Gimnazija Pirot

Maturski rad
iz psihologije

Tema:

Instrumentalno učenje

Učenik:Aleksandar Rančić Mentor:Tamara Kutlašić - Stančić

Odeljenje IV-4

Pirot,maj 2013

0
Sadržaj:

Pojam učenja...................................................................................................2
Instrumentalno učenje……………………………………………………….4
Zakon efekta…………………………………………………………………5
Princip potkrepljenja………………………………………………………...5
Povremeno nasuprot stalnom potkrepljenju…………………………………6
Vrste potkrepljenja…………………………………………………………..7
Učenje razlika………………………………………………………………..8
Značaj instrumentalnog učenja………………………………………………9
Zaključak…………………………………………………………………...11
Literatura…………………………………………………………………...12

1
 POJAM UČENJA

Postoji vise shvatanja pojma učenje. Tradicionalno shvatanje ovog pojma kaže da učenje
obuhvata sledeće karakteristike:
- učenje je svesna i namerna aktivnost
- svrha mu je sticanje znanja ili veština
- uglavnom se vezuje za namerno ponavljanje

Učenik koji sedi na času i čita knjigu primer je osobe koja uči. Tradicionalno shvatanje
učenja nije pogrešno, međutim veoma je usko i savremena psihologija pojam učenja
tumači dosta šire. Danas učenju obuhvata sve ono što je čovek za vreme svog života
stekao. Pojmovi sticanje, uticak sredini i uticaj iskustva se manje više izjednačavaju sa
pojmom učenja.
Učenje i nasleđe određuju prirodu čoveka, njegov razvoj kao i njegovo ukupno
ponašanje.
Zanimljivo je da se psihički poremećaji smatraju pogrešnim načinima ponašanja koji se
leče psihoterapijom to jest učenjem ispravnih načina ponašanja i delovanja.

Definicija učenja danas je mnogo šira i glasi: učenje je trajna, ili bar relativno trajna
promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenoj
aktivnosti i koja je rezultat prethodne aktivnosti individue. Učenje se smatra trajnom
ili relativno trajnom promenom individue da bi se moglo razlikovati od privremenih i
kratkotrajnih promena do kojih dolazi usled bolesti, alkoholisanja, narkomanije, slabe
motivacije... Za učenje se kaže da je to rezultat prethodne aktivnosti individue kako bi se
ono moglo razlikovati od spontanih promena usled fizičkog sazrevanja organizma.
Učenje se od sazrevanja teško razlikuje. Za razvoj nekih urođenih funkcija potrebno je
iskustvo.
Primer za to je pile koje od prvog dana zna da kljuca zrnevlje hrane i svakim danom to
radi sve bolje zahvaljujući iskustvu. Međutim, ako se to isto pile u prvih petnaest dana
bude lišilo vidnog uskustva ono više neće znati da kljuca zrnevlja i bez obzira na to sto
ima hranu ispred sebe neće znati šta da čini sa njom. Dakle pile će gladovati ukoliko ne
podleže navedenom iskustvu.
Kaže se da su rano iskustvo i rana stimulacija neophodni za svaki razvoj pa tako i
za razvoj nekih biološski predodređenih funkcija.

2
Psihologija danas poznaje mnogo vrsta učenja. Navešću nekoliko najbitnijih i
najpoznatijih:
- senzitizacija i habitulacija
- klasično uslovljavanje
- instrumentalno učenje
- učenje uviđanjem
- učenje po modelu
- sticanje senzo- motornih veština
- verbalno učenje

Senzitizacija je povećana osetljivost organizma na intenzivne i opasne draži koje se često

ponavljaju što dovodi do toga da osoba počinje da reaguje brže i snažnije kao i da reaguje
na draži na koje ranije nije reagovala. Habitulacija je obrnut način reagovanja i
predstavlja sve slabije reagovanje na draži koje se često ponavljaju, a nisu od značaja.
Klasično uslovljavanje je dodir dve draži u vremenu.

zvuk

hrana lučenje
pljuvačke

Instrumentalno učenje ćemo detaljno obraditi na sledećim stranicama.

Rešavanje nekog problema uviđanjem jeste rešavanje problema mišljenjem to jest
rešavanje pomoću inteligencije. Greške u rešavanju se ne ponavljaju.
Učenje po modelu vezuje se za imitiranje i identifikaciju sa uzorom.
Sticanje motornih veština ogleda se u posmatranju uzora od koga se uči. U brojnim
ponavljanjima kao i u dobijanju povratne informacije. Kod sticanja motornih veština
učestvuju instrumentalno učenje, učenje po modelu...
Verbalno učenje se odnosi na učenje verbalnog gradiva i može biti učenje napamet ili
učenje s razumevanjem.

3
 INSTRUMENTALNO UČENJE

Instrumentalno učenje drugačije se naziva učenje putem pokušaja i pogrešaka. U vezi sa

ovom vrstom učenja poznati su mnogobrojni eksperimenti. Krajem devetnaestog veka
poznati američki psiholog E. Torndajk radio je eksperimente koji se tiču instrumentalnog
učenja. On je različite životinje dovodio u određene problematične situacije. Torndajk je
posmatrao način na koji te životinje rešavaju zadate probleme. Poznat je ogled u kome je
zatvorio gladne mačke u kavez. Taj kavez je bio zatvoren a jedna omča od kanapa je
visila u kavezu i ona je služila otvaranju vrata. Ispred kaveza Torndajk je stavio veliko
parče ribe.

U početku su mačke pravile iste greške. Često su Torndajkove životinje slepo pokušavale
nemoguće stvari, bilo je zaista mnogo neuspelih pokušaja… Mačke su pokušavale da
šapama dovuku ribu u kavez u koji ih je ovaj čuveni psiholoh zatočio. Pokušavale su i još
manje verovatne stvari kao šsto je pokušaj da se provuku kroz daske koje su činile kavez.
Kako ništa od toga nisu uspevale počele su da pokazuju najrazličitije znake besa. Mačke
su grebale letve kaveza, udarale ih, grizle… Posle određenog vremena su pokušavale one
iste radnje koje ranije nisu uspele.

Posle bezuspesnih pokušaja usledili su slučajni uspesi. Životinja je posle brojnih

neuspeha konačno povukla omču i to sasvim slučajno, vrata su se otvorila i ona je dobila
svoju nagradu. Mačka nije ni primetila šta je uradila pa je psiholog ovo ponašanje shvatio
kao niz neuspelih pokušaja koji se završavaju slučajnim uspehom. Inteligencija ovde nije
odigrala nikakvu ulogu. To nije bilo tako teško zakljuciti. E. Torndajk je mačke koje su
slučajno uspele da reše ovaj problem posle ponovo doveo u istu situaciju. Zatvorio ih je u
kavez sa istom omčom kao što je to učinio i ranije. One su ponovo grešile i ponovile sve
bezuspešne pokušaje, ali na kraju ponovo postižu sasvim slučajan uspeh. Ovaj
eksperiment Torndajk je ponovio više puta. Kako se sve to iznova ponavljalo broj
pogrešnih reakcije počeo je da se smanjuje. Mačke su sve brže i sve ranije su dolazile do
ispravnih postupaka. Na kraju su ove životinje uspevale da povuku omču čim bi kročile u
kavez.

4
 ZAKON EFEKTA

Torndajk je primetio da je u ovom eksperimentu veoma bitna riba koju su mačke dobile
to jest nagrada za rešavanje postavljenog problema. Neuspesni pokušaje počeli su
iščezavati, a uspešni da se učvršćuju. Zakonitost ove vrste učenja zapravo je zakon
efekta čija je formulacija: radnje bivaju učvršćene ili eliminisane zavisno od
posledica do kojih dovode. Dakle, radnje koje dovode do zadovoljavanja postojećih
motiva automatski se utiskuju to jest učvršćuju,a radnje koje ne dovode do tih
uspeha ili čak izazivaju određenu kaznu bivaju u potpunosti eliminisane.

PRINCIP POTKREPLJENJA

Savrenena psihologija ne pravi veliku razliku izmedju prethodno opisanog zakona efekta
i principa potkrepljenosti. Kad se kaže potkrepljenost uglavnom se misli na nagradu
koja dovodi do zadovoljenja nekog motiva i do jačanja nagrađivanog načina
ponašanja. Postojanje nekog motiva i njegovo zadovoljenje obavezno je za svako
učenje.

Instrumentalno učenje može se opisati na sledeći način. Naime, ono se zasniva na

nagrađivanju ponašanja koje želimo da učvrstimo. Ponašanje koje se treba oslabiti
ili eliminisati nikada se ne nagrađuje, a u pojedinim slučajevim se kažnjava. Oko
kažnjavanju su se vodile brojne polemike među psiholozima. Različizo se govorilo, ali se
većina slaže da kazna ne dovodi do slabljena nepoželjnog ponašsanja. Kazna dovodi
samo do njegovog privremenog inhibiranja i suzbijanja. Međutim i kažnjavanje se
ponekad primenjuje. Razlog za to je sledeći. Koristi se to što je nepoželjna reakcija
trenutno suzbijena i pokušava da se izgradi nov to jest poželjan način ponoašanja.
Mnogi današnji psiholozi smatraju da je Torndajkovo viđenje instrumentalnog učenja po
kome nagrada automatski utvrđuje upravo izvršenu radnju ispravno jedino kada se radi o
nižerazvijenim organizmima. Kada su u pitanju razvijeni organizmi u instrumentalno
učenje se upliću kognitivni procesi od kojih je najvažniji pamćenje. Ti razvijeni
organizmi ( uglavnom se radi o ljudima) pamte da su u prošlosti vršeći određenu
radnju dobili neku nagradu ili bolje rečeno potkrepljenje. Zato vrše istu tu radnju
kad god se nađu u istoj takvoj situaciji kako bi došči do nagrade. Sećanje na nagradu
dovodi do ponovnog rešavanja problema kako bi se opet došlo do nagrade.
E. Torndajk je izveo jos puno različitih eksperimenata.

5
 Edvard Torndajk

Torndajkov eksperiment

Kako postižu određene ciljeve vršenjem nekih radnji ljudi usvajaju načine ponašanja koji
usled ponavljanja nekada mogu postati njihova trajna i lična karakteristika.

POVREMENO NASUPROT STALNOM POTKREPLJENJU

Već smo pominjali da potkrepljenje ne mora da važi za stalno i da postoji i povremeno

potkrepljenje. Ono se takođe u mnogome proučavalo putem eksperimenata. U Rigbi
postoji Indijana univerzitet gde se je svojevremeno proučavalo stalno kao i povremeno
potkrepljenje.

Tamo se koristila neka modifikacija Skinerove kutije, a eksperiment je bio sa pacovima.

Pacovi su bili stavljani u kutijuu kojoj je postojala poluga. Do vode su pacovi dolazila
tako što su pritiskali tu polugu. Pacovi su bili žedni. Bili su podeljeni u dve grupe. Prva
grupa pacova boravila je u kutiji ukupno tri sata. Eksperimentalne seanse bile su od po 30
minuta. Ova grupa žednih glodata mogla je da pritiska polugu kad god bi to poželela, ali

6
je vodu dobivala na svakih dva minuta. To bi značilo da su životinje bile nagrađivane
vodom ukupno 90 puta budući da su u kutiji provele 180 minuta. Pacovi iz druge grupe
su takođe proveli tri sata u toj istoj kutiji u seansama od po pola sata. Razlika je u tome
što su oni dobili vodu to jest nagradu svaki put kada bi pritisli određenu polugu. Ova
grupa je imala daleko veći broj potkrepljenja u odnosu na prvu grupu.

Posle ovoga pacovi su dobili test gašenja. On se sastoji u tome da životinje mogu
pritiskati polugu koliko god žele, međutim one ne dobijaju vodu, niti bilo koju drugu
vrstu nagrade. Test gašenja trajao je tri dana, svaki dan po jedan sat.

Prva grupa pacova je tokom testa gašenja polugu pritisla 129 puta, dok je druga grupa to
učinila 100 puta. Prvu grupu karakteriše povremeno, a drugu stalno potkrepljenje. Poenta
ovog ogleda bila je da pokaže sledeće: Što sa manje doslednosti nagrađujete, navika je
jača.

VRSTE POTKREPLJENJA

Pošto smo već objasnili šta je to potkrepljenje možemo govoriti o vrstama poktrepljenja,
a to su:
- primatno- zadovoljavanje primarnih potreba
- sekundarno- uparivanje s primarnim ili već usvojenim sekundarnim
potkrepljivačima

O sekundarnom se može dalje govoriti i ono se još preciznije može podeliti na sledeće:
- socijalno- pažnja, pohvala, zagrljaj, osmeh…
- potkrepljujuće aktivnosti- pristup interesantnim aktivnostima…
- simboljičko potkrepljivanje- ocene, novac, publicitet…

Sekundardno se uglavnom vezuje za ljude…

Potkrepljivanje se takođe može podeliti na:

- pozitivno- povećava verovatnoću nekog ponašanja jer dovodi do pozitivnih i
prijatnih posledica
- negativno- povećava verovatnoću nekog ponašanja jer dovodi do uklanjanja ili
smanjivanja neprijatne draži
Kazna smanjuje verovatnoću nekog ponašanja i sprovodi se zadavanjem i uskraćivanjem
nečega…

7
 UČENJE RAZLIKA

E. Torndajk je radio na još mnogo eksperimenata. Nije samo čuven njegov poznati ogled
sa mačkama o kojem smo već diskutovali. Za instrumentalno učenje kojim se on upravo i
jeste bavio bili su značajni upravo ti eksperimenti sa životinjama. Već je utvrđeno da
postoje dva pedioda instrumentalnog učenja:
- period pre rešenja
- period posle rešenja

U periodu pre rešenja javlja se jedna podfaza- učenje razlika. U takvim situacijama
Torndajk je uglavnom koristio Lešlijev stalak za skakanje. Kada se pacov bude stavio na
stalak za skakanje on pred sobom vidi dva kartona. Jedan se nalazi na levom prozorčetu,
a drugi na desnom prozorčetu. On može izabrati ka kojem će da skače. Osim njihovog
položaja u toj kutiji ( levi ili desni) oni imaju horizontalne ili vertikalne prugice.
Nekad se onaj sa vertikalnim prugama može naći na levom, a nekada na desnom
prozorčetu. Ta dva kartona, kao što se vidi na slici, jesu pokretni. Pretpostavićemo da
želimo da pacov uvek bira karton sa horizontalnim prugama. Zato ćemo karton sa
vertikalnim prugama pričvrstiti i omogućiti da sada on bude nepokretan. Ukoliko pacov
bude skočio ka njemu udariće ga i pasti u jednu mrežu. Pacov će ponovo bude uzet i
postavljen na isti stalak da ponovo proba. Ukoliko on bude skočio na karton sa
horizontalnim prugama karton će pasti pod snagom udara i pacov će izaći napolje. Kad
bude izašao čekaće hrana kao nagrada za ispravno obavljen zadatak. Pacov se vraća na
startnu poziciju i testira dalje. On će posle određenog broja kako uspešnih tako i
neuspešnih pokušaja naučiti da napravi razliku između kartona sa horizontalnim i kartona
sa vertikalnim prugama. Zato će skakati uvek ka onom sa horizontalnim bez obzira da li
je on na levoj ili na desnoj strani. Pacov savladava zadatak baš kao što su to uspele da
obave i Torndajkove mačke.

Ovde se radi o dve moguće draži. Pacov je prvo morao da otkrije koja je dimenzija draži
zaista bitna jer su u ovom slučaju pristutne dve dimenzije ( podsećamo da se kartoni
mogu podeliti na osnovu položaja koji zauzimaju u kutiji, kao i na osnovu položaja pruga
koje su na njih nacrtane). Torndajkov pacov je morao da nauči koja je draž tačna i da
nauči da dosledno reaguje na nju. Tačna je mogla da bude bilo koja draž (to jest njena
dimenzija draži) karton sa horizontalnim prugama ( kao u našem primeru) ili karton sa
vertikalnim prugama ako je bitna vizuelna karakteristika draži. Ako je u pitanju položaj
onda tačna draž može biti levi odnosno desni karton...

8
 ZNAČAJ INSTRUMENTALNOG UČENJA

Ovaj način učenja je od izuzetnog značaja za razumevanje ljudskog ponašanja.

Instrumentalno učenje ima mogućnost da objasni ponašanje pojedinaca i grupa, kao i
njihov karakter i stil kognitivnog funkcionisanja pa i sticanje motornih veština.
Ova vrsta učenja često koristi prilikom vaspitavanja dece. Roditelji i vaspitači se služe
nagradama i kaznama kako bi naterali decu da se ponašaju na poželjan, a ne na
nepoželjan način.

Od instrumentalnog učenja može da zavisi:

- naš karakter
- društvenost
- osobine intelektualnog funkcionisanja

9
Za početak ćemo objasniti kako ono utiče na crte ličnosti, karakter.
Zajvaljujući instrumentalnom učenju ličnost može postati borbena ili pitoma. Postoji
pretpostavka da se jedna od ove dve osobine kod dece razvija još u periodu dojenja. U
piromim i miroljubivim društvenim grupama deca se ne doje na isti način kao što se to
čini u borbenim plemenima. Deca pitomih ljudi se doje dugo, blago, obilno, po njihovoj
potrebi i u zavisnosti od njihovih želja. Dakle ona uvek dobijaju hranu kad je požele. U
primitivnim društvima to nije bio ( nije) slučaj. Način života ovih ljudi bitno se razlikuje
od načina života civilizovanih društava. Oni svoju decu uče da za sve u životu moraju da
se bore ukoliko žele da vode dobar život. U suprotnom će ta deca postati gubitnici. Zbog
toga majka deteta iz nekog ratobornog plemena neće dete podojiti čim mu se prohte, neće
to činiti toliko često kao što je slučaj kod nas. Kad ga bude dojila prestaće sa dojenjem
onog trenutka kad dete bude pustilo dojku. Na taj način ga ona uči da mora da se bori za
svaki gutljaj mleka koje mu je neophodno. Majka tog nesrećnog deteta se neće na takav
način poneti samo tokom dojenja, već će to raditi uvek to jesto kad god bude mogla i u
svim oblastima njegovog društvenog života i vaspitavanja. U takvim plemenima se stvari
vrednuju potpuno drukcije nego kod nas. Muškarac i muškost doživljavaju se na jedan
potpuno drugačiji način. Da bi bili socijalno ( društveno) prihvaćeni oni moraju biti
ratoborni, agresivni, pa čak i nemilosrdni. Nemilosrdno se moraju ponašati pogotovo
kada je u pitanju neprijatelj i neprijateljsko pleme. Svaki znak saosećajnosti i samilosti
prema njemu smatra se za kukavičluk, slabost, sramotu... Oni koji tako postupe bivaju
odbačeni od okoline, pa čak i kažnjavani. Poznati su istorijski podaci i činjenice koje
kazuju kako su se ljudi ponašali tokom rata i ratovanja. Oni su često bez milosti ubijali
svoje protivnike bilo da su oni vojnici, bilo da su obični ljudi. Ubijali su starce, žene i
decu. Poznati su masakri, logori i razne druge strahote. Poznata su i otimanja veoma male
dece i njihovo preobražavanje i vaspitavanje u duhu osvajača. Kod nas je primer za to bio
danak u krvi.
Instrumentalno učenje može se prilično odraziti na karakter pojedinca kao i naroda...
Dojenje o kojem je bilo reči je samo početni stadijum u sistemu vaspitanja primitivnih i
ratobornih plemena.

Instrumentalno učenje se takođe odražava i na društvenost.

O malom deteru brine se majka kao i ostali stariji članovi porodice. Oni uglavnom
zadovoljavaju njegove najbitnije potrebe. Vremenom dete stiče potrebu za ljudima. U
zavisnosti od instrumentalnog ucenja koje mu oni nameću ta potreba može da se poveća (
ukoliko ga nagrađuju) ili da se smanji ( to može biti posledica surovog kažnjavanja).
Neki psiholozi kažu da je dete biološki socijalno biće.

I na osobine intelektualnog funkcionisanja instrumentalno učenje može imati veliki

značaj, recimo na:
- radoznalost
- način učenja gradiva
- doživljavanje doprinosa koji treba da se pruži društvu

10
Kad dete roditelju ili nastavniku postavi neko pitanje način na koji mu oni odgovore često
će uticati na njegovu radoznalost. Ako ga oni sem sto mu odgovaraju i pohvale ono će
češče da ima postavlja pitanja i biće radoznalo. Međutim, ako oni budu mrzovoljni i
nezainteresovani da mu daju odgovor ili ga čak budu ućutkali u njemu se ta radoznolost
neće razviti i ono će prestati da postavlja pitanja. To je samo jedan od mnogih primera
kako se instrumentalnim učenjem može da utiče na osobine intelektualnog
funkcionisanja. Postoji još mnogo takvih primera. Navešću još nekoliko zanimljivih
primera.

Kad je u pitanju učenje gradiva za školu tu nastavnici imaju presudni značaj. Svako od
njih ima svoj sopstveni sistem rada i ocenjivanja. To ocenjivanje predstavlja nagradu za
dobro naučenu lekciju, ili kaznu za slabo naučenu lekciju to jest nenaučenu lekciju.
Međutim, zahtevi nastavnika se razlikuju i nisu uvek isti. Neki nastavnici žele da čuju
doslovnu reprodukciju onoga što su rekli ili izdiktirali tokom časa. Na taj način oni
forsiraju učenje napamet to jest učenje memorisanjem. To ponekad može da ugrozi
razumevanje sdržaja jer ako neki učenik zna da ponovi lekciju napamet ne mora da znači
da je razume. Danas se učenje napamet izbegava i forsira se učenje s razumevanjem. Ono
je mnogo efikasnije jer se može primeniti u praksi.

Društvo može da utiče i na doprinos pojedinca. Ono ga ne sme učiti radu sa pola snage,
niti lakom postizanju uspeha. Takva razmisljanja uvek imaju negativne posledice.

ZAKLJUČAK:

U suštini je instrumentalno učenje učenje putem pokušaja i pogrešaka i najbolje se

pročava kroz eksperimente. Ovu vrstu učenja karakterišu zakon efekta i princip
potkrepljenja koje može biti stalno ili povremeno. Veoma je važno reći da instrumentalno
učenje kod ljudi može da utiče na karakter, društvenost i način intelekutalnog
funkcionisanja. Dakle, instrumentalno učenje bitno utiče na razvoj ličnosti kod čoveka!

11
LITERATURA:

www.wikipedia.com

Dejvid Kreč, Ričard Kračfild- Elementi psihologije

Nikola Rot, Slavoljub Radonjić- Psihologija za 2. razred gimnazije

12