СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА

Г ЛА.С
CCXXXVI

ОДЕЉЕЊА ЛИТЕРАТУРЕ И ЈЕЗИКА

НОВА СЕРИЈА

КЊИГА 4

Уредник

Академик ПЕТАР КОЛЕНДИЋ

секретар Одељеља литературе и језика

ИЗДАВАЧКА УСТАНОВА

БЕОГРАД
1 9 5 9
 Глас САН CCXXXVI - Одељење лиШераШуре и језика 4, 1959
Glas de l'Acad. serbe CCXXXVI- Classe de litreratитe et de phz1ologie No 4, 1959

МИЛАН БУДИМИР

FLUMEN NOMINE BATНINUS

Приказано на 1 скупу Одељења литературе и језика 9-11-1959 год.

Прилично бројну литературу о овоме хидрониму даје сада А.

Mayer, Die Sprache der alten Illyrier I 80. Како је поз::ато ово се име
јавља само код Велеја Патеркула П 114, 4 који каже: insequenti aestate
(године 8 н.е.) omnis Pannonia reliquiis totius belli in Dalmatia manentibus
расет petiit. jerocem illam tot milium iuventutem, paulo ante servitutem mi-
natam Italiae, conferentem arma, quiЬus usa erat, apud flumen nomine Bat-
hinum prosternmtemque se universam genibus imperatoris, Bathonemque et
.Pinnetem excelsissimos duces, captum alterum, alterum а se deditum iustt"s vo-
luminiЬus ordine narraЬimus, ut spero.

А б р а м и ћ и С а р и ј а мисле додуше да је овај хидроним и

епиграфски документован :ii то на једном од познатих натписа из Солина
који се односе на изградљу цеста према јадранском залеђу (в. К 1 i о
26, 279) где се читају слова "AD ВАТ ... ". Како није сасвим поуздано
оно треће слово у хидрониму чија прва два слова гласе ВА, тешко је
одлучитИ се да се и овај свеДок озбиљно узме у обзир и испита. Колега
П а ш а л и ћ 1 , који се и после своје тезе детаљно бави овим цестама,
оставља питаље отворено. Тако би на крају крајева војник и историчар
Велеј Патеркул, који је био на самоме терену, био још увек једини
сведок за реку Bathinus.

Потпуности ради Мајеровој литератури треба додати и W. R е i-

.d i n g е r-a, D i е S t а d t h а 1 t е r d е s u n g е t е i 1 t е n Р а n-
nonien und Oberpannoniens von Augustus bis
D i о k 1 е t i а n (Bonn 1956, стр. 18 и 23), који додуше не решава
постављено питаље, али у довољној мери истиче јужну границу непо­
дељене Паноније у времену о коме говори Велеј Патеркул. Види о том
и Ф. Папазоглу, Жива Антика VII 122.
Питаље о коме се ради гласи: да ли је Bathinus река Бедља
или река Босна. Осим Сарије готово сви су стручљаци за Бедљу, па и
Мајер, који лингвистички допуљује такво схватаље што га је давно
изнео G о о s s, А r с h i v d е s V е r. f. s i е Ь е n Ь й r g i s с h е
L а n d е skund е N F 13, 1876, 453.

1 В. Годиriuьак Истор. др. Б. и Х. 8 (195ti) 297; не дођох до рада швајцар­

~ЖОГ. слависте Dickenmann-a Studien z. Hydronymie des Savesystems, Budapest 1939.
58 __________ ____ _ "

Лингвистичком страно111 овог питаља бавио се и наш В у л и ћ,

који је посебно изучавао све што знамо о честим устанцима далматских
и панонских племена против римских империјалиста. Разуме се да ни он
не прима идентификацију реке Bathinus с данаш";_ом Босном и да се
љегова расправа завршава уобичајеним non liquet, пошто је нагласио
непоузданост традиције самог текста и могућност да је код Велеја"ута­
јало Batinus а не Bathinus. Плиније III 110 доиста помиље такав хидро­
ним за Picenuт. На свој козерски начин Вулић је третирао овај хидро­
ним са гледишта щ:ториске фонетике и морфологиј"е, латинске и илирсi<е,
па је дошао до претпоставке да у топониму Basante треба тражити
илирску основу В а s (s) а s В а s (s) а n t i s, којој у латинском треба да
одговара основа на -о n -о n t i s. Нажалост, такав тип основа још није
документован у латинском језику, иако имамо на трачкој и на илирској
страни грецизиране примере кiю В u z а s В u z а n t i s и D а s е s D a-
s е n t i s, поред женског D а s е а t а, које указује на то да се ради о
укрштаљу вокалских и консонантских основа.

За разлику од Гаса и Сарије, "дао је другачију идентифишщију

реке Bathinus С оn s) L а р r о v i n с е r о т а i n е d"e D а 1 т a,-
е
t i 153 (в.
А, Mayer, Vj е s n i k z а а rh е о 1. i h i s t or.
da1тatinsku 50,1932, 117).0нналазидајеимену Bathinus
најближи хидроним. Bacuntius, коме данас одговара хидроним Bosut
чији је вулгарнолатински архетип за досељене Словене могао да" гласи
једино Basantu или Basuntu. Сибилант је у том облику морао, према
Мајеровој комбинацији, бити првобитно звучан, Ь а z- а не Ь а s s-.
Стога и не разумем како је Мајер успео да објасни грешку латинског
преписивача са грчRог оригинала и љоме условљену замену грчке tигме
латинским безвучним гутуралом -с-. Он се позива на случајеве као у
Codex Iust. nov. 11 in Bacensi место in Basensi,
иако у томе примеру имамо безвучни а не звучни сибилаит (в. А.
М а у е r, D i е S р r а с h е d е r а 1 t е n I 11 у r i е r I 79).

Нема сумље да за такву замену долази у обзир једино s i g т а

1u n а t u т, за коју не зна понеки палеограф, иако се она јавља у
атинској азбуци већ концем 5. в. ст. е. То би значило да је грчки ори­
гинал за погрешно латинско Bacuntius код Плинија З, 148, могао једино
да има облик BAC(O)YNTIOC. Са таквом сигмом рачуна и Мајер.
У сваком случају треба имати на уму овај палеографски детаљ, будући
да он није важан само за Плинија, него и за самог Велеја Патеркула,
који је у овоме случају testis unus и чији је f 1 u т е й n о т i n е
В а t h i n u s хапакс легоменон, јер је на солииском натпису сачуван
само почетак ВА, а не БАТ, I<ако погрешно чита Сарија.

Према томе имамо пред собом три решеља за Велејев хидроним

Bat/zinus: Госову идентификацију са Бедњом код Вараждина, Консову
са Босутом и Саријину са Босном. Пре него узме11ю у претрес све три
ове могућности, треба истакнути да се хидроним Bosut, према Мајеру
јавља не само за античко Basant(e), односно за Basunt(i)us (место по­
грешне графије Bacuntius I<ОД Плинија), него и са јужне стр~не Саве,
где у Посавини имамо. приличан појас који припада Pannonia Inferior,
 Flumen nomine Bathinus 59

како смо напред поменули ослаљајуlш се на Рајдингера. Код ушћа

Босне имамо поток Босуiйа, а у рудничкој области у Србији јавља
се двапут хидроним и насеље Бqсуiйа. Промена рода код ових хИ­
дронима (БосуШ: Босуiйа) није усамљена појава · (исп. нпр. Дунај,
Дунав, Дунава), иако се у овом конкретном случају име веће воде
јавља у мушком роду (Босуiй) а маљег потока у женском (БосуШа).
Госова идентификација Beilejeвa ХИдронима са реком Бедљом
ослаља се у првом реду на сазвучност Велејева облика са данашљим
хидронимом, маље на стварним разлозима које нам могу дати једино
историчари Велеј Патеркул и Дион Касије када говоре о капиту­
лацији устаничке далматско~панонске војске. Ову врсту аргумената
претресао је доста опширно и убедљиво већ Сарија, који с правом
истиче приличну невероватноћу да су устаници у покрету према северо­
западу успели да заобиђу главну базу римских операција у Сиску, преко
којег је једино могла и доћи главна римска снага. Међутим, доље п6-
речје Босне и област између доње Босне и· доље Дрине више долази у
обзир за пресудну битку јер је ближа главним упориштима устанИчких
снага. Ипак се мора признати да су у овом случају. формални лингви­
стички разлози пресуднији него стварни код којих се маље више мо­
рамо упуштати у пуна нагађаља. Ти формални разлози сасвим јасно
кажу да Велејево Bathinus може дати једино Бодна, а Бедња само
у: тол1 случају ако пођемо од апелатива бадањ, како то чини Мајер,
који преузима Госово схватање, и ако још уз то узмемо у помоћ ира­
ционалну народску етимологију или паретимологију, за Rojy не важе
закони историске фонетике. · Ако пођемо путем тих народских парети­
мологија, онда би било најпростије остати код Т о м а ш е к а (Р W R Е
2,123) који је потсетио на хрватске речице зване БаШина, иако му је
било сасвим јасно да су такве комбинације са гледишта историске фо­
нетике неодрживе, па се стога најзад решио за Бедњу (Р W R Е П s.
В а t h i n и s).

. Мајер и љегови претходниЦи, који почевши од Госа идентифи­

кују Велејев Bathinus са загорском Бедљом, па се уз то ослаљају ·и на
апелатив бадањ, дужни су да наведу бар један пример из словенске
хидронимике где се овај термин јавља у таквој функцији, а не само
из 'тоiЮнимике. Ипак Мајер' остаје код Госове идентификације, док
је И. Ц а р и ћ у Enc. Jugoslavije s. Баiйин за Саријино схватање, јер
сматра да су главне борбе између Римљана и усТаника вођене у области
дољег тока Саве, између ушћа Босне и· Буке. Ту је негде, како наслу­
ћује заједно са Саријом, потукао Тиберије устанике под Батоном
и Пииесом.

Супротно Госу и Мајеру, Конс и Сарија слажу се и у погледу

локализације овог пресудног
бојишта и у погледу идентификације
Велејева Bathinus са реком Босномодвосно Босутом. Разлика је између
Конса и Сарије у том што Сарија облик Bathinus сматра аутентичном
графијом у којој безвучни Дентални acrmpaт бележи неки нарочити
илирски глас, сличан енглеском интерденталном сrтранту -th, док
Конс води рачуна само о радикалном <:Јfементу у хидронимима Bath-inus
60 Милан Будимир
------~ ------

Bac~untius (које треба читати Ba~~uпtius). Ако пођемо од Саријине

идентификације, односно његова читаља да BathinИ> вреди колико
и Basinu5. онда нема никакве сметње да прихватимо његову идентифи­
I<ацију. При такву решењу није нам потребна помоh "народске етимо­
логије, као што је потребна код Госа и Мајера кад идентификују
Bathinu5 са Бедњом. Таквом решењу се не противе ни мршави исто­
риски подаци. Ипак је Мајер против такве идентификације са простог
разлога што за реку ;Босну, чији старији об.ццк у нашим споменицима
гласи Bosina, које претпоставља старИје Ba5inu као једини могуhи облик,
има посебну етимолошку комбинацију.
Како нисам могао доhи до Gloua 24, 177, узимам обавештење из
Nastavnog vj.e5nika 42, 46 и д. и Enciklopedije Jugoslavije П 1 где сазна­
јемо да је Мајер хидроним Босна придружио као корадикални дериват
ленсичној групи иевр. bhog- "тенуhа вода", односно "fliessendes Wa5ser,
Васћ", нано нажу W а 1 d е- Р о k о r n у, Wergleich. W.-b. d. idg.
Sprachcn П 187. Могу реhи само то да етимолошi<И приручници, нао
нпр. Kl uge-Gotze s. Bach (ноји разуме се спомиње и Мајер),Ђе наводе
ни једног норадиналног хидронима и да је природа завршног гутурала
неизвесна, јер се не зна да ли имамо посла са веларом или лабиовеларом,
док би за самог Мајера, ноји илирсни третира нао сатемсни језин, нај­
боље одговарао палатални гутурал. Мајерова претпоставка да ленсичка
група bheg/bhog завршава палаталним гутуралом уствари је petitio
principii јер то одговара његовој тези о сатемском карантеру илирсног
језина. Супротно томе G б t z е у својој обради Клугеова Речника
придружује тој ленсичној групи и балтснословенске корадинале. нао
лтв. blgu и слов. Ьёgи бе:жаШu и грч. phobo5 phohii, чија је семантична
језгра "жив нонрет, тон". То сз;арије значење сачувало се у словеначном
bezati. Стога се мора сасвим одбацити Мајерова етимолошка комбина­
ција за хидронимсну групу БосуШ БосуШа и Босна, за коју претпоставља
праоблик bhogna, иано имамо потврђен старији облин Bo5ina. Против
њега говори лабиовеларни а не палатални гутурал, те стога у погледу
прелаза z : 55 отпада и његово позивање на групу Рисан и грч. Rizon,
манар да веh нод Птолемеја имамо дублете Riz/sinon. Безвучни сиби­
лант у словенсном Рисан долази из латинских, а не из илирских или
грчних уста. На тај латинСI<И извор, ноји не зна за звучни сибилант,
упуhују нас лат. поза ј мице из грчноГ нао ma55a : maza, comis5or : comazo
итд. Значи да хидроним Босна нема никакве везе са нем. Bach и да је,
према томе, етимолошки још увек нејасан.
Једно је прилично јасно: да коренске етимологије мало вреде.
Траже се потпуно истоветни деривати, поготово над је и код њих се­
мантика радикалног елемента често споредног значаја и неодређене
функције (исп. у Вукову Рјечнику s. бјелица која није само пшеница,
шљива, трешња него и антропоним и хидроним у Србији). Што је још
важније, нема доказа да име сваке реке значи првобитно "тенуhа вода".
То сасвим убедљиво поназују примери као Црна (река), МуШни (поток),
Јасеница, Буковица, Јабланица, Суитца, МрШвица, Криваја, Тойлица,
СШуденица, Брегава, Брегалница, Круйа, СиШница, Бјелица, ЗлаШица,
Железница итд. Стога је тешко наслутити шта је заправо значио хидро-
 Fl~men nomiпe Bathinus 61
---------------------------------------------
ним Bath/sinus, по којем је називана не само река него и област (исп.
код Вука s. Дрина "die serbische Gegend an der Drina, Zvornik gegen-
йber": "отишао у Дрину").

Старија комбинација са хомофоним арбанаским апелативом bos

"со" тешко да долази у обзир, јер данашње -о- у арбанаској фонетици
претпоставља старије дуго ё или дуго а, док за хидроним Босна можемо
претпоставити само кратко о или кратко d. Не знам како је G а f f i о t
у свом Речнику пронашао Дугу пенултиму код овог хидронпма који се
јавља само у Велејевој прози. Из напред наведених хидронима Јасе­
ница и Буковица видимо да се често у топономастичком материјалу
јављају фитонпми. То потврђују и наши примери као Лукавац, Лука­
вица, Койривњак (извор у Ја:Цру), Койривница (вода у Боснп, Јукиh),
разне Бобије и Грахова, а од античких наводим сабински хидроним
Fabaris, који је корадикалан са нашим Бобија и Бобовац, док на грчком
терену имамо у тој функцији разне деривате од phakos и phasёlos. Од
овог последњег назива махунастог биља имамо и нашу туђицу йасуљ
са разнпм варијантама (ба:ж:уљ, бр:ж:уљ итд.), које су због сачуваног а
у првом слогу те~t- у новије доба могле уhи у наш речник.

Иако је ризично правити етимолошке комбинације са именима,

nоготово аитичким код којих се ради о сасвим фрагментарном позна­
вању целокупног језичког материјала, ипак са гледишта формалне
фонетике и на основу аналогних образовања као могуhа, али не и кцо
потпуно вероватна, етимолошка комбинација хидронпма Bath/sinus
остаје веза са класичном туђицом грч. phasёlos односно лат. phasёlus
phaseolus, која је корадикалиа са поменутим грчким phakos "сочиво"
и која потиче по свој прилици из неког севернобалканског сатемског
дијалекта. На такав нас извор упуhује данашљи арбански корадикал
bathё "боб''· Кречмер мисли да је грч. phasёlos и лат. phasёlus илир­
ског порекла (в. Glotta 21, 181), па би према томе и наш пасуљ и бажуљ
били вернп, иако одлутали потомци -старог илирског речника. Томе,
меi;утим, противречи Кречмеров измењен став о лингвистичком поло­
жају илирских Индоевропљана, које он више не убраја у сатемску
него у кентумску групу. Стога сам и казао, опрезности ради, да ова
туђица потиче из неког севернобалканског сатемског извора, који he
бити по свој прилици трачки, јер из те области долазе и лингви­
стички преци данашњих Арбанаса. Таква је солуција обавезна за оне
који илирске Индоевропљане сматрају члановима кентумске групе. Ја
се, међутим, ·држим старијег Кречмеровог гледишта, које у новије
време подржавају Пизани и Мајер, да Ишри нису кентумски Индо­
европљанп и да, према томе, можемо рачунати са сатемским елементима

и у илирском речнику.

Ако се прихвати изнесена етимолошка комбинација, по којој је

хидроним Bath/sinus кораДИкалан са грч. phakos и арб: bathё, онда нам
се сама собом намеhе потпуно евидентна идентификација грчкоr дери­
вата phakinos, који је забележен код комедиографа Сопатра (в. А t h е n.,
Dipnosophistae 158 d) па према томе потиче из народног говора, ~ Вс­
лејевим flumen nomine Bathinus. Ова је подударност радикалног и су-
62 Милан Будимир

li
фиксалног елеЈ\rента толико фрапантна да се наша етимолошка ком~
8
бинациfа :м~же мирне душе сматра'Fи вероватном, а. не само могу.lюм,
поготово кад за њу говори сабински хидроним FaЬaris ("" fаЬа ЬоЬ),
i
!
при чему треба иста.lш и признату хетероклитичну алтернацију n/r (исп.
donum: dar итд. и vesna према грчком ear од старијег vesr).
1
!1
Иако је Мајер са лингвистичке стране у погледу нею1х детаља
учинио оправдане замерке Саријину излагаљу, ипак он није могао да 1
ослаби његове главне тачке, а то је такореlш дословна подударност
ономатолоШК.)Г комплекса од шест гласова између Велејева Bathinu~ и
средњевековног Bosina, остављајући на страну питање безвучне ден_;
талне аспирате. Код те идентификације сачуван је у nуној мери и ква~
литет. и квантитет гласова, па нам нису потребне никакве допунске
паретимолошке комбинације и хипотезе, доi< је у морфолошком,погледу
врло nрnмамљива веза са хидронимима у ··најближем суседству, юю
што су· Basante и ,Basuntius, односно модерни хидр оним Bosut и Bosuta.
Ова формална и морфолошка једноставност идентификације речито
говори за Gаријино објашњење, коме се не противе ни досад познати
стварни разлози.

Остаје.само питање оне аспирате у Веле ј еву-облику Bathinus .: Иако је

В'еЛејева латинштина и ретdрична и патетиЧна, иnак је он; као римски
официр ·И као човек који познаје терен, важан. сведок, чак и у том
сЛучају ако ·прихватимо правило римских правника да је testis unus
testis, nullus. Веле ј Патеркул се не може сматрати као testis unus; ·јер
се томе nротиви фонетски сасвим правилна и једино ·моrућна иденти~
фикација његова облика Bathinus са хидронимом В о s n а. Нажалост:,
латинска ортографија само у. изузетним случајевима знас за безвучне
аспирате, па би ·стога облик са. nростим безвучним денталом Batinus
више одГовараО'· латинској .ортографији. Тh:ко и)11амо :код Плинија 3,110
документован . за Picenum облик Batinus. АлИ. нас већ Квинтилијан
обавештава да је златна римска омладина, која је студирада :у'Атини,
под утицајем Атиљана,' који су били dasuntikoi, из· чис:rе афе:ктације
форсирала аспиратску артикулацију, па ·би се ·могло 110мислити да је
Веле ј као официр подлегао ·тој моди .. Сарија, .међутим, не мисли тако.
Он сматра, на основу неких ономатQлошких.вар,ијаната, да се ради о
специфичној репродукцији неког особеног гласа илирске фонетике који
је·био непознат класичним народима. Према љему, тај је глас репро­
дукован сад са th сад са s и он као пример наводи~.етникон Dentfseletai,
Daortho: Darsioi и Dassaretioi: Sesarethioi.
. Вулић и Ма јер одбили су ~а .довољно разлога све' ове Сари ј ине
привидне примере који' би требало"да доi<ажу ту спеЦифичну особину
илирске фонетике. Тако је Мајер остао на гледишту да :kласично th,
I<ако се то види из nримера Bouthoe : словенски досељеници
Budva,
рефлектују простим звучним денталом. То би био· један доказ вnше
за идентификацију Велејева Bathinus са загорском Бедњом, I<ада би
вредели исти фонетски закони за ·црногорско nриморје и за вараждин~
ску област и када између Псеудо.СI<Илакса ·и Веле ја· Патерi<ула не би
било временског размака •од·нај~1ање 4 столећа, а да и не·говоримо о
 Flumen nomine Batblnus 63

паретli!МОЛОШЕој. адапцщији епихорског имена према грчком bous и thoas.

На ту адаnтацију морамо мислnтИ када се ради о легендарним К ад­
м о в и.м лутањима по илирском приморју.

Из овога свега излази да је за идентификацију Bathinus = Basna

пресуДна бёзву':lна дентална аспирата -th-. Нити лингвиста Мајер, ни
историчари Вулив и Сари ја нису узели у обзир nознату појаву са класич­
них натписа, папируса и рукописа. Реч је о разним начинима репi;юдук­
ције' безвучног сибиланта - s -, односно његове замене са простим или
асriиратским деиталом. ··Довољно примера у' том погледу сакупили су
Birt (Kriiik und Hermeneutik.365; Glotta XIV 113) и Ziengerle
(Glotta XV. 65). Бирт наводи ет.имологију сачувану у једној глоси из
6. в. н. е. :која гласи biЬliathecarius. "qui libros secat". Јасно је да ова
етимологија nретставља:·уобичајену замену th са s. Из Тиронових нота
бележи G. Е s s а u, 'Glossae ad тет librariam et institutianem schalasticam pet·-
tinentes .84, графије·Араllо pisius место Pythius и супротно Litllimachus место
Lysimachus, док Бирт. Даје даље и дублету arismaica место arithmetica.
ВеЋ код Плаута имамо pro$umas за "rрчко prathumas "драге воље".

За,,нас су ва>I{нији )I д,алеко инtересантнији примери грчки .које

је са:куmю Ziengerle, и то стога шrо :код ·хидронима BCICUntius, :како
дају Плинијеви рукописи, наслуЋујемо грчко sigma lunatum. Цийrер­
леови су примери махом из хеленистичко-римске епохе, као kakatblbas
поред kakasbos и diasёkёn поред нормалног diathёkёn, pathan за pasan,
те aionioith место aioniau. Ово фонолошко поклапање сигме и тете
дало је веЋ у 4 в. ст. е. нову реnродукцију групе sth и то apodossai
поред apadasthai и као резултат хаплологије poiessai место poiesasthai,
errossai поред errosthai и обратно уррошfiење геминате у примерима
kolatheis за kalastheis, Aritё за Aristё. Овамо спадају графичке дублете
скитског имена Spargapithes Spargapises на понтским натписима (в.
Schwyzer, Griech. Grammatik I 206). Како је познато промена th:s
јавља се Ђајраније у ла:конским говорi:Јма, и то веЋ среди:ном 5. в. ст. е.,
када нам комедиограф Аристофан и .историчар ТукидИд бележе облик
sias = theos. Тако је од класичног thugater дошло данашње цаконс:ко
sati "кЋи". Али ове промене припадају интерном животу грчких дија­
леката; иако би за лаконски дошао у обзир утицај илирских остатака
и инфилтрата на :које у:казује и име дорске филе Hulleis. Ziengerle и
Schwyzer су са довољно разлога истакли периферни карактер тог фе­
номена, нарочито у северним мешовитим областима грчког земљишта.
Њима је зачудо измаюю из вида постојање епиграфских дублета
Zbelthiourdos - Souelsurdus и у овоме правцу важно место у Хервер­
денову Lexican Graecum suppletariuin et dialecticum 1295 које гласи: "pra-
babile est hanc litterae 6 pronuntiationem esse multo antiquiarem, pra eaque
pugnat Pindari interpretatto nominis Sisyphas = theasophos О XIII 520",
Овим се подат:ком, наиме, примичемо већ почетну 5. в. ст. е. и то
далено од ланонске области.

Разуме се да се графије нао kakathiЬas и pathan нису задржале

само на натписима, него су ушле и у рунописну традицију класичних
писаца, нако смо то веh видели нод Плаута и у Тироновим нотама.
64 Милан Будимир

У том смислу треба схватити и граф~1ју Херодотова хидронима Tia-

rantos (лева притока Истра) место Sarantos, јер му најбоље одговара
име Seret. За такво схватање одлучно говори морфолошки моменат,
будући да се хидроним Sarnus у Луканији (од старијег илирског Somo)
односи према Херодотову Sarantos исrо онако као слов. vesna према
староиндиском vasantah. Чини ми се да и познати crux у Арисrотело­
вој дефиншџrји трагедије mathёmaton треба схватити као miasmaton, а
не емендирати у pathimaton. Само при таквом читању отпада и оче­
кивано тумачење тог дела дефиниције, али о том на другом месту.

Према изложеноме Велејева графија Bathinus може се мирне душе

читати Bastnus, и мени није познат из ове области никакав други ·хи­
дроним који би био ближе данашњем имену В о s n а . Док су јадранске
реке биле раније познате аитичким народима, имена река које утичу у
Дунав постају познате знатно доЦIШје. То се најбоље види по самим
именима Savus и Danuvius за које се чује тек под крај старе ере. Велеј
Патеркул је И.'lle Bathinus забелеЖио на мање обичан начин, али ипак
довољно јасно према ортоГрафско; моди свога времена. Аблатив nomine
у његовој фрази fiumen nomine Bathinus значи само толико да се ради
о дотле непознатом имену и да се писац труди да буде што прецизнији
у репродукцији тог хидронима.

MILAN BUDIMIR

FLUMEN NOMINE BATHINUS

Argumentuт

В а t h i n u s pro Б а s i n u s eandeт scripturam exhiЬet ut k а k а t h i Ь о s ,

ра th an, Ь i Ь 1 io the са r i u s "qui JiЬros secat", Tironianum L i th iта с h u s
pro L у s i m а с h u s aliaque huius generis ехетр!а, ut Herodoteuт Т i а r а n t о s
pro S а r а n to s atque Aristotelicит та th ет а t on k а thars i s pro т ia s та ton.
Qиа de саиsа hydronyтia illyrica В а t h f s i n и s hodie В о s n а (forma тediaevalis
В о s i n а) aиdit et сит graeco р h а k i n о s optiтe qиadrat.

'.•.'