VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

„NOVI BEOGRAD“

Seminarski rad
- Trakasti transporter -

Student: Profesor:
Nikola Lukić Dr. Dragan Živković
br. indeksa:74c/2017

Januar, 2018.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 1

1. UVOD

Trakasti transporteri bitan su faktor u savremenoj industriji. Koriste se za transport materijala iz

jednog procesa u drugi, u saradnji s različitom transportnom i mašinskom opremom. Važnost trakastih
transportera često je zanemarena jer se oni uobičajeno posmatraju kao deo opreme koji ne stvara
probleme i koji radi dugo vremena bez kvara.

Ljudi se koriste načelima traksatih transportera hiljadama godina. Drevni narodi su, koristeći balvane
kao valjke, prevozili teške terete, poput velikih kamenih blokova za gradnju palata i hramova. Prvi
trakasti transporteri bili su podosta jednostavni. Imali su drvene valjke i traku koja je putovala preko
njih (slika 1. levo). Prve transportne trake su bile izrađene od kože, kanvasa ili gume. Ti su primitrivni
trakasti transporteri bili vrlo popularni za prevoz rasutog tereta. U dvadesetom veku njihova primena
postaje sve šira.

Konstrukcija trakastih transportera stalno se poboljšavala pa su postali naizbežan deo savremene

industrije i svakodnevnog života (slika 1.desno).

Izum elektriciteta i elektičnih motora omogućio je izradu trakastih transportera za prevoz materijala i
ljudi u proizvodnim postrojenjima, fabrikama, rudnicima, lukama, skladištima, trgovinama itd...

Slika 1. Najraniji, primitivni trakasti transporter (levo) upoređena sa savremenim trakastim transporterima
(desno)
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 2

1.1. Istorijski razvoj

Istorija trakastih transportera počela je u drugoj polovini 17. veka i od tada su oni neizbežni sastavni
deo transporta materijala. Najraniji trakasti transporteri bili su vrlo primitivni i sastojali su se od kožne
ili platnene trake koja je putovala preko ravne drvene platforme ili preko drvenih valjaka. Prva
upotreba trakastih transportera u Sjedinjenim Američkim Državama opisana je u knjizi „A Millers
Guide“ izumitelja Olivera Evansa, a objavljena je u Filadelfiji 1795. godine. Prva upotreba livenih
potpornih valjaka zabeležena je 1891. godine u Nju Džersiju i Pensilvaniji.

U početku trakasti transporteri su se koristili samo za prevoz vreća žita na kratke udaljenosti, ali
njihova se konstrukcija polako poboljšavala. U 19. veku postajali su sve pouzdaniji pa se i njihova
upotreba proširila (Slika 2. levo). Trakasti transporteri počeli su se koristiti i za prenošenje težih tereta.

Zahvaljujući razvoju tehnologije umesto srva počeo se koristiti metal, posebno čelik, za upotrebu na
višim temperaturama i u svrhu povećanja trajnosti. U kompaniji Sandvik 1901. godine izumljena je i
počela se proizvoditi čelična transportna traka (Slika 2. desno). Od tada se istražuju novi, lakši i jeftiniji
materijali pa su stoga mnogi delovi danas izrađeni od plastike. Međutim upotreba plastike nije uvek
moguća, npr. Kod visokih temperatura i kod transportera s teškim uslovima rada, pa se i dalje koristi
čelik.

Slika 2. trakasti transportetri iz 1840. godine. (levo) i

Sandvikova čelična transportna traka iz 1901.godine. (desno)

Henry Ford je 1913. godine u svom pogonu Rouge u Dearborneu u Mičigenu uveo montažnu liniju na
osnovi transportne trake, za montažu svog vrlo popularnog automobila Model-T, što je omogućilo
veliko povećanje proizvodnje (Slika 3.). vreme potrebno za sklapanje šasije smanjeno je sa 12 sati i 30
minuta na 2 sata i 40 minuta, a od 1914. godine na 1 sat i 30 minuta. U idućih deset godina svi
proizvođači automobila počeli su koristiti montažne transportne trake. Tako su one postale popularan
način transporta teške i velike robe unutar fabrika.

U prvoj polovini 20. veka trakasti ransporteri postali su uobuičajna transportna sredstva i njihova je
komstrukcija neprestano poboljšavana. Trakasti transporteri velike dužine koriste se danas u
rudnicima i u lukama za transport uglja i raznih ruda. (Slika 4.).
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 3

Jedna od prekretnica u istorijskom razvoju trakastih transportera bila je uvođenje sintetičkih

transportnih traka. To je počelo tokom Drugog svetskog rata, ponajviše zbog nestašice prirodnih
materijala oput pamuka, gume i platna.

Slika 3. Montažna transportna traka Fordova automobila Model-T (levo i desno)

Slika 4. Savremeni trakasti transporteri uglja u luci Immingham u Velikoj Britaniji

Danas se u proizvodnji transportnih traka uobičajno koriste: pamuk, platno, koža, neopren, najlon,
poliester, poliuretan, uretan, PVC, guma, slikon i čelik. Izbor materijala zavisi od konkretne primene
transportne trake.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 4

Najduži trakasti transporter na svetu nalazi se u Zapadnoj Sahari (Slika 5.). Dug je 100 km, od rudnika
fosfata u Bu Craau do obale Atlanskog okeana u El- Aaiunu. Najduži pojedinačni trakasti transporter
prevozi vapnenac i škrljevac od Meghalaye u Žindiji do Sylheta u Bangladešu i dug je 17km.

Slika 5. Najduži trakasti transporter na svetu, dug 100 km, u Zapadnoj Sahari

Trakasti trasnsporteri koriste se u mnogim industrijama: automobilskoj, računarskoj i elektrotehničkoj

industriji, poljoprivredi, proizvodnji hrane i pića (Slika 6. levo), avionskoj, farmaceutskoj i hemijskoj
industriji te za štampu novina i pakovanje.

Slika 6. Trakosti trasnsporteri za punjenje flaša (levo) i u pogonu za štampu novina (desno)

Vrlo zanimljiva, praktična i zabavna primena trakastog transportera vidljiva je u suši restoranu (Slika
7.) gde se tanjiri sa sušijem (raznolikom sirovom ribom) nalaze na rotirajućoj transportnoj traci, koja
putuje kroz restoran i prolazi pokraj svakog stola, tj. gosta, brzinom od 8 cm u sekundi. Gosti mogu
naručiti jelo ili pak jednostavno uzeti šta žele od svežeg pripremljenog sušija sa putujuće transportne
trake. Transportnu traku za takav tip restorana u Japanu je izumeo Yoshiaki Shiraishi 1958. godine, jer
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 5

je imao problema sa osobljem u svojem malom restoranu i poteškoće pri njegovu samostalnom
vođenju.

Slika 7. Sushi restoran sa transportnom trakom „YO! Sushi“ u londonskoj podzemnoj železničkoj prostoriji
Poddington

2. PREGLED SAVREMENIH REŠENJA

Budući razvoj trakastih transportera sigurno će voditi ka smanjenju cena i buke, smanjenom opsegu
održavanja i njihovoj većoj trajnosti. Takođe, transportne trake će u budućnosti biti lakše i tanje,
boljeg odnosa čvrstoća/težina pa će se time pridoneti uštedi energije. Posebno će se obratiti pažnja
na visoku čvrstoću i malu rastezljivost, na antistatičnu otpornost te na otpornost na habanje i na
štetni uticaj ulja, masti i drugih hemikalija. Transportne trake će u budućnosti biti uzdužno vrlo
fleksibilne, a poprečno adekvatno krute. Radnicima na montažnim transportnim trakama svakako će
se poboljšati ergonomski uslovi.

Modularni sastav trakastog transportera novi je koncepot u manipuloaciji materijalom

(Slika 8.). On se razvija vrlo brzo zahvaljujući svojim prednostima: standardizovanim delovima i
dimenzijama, lakoj montaži i popravci kao i mogućnostima fleksibilnog razmeštanja i načina upotrebe.
On postaje neizbežan deo automatske prouzvodnje i montažnih linija u mnogim industrijskim
granama.

Temeljna je prednost modularnog sastava trakastog transportera mogućnost promene njegovog

oblika prema želji, čime se menja i putanja toka materijala. Budući da je sastavljen od spojnih jedinki
(modula), koje uključuju trake, stranice, postolja, motore i pomoćnu opremu, taj se sastav može
graditi u blokovima, da bi udovoljio traženim putevima toka materijala u bilo kojoj okolini, gde se
inače koriste mali i srednje veliki traksti transporteri.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 6

Slika 8. Modularni sastav trakasatog transportera

Transpoortne trake su takođe objekti istraživanja u nanotehnologiji. Istraživači iz laboratorija

Lowrence Berkeley National preinačili su karbonske trakepreinačili su karbonske nanocevi u
transportne trake koje mogu prenositi čestice veličine atoma ka mikroskopskim radnim mestima (Slika
9.). Delovanje male električne struje na karbonsku nanocev pomera čestice uzduž cevi, poput
transportne trake. To kretanje rešava pitanje učinkovite montaže nano-struktura, što je trenutno
najveći problem istraživačima.

Transportne trake nano veličine mogu dostaviti atom za atomom konstrukcije nano-struktura.

U budućnosti transportnu traku nano veličine istraživači mmogu koristiti za dostavu mnoštva atoma
za atomom bilo kuda. Ona se može koristitii kod nano proizvodnje, npr. kod nano-lemljenja i kod
nano-elektromehaničkih uređaja.

Slika 9. Transportna traka nano-veličine

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 7

3. KONSTRUKTIVNA ANALIZA TRAKASTIH

TRANSPORTERA

3.1. Osnovne napomene o trakastim transporterima

Trakasti transporteri se najčešće primenjuju od svih transportnih uređaja neprekidnog dejstva. Nalaze
primenu za prenošenje rasutih materijala, a ponekad i komadnih tereta, horizontalnom ili kosom
transportnom trasom, sa manjim uglom nagiba (10⁰...28⁰).

Razlog široke primene trakastih transportera leži u činjenici da je ovaj oblik neprekidnog transporta
praćen čitavim nizom prednosti, koje se ogledaju u: jednostavnosti konstrukcija; velikom kapacitetu;
ostvarenju vedužina transporta materijala, a koje se kreću u širokom dijapazonu, od 5 m, do nekoliko
stotina metara, a kod dnevnih kopova i do više kilometara; relativno mirnom i bešumnom radu;
jednostavnom održavanju itd. Ipak ne može se izostaviti činjenica da se trakastim transporterom ne
zatvara u potpunosti mehanizovanost tehnološkog procesa pretovara, već se u tom cilju moraju
primeniti dodatni tranportni uređaji, dodavači (pomoćni transportni uređaji), za nasipanje, odnosno
nabacivanje materijala na transportnu traku transportera. Materija se nasipa utovarnim olukom iz
bunkera, a može da se nabacuje „hrani“ bunkerom samoutovarivačem (trakastim transporterom –
dodavačem). Trakasti transporter - dodavač može biti horizontalan ili kos, a razlikuje se od
pretovarenog transportera po tome, što je opterećena grana oslonjena na kliznu šinu ili veći broj
oslonih valjaka, koji su međusobno razmaknuti na l= 0,25 ... 0,3m, dok ispod neopterećene, povratne
grane nema nikakvih oslonaca. Dodavač ima bočne stranice te deluje kao transporter u oklopu. Brzine
kretanja su male, ν =0,1 … 0,3 m/ s , a veći kapacitet ostvaruje se nanošenjem debljeg sloja
materijala. Posipanje materijala je malo jer se sprečava oklopom transportera – dodavača, odnosno
ugradnjom bočnih stranica. Dodavači se primenjuju za transport zrnastih materijala, a eventualno i
sitnokomadnih tereta. Regulacija dovođenja materijala na traku transportera – dodavača ostvaruje se
kliznim zatvaračem ili promenom brzine trake.

Kombinacijom mehaničkih uređaja za hranjenje transportera sa automatskim uređajima, primenom

vage i sl., može se ostvariti potpuna mehanizovanost tehnološkog procesa trakastim transporterom.

Trakasti transporter sastoji se iz dva krajnja doboša 1 i 2 (Slika 10.) preko kojihje prebačena beskrajna,
elastična traka 3. jedan od doboša je pogonski, obično na kraju, gde noseći (gornji) deo trake nailazi
na doboš, a drugi je zatezni. Traka jod ovakvih transportnih uređaja je neprekidnog dejstva i
istovremeno je vučni i noseći uređaj – element mašine.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 8

Slika 10. Šemacki prikaz trakastog transportera

Pogonsk doboš ostvaruje obrtno kretanje preko elektromotora 7 i reduktoraq 8, dok se obe grame
transportne trake (gornja – noseća i donja – povratna) kreću preko valjka (rolni) 4 i 5, koji sprečavaju
stvaranje velikih ugiba transportne traske. Povećanje obuhvatnog ugla trake oko pogonskog doboša
ostvaruje se preko valjka za upravljanje trake 6 (otklonski doboš). Rasuti materijal nasipa se na traku
kroz levak 9, dok strugač (čistač) 11 skida sa trake eventualno nalepljeni materijal.

Može se sprovesti više kasifikacija trakastih transwportera, prema različitim kriterijumima i to: prema
obliku transportera trake, prema tipu i vrsti trake, prema načinu ostvarivanja pogona transportera,
prema načinu istovara materijala sa trake itd.

Slika 11.a,b,c Oblici traka trakastih transportera

1. Prema obliku transportne trake mogu se razvrstati na sledeće oblike: ravne, olučaste i
specijalnog oblika (Slika 11. a,b,c).
Na slici 11a – prikazan je trakasti transporter koji se sastoji iz sledećih elemenata: 1- pogonski
doboš; 2- elektromotor; 3- reduktor; 4- ravna traka.
Na slici 11b – prikazan je trakasti transporter sa olučastim profilom trake, a na slici 11c –
prikazana je specijalna gumena traka pravougaonog profila, sa naboranim ivicama i
pregradama, za ostvarenje kosog transporta većih uglova uspona.

Izbor profila trake trakastog transportera u prvom redu zavisi od konstrukcije nosećih valjaka. Olučasti
profili trake, pri njenoj jednakoj širini sa ravnom trakom, očigledno obezbeđuje veći kapacitet
transportne jedinice, a takođe je i manje prosipanje materijala sa olučne trake, te stoga je mnogo
češća trakastih transportera sa olučastim profilom trake u odnosu na ravne trake, bez obzira što je
složenija konstrukcija nosećih valjaka.

2. Prema tipu i vrsti trake: a) sa gumiranom trakom; b) sa metalnom trakom; c) sa metalnom

-mrežastom trakom.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 9

Slika 12. a, b, c, d, e -Vrste pogona trakastih transportera

3. Prema vrsti pogona (Slika 12. a,b,c,d,e): a) pogon sa jednim pogonskim dobošem; b) pogon
sajednim pogonskim i jednim otklonskim dobošem (skretni doboš); c) sa dva pogonska doboša; d) sa
jednim pogonskim dobošem i sa priteznim valjkom; e) sa jednim pogonskim dobošem i sa priteznom
trakom.

Na slici 12. a,b,c,d,e –prikazana su različita konstruktivna rešenja sistema pogona i ostvarivanja
potrebne sile trenja između pogonskog doboša i trake. Na slici 12.a, je sistem pogona sa jednom
pogonskim dobošem (A), kada ugao obuhvata iznosi α max=180 , a to je istovremeno i
najjednostavniji pogonski uređaj trakastih transportera za ostvarenje manjih kapaciteta transporta i
manje snage pogona.

Povećanje ugla obuhvata ostvaruje se tako što se osim pogonskih doboša (A) ugrađuje i otklonski
doboš (C) (skretni doboš) slika 12.b, tako što se povećanjem ugla obuhvata povećava i sila trenja
između doboša i trake, a time i mogućnost primene motora veće snage; na taj način ostvaruje se i
veći kapacitet.

Transporteri većih kapaciteta, kao i transportnih dužina, zahtevaju ugradnju motora velikih snaga, a
konstruktivno se tako izvode da se primenom složenijih uređaja slika 12.c,d i e, obezbeđuje veća sila
trenja, bilo povećanjem ugla obuhvata, bilo povećanjem pritiska između trake i doboša. Kod uređaja
sa dva pogonska doboša ( A 1 , A 2 ) ugao obuhvata se povećava, tako da iznosi α =3500 … 480⁰
, slika 12.c, pošto je α =α 1+ α 2 .

Trakasti transporteri velikih kapaciteta, kao i velikih transportnih dužina transportovanja materijala,
kao i sa većim uglom nagiba, kod kosih transportera gde su potrebne izuzetno velike snage za
ostvarivanje pogona, konstruktivno se izvode prema slici 12.d, - sa pritiskajućim dobošem (B) koji
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 10

preko opruge pritiska traku na pogonski doboš (A). Za ostvarivanje istih zahteva izrađuju se pogonski
uređaji doboša prema slici 12.e, gde posebna zatezna traka (Tt) pritiska radnu traku transportera (T)
na pogonski doboš (A). Na slici 12. je Sn – sila nailazne trake na doboš, a S s – sila silazne trake sa
doboša.

4. Prema načinu istovara materijala sa trake (Slika 13.a,b i c) razlikuju se trakasti transporteri: a)
sa istovarom materijala na krajnjem dobošu; b) sa istovarom masterijala duž raspona trase
transportera, između dva doboša, pomoću specijalnih kolica za skidanje materijala sa trake i c) sa
plužnim skidačima materijala sa trake.

Na slici 13.a – šematski je prikazan horizontalni trakasti transporter sa istovarom materijala sa trake
na krajnjem dobošu.

Na slici 13.b – prikazan je šematski horizontalni transporter, duž čije linije se može premeštati uređaj
za istovar materijala sa trake. Uređaj se sastoji iz dva doboša koje obuhvata traka i pri prelazu trake
preko gornjeg doboša istresa se materijal sa trake u bunker, tako što materijal sa obe strane trake
transportera pada i duž linije trase transportera pune se odgovarajući bunkeri. U ovom slučaju se
pražnjenje – istresanje materijala u bunker ostvaruje preko dva kraka (sa obe strane).

Slika 13.a, b i c – Vrste transportera prema načibu istovara materijala

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 11

U slučaju da se materijal skida sa trake negde na sredini trase između krajnjih doboša, primenjuju se
skidači (grebači) plužnog oblika, slika 13.c, koji se mogu postaviti i na kolicima. Plužni skidač je
jednostavne konstrukcije, a mana mu je što dosta haba traku usled klizanja materijala.

Doboš skidača materijala sa trake, slika 13.b – manje haba traku ali se ne može primeniti za rad kada
se transportuju komadni tereti. Kako plužni, tako i dobošni skidači ugrađeni na kolicima, mogu se
premeštati duž linije transportera bilo ručno, odnosno pomoću posebnog ugrađenog pogona, a može
i pomoću pogona same trake, slika 14. i pri tome se moraju uzeti dodatni otpori koji se stvaraju pri
skidanju materijala sa trake, prilikom izbora potrebnog pogonskog elektromotora transportera. Ugao
ugiba plužnih skidača obično iznosi (0,2 .. 0,22) π, rad.

Teret se stavlja na traku pomoću utovarnog uređaja (slika 13.a i b) koji se montira na noseći ram
transportera. Istovar materijala sa transportera vrši se na bilo kome mestu preko istovarnog uređaja,
slika 13. b i c ili na kraju transportera preko pogonskog doboša, slika 13. a.

Trakasti transporteri mogu biti stacionarni ili pokretni, ako su manjih dužina, 5 ... 15 m. Pokretni
transporteri koji su duži od 5 m nalaze se obično na točkovima, a kraći se premeštaju ručno. Pokretni
transporteri koji su duži od 5 m nalaze se obično imaju uređaj za promenu ugla nagiba koji mora da
bude 7⁰ ... 10⁰ manji od ugla trenja između trake i tereta koji se pretovara, zbog toga što je stvarni
ugao nagiba trake u okolini nosećih valjaka veći, zbog ugiba između susednih nosećih elemenata.

Slika 14.

Na slici 15. prikazani su oblici površina gornjeg nosećeg gumenog sloja trake i to za: a) glatku površinu
trake; b) bobičastu; c) prugastu površinu; d) rebrastu površinu; e) klinastu površinu.

Slika 15. Oblici površina gornjeg nosećeg gumenog sloja trake

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd Strana 12

Ram transportera se izrađuje u zavisnosti od namene transportera i uslova transporta materijala,

vrste transportera – horizontalni, kosi ili kombinovani, kao i od toga da li je u određenom
tehnološkom procesu potreban stacionarni ili pokretan transporter.

Prema liniji trasnsporta trakasti transporter može biti za horizontalni transport, slika 16. a, kosi
transport sa usponom slika 16. b (ili sa padom), kombinovani transport sa jednom, slika 16. c, ili sa
više promena pravca, slika 16. d.

Reamovi se uvek izrađuju od profilisanog čeličnog materijala [ ili L profila, odnosno cevi. Konstrukciju
rama transportera sačinjavaju podužni nosači, stubovi i poprečne veze, a njihove veze ostvaruju se
zavarivanjem, vijačnom vezom ili ponekad zakivanjem. Kapacitet trakastog transportera uglavnom
zavisi od konstruktivnih osobina i funkcionalne usklađenosti osnovnih delova, u prvom redu od: oblika
i vrste transportne trake, uređaja za podržavanje transportne trake, uređaja za utovar i istovar
materijala, pogonskog i zateznog uređaja za utovar i istovar materijala, pogonskog i zateznog uređaja
transportera itd.

Slika 16. Oblici linija transporta trakastih transportera

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 13

3.2. Traka
Traka je najznačajniji element trakastog transportera, koja istovremeno ostvaruje dve funkcije: noseću
i vučnu. S obzirom da je traka najvredniji deo transportera, njeno učešće u ceni transportera je 25%
do 35%.

3.2.1.Gumena (plastična) traka

Gumena traka je najrasprostranjeniji oblik radnog organa kodtrakastih transportera. Traka ima složenu
strukturu i sastoji se od jezgra (korda) i gumenog omotača. Jezgro kod gumenetrake čine tekstilni
ulošci ili čelična vlakna, odnosno užad.Jezgro trake prima sile naprezanja, a omotač služi kao zaštita
jezgra od atmosferskih uticaja i mehaničkih oštećenja.

Slika 17. Gumena (plastična) traka

Kod traka sa tekstilnim ulošcima, specifična masa kreće se od 11,4 do 15,0 [N/dm 3]. Za određivanje
sopstvene mase trake koriste se i empirijske formule:

q o=( 25 ÷ 35 ) ∙ B [ kg/m ]

U slučaju plastičnih traka prečnici bubnjeva su manji za 10%-20%

Konstrukcija gumenih traka:

 omotač
 jezgro

Broj tekstilnih uložaka: 3-14

Zatezna čvrstoća:

 pamuk (50-100 N/mm)

 kevlar (3600 N/mm)
 čelični kord (do 10000 N/mm)

Pojava kevlara otvara nove mogućnosti u gradnji traka za trakastetransportere. U stručnim krugovima
se smatra da će kevlar, zahvaljujući svojim dobrim osobinama, postupno zamenitipoliester i čelik u
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 14

gradnji traka za trakaste transportere.Između gumene i plastične trake ne postoji bitna razlika
ukonstrukciji, ona je prisutna samo u vrsti materijala od koga je napravljen omotač trake. Kod
plastične trake omotač je od PVC-a, poliamida ili nekog drugog plastičnog materijala. Plastične trake
su otporne na vlagu, ulja, masnoću, derivate nafte, hemikalije i morsku vodu.

Gumene i plastične trake se proizvode sa standardizovanim širinama, - kod gumenih traka od 300 do
3600 mm. Kod plastičnih traka, od 200 do 4500 mm.

3.2.2.Čelična traka
Čelična traka za trakaste transportera pravi se od hladno valjanog čelika uz primenu različitih metoda
za oplemenjavanje i to: glatke i presvučene gumom.

Karakteristike čeličnih traka:

 velika robusnost, čvrstoća, tvrdoća, elastičnost, bešuman hod,

 dobro ponašanje pri različitim temperaturnim uslovima,
 u automatizovanim sistemima za sortiranje, zbog dobrih feromagnetnihosobina, postoji
mogućnost direktnog nanošenja koda na samu traku

Pogodne su za transport robe čiji komadi imaju oštre ivice, uprocesima gde se pojavljuju i povišene i
niske temperature:

 transport minerala, hemijskih produkata, koksa, sinterovanihmetala, šljake, vrelih predmeta

 u raznim oblastima proizvodnje kao i prehranbenoj industriji.
 u oblastima koje nisu bile primarna oblast primene – presvega robni centri i protočni sistemi
proizvodnje

Širina od 200 do 1500 mm. Po specijalnim zahtevimaisporučuju se trake i sa znatno većim širinama.
Maksimalna dužina transportera je do 2000 m.Debljina je od 0,4 do 1,4 mm, ređe 2 mm. Brzina trake
do 2 m/s.

Slika 18. Čelična traka

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 15

Osnovni nedostatak čeličnih traka je zamor materijala, zbog učestanog što se kompezuje izborom
velikog koeficijenta sigurnosti pri proračunu trake, koji je četiri puta veći nego kod gumene trake sa
tekstilnim ulošcima.

Za prenos obodne sile sa pogonskog bubnja neophodna je velika početna sila zatezanja trake. Kodove
vrste trake ne primenjuju se bubnjevi, već više paralelno postavljenih diskova, koji su po obodu
obloženi gumom. Ivica kod čelične trake se zaobljava iz bezbednosnih razloga, jer bi se ponašala kao
oštrica noža.

3.2.3.Traka od pletene žice

Različiti slučajevi aplikacije uslovili su razvoj velikog broja različitih tipova pletenih traka: sa okcima,
člancima, u obliku saća, pletenice i dr.

Slika 19. Traka od pletene žice

Maksimalna širina trake kreće se do 5000 mm. Omogućava veliku fleksibilnost u kreiranju trase
transportera.

3.2.4.Širina trake
U slučaju rasutog tereta sa krupnim komadima (nesortiran) širina trake treba da bude u funkciji
najveće stranicekomada (amax)

B ≥ 3amax+0,2 m

U slučaju komadnog tereta

B = amax+0,2 m

Slika 20. Dimenzija trake

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 16

3.3. Elementi za nošenje i usmeravanje trake

3.3.1.Valjci za nošenje trake
Primarna funkcija valjaka je nošenje trake i tereta. Pored ove funkcije oni svojim oblikom određuju i
profil trake.Valjci su raspoređeni duž trake na relativno malom rastojanju i zbog njihovog velikog broja
imajuznačajan uticaj na investicione i tekuće troškove. Njihovo učešće u investicionim troškovima je
do 25%. Tehnički vek valjaka je 36 000 h, a vremenski zavisi od uslova rada i kreće se od 4 do 6 godina.

Slika 21. Valjci za pokretanje trake

Rastojanje valjaka je veoma bitan tehnički parametar transportera sa značajnim uticajem na

ponašanje sistema pri radu i kreće se u sledećim granicama :

 ravna traka (rasuta roba) 1,5 do 2,5 m

 koritasta traka (rasuta roba) 0,8 do 1,8 m
 kod komadne robe razmak valjaka je za Gp ≤ 250 N od 1 do 1,4 [m], a za Gp > 250 N,
razmak iznosi amax / 2
 u neopterećenoj grani rastojanje je dva puta veće u odnosu na opterećenu granu.

Slika 22. Ravna traka(levo) Koritasta traka(desno)

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 17

3.3.2.Valjci za usmeravanje i sistemi za čišćenje

Da bi se obezbedilo pravilno kretanje trake i normalan rad transportera, ose bubnjeva i slogova
valjaka moraju da budu upravno postavljene na podužnu osu trake.

Slika 23. Valjak za čišćenje trake

3.3.3.Klizna površina kao elemenat za nošenje trake

Klizna površina se takođe koristi kao element za nošenje trake. Za razliku od varijante sa valjcima,
ovde se radi o kliznoj ravni ili koritastoj površini, po kojoj klizi traka.Kod ove varijante pojavljuju se i
kombinacije, tako se na određenom rastojanju umeću valjci, a nekada je podržavanje u neopterećenoj
grani trake izvedeno sa valjcima

Oblast primene transportera sa kliznom trakom su procesi gde se pojavljuje laka komadna i rasuta
roba, koja se transportuje na malim i srednjim rastojanjima. Ovde su veći otpori kretanja, jer je u
pitanju otpor klizanja, a ne otpor kotrljanja, što uslovljava primenu u oblastima gde su mala
opterećenja radnog organa.

U odnosu na sisteme sa valjcima, klizna traka ima i određene prednosti – nema“poskakivanja” tereta i
dinamičkih udara do kojih dolazi zbog ugiba trake. Klizna traka ima niže investicione troškove i
jednostavnije je održavanje sistema. Pored ovih prednosti, transporteri sa kliznom trakom se grade i
kao spiralni transporteri sa širokom primenom u kompleksnim postrojenjima, a takodje se lako
obezbedjuje skretanje u horizontalnoj ravni.

Oblast primene transportera sa kliznom trakom su procesi gde se pojavljuje laka komadna i rasuta
roba, na malim i srednjim rastojanjima.

Prednosti - nema skakanja tereta i dinamičkih udara do kojih dolazi zbog ugiba trake. Klizna traka ima
niže investicione troškove i jednostavnije održavanje sistema

Nedostatak - veći otpori kretanja, jer je u pitanju otpor klizanja.

Široka primena u prehrambenoj industriji, preradi papira, proizvodnji konfekcije i obuće i u sistemima
sa protočnom proizvodnjom.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 18

Slika 24. Transporteri sa kliznom trakom

3.3.4.Skretanje trake u vertikalnoj ravni

Skretanje u vertikalnoj ravni realizuje se baterijom valjaka, skretnim (otklonskim) bubnjem ili preko
klizne površine. Kada je reč o valjcima, krivina se obezbedjuje gusto rasporedjenom baterijom valjaka
koja formira oblik krivine.

Savitljiva traka oslonjena u dve tačke i zategnuta, pod opterećenjem dobija približno oblik parabolične
linije, pri čemu je poluprečnik krivine u temenu parabole direktno proporcionalan sili zatezanja u
trake u krivini Snk, a obrnuto proporcionalan proizvodu težine trake qp (u neopterećenoj grani),
odnosno trake i tereta (u opterećenoj grani) i kosinusa ugla δ.

Skretanja ravne trake iz horizontalnog pravca u kos i obrnuto, u konveksnoj krivini izvodi se preko
baterije valjaka koji mogu da budu kombinovani i sa jednim bubnjem. U krivini, rastojanje slogova se
smanjuje na polovinu. Kod profilisanih traka pre konveksne krivine ugao valjaka se mora smanjiti, a po
prelasku krivine profil trake se postupno vraća na projektovanu vrednost.

Ukoliko se ne želi redukcija kapaciteta, do koje dolazi zbog smanjenja preseka materijala, primenju se
veliki radijusi krivine.

Radijus krivine zavisi od dubine profila trake. Tako, naprimer, kada je ugao bočnih valjaka λ = 20 o i
traka sa tekstilnim ulošcima, minimalni radijus je Rk ≥ 20 B, a kod trake sa čeličnim kordom minimalna
vrednost radijusa je Rk = 50 B.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 19

3.4. Pogonski, zatezni i otklonski bubanj

Bubnjevi za trakaste transportere izrađuju se od livenog čelika ili kao varena konstrukcija.

Dužina bubnja je kod gumenih, plastičnih i žičanih traka uvek veća od širine trake Ld = B + (0,2 do 0,4)
m. Ovo pravilo ne važi kod čelične trake, gde je bubanj uži od trake.

Slika 25. Pogonski bubanj

Pogonski bubanj za transportere veće dužine oblaže se gumom i keramikom radi povećanja
koeficijenta trenja između bubnja i trake. Koeficijent trenja između bubnja i trake nije konstantna
veličina, on opada sa porastom pritiska između trake i bubnja i manji je u nailaznoj nego u silaznoj
tački. Koeficijent trenja zavisi od stanja površine trake i bubnja i od brzine trake. U toku rada
postrojenja dolazi do glačanja površina, tako da se trenje smanjuje. Sa porastom brzine trenje takođe
opada, a voda i podmazujuće materije brže se prostiru sa porastom brzine. Kada transporter radi na
otvorenom, koeficijent se bira za vlažne uslove i srednji pritisak. Površina bubnja se izvodi sa
žlebovima, koji sprečavaju lepljenje materijala. U vlažnim uslovima, kao i pri transportu mokrog
materijala na niskim temperaturama, na bubnju počinje formiranje ledenih bregova koji se moraju
odstraniti, jer izazivaju brzo propadanje trake.

Mesto postavljanja zateznog uređaja i način zatezanja trake zavisi pre svega od dužine transportera i
raspoloživog prostora za smeštaj elemenata uređaja za zatezanje, a najpovoljnije je ono mesto gde je
najmanja sila zatezanja u traci.

Najmanja sila je obično u silaznoj tački na pogonskom bubnju, kod kosih transportere zbog dejstva sile
gravitacije, najmanja sila može da bude na kraju kosog dela trake, što zavisi od konfiguracije
postrojenja.

Postavljanje zateznog uređaja iza pogonskog bubnja je celishodno kod transportera veće dužine, jer se
eliminišu posledice koje proizilaze od istezanja trake.

Proklizavanje pogonskog bubnja kao posledica samanjenja koeficijenta trenja između trake i bubnja
zbog promene pritiska između trake i bubnja dovodi do preopterećenja trake. Zato se kod velikih
postrojenja ne preporučuje primena primitivnih rešenja za zatezanje trake, jer ona ne obezbeđuju
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 20

optimalan rad u različitim stanjima sistema. Uređaji sa automatskom regulacijum obezbeđuju

najadekvatniju zaštitu trake, jer se pravilnom regulacijom sile zatezanja eliminiše zaostajanje trake.

3.5. Utovarno istovarni uređaji

Osnovna funkcija utovarnog uređaja kod rasute robe je da obezbedi prihvatanje materijala i da ga
ravnomerno rasporedi na traci pre nego što dostigne brzinu trake.

Otuda, utovarni uređaj de fakto realizuje zaštitu trake od intenzivnog habanja i destabilizacije pri
kretanju. Naime, na mestu utovara materijala komadi padaju na traku i izazivaju udare, a nastaje i
relativno kretanje između trake i tereta, što za posledicu ima intenzivno habanje trake. Konstrukcija
utovarnog uređaja zavisi od zadatka postrojenja u sistemu i od karakteristika materijala. U regularnim
uslovima rada habanje zaštitnog sloja trake nije intenzivno. Utovarna stanica može da bude i
pokretna. To se ostvaruje preko kolica koja se kreću po šinama na ramu transportera, pri čemu
pomeranje može da bude manuelno ili sa mehaničkim pogonom. Utovar kod transportera za
komadne terete realizuje se manuelno, ili se roba doprema nekim drugim sistemom (cikličnim ili
kontinualnim).

Istovar materijala kod trakastog transportera realizuje se preko povratnog bubnja ili bočno, primenom
odgovarajućih istovarnih uređaja. Istovar materijala bočno u bilo kojoj tački realizuje se preko
izbacivača sa dobošima ili štitnog skretača.

Štitni skretač može da bude jednostrani i dvostrani. Postavlja se u odnosu na osu trake pod uglom od
30o do 45o u smeru kretanja. Površina štita koja je u dodiru sa materijalom da bi materijal lakše klizio
duž štita, koji mora da bude oslonjen na traku da bi se izbeglo zaglavljivanje materijala između trake i
štita. Štitni skretač uspešno se primenjuje i za istovar rasutih tereta, a na ovom principu bazirana
rešenja koriste se i kao uredjaji za čišćenje trake presvlači se plastikom. Za istovar komadnih tereta sa
trake koriste se i drugačija rešenja, manuelni istovar, bočni potiskivač ili baterija valjaka postavljenih
pod uglom u odnosu na smer kretanja trake.

Slika 26. Utovar materijala

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 21

Istovar materijala sa trake transportera najlakši je preko glave na pogonskom bubnju.

Za istovar rasturenog materijala ili komadne robe na bilo kom mestu trake transportera služe ravni i
plužni strugači.

Pokretni istovarivači mogu se kretati uzduž čitavog transportera.

Tada gornja traka transportera prelazi preko visoko uzdignutog bubnja, pa materijal istovaruju preko
glave na bilo kom mestu transportera.

Slika 27. Istovar materijal:a)istovar preko glave; b)pokretni i plužni strugači

3.6. Pogonska stanica

Pogonska stanica obuhvata sve elemente neophodne za pogon trake. Ona se sastoji od: pogonskog
motora, reduktora, spojnice, kočnice, pogonskog bubnja (jednog ili dva), otklonskog bubnja ili uređaja
za pritiskanje trake radi povećanja sile tranja na pogonskom bubnju. U uslovima gde nema prostora za
ugradnju konvencionalnog pogonskog uređaja koriste se bubnjevi sa ugrađenim motorom i
reduktorom u samom bubnju (unutrašnji pogon).

Slika 28. Pogonska stanica

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 22

Spojnica se ugrađuje između motora i reduktora i reduktora i vratila bubnja kao zaštita od
preopterećenja i udara. Vrsta spojnice zavisi od broja pogonskih bubnjeva, snage pogonskog sistema,
a kod elektro pogona zavise i od vrste elektro motora.

Kočnica u pogonskoj stanici je neophodna kod kosih transportera, radi sprečavanja vraćanja trake i
tereta kad dođe do prekida u prenošenju pogonske sile na traku, kao i kod transportera koji se koriste
za spuštanje tereta. Kod horizontalnih transportera kočnica je neophodna, jer po isključivanju
pogonskog sistema može da dođe do kretanja pod dejstvom inercije. Kočnica se postavlja na jednu od
spojnica pogonske stanice.

4. PRORAČUN TRAKASTIH TRANSPORTERA

4.1. Proračun trake

Najčešće primenjeni oblici poprečnog preseka transportera sa gumenom trakom prikazani su na slici
29.a,b,c, i d. Pri tome je na slici 29. a, u obliku slova V, na slici 29. c, je transporter sa olučastom
trakom, sa bočnim valjcima koji su pod uglom nagiba 20°, a na slici 12. d – transporter sa olučastom
trakom, sa bočnim valjcima pod nagibom od λ= 30°.

Slika 29.

Širina trake za prenošenje komadne robe određuje se na osnovu dimenzija transportnih komada. Ako
se trakastim transporterom ostvaruje prenošenje komadnih materijala čije su najveće dimenzije
(dužina stranice) 100 mm i više, proverava se da li je zadovoljena vrednost najmanje širine trake. U
tablici 1. daju se vrednosti najduže ivice komada transportovanog materijala, mm i najmanje širine
trake, m , tako da, ukoliko je potrebno , s obzirom na dimenzije komada, ili se povećava širina izabrane
trake ili se po potrebi smanjuje brzina trake transporta.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 23

Širina trake za prenošenje materijala u rasutom stanju izračunava se na osnovu količine materijala koji
se transportuje za 1 sat (kapacitet) i odabrane brzine i to na sledeći način:

Iz prethodnog kapaciteta izračunava se poprečni presek nasutog materijala na traku; iz preseka

nasutog materijala, a na osnovu izabranog tipa transportera (sa ravnom trakom, sa trakom oblika V ili
sa olučastom trakom) izračunava se potrebna širina trake, a potom se usvaja najbliža veća vrednost iz
niza širina prema odgovarajućem standardu.

Tablica 1.

Površina poprečnog preseka rasutog materijala na transportnoj traci određuje se iz izraza:

1 Q
A= ∙
K 1 K 2 3600 ρv

Pri tome su:

 A – površina preseka nasipa, m2;

 Q – količina (masa) transportovanog materijala, t/h;
 ρ – zapreminska masa (gustina), transportovanog materijala, t/m3;
 ν – brzina trake, m/s;
 K1 – koeficijent smanjenja teorijskog kapaciteta transportera zbog neravnomernog i
nepotpunog nasipanja transportne trake;
 K2 – koeficijent smanjenja kapaciteta transportera zbog eventualnog nagiba transportera.

Vrednost koeficijenta K1 kreće se u granicama: K1=0,8 ... 1,0, u zavisnosti od načina dodavanja
materijala na traku.

Vrednost koeficijenta K2 usvaja se prema tablici 2. u zavisnosti od ugla nagiba transportera δ.

Tablica 2.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 24

Iz preseka nasutog materijala na traku izračunava se aktivna širina trake, tj. širina b 1 pokrivena
nasipom, slika 29., a prema izrazu

b1 =
√ A ∙3600
f
Gde su:ž

b1 – aktivna širina trake, m;

f – faktor oblika preseka nasipa.

Stvarna širina trake b izračunava se iz izraza:

b 1+ 0,05
b=
0,9
Stvarna i aktivna širina trake prikazani su na slici 29.

Vrednost faktora oblika preseka nasipa materijala f, za četiri najčešće primenjena preseka, slika 29.,
navedene su u tablici 3.

Tablica 3.

Vrednost faktora f iz tablice 3. Važe za ugao nasipa 15°, prikazanog na slici 29. a,b,c i d. Za druge
uglove nasipanja, kao i za druge uglove valjaka, koji nisu prikazani na slici 29., treba odgovarajuće
vrednosti faktora f izračunati iz datih geometrijskih odnosa.

4.2. Proračun snage za pogon transportera i izračunavanje

vučne sile u traci, kao i broja umetaka trake
4.2.1.Proračun snage za pogon transportera
Snaga za ostvarivanje pogona opterećenog transportera , bez dopunskih otpora (skidača materijala i
sl.) određuje se prema izrazu:

Pbo=F bo v

gde su:

Pbo – snaga na vratilu pogonskog doboša, kW;

Fbo – vučna silan na obodu doboša, kN.

 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 25

Obodna vučna sila jednaka je algebarskom zbiru sile potrebne za horizontalno kretanje opterećene
trake i za obrtanje svih doboša i valjaka, kao i sile potrebne za podizanje, odnosno spuštanje tereta na
traci, ako je transporter nagnut. Tako se obodna sila određuje iz izraza:

G GH
(
Fbo =ctL G1+ ± )
3600 v 3600
gde su:

c – faktor povećanja vučne sile koji uzima u obzir sporedne otpore u pogonu transportera;

t – koeficijent trenja u ležajima doboša, valjaka itd;

L – dužina nošenja trake (od ose, do osw doboša), m;

G1 – težina pokretnih delova transportera (trake, doboša i valjka), koja otpada na 1m dužine
nošenja trake, kN/m;

G – teorijska težina transportovanog materijala za 1 sat, kN/h;

H – visina sizanja ili spuštanja tereta na traci (visinska razlika krajnjih tačaka aktivnog dela
trake), m;

v - brzina kretanja trake, m/s.

Vrednost faktora c zavisi od dužine nošenja L. Za različite dužine nošenja mogu se u proračunu uzeti
interpolacijom dobijene vrednosti toga faktora, a koje su navedene u tablici 4.

Za trake koje su u eksploataciji u rudnicima, u jamskim oknima, vrednosti faktora c povećavaju se do

80%, u zavisnosti od uslova rada.

Za koeficijent trenja t vrednosti se usvajaju prema tablici 5.

Tablica 4.

Tablica 5.
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 26

Teorijska težina za 1 sat transportovanog materijala izračunava se iz izraza:

G=3600 A v γ v , kN /h

gde je γ v , kN /m3 - zapreminska težina transportovanog materijala.

Ako se na transporteru nalaze uređaji koji stvaraju otpore, kao što su skidači materijala, čistači trake i
sl. Potrebna je dodatna snaga, koja se određuje korišćenjem izraza:

Pd =1,6 b v n kW

gde su:

Pd – dodatna snaga, kW;

n – broj čistača i sličnih uređaja;

b – stvarna širina trake, m.

Ako je transportna traka sa bočnim vođicama, tada se za savlađivanje otpora trenja na vođicama
mora dodati još najmanje:

Pv =0,08 kW (po jedinici dužine trakastog transportera).

Pri nepovoljnim uslovima uzimaju se i veće vrednosti za Pv .

Snaga motora za pogon transportera određuje se prema izrazu:

Pef
P m=
η
gde je:

Pef =Pbo + Pd + P v

η - stepen iskorišćenja mehaničkog prenosa pogona (od elektromotora do vratila pogonskog

doboša).

4.2.2.Izračunavanje vučne sile u traci i broja umetaka trake

Ukupna vučna sila na obodu pogonskig doboša iznosi:
 Uradio:

Nikola Lukić
TRAKASTI TRANSPORTER
VTŠ
Novi Beograd
Strana 27

1 Transportni uređaji – Mehanizacija transport, Slobodan B. Tošić,Mašinski fakultet – Institute za

mehanizaciju, Beograd, 1999.

2Proračun mašina neprekidnog transporta i dizaličnih uredjaja,Slobodan B. Tošić, Mašinski fakultet,

Beograd 2001.