Seminarski rad iz strujno tehničkih merenja

Merenje temperatura sa termoparom

Zbog svojih prednosti,termoparovi se dugog vremena koriste u mnogih naučnih

istraživanja i industrijska merenja.U suštini su prosti,sastoje se obično od dve
žice,čvrsto spojene i merač napona.Složeniji termoparorni sistemi mogu sadržati više
zasebnih spojeva,ali osnovni principi rada i instrumenti ostaju isti.Mogu biti veliki(prema
izraženom mehaničkom i korozionom zaštitom) ili mali(prema predviđenoj brzini
vremenskog odziva i malim toplotnim kapacitetom).Tanke žice se koriste u
kriogenskom sistemu,mnogo su krhke i fleksibilne;Velike žice se koriste u
pećima,obložene su,upakovane,zatvorene i zbog toga su tvrde.

Posebnom izradom, enkapsulacioni (uvijeni) termometri se mogu odupreti raznim

korozivnim atmosferama.Termoparovi se mogu koristiti u širokom opsegu temperature.
Od tečnog helijuma (-270 ̊ C) do visoko temperaturnih peći(2200 ̊ C).Svakako,za visoke
temperature su potrebne različite legure.Mnogi termoparovi kombinacijom daju približno
linearni izlaz u širokom opsegu temperature.Ova osobina vodi do kalibracionih i
instrumentalnih metoda koje su prostije i preciznije.Za razliku od otpornog termometra
termoparovi nemaju samozagrevajući efekat.Ovo je veoma važno u preciznoj kalometriji
i kriogenim istraživanjima.

Broj potencijalnih kombinacija termoparova je zapravo neograničen,ali srećom tu je

velika vrednost standardizacije.Ova standardizacija tipova i termometričkih vrednosti je
dovela do upotrebe u širokom opsegu,i razumne cene,uglavnom zamenljivih materijala i
nekoliko vrsta legura različitih proizvođaća i mnogih drugih instrumenata različitih
kompanija.

I poslednji,ali ne i najmanji,termoparski sistem je jednostavan instrument:prenosivi

potenciometri,labaratorijski galvanometri,potenciometri za snimanje i digitalni multimetri
su u sveopštoj upotrbi.Potreba za stabilnom čvrstom vezom može biti negirana
upotrebom temperaturno kompenzacionih veza;ovo je uopštena industrijska praksa.

-1821. Tomas Sibek otkrio je postojanje termoelektričnih struja,dok je eksperimentisao

sa opticajem između bizmut-bakra i bizmut-antimona.On je dokazao da kada se krajevi
različitih metala zagreju na različitim temperaturama dolazi do stvaranja mreže
termoelektričnih sila.Ukoliko žice formiraju zatvoreno kolo onda dolazi do indukcije
termoelektrične struje.Nakon nekoliko godina Bekveler je pokazao da se spoj platine I
paladijuma može koristiti za merenje temperature.Skoro deset godina kasnije Džin Peltir
otkrio je da,kada se male spoljašnosti izložene struje puste kroz spoj različitih
termoparova dolaži do neobičnog termalnog ishoda.Kada je struja prošla kroz spoj u
jednom smeru,spoj se ohladio,a kada se smer struje promenio,isti se zagrejao.Uz
pomoć novo otkrivenih teorija termodinamike Viliam Tomson,mogao je da dokaže da su
ova dva ishoda povezana.

On je takođe došao do najosnovnijih jednačina koje se i dan danas koriste.Teorije o

termoelektricitetu su od tada znatno složenije i prefinjenije(iako su nebitne u praktičnoj
primeni elektroparova).Klasik za novije diskutovanje napisao je Mek Donald i veoma
detaljni ali osnovi pregled je sastavio Polak za neko američko društvo za testiranje i
materijale.

Jedna od najranijih kombinacija koje sui male dalekosežnu upotrebu bili su bakar i
constantan koji se danas zove TIP T.Jos jedan od standardnih materijala sa dugom
istorijom je Kromel i Alumel(najpre razvijeni u Hoskinsovoj kompaniji za proizvodnju) koji
danas predstavljaju materijale koji ispunjavaju standarde vrednosti TIPA K.Najčesće
korišćene kombinacije na visokim temperaturama bili su platina i platina-rodijum legure
tipoova S,R,i B.Grupa platina se drugačije naziva plemenite kombinacije metala; drugi
se nazivaju osnovnim tipovima metala.Poslednjih godina dobijeni su nekoliko novih
metala koji su svuda priznati.Oni uključuju tungsten – renium za veoma visoke
temperature I Nikrosil I Visil za srednje I promenljive temperature.Ovi metali biće opisani
detaljnije nesto kasnije u ovom poglavlju.

OSNOVNI PRINCIPI

Osnovni principi koji su neophodni za najosnovnije razumevanje termoelektričnih struja

sadržani su u tri dejstva (zajedno sa jednačinama koje su povezane sa njima) I u tri
zakona koji proističu iz osnovnih jednačina.

Sibek efekat može se opisati dijagramom fig.3.1.Ako se krug koji se formira sastoji od
dva suprotna konduktora A (pozitivnog) i B(negativnog) a spojevima na temperaturama

i ,onda će se struja kretati kroz kola na način kako je prikazana.ako postoji prekid
na žici A,onda se potencijal razvijen kroz taj otvor,naziva Sibekova voltaža(ili
termoelektrična voltaža).

Slikaaaaaaaaaaaaaaaa fig 3,1 Sibekov efekat

Za manje razlike u temperaturi razlika u voltaži na vodovima(otvorima na žici A) je data

Gde je Sibekov koeficijent za kombinaciju materijala A i B na temperaturi T.Ukupni

rad voltaže za niz temperatura je dat sa
Koeficijent može se dobiti razlikom(diferencijacijom) funkcionalnom vezom
ili se može dobiti koristeći odnos:

gde se R odnosi na standardni odnos materijala.

Tomsonov efekat može se razumeti koristeći sliku 3.2 kada struja prolazi kroz spojeve
različitih konduktora,toplota biva apsorbovana ili oslobođena od strane spojeva.Ukoliko
električna struja teče u istom smeru kao Sibekova struja, onda toplota biva
privučena(apsorbovana) od strane toplijeg spoja ili bolje da kazete:topliji spoj apsorbuje
svu toplotu (i obrnuto).Ovaj efekat se koristi u termoelektričnom grejanju ili rashlađivanju
tj. zaleđivanju.

Veza je : I dt

gde je d kolicina toplote je Peltierov koeficijent,i električna struja,dt utrošeno

vreme.Peltierov efekat je blisko povezan sa Sibekovim efektom.

Zakoni ponašanje termoparova

Upotreba termoparova,bez obzira na relativnu jednostavnost i ograničena je sa 3
zakona:

1.ZAKON HOMOGENOG STRUJNOG KOLA

Termoelektrična struja ne može biti generisana u kolu od samo jednog homogenog

materijala,bez obzira na temperaturne promene.

slika

2.ZAKONI INTERMEDIJALNIH METALA

Suma termoelektromotornih sila u kolu,sastavljenom od bilo kog broja različitih

materijala je nula,ako su svi delovi kola na istoj temperaturi.

slika

3.ZAKON INTERMEDIJALNIH TEMPERATURA

Termoelektromotorna sila proizvedena termoparom sa temperaturama i

predstavlja algebarski zbir TEMS termopara sa jednim spojem na i drugim i TEMS

istog termopara sa spojem na i .

Slika

PROIZVODNJA I METODE MERENJA

Metode proizvodnje i merenja produktivnosti termoparova veoma variraju u zavisnosti

od temperature i primene.Najjednostavnije metode uključuju male,slabo instalirane žice
baš kao kod mnogih nisko temperaturnih aplikacija,najsloženije su obložene i izolirane
keramički termoparovi koji se koriste u nuklearnim reakcijama pri visokim
temperaturama.

Precizno merenje toplote termoparova je moguće samo ako se obrati pažnja na:

1.odabir materijala

2.testiranje termoparova i provera sposobnosti

3.tehnike proizvodnje,izolacije itd.

4.opšti eksperimentalni dizajn i tehnike merenja.

Odabir odgovarajućeg termopara koji se treba koristiti u određenoj situaciji zavisi od

mnogo toga.Verovatno najbitnija stavka kad su u pitanju visoke temperatuure je
uskljadjenost okružena sa materijalom termoparova i njegova izolovanost.Ovo je takođe
bitno i kod niskih temperatura,ali u suštini ne predstavlja problem.Ovaj kriterijum je
detaljno objašnjen u ASTM priručniku i kod Kardvela.Izolacije koje su najčesće
dostupne su :emajl,polietilen,policiamid i izvijeno staklo.Kombinacije sa staklom i nekim
drugim od elemenata su takodje moguće.Iako je poliamid jedan od najtraženijih
izolatora njega je isto tako jako teško ukloniti.U posebnim prilikama žice se mogu
koristiti bez dodatne izolacije.

Mnogi materijali termoparova koji su napravljeni za rad na visokim temperaturama imaju

izuzetno nisku osetljivost na nižim temperaturama da bi mogli biti od koristi.drugi imaju
normalnu osetljivost ali su nestabilni zbog velike nehomogenosti i mnogih
varijacija.Samo tri proste kombinacije termoparova koje su standardizovane I
prilagođene merilima komercijale su dokazala das u pogodna za niskotemperaturnu
upotrebu.To su Tip E,KP i TN 2)TIP,TP i TN; 3)TIPK,KP i KN.

Merenje temperature u prisustvu magnetnih ili radiacionih polja zahteva dodatnu pažnju
i posebne tehnike.Samo nekolicina senzora za temperature zadržava svoje normalne
osobine pod ovim uslovima.Najmanje promene koje se mogu očekivati su nekoliko
posto a mogu biti I veće od 100 % u zavisnosti od temperature I jačine polja baš kao I
od materijala od koga je napravljen termopar.

Materijali koji su izuzetno osetljivi na niske temperature jako će uticati na magnetno

polje.Ričard je dokazao kako u teoriji tako i eksperimentalno da se osobine
termoparova ne menjaju ukoliko je deo žice koji se nalazi u polju,izolovani od
toplote.Međutim,ovo se teško postiže.Lasko i Merc su vršili merenja magnetno-
termalnog napona i došlido zaključka da je KN (Alumel) isuviše siromašan material da
bi se koristio u magnetnom polju,na 30 ̊ C.Ukoliko želimo da koristimo termoparove za
merenje temperature u magnetnom polju,preporučuje se izbegavanje KN (Alumela) na
svim temperaturama ,takođe razrađene legure Au-Fe na niskim temperaturama(ispod
10 K)osim ukoliko nisu izvršena ispitivanja unutar polja.Druga solucija bi bila da se
osmisli pomagalo koje bi odstranilo temperaturni gradijent uzduž žica termoparova koji
se nalaze u magnetnom polju,kao što je bio Ričarsonov predlog.

Posebnu pažnju treba isto obratiti i na merenja temperature u nuklearno reaktivnim

poljima.nuklearno zračenje termoparova može dovesti do promena u sastavu fizičke
nesavršenosti komponenata od kojih je materijal sastavljen,i usled promene do kojih
dolazi u njegovim osnovnim sastojcima.Nekolicina detaljnih studija su napravljene kako
bi se utvrdio značaj tih efekata.Na promene koje nastaju na visokim temperaturama
obraćena je posebna pažnja,i očekuje se da će se režultati promenjivati i na niskim
temperaturama.Zaključak koji je donesen na osnovu ovih proučavanja da se koriste oni
materijali termoparova koji su na bazi nikla kao što su KP (hromel) KN (alumel) jer se
promene koje se dešavaju relativno male.Da bi saznali nešto više o ovome pročitajte
Braninga.Procedura koja je neophodna kako bi se neki termopar osposobio za rad
umnogome zavisi od primene.Ako su razlike u temperaturi potrebme samo do oko 10 %
onda bi najverovatnije bilo najbolje pogledati tabelu osnovnih promena osobina.Ove
tabele se odnose na termopar u celini,ne na određenu žicu ili kaljem žice.Ukoliko neko
želi preciznost od 0.01K ili veću preciznost,onda je neophodno da se izvrši jako
precizno ispitivanje na termometru kao što su termometri otporni na platiu ili
germalnijum.Tabele standardnih osobina se odnose samo na visoke temperature,ne i
na niske temperature.Standardne tabele koje se odnose na termoparove prikazuju
samo probližnu elektromotornu silu temperaturu određennog termopara.Kako bi dobili
preciznije osobine određenog termopara,moramo izmeriti elektromotornu silu tog
termopara na određenim temperaturama.Razlika između ovakvog merenja
elektromotorne sile jednakog termopara i između vrednosti na standardnoj tabeli je
često neznatna i skoro jednaka što se tiće temperature tako da je samo
nekoliko,najčesće samo dve su potrebne.

Ispitivanje termopara(kalibracija)se vrši uz pomoć sonde Tipa 3 kao što je prikazano na

sl.3.6.Normalno,ova sonda be se koristila za dobijanje termoelektrične elektromotorne
sile između niza parova.Ove elektromotorne sile će onda biti dovedene u vezu i
korišćene zajedno sa tabelama opštih osobina i sa jednostavnom šemom umetanja
kako bi se oformila nova i preciznija tabela za taj termopar.Dobijanje osobine mogu biti
precizni u milistepene ukoliko žice nemaju nikakvih oštećenja i ukoliko su bile prethodno
homogenizovane.Pre nego sto prilagodimo žice na tačnu i preciznu primenu
prvenstveno trebamo da uradimo test da bi proverili koliki je efekat nehomogenosti u
žici.

Kada se homogeni provodnici izlože temperaturi ne dobija se nikakva termalna

snaga.Slično tako,nikakva snaga se ne dobija kada se dva provodnika spoje i par
provodnika izloži temperaturnom gradijentu.

Međutim,problem u merenju temperature je da idealne oblike,homogene i identične,nisu

dovoljno dobro podešene za materijale od kojih su napravljeni termoparovi.Zapravo ako
stavimo kalem provodnika na visokoj temperaturi magnetnog gradijenta on će često
proizvesti termoelektriču snagu ponekad jačine i do 10 V za siromašne
materijale.Ukoliko provodnik sa jednog kalema povežemo sa provodnikom drugog
kalema istog sastava,iako njegov spoj stavimo u termo tečnost a slobodne krajeve
držimo na sobnoj temperaturi,onda može da dođe do pojave izvesne struje.Mogli smo
da zapazimo očitavanja koja su iznosila nekoliko stotina mikrovolta na slabo
kontrolisanim legurama.Ovi netačni varirajući naponi,uzrokovani
nehomogenostima,mehaničkim oštećenjima,i hemijskim nečistoćama su glavni uzroci
netačnosti i nepreciznosti u sistemima termoparova.

Metode koje su bile stavljene na test omogućuju onima koji vrše testove da odaberu
one materijale koji su homogeni i stoga imaju najmanju stopu nepravilnosti
voltazi.Testovi takođe omogućavaju podatke o mogućim greškama i analizu istih.Podelili
smo nehomogensti na 4 kategorije u zavisnosti od dužine njihovih rastojanja:

1. Nehomogenosti kratkog dometa pojavljuju se samo u jednom provodniku i odvojeni

su najmanje 5 m,sa najmanjim razmakom od nekoliko cm između njih
2. Nehomogenosti srednjeg dometa pojavljuju se kod provodnika koji se nalaze na
istom kalemu ali su odvojeni više od 5 m.
3. Nehomogensti dalekog dometa se nalaze u provodnicima istog porekla ali onih koji
se nalaze na različitim navojima
4. Unutrašnje varijacije u hemijskom sastavu,termiđki postupci i rukovanje dešava se u
materijalima proizvedenih od strane različitih proizvođača a ponekad i kod istih
proizvođača koji su ih proizveli u različitim periodima.