VISOKA TEHNOLOŠKO UMETNIČKA STRUKOVNA ŠKOLA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Osnovi fizičke štetnosti

TEMA: BUKA I VIBRACIJE

Mentor: Student:

Ljubiša Josimović Aleksandar Kostić

Broj indeksa: 1255

Smer: Tekstilna hemija i

za zaštita životne sredine

Leskovac, 2018.
 Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Buka i vibracije ...................................................................................................................4

1. Savremena shvatanja vibracije i buke .................................................................4
2. Uzroci pojave vibracije i buke ............................................................................5
3. Kvalitet i fenomeni vibracija i buke ....................................................................7
4. Dejstva vibracije i buke ......................................................................................9
5. Aktuelni zadaci .................................................................................................10
6. Osnovne karakteristike vibracija .......................................................................11

Zaključak ...........................................................................................................................15

Literatura ...........................................................................................................................16

2
 Uvod

Buka i vibracije su novo područje naučnog istraživanja iz oblasti akustike i mehaničkih

oscilacija i kao problemi vrlo su složeni. Njihovo efikasno otklanjanje traži ekipno
angažovanje stručnjaka. Pored akustičara, fizičara, mašinskih i građevinskih stručnjaka
ravnopravni udeo u rešavanju ovih problema imaju i lekar, sociolog, psiholog,
ekonomista, službe zaštite na radu i drugi.

Pored raznovrsnih problema sa kojima se sukobljava služba zaštite na radu (osvetljenje,

razna zračenja, aero-zagađenja, mikroklima, elektromehanička zaštita i drugi), buka i
vibracija su još jedan problem.

Proučavanje i analiza buke sa aspekta štetnosti po organ sluha uključuje i sve ostale
uticaje i posledice, kao što su: štetan uticaj na centralni nervni sistem, razdražljivost, brzo
zamaranje, povećanje krvnog pritiska i povremene depresije, štetno dejstvo na vegetativni
nervni sistem i metabolizam, psihoneurotični poremećaji i slično. Izvorna mesta
pomenute industriske buke, za koju se danas može pouzdano reći da je najopasnija i
najveći uzročnik velikog broja profesionalne nagluvosti, su mašine i agregati.

3
 Buka i vibracije

1. Savremena shvatanja vibracije i buke

Vibracija i buka predstavljaju neizbežne pratioce ubrzanog tehničko-tehnološkog razvoja.

Razvoj novih proizvoda i težnja za porastom produktivnosti tehnološke opreme dovode
do: povećanja instalisanih snaga, tendencije smanjenja težina - odnosno krutosti
konstrukcija, povećanja brzina i automatizacije operacija i procesa. To za posledicu ima
porast nivoa vibracija koje dovode i do porasta ukupnog nivoa emitovane buke.1

Prisutni zahtevi za jeftinom ("ekonomičnom" u pogrešnom smislu) izgradnjom

industrijskih objekata nameću potrebu za što boljim iskorišćenjem građevinskih površina.
Neadekvatna primena zvučnoizolacionih i apsorpcionih materijala (čemu doprinosi
neznanje ili nezavisno posmatranje projektovanja industrijskih objekata od projektovanja
tehnoloških procesa i zahteva zaštite okoline), uzrokuju visok nivo buke u radnoj sredini.

Jednostran pristup projektovanju tehnoloških procesa dovodi, takođe, do izbora

najproduktivnije (ili najjeftinije) tehnološke opreme, bez obzira na emitovani nivo
vibracija i buke, što kasnije zahteva neophodne dodatne troškove za projektovanje i
izvođenje mera zaštite.

Razmeštaj proizvodne opreme u pogonu, grupisanje ili izdvajanje mašina u posebne

prostorije, često se analizira na osnovu nedovoljnog broja kriterijuma (najkraći
transportni put ili grupna tehnologija). Kriterijumi efikasnosti i troškovi zaštite od buke i
vibracija mogu biti odlučujući pri izboru tehnološke opreme i projektovanju tehnoloških
procesa.2 Kvalitetnija i skuplja oprema sa nižim nivoima buke i vibracija, koja je zbog
ove karakteristike kvaliteta skuplja, često dovodi do nižih ukupnih troškova investiranja u

1
Praščević, M., Cvetković, D., Buka u životnoj sredini, Fakultet zaštite na radu, Niš, 2005, str. 21.
2
Ibid, str. 22.

4
odnosu na izbor jeftinije tehnološke opreme, za koju je neophodno projektovati i izvesti
skupa rešenja zaštite čovekove sredine.

Svi ovi faktori istovremeno stavljaju fenomene buke i vibracija u žižu savremenih
istraživanja, posebno sa stanovišta razvoja tehnološke opreme vrhunskog kvaliteta i
osvajanja novih metoda projektovanja tehnoloških procesa, u cilju zadovoljenja zahteva
međunarodnih standarda serije ISO 9000 i ISO 14000.

Vibracije koje nastaju usled bilo kojeg od navedenih uzroka, preko krutih ili elastičnih
veza pojedinih mehanizama i sklopova, prenose se na celu mašinu ili postrojenje,
generišući određeni nivo buke koja se emituje u radni prostor – do radnih mesta.

Na ukupan nivo buke na radnim mestima u velikoj meri utiče zatvoreni industrijski
prostor, polazeći od konstrukcije građevinskog objekta i njegove veličine, do izbora
materijala za enterijer pogona.3 Konstruktivna rešenja građevinskih objekata (zidovi,
krovovi, zapremina, otvori za osvetljenje i ventilaciju, temelji mašina) imaju najveći
uticaj na prenos buke i vibracija u otvoreni industrijski prostor izvan pogona, odakle se
industrijska buka širi dalje u okolinu. Pojam životne sredine obuhvata istovremeno radnu
i celokupnu prirodnu sredinu koja nas okružuje.

2. Uzroci pojave vibracije i buke

Vibracije i buka su fizički fenomeni koji nastaju kao rezultat oscilatornih procesa u
mašinskim elementima, sklopovima i mehanizmima. Ovi procesi mogu se odigravati u
čvrstim telima, tečnim ili gasovitim fluidima.4

Oscilacije materijalne sredine sa frekfencijama koje se nalaze u čujnom frekfentnom

dijapazonu registruju se kao zvuk, dok je buka neželjeni zvuk. Ova definicija obuhvata i
nepovoljno delovanje zvuka kao fizičke pojave na organizam čoveka.

3
Ibid, str. 22.
4
Ibid, str. 25.

5
Osnovni uzroci pojave vibracija i buke, mogu se svrstati u četiri grupe:5

 konstrukcioni parametri,
 tehnologija proizvodnje,
 radni proces i
 tehnologija održavanja

Četiri grupe istovremeno predstavljaju istraživačko-razvojne oblasti u kojima je

neophodno aktivno delovati na uzročnike kako bi nivo vibracija i buke opreme bio
sveden na onu vrednost koja, u datom vremenu, odgovara nivou razvoja tehnike i
tehnologije. Radi toga, neophodan je stalan aktivan odnos prema ovom problemu u
čitavom "veku" proizvoda, polazeći od nastanka same ideje u fazi istraživanja i razvoja
konstrukcionih parametara, preko razvoja tehnologije proizvodnje delova i sklopova,
pravilne eksploatacije, do odgovarajuće tehnologije održavanja proizvoda ili postrojenja.
U okviru naučne discipline-terotehnologije, posebna oblast proučava metode održavanja
postrojenja po stanju, gde praćenje i analiza signala buke i vibracija daju veliki broj
informacija o elementima i sklopovima postrojenja, na osnovu čega se može prognozirati
vreme pouzdanog rada i vreme planskih zastoja, radi izvođenja opravki.

Metode delovanja na izvore buke u fazi razvoja, konstruisanja, proizvodnje i održavanja,

koje imaju za cilj eliminaciju ili smanjenje uticaja navedenih uzroka nastanka vibracija i
buke, predstavljaju aktivne metode.

Posivne metode obuhvataju sve ostale zahteve, čiji je cilj da se što manji deo emitovane
energije sa tehnološke opreme prenese dalje u okolinu, ili na radna mesta, kroz čvrsta tela
ili vazdušnim putem.

5
Ibid, str. 25.

6
 3. Kvalitet i fenomeni vibracija i buke

Sa razvojem tehnike i tehnologije pojam kvaliteta dobija nove dimenzije. U početnoj fazi
razvoja proizvoda, ili u periodu razvoja društva koji odgovara njegovom nižem tehničko-
tehnološkom nivou, kao karakteristike kvaliteta se utvrđuju samo "osnovne
performanse", koje zadovoljavaju "osnovne zahteve". U toku daljih faza života
proizvoda, zahvaljujući razvoju nauke i ukupnom tehničko-tehnološkom razvoju, neke
karakteristike, ranije smatrane za "sporedne", svrstavaju se u grupu "osnovnih" i često
postaju dominantne.6

Analizirajući predviđanja razvoja ili tehnologija, na bazi poznatog razvoja u prošlosti,

kao pogodan model može se usvojiti "logistička" ili "S-kriva", koja predstavlja nivo
naučnog i tehnološkog (NT) razvoja u funkciji vremena.

Na osnovu procene kretanja ukupnog nivoa vibracija i buke u radnoj i životnoj sredini
kroz istoriju, a posebno u zadnjih 50-100 godina, može se zaključiti da je nivo vibracija i
buke zabeležio najveći porast baš u periodu najbržeg uspona tehnike i tehnologije. 7 Ovu
zakonitost, koja povezuje predviđanje nivoa tehničko-tehnološkog razvoja društva i
procenu kretanja ukupnog nivoa vibracija i buke u toku vremena, treba posmatrati
statistički za veliki broj proizvoda čije ukupno delovanje izaziva promene u radnoj i
životnoj sredini.

Dijagrami pokazuju da u određenom vremenskom periodu kriva porasta nivoa vibracija i

buke mora dostići svoj maksimum, nakon čega će pod dejstvom razvijene svesti o štetnim
dejstvima i na osnovu ekonomskih argumenata kao i novih naučnih otkrića ili
istraživačko - razvojnih aktivnosti (nove metode konstruisanja, novi materijali, nove
tehnologije i metode zaštite), doći do postepenog pada nivoa vibracija i buke. Ovaj

6
Ibid, str. 27.
7
Ibid, str. 27.

7
proces se odvija u današnje vreme, ili šire posmatrano – u periodu formiranja
industrijskog društva, kada su ogromni istraživačko - razvojni potencijali angažovani na
otkrivanju novih i primeni postojećih znanja u cilju postizanja višeg tehničko -
tehnološkog nivoa i kvaliteta proizvoda. Kojom će brzinom opadati i na kom će se nivou
zadržati ukupan nivo buke i vibracija u radnoj i životnoj sredini, zavisi od velikog broja
društvenih i tehničko-tehnoloških faktora.

Ukupni nivoi emitovanih vibracija i buke poslednjih godina predstavljaju jednu od

"osnovnih" karakteristika kvaliteta tehnologija i ogromnog broja proizvoda: automobili,
avioni, električni transformatori, alatne mašine i druga tehnološka oprema. Danas se
dozvoljeni nivoi emitovanih vibracija i buke ograničavaju i međunarodnim propisima i
preporukama.

Visoke vrednosti vibracija i buke proizvoda i tehnološke opreme siguran su pokazatelj

njihovog nižeg tehničko-tehnološkog nivoa, niže tačnosti i pouzdanosti. 8 Najefikasniji
put u metodologiji zaštite od buke i vibracija, očigledno je delovanje različitim aktivnim
metodama da se u elementima mehanizama i sklopova mašina i u radnim procesima
smanji njihovo generisanje i emisija. Iz tog razloga je savremeni razvoj proizvoda čvrsto
vezan za koncept razvoja "tihih mašina", koji obuhvata razvoj tihih unificiranih
mehanizama, sklopova i agregata, na osnovu novih kinematskih rešenja, poboljšanih
konstrukcionih oblika i dinamičkih karakteristika, novih konstrukcionih materijala i
elemenata za prigušenje vibracija i apsorpciju zvuka. Pored konstrukcionih zahteva,
neophodno je unapređivati nivo tehnologije izrade elemenata i montaže sklopova, što
utiče na podizanje ukupnog kvaliteta proizvoda. Posebno se naglašava značaj pravilne
eksploatacije i tehnologije održavanja, čime se kontrolišu parametri emitovane buke i
vibracija, uz njihovo zadržavanje u projektovanim granicama u čitavom radnom veku
proizvoda.

8
Ibid, str. 29.

8
 4. Dejstva vibracije i buke

Uopšte rečeno postoje dve osnovne grupe dejstva vibracije i buke:9

 dejstva na tehnološku opremu i

 medicinska dejstva (biološka dejstva na čoveka i žive organizme)

Ove dve grupe dejstava izazivaju veliki broj pratećih pojava i promena koje su locirane u
najširoj oblasti: čovek – mašina –radni prostor –okolina.

Dejstva na tehnološku opremu izučavaju se u različitim oblastima tehnike (mehanika,

mašinski elementi, elektronika, tehnička dijagnostika, pouzdanost, projektovanje mašina,
projektovanje tehnoloških procesa itd.), a vezana su uglavnom za dinamiku sistema, vek,
pouzdanost i kvalitet proizvoda. Ovakva dejstva zahtevaju i ozbiljna istraživanja sa
ciljem iznalaženja najefikasnijih i najekonomičnijih tehničkih rešenja u razvoju mašina i
projektovanju sistema zaštite čoveka od dejstva nedozvoljenih nivoa vibracija i buke, a
često i zaštite tehnološke opreme od nepovoljnog uticaja izvora vibracija.10

Dejstva vibracija i buke na čoveka su brojna, ali ni do danas nisu u potpunosti i

kompleksno izučena. Medicinska istraživanja obavljena u svetu i kod nas pokazuju
visoku korelaciju sa mnogim oboljenjima:11 hipertenzija, neuroza, endokrina oboljenja,
ulkus i kao najočiglednije – oštećenje čula sluha, ili pri dejstvu vibracija bolest, "beli
prsti" itd.

Delujući na tehnološku opremu i na čoveka istovremeno, buka i vibracije izazivaju pad

produktivnosti i kvaliteta proizvoda. Ovome doprinosi dinamička nestabilnost tehnološke
9
Uzunović, R., Menadžment kvalitetom i životnom sredinom, Jugoslovensko udruženje za standardizaciju
i kvalitet, Beograd, 2001, str. 60.
10
Ibid.
11
Ibid.

9
opreme – posebno u procesima automatskog upravljanja. To izaziva smanjenje
sposobnosti operatora da prati i upravlja procesom rada usled zamora i psihičke napetosti.
Buka i vibracije dovode do porasta povreda na radu usled smanjenja koncentracije i moći
rasuđivanja, a takođe izazivaju poremećaj međuljudskih odnosa usled razdražljivosti, kao
i poremećaja u porodici.

Uopšte se može uzeti da niske frekfencije vibracija (ispod 4 Hz) izazivaju opštu
neugodnost sa simptomima morske bolesti, znojenjem, bledilom, poremećajem u disanju
i povraćanjem. Vibracije frekfenci između 4 i 10 Hz izazivaju bolove u grudima i trbuhu
(zbog rezonance unutrašnjih organa), promene u pokretima disanja i mišićne
konstrukcije, glavobolju i strah, dok se iznad 10 Hz javljaju brojne smetnje u psihičkoj
sferi praćene daljim pojačanjem glavobolje, smetnjama u govoru i opštim povećanjem
mišićnog tonusa sa svim posledicama koje ono povlači.

Analizirajući sva ova dejstva dolazi se do zaključka da su, pored humanih razloga
vezanih za zdravstvenu zaštitu čoveka, veoma značajni i ekonomski razlozi, koji
zahtevaju blagovremeno izvođenje adekvatnih mera zaštite od vibracija i buke. Rešavanje
ovog problema u fazi razvoja i projektovanja proizvoda i tehnologija znatno je
ekonomičnije nego sanacija u fazi eksploatacije.

Može se reći da se radi o interdisciplinarnom problemu, gde medicinske, sociološke,

pravne i ekonomske nauke daju odgovore na pitanje ZAŠTO, dok tehničke nauke moraju
reći KAKO i kojim metodama sprovesti optimalne mere zaštite od vibracija i buke sa
gledišta efikasnosti i cene njihovog izvođenja.

5. Aktuelni zadaci

Vibracije i buka predstavljaju fenomene koji se danas moraju izučavati

multidisciplinovano. Polazeći od (početkom prošlog veka) nezavisnih proučavanja u
fizici (mehanici i akustici), medicini i psihologiji, danas se već na međunarodnom i

10
nacionalnom planu utvrđuju strategije sa komplementarnim istraživačkorazvojnim
programima u zainteresovanim i veoma širokim naučnim oblastima.

Rezultati ovih istraživanja su od interesa ne samo za zaštitu čoveka sa medicinskog

stanovišta, već imaju veliki uticaj na razvoj tehničko-tehnoloških nauka i novih
disciplina, uz očekivani ogroman uticaj i posledice na privredni razvoj i nacionalne
ekonomije pojedinih zemalja.

Sagledavajući sadašnji i budući razvoj tehnologija, tendencije uvođenja automatizacije i

robotizacije na teškim i štetnim radnim mestima (početak realizacije ideja o fabrikama
bez ljudi za neke proizvodne procese), razvoj tehnološke opreme, saobraćaja i proizvoda
široke potrošnje, problem zaštite od buke i vibracija, u najširem smislu, dobija izuzetan
značaj. Razlog za ovo leži u činjenici da nije štetna samo ona buka koja ugrožava čulo
sluha, već daleko više buka koja ometa. Činjenica da buka najmanje ometa fizičke
poslove, a najviše intelektualni rad, dovodi do toga da će se zaštiti od buke u budućnosti
poklanjati sve veća pažnja i postavljati sve oštriji zahtevi u tom pogledu.12

Polazeći od proučavanja stanja i pravaca budućeg razvoja u ovoj oblasti u svetu i kod nas,
pri čemu buka i vibracije u radnoj sredini imaju prioritetan značaj zbog često visokih
nivoa i dugog vremana ekspozicije u toku dana, osnovni cilj budućeg razvoja je da se
problem zaštite od buke u industriji rešava efikasno i ekonomično. 13 To se odnosi kako na
projektovanje novih tehnoloških procesa i industrijskih pogona, tako i na sanaciju
izgrađenih industrijskih objekata kod kojih nisu sprovedene adekvatne mere zaštite, što je
sada najčešće i istovremeno najneekonomičnije.

6. Osnovne karakteristike vibracija

Vibracije se karakterišu intenzitetom, frekfencijom, trajanjem i pravcem dejstva.

12
Ibid, str. 74.
13
Ibid, str. 74.

11
Intenzitet vibracija govori o tome koliko su "snažne" vibracije i može se okarakterisati na
različite načine.

Važna vrednost (engl. peak) i vrednost "od vrha do vrha" (engl. peak to peak) se često
koriste za opisivanje nivoa signala vibracija, jer ukazuju na maksimalan otklon od
ravnotežnog položaja.

U većini slučajeva, kada vibracije ne sadrže udare, intenzitet ubrzanja se izražava preko
kvadratnog korena srednje kvadratne vrednosti ams (ehgl. RMS), koja je vrlo dobar
deskriptor nivoa vibracija jer predstavlja meru energije signala vibracija.

Intenzitet vibracija obično se izražava ubrzanjem merenim u m/s2 ili dB.

U slučaju kada su vibracije prelaznog oblika, tj. kada sadrže udare, RMS vrednost
"podcenjuje" vibracije i zato se uvodi faktor nadvišenja – krest faktor:14

Krest faktor = vršna vrednost / srednja kvadratna vrednost

Ukoliko krest faktor prelazi vrednost 9, efekti vibracija su podcenjeni, pa se moraju

koristiti druge vrste ocena. Standard ISO 2631 – 1:1997, opisuje dve različite mere koje
se mogu koristiti kada je krest faktor veći od 9: tekuću srednju kvadratnu vrednost i dozu
vibracija četvrtog stepena.

Frekfencija je broj potpunih ciklusa vibracija u jednoj sekundi i meri se u Hz.

Reakcija čoveka na vibracije se pojačava sa povećanjem vremena trajanja izloženosti

vibracijama, pa je važno definisati meru izloženosti koja uključuje i faktor vremena
izlaganja vibracijama. Da bi se odredila efektivna dnevna izloženost, potrebno je
prikupiti informacije o broju minuta ili časova dnevno tokom kojih se javlja izloženost
vibracijama.

14
Ibid, str. 77.

12
Izloženost ljudskog tela vibracijama ocenjuje se merenjem vibracija na ulazu u telo.
Vibracije se normalno mere u tri upravna pravca. Ukoliko postoji više od jedne tačke
ulaska vibracija u telo , uvodi se više koordinatnih sistema za izvođenje merenja. U
slučaju vibracija ljudskog tela, koristi se biodinamički set osa, pri čemu je tačka kontakta
– koordinatni početak. Pravci su: x – napred- nazad, y – levodesno i z – od stopala ka
glavi (prema ISO 2631-1:1997).

Iako se znalo da produženo izlaganje buci izaziva oštećenje sluha, do 1950-ih godina nije
bilo predloga standarda u vezi ograničenja izloženosti buci. Prvi standard u SAD je
usvojen od strane američkog vazduhoplovstva, 1956. odine. Istraživanja i komiteti za
donošenje standarda razmatrali su problematiku buke više od decenije, pre nego što su
granice izlaganja buci ušle u zakonsku regulativu.

ISO standardi. Tehnički komitet 43, podkomitet 1, Međunarodne organizacije za

standardizaciju, ISO TC43/SC1, bavi se donošenjem standarda vezanih za buku. Aktuelni
ISO standardi vezani za buku na radnom mestu su:15

 ISO 1999:1990 – Akustika – Određivanje izloženosti buci na radnom mestu i

ocena oštećenja sluha nastalih usled dejstva buke,
 ISO 9612:1997 – Akustika – Preporuke za merenje i procenu izloženosti buci u
radnom okruženju.
 ISO 11690-1: 1996 – Akustika – Preporučena praksa za konstruisanje radnih
mesta koja sadrže mašine sa niskim nivoom buke – Deo 1 : Strategije kontrole
buke,
 ISO 11690-2:1996 – Akustika – Preporučena praksa za konstruisanje radnih mesta
koja sadrže mašine sa niskim nivoom buke – Deo 2 : Mere za kontrolu buke,
 ISO 11690-3:1997 – Akustika – Preporučena praksa za konstruisanje radnih mesta
koja sadrže mašine sa niskim nivoom buke – Deo 3 : Prostiranje zvuka i
predviđanje nivoa buke u radnim prostorijama,

15
Ibid, str. 81.

13
 ISO 14257:2001 – Akustika –Merenje i parametarski opis krivih prostornog
prostiranja zvuka u radnim prostorijama radi ocene njihovih akustičkih
performansi,
 ISO/TS 15666:2003 – Akustika – Procena smetnji od buke pomoću društvenih i
društveno- akustičkih istraživanja i
 ISO 17624:2004 – Akustika – Preporuke za kontrolu buke u kancelarijama i
radnim prostorijama pomoću akustičkih parametara.

14
 Zaključak

Sa razvojem sredstava za proizvodnju, saobraćaja i potrošnje energije u industriji i većim

gradovima, iz godine u godinu registruje se stalan porast nivoa buke i vibracija u
čovekovoj radnoj i životnoj sredini. Istraživanja osnovnih faktora "zagađivanja"okoline u
razvijenim industrijskum zemljama, pokazuju da buka i vibracije zauzimaju treće mesto,
odmah iza zagađenja vazduha i vode. Preko 40% odraslog stanovništva razvijenih
zemalja oseća tegobe prouzrokovane dejstvom buke i vibracija. Ukupan nivo buke u
velikim gradovima od 1945 godine rastao je prosećno za 1dB godišnje, dok je u periodu
sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka ovaj porast bio i veći.

Krajem dvadesetog veka, a posebno tokom sedamdesetih godina kada se ovom problemu
poklanja posebna pažnja i od strane nauke, nivo buke u velikim gradovima, pa i u
Beogradu, u pojedinim zonama dostiže ekvivalentne vrednosti od 80dBA, a u određenim
vremenskim intervalima i znatno veće. Nivo buke u industriji, na radnim mestima, često
znatno premašuje 90dBA. Ukoliko bi se zadržao registrovani trend, trebalo bi očekivati
da će kroz 20-30 godina biti dostignuta gornja fiziološka granica mogućnosti čovekovog
slušnog aparata.

Značajne akcije na međunarodnom planu, u ovom periodu, već se sprovode sa ciljem

smanjenja buke saobraćajnih sredstava, industrijske opreme i robe za široku potrošnju,
zašta su usvojeni odgovarajući tehnički propisi i međunarodni standardi.

Porast nivoa vibracija i buke, sa nizom negativnih efekata, zahteva iznalaženje efikasnih
rešenja zaštite, uključujući razvoj i proizvodnju tehnološke opreme sa sniženim nivoima
emitovane zvučne energije.

15
 Literatura

Grupa autora, Bezbednost i zdravlje na radu, Fakultet inženjerskih nauka, Kragujevac,

2012.
Nešković, S., Ekološki menadžment, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo, Beograd, 2011.
Praščević, M., Cvetković, D., Buka u životnoj sredini, Fakultet zaštite na radu, Niš, 2005.
Uzunović, R., Zaštita od buke i vibracija, LOLA, Beograd, 1997.
Uzunović, R., Menadžment kvalitetom i životnom sredinom, Jugoslovensko udruženje za
standardizaciju i kvalitet, Beograd, 2001.

16