Машински факултет

Катедра за системе наоружања

Предмет : Конструкција пројектила

Тема: Балистичко пројектовање

Предметни наставник: Студент:

Др Дејан Мицковић Данило Чолић /16

Београд, мај 2017. година

 Конструкција пројектила

АЕРОСОЛНЕ БОЈЕВЕ ГЛАВЕ

Аеросолни експлозив (АСЕ) је, према дефиницији, експлозивни материјал који

добија већину или сав неопходaн кисеоник из ваздуха. Два скоро јединствена својстава
АСЕ-а су да он садржи мало или не садржи уопште кисеоник у себи, што му даје добру
ефикасност у тежини, и да се детонација дешава на значајној површини чиме се ствара
већи импулс него код детонације у једној тачки, карактеристичној за конвенционалне
високе експлозиве.
АСЕ процес је супротан оном код конвенционалних високих експлозива, као
што је TNT, код којих је неопходан кисеоник већ спојен са експлозивним материјалом
(види једначину 6.23):

𝟏𝟐𝐂𝟔 𝐇𝟐 𝐂𝐇𝟑 (𝐍𝐎𝟐 )𝟑 → 𝟏𝟒𝐂𝐎𝟐 + 𝟐𝟒𝐂𝐎 + 𝟒𝟔𝐂 + 𝟏𝟕𝐍𝟐 + 𝟐𝟎𝐇𝟐 𝐎 + 𝟕𝐇𝟐 + 𝟐𝐍𝐇𝟑 (6.23)

АСЕ су много ефикаснији у тежини у односу на конвенционалне експлозиве, јер

преузимају кисеоник из ваздуха (види следеће три једначине):

𝑪 𝟑 𝑯𝟔 𝑶 + 𝟒𝑶𝟐 → 𝟑𝑪𝑶𝟐 + 𝟑𝑯𝟐 𝑶 (6.24)

𝟐𝑪𝟏𝟎 𝑯𝟐𝟐 + 𝟑𝑶𝟐 → 𝟐𝟎𝑪𝑶𝟐 + 𝟐𝟐𝑯𝟐 𝑶 (6.25)

𝟒𝑨𝒍 + 𝟑𝑶𝟐 → 𝟐𝑨𝒍𝟐 𝑶𝟑 (6.26)

Данило Чолић /16 2

 Конструкција пројектила

Специфичне енергије неких АСЕ горива су дате у табели 1.

Специфична енергија
Гориво kJ/g kJ/𝒄𝒎𝟑
Хидрокарбон 47.3 35.6
Керозин 42.7 34.3
Пропилен оксид 33.1 27.6
Алуминијум (брендирани) 31.0 46.0
Етилен оксид 28.9 25.1
TNT 4.6 6.7

Табела 1 Специфичне енергије неких АСЕ горива

Постоји много могућих АСЕ горива, али ако се узиму у обзир њихова практична
својства, као што је безбедност, онда се ова листа брзо смањује.
Употреба АСЕ у производњи оружја би била значајно упрошћена када би се
пронашао добар начин да се изазове аутодетонација горива у правом тренутку. До сада
истраживања у овој области нису била много успешна и дала су врло непрактичне
резултате, постигнуте убризгавањем реактивног флуора или бромтрифлуорида у облак
горива изазивајући детонацију. Одређен напредак је постигнут и са аутодетонацијама
горива у облику желатина.
Неки у заједници одбране сматрају да је, осим у нуклеарном оружју, оружје
чисте експлозије релативно неефикасно, осим ако није појачано пенетраторима,
фрагментаторима (они који изазивају ломљење, дељење на ситне делове), запаљивим
средствима или другим агенсима који изазивају штету. Ипак, АСЕ су учинковити
управо због њихове експлозивности.
Детонација изазвана само експлозивом се може окарактерисати као достизање
превеликог притиска и импулса на датом растојању од њеног центра. Корисне
приближне вредности за израчунавање превеликог притиска и импулса АСЕ- а је дао
Лари Џозефсон (Larry Josephson):
Δр = 315, за z4.5 (6.27)
∆𝒑 = 𝟐𝟎𝟎𝟎𝟎 ∙ 𝒆𝒛 − 𝟏𝟓𝟎 ∙ 𝒆−𝟎.𝟏𝟕𝟖 , за 𝐳 ≥ 𝟒. 𝟓 (6.28)
𝒍 = 𝟎. 𝟏𝟖 ∙ ∆𝒑 ∙ 𝒎𝟎 𝟑 ∙ (𝟐 − 𝟎. 𝟐 ∙ 𝒆𝟎.𝟑∙𝒛 ), за 𝐳 < 𝟒. 𝟓 (6.29)
𝟏 𝟑 𝒛
𝒍 = 𝟎. 𝟏𝟒 ∙ ∆𝒑 ∙ 𝒎𝟎 𝟑 ∙ (𝒆−𝟎.𝟎𝟎𝟔∙𝒛 + 𝟐𝒍𝒏 𝟑.𝟕) , за 𝐳 ≥ 𝟒. 𝟓 (6.30)

Данило Чолић /16 3

 Конструкција пројектила

Овде је z=Rme13. У претходној једначини максимум превеликог притиска Δр је

дат у psi, импулс I у psi.ms, пречнилк R у ft и тежина АСЕ горива у фунтама. Ове
емпиријске једначине су изведене за аеросолни облак који додирује земљу (подлогу) у
односу 5 према 1 пречника висина.
АСЕ оружја са својим релативно дугим импулсом и релативно ниским
превеликим притиском експлозије су најбоље упарена са лаким метама. Авиони,
неармиране зграде, све врсте пројектила, камиони и друга неоклопна моторна возила,
радари и комуникационе антене и трупе су лаке мете. Слаба оклопна возила за борбу,
АПЦ и слично, армиране зграде, бетонски бункери, артиљерија и тенкови (од средње
чврстих до чврстих) не испуњавају услове за АСЕ мете. Међутим, не треба прећи преко
могућности нападања подсистема у оквиру тешких мета. На пример, уништавањем
антена и спољашњих јединица тенкова и АПЦ-а они могу бити постати потпуно
неупотребљиви.
Било која мета, тешка или лака, захтева одређени минимум критичног импулса и
максимум превеликог притиска да би била оштећена. Када се задовоље ови минимални
захтеви било која комбинација импулса и превеликог притиска ће завршити посао. Ова
информација се лако може представити у Δр/I дијаграму рањивости што је приказано
на слици 1.

Слика 1. Мета притиска / импулс рањивости

Данило Чолић /16 4

 Конструкција пројектила

Кривина на слици 1. одваја рањив од нерањивог Δр/I домена за дату мету. Свака
мета има своју кривину. Што је тежа мета то се кривина помера навише и надесно,
осликавајући већи минимум импулса и превеликог притиска сигурног уништења.
Поређење превеликог притиска и импулса са растојањем за
еквивалентне/једнаке масе нуклеарних, TNT и АСЕ експлозива одмах приказује
предности и ограничења АСЕ оружја (слика 2).

Слика 2 Превелики притисак (а) и импулс (b) за 1 KT nuclear, TNT, FAE

Превелики притисак доступан у пољу близу АСЕ је значајно мањи од оног код
TNT и нуклеарних оружја. Ово значајно ограничава ефективност АСЕ-а против тешких
мета. Са друге стране слика 2b показује да је импулс АСЕ сто пута већи од импулса
TNT. Ово даје АСЕ много већу ефективност против лаких мета.
Употребом АСЕ у производњи оружја доминирају изазови стварања
одговарајуће аеросолне мешавине, а затим и њеног детонирања у одговарајуће време.
Цела АСЕ бомба (слика 3) може бити прави кружни цилиндар, напуњен горивом и
припремљен да се отвори на одговарајућој дистанци над земљом.

Данило Чолић /16 5

 Конструкција пројектила

Слика 3 FAE бомба

Burster пуњење високе експлозивности, тежине 1 до 2 % од тежине горива, је

смештен у цеви дуж централне осе бомбе. Сврха burster пуњења је да отвори тај део
бомбе и да расподели гориво у облак тако са запремина ваздуха тог облака садржи
довољно кисеоника за потпуну оксидацију горива. Ова запремина је одређена
квантитетом и реакцијом хемикалија у гориву. Када је гориво течно burster пуњење
такође служи да ту течност распршти и створи микро аеросолну маглу која може бити
детонирана. Ово је екстремно важна и деликатна функција јер је експлозивност горива
делом одређена и величином аеросолних капљица.
Аеросол се детонира када облак достигне оптимални пречник односа гориво-
ваздух (познат и као стехиометријски однос). Детонатор „ другог дела“ експлозије је,
као и burster пуњење, високо експлозиван тежине 1 до 2 % од тежине горива. Разлог
због ког burster пуњење не детонира гориво, већ то чини детонатор, је тај што се гориви
у „првом делу“ експлозије не налази у аеросолној форми која се мооже детонирати.
Детонатор се избацује из опште бомбе кратко пре него што burster пуњење експлодира.
Успорен је одговарајућом направом која омогућава да он уђе у аеросолни облак и да се
детонира у тренутку достизања стехиометријског односа. АСЕ оружје би било значајно
једноставније ако би се ова очигледно веома компликована процедура избегла,
налазећи начин да се гориво аутодетонира у тренутку достизања стехиометрије (данас
таква горива и оружја постоје).
Безбедност је важно питање у употреби АСЕ-а у производњи оружја. Нека
горива, као што је алуминијумски прах, су бенигна док друга могу бити корозивна,
нестабилна, запаљива, експлозивна или отровна.

Данило Чолић /16 6

 Конструкција пројектила

Табела 2 наводи неке од фактора које поседују изабрана горива.

Горива Корозиван Запаљив Експлозиван Токсичан
Алуминијум НЕ НЕ НЕ НЕ
(брендирани)
Хидрокарбон НЕ ДА НЕ НЕ
Етил алкохол НЕ ДА НЕ (ТЕЧАН) ДА
Керозин НЕ ДА НЕ НЕ
Пропилен оксид НЕ ДА НЕ ДА

Табела 2 Фактори неких горива

Употреба АСЕ-а у производњи оружја је понекад контролисана и избором

контејнера у којима се доставља. Ако је контејнер већ одређен онда се тежина или
запремина горива може ограничити, па самим тим и количина горива. Таква
ограничења могу да додају на значају горивима високе густине.

АСЕ метак би биo високо ефективaн против скривене пешадије у рововима и

водовима. Стрељачки заклони и зграде стварају минималну заштиту против напада
АСЕ облаком и ефекта његове експлозије. АСЕ системи се, такође, могу користити као
системи за чишћење минских поља.
Будућност АСЕ и његове употребе у наоружању много ће зависити на процени
његове употребљивости као тоталног система у оквиру борбених потрепштина. Има
потенцијал у класичном борбеном контексту или у било којој борби где постоје лаке
мете. Најпродуктивнија развојна будућност је вероватно у правцу наоружања и
стварању аутодетонирајућих горива.

Данило Чолић /16 7