Miloš Grčak Aleksandar Zdravković Stefan Miljaković

SKRIPTA:

POSEBNO RATARSTVO

Prokuplje, februar, 2018.

 SADRŽAJ:

1. Pšenica, lat. Triticum Species, fam. Poaceae ........................................................................ 1

1.1 Proizvodnja pšenice u svetu ............................................................................................. 1
1.2 Poreklo ............................................................................................................................. 1
1.3 Geografska rasprostranjenost pšenice ............................................................................ 2
1.4 Morfologija ....................................................................................................................... 2
1.5 Fenofaze ........................................................................................................................... 3
1.6 Faze organogeneze........................................................................................................... 5
1.7 Tehnologija proizvodnje ................................................................................................... 6
1.7.1 Plodored .................................................................................................................... 6
1.7.2 Obrada zemljišta ....................................................................................................... 6
1.7.3 Đubrenje ................................................................................................................... 7
1.7.4 Setva.......................................................................................................................... 8
1.7.5 Nega useva pšenice................................................................................................... 9
2. Triticale, lat. Triticosecale, fam. Poaceae ............................................................................. 9
2.1 Poreklo .................................................................................................................................. 9
2.2 Morfologija ....................................................................................................................... 9
2.3 Uslovi uspevanja............................................................................................................. 10
2.4 Biološke osobine ............................................................................................................ 10
2.5 Rast i razviće................................................................................................................... 10
2.6 Tehnologija proizvodnje ................................................................................................. 11
3. Ječam, lat. Hordeum Sativum, fam. Poaceae...................................................................... 11
3.1 Poreklo ........................................................................................................................... 11
3.2 Klasifikacija ..................................................................................................................... 11
3.3 Morfologija ..................................................................................................................... 12
3.4 Fenofaze ......................................................................................................................... 12
3.5 Uslovi uspevanja............................................................................................................. 13
3.6 Tehnologija proizvodnje ................................................................................................. 13
4. Pasulj, lat. Phaseolus vulgaris, fam. Fabaceae ................................................................... 14
4.1 Poreklo ................................................................................................................................ 14
4.2 Morfologija ..................................................................................................................... 14
4.3 Uslovi uspevanja............................................................................................................. 15
4.4 Tehnologija proizvodnje ................................................................................................. 16
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

1. Pšenica, lat. Triticum Species, fam. Poaceae

Pšenica se pre svega koristi kao hlebna biljka. Preko 70 % stanovništva na zemljinoj kugli hrani
se pšeniĉnim hlebom. Pšeniĉni hleb je visoko kaloriĉan (9.000 J), s visokim sadržajem belančevina
16-17%, ugljenih hidrata do 78 %, masti 1-1,5 %. Najvažniji pokazatelj kvaliteta pšenice
predstavlja količina i kvalitet belančevina uzrnu. Kao međunarodni standard sadržaja belančevina
u zrnu je 13.5%.
Međutim, sadrţaj belančevina se znatno menja u zavisnosti od rejona gajenja (klimata, zemljišta)
i đubrenja
Pšenica je veoma značajna u mlinskoj industriji, industriji hleba, keksa, pivarskoj, farmaceutskoj i
u industriji dekstrina, a nus proizvod - slama (služi kao prostirka, zatim za izradu predmeta
razliĉite upotrebne vrednosti u domaćinstvu). Mekinje kao sporedni proizvod koriste se kao
koncentrovana stočna hrana, a u novije vreme da popravlja kvalitet hleba.

1.1 Proizvodnja pšenice u svetu

Glavni centri proizvodnje pšenice su Evropa, Okeanija, Juţna Amerika i Afrika a po ukupnoj
proizvodnji posle Evrope slede Azija, zemlje bivšeg SSSR-a, Severna Amerika, Južna Amerika. Po
prosečnim prinosima na prvom mestu je Evropa, zatim Severna Amerika.

1.2 Poreklo

Pšenica vodi poreklo iz starog sveta, prvenstveno iz Azije i južnih delova Evrope odakle je
proširena na druge kontinente. Ona je jedna od najstarijih useva. Postoje razne teorije o poreklu
pšenice, ali su Vavilov i Flaksbergerger dali najprecizniju lokaciju njezinog porekla. Mesta porekla
pšenice nazvali su ishodnim centrima

1
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

1.3 Geografska rasprostranjenost pšenice

Pšenica je euritopna biljka, što znaĉi da ima veliki areal rasprostranjenosti. Euritopnost je jako
izražena zahvaljujući njenoj prirodi, zatim njenom polimorfizmu jer ima veliki broj vrsta, varijeteta
i sorti a sve se dele na ozime i jare.
Zahvaljujući polimorfizmu, ona je rasprostranjena gotovo u celom svetu, ali se oblasti gajenja
ozimih i jarih formi ne poklapaju.
Ozima pšenica za svoj razvoj zahteva blage uslove, umerene zime. Stoga se ona najbolje gaji u
umerenom pojasu, i to između 30-500 severne geografske širine. To je optimalni rejon za
uspevanje ove biljke. Severno i južno od ove granice nalazi se njezin anektički rejon. To znači da
se ona može gajiti nešto severnije (do 600 severne geografske širine i južnije do 160 severne
geografske širine severne polulopte) ali sa slabijim uspehom.
Jara pšenica je malo zastupljena u optimalnim rejonima gajenja ozime pšenice. Ona se gaji
uglavnom u surovim ekološkim uslovima. Razlog je u tome, što jara pšenica ima kratak
vegetacioni period i što bolje podnosi sušu i visoke temperature od ozime pšenice. Zbog toga se
ona gaji u većoj meri na severu zemljine kugle i u suvim kontinentalnim oblastima. Krajnja granica
gajenja jare pšenice je na 670 severne geografske širine (Norveška), a na juţnoj zemljinoj polulopti
se gaji do krajnjih granica Australije, Juţne Amerike i Afrike.
Ozima pšenica daje veće proseĉne prinose od jare pšenice od čega proizlazi njen opšti znaĉaj.
Pored toga, ozima pšenica daje i stabilnije prinose. Ozima pšenica se seje u jesen a prezimljuje u
fazi od klijanja do bokorenja, dok se jara seje rano u proleće.
Ozima pšenica jače bokori i ima duži vegetacioni period od jare. Ozima je znatno otpornija na
niske temperature i ima duži stadijum jarovizacije. Međutim, jara pšenica je znatno otpornija na
sušu kao i na visoke temperature a ima i kvalitetnije zrno i brašno.
Pored jarih I ozimih postoje I fakultativne koje imaju prelazne forme. Karakterišu se malim
stepenom ozimosti kao jare, I dobro podnose niske temperature kao ozime. Seju se od oktobra
do marta.

1.4 Morfologija
Koren
Zilicastog tipa, najveca masa korena se nalazi u oranicnom sloju (40cm dubine), ostatak zila prodire I do
150-200cm. Primarni koren se javlja u vreme klijanja semena. Ozima psenica klija najcesce sa 3, a jara sa
5 korencica. Optimalna temperature za rast korena je 20C. Sekundarni koren nastaje iz čvora bokorenja

Stablo
Cilindricno, sastavljeno od kolenaca, 5-6 clanaka, najduzi je vrsni na kome izbija klas. Stablo je suplje,
izuzev kod nekih sorti gde je vrsni clanak ispod klasa ispunjen parenhimom.

2
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

Danas se prednost daje sortama sa kracim stablom jer su otpornije na poleganje.

List
Sastoji se iz liske I rukavca, izmedju kojih se nalazi jezicak. Liska je duga, linearna. Po boji jezicka se mogu
razlikovati sorte. Kod psenice su najrazvijeniji gornji I srednji listovi.

Cvet I cvast
Cvetovi su skupljeni u cvast tipa klas. Klas se sastoji iz klasnog vretena, koje je clankovito I predstavlja
produzetak vrsnog clanka stabljike. Na njemu se nalaze useci, pa zato ima clankovit izlged. Na usecima se
nalaze klasici naizmenicno sa obe strane. Razmak izmedju njih varira, pa razlikujemo zbijene I rastresite
klasove. Klasic se sastoji iz vretena, dve pleve I cvetova. U jednom klasicu moze biti 2-7 cvetova. Cvet se
sastoji iz dve plevice, prasnika I tucka. Oplodnja je samooplodnog tipa, sto znaci da polen sa jedno g cveta
dospeva na zig tucka istog cveta.

Plod
Krupa. (krupno, srednje, sitno, zavisno od sorte) U jednom klasu se razvije od 30 do 40 zrna. Po duzini zrna
nalazi se brazdica. Jasno se razlikuje ledjna, trbusna I bocna strana. Na trbusnoj se nalazi brazdica. Zrno se
sastoji iz:

• Omotača
• Klice (najmanji, ali bioloski najvazniji deo jer se u njemu nalaze svi buduci organi biljke).
• Endosperma (najveci deo, oko 80% ukupne mase zrna u kom su smestene reservne materije)

1.5 Fenofaze

Kod pšenice razlikujemo temperaturne I svetlosne stadijume.

U temperaturnom stadijumu jarovizacije biljke prolaze kroz sledeće stadijume:

- Klijanje,
- Nicanje,
- Ukorenjavanje,
- Bokorenje.

(VEGETATIVNE FAZE)
U svetlosnom stadijumu (ovaj stadijum se odvija na dnevnoj osvetljenosti od preko 12h)biljke
prolaze kroz sledeće fenofaze:
- Vlatenje
- Klasanje
- Cvetanje, oplodnja, zametanje I formiranje plodova
- Mlečna
- Testasta
- Voštana i
3
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

- Puna zrelost.

(GENERATIVNE FAZE)
1. Klijanje: Pri klijanju zrna pšenice prvo se pojavljuje klicin koren iz kog se razvija primarni
koren i kod pšenice to je od 3-5 primarnih korenova. Pojavom klicinog korena počinje i
rast klicinog stabaoceta. Za klijanje je potrebno: Kiseonik, toplota i voda. Da bi seme
pšenice klijalo potrebno je da upije od 45-50% vode od svoje ukupne mase.

2. Nicanje: Druga fenofaza u kojoj klicino stabaoce zaštićeno klicinim listićem izbija na
površinu zemljišta. Kada se stabaoce pojavi na površinu, klicin listić se otvara i iz njega
izbija prvi pravi list. Pojavom ovog lista označava se momenat nicanja pšenice. Period od
setve do nicanja pšenice zavisi od: Dubine setve, temperature i vlažnosti vazduha.
3. Ukorenjavanje: Predstavlja intenzivan porast žila i žilica korenovog sistema. Prvo se
razvija primarni koren, a kasnije sekundarni koren. Sekundarni korenov sistem se razvija
posle razvoja 2-3 lista. Na jačinu ukorenjavanja utiču: Dubina obrade, vodno vazdušne
osobine zemljišta, ishrana, temperatura i drugo. Na nižim temperaturama koren se brže
razvija, na višim temperaturama brže raste nadzemna masa. OD UKORENjAVANJA ZAVISI
PRODUKTIVNOST BILJKE.

4. Bokorenje: predstavlja podzemno grananje stabla. Na prvom kolencu ispod površine

zemljišta formira se čvor bokorenja iz kog izbijaju sekundarna stabla prvog reda. Čvor
bokorenja predstavlja čvor života kod pšenice. Sekundarna stabla takođe obrazuju svoj
čvor bokorenja iz kojih izbijaju sekundarna stabla drugog, trećeg itd. Reda. (n- reda).
Sekundarna stabla kao i primarno, formiraju svoje sekundarne korenove.
Bokorenje se odvija u jesen posle trećeg lista, na temperaturama od 6-20oC. Ipod 6 ili
preko 20 stepeni bokorenje prestaje. Intenzitet bokorenja zavisi od: sorte, vremena
setve, gustine setve, klimatskih uslova, ishrane azotom, krupnoće semena itd.

5. Vlatanje: predstavlja porast biljaka u stablo koje se formira u fazi bokorenja. Vlatanje traje
od prvog kolenceta primarnog stabla iznad zemljišta i završava se klasanjem. 20-40 dana.
Stablo raste interkalarno, za normalno odvijanje ove faze, neophodno je 15oC temp.
Vazduha

6. Klasanje: pojavom klasova u pazuhu vržnih listova označava se kao faza klasanja. U ovoj
fazi izdužue se zadnja internodija i biljke dobijaju maksimalnu visinu.

7. Cvetanje: počinje pojavom prašnika na klasu. Počinje od sredine klasa i ide ka vrhu i dnu
klasa. Traje oko 7 dana. Potrebne su noćne temperature iznad 11oC, a dnevne oko 25oC

8. Oplodnja i zametanje plodova: započinje 6-7 sati posle oprašivanja žigova. Posle oplodnje
počinje formiranje zrna. Formiranje počinje od osnove ka vrhu. Na kraju ove fenofaze zrno
4
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

dobija konačnu dužinu ali je još neispunjeno. Dužina ove faze je oko 20 dana. Optimalne
temperature za ovu fazu su od 20 do 20oC.

9. Mlečna i testasta zrelost: Mlečnu fazu karakteriše mleko, zrno je bele boje, a sadržaj u
njemu pada na 50%. Kraj mlečne zrelosti karakteriše bela testasta masa označena kao
testasta zrelost u kojoj sadržaj vode pada na 40%. Zrno je u ovoj fazi puno, sa leđne strane
žućkasto, pri pritisku zrna bela masa izlazi iz omotača.

Ova faza predstavlja nalivanje zrna i može biti nasilno prekinuta ako se vlaga spusti na
kritičnu (40%) pre nego što je nalivanje potpuno završeno. Mlečna zrelost traje oko 10-12
dana, a testasta oko 6-10 dana. Ukupan period nalivanja zrna traje od 16-22 dana.

10. Voštana zrelost: Zrno dobija žutu boju, vlažnost zrna je oko 40ak procenata na početku,
po završetku ove faze opada na oko 20%, ova faza traje 6-8 dana.

11. Puna zrelost: Plod dobija konačan oblik, veličinu i hemijski sastav. Stablo i listovi su
osušeni i imaju slamkastu boju (žućkastu). Sadržaj vode je oko 14-15%. U koliko su uslovi
u toku formiranja, nalivanja i sazrevanja povoljni, onda je zrno dobro naliveno- ispunjeno
i kvalitetno. U koliko dodje do suše u ovom periodu dolazi do prinudnog sazrevanja, te se
prinos smanjuje

1.6 Faze organogeneze

1. Etapa karakteriše se nediferenciranim konusom rasta. Biljke pšenice su u ovoj etapi

imaju 1 list;
2. Etapa- Diferenciranje začetka nodusa i internodija stabla i začetka lisnih rukavaca.
Duže zadržavanje u ovoj etapi utiče na formiranje većeg broja članaka;
3. Etapa- Odlikuje se izduživanjem konusa rasta i diferenciranje donjeg dela konusa na
pojedine segmente. (fenofaza: kraj bokorenja, početak vlatanja);
4. Etapa odlikuje se formiranjem klasaka u klasu (fenofaza vlatanja)
5. Etapa- u ovoj etapi formiraju se cvetovi u klasićima ( fenofaza vlatanje)
6. Etapa- formiranje prašnika i tučka u cvetovima, za ovu etapu nepovoljne su visoke
temperature i niska relativna vlaga vazduha. (fenofaza vlatanje-porast u stablo)
7. Etapa- Ova etapa se odlikuje ubrzanim rastom svih delova klasa (fenofaza vlatanje)
8. Etapa- Klasanje- klas izbija iz lisnog rukavca i prestaje rasti
9. Etapa- Cvetanje, oplodnja i formiranje zrna
10. Etapa- nalivanje zdna (fenofaza mlečne zrelosti)
11. Etapa- Obrazovanje klice i endosperma (fenofaza voštane zrelosti)
12. Etapa- Sazrevanje ploda (fenofaza pune zrelosti)

5
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

1.7 Tehnologija proizvodnje

U tehnologiji proizvodnje treba obratiti pažnju na: obradu zemljiš ta, plodored, izbor sorte, setvu,
skup agrotehničkih mera, mere nege, ishranu i žetvu.

1.7.1 Plodored

Pravilan plodored ima znaĉajnu ulogu u proizvodnji pšenice. Nju treba obavezno gajiti u
višepoljnom plodoredu u kojem, pored pšenice, uĉestvuju i višegodišnje trave, jednogodišnje i
višegodišnje leguminoze i okopavine. Prilikom sastavljanja plodoreda, treba voditi raĉuna o
pravilnom odnosu između grupa useva, kako bi se pšenici a i drugim usevima omogućio
odgovarajući sled odnosno povoljan predusev.
U intenzivnoj proizvodnji pšenice, na plodored se gleda nešto slobodnije, stoga se ne teži za
stvaranjem krute sheme plodoreda, ipak se mora voditi raĉuna o plodosmeni, odnosno
predusevu, imajući u vidu principe koje su navedeni.
Najbolji predusevi za pšenicu su leguminoze i suncokret. A kod nas najčešće nasleđuje kukuruz u
plodredu, sa kim se smenjuje godinu za godinom.
1.7.2 Obrada zemljišta

Razlikujemo osnovnu, dopunsku i finu obradu zemljišta.

Osnovna obrada zavisi od: tipa zemljišta, preduseva, dubine obrade pod predusev, tehnološke
opremljenosti, ekonomske opravdanosti, serte, agroekoloških uslova i dr.
U osnovnu obradu zemljišta spada oranje. Posle kasnih preduseva treba odraditi oranje na oko
20-25cm, dok posle ranih treba izvršiti oranje na oko 10-15cm.

Dopunska obrada se izvodi teškim tanjiračama i rotofrezama na dubini oko 10-15cm za ozimu.
U finu predsetvenu pripremu spada obrada zemljišta na dubini od oko 5-6cm. Vrši se lakim
tanjiračama, drljačama, rotofrezama, setvospremačima i sl. Za ozime pšenice vrši s e u jesen, za
jare u proleće.
Prednosti minimalne obrade: 1. Ekonomski razlozi (ušteda energije, mašinskog i ljudskog rada i
sl.); 2. Organizacijsko tehnički razlozi (ušteda vremena, bolji kvalitet obavljenih radova,
jednostavniji proces proizvodnje); 3. Ekološki razlozi (efikasnija zaštita od erozije, zemljište bolje
podnosi gaženje zbog slabije strukture itd.)

6
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

Nedostaci minimalne obrade: Plitko unošenje NPK đubriva, teže unošenje žetvenih ostataka,
mala akumulacija zimske vlage u oraničnom sloju, povećanje zakorovljenosti, smanjenje biološke
aktivnosti i sl.
1.7.3 Đubrenje

Uloga đubriva: 1. Da biljkama obezbedi dovoljne količine hraniva; 2. Da očuva i po potrebi

poboljša plodnost zemljišta.
1. Azot: Je najvažniji element za povećanje prinosa. Najveće potrebe za ovim elementom
su u fazi bokorenja i vlatanja, odnosno 3, 4 i 5 etapi organogeneze. U ovom periodu biljke
potroše oko 60% N, a u fazi klasanja i nalivanja oko 40% ukupnih količina.
Nedostatak azota u ishrani se manifestoje žutim listovima, niskim i tankim s tablom,
slabijim bokorenjem, klasovi su kratki sa malo produktivnih cvetova u klasiću i dr.
Višak azota se manifestuje slabo razvijenim korenom, intenzivnijim bokorenjem, usev je
gušći i dolazi do poleganja.
2. Fosfor: Najveće potrebe za fosforom biljke imaju od 1-6 etape. Od nicanja do vlatanja
potroše oko 40% fosfora, a od vlatanja do formiranja zrna 60% vlatanja.
Fosfor pozitivno utiče na: Razvoj korena, ranije bokorenje, skraćivanje vegetacije,
povećava otpornost prema bolestima i niskim temperaturama i bolje formiranje
generativnih organa.
Nedostatak fosfora se manifestuje na: Kasnije bokorenje, stablo je slabije i klas je sitniji,
listovi su plavkasto zelene boje sa crvenkastom nijansom.
3. Kalijum: Najkritičniji period za ovim elementom je faza vlatanja. Od nicanja do vlatanja
potroši se oko 60 procenata K, dok se od vlatanja do formiranja zrna potroši oko 40
procenata ukupnog kalijuma.

Kalijum pozitivno utiče na razvoj generativnih organa, povećava otpornst na sušu i bolesti.

Nedostatak kalijuma se manifestuje sledećim pojavama: listovi su po obodu suvi i imaju

manju otpornost prema suši. Kalijuma ima najviše u mladim listovima i organima.

Parametri koji utiču na količinu đubriva su sledeći:

1. Plodnost zemljišta
2. Planirani prinos
3. Iznošenje biogenih elemenata
4. Koeficijent iskorišćavanja NPK đubriva
5. Profitabilnost proizvodnje

7
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

1.7.4 Setva

Izbor sorte – Važno je odabrati visokorodnu sortu koja daje stabilan prinos, pored toga, da je
otporna na poleganje, izmrzavanje, sušu i bolesti. Veliki broj visoko prinosnih sorata pšenice,
među kojima ima i takvih ĉiji genetski potencijal prelazi 11 t/ha, pruţa mogućnost pravilnog izbora
sorata prilagođenih uslovima gajenja u pojedinim užim agrekološkim podruĉjima.
Vreme setve - treba podesiti tako da biljke uđu u zimu u određenoj kondiciji, određenoj etapi
organogeneze, koja je preduslov najboljeg i najsigurnijeg prezimljavanja. Biljke treba da uđu u
zimu dovoljno prekaljene i u stadijumu jarovizacije, odnosno u I i II etapi organogeneze. Fenološka
faza tako razvijenih biljaka je bokorenje. Ako se pšenica suviše rano poseje, tada one u zimu uđu
svetlosnom stadijumu zbog ĉega gubi otpornost na mraz. Kako nije dobro da se pšenica poseje
rano zbog navedenih razloga, tako i kasna setva nije dobra, jer nedovoljno razvijene biljke
propadaju zbog zime, a u proleće preživele biljke brže prolaze stadijume razvića i etape

Vreme setve ozime pšenice ima nekoliko rokova:

1. Rok setve je 01. – 10. Oktobar;
2. Rok setve je 11. – 20. Oktobar;
3. Rok setve je 21 – 31. Oktobar, itd.
Nije greška reći da je rok za setvu ozime pšenice od 05. oktobra do 05. novebra. Taj rok se
najčešće koristi u našim uslovima za setvu pšenice.
Količina semena: mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova, a zavisi od otpornosti sorte
prema poleganju, intenziteta bokorenja, načina setve, razmaka između redova i sl. Za setvu
visokoreodnih sorti otpornih prema poleganju, a koje se slabije bokore, upotrebljava se veća
količina semenja. Količina setve se kreće od oko 500-700 klijavih zrna po m2. Ako se međuredni
razmak pšenice smanjuje, ili je izvršena lošija obrada zemljišta vrši se povećavanje količine
semena. Prevedeno u kilogramima, to je za ozimu 280-320kg/ha, a za jaru 250-280kg/ha.
Način setve i razmak redova- tokom setve se teži tome da se biljke rasporede tako da imaju
najbolji hranljivi prostor, odnosno oblik vegetacionog prostora. U današnjoj proizvodnji pšenice
postoji više načina setve: 1. Uskoredno (6-8cm red od reda ili 10-12cm red od reda,); u pantljike,
na bankove, kućice i sl.
Dubina setve- treba da stvori povoljne uslove za brzo i ujednačeno klijanje, nicanje, formiranje
čvora bokora na određenoj dubini i njegovo čuvanje, normalan razvoj korena itd. U načim
agroekološkim uslovima pšenica se seje na dubinu od 4-5cm, dok se u nešno vlažnijim područjima
i zbijenim zemljištima dubina setve kreće od oko 3-4cm.

Domaće sorte pšenice:

NS Seme: Simonida, Zvezdana, Pobeda, Futura, Renesansa, Rapsodija, Dika, Evropa, 90 itd.

8
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

KG (Centar za strna žita Kragujevac): Takovčanka, Vizija, Lazarica, KG-100, Toplica, Kruna, itd.
1.7.5 Nega useva pšenice

Nega useva se deli na: 1. Jesenju, 2. Zimsku i 3. Prolećnu.

1. Jesenje mere nege su: Valjanje posle setve, drljanje za razbijanje pokorice
2. Zimske mere nege se preduzimaju u slučaju: Razbijanja snežne pokorice, slučaj gušenja
useva površinskim vodama, zbijenog zemljišta i sl. Većina mera se vrši drljačama.
3. Prolećne mere nege: Prihranjivanje, navodnjavanje i suzbijanje korova, bolesti i štetočina.

2. Triticale, lat. Triticosecale, fam. Poaceae

Tritikale je nastao ukrštanjem dve strne žitarice - pšenice i raži. On predstavlja hibridnu vrstu jer
je nastao od dve različite vrste iz dva različita roda. Tritikale je pogodan za gajenje u onim
rejonima gde pšenica daje konstantno niske prinose i loš kvalitet zrna (sporedne oblasti gajenja
pšenice). U takvim rejonima, tritikale može zameniti i ekstenzivne sorte raži visokog stabla koje
ne mogu u punoj meri iskoriste lokalne kapacitete plodnosti zemljišta.
Zrno tritikalea se upotrebljava pretežno za ishranu stoke, ali se sve više upotrebljava u
proizvodnji brašna za pekarske proizvode, iako još nema odgovarajuće tehnologije za to. Naime,
belo brašno tritikalea ima više lepka od pšeničnog, ali je kvalitet lošiji, (slabija elastičnost i
rastegljivost). Prilikom vrenja testa tritikalovog brašna, aktivnišću fermenata alfa – amilaze, skrob
se vrlo brzo pretvara u šećer, zbog čega se dobije hleb slatkog ukusa.
Osim upotrebe zrna (brašna) tritikalea za stočnu ishranu i za ishranu ljudi, koristi se i za
proizvodnju skroba, alkohola i pivskog slada. Zelena masa krmnih sorti tritikalea je nežna i
sladunjava, zbog čega je stoka vrlo rado jede. Može se takođe koristiti kao seno, silaža ili travno
brašno bogato belančevinama, karotinom i mineralnim materijama.

2.1 Poreklo

Kao što smo prethodno napomenuli, triticale je nastao ukrštanjem pšenice i raži i predstavlja
hibrid pšenice. Nastao je krajem 19. veka u Škotskoj i Nemačkoj.

2.2 Morfologija

Koren – Klija sa 3-5 primarnih korenova. Sekundarni koren je jako razvijen i jače usisne moći od
pšenice i raži.
List – Kao i kod drugih žita sastoji se iz rukavca i liske na čijem prelazu se nalaze dva roščića. List
je robusniji od lista pšenice, zelene do ljubočasto zelene boje i prevučen je voštanom prevlakom.

9
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

Stablo – Je člankovito, debelo, čvrsto i elastično, dobre otpornosti na poleganje. Prekrivreno je

voštanom prevlakom i delimično ili potpuno maljavo. Visina stabla u proseku iznosi oko 100cm.
Cvetovi – su skupljeni u klas. Na usecima vretena klasa postavljeni su klasići u kojima se nalazi 3-
5 razvijenih cvetova. Cvet je dvopolan i Triticale je samooplodna biljka. Ima dug piramidalan ili
prizmatičan klas. Dužina klasa iznosi oko 12-20cm. Broj klasaka na klasu je od 20-30.
Plod – Triticale ima krupno zrno izduženo ili bokasto sa izraženom uzdužnom brazdicom. Zrneo
je na površini smežurano, boje sivo-žute, žuto-zelene, crvene ili neke druge. Po građi je slično
zrnu pšenice (dva omotača, dvoslojni endosperm i klica).

2.3 Uslovi uspevanja

Zahtevi prema toploti – Tritikale se odlikuje visokom otpornošću prema niskim temperaturama
i suši. Bolje prezimljava od pšenice, otporniji je na nagla otapanja snega i pojavu ledene kore.
Zahtevi prema vodi – Tritikale ima veliku otpornost prema suši. Za njega je karakteristično da
polako fiziološki odumire, pa je funkcionalnost lisnog aparata znatno duža od pšeničnog, što
rezultira dugotrajnom odvijanju procesa formiranja i nalivanja zrna. Zbog toga tritikale u zrnu
nakupi za 1 do 2% više belanĉevina od pšenice, odnosno od 3 do 5% od raži.
Zahtevi prema zemljištu - Tritikale najbolje uspeva na černozemima, ali daje dobre rezultate na
lakim peskovitim zemljištima i tresetištima. Odgovaraju mu i zemljišta sa povećanom kiselošću.

2.4 Biološke osobine

Prema vremenu setve, razlikuju se: Ozime, fakultativne i jare sorte.

Dužina vegetacije jarih sorti je oko 80-110 dana, dok je kod ozimih oko 260, 270 dana.

2.5 Rast i razviće

U toku razvića triticale kao i ostala strna žita prolazi sve faze porasta i organogeneze.
Stadijum jarovizacije ozime sorte prolaze na temperaturama od 5-10oC u vremenu od 20 dana, a
jare u trajanju od 7-9 dana.
Kratak period jarovizacije pokazuje da Triticale ima manji stepen ozimosti u oba roditelja, a
takođe i veći stepen fakultativnosti. Svetlosni stadijum počinje na dnevnoj osvetljenosti iznad 12h
i traje 20-30 dana.
Karakteristično za Triticale je da se u početnim fazama brzo razvija, bokorenje završava u jesen.
Takođe karakteristično je da ima i dug period klasanja do pune zrelosti (>50 dana). Duži 10-15
dana od pšenice.

10
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

2.6 Tehnologija proizvodnje

Potpuno ista kao kod pšenice (str. 6.), razlika je u količini semena za setvu koja se kreće za
ozime od 270-300kg/ha, dok je za jare od 250-270kg/ha.
NS Sorte: NS- Triticale, Odisej, Oganj, Jutro, Orao;

KG: Favorit, Knjaz, Soko, Vojvoda, Trijumf i KG 20;

Institut u Zaječaru: Rtanj, Goranac i Tango;

3. Ječam, lat. Hordeum Sativum, fam. Poaceae

Značaj ječma proizlazi iz njegove raznovrsne upotrebe. Ječam služi kao ljudska hrana na severu i
u planinskim rejonima. Hleb od ječma je lošeg kvaliteta jer je sladunjavog ukusa, lošeg mirisa,
brzo se suši, ne narasta, puca, nema šupljika, teško je svarljiv i nadima stomak. Zato se retko
koristi za spravljanje hleba, ali se dosta troši u oljuštenom obliku kao kaša i geršla.
Najveći značaj mu je u proizvodnji slada za pivo, viski, votku itd. Pored toga, s ladni sirup se koristi
u pekarstvu, poslastičarstvu, tekstilnoj i farmaceutskoj industriji, u proizvodnji sladnog mleka,
alkohola, sirćetne kiseline, kvasca. Od oljuštenog zrna ječma, proizvodi se griz, ječmene pahuljice
i surogat kafe (divka).
Za ishranu stoke koristi se još kao koncentrovana ili kabasta stočna hrana (zelena biljka), u silaži
i kao suvi ili vlažni pivarski trop. Gaji se u vrlo različitim ekološkim uslovima zahvaljujući postojanju
jarih i ozimih sorata.

3.1 Poreklo

Prema Vavilovu, postoje tri genetička centra porekla :

1.Istočnoazijski (Kina i Japan)-iz kojeg potiču sve odlike šestoredih ječmova,

2.Abisinski ( Afrički- Etiopija) iz kog potiču sve forme jarog ječma.

3.Prednjeazijski ( Sirija Palestina ) je postojbina divljeg samoniklog ječma.(H. spontaneum).

Gajene forme ječma vode poreklo iz samoniklih vrsta.

3.2 Klasifikacija

Razlikujemo dve grupe ječma: Šestoredni i dvoredni:

11
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

Podela šestorednog ječma:

- Hordeum sativum ssp. vulgare-aequale – Pravilan šestoredni ječam;
- Hordeum sativum ssp. vulgare-inequale- Nepravilan šestoredni ječam;

Podela dvorednog ječma:

- Hordeum sativum ssp. distichum-nutantia- Ječam koji ima u neplodnim klascima razvijene
pleve i plevice;
- Hordeum sativum ssp. distichum-nutantia- Ječam koji ima u neplodnim klascima razvijene
pleve i plevice;
Ječam ima dve forme: Ozime i Jare. Odlikuje se manjim stepenom ozimosti od pšenice. Stadijum
jarovizacije prelazi u kraćem vremenskom periodu. Pored ozimih i jarih postoji i veliki broj
fakultativnih sorti.
Dužina vegetacije: ozime sorte oko 260 dana, jare oko 100 dana i fakultativne od 120 do 260
dana. Ječam je biljka dugog dana.

3.3 Morfologija

Koren- Prodire do oko 100cm, ali na dubini od oko 30 cm se nalazi glavna korenova masa.
Primarni koren ima oko 4-8 korenova.
Stablo- Ima od 4 do 6 članaka, dostiže visinu i do 100cm. Bokorenje je izraženo, a boja stabla je
zelena.

List- Je sivo zelene boje sa voštanom prevlakom, roščići su jako razvijeni, a ligola srednje razvijena.
Klas i Cvast- Klasići su jednocvetni. Cvet ima dve pleve, dve plevice, dve plevičice, tri prašnika i
tučka sa dvopernim žigom.
Plod- je krupa ili zrno, kod većine formi sraslo s plevicama. Zrno ima brazdicu, neke forme ječma
imaju „golo“ zrno.
Plod se sastoji od: omotača (perikarpa i perisperma), dvoslojnog endosperma i klica (korenčić,
stabaoce, listić i štitić).

3.4 Fenofaze

Ječam prolazi kroz nekoliko fenofaza, dva stadijuma razvića (toplotni i svetlosni) i 12 etapa
organogeneze. U toplotnom stadijumu spadaju:
1. Klijanje i nicanje
2. Ukorenjavanje
3. Bokorenje

12
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

U svetlosnom stadijumu spadaju:

4. Vlatanje, klasanje i cvetanje
5. Oplodnja, zametanje i formiranje plodova
6. Mlečna, voštana i puna zrelost

3.5 Uslovi uspevanja

Zahtevi prema toploti - Ozimi i jari ječam klijaju na temperaturi od 1 do 20C . Optimalna
temperatura za ovaj proces iznosi 15-220C, a maksimalna 28-300C. Mlade biljke ozimog ječma bez
štetnih posledica mogu izdržati mrazeve od -4 do -50C (izmrzavaju samo vrhovi listova). Posle
dobrog kaljenja izdrže kraće mrazeve od -10 do -120C.
U periodu od nicanja do klasanja kod jarog, odnosno od nastavka vegetacije do klasanja kod
ozimog, najpovoljnija temperatura vazduha je 20-220C, a pri sazrevanju 23-240C. Za jeĉam su
opasne niske temperature za vreme cvetanja i sazrevanja zrna.
Prašnici i plodnica stradaju na 1-20C. nalivanje i sazrevanje zrna zaustavlja temperatura koja je
niža od 100C. U periodu nalivanja zrna, pri temperaturi od 38 do 40 0C, ječam trpi manju štetu od
pšenice i raži što znači da manje trpi od toplotnog udara odnosno prisilnog sazrevanja.
Zahtevi prema vodi - su u odnosu na sve ostale strne žitarice najmanji, odnosno on je najotporniji
na sušu. Ekonomiĉno troši vodu jer ima mali transipracioni koeficijent (300-350 kod jarog i oko
450 kod ozimog ječma). Zbog toga u aridnijim područjima daje sigurnije prinose od drugih pravih
žita.
On ipak ima veće zahteve prema vlazi u prvim fazama razvoja korenovog sistema. Ječam zahteva
najmanje vlage za klijanje od pravih žita (48-50% od težine zrna). Najosetljiviji na nedostatak
vlage pri kraju svetlosnog stadijuma, što dovodi do sterilnosti i manjeg prinosa. On takođe troši
dosta vode u fazi bokorenja, a naročito između početka vlatanja i klasanja. Kritičan period za vodu
je u fazi nalivanja zrna. Jari ječam je osetljiv na nedostatak vlage u fazi šest listova.
Zahtevi prema zemljištu - Ječam ne podnosi kisela zemljišta, a takođe se slabo razvija na
peskovitim zemljištima. Pošto ima slabije razvijen korenov sistem, trebaju mu plodnija zemljišta .

3.6 Tehnologija proizvodnje

Ista je kao kod pšenice (str. 6.)

13
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

4. Pasulj, lat. Phaseolus vulgaris, fam. Fabaceae

Pasulj je osnovno varivo u ishrani našeg stanovništva. Po svojoj hranljivosti, jedan je od

najbogatijih izvora biljnih proteina, biološki najvrednijih u ljudskoj ishrani. Zbog toga je, pored
pšeničnog hleba, krompira i kupusa, najčešća životna namirnica.
Od semena pasulja se priprema niz različitih ukusnih jela, kao i od mladih mahuna, odnosno
nedozrelih plodova kod nekih odlika pasulja, u kojih su mahune sočne i bez grubog vezivnog
tkiva (boranija). Pasulj je već duže vreme našao primenu u prehrambenoj prerađivačkoj industriji
kao konzervirana hrana sa mesom.
Zrno pasulja je je odlična koncentrovana a zelena masa kao kabasta stočna hrana. Slama pasulja
i mahune se koriste za ishranu preživara posebno ovaca i koza. U savremenoj proizvodnji, slama
pasulja se zaorava a neke se koriste kao zelenišno đubrivo. Pasulj se odlikuje time, što se lako
čuva i transportuje što je naročito vaţno za promet pasulja kao robe. Kao leguminoza, od velikog
je agrotehničkog značaja jer iza sebe ostavlja zemljište u veoma dobrom fizičkom i biološkom
stanju pa je izvrstan predusev za mnoge ratarske i druge useve.

4.1 Poreklo

Smatra se da je najvažnija vrsta pasulja Phaseolus vulgaris poreklom iz Amerike (severozapadna

Argentina). Prenet je u Evropu krajem 16.veka. Njegovo širenje je bilo dosta brzo. Na naše
prostore prenet je iz Italije u 17. veku.

4.2 Morfologija

Koren pasulja je vretenast a iz njega izbija veći ili manji broj drugorazrednih dobro razgranatih
korenova. Glavna masa se razvija u plićim slojevima zemljišta. U gornjem delu izbija nekoliko
snažnih žila koje se pružaju skoro horizontalno.
Iz dela stabla ispod površine zemljišta, formiraju se adventivni korenovi. Koren pasulja nešto
sporije raste od korenja većine drugih zrnenih leguminoza. Od početka klijanja, pa do nicanja
raste hipokotil stabaoca. Kao I sve leguminoze, na korenu pasulja se nalaze azotofiksatorske
kvržice.
Stablo pasulja je zeljasto, u preseku rebrasto, može biti visoko, polunisko ili nisko pa se ove forme
pasulja nazivaju “čučavci”. U toku razvoja u manjem ili većem stepenu odrvenjava. U optimalnim
uslovima razvića, stablo čučavih pasulja je visoko oko 60 cm žbunastog izgleda, polučučavih 60
do 130 cm, a visokih više od 130 cm.
List pasulja je složen (troper) sem prvog lista koji je dvoper. Liske su krupne, srcolike, izrazito
zelene (svetlije ili tamnije). Površina liske je glatka ili blago naborane, nali čje im je često

14
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

pokriveno finim dlačicama. U osnovi glavne lisne drške nalaze se dva mala zaliska. Pored ovoga,
na glavnoj lisnoj dršci u osnovi vršne liske nalaze se dva a u osnovi bočnih liski po jedan mali
zalisak.
Listovi na stablu su postavljeni spiralno. Prvi pravi listovi pasulja su prosti i imaju samo po jednu
lisku, a postavljeni su naspramno.
Cvet je beo, ljubičast ili neke druge boje, prema tome da li je seme pasulja belo ili je neke druge
boje. Građa cveta je kao kod ostalih leguminoza. Cvetovi izbijaju u pazuhu lista obično 5 do 6 u
vidu grozdastih cvasti. U cvasti u proseku ima 5 cvetova. Svi cvetovi nisu fertilni. Izvestan broj
cvetova uvek opadne. Suša i visoke temperature pojačavaju opadanje cvetova.
Cvetanje čučavaca nastupa 25 do 30 dana od nicanja, a traje do 25 dana. Kod visokih stabala
počinje 30 do 40 dana od nicanja, a traje i do 90 dana. Kod pasulja sa uspravnim stablom prvo
cvetaju cvetovi na glavnom stablu.
Cvet je otvoren 2 do 3 dana ako je oplodnja završena pre otvaranja cveta. Samooplodnja je retka,
a dolazi do izražaja samo pod uticajem jako visokih temperatura praćenih nedostatkom vlage.
Plod je mahuna duga 5 do 25 cm, najčešće 15 cm. Mahune mogu biti prave, cilindrične, sabljaste,
pljosnate ili srpasto povijena, na poprečnom preseku okrugle, češće ovalne ili izduženo ovalne
(spljoštene sa bokova). Na vrhu su zašiljene. Površina je glatka, s bočne strane ravne ili ugnute
između semena (segmentirana mahuna). U mahuni se nalazi od 2 do 7 semenki. Mogu biti šarene
(zelene sa ljubičasto mrkim šarama). Zrele mahune su prljavo žute ili mrkožute.
Seme pasulja može biti, ovalno, izduženo ovalno, loptasto, bubrežasto, cilindrčno, a sa bočnih
strana jače ili slabije spljošteno. Može takođe biti sitno (masa 1000 semenki do 350 g), srednje
(masa 1000 semenki 350 do 500 grama) i krupno (masa 1000 semenki 500 do 800 g).
Semenjača je dosta čvrsta, na površini glatka sjajna, bela, bledožuta, intenzivnije žuta, zelena,
plavičasta, ljubičasta, mrka i crna. Pored ovoga semenka može da bude šarena. Na svetlijoj osnovi
mogu nalaziti tamnije sitne tačkice ili pege različite veliĉine ili tamne paralelne pruge (zebrinus).

4.3 Uslovi uspevanja

Odnos prema toploti - Pasulj je biljka toplog i umereno toplog podneblja. Minimalna temperatura
za klijanje semena iznosi od 12 do 130C. Optimalna temperatura klijanja i nicanja je 22 do 25 0C.
Minimalna temperatura porasta, do faze formiranja generativnih organa je oko 12°C, optimalna
od 18 do 230C. Odrasle biljke izdržavaju kasne mrazeve do -20C. Slabiji rani jesenji mrazevi
oštećuju pupoljke, cvetove i list, a nešto jači uništavaju celu biljku. Optimalne temperature za
formiranja cvetova i cvetanje je od 20 do 25 0C.
Odnos prema vlazi - Ima dosta skromne potrebe za vlagom. Velika vlažnost u toku vegetacje na
njega nepovoljno utiče. Kritičan period za vlagu je od formiranja pupoljaka pa do kraja nalivanja

15
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

semena. Pasulj daje najbolje rezultate pri ravnomernom rasporedu vlage u toku vegetacije.
Optmalni rejoni za proizvodnju su oni u kojima u toku vegetacionog perioda pasulja padne 200
do 250 mm padavina.
Odnos prema svetlosti - Pasulj ima dosta velike potrebe prema svetlosti, premda dobro podnosi
slabije zasenjivanje. Fotoperiodska reakcijia običnog pasulja je različita kada su u pitanju razne
sorte. Tako, postoje sorte dugog, kratkog dana i neutralne. Pored ovoga postoji grupa sorata koje
reaguju na skraćivanje dana, ali ne reaguju na njegovo produžavanje.
Odnos prema zemljištu –Prema zemljištu je veoma izbirljiv. Laka, rastresita, kao ni teška, zbijena,
vlažna i hladna zemljišta nisu podesna za ovaj usev. Ne podnosi ni kisela zemljišta (optimalna pH
= 6 do 7,5). Najbolje mu odgovara černozem, a isto tako i dobro aluvijalno zemljište i livadske
crnica.

4.4 Tehnologija proizvodnje

Plodored -Pasulj ne podnosi monoprodukciju pa se obavezno gaji u plodoredu. Ne podnosi ni

brzo vraćanje na istu površinu. Plodored mora biti podešen tako da dođe na istu površinu tek
posle četvrte ili pete godine. Najbolji predusevi za pasulj su krompir i šećerna repa. Kod nas on
najčešće dolazi posle kukuruza i suncokreta a ređe posle strnih žita.
Odličan je predusev za sva strna žita.
Obrada zemljišta – Pasulj povećava prinos kada se oranje obavlja rano, krajem leta i početkom
jeseni. Pozitivno reaguje na dublje oranje. To je važno zbog toga što se na dublje obrađenom
zemljištu formira veća rezerva vlage, koren pasulja bolje razvija a glavna masa žila se formira
dublje u zemljištu. Stoga dubina osnovne obrade za pasulj treba da iznosi 25 do 30 cm
Posle oranja se može obaviti grubo ravnanje dubokih razora. Zatvaranje brazde ravnanje treba
obaviti što ranije u proleće, čim se zemljište dovoljno prosuši. ne zemljišta obavi još jedno .
Predsetvenom pripremom se fino izravna površina i usitni do mrvičaste strukture zemljišta do
dubine od 10 cm. Za ovaj posao se koriste razna kombinovana oruđa ili kombinovani agregati za
predsetvenu pripremu zemljišta.
Đubrenje – Pasulju pogoduju organska đubriva. U osnovnom đubrenju može se đubriti se 10
do 20 t/ha zgorelog stajnjaka ili sa 5 do 10 t/ha stajnjaka sa delom mineralnih đubriva. Pasulj
ipak bolje reaguje na đubrenje stajnjakom ako je on dat za predusev.
Za prinos veći od 2 t/ha semena potrebno je dati 70 kg/ha N, 80 kg/ha P2O5 i 90 kg/ha K2O. Dve
trećine od ukupne norme đubriva NPK unosi se dubokim oranjem, a jedna trećina sa
predsetvenom pripremom zemljišta. Na kiselim zemljištima može se kao đubrivo unositi,
saturacioni mulj ili kreč.

16
Stefan Miljaković: Pšenica, Tritikale, Ječam i Pasulj

Setva –Priprema semena pasulja za setvu slična je kao za soju. Mora se izvršiti inokulacija semena
bakterijama izotofiksatorima. Pri tome se mora paziti da seme nije napadnuto žiškom
(Acanthoscelides obtecus). Vreme setve u našim agroekološkim uslovima je poslednja dekada
aprila. Bolje rečeno setvu pasulja treba obaviti u drugom delu setvenog perioda kukuruza.
Pasulj je širokoredni usev. Rastojanje izmedu redova iznosi najčešće 50 cm.. Setva se može obaviti
u kućice (50 X 20 cm sa po 4 do 5 semenki u kućici). Ovakav način setve se primenjuje kod nas
samo na gazdinstvima na malim površinama. Gustina useva u proizvodnji pasulja u proseku iznosi
oko 400 000 biljaka/ha.
Nega - U periodu od setve do nicanja ne primenjuju se mere nege. Međuredne kultivacije i
okopavanje predstavljaju redovne mere nege. Obavezna su tri međuredne kultivacije. Prvo
kultiviranje i okopavanje se izvodi 7 do 10 dana posle nicanja (dubina kultiviranja iznosi oko 5
cm). Drugo kultiviranje se izvodi kad biljke dostignu visinu od 10 do 15 cm na dubinu od 8 cm, a
treće 2 nedelje posle drugog, na istu dubinu.
Pasulj izvanredno pozitivno reaguje na navodnjavanje.Najjače pasulj reaguje na zalivanje u
periodu cvetanja i nalivanja semena. U nas se najčešće javlja potreba za zalivanjem u fazi
nativanja semena, nešto ređe u fazi formiranja pupoljka i cvetanja.
Žetva - Sazrevanje pasulja je postupno. Ono teče od osnove stabla prema vrhu. Ova osobina je
slabije izražena kod čučavaca, a znatno jače kod pritkaša 1. Slično ovome ona je slabije izražena, u
ranijih a jače kod kasnijih sorata. Kod pritkaša, a naročito kod boranije često se na istoj biljci u
donjem delu mogu naći već potpuno zrele mahune, a u gornjem delu stabla cvetni pupoljci i
cvetovi. Problem kod žetve pasulja je pucanje zrelih mahuna i osipanje semnki. U pogledu
sazrevanja, pasulj ima osobinu da posle košenja naknadno dozreva.

1 Pritkaš- Pasulj koji je povezan za kočić ili nosač druge vrste

17