Azbuka je srpska specifičnost.

Maštovita azbuka je pomoćno sredstvo namenjeno deci da se lakše

nauči srpska azbuka.

Srpska azbuka ima 30 slova pri čemu svako od njih predstavlja jedan glas. Sastavio ju je Vuk
Stefanović Karadžić prilikom objavljivanja “Srpskog rječnika”, 1818. godine. Književni jezik kod Srba
pre toga je bio slavenoserbski i zapisivan je ruskom ćirilicom, a ona nije bila tako jednostavna za
učenje. Srpska azbuka koju je napravio Vuk Stefanović Karadžić ne sadrži dvoglase niti slova za
glasove koji nisu u upotrebi. Vukova azbuka je nepotrebna slova ruskog pisma izbacila i dodala srpska
- Ć, Đ Lj, Nj, J, Dž. Slovo ć je iz stare ćirilice; dž iz rumunske ćirilice; đ je načinio vladika i pesnik Lukijan
Mušicki; j je Vuk uzeo iz latinice; lj je spojeno slovo L i meki znak iz ruske građanske azbuke; nj je
spojeno slovo N i meki znak iz ruske građanske azbuke.

Vise na azbuka srpska