Univerzitet u Nišu

Građevinsko-arhitektonski fakultet
Predmet: Inženjerska geologija
Nastavna jedinica: Podzemne vode

PODZEMNE VODE I IZVORI

(OSNOVI HIDROGEOLOGIJE)

Srđan Kostić, dipl.inž.geol.

POREKLO PODZEMNIH VODA

- najveće količine podzemnih voda nastaju infiltracijom atmosferskih padavina

(kiša, sneg, grad) i iz potoka, reka, jezera i mora

- kondenzovanjem vodene pare iz vazduha

Kondenzacija

- kondenzovanjem vodene pare iz vulkana Sneg Transpiracija

Infiltracija

- sintezom vodonika i kiseonika u magmi Reka Evaporacija

Izdan
(juvenilne vode) Izvor
Izolator
Jezero
- konatne (fosilne, zarobljene) podzemne vode

- oslobađanjem heminski vezane vode u mineralima (kristalizaciona)

- oslobađanjem OH grupe iz minerala (konstituciona)

- s obzirom na geotermski stupanj (na svaka 33m dubine temperatura se

povećava za 10C), maksimalna dubina na kojoj se podzemne vode mogu javiti
iznosi oko 12km; terenski istraživanjima je utvrđeno da se značajne akumulacije
slobodnih podzemnih voda nalaze samo do dubine od 2km
VIDOVI PODZEMNIH VODA

U gasovitom stanju
Zeolitne
Konstitucione
Hemijski vezane Kristalizacione
Fizički Higroskopne
Podzemne vode vezane Opnene
U tečnom Kapilarne
stanju Fizički Lutajuće
slobodne Izdanske
U čvrstom stanju

- voda u gasovitom stanju – u vidu vodene pare ispunjava slobodne međuprostore

u stenama

- hemijski vezana voda – u mineralima

- vode u tečnom stanju – fizički vezane i slobodne

- fizički vezane podzemne vode mogu biti:

- čvrsto vezane (higroskopne) i
- slabo vezane (opnene)
VIDOVI PODZEMNIH VODA

- čvrsto vezane (higroskopne) vode – obavijaju delimično ili potpuno mineralne

čestice; obrazuju se u glinenim stenama iz vodene pare iz atmosfere; veze između
mineralnih čestica i ovako vezane vode su molekularne ili elektrostatičke i dostižu
jačinu od 100MPa

- slabo vezane (opnene ili pelikularne) vode – obrazuju periferni deo vodene opne
oko mineralne čestice debljine 2x10-4mm; za česticu se drže athezionim silama;
kreanje ovih voda je vrlo sporo i to pod dejstvom molekularih sila i gradijenta
vlažnosti od čestica sa debljom ka čestici sa tanjom opnom

- slobodne podzemne vode mogu biti:

- kapilarne
- lutajuće
- izdanske

- kapilarne vode nalaze se u stenama koje poseduju kapilarne pore (0,5-0,002mm);

njihovo kretanje se vrši pod dejstvom sile površinskog napona u svim pravcima; ove
vode imaju veliki uticaj na fizičko-mehanička svojstva stena; kretanje im je dosta
sporo ali vrlo visoko (kod glina do 50m)
VIDOVI PODZEMNIH VODA

- lutajuće slobodne vode – kreću se u vidu pojedinačnih mlazeva kroz pore stena
od površine terena naniže sve dok se ne steknu uslovi za njihovo akumuliranje ili
isticanje na površinu terena; obrazuju se infiltracijom atmosferskih voda; kod
izvođenja podzemnih objekata javljaju se u vidu kapanja ili curenja

- izdanske vode – akumulacije podzemnih voda u superkapilarno poroznim

stenama

- voda u čvrstom stanju – javlja se u gornjem delu litosfere u vidu kristala leda,
ledenih sočiva i proslojaka

FIZIČKA SVOJSTVA PODZEMNIH VODA

- ukus - gustina
- miris - viskoznost
- boja - stišljivost
- prozračnost - elektroprovodljivost
- temperatura
HEMIJSKI SASTAV PODZEMNIH VODA

- hemijski sastav podzemnih voda zavisi od:

- hemijskog sastava površinskih voda koje se infiltriraju u podzemlje
- rastovrljivosti stena i minerala kroz koje su infiltrirane vode proticale
- vremena zadržavanja i brzine toka voda kroz stenske mase
- temperature stenskih masa kroz koje one teku ili se akumuliraju
- hidrauličkih pritisaka u zonama gde se vrši rastvaranje
- veličine dodirnih povrpina vode i zidova pora

- hemijska aktivnost (pH) vrednost – koncentracija jona vodonika u vodi;

aktivnost podzemnih voda se najčešće izražava vodoničnim ekponentom (pH) koji
predstavlja dekadni logaritam koncentracije jona vodonika na jedan litar vode: pH
= - log [H+]; ukoliko je pH<7 vode su kisele; podzemne vode imaju pH=5-8

- Na osnovu pH vrednosti sve podzemne vode su podeljene na:

jako kisele (pH  3)
kisele (pH = 3-5)
slabo kisele (pH = 5-6,5)
neutralne (pH = 6,5-7,5)
slabo bazne (pH = 7,5-8,5)
bazne (pH = 8,5-9,5)
jako bazne (pH  9,5)
HEMIJSKI SASTAV PODZEMNIH VODA

Tvrdoća

- uslovljena sadržajem soli Ca, Mg i Na, i može biti privremena, stalna i ukupna

- tvrdoća podzemnih voda se izražava u nemačkim stepenima (po Klutu), koji

predstavljaju sadržaj 10mg/l CaO ili 7,2mg/l MgO=10dH

Tvrdoća (dH) Tip vode

0-4 Veoma meka
4-8 Meka
8-12 Umereno tvrda
12-18 Dosta tvrda
18-30 Tvrda
 30 Vrlo tvrda

- u našoj zemlji meke vode imaju tereni izgrađeni od silikatnih i silicijskih stena;
umereno tvrde i tvrde vode javljaju se u aluvijalnim terenima; u krečnjačkim
terenima vode su dosta tvrde, a najtvrđe podzemne vode javljaju se u terenima
izgrađenim od lapora, lesa i karbonatnih peskova
HEMIJSKI SASTAV PODZEMNIH VODA

Agresivnost podzemnih voda na beton, gvožđe i druge građevinske materijale

- određuje se prema količini rastvorenih sulfata i ugljendioksida

- ako se u podzemnim vodama nalazi više od 250mg/l sulfatnih jona, onda je voda
agresivna na beton, i reaguje sa njim stvarajući kristaliće gipsa

- slobodni ugljendioksid u podzemnim vodama takođe reaguje sa karbonatnom

komponentom u betonu; agresivne na beton su i kisele podzemne vode, kao i vode
koje sadrže više od 750mg/l jona magnezijuma

- agresivne na gvožđe su podzemne vode sa više slobodnog kiseonika i vodonika

pri pH<5, kao i vode koje sadrže više od 100mg/l sulfatnih jona

MINERALNE VODE

- podzemne vode koje sadrže više od 1g/l rastvorenih mineralnih materija i gasova

- mineralne vode sa preko 50g/l rastvorenih soli nazivaju se rasolima (arteski bunar
u Ovči)
HIDROGEOLOŠKE FUNKCIJE STENSKIH MASA

- prema relativnoj propustljivosti slobodnih podzemnih voda, sve stenske mase u

sklopu terena razvrstavaju se na:
- hidrogeološke kolektore
- hidrogeološke izolatore
- hidrogeološke komplekse

- hidrogeološki kolektori – superkapilarno porozne stenske mase, poroznije od

susednih stenskih masa, te omogućuju lakše kretanje slobodnih podzemnih voda;
obično se izdvajaju dve zone – vrši deo HG kolektora krzo koji vode samo protiču
(HG sprovodnik), i niži deo HG kolektora, u kome je podzemna voda akumulirana
u vidu izdani (HG rezervoar)

- hidrogeološki izolatori – neporozne, superkapilarno porozne, fino porozne ili

superkapilarno porozne stenske mase sa izolovanim porama, koje ne omogućuju
kretanje slobodnih podzemnih voda kroz svoje pore; prema položaju HG izolatora u
odnosu na kolektore, razlikujemo podinske, povlatne i barijerne HG izolatore

- hidrogeološki kompleks – kompleks stenskih masa u kome se smenjuju HG

kolektori i izolatori; takav je kompleks fliša u kome glinci, lapori i laporci imaju
funkciju HG izolatora, a peščari i krečnjaci funkciju HG kolektora
HIDROGEOLOŠKE FUNKCIJE STENSKIH MASA
A)

a
NPV

HK

b
HK

B)
NPV
a) b) v)

NPV

HK HI HI HK
HI
HK

V)

HI
HK
HI

HI HK
HI
HIDROGEOLOŠKI PROFIL TERENA

-gornji deo Zemljine kore do dubine od oko 2km, u kome se nalaze akumulirane
slobodne podzemne vode može se podeliti na nadizdansku i izdansku zonu

NADIZDANSKA ZONA

- deo HG kolektora od površine terena do površine izdani; u okviru ove zone

izdvajaju se:

- rudinski pojas – vršni deo HG kolektora (zemljast – humiziran sloj), koji je u

neposrednoj vezi sa atmosferom; debljine 1-2m, u njemu se nalaze kapilarne
vode, potom vode u vidu vodenih kapljica, vodenih opni i i higroskopne vode

- prelazni pojas – nalazi se između kapilarnog i rudinskog pojasa,

najsiromašniji vodom; njegove pore su uglavnom ispunjene vazduhom;
podzemne vode javljaju se samo u prolazu nakon infiltracije atmosferskih
padavina; njegova debljina može iznositi i više desetina metara; ako se u okviru
ovog pojasa nađe neko sočivo prašinastog peska ili gline, ono može da uspori i
spreči poniranje voda, i iznad njega se formira lebdeća (lažna) izdan

- kapilarni pojas – neposredno iznad izdanske zone; za njegovo formiranje

neophodno je postojanje kapilarnih pora
 IZDANSKA ZONA
- izdan (akvifer) predstavlja svaku geološki značajnu akumulaciju slobodnih
podzemnih voda, bez obzira na poreklo tih voda i na geološke uslove u kojima se
ona nalazi u konketnim slučajevima; izdanska zona obuhvata onaj deo HG
kolektora u kome su sve superkapilarne pore ispunjene slobodnom podzemnom
vodom
- osnovni vid prihranjivanja izdani je prirodna infiltracija atmosferskih voda i voda
reka i jezera, ali se mogu prihranjivati i veštački vodoulivnim objektima

- pražnjenje izdani se vrši prirodnim putem (u vidu izvora i pištevina, pražnjenje u

rekama, jezerima, morima i okeanim; prelivanje voda iz viših u niže izdani, kao i
isparavanje) i veštački (preko vodozahvatnih objekata – bunara, drenažnih bušotina)
VRSTE IZDANI PREMA STRUKTURNOM TIPU POROZNOSTI

ZBIJENE IZDANI – formiraju se u stenskim masama sa međuzrnskom i

sunđerastom poroznošću; vodena masa ovih izdani je zbijena; ove izdani se
formiraju u eluvijalnim, deluvijalnim, proluvijalnim, aluvijalnim, terasnim, jezerskim,
eolskim i dr. sedimentima; kretanje vode je laminarno
70
60 2
50
NPV
40 37.29

30 1
20
10 3
0
VRSTE IZDANI PREMA STRUKTURNOM TIPU POROZNOSTI

RAZBIJENA IZDAN – formira se u stenskim masama sa pukotinskim i kavernoznim

tipom poroznosti; vodena masa je razbijena duž pukotina u vidu mnoštva ,,žila’’
(karstna izdan)

SLOŽENA IZDAN – izdani koje formiraju dva ili više hidrokolektora različitih
strukturnih tipova poroznosti

Reka 3 2
4
1 a
b
HIDROGEOLOŠKI PROFIL TERENA

rudinski pojas a

1
prelazni pojas b

kapilarni pojas v

2
izdanska zona

I
VRSTE IZDANI PREMA HIDRAULIČKOM MEHANIZMU

- hidraulički mehanizam – složeni mehanizam koji reguliše ravnotežu i kretanje,

u prirodnim uslovima, celokupne vodene mase izdani

- ZATVORENE IZDANI – imaju konstantan hidrulički mehanizam, jer su njihove

vodene mase nepokretne i nepromenljive; sa svih strana su ,,opkoljene’’ HG
izolatorima

- OTVORENE IZDANI – formiraju se u HG kolektorima koji dopiru do površine

terena; odlikuju se promenljvim hidrauličkim mehanizmom; dele se na:

- IZDANI SA SLOBODNIM NIVOOM – izdani koje su formirane u

vodopropusnim sredinama, čiju granicu čini samo podinski HG izolator

- IZDANI SA NIVOOM POD PRITISKOM – izdani koje su većim delom

ograničene podinskim i povlatnim izolatorima
4
5
NPV
Reka
3

7
2
6
1
IZVORI

- prirodno koncentrisano isticanje izdanih voda na površini terena; difuznim

isticanjem izdanskih voda nastaju pištevine

- klasifikacija izvoru prema mehanizmu:

- gravitacioni (silazni) izvori – izvori kod kojih se slobodne podzemne vode

kreću prema izvoru pod dejstvom gravitacije; razlikuju se:
- ocedni (drenažni) izvori – gravitacioni izvori koji se nalaze na najnižoj
tački izdani
- prelivni (barijerni) izvori – obrazuju se ako se na putu kretanja
izdanskih voda nalazi vodonepropusna barijera, koja omogućava njihovo
prelivanje na površinu terena
a) b)

NPV
HK 2

NPV
HK

HI 1

HI
IZVORI
- arteski (uzlazni) izvori – mlazevi vode koji izbijaju na površinu terena delovanjem
arteskog pritiska
a) b)

H1
H2 H2

0 0

- hidropneumatski izvori – izvori kod kojih voda izbija na površinu delovanjem

komprimovanih gasova ili gasova pomešanih sa vodom; posebnu vrstu ovih izovra
predstavljaju gejzeri, kod kojih vrela voda izbija na površinu u vidu erupcija u
različitim vremenskim intervalima, ekspanzijom vodene pare koja nastaje u kanalu
gejzera

- karstni izvori:
- vrela – karstni izvori čija je izdašnost veća od 1l/s; odnos minimalne i
maksimalne izdašnosti kod njih varira i do 1:100

- potajnice – izvori koji funkcionišu u određenim vremenskim intervalima

 IZVORI

potajnice
k

- estavele – karstni izvori koji povremeno funkcionišu kao ponori, a povremeno kao vrela

- vrulje – slatkovodni ili poluslani izvori ispod nivo mora ili jezera

bočatni izvor
Nivo mora A
Q

vrulja B a
q
IZDAŠNOST IZVORA

- količina vode koju izvor daje u jedinici vremena

- određuje se pomoću preliva ili plovka

2
h
pravougaoni b

Tompsonov
60 b

Čipoletijev
h 7630

b
KRETANJE PODZEMNIH VODA

- ustaljeno kretanje – ako su uslovi prihranjivanja i pražnjenja vode isti u

određenom prostoru i vremenu; u suprotnom, kretanje podzemnih voda je
promenljivo

- laminarno kretanje – sporo kretanje podzemnih voda u intergranularno

poroznim stenama sa sitnim porama; kretanje toka se odvija paralelnim
strujnicama, ustaljenom brzinom; definisano je jednačinom Darsija

- turbulentno kretanje – neravnomerno kretanje slobodnih podzemnih voda;

javlja se u krupnim agregatima pora grubozrno poroznih stenskih masa,
ispucalim i kavernoznim sredinama, kao i kod stena sa cevastom i crevastom
poroznošću; u ovakvim sredinama dolazi do vrtložnog kretanja podzemnih voda,
koje se opisuje jednačinom Šezi-Krasnopoljskog

ODREĐIVANJE PRAVCA I SMERA KRETANJA PODZEMNIH VODA

B(66)

62
60
58
A(54)
56 hidroizohipse
54
52 smer toka
D
C(50)
DRENIRANJE TERENA

- sanaciona mera koja se sprovodi radi:

-poboljšanja svojstava terena kao radne sredine pri eksploataciji mineralnih
sirovina i izgradnji raznovrsnih građevinskih objekata
- poboljšanja svojstava terena zahvaćenih kliženjem
- poboljšanja pedoloških svojstava poljoprivrednog zemljišta

- dreniranje se ostvaruje izvođenjem posebnih objekata u koje voda dotiče i iz njih

se odvodi (kanali, rovovi, potkopi i bunari)

- drenažni kanali – koriste se za sprečavanje prodiranja površinskih voda u tlo; na

nestabilnim terenima postavljaju se kanalete (niz kanala u vidu segmenata);
primenjuju se za sprečavanje zabarivanja terena, natapanja tela klizišta, doticanja
vode u temeljne jame, u kosine saobraćajnica i površinskih kopova

a) b)

1
2

3
DRENIRANJE TERENA

- drenažni rovovi – za dreniranje podzemnih voda; po načinu izrade mogu da budu

potpuni (savršeni) i nepotpuni (nesavršeni); ukoliko se izvode kao jedinstven sistem
sastoje se od sabirnih i odvodnih rovova koji su međusobno povezani revizionim
oknima (šahtama)
a) b)

Priliv podzemne vode Pravac kretanja podzemne vode

1 1 1 1
L3 L5
L1 L2 L4
3 3
4

2 2 4
4

4 4 S1 S2 S3 S4

- primenjuju se kod nestabilnih terena, kod odvodnjavanja delova terena iznad i

ispod puteva i pruga; kod klizišta, pored odvođenja vode, rovovi kamenom ispunom
povećavaju vrednosti parametara otpornosti na smicanje
DRENIRANJE TERENA
a) b)

10
HI 10 HI
4
9 4
9

5
2 5
2

3 HK
8b 3 8b HK
11
8a 8a
6
6
2
2

8v
7a 8v
HI 7b HI

1
1

Šematski prikaz izrade potpunih drenažnih rovova sa betonskom drenažnom cevi (a) i
plastičnom drenažnom cevi (b): 1 - glina, 2 - pesak, 3 - šljunak, 4 - peskovita glina, 5 -
nivo podzemne vode pre dreniranja, 6 - nivo podzemne vode nakon dreniranja, 7a -
betonska drenažna cev, 7b - plastična drenažna cev, 8a - filtarski sloj debljine 30 cm, 8b -
ispuna od lomljenog kamena, 8v - kamena sitnež veličine od 1 do 6 cm, 9 - nabijena glina,
10 - peskovita glina iz iskopa, 11 - geotekstil.
DRENIRANJE TERENA

- drenažni potkopi (galerije) – izvode se ukoliko se želi izvršiti dreniranje terena

sa dubljim nivoom podzemne vode (>10m);

- drenažne bušotine – koriste se za dreniranje terena u kome je nivo podzemne

vode dubok, a koji je izgrađen od šljunkova i krupnozrnih peskova, sa koeficijentom
filtracije > 10-2cm/s; koriste se za dreniranje kosina, nestabilnih padina i kosina, pri
izgradnji podzemnih objekata; kod horizontalnih bušotina minimalni nagib drena
treba da bude 3%, a kod vertikalnih bušotina se voda crpi pomoću pumpi
a) v)
Nivo podzemne vode pre dreniranja

Nivo podzemne vode posle dreniranja

Horizontalne bušotine

Dužina bušotina

b)

D D D D D D D

0.5‐1.0 m

D D D D D D D
DRENIRANJE TERENA

Bunari

- prema načinu izrade mogu biti kopani i bušeni, a prema dubini izrade potpuni (kada
dopiru do podinskog izolatora izdani u kojoj se izvode) i nepotpuni
a) b)

R
2r

H 2 H
h
2
h
2r

1
R
DRENIRANJE TERENA

Bunari

- prema načinu funkcionisanja, razlikuju se:

- depresioni bunari – koriste se za dreniranje terena sa koeficijentom

filtracije većim od 10-4m/s u ravničarskim aluvijalnim terenima izgrađenih
od šljunkova i krupnozrnih peskova

- ulivni bunari – kada se voda iz gornjih vodonosnih horizonata uvodi u

dublje – donje vodonosne horizonte

- vakuum bunari – koriste se za dreniranje terena sa koeficijentom

filtracije 10-5-10-6m/s u terenima izgrađenim od prašinastih glina; crpljenje
vode iz bunara vrši se stvaranjem vakuuma u cevi za crpljenje vode,
postavljenoj u bunar, pri čemu se voda iz terena oko bunara kreće prema
bunaru
KRAJ PREDAVANJA