Biblioteka ELEMENTI 8 rednik ZORAN STOIANOV:C Recesens MILUTIN GARASANIN | JASMINA GRKOVIC “Thai weds: MILENKO RADOVANOV Koeito¢ MIRJANA ZLATKOVIC Koajutent slog: GRAFICAR, Now Sad Zan Odri INDOEVROPLIANI Peeve eacanog LLUBINKA JOVANOMIE @ IZDAVACKA KNJIZARNICA ZORANA STOIANOVICA SRENSKI KARLOVC 198.Naso oii Jean Haury Las batcoptins (© Preses Unless de Fane, Pai 198 Doce a: el ego — ‘cen rn cs tps Za pot 0 GB Deval) whee vison ibn Boe) PREDGOVOR Prevodom dela 2. Odrija Indoevopljani obogaéena je naia strucna i kalturna publiistka, ona koja sebi Stavlja u zadatak popularizacju nauke. Pegledna i krat- sa sinteza o Indoevropljnima, dobro je dota, ka0 pod: setnik, svakom stutajaku, a prosveéenog Inika wodi u jednu od najenacajajih oblast drevne proslost Starog Seta. Radom jugosiovenskih. nauenika, pre svega in ‘sta i arheologs, naga indocvtopeistia Storia je sebi Tpledao mesio u svetu. Radovi naueaika objasieni s0, ‘medutim, v strutnim pubikacjama, namenjenim vem ‘erga, t su nihovi rezulattostal uglavaom nepornati Siro) javnosti. Upravo tw prazninu ispunjava sada prevod Odrijeve kage indoewrpskojproblematici autor je prstpio intr isciplinaeno, oristedi gradu lngvisie, arheologje, svedacansva staze kajiewmost, storie reli, socolo Bie, u izvesnoj meri fzicke antropotogie,koju medu- tim treba, po nasem miljenju,primiti sa mutsom ota arivosea 2bog jos uek nedovoljao sigurnog materijala. Jasno je da sva ta brojaa { raznovtsna dokumentacija pripada raznim hronoloskim, Kulturnim i istorjskim cxapama, Stoga se kod niza obradenih i prowwenih poja ‘a mora ratunati sa tim da su one uotene u jednom rmomentu svoje evolu, to se moraju rekonstrusat njihovi starj ii mladi able. S druge strane cesto je ono sto je svojstveno Indoewropjanima, da tako kaze- 5‘mo, zamagljeno ili izmenjeno uticajima i preuzimanjem tudeg uw simbiozi raziititih elemenata. Sioga je autor ‘analizi i vrednovanju morao pristupiti krti¢e i aijahro- no. Pri tome je, medutim, mogao izdvojitiniz zajedait- kih, osnovnih clemenata ja se pojava mode objasniti sanio pripadnoseu najstarjoj, potetnoj zajednici Indoev- ropljana koja se, tako, daje fekonstrusatl Tu zajednicu (communauté) Odsi je obeledio kao narod, Opravdanost ‘ove definicije zavsi od toga w kojoj se meri, pored svih, aajednitkin manifestacija kulture, jeaika i drusivene strukture, mode ragunali i sa izgradenom sveS6u zaje ‘dnickog porekia i évrstim jedinstvom u jednoj tako dale- oj proslosti. Sam Ouri konstatuje da je Kod kasnije formiranih indoevropskih naroda ta svest bila esto ve- ‘oma slaba. Kao ilustraciju dodajemo i primer dréave kralja Geneija, koja je u I veku pre nue. objedinila najveci deo Tlira, a koju su, 2bog nedostatka unutrasnje oheaije, Rimljani unistii za nepunih trideset dana.* U svojoj kajizi ator je osvetlio sve aspekte Zivota Indoevropske zajednice: predstavu o svetU, Ustr0js0 Zajednice,religiu, drustveno ustrojstvo, ponasanje u ra 'w, ekonomske aspekte (proizvodnjy). Iz ovog svestra- nog pregleda izdvojicemo u predgovoru samo nekoliko posebno znatajnih elemenata, osobito nih koji su siroj talacko} publici manje poznati. To je pre svega zaje- ‘dnicka epska formula, prisutna v starim indoevropskim knjidevnostima, koja slavi uspeb i vlinu, a diskvalifikuje slabost, nesposobnost { neuspeh. $ tim u vezi sui indo= evropska litna imena, Veliki deo njih odrazava slavu Uspetnog ratnika i Celnika, njegov ugled u narod ili ljubav prema njemu. Smisao takvih imena je 1 magi¢an ds bi vee samo Ime delovalo na uspeSnost onoga koji ga "TH Garten, Nananok pre ire — Fomation tries grins, it Albans SANU “naa spn TOOL, Hengad 1985, 9a (radakeaiey 81148 (Wane) Pon 91; 81-8 nosi, Tako se rekonstruige jedno od osnovnih imena najstarijih Indoevropljana “vesu-cleves (doslovno: koga casi dobra slava), prisutno w nizu indoevropskih jeika, kao u grékom Evxkns, u slovenskom Dobroslav iu otovo neizmenjeno stacoj formi, ime Vescleves posve- Goveno na rimskim natpisima sa podrutja Liburna na tu Jugoslavije? ‘edaa od osnovnih principa u strukturi indoevtop- skog drustva i kulture je princip tiju funkcija:religj- sko-magijsi t pravni (cegulativa érustvenih odnos, ra- tick tet, princip proizvodnje. Odri je poksza0 da s ‘oni prisutni i u osnivackim mitovima Indoevtopljana. U njima se govori o borbi nosilaca dva prea principa sa brojaijie | bogatijim nosiocima treteg Koj bivaju pobe- deni ali se zatim u zajednickom Zivot sva tri objedinju- ju u novo-nastaloj zajednici. Ovaj motiv potpuno odgo- ‘ara stvarnosti procesa indoewropeizacije kako gx danas sagledava arheologija: manje grape dobro organizovanit ratnika sa svojim patrijarhalnim uredenjem, u nizu mi sracija pokorile su u raznim krajevima grupe neolitskih Zzemijoradnika sa njihovom visom materijalnom kultw tom, Gije se zemljoradnicko drustvo nalazilo vet w opa- anju i raspady, Simbiozom pridostica i starosedelaca Tormiraju se nove zajednice, a njihova dalja drustvena i Ikulturna evolueija davodi konacno do formixanja raznih indoevropskih naroda. Ovaj proces zavisen je negde prvoj hiljadi godina pre n.e? TR Rai, © jena te, ANUB #, Simponne Dutome atarax 198 (198,253 SIM Geen onal 1 wil v Doon Posini na Bains na peat eros meno debe, Glanik Zeiss ftw Sara NNN oO 35 ly Naas ES apes mcchines dara Sabet option bHepoque de won ‘Eon de nla og bon, Siu tenia (pposin— Pod "1903), Sota 197), 1s A Beas O enhanc oo ean dob wd Par uso somal Siraj Ws), 13702