1.

POJAM MENADZMENTA TURISTICKE DESTINACIJE

Iskustva ili dozivljaji se pojavljuju kao treca komponenta ekonomske ponude uz rame robama i
uslugama, odnosno kao odgovor ponudjaca zahtevu savremenog potrosaca da bude tretiran na
individualan i pametljiv nacin.
Menadzment tur destinacije podrazumeva koordinaciju tur proizvoda od stane jednog ili vise
prepoznatljivih autoriteta,sistemskim pristupom svih zainteresovanih subjekata na nuvou tur
destinacije, radi postizanja kosenzusa izmedju razlicitih opcija, te odabira modela patnerstva koji
ce najbolje odgovarati potrebama tur destinacije.
DEFINISANJE POJMA
Men tur destinacije je skup aktivnosti pomocu kojih se obavlja kordinirano upravljanje svim
elementima koji sacinjavaju tur destinaciju.
Men tur destinacije moze se posmatrati kao skup, odnosno sistem strateskih i operativnih namera
i odluka koje se preduzimaju u cilju upravljanja procesom definisanja promocije i
komerrcijalizacije tur proizvoda destinacije. Centralnu ulogu u razvoju svake destinacije danas
dobijaju mmehanizmi za koordiniranje u saradju. To su pre svega, partnerstva stejkholdera za
razvoj i upravljanje zajednicno stratesko planiranje.
Tur mendzment treba da identifikuje resurse koje odredjeno mesto ima i treba da prolanazi nacine
za njihovo najoptimalnije tur aktiviranje.
Menadzment je potreban da proizvede vizije o tome sta se moze postoci korz specificne razvojne
projekte i da se stvore uslovi kako bi se sprovelo, izmedju ostalog i kroz razvijenje saradnje i
partnerstva zainteresovanih subjekata, obezbedjivanje grandtova i investicija. U najopsirnijem
uloga destinacija menadzmenta je u tome da iskoristi najvise od resursa, minimizira nus pojave i
mikzimiziranja pozitivne efekte od turizma.
CILJEVI I ZADACI
Novo nastala dimenzija destinacijskom menadzementa obuhvata sl ciljeve :
 *Istrazivanja i pracenje promena
 *Izgradnju i odrzavanje reputacije destinacije
 *Razvoj proizvoda i njigoma komercijalizacija
 *Stvaranje ukupnog ambijenta za razvoj novih tur proizvoda
 *Menadzment, odnosno upravljanje dogadjajima
 *Stvaranje i odrzavanje partnerstva
 *Projektovanje globalnog i parcijalnog razvoja destinacije
 *Merenje konkurentnosti
 *Merenje i nadzor nad uspesnoscu tur destinacije kao brenda.

ZADACI destinacijskog menadzmenta su :

*Osigurati vecu profitabilnost privatnom i ekonomicnost u javnom sektoru
*Popunjavati smestajne, odnosno receptivne sadrzaje i kapacitete i narocito van
sezonskim razdobljima
*Osigurati odrzivi razvoj i prijatan kreativni ambijent
*Stvaati i odrzavati klimu optimalnog koriscenja prirodnih resursa
*Sistematicno osmisljavati i proizvoditi kvalitet destinacijskih dozivljaja i
nadmasiti ocekivanja korisnika
*Osigurati kriterijume i alate za ostvarivanje planova i aktivnosti upravljanja
 destinacijom na nacin da su koristi zajednice vece od potencijalne sstete.
Da bi ispunio projektovane zadatke i ciljeve, model u konacnom treba da ponudi konkretne i
provodljive odgovore na cetiri osnovna pitanja :
KO? STA? KAKO? KAD?
METODOLOGIJA UPRAVLJANJA
Pravilan pristup metodologije upravljanja destinacijom daje odgovor na pitanje KAKO? Sastoji
se od 4 faze :
 *Prva, stvaranje integralnog informacionog sistema prikupljanja informacija,
podataka i cinjenicnih podloga
 *Druga, izbor primere strategije
 *Treca, uspostavljanje i nadzor nad sistemom kvaliteta
 *Cetvrta, merenje i nadzor nad uspesnoscu destinacije.
Plan upravljanja destinac sa svojim vremenskim planom kao sastavnom komponentom u
konacnom daje odg na pitanje KADA?
ORGANIZACIONI OKVIR
Preporucljivo je da org okvir, kao odgovor na pitanje KO? Pociva na pet stubova:
 -Prva, rukovodstveno lokalne zajednice sa Odeljenjem za turizam
 -Druga, klubovi konkurentnosti i marketing klubova
 -Treca, destinacijska marketing organizacija u vidu lokalne i regionalne tur
organizacije
 -Cetvrta, destinacijska menadzment kompanija po modelu javno-[rivatnog
partnerstva
 -Pet, javna lokalna komunalna, odnosno infrastrukturna preduzeca

UCESNICI-INTERESNE GRUPe
Upravljanje destinacijom je izuzetno kompleksan posao koji se mora obaviti kvalitetno uz
uvazavanje i ucesce svih stejkholdera u jednoj destinaciji.
Kljucni ucesnici u menadzmentu destinacijom su svakako :
 -Nacionalne i regionalne vlade
 -Agencije za ekonomski razvoj
 -Lokalni autoriteti
 -Lokalne menadzment organizacije
 Nadlezni organi zasticene oblasti
 Organizatori atrakcije i dogadjaja
 Organizacije kulture
 Posrednici
 Lokalna tur udruzenja i zajednice

Upravljanje interesima grupa podrazumeva:

-Identifikacijju svih pojedinaca i institucija na koje bi pozitivno ili negativno moglo da uutice
planiranje i sprovodjnje projekta
-Garantovanje razmatranja interesa pojedinih stejkholdera primenom adekvatnih instrumenata.

PLAN MENADZMENTA DESTINACIJE

Kljucni element upravljanja destinacijom je plan koji na osnovu prikupljenih podataka projektuje
sledece segmente (STA)
-Zeljeni karakter trzistA/Kljucne faktore uspeha/Nacrt vizije destinacije/Strukiranje destinacije
po zonama aktivnosti/Platformu prodajnih predlohga i projekata pokretaca/prirucnik
sandarda/komunikacionu matricu/monitoring i auditing sistem.
Plan upravljanja destinacijom predstavlja kljucni instrumet za angazovanje, saradnju i partnerstvo
medju stejkholderima
Osnovna preokupacija menadmenta destinacijom mora biti pronalazenje sklada izmedju
ekonomskih, ekoloskih i drustvenih ciljeva razvoja. S toga je neophodno uspostavljanje ravnoteze
izmedju zelje, interesa i potreba turista i lokalnog stanovnistva sa jedne strane i prirodnog
okruzenja sa druge strane.

2.TURISTICKA DESTINACIJA-POJAM I KONCEPT

Tur destinacija u najsirem smislu reci predstavlja svako odrediste turistickog putovanja, od
samostalnog tur objekta, broda za krstarenje, aerodroma ili luke, do turistickog mesta, regije, tur
zemlje pa i kontinenta.
Davidson i Maitland definisali su destinacije u obliku pojedinacnih oblasti, mesta ili grada,
odnosno jasno odredjenog ruralnog ili planinskog podrucja, koje raspolaze brojnim
karakteristikama:
*Kompleksan i multidimenzionalan integralni tur proizvod koji se zasniva na mnostvu resursa,
parcijalnih proizvoda, usluga i razlicitom vlasnistvu
*Druge ekonomske i drzavne aktivnosti, koje mogu biti komplementarne ili u konfliktu sa
razlicitim aspektima turizma.
*Lokalna zajednica i njene organizacije
*Javni autoriteti i tela sa odgovornoscu za planiranje i upravljanje
*Aktivan privatni sektor
Ovaj pristup destinacijama je koristan, s obzirom da on istice svu kompleksnost destinacije od
znacaja za sagledavanje problematike njene odrzivosti.
UNWTO, koja za statisticke svrhe definise destinaciju kao znacajno mesto poseceno tokom
putovanja, razlikuje :
*Udaljenu destinaciju-najudaljenije mesto u odnosu na mesto zivljenja
*Glavnu destinaciju-mesto gde je provedeno najvise vremena
*Motivisucu destinaciju-mesto koje posetilac smatra primarnim ciljem posete.

Definicija pojma tur destinacije moral polaziti od potrosaca,odnosno turiste. Upravo ovaj fokus
na potrosaca mora sadrzati dinamicnost i fleksibilnost. Radi se o tome da se menadzeri na tur
destinacijama susrecu sa dva karakt problema. Prvi se odnosi na cinjenicu da nosioi marketinga i
menadzmenta aktivnosti na destinaciji, posebno kada je u pitanju javni sektor, destinaciju
dozivljavaju u okviru administrativnih granica. Na drugoj strani, turisti deestinaciju dozivljavaju
u drugim okvirima. S toga je neophodno da termin destinacije bude fleksibilan, u pogledu
prostornog obuhvata. Drugi problem odnosi se na cinjenicu da destinacija moze postati saticna,
odnosno da ne uvazava na pravi nacin promene, kako na strani traznje, tako i na strani ponude.
Zbog toga je neophodan dinamican pristup definisanju pojma tur destinacije.
Dobro planiranje i upravljanje destinacijom moraju da usvije pristup gde se praksa odrzivog
upravljanja destinacijom, razvoj i marketing smatraju medjusobno povezanim i podjednako
vrednuju.

PET STUBOVA DESTINACIJSKOG MENADZMENTA

Preporucljivoo je da takav org okvir pociva na pet stubova:
*Rukovodstvo lokalne zajednice
*Klubovi konkurentnosti i markteting klubovi
*Destinacija marketing organizacije u vidu lokalne i regionalne tur organizacije
*Destinacijska menadzment kompanija po modelu javno-privatnog partnerstva
*Javna lokalna komunalna, odnosno infrastrukturna preduzeca.
Svaki od stubova ima svoje specificnosti i opste zadatke.
1..Lokalna samouprava , putem svog odeljenja za turizam, nosilac je normativnog regulisanja i
prostora i razvoja turizma u njemu, odnosno osmisljavanja i donosenja niza normativnih akata iz
svoje nadleznosti, kojima se podstice i sinergijski pospesuje poslovanje tur subjekata na odnsnom
prostoru. Posebna misija lokalne zajednice je da vodi brigu, odnosno nadzire trosenje i obnavljnje
priridnih resursa, posebno pejzaza, opreznim i razumnim urbanistickim planiranjem, buduci da
ocuvani prirodni prostor danas sve vise postaje luksuzna roba.
2. Pod klubovima konkurentnosti podrazumevamo interese poslevne grupe poput vlasnika
malih hotela, restorana, tur agencija, tur vodica, koje se udruzuju radi zajednickog osmisljanja i
provodjenja aktivnosti u cilju podianja njihove konkurentnosti na duzi rok, te time ostvaruju
sinergiju i vecu vlastitu ukupnu konkurentnost na trzistu. U marketing klubove se organizuju
predstavnici interesnih grupa kao sto su muzeji, galerije, sportske institucije i to javnog i
privatnog sektora, koji se pri tome organizuju oko pojedinih proizvoda ili podrucja delovanja pri
dizajniranju i razvijanju nematerijalnih elemenata brenda i koorporacije u razvoju pojedinih tur
proizvoda.
3.Lokalna destinacija marketing organizacije u vidu tur organizacije opstine, grada il regije,
preuzima na sebe kreiranje i provodjenje promotivnih i komunikacijskih programa aktivnosti,
razvoj celovitog ugleda i identiteta destinacije te partnerstvo u razvoju tur proizvoda.
4.Destinacijska menadzment kompanija(DMK), rezulatanta je konacne sinergije svih
platforma ili realizator projekata sistema.
5.Javna preduzeca, kao nosioci svojevrsnog javnog upravljanja i nadzora nad ambijentom
destinacije, pati su integralni i ineraktivni stub, odnosno segment svake destinacije izuzetno
znacajan za celovitost isporuke odgovarajuceg iskustva, dozivljaja i emocije.
Predstavnici svih pet stubova sacinjavaju Vece za brendiranje destinacije, koje trebab da se
sastaje svakih nekoliko meseci, odnosno po potrebi, kao koordinativno i stratesko krovno telo sa
misijom odlucivanja o kljucnom strateskim odlkama i preporukama te uskladjivanja i
usmeravanja interaktivnog razvoja destinaije kao brenda.

DMK-KLJUCNI CINILAC UPRAVLJANJA DESTINACIJOM U BUDUCNOSTI

Danas je prisutna pojava formiranja i destinacijskih menadzment kompanija-DMK. To su
profesionale usluzne kompanije koje se bave pruzanjem strucnih usluga planiranja i realizacije
programa razlicitih dogadjaja, sastanaka, aktivnosti , putovanja, prevoza i sl.
DMK je prvenstveno receptivna kompanija specijalizovana za stuktutisanje i trzisno upraavljanje
ponudom destinacije.
DMK se lakse prilagodjava trendovima na trzistu, brze reaguje na promene te se lakse diferencira
u odnosu na konkrenciju povecavajuci u krajnjim ishodu zadovoljstvo turista.
Osnovni zadaci DMK-a su :
*Komunikacijski menadzment, odnosno briga o ugledu i imidzu destinacije
*Dizajniranje posebnih paketa aranzmana i odredjivanje nvoa cena
*Preuzimanje rezervacija od turista, kontrola placanja, kreiranje, odrzavanje i upravljanje bazom
podataka selektivnih potrosackih grupa odnosno nisa
*Privlacenje i odrzavanje intenzivnih kontakata sa tur operaterimma specijalizovanim za posebne
tur poroizvode
*Upravljanje dogadjajima
Preteznost privatnog ucesca omogucuje da DMK poseduje vecu operativnu fleksibilnost, na nacin
da ne podleze sistemu javnih nabavki, kao i trzisnu proaktivnost, te visi i odgovarajuci nivo
pruzzanja kvaliteta, odnosno usluznosti.

POJAM KONKURENTNOSTI DESTINACIJE

Pod konkurentnoscu tur destinacije treba posmatrati sposobnost da obezbedjuje bolja iskustva za
posetioce uz poboljsanje blagostanja lokalog stanov i ocuvanje prirodnih i kulturnih resursa za
buduce generacije. To podrazumeva povecanje tur potrosnje i profita davalaca usluga, ali ne znaci
obavezno i povecanje broja dolazaka i nocenja, vec povecanje kvaliteta ponude za prihvatljiv br
turista, uz obezbedjenje ekoloske, socio, kulturne i ekonomske odrzivosu tur destinaije.
Konkurentnost u sustini predstavlja kapacitet ostvarivanja vise profitabilnosti u odnosu na prosek
specificnog sektora, koji se satoji od kompanije koje prodaju isti proizvod isti klijentima kroz isti
sistem komercijalizacije i distribucije, kao i uz upotrebe istih tehnoloskih alata.
U skladu sa prethodnim, sam kapacitet da se bude konkurentan mora da ukljuci dva glavna
uslova.
-Prilagodljivost
-Odrzivost
Plan konkurentnosti, koji s radi za destinaciju, ima za cilj poboljsanje, odnosno eliminisanje
negativnih aspekata i slabosti koje uticu na onkirentnost sistema i efikasnost kompanija i
organizacije, kako privatnih tako i javnih, koje su ukljucene u razvoj tur sektora. Glavna svrha
plana konkurentnosti je kreiranje podrucja sa prijatnom atmosferom i uslugama odgovarajuceg
kvaliteta i to kroz poboljsanje tur sistema vrednosti.

MODELI KONKURENTNOSTI
Ekonoska konkurentnost, prema Porteru, odredjuje nekoliko osnovnih atributa koji su poznati
pod imenom Porterovi dijamanti konkurentnosti. Primenjeni na tur destinaciju, oni se mogu
predstaviti kao:
1.Tur kompanije i rivalitet-odnosi se na velicinu i strukturu trzista i stanje smestajnih kapaciteta,
postojanje odredjenih zakona i propisa,...
2.Uslovi traznje-se odnose na karakteristike traznje, njen socio ekonomski nivo, motivaviju, nivo
sofistiiciranosti, ponasanje i navike...
3.Sektor podrske-odnosi se ns komplementarne aktivnosti :trgovacke sadrzaje, putnicke
agencije...
4.Faktori proizvodnje odnose se na ljudske resurse, infrastrukturu, resurse i astrakcije...
Porter takodje istice da postoje tri konkurentske prednosti:
*Postati proizvodjac sa najnizom cenom kostanja na trzistu
*nuditi nesti posebno i drugacije, sto ce vam omoguciti da diktirate cenu
*stvoriti novo trziste tako da drugi moraju da vam pariraju
Zatim, morate ispitati 5 sila konkuretnosti, a to su :
*Pretnja alternativnih proizvoda
*pretnja novih aktera na trzistu
*pregovaracka pozicija dobavljaca
*pregovaracka pozicija kupca
*pozicija rivalstva izmedju postojecih kompanija.
Porter dalje navodi da treba praviti razliku izmedju operativne efikasnosti i strategije. Sustina
strategije nije raditi nesto bolje od konkurenata, vec raditi nesto drugacije, osvojiti jedinstvenu i
pouzdanu poziciju utemeljenu u zbiru aktivnosti koje su drugima slozene za oponasanje.
Rici i Krauc su naveli glavne faktore konkurentnosti:
1.Faktori podrske i resursi-infrastruktura, dostupnost, proizvodni resursi, gostoprimnstvo
2.Temeljeni rresursi i atrakcije-fiziologija, klima, kultura, istorija...
3.Politika, planiranje i razvoj destinacije-definisanje sistema, shvatanje vrednosti,
vizija,poziciranje...
4.Destinacijski menazment-organizacija, marketing, kvalitet usluga
5.Determinante kvalifikacije i sirenja-lokacija, bezbednost, sigurnost, troskovi...
Ovi elementi imaju neposreddan uticaj na dau destinaciju. Ucinci ovih faktora se obicno ne
ogranicavaju na putovanja i turizam. Turisticki sistem je otvoren sistem i on je cesto predmet
mnogih pritisaka i uticaja nastalih izvan sistema.
Komparativne prednosti se odnose na resurse u destinaciiji, dok se konkurentske prednosti
izrazavaju u sposobnosti destinacije da efikasno koristi svoje resurse u duzem razdoblju, odnosno
da povecava prosperitet i opste blagostanje destinacije.
Svetski ekonomski forum je sacinio Indeks konkurentnosti putovanja i turizma-Travel&Tourism
na nivou nacionalnih destinacija. On sadrzi 14 stubova konkurentnosti:
1.Politicka pravila i propisi, 2)ekoloska odrzivost,3)bezbednost,4)zdravlje i higijena, 5)davanje
prioriteta putovanju i turizmu, 6)infrastruktura vaazdusnog saobracaja, 7)infrastruktura kopnenog
saobracaj, 8)turisticka infrastruktura, 9)infrastruktura informacione i komunikacione tehnologije,
10)cenovna konkurentnost, 11)ljudski kapital, 12)naklonjenost putovanjima i turizmu,
13)prirodni resursi, 14)kultuni resursi.

UTVRDJIVANJE KONKURENTNOSTI
Destinacijski leanac vrednosti obuhvata razlicite aktivnosti koje turista obavlja od pripreme
putovanja, preko putovanja i boravka na destinaciji, do povratka kuci i naknade brige o gostima.
Lanac vrednosti
1.Zemlja porekla
1.1Aktivnosti
*informacije
*Buking i kupovina
*Dokumentacija
1.2 Predmet ocene
 Promotivni materijal/Internet promocija/Poziciranje/Komunikacija s putnim
agentima/sistem rezervisanja i komercijalizacije/inf o tur destinaciji/proizvodi i aktivnosti koje se
nude/ostalo
2.Destinacija(tur iskustvo)
2.1Aktivnosti
Prevoz/smestaj, hrana i pice/informacije/javne i privatne usluge/naknada brige o gostu
2.2Predmet ocene
Kvalitet i kvalitet smestajnih kapaciteta/promotivni materijal/javni saobracaj i njegov
kvalitet/dostupnost/mobilnost/parkiranje...
Formula vrednost za napor sluzi za ocenjivanje koristi koju potencijalni turista stice u poredjenju
sa trudom koji mora da ulozi da bi dosao u tur destinaciju. Cilj tur destinacije je da klijentima
nudi vise vrednosti uz njihov manji napor u poredjenju sa konkurencijom.
Opazanje vrednosti;sta nudimo klijentima(iskustvo+osecaj-Kvalitet usluga)
Opazanje napora;zahtevi klijenata(Neugodnost+nesigurnost-novac)
Drugim recima, tur ne putuju da bi proveli vreme u avionu ili proveli noc u hotelu. Oni idu na ut
da bi doziveli, naucili, i videli nesto novo. Mera u kojoj im to uspeva, opredeljuje i njihovu
percepciju o vrednostima putovanja. Kada je rec o naporima, neugodnost moze biti povezana sa
losom ifrastrukturom, losom estetikom, bukom...

POJAM STRATEGIJSKOG UPRAVLJANJA TUR DESTINACIJOM

Danas se uglavnom isticu cetiri relevantne strategije za upravljanje tur destinacijom:
*Segmentacija tur trzista
*Segmentacija diferenciranja tur trzista
*Straegija diferenciranja tur proizvoda
*Strategija profilisanja imidza destinacije

STRATEGIJA SEGMENTACIJE TUR TRZISTA

Postoji veci br kriterijuma na osnovu kojih je moguce izvrsiti segmentaciju trz tur destinacije.
Najosnovniji su:
*Sementacija prema svrsi putovanja
*Segmentacija prema potrebama, motivima i koristi
*Segmentacija prema ucestalosti kupovanja
*Segmentacija prema demografskim,ekonomskim,i geografskim osobinama potrosaca
*Segmentacija prema psihografskim karakt potrosaca
*Segmentacija putem cene
Segmentacija prema svrsi putovanja predstavlja polaziste za sve naredne kriterijume
segmentacije. Za tur desinaciju nisu interesantni samo ona putovanja koja preduzimaju samo radi
odmora, rekreacije, i razonode.
Segmentacija prema potrebama, motivima, i koristi predstavlja produbljivanje prethodne
segmentacije, jer svako putovanje ima svoje specificke potrebe i motive.
Segmentacija prema ucestalosti kopuvine tur destinacije osigruava, kroz ponovljenu kupovinu
proizivoda, koncept lojalnosti, i uspeva osigurati povratak gostiju kao tradicionalnih za tu
destinaciju.
Segmentacija prema demografskim, ekonomskim i geografskim osobinama potrosaca najcesce je
koriscen koncept u tur privredjivanju
Segmentacija prema psihografskim karakt potrosaca koristi se u razlikama u mentalnom sklopu
gostiju, a odnosi na njihovu starost, pol, zivvotni stil, podrucje iz kojeg dolaze.

Sve aktivnosti i rezultate mora pratiti marketinska aktivnost i osnova za izbor strategije. Pri tome
ce se koristiti:
-Strategija diferencijalnog marketinga
-Strategija konceptualnog marketinga
Strategija diferencijalnog marketinga polazi od spoznaje da je moguce koristiti trziste na vis
emanjih homogenih i kompaktnih drustva potrosaca, ili izbora samo nekoliko, posebno
interesantnih meta.
Kad je tur destinacija usmerena samo na jednu trz metu prema kojoj planira da plasira svoj
proizvod, tada se koristi strategija konceptualnog marketinga. U savremenim trz odnosima, ova
stategija ima odredjene prednosti jer lakse i preciznije definise trziste i lakse prepoznaje potrebe i
motive i interese potrosaca.

STRATEGIJA DIFERENCIRANJA PROIZVODA TUR DESTINACIJE

Sta zelji tud destinacija strategijom diferenciranja destinacijskog proizvoda? Pre svega, stvaranje
takvog prozivoda kakvog nema konkurencija, ali se u tome treba postaviti vrlo obazrivo kako se
ne bi stvorilo potpuno heterogen proizvod s kojim bi s emoglo zadovoljiti samo uski krug
potrosava ili vrlo mali segment trzista.
Sva filozofija strategije diferenciranja proizvoda jeste u tome da svi receptivni faktori tur
destinacije modifikuju i diferenciraju svoj proizvod u odnosu na konkurenciju i da osiguravajuci
kvalitet i asortiman zadovolje ocekivanu korist potrosaca.
Marketing menadzment mora da ima na umu da da proizvod ima svoj zivotni vek i da faza
zrelosti neizbezno zahteva primenu strategija diferenciranja proizvoda, a ono se treba odvijati u
nekoliko uzasopnih faza.

STRATEGIJA PROFILISANJA I POZICIONIRANJA TUR DESTINACIJE

U ovoj realizaciji je potrebno najpre definisati sve faktore koji uticu na odluku o tome da se neka
destinacija smatra poseljnom ili nepozeljnom. Kljucni faktori na koji destinacija moze uticati i
koji mogu stvarati pozitivan imidz destinacije, pre svega su proizvodi,palete proizvoda, njihov
obim, kvalitet...
Strategijom poziciranja tur destinacije:
*Stvara se pozitivna predstava o proizvodu
*Osigurava sekorist potrosacima
*Osigurava se uspeh u odnosu na konkurenciju
Sustina strategije profilisanja i pozicioniranja tur destinacije je u identifikaciji ocekivane koristi
za unapred odabrani trzisni segment, a to se pre svega odnosi na zahteve i potrebe traznje, a tek
zatim na karakt proizvode same destinacije.
Pozicioniranje tur dest.zeli se postici sledece:
*Pozicirati se kod onih potrosaca kod kojih postoje nezadovoljenje potrebe
*Profilisati imidz i pozicioniranje na trz segmentu koji nije pokriven
*Izbeci poziciranje izmedju dva trzisna segmenta,vec odabrai jedan od njih
*Ne napadati dva trz segmenta odjednom, jer je to rizik
*Da se nikako ne sme pozicionirati u sredini jer to predstavlja nedostatak adekvatne strategije
pozicioniranja
U izgradnj imidza i pozicioniranja menadzment tur destinacije, najcesce, koristi sl 4 koraka:
*Prvi korak je utvrdjivanje sadasnje pozicije
*Drugi korak je odabir zeljene pozicije
*Treci korak je odabir strategije za zeljenu poziciju
*Cetvrti korak primena odbrane stat poziciranja.

3.UPRAVLJANJE INST MARKETING MIKSA TUR DESTINACIJE

Temelji, konsituisuci elem tur proizvoda destinacije su :
*Atraktivnost
*Pristupacnost
*Uslovi za boravak
Atrakt tur proizvoda podrazumeva miks razlicitih elemenata prirodne atraktivnosti kao i
drustvene aktivnosti.
Pristupacnost tur proizvoda podrazumeva kako ekonomsku tako i geografsku distancu. U prvom
slucaju se misli na troskove koji nastaju kod potraznje u nastojanju da dodje do destinacije.
Uslovi boravka predstavljaju sve elemente od kojih je sastavljena tur ponuda. Logicno je da tu
ponajpre spada klasicna lepeze ponude: smestaj,ishrana, zabava,rekreacija...
Najcesce strategije vezane za tur proizvod mogu biti na podrucju promocije, pri cemu se forsira
koriscenje proizvoda medju postojecim turistima.

STRATEGIJA CENA TUR DESTINACIJE

Strat cena kao instrument marketinga ima znacajnu ulogu za supeh tur proizvoda.
Strat cena tur proizvoda u destinaciji mora uvazavati specificnosti i karakteristike tur trzista, a
koje se ogledaju u:
*Visokoj elasticnosti tur potraznje na promo sene
*Kod usvajanja politike cena treba anticipiati brojne promene na tur trzistu i to za znatno duze
razdoblje nego kod drugih delatnosti.
*Moguce da konkurencija, iz brojnih razloga, naglo snizi cene
*Postojanje dvojnih cena:sezonskih i vansezonskih
*Visoku ukljucenost potrosaca u politiku cena
*Vodnjenj brige o granicnim troskovima u vansezonskom poslovanju
*Visokim fiksnim troskovima u turizmu uopste.
Glavne smernice utvrdjuju stopu prihoda na investicije i kratkorocne i dugorocno osiguranje
zarade, uz minimuziranje rizika, posebno gubutka. Marketinske smernice trebaju da osiguravaju i
unapedjavaju postojece trziste, kao trz poziciju kroz prestiz u odnosu na konkurenciju.
U odnosu na sve receno, menadzm tur destinacije stoje na raspolaganju tri temeljne strategije u
politici cena tur proizvoda a to su:
*Strategija koja ce za osnovu uzimati troskove
*Strategija koja ce uvazavati ponasanje konkurencije
*Strategija koja ce uvazavati ponasanje traznje.
Strategija koja za osnov uzima troskove, olaksava donosenje strategijske odluke o politici cena,
jer je naglaseno, cene su interni cinilac pod kontrolom menadzmenta.
Ponasanje potrosaca je jedno od najkompleksnijih pitanja, alii ne samo u vezi sa cenama.

STRATEGIJA PROMOCIJE TUR DESTINACIJE

Osnovni zadatak stat promocije tur destinacije da informise traznju o uslovima boravka u
destinacijiji i da podstakne traznju prema destinaciji. Kako je ponasanje tur traznje vrlo
nepredvidivo, to se od strategije promocije zahteva da utvrdi metode kojima ce uspesno
promovisati destinaciju uprkos nepredvidnosima traznje.
Nazavisno od toga kako je nazvali, promotivna strategija treba da se zasniva na nekoliko bitnih
principa, od kojih su najvazniji:
*Promotivna strategija mora stvarati opstu i specificnu sliku o tur destinaciji na tur trzistu ,
unapredjivati je i stalno srzavati konkuretnom
*Promotivna strategija mora obezbedjivati, a zatim i sadrzati brojne relevantne informmacije o
ponudi destinacije
*Promotivnom strategijom ispravljaju se dosadasnje greske u promociji i suprostavlja se
nekorektnoj i nelojalnoj promociji konkurencije.
Navedeni principi provode se u nekoliko faza:
*Izbor trzista
*Izbor ciljeva
*Razvoj destinacijske poruke
*Izbor i koriscenje promotivnog miks-a
*Utvrdjivanje troskova aktivnosti
*Kontrola promotivnih aktivnosti
Izbor trzista n kom se realizovati promotivna strategija nije bez razloga stavljen na prvo mesto.
Zato sto turisti destinaciju biraju na osnovu odstupnih informacija oo destinaciji, a posebno o
proizvodu destinacije.
Odredjivanje ciljeva strategije promocije podrazumeva osnovni interes da destinacija zainteresuje
traznju za svoje proizvode, da kod nje razvije uverenje u korist koju ce ostvariti i tako uciniti
turiste stalnim potrosacima. Ovaj cilj se realizuje kroz odnos proizvod/trziste, pri cemu se taj
odnos moze prikazati kao slaba, srednja ili jaka zainteresovanost za destinaciju.
Moguce su brojne kombinacije odnosa i za svaku kombinaciju treba izraditi posebnu strategiju.
Te kombinacije mogu biti:
*Jak proizvod-jako, srednje ili slabo zainteresovano trziste
*Srednji proizvod-jako srednje, ili slabo trziste
*Slab prpozivod-jako, srednje ili slabo trziste
Promotivna porua mora se zasnivati na vrednostima proizvoda,karakteristikama trzista proceni
aktivnosti konkurencije.
Izbor intrumenata marktenikg miksa nije tezak, ali je odgovoran zadatak.
Troskovi prate svaku aktivnost tako i promotivnu. Za uspensnu promotivnu aktivnost vazan je
kontinuitet tih aktivnosti pa to zahteva i kontinuitet finansiranja.
Vaznost kontorlle i u promotivnim aktivnostima jednaka je kao i u svim drugim poslovnim
aktivnostima. Stalnim procesima kontrole mogu se otkloniti najpre nedostacij u planiranju a
zatim i u realizaciji promotivnih aktivnosti.
STRATEGIJA KANALA PRODAJE TUR DESTINACIJE
U slucaju tur destinacije,proizvodi a i sama destinacija, postaju dostupni tur traznji upravo preko
kanalaa prodaje. Nosioci tur traznje koriste direktne ili indirektne kanale prodaje, a sto u prvom
slucaju podrazumeva neposredan kontakt ponude i potraznje, ili u drugom slucaju, duzi ili kraci
lanac posrednika izmedju subjekta ponude i traznje. Zdatak menadzmenta je da izabere pprave
kanale prodaje kojim ce destinacija obezbediti najefikasniju prodaju tur proizvoda.

STARTEGIJA KONTROLE MARKETINGA AKTIVNOSTI TUR DESTINACIJE

Za tur destinaciju posebno je vazno da vrsi stalno proces ostvarenih rezultata. Na osovu te
procene mogu se vrsiti i korektivne aktivnosti u odnosu na plan. Korektivne aktivnosti koje
zahtevaju rezultati kontorle mogu se odvijati na svim podrucjima vezanim za proizvod
Kontorlu marketing aktivnosti tur destinacije podrazumeva:
*Stalnu kontorlu misije, ciljeva i smernica, uopste i posebno marketing aktivnosti
*Merenje ostvarenih rezultata marketing aktivnosti koriscenjem instrumenata marketing miksa
*Dijagnoza stanja i usmerenja na aktivnosti otklanjanja odsutpanja od plana marketing aktivnosti
*Preduzimanje korektivnih meta radi otklanjana odstupanja od plana
Za strategiju marketing aktivnosti tur destinacije nistani nije manje vredna i revizija marketing
aktivnosti Tako, revizija marketing aktivnosti moze se definisati kao aktivnost menadzmenta tur
destinacije na sistemskom, nazavisnom i periodicnom preispitivanju marketing sredine, ciljeva
marketing strategije i aktivnosti i to sa stanovista odredjivanja podrucja problema i mogucnosti
predlaganja plana akcije u cilju poboljsavanja rezultata marketing aktivnosti. Pri tome ce se
menadzment koristiti ovim elementima revizije:
*Revizija marketing sredine,a pod cim se podrazumeva revizija trendova, tendencija na trzistu i
slicno
*Revizija marketing strategije, pod cim se podrazumeva usaglasenost strategije s trzistem
*Revizija organizovanja marketinga, pod cim se podrazumeva sposobnost sprovodjenja strategije
marketinga
*Revizija marketing sistema, pod cim se podrazumeva kvalitet sistema planiranja, informacije i
kontrole
*Revizija efektivnosti i efikasnosti marketinga, pod cim se podrazumeva provera rentabilnosti
pojedinih marketing aktivnosti
*Revizija marketing funkcije, pod cim se podrazumeva provera instrumenata marketing miksa
Kao i kontorla, i revizija treba da bude stalna aktivnost menadzmenta tur destinacije, a kako su
elementni revizije brojni i sveobuhvatni, to ukazuje na potrebu da se i u pogledu formiranja
strategije kontorle i revizije menadzment kreativno osnosobi jer i lista poslova iz ovog podrucja
predstavlja slozene i odgovorne zadatke.