dovršila je pismo i sišla s
njim.
Zaustavila je verglaša i pružila mu novčanicu od pet
kruna: M ožeš li da odneseš ovo pismo?
U tom trenutku primetila je starog Guliksena kako u
košulji gleda kroz prozor i posmatra je: Odnesi ga dakle
Loli, gospođi Klemens, kaže ona glasno. To je neki recept
koji sam joj obećala.
Slepac klimne glavom i kaže da, odšrafi ručicu sa svo-
jih orguljica i pođe. Nije to prvi put što ide da nešto obavi
za Olgu. Otišao je u neki skriveni kutak, nataknuo naočare,
ali ipak nije mogao da vidi! Razmišljao je neko vreme, još
jednom pogledao pismo i onda krenuo do pruge, a zatim niz
nasip do barake.
Zaključano.
Ponovo je tapkajući došao do pruge i onde neko vreme
hodao tamo-amo. Svi su ga poznavali, i mogao je da ide
kud god je hteo. Najzad naiđe neki čovek i siđe dole do
barake. Slepac pođe za njim i kuca. Kad mu je otvoreno, on
pita: Da li ste vi Abel Brodersen? Ja ne mogu da vidim. Za-
tim preda pismo i ode.
Abel je mogao da pomisli kako je u tom debelom pis-
mu hiljadu kruna, ali je umesto toga u njemu fotografija i
nekoliko nažvrljanih reči: Sama sam i moram obavezno da
te vidim - pokušaću da večeras dođem kod tebe, jer oba-
vezno moram da te vidim! Ova fotografija je iz vremena
kad sam još prolazila gradom kao valcer, ako je hoćeš - a
ako nećeš, nije važno. Molim Te budi tu kad dođem - inače
mi je tako prazno kad se vraćam kući...
On je bio obrijan i okupao se um om , košuljam uje još
bila mokra i sad je promenio. Seo je i pogledao fotografiju.
Bila je snimljena pre mnogo godina, u vreme između nje-
govog prvog i drugog povratka s mora. Bila je mlada i lepa
u svom punom cvatu, baš dobra fotografija, izgledala je

275
skoro kao da sedi pred njim i s nekim razgovara. A li šta je
ustvari htela time što mu je poslala fotografiju pre nego što
je došla? Zar je htela da ga u5ini zaljubljenim?
Klečao je neko vreme pred prozorom i gledao gore na
železnički nasip, a kad je ona došla, potrčao joj je u susret
i hitro je povukao sa sobom kao da je krade.
Bila je potpuno nenašminkana, koža joj je bila topla i
s nekoliko smeđih mladeža, koji su bih slatki i mali. Od-
mah je obavila ruke oko njegovog vrata i poljubila ga. Nije
odmah našla njegova usta, potražila ih je i našla. Još! rekla
je. Spusti me na krevet - i ljubi me još, jo š...

Sledeće večeri je opet došla i sve se ponovilo, isto je

bila luda i srećna. On nije bio tako nenadano svladan kao
prethodnog dana, pa je to i za njega bila radost.
Posle toga je dugo sedela i razgovarala s njim na svoj
isprekidani način, u odlomcima: Zamisli, da smo ti i ja - to
je tako čudno, kad bi on to znao! Juče je otputovao u Oslo
i tri dana ga neće biti. Dobro je uradio onaj slepac što te
pronašao, ali on sve pronađe. Čuj, Abele, da li ćeš se lju-
titi na mene ako ti nešto kažem?
N e, ne, ne.
Uostalom, radije ću s tim da pričekam do odlaska, jer
ćeš se ti sigumo naljutiti. A li zam isli, da smo ti i ja - Abele!
. .. Sada bi Riber Karlsen mogao mimo da prestane sa svo-
jim pismima. Ti znaš, to je onaj što uskoro postaje biskup,
ali sad može da prestane sa svojim pismima, ona nemaju
više nikakvog smisla. Ja sam radosna, ja sam zbog svega
tako radosna.
Najzad je i on mogao da dođe do reči: Divno je kako
ti, Olga, ne znaš za strah! Kad bi bila siromašna i propala,
da li bi tada bila u stanju da odeš sa mnom u svet?
N e, kaže ona i odmahne glavom, o ne, nije da ja ne
znam za strab. Zar nisi primetio da ja tražim poštovanje? Ja
ipak držim do sebe.
Da, ali Olga, čim e ćeš se izgovoriti ako on primeti šta
si uradila?

276
 To ćemo on i ja zajednički srediti. N e brini za to.
Čudno! kaže on.
Olga: Nemoj da se ljutiš na mene, Abele, ali ja neću da
odem s tobom i vodim ciganski život. Neću to. Ti bi me
samo povukao u blato.
Abel se osmehne: Pa ja nisam tako ni m islio - ti to
suviše bukvalno shvataš. Ja samo ne shvatam šta ćeš da
radiš kod kuće, kako ćeš s njim da izađeš na kraj.
On nije glup. Neće on hteti da samog sebe učini sm eš-
nim.
A, tako znači!
Ti uopšte nećeš biti pomenut, kaže ona. Niko neće biti
pomenut.
Zar je to sve što on zahteva? Ja bih u takvom slučaju
učinio nešto više.
Da, ti bi možda upotrebio revolver, kaže Olga i ustane.
To je svakako moguće.
Ti si to i učinio kad si je ubio.
Molim?
Da, ti si to učinio, ti si je ubio. A to je ostavilo utisak
na mene.
Abel, u najvećoj meri začuđen: To je ostavilo utisak?
Tri života, kaže ona. Ti uprkos svemu nisi nikakva kr-
pa, ti ubijaš.
Slušaj, Olga, ja zaista nisam nišanio u nju. Da sam
dobro pogodio, onda bi nestala samo dva života: njegov i
moj.
A kako je došlo do toga da su njega smatrali krivcem?
On je preuzeo krivicu na sebe.
Olga, posle kraćeg razmišljanja: Ti to nisi mogao da
priznaš, Abele, bio si suviše kukavica za to.
Ja sam imao s Lorensom neki obračun. On je mogao
da učini šta god hoće protiv mene. To je bilo četvrti put. Ali
bolje da ne pričamo više o tome, kaže on i ustane.

277
 N e, sve to ništa ne menja za mene, ti si pogrešno po-
gođio, ali si ipak pucao. Ja sam znači, kaže ona, i oči joj pri
tom zaiskre, ja sam znači dvaput pripadala ubici! Pa to je
ipak nešto!
On prebledi, donja mu se usna obesi, i pita je popuno
van sebe: Znači zato... ?
Nemoj da se ljutiš! Bilo je tako napeto! Ja znam da
sam veštica.
Tebi je znači sve to samo zbog doživljaja...
Znala sam da ćeš da se naljutiš, i sad mi je žao što sam
ti to rekla.
Olga, pre nego što odeš, reci mi da li bi za tebe bio
otprilike isti doživljaj da si biskupa navela na to?
N e, Abele, zabrinuto kaže ona, stvamo mi je oduvek
stalo do tebe, uprkos svemu. Ali onda je na sve došlo još i
to, i uzbudilo me. To je svakako istina. Tri života, m islila
sam, a to je Abel! Ovih dana sam neprestano m islila na to,
i baš me uzbuđivalo. A li sam uprkos svemu htela ustvari
tebe. Poljubi me pre nego što odem.
Osetio se poniženo i hteo je da sebi pruži neku satis-
fakciju. Hoćeš li još jednom - sada? upitao je.
Sada? kaže ona.
Da, mene radi, a ne zbog doživljaja.
Vidim da je već mračno. Ali svakako je bilo i tebe radi,
ti to ipak znaš. Šta, zar me nećeš poljubiti pre nego što
odem? Ali time bi to postalo tako ružno. N e, ne, ne treba
da me pratiš, hoću da budem sama.

28

Ai ivreme prolazi, veličanstveno prolazi. Ne potiskuje ga

neka vidljiva ruka, ali ono prolazi. Pre nego što čovek
primeti, jesen je već tu.

278
 Jesen ima svojih neprijatnosti. Ona je neobično hlad-
na. Malo je sunca, a ponekad je i malo hrane. Kao da su se
i vremena pogoršala - ribari nikad nisu tako tačno računali
s jednim bakalarom, a mesari s parčencetom džigerice kao
sada. Ali Abel ipak ima jednu prednost: ne mora da brine za
drva, jer u svojoj baraci nema peć. A još uvek ni novo stak-
lo na prozoru.
On se potpuno srozao do jednostavnog načina života i
postao prilično originalan. N ije smatrao da je tako strašno
što zebe do kostiju i ponekad čitav dan hoda naokolo pra-
znog stomaka. Pogledajte druge, pogledajte Fredriksena u
letnjikovcu, takav gad u svojoj škrtosti i pohlepi, a sada je
umro i ostavio sve. Abel je slučajno video sprovod, čitava
šuma cilindara i čitav svet automobila. Na kraju se pojavio
i doktor. Dojurio je kad su svi već bili tamo. Eh, da smo mi
doktor, ni mi se ne bismo vozili autom u korak.
Dobro je bilo sedeti sam kod kuće. Olga je bila sasvim
nevidljiva, Lole nema, samo je još Lili preostala. Abel je
zbog toga postao škrt na rečima, sve dok nije spao na to da
govori sam sa sobom. Ali najzad je i to došlo, i njemu se
činilo kao da je neko tu. - Šta m isliš, da li da podignem onu
nezakovanu dasku s poda, možda ima još nešto od onog
lososa? Nema više ništa, kažeš. Znači prazna kuća, loše do-
maćinstvo, fuj! A li kad smo već kod toga - mogao bi nekim
jastukom da zatvoriš rupu u prozoru, recimo plavim svile-
nim jastukom...
Život nije bio tako težak kao što su mnogi m islili, takvi
su ga sami sebi otežavali. Eto, on recimo sedne na klupu
kod malog vodoskoka. Pre su tamo sedeli drugi, jeli su ba-
nane i odbacili papimu kesu. On je podigne, puna je kora,
a u jednoj kori još je nešto preostalo, to ne treba prezreti.
Ili pođe u neki dučančić u podrumu pa kaže: Hteo sam
samo da vam kažem da je ovde pod vrata šmugnuo miš. -
Miš! uzvikne stara i skupi suknju. Tamo je! kaže on i po-
kaže joj. Stara ne vidi, ali otvara vrata i zove mačku. Abel
klimne glavom i ode. Poneo je parčence kobasice kao na-
gradu što je upozorio na miša.

279
 Jednom je kasnije imao sreću kad je tražio posla u
nekoj staklenoj bašti. Da, čovek je tamo propao kroz stak-
lo i povredio se. Abel je ostao nedelju dana i imao sve što
je potrebno za život. Samo je odeća loše prošla.
Takav život je često sasvim jednostavan.
Aleksu i njegovima je sad dobro. Njemu se razvedrilo,
ponovo ima sigumu službu i može da u svojoj ambiciji
mašta o novoj službenoj kapi. Plata još nije velika, ali sada
ipak nisu više upućeni na socijalnu pomoć. On je namestio
dva nova prednja zuba, pa je tako ponovo mogao da bude
lep.
Uostalom, Aleks je prilično banalan i ni najmanje neki
suptilan čovek. U službi je uredan, prosečno dobroćudan i
glup, ali čim se opet malo popeo, postao je nepodnošljiv i
dizao je nos. I Abelu je dao da temeljno oseti njegovu ba-
nalnost. Kod Abela je bilo ovako: kad bi hteo da nešto
skuva, morao bi da upotrebi petrolejsko kuvalo, ali jedna
boca petroleja nije dosta za čitavu večnost, a baš ga je sad
stisla gadna oskudica. Zato je uzeo teleću džigericu i oti-
šao s njom kod Lili da je tamo ispeče. Lili je bila dobra i
dirljiva kao uvek, pa je rekla: Ne, imam ja nešto bolje za
tebe! i na tiganj odmah bacila biftek, pravi pravcati biftek!
Ali dok čekaju da bude gotov, ne mogu naravno da se obu-
zdaju. O ne, nije tako strašno - jer kad je iznenada banuo
Aleks i ušao u sobu, Lili je već stajala kod peći a Abel kod
prozora, ništa se znači nije desilo. Ali su ipak bili sumnjivi.
Kako si samo dojurio ovamo, kaže Lili.
Gde su deca? pita Aleks tek da nešto kaže. A i ti si opet
kod mene, obrati se Abelu. Voleo bih da znam kad će tome
doći kraj.
Lili je zauzeta oko tiganja, pa mu samo kaže: Stidi se,
Alekse.
Kako ovde fino miriše, kaže on. Tu se izgleda sprema
neki banket? Onda priđe peći da bolje pogleda: Čini mi se
da je ovo biftek?
Da, kaže Lili, tako je to kad ljudi mogu sebi nešto da
priušte.

280
 Aleks postane grub: Ne znam zašto bih morao da hra-
nim svakog izgladnelog mamlaza koji mi uđe na vrata.
Lili, zapanjeno: Šta sad ti lupetaš? Abel je došao sa
svojim biftekom i zamolio me da mu ga ispečem.
Za Aleksa je to kao udarac po glavi. Mogao je da kaže
samo još: Ali pri tom se ipak troši puter.
A li Abel nije takav, rekao je da Aleks uzme biftek. A
meni bolje daj nešto drugo, Lili. Da nemaš možda teleće
džigerice ili tako nešto?
Ona nije htela ni da čuje. Kad je biftek bio gotov, sta-
vila ga je na tanjir, umotala papirom i rekla: Evo Abele, a
tanjir donesi drugi put.
Aleks dovikne: N e, više bih voleo da nikad više ne
uđeš ovamo. Samo izazivaš svađu.
Lili: Onda ću ja doći kod tebe po tanjir, Abele.
To je bilo još gore, ali je Lili izgledala tako prkosno.
Aleks je ćutao. Kad je Abel izašao, Aleks je krenuo za njim
i zapretio mu da će ga ubiti ako još jednom dođe. Pa ti znaš
da mi u carinamici imamo nešto za pucanje? rekao je.
Takav je bio Aleks.
Carinik Robertsen je ipak bio sasvim dmgi čovek,
poštenjačina i tačan do poslednje pare.

Mesec novembar je poznat zbog svog odvratnog m o-

krog vremena i Abel nije nikad ništa dobro doživeo u no-
vembm. A li sad ga je na ulici zaustavio pastor i rekao: Da
li ste vi Abel Brodersen? To je dobro, svuda sam vas tražio.
Neću da vas mučim da dolazite kod mene u kancelariju, pa
bih vam, ako dozvolite, odmah postavio nekoliko pitanja:
Da li ste primili novac koji ste jednom uplatih banci za
carinika Robertsena? Ne? Toga sam se i bojao. A li sada su
prodata tri čamca i još mnogo štošta, pre svega da se vama
vrati novac. Zamoljen sam da pripazim da se to obavi. K o-
Iiko je bilo?
Abel zbunjeno razmisli i odmahne glavom: Ne znam.

281
 N ije ni važno, kaže pastor, to će znati banka. Oprostite
što sam vas zadržao. Koja je vaša adresa?
Novac može i da ostane u banci, kaže Abel. Neka osta-
ne tamo.
Dobro! Pastor ga pozdravi i ode.
Divan mesec novembar! Nije to bilo ni tako malo. Da
li je bilo hiljadu šest stotina kruna ili šest stotina? U sva-
kom slučaju čitavo bogatstvo. Otišao je kući u najboljem
raspoloženju. Sada je već prilično dugo živeo oskudno, a
najgora od svega bila je zima. Tako znači - dobiće svoj
novac. Neočekivani slučaj, čudo. A ja sam, iskreno rečeno,
bio ljut na Robertsena, prijavio sam ga policiji i nazvao ga
psom, ali prevario sam se, carinik Robertsen je u suštini bio
pošten čovek. Uostalom, pastor je bio neverovatno kratak i
jasan: vi ćete dobiti novac!
Sledećeg dana je nekoliko puta napeto prošao pored
banke, nije ušao imutra, ali je stao i čitao razne oglase i
posmatrao strane novčanice u izlogu. Na nekoj ceduljici
napisanoj rukom pročitao je kako se gospodin Abel Bro-
dersen umoljava da se javi banci. Javio se, potpisao svoje
ime i izašao pun para. Život je tako jednostavan.
Sad bi se moglo očekivati od čoveka bez nagona i am-
bicije da novčanice iskida, raspe ih po ulici i izgazi. A li ne,
on to nije učinio, iskustvo ga je učinilo mudrim. Imao je
nekoliko malih dugova, a platio je i u Domu pomoraca; to
je bilo tako malo da se sredilo jednom većom novčanicom.
Hteo je da ode kod Lili i ostavi joj nešto za biftek i druge
stvari, a bio je i ponešto dužan u raznim malim dućanima,
ali sve u svemu sitno.
Na putu ka Domu pomoraca sreo je odjednom Olgu, u
šetnji s nekom drugom damom; obe u bundama. On poz-
dravi, ona druga dama otpozdravi, a Olga ništa. Pogledala
ga je, ali nije otpozdravila, kao da ga ne poznaje.
Čudno. Mogla je bar da klimne glavom. Jer ona je sad
uništila jednu svoju lepu sliku, sliku sećanja koju je on
svuda nosio u sebi trideset godina. Zar se to zaista desilo,
Olga?

282
 Samo si bio loše obučen, kaže on sebi. Odmerila te, ali
nije klimnula glavom, jer ipak drži do sebe. Ali ima i za to
rešenja, lako je to rešiti, mada to košta prilično mnogo para.
A osim para, čovek ima još i brigu da se upozna s novim
odelima; dugmad nisu nikad na istom mestu kao kod starog
odela, svaki krojač ima svoju dugmetologiju.
Otišao je kod krojača i lepo se obukao za zimu, otišao
u Dom pomoraca, kod Lili, u dućane. Uveče je pitao samog
sebe: Kakva je razlika između danas i juče - da li ja sad
imam nešto više nego pre? Samo nekoliko odela. Noću se
pokrio starim mantilom, a i dalje nije bilo stakla na pro-
zoru.
Ljudi su se češće upuštali s njim u razgovor, zaustav-
ljali su se i pozdravljali ga. S nevericom su posmatrali nje-
gova odela. Pred sobom su videli gospodina, svetskog čo-
veka. Pozdravljao ga je kovač Tengvald, pozdravljao ga je
poštar. Fotograf Smit ga je ponizno zaustavio i pitao da li
bi došao kod njega da mu napravi jednu dobru fotografiju?
Zašto da ne, rekao je Abel i zaista pošao s njim. To je
inožda bila prava stvar, on to nije uradio od svog prvog
odlaska na more - o, zar si zaboravio na one dane kad si se
slikao u lučkim gradovima i slike poklanjao devojkama? A
devojke su bile tako zahvalne za fotografiju i ljubile je i
govorile da će kupiti ram - a onda bi je ostavile u krčmi na
stolu.
Fotograf Smit: Oprostite Što sam tako slobodan, ali vi
imate nešto na šeširu? Šta bi to moglo da bude?
Abel pogleda: Vi m islite na ove fleke od voća. Jesenas
sam bio nedelju dana u staklenoj bašti.
Ako su to mrlje od voća, onda one nikad više ne izlaze,
kaže fotograf Smit i na najučtiviji način mu predlaže da
kupi novi šešir.
Naravno da je trebalo kupiti novi šešir kad već ima
novo odelo, ali ko bi još m islio na sve! Kupiću šešir i ru-
kavice, kaže.
Sad se baš lepo skockao za sledeći sastanak sa Olgom,
ali nikako da je sretne. Često je išao ulicama da je vidi, ali
je nije sreo.

283
 Sreo je gospođu carinika Robertsena. Ona je bila u
cm ini, uostalom sveže nakolmovana i napuderisana. Čovek
koji se retko sreće, rekla je Abelu i merkala njegovo odelo.
Znala je da taj novac potiče od nje, a nije to ni krila: Bilo je
to mnogo para, ali kad je već poželeo na samrti i s metkom
u sebi, nisam htela da se suprotstavim. Sad su uhvatili lo -
pova koji je pucao u njega, i dobiće za to mnogo, mnogo
godina robije. Zašto ne dođeš malo kod nas, Abele? Sad si
mogao da priuštiš sebi tako skupo odelo, pa bi mogao jed -
nom uveče da negde izvedeš moje kćerke, na neki koncert
ili tako nešto, jer su ipak u žalosti. Tvoj otac nije propuštao
ni jedan jedini dan da nas obiđe dok je bio zdrav i dok je
mogao da izlazi. Da pozdravim devojke s tvoje strane?
Ljudi su zaista poludeli.
Najdosadnije za čoveka s novcem bilo je što je pri-
moran na nerad. Sada nije trebalo da se muči gde će da
iskopa sledeći obrok, imao je odela u izobilju, krov nad
glavom, krevet. Abel nije bio oduvek naučen na luksuz, pa
se nikad nije ni navikao na njega. Živeo je dalje sa svojim
glupim bogatstvom i postao lenj. Baš se dosađivao. Mogao
je da ode na pristanište ili bilo kud.
Tamo gde je nekad pristajao „Vrabac“ sada se nalazio
motomi čamac koji je prevozio mleko. Velika i ružna ne-
man. Popeo se na čamac i pozdravio svoju stam posadu s
„Vrapca“, Severina i Leonarta. Činite nam veliku čast, ka-
petane, rekli su. A onda: Fuj, dođavola, kakva gadna barka
u odnosu na našeg „Vrapca“! Ovaj Čak ni ime nema, već
samo brojku. Obično korito, bruka. Onda su ga hvalili:
Nikad se ne bi desilo ništa loše da je Abel ostao kapetan. To
je samo naše prosto mišljenje! A li nataknuti kormilarsku
kapu jednom splavaru i prepustiti mu kormilo! Brodo-
vlasništvo je moralo da ispašta zbog toga, i to je bilo sasvim
u redu. A onog dana, kad vi, kapetane, kupite novi brod, mi
ćemo opet biti na svom mestu pod vašom komandom. U to
se možete pouzdati!
Abel je rekao da nema para za kupovinu broda, a oni
su ga samo odmerili od glave do pete i rekli: A li vi tako
izgledate, kapetane!

284
 Na povratku sa te glupe šetnje do pristaništa desilo se
da je ipak sreo Olgu. A li pre toga je sreo još jednu pozna-
nicu s dečjim kolicima, Reginu. Ona je pocrvenela, neduž-
no je pocrvenela. Odrasla je i postajala je sve lepša, a sad
je vozila u šetnju svoju kćerkicu, koja je sad već bila veli-
ka, pa je mogla uspravno da sedi u kolicima.
Prilično su dugo razgovarali, on se očinski dižao, jer je
bio dvostruko stariji od nje. Pričala je da je njen muž izuze-
tan mladić, i da je mašinista u obalnoj plovidbi. A li nije baš
rado priznavala da je on samo drugi mašinista. A uopšte
nije htela da prizna kako je on samo ložač. Abel je video da
jedva izlaze na kraj s njegovom platom. Ali ona je ponos-
no pomenula da je on čak na brodu „Konung Roald“, naj-
većem i najluksuznijem brodu obalne plovidbe. Ona se više
puta vozila s njim, ali sad to ne radi otkako ima dete! A li
kad ti, Selma, porasteš velika devojka, onda ćemo opet pu-
tovati s taticom, zar ne! rekla je.
Abel vadi jednu novčanicu i kaže: To je za lutku.
Hvala, ali ona već ima lutku, otac joj je poklonio lutku.
Onda za drugu.
A li to je stvamo previše. Zahvali, Selma!
Dete mu pruži ruku. On ne može da piihvati dečju m -
ku a da ne postane bespomoćan i ganut. Dečja ruka je uvek
nešto dobro, nežno.
Zatim je pozdravi i ode u neki sasvim drugi svet.
Olga sedi u svom automobilu, jako našminkana. Zubar
je za volanom, oni stoje pred nekom cvećarom i čekaju.
Vrata automobila su otvorena.
Abel pozdravi, i nakon kratkog trenutka ona dvaput
klimne glavom i nasmeši se. To je zbog mog odela! pom is-
li on. N e zbog tebe, nego zbog tvog odela!
Ona ga zaustavi: Dobar dan, Abele! Baš sam krenula
kod Lole. Ah, ta Lola! Dobila je dečaka, zar to nije fanta-
stično! Setila sam se cveća, ne ide bez toga. Da nećeš i ti
kod Lole?
Kasnije, kaže on.

285
 Kad su izneli buket, on nije očekivao da će ona otki-
nuti za njega jedan cvet, mada je imao sasvim novi otvor u
reveru. N e, njoj uopšte nije stalo do njega. Nikakav potajni
stisak ruke, nikakav mig okom, ništa, ništa zbog njega, sve
je samo doživljaj i opet doživljaj.

29

A l i zima je postala oštra pa treba mnogo hrane, samo da

bi čoveku bilo toplo. Novca je sve manje, Abelu trebaju c i-
pele, cipele za svaki dan, a i Lili hoće cipele. On ne zna da
čuva novac, a iskustvo ga ničemu nije naučilo, razdelio je
novac u zajmove, pozajmio je Lili nešto od svog bogatstva.
Sad je, Abele, problem u tome što je ono dvoje malih
- znaš već koji su - postalo hvala bogu tako veliko, ali im
zato trebaju odela. A i meni bi trebalo, Abele, samo nešto
za nedelju, razumeš? Na primer kaput sa sivim krznom, kao
što ima Lovisa Rolandsen.
Hajde, kupićemo takav kaput, Lili.
To je bilo poslednje što je mogao da učini.
Tokom četiri najgora zimska meseca živeo je krajnje
oskudno, tu i tamo samo na jednom obroku. Ponekad je
radio jedan dan ako se pruži prilika, a upuštao se i u sitne
krađe i noćne provale. Još uvek je dobro izgledao u svom
odelu, pa je mogao da se pokaže gde god je hteo. Nije se
žalio, jer dmgima nije bilo mnogo bolje nego njemu; oni su
doduše imali više za život, ali je on zato bio sposoban za
odricanje.
Dobro je bilo što je bio sposoban za odricanje.
Na primer Lola. Pa zar ona nije morala da istrpi sve i
svašta otkako se otmeno udala? Pre svega zato što nije
smela kod njegovih roditelja. To je još i m oglo da prođe.
Ali je ni Klemens nije više tako često vodio sa sobom kad
izlazi, kao što je to radio sa Olgom dok su bili u braku.

286
Zaista, Lola je postala debela i čekala je dete, ali to ipak
nije bila samo njena krivica - i l i .. . Ona je i dalje bila Lola,
puna energije i životne topline. Kad je carinik Robertsen
ustreljen i umro, radovala se na zdrav i snažan način, ali je
njen muž zavrteo glavom nad njom. Zar je imalo smisla biti
tako razuman! Išli su zajedno ulicom, a farmaceut se na-
crtao i mahao tamo-amo svojom kraćom nogom i napadno
pozdravio.
Šta je to, šta to uopšte znači? najzad pita Klemens.
Zašto on uvek tako preteruje? Zar ga poznaješ?
Poznavala sam ga, kaže Lola.
Poznavala si ga, znači. Bilo bi mi veoma drago kad bi
prestao s tom pakošću. To je već treći ili četvrti put kako
moram to da trpim.
Ja sam ga zamolila da prestane, ali on neće.
E, tako je to! kaže Klemens. On nije jumuo tamo i nije
udario bednika svojim štapom od bambusa, samo se neiz-
memo grizao što je njegova žena nekad poznavala takve
ljude. Klemens se zavukao natrag u svoju ljuštum i ostao
tamo.
Loli nije bilo dobro. Lepše je bilo onda kad joj je njen
muž pozajmljivao knjige, kad ih je ona donosila natrag i
dobijala druge, i sedela kod njega i razgovarala o knezu
Miškinu i Žanu Valžanu. Sad bi on možda bio u stanju da
se ponovo prikloni svojoj ženi Olgi! Suze i očaj. Ona je
imala mnogo lepše lice, govorila je mnogo zabavnije, bila
je našminkana i ono što se kaže zgodna, ali zato nije vre-
dela za nešto dmgo, ni najmanje nije vredela za nešto dra-
go. To se videlo na njoj: Nema nikakve gradi, pljosnata,
ha-ha, a jednom je stavila šešir naopako samo da se pravi
važna.
A li onda se sve izmenilo; na svet je došlo dete, bio je
dečak i pravo čudo. Mali je imao mnogo kose koja je uos-
talom ispadala, ali mu je zato rasla nova kosa, a tako je
čvrsto hvatao svojim prstićima da bi i dvogodišnje dete bilo
sasvim zadovoljno s tim. Imao je i zdrav glas i stalno je tra-
žio sisu.

287
 Prvih dana nije bila toliko zaljubljena u njega. Uobra-
zila je da će biti devojčica, pa je već izm islila razna imena
za nju. Nije više m oglo da se m isli na Rozamundu, jedino
ime koje joj se dopalo, ali se otac ionako ne bi složio s tim.
Sada, kad je to bio dečak, mogao je, što se nje tiče, da se
zove čak i Ole.
Klemens nije bio neki veliki junak i odvažan čovek, ali
kad je prvi put ugledao dete, postao je crven i plašljiv, i nije
se usudio da ga uzme u naručje. Majka ga je ohrabrila i
rekla: Slobodno ga uzmi! - Kasnije, rekao je on i pošao ka
vratima, sad baš sedim nad velikim poslom.
Kasnije - to je bio odgovor!
To je uostalom bila istina; on je baš tada bio zauzet
ogromnim poslom. Pilana je još uvek posedovala vodopad,
a taj vodopad je trebalo sada prodati nekoj novoj fabrici.
Klemens treba da ga proda. Doktoru će opet porasti peije.
Prodaja je zaključena posle tri nedelje. Pisalo je u no-
vinama i govorilo se da se Klemens opet pokazao kao ne-
čuveno sposoban.
U tim nedeljama znao je da se odšunja s posla, posm a-
tra dečaka neko vreme, a onda ponovo nestane. Kad je to
čudo krenulo da plače, uzrujao se i odmah zvao majku i
devojku: Pa vi ga ostavljate sasvim samog!
Kako će se zvati? pita majka.
Šta ja znam! Pom islio sam da se zove Hanibal.
To je koješta, primeti ona.
Kako koješta, uvređeno kaže on. Meni se čini da mu
pristaje. Osim toga, ima ljudi koji se zovu Aleksandar.
Prijatna tema za razgovor. Klemens je ponovo izviri-
vao iz svoje Ijušture. Čudno kako se sve promenilo, nije se
samo u Vitlejemu rodilo dete.
Čuj, sad opet vrišti!
N e, nemoj da si tako nervozan. To je bio samo kana-
rinac.
Ona se smeška. Ah, ta Lola, kako je ona dobra za sve,
rođena je s tim, žena u svojoj magiji. On bi da joj pokloni

288
nešto što je zaboravio; da ne veruješ: potpuno je zaboravio
na venčani prsten. Doneo ga je jednog dana u kutijici. Ali
doživeo je totabti krah, jer na Lolinom prstu ide prsten sa-
mo do drugog članka i dalje neće.
Ono što je Lolu najviše obradovalo bio je poziv novom
okružnom načelniku. Sada stari Klemensovi mogu da joj
pljunu pod prozor. Ali Klemensovi nisu pljunuli pod pro-
zor, Lola se prevarila. Stari okružni načekuk i njegova žena
bili su čvrst i budan gomji sloj: kad su čuli da su pozvani
Vilijem Klemens i njegova žena, izvinili su se gripom. Bili
su čuvari jedne urođene ideje.

Da, kako su ljudi čuvali svoju situaciju i bili zauzeti

time! Abel ništa nije čuvao, pa je ipak živeo. Lili je često
dolazila kod njega, ostajala neko vreme, zatim odlazila.
Kao da nije primećivala njegovu oskudicu. I ona je bila
nečim zauzeta: Zamisli kad bih ponovo dobila svoje mesto
blagajnice u pilani, ako sada podignu novu fabriku! Abele,
moraš da kažeš neku reč za mene! Da, rekao je Abel. Ona
je znala šta piše u novinama: Sad je pao pod stečaj onaj
knjižar kod koga si nekad bio. Klemens je stečajni uprav-
nik. Čudo jedno šta sve može da se desi: Ti se sigumo sećaš
njegove kćerke iz škole? Ona se zvala Eleonora i dobila je
biseme minđuše za diplomu. Kasnije se udala za nekog
bankarskog činovnika u Oslu. On je zatim uradio nešto, bio
je u zatvom i onda otišao u Južnu Ameriku. Od tada se ništa
ne zna o njemu. A sad je njen otac pao pod stečaj. Tako je
kao da ne bi bilo ništa bolje da smo nešto dmgo nego što
jesmo, Abele. Ja se ni sa kim ne bih menjala kad bih pono-
vo dobila svoje mesto.
Abelu se čini da je neko u gradu m islio na njega. To
sigurno nije bila Lola, ona se sada prema njemu drži sas-
vim ravnodušno, nije više njegova maćeha, sada je gospođa
Klemens. Kada je jedne večeri došao kući, na vratima je
visio par novih debelih čarapa. Izgledale su kao iz nekog
seoskog dućana. Baš glupa ideja, uopšte mu nisu trebale
čarape. Ako bi mu i ponestale, imao je još jedne, u mnogo
boja sa svilenim pmgama, u kojima se krio njegov revolver.

289
Neke druge večeri tu je visio paket s rubljem, koje mu ta-
kođe nije trebalo. Čemu ta drska nametljivost?
Hteo je da natera Lili da prizna kako je ona okačila te
stvari na njegova vrata, ali se Lili zaklinjala svim svetim da
je nedužna kao dete u majčinoj utrobi.
Uzm i to ako možeš da ga upotrebiš, rekao je.
Šta, našao si negde?
N e, visilo je na vratima.
N e usuđujem se da to uzmem, Abele.
Kako hoćeš.
Nemoj da se ljutiš zbog toga! Onda je pričala da je
umro slepi veiglaš. Lepa smrt u bolnici. Pod košuljom na
golom telu pronašli su dvanaest hiljada kruna. Da li je ikad
čuo tako nešto! Sada će ta gomila para biti razdeljena rođa-
cima koje on nikad nije video i o kojima nije čak ništa ni
znao, pisalo je u novinama.
A li posle veiglaševe smrti ništa više nije visilo na Abe-
lovim vratima.
Uprkos tome, nije bilo nikakve sumnje da je u gradu
neko m islio na njega. Dešavalo se da ga na ulici zaustave
dame i m ole ga da im napravi isti kovčežić od mesinga
kakav ima Olga Guliksen. I to su možda bile žene trgova-
ca - trebao im je takav kovčežić bez brave i bez ključa. On
bi mogao da ga recimo pošalje u Guliksenov dućan, pa će
tamo dobiti novac.
Da, rekao je Abel.
Dame su se složile da mu pomognu da nešto zaradi.
Htele su po svaku cenu da učine nešto dobro, a on je to
morao da ispašta! Nisu bile svesne koliko su odbojne, i on
bi pred njima zapušio nos. Bile su u godinama kada su kao
žene već odigrale svoje, pa su se bacale na religiju, dobro-
tvomu delatnost i pohtiku, kokodakale su međusobno, ali
nisu više nosile jaja, pokušavale su i da kukuriču, ali to nisu
naučile. I šta im je na kraju preostalo? Reiigija, dobrotvor-
na delatnost i politika.

290
 Jedna od pastorovih kćeri htela je da zna kad bi mogla
da dobije svoj kovčežić. Za nekoliko nedelja, ili za mesec
dana?
Da, rekao je Abel.
Onda mu se učinilo da je više smisla u ponudi koju je
dobio od Klemensa: Kako sam čuo, rekao je Klemens na
svoj učtivi način, bili ste jednom tako ljubazni da ste hteli
da pomognete gospođi Fredriksen u njenoj bašti. Da li bi
sada moglo da se računa s vama?
Da, hvala.
Evo o čemu je reč. Da li biste mogli da odete tamo s
nekoliko ljudi i presadite nekoliko većib stabala?
Da, to mogu.
To će gospođu Fredriksen veoma obradovati. Da li
biste mogli da uskoro počnete s tim?
Sutra, rekao je Abel.
Otišao je kući i hteo da proda onaj par čarapa i nešto
rublja. Smislio je da kupi neke namimice.
Odakle vam to? pitao je starinar.
Visilo je na mojim vratima. Našao sam to kad sam do-
šao kući.
Ne usuđujem se da to kupim, kaže starinar.
Abel: Meni to ne treba, mogu li da to ostavim ovde?
N e, odnesite to.
Njemu uostalom nisu ni trebale namimice, jer mu se
hrana često slala iz kuhinje, kafa i kolači, ne uzevši u obzir
i to da je sama gospođa Fredriksen izlazila napolje i s njim
mnogo razgovarala i bila veoma živahna. Trebalo je presa-
diti dva kestena koji su zaklanjali pogled na more. Gospođa
Fredriksen bi našla mesto i sela, pa je često dugo govorila
o svom mužu i kapetanu Ulriku i o samoj sebi.
Imala je bar pedeset godina, bila je jako našminkana, a
obrve su joj bile počupane, tako da se videla samo tanka
crta. Bila je puna hvale za svog muža; on je bio nečuveno
sposoban trgovac i plemenita duša, ali ona je bila njegova

291
druga žena i mnogo mlađa od njega. Njegovog brata Ulrika
najradije ne bi pominjala, ali je ipak često govorila o njemu
i pripovedala razne njegove dogodovštine.
Abel je radio onoliko koliko mu je za to ostavljala vre-
mena gospođa Fredriksen sa svojom pričom. Iskopao je
duboki jarak oko drveća, podupro je debla čeličnim motka-
ma da ih vetar ne prevali, pa je zemlju natopio vodom kako
bi se zajedno s korenjem smrznula u čvrstu grudvu koja bi
mogla da se transportuje. Gospođa Fredriksen je tu i tamo
pitala hoće li da mu neko pomogne oko kopanja. N e, hvala.
Kao da je i ona volela da je samo on tu i da može slobod-
no da priča: Da, verujte mi da nije uvek bilo lako. On je
godinama ležao bolestan, a ja sam ipak bila toliko mlađa i
nisam mrdala od njega. Morala sam i da mu sviram, uvek
da mu sviram, sve dok najzad nismo dobili gramofon. N je-
ga je mogao sam da navija sve do kraja, do ovog proleća
kad je dobio poslednji izliv krvi u mozgu. Jeste li ikad tamo
u svetu bili teže bolesni?
Ne. Ustvari da, jednom sam dobio sunčanicu.
Da li je bolelo?
O, ne. Samo sam neko vreme bio malo ošamućen.
Zamislite, meni nikad ništa nije falilo, kaže gospođa
Fredriksen. Velika je sreća kad je čovek tako potpuno zdrav.
I sad sam zdrava i sveža kao kad sam svojevremeno bila
mlada devojka.
Brinula se za Abela, pa je htela da mu pokloni lovač-
ku pušku svoga muža, s kojom je stari pucao. N e, hvala.
Zašto ne? pitala je. On nije rekao da je ionako ne bi mogao
da proda, pa je odgovorio da ima revolver.
Pozivala ga je ako je u kući tu i tamo trebalo da se
podigne ili premesti nešto teško. Imala je auto, ali nikog ko
bi znao da upravlja. Fredriksen je sam upravljao njime dok
nije oboleo, i od tada auto stoji neupotrebljen. Abel je pre-
gledao motor, očistio ga i podmazao, pa je odvezao gos-
pođu Fredriksen u grad.
Tako je baš dugo potrajalo dok je završio s kestenima.
Morao je za sve da bude na usluzi ako ga pozovu.

292
 Predložila mu je da noći na imanju. To je dalek put za
vas, svake večeri i svakog jutra, rekla je.
Nije strašno, odgovorio je. Ponekad se desi da me neko
poveze kamionom.
Mogla bih da vas odvezem autom u grad, rekla je.
N e, ne, idem pešice.
A li zašto kad imamo auto? Nije čekala odgovor, već je
otišla unutra i obukla se.
Odvezli su se u grad. Dućani su bili zatvoreni, ili su se
zatvarali.
Gospođa Fredriksen, smešeći se: Da, ali kako da se
sama odvezem natrag? Šta ćemo sad?
Ako hoćete, ja ću vas voziti, gospođo.
Oni se na trgu okrenu i odvezu se do letnjikovca.
Ali sada morate prenoćiti ovde, već je zaista kasno.
On to nije hteo: N e, hvala, idem pešice, meni to nije
ništa.
Devojke su već spremile sobu za vas.
Abel se ponovo zahvali i kaže: Moram da sutra do-
vedem ljude, da se presadi drveće.
Ah, drveće - ali ako nećete...
Sledećeg jutra doveo je nekoliko ljudi. Napravio je ne-
ku vrstu splava koji se kretao na valjcima, a ljudi su samo
trebali da diže drveće uspravno, da se ne bi polomile grane.
Sve je to vukao auto.
Tokom popodneva su oba drveta prebačena na svoje
novo mesto, a zemlja poravnata. Ljudi su upućeni Klemen-
su, da im se tamo isplati nadnica. Abel je pozvan na prvi
sprat kod gospođe Fredriksen, da se divi prekrasnom po-
gledu, belom svetioniku, parobrodu daleko na moru i m o-
tomom čamcu koji se s mlekarskim kantama vraćao kući.
Sad ste znači gotovi? pita gospođa Fredriksen.
Da.
Ja bih najradije - ovde sigumo ima još mnogo toga što
bi moralo da se uradi. Nemam šofera, on nije hteo da ima

293
šofera, a nikad nisam smela da vozim osim sa njim, mada
sam bila toliko mlađa.
Ćutanje.
Planiram duže putovanje kolima. Da li biste možda
hteli da me vozite?
Ja uskoro putujem, kaže Abel.
Zar odmah? Pa mogli biste da ipak prvo putujete sa
mnom. Razmislite o tome.
Da.
Da, hoćete li zaista? Čim budem spremna za put, te-
lefoniraću K lem ensu...

30

P o n o v o je bilo para i blagostanja, ali ni ovog puta nije bio

štediša. Trajalo je nekohko nedelja, a onda se opet našao na
suvom.
Jednog dana je vrebao na prodavačicu kolača, ali ona
je bila na oprezu i nije mu više davala da proba njenu robu.
Pravila je uostalom dobre poslove, bila je prodavačica ko-
lača s inspiracijom, pa ih je prodavala ne samo na žele-
zničkoj stanici, već i na pristaništu.
Izvršio je nekoliko manjih provala u barake na skla-
dištu i pronašao prekrasne stvari koje bi m ogle da se unov-
če, počevši od gvozdenih cevi pa do finih odela, ali on ipak
ne bi mogao da ih se reši. A da je sad u Kentakiju?
Da ode na mlekarski čamac kod Seveiina i Leonarta ne
bi imalo nikakvog smisla; na tom čamcu nema restorana. K
vragu život! rekli bi oni, i ne bi shvatili kapetana. Pokušao
je još jednom s prođavačicom kolača - ništa. Naravno da je
znao bezbroj drugih izlaza, pa je jednog dana uzeo da po
licu slika sunčeve pege, mnogo sunčevih pega, čitava ostr-
va. Tako je to dobro radio daje izgledao kao da je diplomi-
rao kako se prave sunčeve pege. Nije pomišljao ni na kakvu

294
banku ili firmu, bacio je oko na dućan prehrambene robe.
Pažljivo se opremio i navukao mantil, koji inače nikad nije
nosio na ulici, a onda izašao u mrak. Nije bilo više od jeda-
naest sati uveče.
Bušio je neko vreme oko nekog izloga kad je unutra
zalajao pas. Abel nije prestao zbog jednog psa, samo je
bušio dalje. U dućanu se upalilo svetlo.
Kad mu je svetlost udarila u oči preostalo mu je samo
jedno: kucao je. Otvorio je neki čovek i upitao šta zaboga
on... ? Abel je hteo da uđe, sve u nadi da se dokopa nečega
sa tezge, ali ga čovek nije pustio unutra. Šta zaboga on... ?
Pa došao je da odnese sat.
Kakav sat?
Onaj iz stana. Dobio je nalog da ga odnese.
To je zabuna. Bolje da se kupite odavde!
Zidni sat koji treba da se popravi.
Bolje da se odmah kupite odavde!
Ne budite tako nerazumni, kaže Abel. Naravno da nije
u redu što dolazim ovako kasno, ali tako je dogovoreno. Ja
ne mogu da dođem ni u koje drugo doba, tako sam i rekao.
Preko dana radim kod majstora, a noću popravljam satove
kao dodatni posao.
Čovek nije bio nerazuman, ali nije imao nikakav sat za
popravku, niti je zvao časovničara.
Neuspeh, prokleti neuspeh! Lorens bi se smejao na ta-
kve gluposti. Kad je bio sateran u škripac, otkrio je svoje
grudi i rekao: Gledajte kako sam mršav! A time je postigao
uspeh. Da, nije čak ni slikao sunčeve pege po licu.
Podrazumeva se da još nisu bile iscrpljene sve m o-
gućnosti. On bi sad mogao recimo da proda dragocene ča-
rape u kojima je čuvao revolver, a mogao bi da proda čak i
revolver, kad bi bilo starinara koji bi se usudili da kupe tako
nešto. Nedostajao mu je Lorens da bude uz njega, nedosta-
jao mu je Kentaki, Grin Ridž, Strimlet.

295
 Mogao je naravno da sedne na ribarsko pristanište i
popriča s poštarom ili bilo s kim, ali od toga čovek ne po-
staje sit. Kako nije bio nikakav asketa, popio bi čašicu
rakije ako mu je ponuđena, ali to nije dobro podnosio na
prazan stomak. Tako je bilo i sa duvanom. Nije ga baš do-
bro podnosio, ali su ipak primetili da lulu uvek čvrsto nabi-
je kako bi imao za dvaput, pa su se ljutili i nisu mu više
nudili. Onda je izvadio sopstvenu kutiju, ali je poklopac
hitro zatvorio, jer je bila prazna. U njoj bila samo žuta pre-
savijena novčanica, ustvari mala žuta reklamna cedulja
koju je našao kod skladišta, izgleđala je kao novčanica od
deset kruna. Pa ti imaš deset kruna, rekli su, ti onda možeš
da kupiš sebi duvan.
Bio je mart i teško vreme. Tako mu teško još nikad nije
bilo - stalna nestašica hrane učinila ga je neznatnim u licu
i neznatnim među ljudima. Mada je još uvek bilo nekih
mogućnosti; tamo je, na primer, kod staklene bašte posto-
jao berberin.
Na putu do berberina stigao ga je doktor i projurio po-
red njega. Olga se vozila sa svojim ocem koji je ponovo
postao matador. Kad je Abel stigao do staklene bašte, sta-
jali su otac i kći pored automobila. Abel je pozdravio i pro-
šao pored njih. Čudna je ta Olga, nije otpozdravila kad joj
se javio. Otac je veoma učtivo otpozdravio, dok ga Olga
nije prepoznala.
Ali zar nisu među njima postojale dve večeri? Zar su
bile zaboravljene? Prvo jedno veče, zatim još jedno veče,
dve večeri - zaboravljene! Sve što mu je od nje ostalo bila
je jedna fotografija. Trebalo je da se pretvara kao da ništa
nije bilo, to sad nije više m oglo da se popravi. A li on bi tre-
balo da bude anđeo nebeski pa da se pretvara. Sad je ona
bila u drugom stanju, stajala je pored automobila i bila je u
drugom stanju. U tome nije bilo ništa nejasno ni slučajno,
to je bilo vrlo promišljeno: ona nije znala da li će joj to po-
moći, ali htela je da i to proba! Tu nije bilo nikakvih prob-
lema; ona je Abela branila ili ga je prikrila, ali nije ga odala.
Ipak se od izvesnog dana i izvesnog sata nije više nikad de-
šavalo da se zubar Volmer ili Former vozi u Guliksenovom

296
autu do kolibe u bregovima. Uostalom, Vilijem Guliksen je
sve to trpeo kao muškarac i gospodin. I zaista, kad su ljudi
krenuli s aluzijama i čestitanjima, on se škripeći zubima
pokazivao ponosnim: Pa da, to je normalna stvar! A šta je
drugo mogao da kaže? Zar da se izvrgne ruglu?
Sve je u redu, Abel je izbrisan.
Ušao je kod berberina, i kakav je to bio susret! Ali se
Abelu sada jako žurilo, otac i kći možda još stoje kod auta,
a on je hteo da izađe obrijan i još jednom je pozdravi.
M ožete li da me prolepšate na brzinu? pita on. Ali ja
nemam para.
Ma nemojte o parama! kaže berberin. Zar m islite da
sam zaboravio onu Cvetnu nedelju na vašem brodu, i kako
ste ugostili mene i moju familiju, pa onda lepu kabinu i sve
ostalo - to je bilo tako divno i veličanstveno za nas da smo
još često pričali o tome. Brijaću vas besplatno dokle god
sam živ, kapetane.
Sad me još malo očetkajte! Tako, hvala vam, zbogom.
Kad je izašao, auta nije bilo.
On sad nije mogao da ponovo ode kod berberina i
zamoli za malo hrane. Eto, opet neuspeh. Ali kao da nije
bio preterano potišten zbog toga. To je bio samo mah do-
datak u nevolji. Čak se, reda radi, i nasmešio.

April i maj - sve je mnogo bolje. Na poljima nije još

ništa raslo za jelo, ali je zima prošla i ponovo je toplo sija-
lo sunce - pola hrane.
Baš čudno kako je m oglo da mu padne na pamet nešto
tako glupo. Jednog dana našao je na gomili đubreta kod
skladišta neku kost, ovčju cevanicu koja je možda mogla da
se iskoristi za nešto. Poneo je kući i izdrobio, ne da bi nešto
jeo, već da moždinom podmaže bravu na vratima - za
slučaj da ona dođe! Ona je već ranije bila tu, pa je čakznala
i da kaže: Ti si taj koji je ustvari trebalo da me dobiješ za
ženu, trebalo je da nas dvoje budemo zajedno.
Ona nije došla.

297
 Došla je Lili. Prkosila je svome mužu i svima, i došla
je. Donela je kolače koje je dobila od svoje majke, pa je sad
dobrodušno počastila Abela. Dugo je ostala, bilo je toplo
veče, svukla je svoj kaput sa sivim krznom, da, svukla se,
baš je bilo toplo.
Lili je bila neobično nežna, ali je, pre nego što je otiš-
la, pomenula da bi ona dva dečaka, „znaš, ona dva“, htela
bicikl.
Da, rekao je Abel.
Sledećeg dana rano ujutro došao je neki dečak sa de-
setak fotografija od fotografa Smita.
Stavi ih tamo, rekao je Abel.
Tu je i račun.
Ja ću da odem tamo i platim.
Dođavola, kako su svi počeli da mu ulaze u trag. Neki
sasvim nepoznati ljudi počeli su da dolaze u njegovu jaz-
binu, kao da je bravu na vratima podmazao baš za njih. U
njegovu kolibu u Kentakiju nikad nisu dolazili stranci...
Tada je došao kod njega Klemens. Klemens u baraci!
Uostalom, bilo je kao da se on mnogo više stidi nego Abel,
pa se užasno mnogo izvinjavao: Došao sam - tako sam
zbunjen, jer sam ustvari došao da izmirim kod vas jedan
veliki dug, gospodine Brodersen. Došao sam po nalogu go-
spođe Fredriksen, ali uostalom imam ovde - gumuo je ruku
u džep da izvadi novčanik - imam ovde hiljadu kruna koje
vam dugujem, a koje je Olga dobila za m ene...
Pa nema žurbe, kaže Abel.
Ipak je to za mene velika sramota, davno je trebalo da
vratim - ali evo, novac je sad tu, pa mi oprostite, najlepše
vas molim!
Ali ne, zaista...
Molim vas! Vi ste jako ljubazan čovek! Ustvari su to
bile dve hiljade, ali, koliko sam čuo, vi ste hiljadu već do-
bili?
Da.

298
 To je za mene velika sramota! A sad moj drugi posao:
Gospođa Fredriksen me već nekoliko puta zvala, ali nisam
mogao da vas nađem. Volela bi da dođete na njeno imanje,
ona je već razgovarala s vama o putovanju automobilom...
Da, ali ja ću da otputujem, kaže Abel.
Dobro, ali pre nego što otputujete? To putovanje kao
da mnogo znači gospođi Fredriksen, sada, dok je u žalosti.
Kad biste možda hteli da odete do letnjikovca i dogovorite
se...
Razmisliću o tome.
Mnogo vam hvala! Gospođa Fredriksen će sigumo da
se obraduje. Da pozdravim Lolu umesto vas?
Da, hvala.
Ona je sad postala majka.
Čestitam!
Ima dečaka. Da, to je zaista velika stvar.

Jednom je video Olgu. To je bilo kad je išao u polici-

ju. Pozdravio je i prošao pored nje, ali nije ga prepoznala.
Da, policija je htela da govori s njim - sedite, molim!
Da li ste vi možda poznavali nekog Irca po imenu Lorens?
Tako znači, bili ste zajedno s njim u Kentakiju. On je umro
u zatvoru. Njegova porodica u Irskoj htela bi da ga rehabi-
lituje. Postoje pisma u kojima on piše da je nevin. Vlasti u
Kentakiju su nas zamolile da razgovaramo s vama o tome i
zamolimo vas da nam date izjavu ako o tome nešto znate.
Nije znači neka ozbiljna stvar, samo jedna izjava koja bi za
porodicu u Irskoj mogla da znači izvesnu utehu. Osim toga,
javljeno je da je Lorens i za vas ostavio jedno pismo, i da
je to pismo pronađeno kad ste otputovali odande.
Da, ostavio sam ga tamo, kaže Abel.
U izveštaju piše da to pismo upućeno vama potkrep-
ljuje pisma porodice.
To ne znam. Nisam ga čitao.

299
 A tako, zar ga niste dobili pre svog odlaska? Dobro,
ostala je samo vaše svedočenje. To je i za vas i za nas odre-
đeni posao, ali bismo to ipak morali da obavimo.
Abel: Ja sad putujem tamo.
Putujete tamo? U Kentaki? Sada?
Da, baš se spremam.
Pa bolje ne bi moglo da se smisli! To je zaista srećan
slučaj! Mi samo treba da ih obavestimo da ćete doći i sve-
dočiti na licu mesta.
Da.
Tako, putujte vi onda tamo. Mora da imate neki posed
ili nešto slično? Izuzetno nam je drago što ne moramo više
da brinemo o tome. Mnogo vam hvala za vašu ljubaznost!
Kad nameravate da otputujete?
Noćas.
Srećan vam put!

U baraci je ostao par debelih vunenih čarapa i nešto

rublja. Tamo je ostalo petrolejsko kuvalo, tamo je ostao
krevet, a poneo je svoje stvari. Poslao je bicikl u Lilinu
kuću kod pilane, a otišao je kod fotografa Smita i platio je.