GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJI

GAP

GAP se definiše kao stanje dispozitivne i intezivne anskioznosti koja se manifestuje intezivnom
brigom, strepnjom i iškekivanjem negativnog dogadjaja. Sama reč ,,generalizovani,, ukazuje na
to da je reč o anskioznosti koja je usmerena na opšte teme. Odnosno anksioznost oko
svakodnevnog života. (Suprotno od sprecifičnih fobija)

 Stalna i intezivna briga oko svakodnevnog života.

Specifičnost GAP-a je u tome što se javlja kasnije u ontogenezi od drugih anksioznih

poremećaja. Pacijenti sa GAP najmanje traže pomoć psihoterapeuta.

PATOLOŠKA BRIGA

Prema DSM klasifikaciji patološka briga je centralna odlika GAP-a. Nju karakteriše stalna
anticipacija negativnih ishoda svakodnevnih životnih situacija. Razlika izmedju normalne i
patološke brige je višestruka. Patološka briga je stalna i prožimajuća. To znači da osoba ne može
da prestane da brine i ne može da se opusti. Osoba sa GAP gubi mogućnost da uspostavi
kontrolu nad brigom. Sa druge strane ljudi koji imaju normalnu brigu mogu da prestanu da
brinu kada reše situaciju ili kada uvide da brigom ne mogu da reše situaciju.

 Šta ako mi dete dobije temperaturu ?

 Šta ako ostanem bez posla ?
 Šta ako mi dete ne upiše fakultet ?
 Šta ako dobro ne budem uradio posao ?
Preporuka za čitanje:

KRITERIJUMI NORMALNA BRIGA PATOLOŠKA BRIGA

Trajanje KRATKO NE PRESTAJE
Fokus NA PROBLEM NA SVE OKOLNOSTI
Ponašanje PRAKTIČNO REŠAVANJE IZBEGAVANJE I ZAŠTITA
PROBLEMA

Patološku brigu karakteristišu i specifični oblici zaštitničkog i izbegavajućeg ponašanja.

Zaštitničko ponašanje je ono koje se primenjuje da se smanji intezitet anskioznosti. Na primer

kada roditelji nemaju direktnu kontrolu nad ponašanjem deteta a obuzedti su patološkom brigom
stalno pozivaju svoje dete telefonom da bi se uverili da je sa njim sve u redu. Na taj način se štite
od ,,preterane,, anksioznosti jer zaštitničko ponašanje dovodi do opuštanja. Medjutim to stanje
opuštanje traje kratko jer roditelji nastavljaju da brinu. Njihovo sećaje na osećaj opuštenosti po
primeni zaštitničkog ponašanja biva prediktor novog telefonskog zvanja čive se pravi novi
zaštitnički krug.

Izbegavajuće ponašanje karakteriše izbegavanje odredjenih situacija gde osoba ima utisak da
nema kontrolu nad situacijom koja bi mogla da ima negativne posledice. Na primer, situacija
kada dete ostane samo neće moći da se snadje (biće gladno, razboleće se...) Kao i u slučaju
zaštitničkog ponašanja nakon primene izbegavajućeg ponašanja dolazi do opuštanja. Odustajanje
od puta dovodi do umirenja jer osoba ima utisak da će tako moći da kontroliše situaciju, što
postaje prediktor novog izbegavajućeg ponašanja.
 NAPETOST, UZNEMIRENOST

Prema MKB ključni element psihopatologije GAP jeste napetost i uznemirenost. Osobe sa GAP
nekada nisu u stanju da definišu zbog čeka brinu (slobodnoleteća anksioznost).

 Slobodnoleteća anskioznost: nejasno doživljavanje anksioznosti, doživljaj da osobu

preplavljuje strah a da ona pri tome ne zna odakle strah dolazi niti zbog čega je zabrinut.

U takvim situacijima osobe osećaju hroničnu napetost i uznemirenost.

Osobe takodje imaju i izraženu telesnu napetost:

 Mišićna napetost i bolovi u mišićima

 Česte (tenzione) glavobolje
 Treperanje, trzanje i grčenje mišića
 Stegnutost stomaka (osećaj kamena u želudcu...)

Jedan od simptoma napetosti jeste i lako i preterano reagovanje na male draže (osetljivost na
stimulaciju) – osobe se uznemire i trgnu se na benigne povode (kada zazovni telefon, kada zalupi
prozor...)

Napetost i uznemirenost imaju hroničan tok sa manjim ili većim oscilacijama. Kao posledice
napetosti javljaju se umor, nesanica, teškoće sa koncentracijom...

SOMATSKI SIMPTOMI

 Trahikardija
 Hiperaktivni autonomni nervni sistem
 Ozežano disanje
 Znojanje
 Drtahnje

Ovi simptomi po svojoj učestalosti i jačini nisu kao kod paničnog poremećaja. LAKO SE
MOŽE ZALUTATI U DIJAGNOSTICI ! ( greške lekara )
 TOK POREMEĆAJA

GAP se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi. Analize pokazuju da GAP-u predhodi stresni ili
traumatski dogadjaj nakon čega osoba počinje da anticipira dalje potencijalne opasnosti koje bi
trebalo da se izbegnu. Zbog toga ona počinje da biva zabrinuta. Nakon preživljenih stresnih
situacija a u pokušaju da se kontrolišu sve buduće potencijalno opasne situacije formira se
hroničan tok brige I napetorosti. Osoba sa kapom ne može dobro da se koncentriše, postaje
razdražljiva I svadjljiva, umor, nesanica, prekomerno korišćenje zaštitničkog I izbegavajućeg
ponašanja. Kako ovaj poremećaj ima hroničan tok, povremeno uzimanje lekova ne dovodi do
radikalnog poboljšanja. Naprotiv, pacijenti najčešće nastavljaju da brinu I nastavljaju da osećaju
perzistentnu napetost. Zbog toga bivaju razočarani, potišteni I pesimistični da će im biti bolje.
Kao rezultanta javlja se depresija koja najčešće biva primarni razlog da se pacijenti sa GAP jave
psihijatrima Im bude ordinirana adekvatna terapija.

Treba istaći da GAP korelira sa socio-ekonomskim statusom:

 Direktni troškovi: Adekvatna I neadekvatna medicinska dijagnostika (analize, lekovi,

pregledi…)
 Indirektni troškovi: Smanjena produktivnost zbog dekoncentracije, umor I sl…

KOMORBIDITETI

GAP se retko javlja samostalan, gotovo uvek ide u komorbiditetu. Najčešći koborbiditeti su
depresija, drugi anskiozni poremećaji, supstance…

 Njačešći scenario smo već opisali. (Gap+depresija)

Može se javiti I kod PP-a koji dugo traje (GAP kao dodatna komplikacija) *** generalno kada se
misli o anksioznim poremećajima treba primarno razmišljati kroz paradigmu komorbiditeta.
DEPRESIJA:

 Objašnjava paradoksni nalaza o suicidu ?

 Fomra GAP bez komorbiditeta sa depresijom retko se sreće u praksi.

SUPSTANCE:

Postalo je pravilo da se anskiozni poremećaji javljaju u učestalom komorbiditetu sa alkoholom,

drogama… Polovina pacijenata sa GAP ima problema I sa supstancama (ne samo sa alkoholom I
drogama već I sa drugim supstancama u kojima je kofein najzastupljeniji, red bul, guarana…)

30 % heritabilnosti GAP-a

PSIHOLOŠKE TEORIJE

1. PSIHOANALITIČKE TEORIJE

Prema originalnoj psihoanalitičkoj teoriji u ranim fazama razvoja ličnosti, nastanak anksioznosti
se vezuje za separaciju od majčine figure. U kasnijim fazama razvoja ličnosti, nastanak
anksioznosti se vezuje za rivalstvo sa ocem, odnosno za edipalni kopleks koji generiše
kastraciona anskioznost. Na kraju nastanak anskioznosti se vezuje za strah od superego kao
najkasniji vid pojave anskioznosti u razvoju ličnosti.

Savremene psihoanalitičke teorije nastanak anskioznosti u okviru GAP-a povezuju sa pojavom

nesvensih, nerešenih intrapsihičkih komflikta koji imaju koren u edipalnoj fazi. Tu se
anskioznost javlja kao ,,signal,, egu da pojača psihičke odbrane, najčešće od seksusalnih ili
agresivnih impulsa.

2. KBT

Prema kognitivnoj teoriji centralno mesto za GAP jeste javljanje patološke brige. U okviru KBT
postoji nekoliko teorijskih matrica koji pokušavaju da objasne kako dolazi do pojave patološke
brige I kako ona opstaje I uslovljava disfunskionalnost kod pacijenata sa GAP.
 Izbegavajući model: Ovaj model opisuje patološku brigu kao kognitivni konstrukt kojim
osoba pokušava da reši očekivane probleme u životu I tako otkloni potencijalnu pretnju,
dok istovremeno izbegava neprijatne somatske simptome I emocionalnhe doživljaje koji
bi se normalno, pojavili tokom suočavanja sa problemima u životu.
 Model nepdnošenja neizvesnosti: Postulira da osobe sa GAP situacije koje su
neodredjene ili neizvesne doživljajaju kao izuzetno stresne I kao traumatične zbog čega
im je javlja patološka briga kao odgovor na te situacije. Ove osobe su uverene d aim
briga pomaže da se efikasnije suoče sa pretećim I problemaičnim (neizvensim)
situacijama u životu. Prema ovom modelu, patološka briga se pojavljuje kod osoba koje
nemaju samopouzdanje da reše problematične sitaucije, kod osoba koje doživljajvaju
problem kao pretnju, kod osoba koje se lako uznemire kada se bave problemom I kod
osoba koje su pesimisti o ishodu problematične sitaucije koju očekuju.
 Metakognitivni model: Adrijan Vels, ukazuje na to da pacijenti sa GAP imaju dva tipa
brige. Tip 1 javlja se u situacijama kada postoji objektivan problem koji treba da se reši.
Osobe veruju d aim u takvim situacijama, ova briga pomaže da je savladaju I da imaju
pozitivan stav prema njoj. Medjutim , tokom trajanja brige Tip 1 aktiviraju se negativna
uverenja u vezi sa pojavom brige I osobe počinju da brinu oko pojave brige. Ova ,,briga
oko brige,, odnosno ,,metabriga,, nominuje se kao Tip 2 I karakteriše je negativan
doživljaj zbog njene pojave. Tip 2 je ekskluzivna za osobe sa HAP jer se onam ne javlja
kod ljudi koji ,,normalno,, brinu. Pojava ove vrste brige intezivira simptome anksioznosti
čime se ona još više učvršćuje.
 Model emocionalne disregulacije: (SAMO NAVESTI kao četvri model)

DIJAGNOSTIKA:

Zabrinutost ili strepnja koja se odnosi na više životnih okolnosti I koja traje najmanje šest
meseci. Pored toga, potrebno je I da postoje neki od simptoma napetosti, uznemirenosti I
vegetativne hiperaktivnosti. Važno je da aksniooznost NIJE POVEZANA sa napadima
paniike I fobijama kao I da nije prouzrokovana sa somatskim bolestima.

 Krakta dijagnostička pitanja: Da li se svakodnevno brinete više neko što bi trebalo,

Da li ste svakodnevno uznemireni I to ne možete da prekinete ?
 MKB KLASIFIKACIJA

 Period od najmanje šest meseci intezivne napetosti, brige I osećanja uznemirenosti

oko svakodnevnih dogadjaja I problema.
 Moraju biti prisutna namanje četiri simptoma sa liste od kojih najmanje jedan od
simptoma od br1 do br4

o Simptomi autonomne uzbudjenosti: Palpilacije ili lupanje srca, znojenje, drhtanje,

suva usta
o Simptomi koji se odnose na grudni koš I abdomen: Bol ili nelagodnost u grudima,
mučnina, abdominalni bol
o Simptomi koji se odnose na mozak I na um: vrtoglavica, nestabilnost I nesvestica
o Opšti simptomi: topli ili hladni talasi
o Simptomi napetosti: knedla u grlu, mišićčna napetost I bolovi u mišičima I u
zglobovima
o Nespecifični simptomi: osetljivost na stimulaciju, teškoće sa koncentracijom,
teškoće sa usnivanjem zbog pojave brige…

DSM KLASIFIKACIJA

 Intezivna anskioznost oko svakodnvenih aktivnosti

 Anksioznost se teško kontroliše
 Otežana koncentracija, umor, poremećaji spavanja, mišićna napetost, osećaj nemira
 Nije vezano sa supstance I somatsko stanje

Somatska oboljenja:

 Kardipulmonalna oboljenja (angina pectoris, aritmije, srčana insufijencija, akutna

astma, plućna embolija, prolaps mitralne valvule, pneumatoraks…)
 ITD…
PP-GAP

 Da li ima napada panike ?

 Preko učestalog traženja urgentne pomoći ?
 Intezivnost simptoma ?

UPITNICI: GAD-7 I HAM-A

TEHNIKA MONITORINGA:

Monitoring je process koji ima za cilj procenu hronične brige, odnosno procenu kognicija,
emocija I ponašanja oji su sa njom povezani, u ovkiru dijagnostike poremećaja, ali I kao element
terapije u okviru toka tretmana. Jedan od boljih uvida u disfunskionalnost samih shema je
vodjenje dnevnika.

Pacijenti sa Gap imaju snažna uverenja da:

 Dok brinu mogu da drže stvari pod kotntrolom

 Dok brinu ništa opasno ne može da im se desi
 Brigom rešavaju problem

Vežba progresivne mišiće relaksacije.

PRIKAZ SLUČAJA:

Majka koja se brine da se njenom detetu nešto opasno ne dogodi, stalno ga proverava da vidi
kako je. Izbegavajuće ponašanje u ovom primeru može biti zabrana noćnih izlazaka. Na ovaj
način majka stabilizuje svoju brigu (IZBEGAVANJE+ZAŠTITA)

- Hijerarhijska lista (pusti je da spava kod drugarice – može da ide na pet dana na
Kopaonik I ne mora da se javlja kući svako veče)
LEKOVI: Agometalin (nov lek), alprazolam, bromazepam, dijazepam, lorazepam

BILJNI PREPARATI: ulje od lavande, ekstrat biljke galfimia glauca I ekstrat biljke pasiflora.

Meditacija I joga, Balneoterapija (superironija od SSRI) Dubois, 2010

GAP JE PROTOTOTIP ANKSIOZNIH POREMEĆAJA !!!

Kognitivna rekonstrukcija+relaksacija+Pregabalin- SSRI/SNRI