Vra� anje Troji

Za nau� nike on je, jednostavno, � arlatan. Ovog puta tvrdi da Albanci

vode poreklo od Slovena i jo� jednom ho� e da ubedi svet kako je
topografija � limanove Troje neodr� iva

Roberto Salinas Prajs (65), � ovek koji se svojevremeno drznuo da tvrdi

da je legendarna Troja u delti Neretve, ponovo je u Beogradu, ali ovoga
puta strogo inkognito! Jer, on voli Srbe, Jugoslaviju, ali ne i novinare iako
je, ironije radi, pored ostalog, vlasnik najve� e meksi� ke televizije.
Gospodin Prajs kao da jo� ne mo� e da zaboravi kako su se ne samo
novinari, ve� i doma� i nau� nici, pre vi� e od dvadeset godina, sprdali sa njegovom teorijom da
se Homerova Troja nalazi u delti Neretve, a ne u maloazijskom Hisarliku gde ju je smestio slavni
Hajnrih � liman.
Prajs je, ina� e, po zanimanju bogata� i u Beograd je do� ao poslom. Ipak, ka� e da priprema
drugo dopunjeno izdanje "Homerove slepe publike", knjige koja je, svojevremeno,uzdrmala
svetsku nau� nu javnost. Uskoro � e na srpskom biti objavljena i njegova druga knjiga o Troji, pod
nazivom "Katalog brodova".
Sa Robertom Salinasom Prajsom razgovaramo u Biznis centru hotela "Interkontinental."

Gospodine Prajs, Arhimed je genijalne ideje smi� ljao u kadi, Njutnu je jabuka pala na glavu,
Tesli su velika otkri� a dolazila u snu; da li se se� ate � asa, dana, kada vam je na um pala ideja da
je Troja na u� � u Neretve?
- Bilo je to jo� 1964. godine.� itaju� i Homera, nikako nisam mogao da razumem za� to o Ilirima,
� iji je doprinos u Trojanskom ratu tako veliki, za� to o njima, dakle, ima tako malo informacija
i mnogo dezinformacija. Ispada da su posle Trojanskog rata, jednostavno, nestali. Zatim,
prou� avaju� i opse� ne pripreme za Trojanski rat, pitao sam se; odakle toliki kapital u novcu,
robi, hrani? Trojanska armija morala je da ima logisti� ku podr� ku, bogato zale� e, da bi mogla da
vodi jedan tako dug, naporan odbrambeni rat. � limanova Troja u Maloj Aziji takvo zale� e i takvu
logisti� ku podr� ku nije mogla da ima. I tako sam po� eo da sumnjam u � limanovu topografiju.
Shvatio sam da je � limanova Troja izmi� ljeno mesto, nezgrapna izmi� ljotina koja ne mo� e da
izdr� i potanko ispitivanje teksta koji slavi, to jest, 'Ilijadu'. � liman je, o� igledno, otkrio mesto
koje su sami Grci identifikovali, oko 700. godine stare ere, kao najverovatnije mesto gde je bio
homerski Ilij.
Sve to nagnalo me je da Troju tra� im na sasvim drugoj strani, da se sve vi� e interesujem za
Ilire, za Dalmaciju, i, sinulo mi je, jedne no� i, da je Troja bila u delti Neretve. Poludeo sam od tog
otkri� a, ali, nisam se osmelio da o tome javno govorim.

Kada ste se osmelili?

- U junu 1967. godine � uo sam za Aristida Vu� eti� a iz Dubrovnika koji je jo� 1935. godine
objavio svoj rad o lutanjima Odiseja po dalmatinskim ostrvima, posle Trojanskog rata. Odleteo sam
odmah za Dubrovnik kod Aristida Vu� eti� a, On je, se� am se, � iveo u Kuni� evoj ulici, a Kuni�
je, koje li slu� ajnosti, preveo - "Ilijadu"!? Prvi put u � ivotu bio sam u prilici da pri� am sa nekim o
dalmatinskoj Troji, a da me sagovornik potpuno razume.
Onda sam na� ao referencu za lokaciju Iliona u delti Neretve kod zapostavljanog istori� ara
Mojsija Horenskog.

Kako vam je pomogao Mojsije Horenski?

- Pa, lepo. On je opisiju� i Ilij rekao da taj grad le� i u zemlji Ahajaca, u susedstvu Peloponeza i
ZAPADNO od Soluna i od Makedonije, u zemlji Evropi. A � limanova Troja u Maloj Aziji ne mo� e
nikako da bude zapadno od Soluna i Makedonije, pa ni u susedstvu Peloponeza. Ovaj dragoceni
podatak Mojsija Horenskog koristio je i Stefan Vizantijski, a on je bio crkveni poglavar, zna� i,
slu� beno dr� avno lice. I to mi je bilo veoma va� no, bio je to znak da sam na dobrom putu da
na� em pravo mesto gde je bila Troja.

Vi, gospodine Prajs, jo� na prvim stranicama knjige "Homerova slepa publika" pi� ete da je izbor
maloazijskog Hisarlika za � limanovu Troju - "politi� ka smicalica"?
- Da, u "Homerovoj slepoj publici" zaista sam tvrdio i u predgovoru i u postskriptumu, da je Homer
pogr� en i da je onda bilo neophodno izmisliti i la� nu Troju u Maloj Aziji i da sve to ima politi� ku
pozadinu.� inilo mi se, tako� e, da se problem Troje oprezno zaobilazi i da sve to miri� e na
izbegavanje istra� ivanja, kao da je istina zata� kana. Bilo mi je zaista � udno i sumnjivo da, na
primer, nijedan klasi� ni filolog ne zapo� inje ozbiljnu duboku raspravu o homerskom pitanju, niti
se hvata neposredno u ko� tac sa homerovskom literaturom.
Ali, sada, posle toliko godina, ne mislim da je re� o politi� koj teoriji zavere, ve� da je na delu
zavera neznanja. I zbog te zavere neznanja su dana� nje klasi� ne studije i dospele u � orsokak,
nema novih velikih otkri� a o drevnoj pro� losti � ove� anstva, pa i o homerskom periodu.
Klasi� ne nauke postale su jalove kao laboratorijske vo� ne muve, i toliko su hibridizovane da u
budu� nosti ne� e dati ni� ta zna� ajno.

Gde je � liman u ovoj pri� i?

- � liman je samo i� ao za zvani� nim teorijama i za njega je pitanje lokaliteta Troje bilo samo
pitanje brda. Njega nije mu� ilo ko su Trojanci, ko su Iliri, za njega su svi oni bili Grci, za njega je i
Homer bio Grk. A i � ta mo� e da se o� ekuje od nekoga ko je nema� ki arheolog, ponosan na
nema� ku istorijsku � kolu koja je tada, krajem 19. veka, bila u ekspanziji. To je ono � to se mo� e
re� i o politizaciji klasi� nih nauka.

A nije li Homer pogr� en, davno pre � limana, odmah posle pada Troje kada je na istorijsku
scenu stupila starogr� ka ekspanzija i hegemonizam?
- Da. Homer je jo� tada postao Grk. Ali, Grci su to uradili, tako� e, iz neznanja misle� i da sa
njima po� inje svet, � to je svojstveno mladim narodima. U starom veku, jedino Homer zna da
postoje trideset ilirskih plemena, jedino on ima ideju o federaciji plemena od Neretve do Dunava i
preko Dunava, dalje, na sever i do juga Italije na drugoj strani. Jedino Homer ima uvid u globalni
poredak arhajskog, herojskog doba kada Grci jo� i ne postoje kao narod. A i kasnije, kod
pogr� enog Homera, vidi se da izme� u gr� kih gradova-dr� ava nije prazan prostor, ve� tu
postoje zemlje u kojima � ive i neki drugi narodi koji nisu Grci.
Primera radi, i� � itavaju� i Homera, shvatio sam da Menelajeva vojska na Troju sti� e iz
Lombardije i venecijanskog zale� a, a Agamemnonove snage dolaze iz ju� ne Italije. Ali, posle pada
Troje, kada tekst "Ilijade" po� inje da se ra� a i da se seli polako iz Dalmacije ka Solunu i Maloj Aziji,
tamo� nji narodi, pa i Grci, sve te� e razumevaju izvorni tekst "Ilijade". Jer, homeridi, rapsodi,
guslari, ako ho� ete, po� inju polako da prilago� avaju "Ilijadu" i "Odiseju" novonastaloj istorijskoj
situaciji, pa i topografiji. Prve generacije homerida i rapsoda jo� znaju o � emu pevaju, znaju da
pevaju o dalmatinskoj Troji i o ilirskom narodu kao glavnom junaku trojanske tragedije. Ali kasnije
generacije rapsoda potpuno su pogr� ile Homera, a Grke su homerizovali sa sve dalmatinskom
topografijom. Tako je pogr� eni Homer postao okovani Guliver koji vi� e ne mo� e da daje
informacije o ilirskoj, dalmatinskoj pro� losti svog epa i svog naroda. I mi tog Gulivera moramo
razvezati, moramo ga osloboditi da bismo saznali ko je on i ko je taj narod kome Homer pripada.

Pripremate drugo, dopunjeno izdanje "Homerove slepe publike". � ta � e u njemu biti?

- Bi� e nekih velikih iznena� enja za na� e prijatelje Albance. U dopunjenom izdanju
"Homerove slepe publike" dokazujem da su mnogi albanski toponimi slovenskog porekla, � tavi� e,
da i Albanci vode poreklo od Slovena, tako da � e njihove teorije o tome kako su narod
neslovenskog porekla biti, bukvalno, sme� ne; kao kada bi neko tvrdio da patka poti� e od tigra.

Da li spremate jo� ne� to?

- Zavr� avam i rad "Protiv Troje 8" u kome pokazujem, ta� ku po ta� ku, za� to je topografija
� limanove Troje neodr� iva, kao i rad "Neki primeri homerovske etimologije" u kome etimolo� ki
obra� ujem oko tri stotine re� i, tri stotine toponima iz regiona dalmatinske Troje, veoma jasno i
ubedljivo.

� ime ste se ispomagali u razja� njenju dalmatinskih etimologija?

- Prou� avanje sanskrita je od vitalnog, transcendentalnog zna� aja za prou� avanje slovenske
starosti. U tom smislu veoma su va� na nau� na istra� ivanja Branislave Bo� inovi� koja radi na
re� niku srodnih re� i srpskog i sanskrita. Bio sam dugo na pogre� nom putu ne uvi� aju� i
va� nost sanskrita za utvr� ivanje slovenskog identiteta i duhovnosti. A kada bi se, recimo, u
sanskritu na� ao etimolo� ki koren re� i Dunav, kao � to su neki nau� nici ve� utvrdili
sanskritske korene u "Ilijadi" i "Odiseji", onda bi se pokazalo da je Homer samo deo jedne ogromne
jezi� ke celine od Dalmacije do Dunava, pa i vece. Pokazalo bi se, naime, da bi se i dunavska
civilizacija Lepenskog vira, u sanskritskom kontekstu, otkrila u jednom sasvim novom svetlu.
Tako je govorio gospodin Prajs, proslog petka, u Biznis centru hotela "Interkontinental", a onda
je seo u avion i preko Amsterdama vratio se u Meksiko Siti.

DRAGAN JOVANOVIc

Roberto Salinas Prajs rodjen je 1936. godine i odrastao je u Meksiko Sitiju. skolu je upisao u SAD na
Akademiji nove crkve u Brin Etin (Pensilvanija), a zatim nastavio na kolexu Sent Xon u Anapolisu
(Merilend).
Poslednjih cetrdeset godina njegova jedina strast je proucavanje "Ilijade" i "Odiseje" na koje
"vise nije mogao da gleda kao na slucajni rezultat usmeno prosirenog razvojnog procesa" i smatra da
su ova dva epa "prvobitno zamisljena i napisana kao sveti tekstovi, mada je vise ruku ucestvovalo u
njihovom sastavljanju", te da je pitanje "da li je Homer uopste postojao i ako jeste, onda je on bio
nesto kao vrhovni rabin kod Jevreja". Prema Salinaxu, Ilij je, pre svega, bio vrhovno svetiliste onog
vremena, megalitska stanica poput one u Stounhendzu u Britaniji, a samim tim, i bogata riznica, tako
da su to bili motivi za napad na Troju, a ne - lepa Jelena.