TESLINA FONTANA

Ova dva pronalaska pripadaju onoj grupi koju je Tesla razvijao silom prilika i boreći se da reši
mnogobrojne teškoće oko finansiranja sopstvenog istraživačkog rada. U patentu br. 1113 716
od 13. oktobra 1914, zaštitio je otkriće fontane čiji se rad zasnivao na cirkulaciji velike mase
vode. Tesla je bio dobar prijatelj sa Luisom Tifanijem, poznatim draguljarom i izumiteljem
posebne tehnike izrada vitraža, koja je po njemu dobila ime «tifani tehnika». Bio je s njim u
poslovnom dogovoru i pripremao je fontane koje bi mogle da se koriste u enterijeru.
 Fontana prema patentu Nikole Tesle
 11.07.2007. 17:40

Na uglu beogradskih ulica Krunske i Prote Mateje sutra uveče biće puštena u rad prva
fontana koju pokreće pumpa urađena prema originalnom patentu Nikole Tesle, koji je
registrovao 1913. godine, saopštio je Muzej Nikole Tesle.

Na uglu beogradskih ulica Krunske i Prote Mateje sutra uveče biće puštena u rad prva
fontana koju pokreće pumpa urađena prema originalnom patentu Nikole Tesle, koji je
registrovao 1913. godine, saopštio je Muzej Nikole Tesle.

Ovim povodom u Muzeju će istovremeno biti otvarena prigodna izložba "Teslina fontana" na
kojoj će biti svi podaci o ovom jedinstvenom i složenom projektu i obimnoj arhivskoj građi o
Teslinom radu na osvajanju potpuno novog tipa fontane i njegovoj saradnji sa Lui Tifanijem
oko realizacije ovog projekta do koga, nažalost, nikada nije došlo.

Tifani je bio veoma poznati njujorški umetnik, vlasnik studija za dizajn koji je ostao zapamćen
po inovativnioj tehnici vitraža i kreacijama nakita. Njegov studio se bavio i projektovanjem
enterijera, što je dovelo do kontakta sa Teslom radi korišćenje njegovog patenta fontane.

Ideja da se Teslina fontana postavi odmah do Muzeja nije nova jer je on i pokrenuo inicijativu
za njenu izgradnju 1984. godine. Tada su je podržali mnogi poštovaoci Telsinog dela i
predloženo je da se replike postave ispred Elektrotehničkog fakulteta, Instituta Nikola Tesla,
Beogradskog vodovoda i drugih reprezentativnih lokacija, budući da je naš veliki pronalazač
zamislio da ona "pruža veličanstveni prizor, zanosan i podsticajan".

Tesla je fontanu koja je za ono vreme bila apsolutna novina opisao kao " fascinantan prizor
velike mase vode u pokretu , pri čemu se stiče utisak velike snage". Po njegovoj zamisli ona
je trebalo da bude osvetljena i da ima nekoliko kaskada, a ceo projekat je zahtevao veoma
mali utrošak energije.

Sve vitalne sklopove fontane i pumpe izradili su stručnjaci beogradske firme "CPC-CAD
profešenel sistem" na čelu sa dr Milanom Bojanovićem. Prototip je testiran na Mašinskom
fakultetu, gde je utvrđeno da svi parametri odgovaraju onima koje je Tesla priložio prilikom
registracije patenta. Novom CNC tehnologijom urađeni su svi kalupi za izlivanje, a livenje
fontane u bronzi je izvedeno u umetničkoj livnici braće Jeremić. Prostorno rešenje fontane
izveo je arhitekta mr Janko Krstić.
Фонтана “Никола Тесла“ Налази се на углу улица Крунске и Проте Матеје. Свечано је пуштена у рад 12. јула 2007.
године, поводом обележавања 115. година од оснивањаБеоградског водовода. Урађена је према оригиналном
Теслином патенту из 1913. године. Иако се обично дарује слављенику, Београдски водовод je поводом свог 115.
рођендана суграђанима припремио посебан поклон. Свечано је пуштена у рад једна несвакидашња фонтана. То
је за сада прва и једина на свету фонтана израђена по оригиналном патентом заштићеном пројекту Николе
Тесле. Иницијатива за постављање фонтане потекла је од Музеја „Николе Тесле" још 1984. године. После скоро
четврт века, идеја је коначно реализована сарадњом музеја и ЈКП БВК а под покровитељством Скупштине града.
Реализацију свих виталних склоповаТеслине пумпе и фонтане извели су стручњаци београдске фирме CPCCAD
Professional System на челу са др Миланом Бојановићем. Просторно решење фонтане извео је архитекта мр Јанко
Крстић. Ова фонтана симболизује потпуну Теслину посвећеност проналасцима, машинству, после низа значајних
проналазака које је реализовао у области електротехнике и радија. Основна карактеристика „Теслине пумпе" је
да велику количину воде покреће мала количина енергије. Прототип пумпе тестиран је на Машинском факултету,
где је утврђено да сви параметри одговарају онима које је Тесла приложио приликом регистрације патента.
Фонтана је ливена у бронзи у уметничкој ливници „Браћа Јеремић", а просторно решење фонтане дело је
архитекте Јанка Крстића. Стручњаци кажу, да техничко решење пумпе примењене на овој фонтани фасцинира и
после толико времена. Патент је регистрован још 1913. године и до сада није реализован. 238 Идеја, да се најзад
после 93 године направи Теслина фонтана настала је управо на 150. годишњицу рођења Николе Тесле и то у
Београдском водоводу. Поред ове, прве Теслине фонтане, најављено је да ће бити постављене још три, и то
испред Електротехничког факултета, Института Николе Тесле и управне зграде ЈКП БВК у Делиградској улици

Fontana – 100 godina posle

Objavljeno 9. sep 2007. / 10:22:26

Kada su prošle godine Srbija i svet obeležavali 150 godina od rođenja Nikole Tesle, mediji su bili puni
informacija o Teslinom životu i radu. Ove godine, Muzej Nikole Tesle, jedina institucija u svetu koja poseduje
Teslinu zaostavštinu, iznenadila je Beograd fontanom

Fontana je urađena po njegovim zamislima i postavljena je preko puta muzeja, na uglu Krunske i ulice Prote Mateje.

Izložba o fontani može se videti u Muzeju do prvog oktobra. Bratislav Stojiljković, kustos Muzeja, i jedan od autora
izložbe, za portal Nadlanu, objašnjava da se Tesla gotovo četvrt veka bavio mašinstvom, ali da je taj rad manje
poznat, jer njegovi dometi nisu ni približni onima iz elektrotehnike.

„Mi smo koristili patentnu prijavu, Tesline crteže i njegovu originalnu pumpu koja je, naravno, prilagođena
uslovima rada fontane i savremenim materijalima. Tako smo došli do ovoga što danas imate priliku da vidite ovde”,
rekao je Stojiljković.

Sadašnja Fontana

Ideja da se fontana ovde postavi i da bude najverodostojnija moguća replika onoga što je Tesla zamislio i predstavio
na crtežima, rodila se u Muzeju, a sve je koincidiralo s željom Beogradskog vodovoda da obeleži svoj jubilej i da
finasijski podrži čitavu zamisao.

„Tesla je u svom patentu zamislio da se, uz malu količinu energije i uz relativno jednostavnu aparaturu, velika
količina vode podigne na određenu visinu i da to odaje utisak ogromne snage fontane. Za razliku od mnogih fontana
kod kojih se velikim brojem mlazeva postiže fascinantni prizor kaskada ili vodoskoka, ova fontana ima samo jedan
preliv – voda se preliva i čini jedan vodopad ogromne snage, uz minimalne troškove“, objasnio je Stojiljković.
Crteži, proračuni, prepiska sa Tifanijem

Tesla je imao sposobnost da svoje crteže do detalja zamisli, da u glavi “isproba” rad projekta i to predstavi na
crtežima.

Deo izložbe posvećen je i pokušaju realizovanja saradnje s njujorškim Tifani studijem, na čijem čelu je bio Luis
Tifani, sin čuvenog draguljara, poznat po svojoj umetnosti vitraža, lampama, brojnim firmama i fantastičnim
zaradama.

Po rečima pomoćnik direktora muzeja Mladena Vujovića, Tifani je prototip uspešnog Amerikanca – druga ili treća
generacija ’pravih’ Amerikanaca (nije bio imigrant), uspešan umetnik, uspešan s novcem… Bio je vlasnik mnogo
manjih firmi koje su se bavile poizvodnjom umetničkih predmeta za opremanje enterijera i vlasnik Studija “Tifani”
u Njujorku. Bio je od onih koji su na novom kontinentu stvarali kapital I
akumulirali moć.

Veza Tesle i Tifanija nije uopšte slučajna. Tifani je radio fontane i pre
Tesle, a njihova fontana trebalo je da ima raznobojna svetla i da krajnji
proizvod bude komercijalan. Međutim to nije uspelo. Za vreme velike
ekonomske krize u Americi, Tifani je izgubio poslove i morao da zatvori
svoje firme. Neko vreme sećanje na njega i interes za njegove radove su
zamrli, ali nakon pedesetih godina XX veka interesovanje za Tifanija naglo
raste, kao i cena sačuvanih proizvoda. Svi se otkupljuju po veoma visokim
cenama – za privatne kolekcije i muzeje. – navodi još Vujović.

Uz prepisku zainteresovanih strana izložba Teslina fontana, podseća i na umetnički rad Luisa Tifanija –
predstavljeno je (na fotografijama) i nekoliko tipičnih i prepoznatljivih lampi i ulje na platnu iz 1888. godine.

Stojiljković objašnjava da je, po Teslinom viđenju, najbolja mogućnost bila da sa jednom takvom, jakom ličnošću
proba da realizuje zajedničku fontanu. Jedan segment izložbe govori o njihovoj saradnji – crteži, prepiska i ostala
dokumenta daju mogućnost da se sagleda rad koji je trajao godinu i po dana.

Fontana u njihovoj zajedničkoj režiji nije realizovana zbog vrlo preciznog ugovora koji je zahtevao da Tesla
finansira kompletan projekat, dobije patentnu prijavu (patentna prijava je kasnila skoro godinu dana) i nekih sitnih
neslaganja.

Zbog čega fontana?

Na izložbi se nalaze fotografije nekoliko najpoznatijih fontana u svetu. Ako ste bili u prilici da proučavate Nelsona
ili lavlje čeljusti na londonskom Trafalgar Skveru, kružite oko fontane na trgu Konkord u Parizu ili da zamislite
želju bacajući novčić u fontanu Di Trevi u Rimu, pored zavodljivog šuštanja vode sigurno vam (čak iako vam je to
struka) nije palo na pamet da je ’fontana arhitektonski oblikovan i veoma često bogato skulpturalno ukrašen objekat
u koji utiče voda, kao i da je njena namena utilitarna (za piće) ili estetska (ukrašavanje gradskih trgova, vrtova,
parkova…)’ Na početku XX veka o fontanama se, u razvijenim sredinama, iz krajnje praktičnih razloga, mnogo
razmišljalo.

Ako se vratimo malo u istoriju tog doba, i setimo se da je Nikola Tesla zaslužan za uvođenje električne energije
krajem 19. veka videćemo da su fontane tog doba, uz upotrebu električne energije i svega onoga što ona omogućuje,
dobile jednu novu dimenziju. Korišćenje svetla davalo je zanimljiviji i lepši prizor radu fontane, a početkom 20.
veka, kako kažu novine tog doba (koje mi imamo ovde u muzeju) fontane su postale vrlo zanimljiv i luksuzan detalj
mnogih javnih objekata i privatnih kuća.
Teslina pumpa - za 44 sekundi izbaci 200L vode na visinu od 3 metra

Pre dve godine, kontroverze nije pošteđena ni „Teslina fontana“, konstruisana, navodno,
prema izumiteljovoj zamisli i uz korišćenje njegovog malo poznatog patenta energetski
štedljive pumpe, koju znalci u šali često nazivaju „svojevrsni perpetuum mobile“. Mnogo je
krupnih reči odjeknulo u gradu oko ovog projekta. U pitanju je bilo „prvo ostvarenje“ Tesline
ideje da „rekonstruiše slapove velikih reka“, koji bi se „kaskadno prelivali“ u „savršenoj
ujednačenosti“ sa „velike visine“, ostvarujući efekat prelamanja svetlosti i praveći svojevrsni
spektakl boja. I ne samo to – ovaj „jedinstven projekat“ biće napravljen, govorili su autori, tako
da svako može kroz staklo da vidi Teslinu genijalnu pumpu, pa će fontana istovremeno biti, i
„ukras grada“, i „naučni eksponat“ Teslinog muzeja, pored koga se nalazi.
Kako je sve ovo dobro zvučalo dok je najavljivano! A šta smo dobili? „Kaskade“ su se svele na
kišobrančić od pleksiglasa niz koji se sliva voda, savršena ujednačenost se izgubila već posle
mesec dana, nakon što su atmosferski uslovi i (ne)kvalitet vode uzeli svoj danak, „visina“ se,
dakako, svela nekih metar, dok svetlosnih fenomena nigde nije ni bilo. Istovremeno, stakleni
pod fontane, koji je pružao pogled na ružno izbetoniranu jamu kroz koju je provučen niz
vodovodnih cevi (koje se na vid ni po čemu ne razlikuju od „onih običnih“), isprljan je prilikom
montaže fontane i kroz njega se uskoro nije moglo videti ni toliko. Najzad, da bi cela stvar
„dobila na težini“ i da bi fontana mogla nesmetano da radi tokom cele godine, bez remećenja
svoj jedinstvenog „perpetuum mobile“ ciklusa, ona je zastakljena, ali bez ikakve izolacije, pa je
razlika u temperaturi i vlažnosti uskoro dovela do magljenja„akvarijuma“ u koji je postavljena,
tako da se dobar deo vremena i sama fontana jedva mogla videti. (Da ne pominjemo da je ista
takva „jedinstvena fontana“ podignuta godinu dana ranije u dvorištu srpskog manastira
Preobraženja u Miltonu, u Kanadi.)
Epilog? Nakon dve godine bitisanja ove neugledne (i dobrim delom godine nevidljive) fontane,
koja je, eto, bar predstavljala Teslin patent (što nigde sa strane nije označeno prigodnom
tablom, iako su autori potrošili znatne novce na „prostorno uređenje“ ugla gde je postavljena),
na Beograd se spustio prvi ozbiljan sneg. I budući da su gradske i opštinske vlasti bile previše
zauzete skupljanjem snega i (predizbornih) poena sa beogradskih ulica i bulevara, nikome nije
palo na pamet da bi, možda, trebalo skloniti pola metra snega sa staklene kocke oko Tesline
fontane. Pošto to nikome nije palo na pamet, pre nekih nedelju dana, paralelno sa topljenjem
snega i povećavanjem pritiska na staklo, plafon se urušio i oštetio fontanu. Prisutni prolaznici
imali su prilike da nauče praktičnu lekciju iz fizike, spoznavši zašto je sfera daleko primereniji
oblik za staklenu kupolu od kocke, ali pre svega i to, koliko su zaistavažni spomenici gradskim
vlastima.
Fontana Nikole Tesle, ma kako neuspelo rešena, predstavljala je spomenik opšteprihvaćeno
najvećem imenu srpske istorije. Ljudima zaduženim za njeno održavanje teško je bilo da
počiste sneg sa njene zaštitne kupole. I sada, dok leži tamo, posuta razbijenim staklom, nikome
ne pada na pamet da ovu javnu, gradsku sramotu prekriju nekom ciradom i da nas makar slažu
da se fontana „rekonstruiše“. Svakog dana, pored tog ugla prolaze skupi automobili kojima se
pripadnici najmoćnije parlamentarne stranke voze do svog stranačkog sedišta, udaljenog svega
par stotina metara. Njima prizor od koga prolaznici tužno okreću glavu očigledno ne smeta. Ili i
dalje važi onaj stari stih „sa zadnjeg sedišta ne vide ništa, samo odmahuju rukom“?
KUĆA U SMILJANU I DR.
 У минула времена старе личке куће углавном су биле малене, ниско грађене
претежно грађене од брвана и дрвета, а ређе од камена, са малим прозорима и вратима,
покривене, најчешће ражевом (тученом) сламом или са шилом (шиндром) – јеловим
дашчицама, а ређе са циглом (црепом). Испод куће налазио се подрум, у коме је лежало
благо, са који је домаћин био „вавјекова“ у контакту, због због грађе и слично. У кући је
била огњеница и собе за спавање, а горе у „крову“, таван, ког су Личани назвали „под“.
Огњеница (назив по огњу-ватри) је „овећа“ просторија која није била попођена
(поплочана), већ је доле била земља, налазила се у централном делу личке куће. У
средини је било смештене огњиште, тај непресушни симбол и извор личког живота
и живљења. Око и на огњишту спремало се, варило, пекло, грејало, седело и прелило,
прело и ткало, рађало, женило и удавало, лукшијало, сушило месо, палио Бадњак и
вршени други верски обреди, славило... Једноставно речено, крај огњишта се одвијао
читав живот „нашије старије“ Личана. Око огњишта седело се на „малијем дрвенијем
сточићима – троношцима“. Сличан троношцу, само куд и камо већи, био је сто, за којим
је личка чељад опремала јело. Дим са огњишта излазио је кроз један отвор, који се
налазио на вр` куће, уз пошавницу, а звала се баџа. Баџа се ујутро отварала, а увече и
пред само невреме, затварала, са „дугачкијем равнијем дрветом, који се зва` комињача.
О баџи и комињачи испеване су многе песме и настале многе шале, анегдоте и загонетке.
Изнад огњишта биле су дрвене гредице, преко којих се мета` дрвени колац – верижнил
или верижнац, за који се веза` ланац са куком, а зва` се вериге. О вериге се веша`
земљани или бакрени кота` односно лонац са повразом, у коме се варила личка `рана.
Осим тога, личка `рана се варили и пекла и у лонцима, зделама, паделама, рукаткама,...а
лички народ `је зва` `еднијем именом – суди. Суде су израђивали лончари од земље, а
нјпознатије место за изараду суда у Лици је било Пазариште код код Перушића (Госпић)
или „творница лонаца“ како су Личани диванили. Лончари су суде возили кроз личка
села у запрежним дрвеним колима, па се у народу вели : „Ако лончар преврне кола нема
се више рашта сагињати“. !Рана у судовима кувала се на огњишту на жељезном постољу
са три ноге – троногама. Личка жена која је у личкој кући била задужена за кување и
спремање јела и `ране, звала се планинка. Некад се у Лици јело из `едне зделе са
дрвенијем жлицама, па се у народу вели : „Чим је поче јести свак из своје здјеле, нестало
је у кући и слоге међу чељадима“. Кру или крув кува се у дрвеном коританцу – наћвама,
а пека` се под округлим земљаним или гвозденим „поклопцом“ – пеком,пеквом или
сачем. Такођер,код старије Личана, деца и малди укућани нису смели узимати `рану
сами, без допуштења домаћина куће или његове жене. Мора` се знати ред у кући. Изнад
огњишта,какоЛичани веле . „на поду“, сушило се свињско и бравеће (овчије) месо. У
Лици је био обичај да се за клање или „посјек“ , како су то Личани диванили, држала
прасад илипрасци годину дана а и више - `годишњаци који су били тешки и преко 300 кг.
Некад су се у Лици прасад за „посјек“ клала око Св. Петке и Св. Луке (крај октобра), а
најкасније до Митровдана. Заклана прасад, „палила“ су се сламом и стругала мотикама, а
ако је била добра „ко чет“ (длака),домаћин је чупа за четке и бјелинице, а кроз личка села
ишли су поједини људи који су за новац „купили“ кочет и јањеће мешине (коже). Око
палења прасади сламом настале су разне шале и анегдоте, које су духовоти Личани,
„исковали“ на себи својствен начин попут ових : „ Ш чим ћеш ти Мане ове године
прасицу опалити“,или „ Ево ти Мане прасећа витица, па је натакни на прст или на
нос“их... Обичај је био код старије Личана, да онај који први у селу закоље прасе за
посјек, да првом до себе комшији однесе „пладањ меса“ који се зва` „попечак“.
Сланина,на лички начин, дизала се и сушила изнад огњишта сва у ``едном комаду.
Кувана `рана за свиње звала се „мећа“. Лички крумпири или или кумпјери надалеко су
познати,поготово некад по домаћој белој сорти („окасти“), који су се приликом кувања
или печења, а нарочито под ракијским котлом, ка` цукар „расипали“ (смијали се, како је
Лички народ диванио). Касније су се сдали жути и „црљени“. Некад су Личани из земље
кумпјере вадили рогљама, мање мотикама и плугом, у току октобра месеца, кад у земљи,
како се диванило „зера озебе“. Крумпири су су се пребирали за јело и семе, а лошији
пошмољци (ситни), оста`љали су се за прасад и слично. Кумпјери су се спремали у јаме,
ископане у земљи, а звали су се „трапови“ који су били обележени ражовом сламом, да
не смрзну. У трап се с`лазило кроз отвор покривен поклопцем, а зва` се „капак“. Кад се
крумпир повади из земље,Личани су око Св. Петке и Св. Луке, секли купус, водећи
рачуна да секу кад је пун месец. Купус су претежно рибали и метали у повећу кацу
чепајући га „ногами“ . Уз пун под меса и мрса, трап кумпјера и кацу купуса, многобројна
личка „вамилија“, уз ватру на огњишту,завијање вукова и песму јаких и леденијех
горских ветрова „лакшње“ ће провести дугу и хладну личку зиму, пуну снега и леда.
Некад није било струје, па се светлило ватром са огњишта, свећом, лучом, са масти те
лучердама и лампама,у које су се љева гас или петрев уље или петров уље (петролеј).
Везано за прелење у дугим зимским ноћима, те гас и лампу, настале су многе анегдоте и
шале,поут оне : „Није дичак онај, који кад запева, није кадар лампу утмти.“ О клинцу у
огњеници висило је сито или ситница за паленту (ређе) за крув (гушће) и за фино, те
решето на које се „редило“ жито или гра. Брез струје нема ни фрижидера, па су стари
Личани, у време летњих врућина, држали мљечне производе да се не покваре и не
прокисну, у дрвеним спремиштима – „камрама“, које су биле причвршћене уз улазна
врата куће, са вањске стране зида. Кад је такођер требало оставити месо за пролеће, кад
почиње орање и копање, а да се непоквари, свињско месо се испече и сложи у повећи
лонац и озго залије са масти и остави (лички вриждер).

REPLIKA TESLINE KUCE

Postovani,

Moje ime je Nikola LOncar ja sam osnivac I predsednik Tesline naucne fondacije iz US (Tesla
Science Foundation) I osnivac Tesline naucne fondacije Srbija Obracam Vam se sa zelimo da u
centru Sisatovaca napravimo repliku Tesline kuce iz Smiljana na parceli broj ….? (crtez parcele
u prilogu)
Ceo project bi bio zaduzbina TSF I TNFSrbija,a nosioci projeta su vodeci zaduzbinari Maureen
I Nikola Loncar
Otvaranjem jednog takog projekta bi I bio pocetak otvaranja I dovodjenja pored turista I
potencijanih investitora za razne biznise. kao sto je ranije uradjen plan sa gospodinom
Draganom Sabljovom.
Legenda I izvor vode u Sisatovcu kao I Bela golubica nas izmedju ostalog vezuje za taj kraj,a I
divni narod koj zivi u njemu , posebno dva divna manastira sa kojima imamo dobru sradanju.

Posedujemo ogromnu kolekciju knjiga umetncikih radova tehnike I opreme na temu “Tesla I
njegovo delo”I to zelim da postavim u taj objekat.Kuca bi bila otvrena za posetioce preko
vikedna,a za sve koji bi se bavili istrazivackim radom I preko nedelje po dogovoru.
Iza kuce je plan da napravimo pomocnu prostpriju isto kao u Smiljanu gde bi bila labaratorija
za Tesla eksperimente .Prostorije bi se grejale geotermalno.
Dvorisni proctor bi bio opremeljen panelima sa prikazima VELEKE SEOBE SRBA OD 1690
DO 1995g
Posebnu paznju bi privukao spomenik Nikoli Tesli koji je jedisntven u svetu.Spomenik je
odliven radejn je po mom nacrtu I ideji,a nas akademski vajar Bojan Mikulic je odradio svoj
deo.
Postavka spomenika bi I bila prva faza jer bi kao takav jedisntven umetnicki I tehnicki rad
privukao paznju mnogih iz zemlje I sveta.
 Lička peć

- Na prozorima uraditi vitraže

- Uopšte nije podnosio glatke i okrugle površine.
Izgled amfiteatra sa prilaznim stazama, I spomenikom u centru.
Telsla’s BiFilar Coil appears in many of his patents. When you look at the patent it just seems
like a clever way to double the turns in the coil without making more turns manually.
Patenti za visokofrekventno osvetljenje: U oblasti osvetljenja Tesla je vodio spor sa prof.
Elajom Tomsonom oko prioriteta u otkriću metoda proizvođenja električnog svetla putem
usijavanja provodnog tela. Ovo telo, u induktivnoj vezi, ili neposredno električnim putem
spojeno sa izvorom struja visoke frekvencije i napona, nalazi se u nekom rezervoaru sa
dovoljnim stepenom razređenosti vazduha.

Pored svog patenta br. 454 622, odobrenog 23. juna 1891. godine, u kojem je opisao metod i
uređaj za dobijanje svetla, Tesla je u prilog svog otkrića naveo i članak «Pojave kod
naizmeničnih struja veoma visoke frekvencije», objavljen u časopisu «Elektrika vorld», 21.
februara 1891, kao i predavanje «Eksperimenti sa naizmeničnim strujama vrlo visoke
frekvencije i njihova primena u veštačkom osvetljenju», održanom 20. maja 1891, pred
članovima Američkog društva elektroinženjera u Kolumbija koledžu. Sudu je podneo na uvid
još 18 svojih patenata dobijenih u periodu od 1891-1896. Osim toga, izneo je još neke
zanimljive detalje vezane za rad na osvetljenju. Do kraja 1890. godine stakloduvač u njegovoj
laboratoriji je napravio po Teslinim nacrtima približno 100 različitih tipova sijalica. Jedan broj
je prikazan na predavanju u Kolumbija koledžu i na predavanjima 1892. godine u Londonu i
Parizu. Vatra u laboratoriji u južnoj Petoj aveniji je potpuno uništila celu zbirku sijalica i u toku
1896. zbirka je bila delimično obnovljena. Kao svedoci na suđenju su se pojavili Teslini
asistenti P. P. Noaje i F. V. Klark. Obojica su učestvovali u izradi sijalica i u eksperimentima.
Električno kupatilo: U maju 1898. godine održana je u Njujorku Međunarodna izložba
zdravlja koju je otvorio predsednik Sjedinjenih Država i koja je privukla veliku pažnju publike.
Posebno atraktivna bila je izjava Nikole Tesle, pročitana prilikom otvaranja izložbe. Ženama je
ona bila zanimljiva, jer je razmatrala pitanje tena. U poruci Tesla je izneo činjenicu do koje su
došli još Paster i Koh da 4000 do 7000 mikroorganizama takozvanih mikroba kroz vazduh
padne na svaku stopu (30 x 30 cm) površine ljudskog tela i tamo se pričvrste i ostaju. Kupanje
do izvesne mere pomaže da se odstrane mikrobi, ali ne sasvim. Koža zbog njihovog dejstva trpi
promene i stari. Naelektrisavanjem tela bilo pozitivnim ili negativnim elektricitetom stvorila bi
se repulzivna sila između dva naelektrisana tela od kojih je jedno ljudsko i velike mase, a drugo
telo mikroba male mase. Posledice naelektrisanja bile bi odbacivanje mikroba od tela.

Tesla je, kao pravi eksperimentator, metodu primenio na sebi i u istoj poruci je opisao. Ona se
sastojala u snažnom trljanju tela dezinfekcionim sredstvom kakav je recimo alkohol, a posebno
kose koja posebno zadržava mikroorganizme. Zatim je posebnom baterijom naelektrisavao
svoje telo da bi odbacio mikrobe i na kraju bi ceo postupak završavao blagim trljanjem
alkoholom.

Mehaničke oscilacije kao terapija: U toku rada na elektromehaničkim oscilatorima u periodu

1892-1895. godine, Tesla je slučajno došao do otkrića mehaničke terapije. Naime, u toku rada
jednog od njegovih mehaničkih oscilatora koji je bio pogonjen sabijenim vazduhom i
pričvršćen za malu stajaću platformu, desilo se da je Tesla slučajno na nju stao i osetio jake
vibracije koje su mu prijale. Zamolio je i svoje asistente da probaju isto, njima je osećaj
vibracija celog tela takođe prijao.

Posle dužeg ispitivanja Tesla je objavio prve rezultate, ali uglavnom u dnevnoj štampi. Stručni
prikaz otkrića i svojih zapažanja ostavio je za kasnije. Požar u laboratoriji 1895. godine uništio
je jedan od oscilatora za mehaničku terapiju koji je specijalno pripremao da pokloni nekom od
lekara za ispitivanja. U pismu A. Vudrou od 27. decembra 1898. godine, Tesla kaže da je uspeo
da skrene pažnju naučne javnosti na dejstvo mehaničkih vibracija i da se one ispituju za
upotrebu u terapeutske svrhe.

Teslina zapažanja o dejstvu mehaničke terapije odnosila su se pre svega na peristaltička

kretanja u digestivnom traktu, koje su ovakve oscilacije pomagale, ali i na katarktičko dejstvo
na jetru i bubrege. Primetio je da posle dužeg izlaganja vibracijama dolazi i do nervne
relaksacije i pospanosti.

Pred kraj života Tesla je sve više isticao značaj ovog otkrića nazvavši ga u jednom trenutku
svojim najvećim doprinosom ljudskom blagostanju. Isticao je da - u kombinaciji sa
odgovarajućom dijetom - mehaničke vibracije predstavljaju ključni doprinos ljudskom zdravlju
i mogućnosti produženja života.
Nikola Tesla and his Pigeon. 20" x 26" signed artist giclee print, made from original oil painting.
100% cotton hot press, smooth 305gsm paper with archival ink. Print comes unframed, with a
1.5" inch white border. Once your purchase notification through Etsy is received, I will place an
order for your new print with my printing services. Please allow 7 - 10 days for the print to be
produced, wrapped in acid free tissue and shipped in a postal tube directly to your door. If you
have ANY questions, please do not hesitate to contact me at srad77@gmail.com
Less
Po starom predanju u Srba u golubovima žive duše naših izumrlih predaka!