Ciljevi ove studije su: Procena i prezentovanje trenutnog stanja reciklaže i njenih aktera u Srbiji,

posebno onih u privatnom sektoru

; Ispitati tokove lanca snabdevanja za različite sekundarne sirovine (materijale) iz komunalnih

izvora;

 Identifikovati mogućnosti za potencijalno uključenje srpskih kompanija u javno-privatna

partnerstva tj. Komercijalizacija sekundarnih sirovina (materijala) i reciklaže otpada u Srbiji.

Kомунални чврсти отпад чине следеће категорије:

 Биолошки или биоразградљиви отпад

 Папир и картон

 Стакло

 Пластика

 Метали

 Разни предмети од коже, текстила- остали

 Опасни отпад

 Крупни отпад-повременог карактера

Биолошки отпад – биоотпад састоји се од

 остатака хране и различитог баштенског отпада, као што су:

 остаци од поврћа и воћа

 остаци од чишћења рибе и меса

 хлеб, остаци хране

 лишће, цвеће, грање

 откос траве, пиљевина

 такође је дозвољено ставити:

 папирнату амбалажу запрљану храном

 папирнате марамице
  пепео од ложења дрвета.

У ову категорију не смеју се стављати материје које би загадиле будући компост:

 штампани папир

 средства за чишћење

 боје и лакови

 батерије и сл.

Папир и картон

 новине и часописи

 проспекти, каталози, свеске

 књиге и сликовнице

 папирнате врећице, картонске фасцикле и кутије

 валовити картон

 остали папирни и картонски предмети без пластичних или других материјала

У ову категорију не ставља се:

 вишеслојна, композитна амбалажа (неке врсте млека, јогурта и сокова)

 фото-папир

 зауљени папири

 остали непапирни материјали

Опасни отпад – ако се ради о амбалажи опасних материја:

 лепак

 смоле за чишћење

 разређивачи

 лекови

Стакло

 у широкој примени су 2 главне групе стаклених предмета:

  стаклене посуде – боце (флаше), балони, чаше

 прозорско стакло – сломљено стакло - на посебна места (ПОСАМ)

 Не треба мешати различите врсте стакла јер се у зависности од врсте разликује

температура њиховог топљења.

 чеп и етикете се посебно одлажу јер загађују боцу

Пластика

 96% пластичних предмета начињено је од укупно 6 врста полимерних материјала:

 PET – поли(етилен-терефталат)

 PE-LD – полиетилен ниске густоће

 PE-HD - полиетилен високе густоће

 PVC – поли(винил-хлорид)

 PP - полипропилен

 PS – полистирен

Полимерни или пластични материјали прикупљају се као 2 основна сегмента:

 PET – амбалажа, која се сврстава у 2 групе

 остала пластика

 1. ПЕТ амбалажа – лако периве посуде и боце:

 боце од паковања воде и минералне воде

 боце од газираних пића

 боце од разних сокова и напитака

 Остала пластика – празна полимерна амбалажа од:

 свих прехрамбених артикала

 течних сапуна и шампона

 детерџената и сличних средстава за чишћење без обзира на врсту полимерне

амбалаже

Метали
  металне компоненте отпада се могу поделити на:

 ферозне метале – челик, лим, лив

 обојене метале – алуминијум, бакар, цинк, олово

 алуминијумска амбалажа за паковање пива и газираних пића – лименке,

највећи техноекономски ефекат, па се посебно категорише и посебно се
организује прикупљање ове врсте отпадног материјала

 Сав остали метални отпад прикупља се или на посебним сабирним местима

ПОСАМ или у организованим акцијама прикупљања крупног металног отпада.

Остали отпад

У ову категорију спадају следеће групе предмета (мањих и средњих димензија):

 тканина и кожа (одећа, обућа, торбе)

 пелене

 неспецифична пластична амбалажа

 различити ситни композитни предмети (истрошени упаљачи, играчке...)

 керамика, порцулан...

једино се за ову групу отпада начин одлагања суштински не мења, одлаже се на депоније,
постепено компактира. Због његове инертности проблем загађења процедним водама и
стварање депонијских гасова изразито су редуковани.

Čvrsti komunalni otpad: Dijagram u nastavku predstavlja rezime tokova čvrstog komunalnog otpada
razdvajanjem ukupnog toka otpada na tri glavne klasifikacije: komunalni otpad, industrijski i komercijalni
otpad i građevinski otpad. Komunalni otpad: Komunalni otpad čini 63% ukupnog otpada. Generalno
gledano, nije ekonomično sakupljati otpad radi reciklaže. Trenutno se sakupljanje komunalnog otpada
uglavnom sprovodi od strane opštinskih JKP-a, a jedan broj opština već sprovodi programe reciklaže. Od
skora postoji trend u opštinama i regionima u Srbiji koji podrazumeva potpisivanje ugovora i prepuštanje
upravljanja deponijom i sakupljanja otpada nezavisnim međunarodnim operaterima, kroz javno- privatna
partnerstva (PPP) u trajanju od 25 godina.

Industrijski i komercijalni otpad: Industrijski i komercijalni otpad (npr. fabrike, supermarketi, javne
ustanove kao što su bolnice i skladišta) je najpoželjniji i najtraženiji otpad na tržištu. Slobodno se može
reći da bez industrijskog i komercijalnog otpada operateri privatnog sektora ne mogu opstati; svi
intervjuisani privatni sakupljači i recikleri u ovom istraživanju (Proceni) zavise u određenoj meri (u nekim
slučajevima i isključivo) od industrijskog i komercijalnog otpada.
Ambalažni otpad: Procenjuje se da se u Srbiji godišnje generiše oko 334,000 tona ambalažnog odpada.
Ambalažni otpad je regulisan zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu, i ima ciljane i utvrđene količine
za naredne godine, počevši sa 4% za reciklažu i 5% za oporavak (upotreba u dr. svrhe) u 2010-toj, sa
rastom na 25% za reciklažu i 30% za oporavak u 2012. PRO-Europe (Packaging Recovery Organization
Europe) je matična Evropska organizacija za ambalažu i oporavak ambalažnog otpada (ponovnu
upotrebu), reciklažu i reciklažne programe; Seko-Pak je jedini PRO-Europe operater u Srbiji. Nacionalne
PRO-Europe organizacije kao što je SekoPak, će bitno olakšati industrijskim kompanijama i komercijalnim
preduzećima u njihovim individualnim obavezama, i to preuzimanjem korišćene ambalaže kroz rad
programa kojim se ispunjavaju obaveze na nacionalnom nivou, a u ime svojih kompanija članica. Cilj je
obezbediti ponovnu upotrebu i reciklažu ambalažnog otpada na ekonomski najefikasniji način. Trgovačka
marka ''Green Dot'' je simbol koji koriste kompanije koje su potpisale licencirani sporazum sa
organizacijom za oporavak (ponovnu upotrebu) ambalaže.

Građevinski otpad: Reciklaža građevinskog otpada je podeljena u dve kategorije: i) reupotreba

(spašavanje) građevinskog materijala; i ii) reciklaža betona i dr. materijala. Reupotreba (neoštećenih i
iskoristivih materijala) je obično prepuštena vlasniku; ukoliko je prepuštena ugovorenoj građevinskoj
kompaniji, materijal obično završi na deponiji. Reciklaža betonskog otpada, uključujući metalnu
armaturu, cigle i kamenje, obično nije ekonomski isplativa, osim kada su u pitanju rušenja većih razmera.
U tom slučaju materijali se drobe, često zajedno; metal se uklanja, a komadi se sortiraju po veličini i
koriste kao baza za pošljunkavanje. Obično se ovi komadi ne mogu koristiti za novi beton.
Opštine imaju zadatak da razviju planove za upravljanje otpadom, grupišu se po regionima i razviju
regionalne planove.

Srbija ima relativno dobar nivo aktivnosti u sektoru reciklaže, sa akterima koji rade sa skoro svim
materijalima (vidi gornji dijagram). Sakupljači i recikleri dele jedan broj izazova, uključujući i nedostatak
državnih subvencija i investicija, za razliku od EU zemalja; umanjene cene uzrokovane svetskom
ekonomskom krizom; smanjene količine materijala u nedostatku organizovanog sakupljanja, niskih cena i
ostalih faktora; kompleksne, spore i skupe administrativne procedure, ponekad kompleksnije od onih u
zemljama EU.

Prateći grafikoni prikazuju indeks cena proizvođača (SAD) za recikliranu plastiku, otpadni papir i gvožđe i
obojene metale od Januara 2000. (PPI=100). Ovi podaci pedstavljaju sastav relevantnih materijala i
tržišta. Cene svih materijala su lagano rasle od 2002-2008; cena Fe metala se skoro udvostručila u
periodu od 7 meseci, od Decembra '07. do Jula '08. kada je dostigla 4,7 puta viši nivo nego u Januaru
2000. U jesen 2008, sa početkom svetske ekonomske krize, cena sekundarnih sirovina je dramatično
pala, poremetila lanac snabdevanja i naglo smanjila sakupljanje. Individualni sakupljači su prestali sa
radom, ili se fokusirali na druge materijale. Sakupljanje papira koje je inače bilo veoma efikasno, za
posledicu je imalo romsku populaciju koja nije želela da sakuplja papir zbog niskih cena. Velike količine
materijala su uskladištene kako bi se izbegla prodaja sa gubitkom, ali su na kraju njihovi vlasnici bili
prinuđeni da prodaju. Potražnja je opala u lancu snabdevanja, primoravajući neke aktere da sprovode
očajničke transakcije, dok neki nisu opstali. Oporavak: Oporavak cena većine materijala je u toku. Akteri
se slažu da se Fe metali prodaju po neodrživim cenama, a napori sakupljanja su na normalnom nivou;
slično je i sa ostalim metalima. Romi još uvek nisu u potpunosti nastavili sakupljanje komunalnog
kartona; sakupljači su prisutni, ali velike količine ostaju nesakupljene i kupci i dalje navode nizak nivo
oporavka i količina. Oporavak cene plastike je sporiji, ali svi veliki akteri u Srbiji su opstali u kriznom
periodu, i nedavno je bilo i nekoliko značajnih investicija. Sakupljači i Recikleri: Za potrebe ove Procene,
napravljena je razlika između termina: sakupljač i recikler. Termin ''sakupljač'' se koristi za opisivanje
kompanije ili pojedinca koji se ograničio na sakupljanje, sortiranje i nizak nivo tretiranja materijala kao
što su pranje i mlevenje. Termin “recikler” se koristi za opisivanje kompanije koja proizvodi finalni
proizvod (npr: creva za vodu, folije, gajbice) ili granulat i vlakna. Razlika između ove dve grupacije može
biti suptilna, i ponekad je podela izvršena na osnovu njihove klasifikacije Društvena svest: Interesantno
zapažanje tokom sprovođenja ove Procene je nivo društvene svesti aktera privatnog sektora. Skoro svi
praktikuju neku formu korporativne odgovornosti (npr. čišćenja, obrazovanje, kampanje, zastupanja) i
izražavaju stepen uvida u perspektivnost pitanja zaštite životne sredine, i njihove uloge u zajednici.

Reciklažna dvorišta: Koncept “Reciklažna dvorišta” ima za cilj da pokrije teritoriju Srbije sa reciklažnim
kontejnerima i strateški lociranim linijama za sortiranje reciklabilnog otpada, oslanjajući se na postojeće
srpske kompanije kao potencijalno tržište za sakupljene materijale. Tvorci koncepta promovišu ovu ideju
Eko-Fondu i preporučuju MESP-u da nabavi oko 7,500-11,000 kontejnera i presa za opštine, i oko 27 linija
za sortiranje u većim opštinama Srbije (vidi prilog). Prema procenama Brzanplasta, troškovi finansiranja
koncepta bi iznosili 2 milliona € i investicija bi rezultirala sakupljanjem 20,000 t/god. balirane, reciklirane
plastike, čime bi se dostigla kvota od 20-30% reciklirane plastike, plus drugi materijali. Trenutni koncept i
prethodne verzije su prezentovane u seriji kratkih publikacija.
Programi sakupljanja Opštinski programi sakupljanja: Za potrebe ove Procene intervjuisano je 13 Opština
i JKP-a (uključujući i one iz Treehouse Procena reciklaže u južnoj i centralnoj Srbiji), od kojih je devet
dobilo donaciju od USAID-a za pokretanje ili proširenje reciklažnog programa. Od navedenih devet,
ukupno pet trenutno upravlja programom reciklaže, dve su započele a zatim prekinule sa aktivnostima
(Ivanjica i Priboj), a dve nikada nisu ni započele sa korišćenjem donacije