Video emisije, radove i knjige u duhu prosvetiteljstva možete besplatno učitati sa
adrese:
http://www.svetlost.org/
************************************
IZABRANI CITATI LJUBOMIRA NENADOVICA
"I podiže se nauka Hristova iz Jerusalima, kao
sunce iz mora, da obasja zemlju, da uništi
svako tiranstvo i svaku čovekovu nečovečnost, i
da osnuje društvo ljudsko na ljubavi prema
bližnjima.
Rim i njegovi idoli i pristeri, potreseni iz osnova
takvom istinom, zatreptiše i raspeše Hrista i
njegove najbolje učenike; a hiljadama onih što
su u nauci Hristovoj spasenje i utehe tražili,
pobiše ili ih divljim zverovima predadoše. No
zalud! Rim je u toj borbi pao.
Kad kažem da je Rim u toj borbi pao, neistinu
govorim. On i sada vlada. Njegovo carstvo dalje
se sada prostire nego što je bilo kad su cezari
po njegovim ulicama hodali. Njegovo oružje nije
više od gvožđa. Rim, kad je postao nemoćan da
silom grabi, on otima; kao bolestan lav, pretvori
se u samu blagost i dobrotu, pretvori se u
svetinju. Kad vidi da mu se uzalud protiv
hrišćanstva boriti, pretvori se u najžešćeg
hrišćanina: prelije Jupiterovu statuu u kip
svetoga Petra, koga je on na krst raspeo; hram
što je Pompej podigao Minervi, pretvori u crkvu
što se sada zove Sveta Marija Minerva; od
Panteona načini crkvu Majci Božjoj i svetim
mučenicima koje je on - Rim pomorio; na
nehrišćanske obeliske i stubove podigne
krstove i kipove apostola; od Jupiterova hrama
postane crkva Marije Kapitolske; a od templa
Apolonova — svetoga Apolinarija. Hram
Bakusov posveti Rim svetom Stevanu, a templo
Divina Vesta — svetom Todoru; od templa
Konkordija, što je Kamil podigao za spomen
pomirenja između patricija i naroda, i gde je
senat pokatkad držao sednice — svetom
Sergiju; od stubova Herkulovoga hrama
podigne crkvu svetome Nikoli. — Rim je
prekrojio odeždu u kojoj je služio idolima, uzeo
je krst u ruke, okrenuo se na sve četiri strane
sveta i povikao: „Narodi, ja sam na zemlji
namesnik Isusa Hrista, jedinoga u Boga i
jedinoga sina Božjeg, koji je za vas živeo i
umro. Imam vlast otpuštati grehove. Ja sam
posrednik između vas na zemlji i Boga na nebu.
1
Briga o dušama vašim meni je predata; ključevi
od raja u mojoj su ruci. Samo onaj koji u svaku
moju reč veruje i mene sluša, biće spasen, i
živeće večito u carstvu nebeskome. Narodi, ko
se meni protivi, taj se protivi Bogu i Njegovom
sinu!" — I narodi, od vekova naviknuti da
slušaju glas Rima, pokloniše se i rekoše:
„Upravljaj našim dušama i našom savešću: mi
smo tvoji. Moli Boga za nas grešne!" — I
kraljevi, videći da Rim, koji je dosada
gospodario i nad telom i nad dušom svih
naroda, sada traži vladu samo nad ljudskim
dušama, nisu se protivili; njima duše ne trebaju.
I tako Rim pusti i utvrdi svoju vladu u pet delova
sveta. To su njegove provincije, u kojima ne
mora da plaća i da izdržava legione; on upravlja
ovima, šalje im svoje naredbe i prima nebrojeno
blago preko svojih namesnika. Dve stotine
miliona duša njegove zapovesti i danas klečeći
sluša. I kad se nađe kakav Hus, ili kakav Luter i
Kalvin, te podigne svoj glas protiv Rima, koji
svagda u ime Boga i Hrista, što god hoće i šta
mu god ide u korist, govori i zapoveda, — onda
kroz sav svet zagrmi iz Rima strahovita reč:
„Otpadnici i bezbožnici umnožavaju se, narodi,
ne dajte, hoće da padne Bog!" — I na te krupne
reči narodi polete na bojište u ime Onoga koji je
neprestano govorio: „Ljubite svoje bližnje" — krv
se bližnjih potokom lije. Slabi čovek, koji nije
kadar ni jednoga mrava da stvori, koji se
jednako žali Bogu da mu pomogne, u fanatizmu
svome na bojištu misli da on gine i bori se za
održanje slave i prestola Onoga o kome veruju
da je sunce i zvezde stvorio. A hrišćanski Rim
spaljuje i muči dobre, učene i pravedne ljude,
hrišćane, isto onako kao što ih je negda pred
nogama svojih idola klao ili divljim zverima
predavao. Ko je protivnik Rima i interesa
njegovih kaluđera, mada je dobar hrišćanin, to
je otpadnik od Boga." (Ljubomir P. Nenadović,
Pisma iz Italije, - u Rimu, aprila 1851. 132-134
str. )
„Za nekoliko kratkih vekova Nemci su cudesa
učinili, pretvorili su u pravi raj svoju zemlju, o
kojoj su Rimljani kao o nekom Sibiru govorili;
podigli su industriju, reformisali rimsku veru,
stvorili su skole, nauke, zakone, slobodu, i
pravom prosvetom prosvetili su sredinu Evrope.
- Svi njihovi susedni narodi mrze ih; zavide im.
Svi priznaju da su oni mudri, vredni, i u svemu
dobri. ... Lepa Germanijo! Svaki nesebični
kosmopolit sa osobitim postovanjem priznaje
tvoje velike zasluge za ceo ljudski rod; i sami
Sloveni (koji oberucke primaju tvoju civilizaciju i
prosvetu, pa strahujuci za svoju narodnost,
mrze te), imaju poslovicu koja veli: Nemac -
svetac.
Lepa Germanijo! Idealima - na koje svi narodi u
buducnosti glede - ti si najbliza; vestini tvoga
uma i tvojih ruku divi se svet. Tvoj napredak, to
je napredak celog covecanstva. Ti si ono sunce
sto od zapada istoku putuje da svetlost donese
udaljenim narodima; dok dopiru zraci tvoje
prosvete, dotle je videlo. Ko god ljubi pravo
razvice ljudskoga roda, treba da ti želi svako
dobro...
U predelima odakle su izasli apostoli, caruju
mrak i sujeverstvo; u otacastvu Isusa Hrista, a
na severu nemacki pastor pred okupljenim
narodom razlaze hrišćansku ljubav i tumaci
evandjeoske reci onako kako treba da cuju i
razumeju ljudi koji ljube pravu istinu i koji teze
sve daljem napretku i prosvecenju svoga
razuma.
Nemci su pobozni, vredni i umereni. Oni zive po
onoj poslovici: radi kao da ces doveka ziveti, a
moli se Bogu kao da ces sutra umreti.
"Nijedan narod ne izoblicava sam svoje
nedostatke i pogreske tako ostro kao
Nemci. Francuz i same svoje pogreske
hvali i lepom bojom prevlaci. Nemac se i
o svojim vrlinama sumnja i o njima
skromno govori.
Francuz, kada hvali svoj narod, on bira
samo lepe reci. ... Francuska je sunce
na nebu. Englez nigda vam ne hvali svoj
narod; drzi da mu nije potrebno
dokazivati da je sunce svetlo.
Nemac, za svaku nesrecu koja postigne
njega ili njegovu zemlju, krivi samo
sebe. Francuz svagda obara krivicu na
drugoga. Englez ne krivi nikoga, on cuti,
kao narod koji cita mnogo Bibliju, nalazi,
da su to sve putevi Bozjeg providjenja,
2
kojima se mora proci, pa bili oni
ugladjeni ili trnoviti."
"Englezi su vrlo monarhični, a njihov
monarh, vladalac, nema nikakve vlasti.
Sve što je državno oni kažu da je to
Njenoga Veličanstva Kraljice, a pri tome
skoro polovina njene plate mora da se
izdaje po zakonskim propisima na
blagotvorne ciljeve; svaka vlast u ime
njeno radi, a među tim novi ministar ima
pravo sve njene sluškinje promenuti.
Englezi su svojim ustavom i zakonima i
svojim stalnim karakterom pretvorili
svoje kraljeve u građane, a građane u
kraljeve." (Ljubomir Nenadović, Pisma iz
Nemačke, 25)
"Nemci i Francuzi, ono sto su kao dobri susedi
kroz duge godine velikim trudom i troskom
podigli i stvorili, krecu se sada da sa jos vecim
trudom i troskom obore i razruse, pored sve
civilizacije i velike obrazovanosti vracaju se se
oni u varvarska vremena, da pale sela i varosi,
da pljackaju mirne radnike i da gaze konjskim
nogama nejaku decu.
Zatvorite svoje knjige, o ucitelji i pravnici!
Zakljucajte crkvena vrata, o Hristovi svestenici!
Vas je trud beskoristan, doklegod mogu pojedini
demoni vase reci i sve zakone da uniste,
doklegod mogu dva krunisana coveka,
osamdeset miliona dobrih suseda i prijatelja,
kadgod hoce da zavade i da zakrve! ...
Srecan si, mesece, sto si hiljade milja daleko od
zemlje! Da si malo blizi, Englezi bi te naselili
svojim kolonijama; papa bi ti poslao hriscansku
veru; sultan bi te pridenuo na svoj barjak; kralj
bi te pruski bombardovao, a slovenska cenzura
izbrisala bi te s neba, jer suvise svetlis.
Jadan mesece! Zaludu ozgo svetlis, na zemlji je
noc. - I kad sunce stoji tu gde si ti sada, i onda
je medju ljudima noc, tamna i mracna noc.
Izmedju 1500 miliona glupih, ropskih i
sujevernih, ljudskih glava, sto po svoj zemlji
pomrcinu rasprostiru, sta je desetak hiljada
onih, sto s pravom svetloscu svetle i razgone
tamu?! - Gluposti ljudske jesu ove: - - - (Ovde,
kao produzenje, procitajte s kraja na kraj opstu
istoriju roda ljudskoga)." (Ljubomir Nenadovic,
Pisma iz Nemacke, 162,166)
"Cvingli u Cirihu, Heler i Manuel u Bernu, Faler i
Kalvin u Genfu, i mnogi drugi zauzmu se da
dovedu svoju crkvu na pravije jevanđelske
istine, koje su, kroz tolike godine, mnogim
dodacima zavijene ili izopačene bile. Mnogo je
bojeva bilo između katolika, i onih što se
otrgoše od rimske crkve. Tu neslogu još su
većma potpirivali susedni vladaoci, a osobito
papa. ... Jezuiti potpaljuju mržnju, da brat na
brata ratuje. I dandanas zbog njih, ima velikog
razdora i neprijateljstva između nekih varoši.
Propaganda iz Rima rasipa na sve strane
novce, da ljude za sebe primami, i da se vlast
papina opet povrati. Što većma prosveta
napreduje, tim se bolje njihovi sebični tragovi
otkrivaju, i neće proći mnogo vremena, a Jezuiti
će izgubiti svaki uticaj na narod. Oko dva
miliona duša što živi u Švajcarskoj, više od
polovine protestantske su vere. U ovim
kantonima što su bliže Italiji i što su po velikim
planinama, gde prosveta teže prodire, ostali su
čisti katolici. Po drugim varošima i mestima,
izmešani su. ...
Kad smo prošli Knonau, stignemo u Hauzen,
gde je svojim besedama proslavljeni Cvingli,
boreći se za svoje misli sa svojim građanima,
poginuo 1531, godine. Telo njegovo kad su
poznali njegovi neprijatelji, predali su dželatu, te
ga je spalio, Sada su mu na tome mestu podigli
lepu statuu, od crnoga kamena. To je mesto
žalosni spomen iz švajcarske istorije; jer tu su
Švajcarci Katolici pobili mnoge svoje zemljake,
koji nisu hteli da veruju sve ono što papa
zapoveda. ... To je mala varošica, izgleda kao
kakvo selo, ima svega tri hiljade stanovnika, ali
je glavno mesto svoga kantona. Ljudi su prosti i
sujeverni, Onda gazda od kuće, gde smo odseli,
žalio nam se da mu se mora nešto dogoditi;
umesio hlebove i pošto ih je iz peći izvadio,
nađe dva leba crvena. Mi smo se smejali, a on
nas je ozbiljno gledao. Stanovnici su sami
katolici, nema ni jednog protestanta. ... Mesto
opisivanja lepote predela, oko Lucerna, dosta
će biti da ti izvedem nekoliko Nokeovih reči, koji
u jednoj knjizi svojoj veli: „Ako je igde priroda,
pri stvaranju lepih, poljskih slika, sa poetskom n
raskošnom milinom radila, to je ovde oko
Lucerna", - Zaista, tako je, Ali, nema one
moralne lepote; Jezuiti pomračavaju nebo nad
ovim lepim okolinama. Nema onog duševnog
veselja i napretka kao u Cirihu; nema one
slobode. Katolički Lucern nema gotovo nijednog
slavnog čoveka, kojim bi se mogao podičiti; a
Cirih ima ih mnogo. Odatle možemo videti, da
što su istinitija načela vere, tim je i prosveta
veća."
3
Mrak je i tišina, nigde nema java,
Ne budite sunce neka ga, nek spava.
A što će vam svetlost kad joj sjat´ ne date,
Istinu i pravdu i u mraku znate,
Al vi, bedni ljudi, i manji i veći,
Ne smete te reči na sva usta reći.
Od postanka svoga idole lijete
Gde se od svetlosti iza njih krijete.
Gde nema prečage stvorite je sami,
Verujete Budu i služite Brami;
Svijate kolena a ruke dižete,
Od nemoćnih slika sve i sva ištete.
Idoli su grozni pobožnost obukli;
Dokle su istinu i savest utukli.
Jer svaki taj idol, što gode ima,
Hoće malo mita, ma bilo i dima.
Klanjaju se ljudi, za to vrat imaju,
Pred svakom prevarom da lepo klimaju.
Kad te beda ili tuga mori,
Kada nigda nemaš željna mira;
Kad ti vatra u grudima gori,
U svakome kad vidiš vampira!
Onda svladaj svu ljutinu svoju,
Sav svet skupi ti u dušu tvoju.
O, iz sveta u sebe s´ povrati,
Izvan sebe ti sreće ne traži;
Al´ mislima tvojim let ne krati
I knjigama tvoju dušu blaži;
A sve drugo neka nosi đavo,
Sve mu reci: hajde tako pravo!
Pri svakome početku dela dobroga,
Treba nam prizvati u pomoć Boga.
Ime njegovo k´o sunce sjaje,
U dobrom delu snagu nam daje,
Ako stradamo za dobro delo,
Savest je mirna, srce veselo.
***
"Po vrhu Alpa svuda zora rudi,
Zubore tiho jezera plava;
Mila Svajcarska iz sna se budi,
Pozdravlja sunce kad sav svet spava,
Cuju se zvonca prebelog stada,
Cuju se pesme, nestalo jada.
Bujno tece reka uz pritoke nove,
Tece iz daleka, sloboda se zove.
Pokraj mora sedim - umuknite ljudi!
Jedan je medj vama - sto gresi i sudi.
Na kolena dole! - drugo za vas nije,
Po milosti Bozjoj ja sam kralj Spanije.
To je jedna zemlja, vi po zemlji mravi,
Ja jedan slobodan, vi robovi pravi.
Izrod moje snage u Bogu se nalazi,
U mojem carstvu sunce ne zalazi.
Dve silne armade dve su ruke meni,
I na suvoj zemlji i na morskoj peni.
Necu vasu ljubav, strah nek s vama vlada!
Sve sto ja cinim to se zove pravda.
A hriscanska vera - nek svak ispoveda -
Nije drugo nego sto kralj zapoveda.
Ko ne misli tako, proglasavam ih krive,
Nalozite vatru i spalite ih zive.
Pedeset hiljada - jos toliko mogu -
Svi su izgoreli, svi u slavu Bogu.
To je moja radost, tim cu da se posvetim;
Hajd'mo sad u crkvu, da se ja pricestim."
U tamnici ljudima prava pamet dođe,
Samoća ga nagna - da misliti pođe.
Kad smo u samoći mi mnogo saznamo,
I najpre sa sobom mi se računamo.
Samoća čoveka međ duhove diže,
Kad smo u samoći mi smo Bogu bliže.
Hvala tebi, Bože, iz dubine grudi,
Kad na svetu ima jošte dobrih ljudi,
Koji bližnje svoje, kad ih jadi slome,
Dižu iz prašine u naručju svome;
Koji se ne stide i u glib svrnuti,
Do ne dadu svome bližnjem posrnuti;
Kad nesrećnog vide, ne pitaju ko je,
Nego ga dovede na ognjište svoje.
Takvi dobri ljudi našli su i mene;
To su Božji ljudi, to duše poštene.
Siromaška kuća, to su moja braća,
Činio sam dobro pa sad mi se vraća.
Bio sam u crkvi, i Milka tu beše,
Anđeli s oltara svi se na nju smeše;
A ona smireno Bogu se molila,
Kad je mene vid'la ona s' poklonila.
Po usnama njenim ja poznati mogu
Da se i za mene ona moli Bogu;
A molitve njene Bog će ispuniti,
Tako ćemo srećni mi oboje biti.
Sveštenik je lepu propoved zborio;
Ljubte se međ sobom! — on je govorio —
Od ljubavi crkvu u grudima stvorite,
Čin te dobra dela a zla se klonite!
Sve molitve vaše, postovi i vera,
Nemaju vrednosti kao dobra dela.
Još pominje često one reči svete;
Ne činite nikom pakosti i štete,
I živite svaki o pravednom kruvu!
Al' je zalud gluvu pevati na uvu;
Što smo mi navikli to dalje činimo,
Napolju s' koljemo, u crkvi s' krstimo.
Jedna reč dosta je za sve propovedi;
4
U ljubavi k' bližnjem sve su zapovedi.
I zaista ljubav blaženstvo nam stvara,
I na ovoj zemlji pravi raj otvara.
Ta ja bogat nisam, prazne su mi skrinje,
Al' se svagda sećam veće sirotinje;
Gde god kome mogu pomognem u bedi,
Mnoga sirotica kroz suze me gledi;
Mnogog siromaška, što nema šta jesti,
Trčim i negujem u svakoj bolesti;
Kad ozdravi rekne: „Koliko da platim?"
Ja rukama manem, pa se kući vratim.
One suze njine, što katkad ubrišem,
To je oltar Božji pred kojim uzdišem.
Čovečanstva našeg čoveštvo je mera,
Bez dobrih je dela mrtva svaka vera.
Ko ubriše takvu suzu od pelena,
Ozido je crkvu al' ne od kamena.
Pomagati treba slaba i nejaka
Vera neka bude sirotinjska majka!
Nedavno na crkvi jabuka s' zlatila,
Mnoge je hiljade opština platila;
Sirotici mnogoj postelja prodana,
Dok je ta jabuka zlatom okovana;
Za Hristovu crkvu to se od njih uze;
Al da vidi Hristos prolio bi suze.
Dve hiljade evo već blizu godina
Još sazrela nije Hristova istina,
Još nebeskog carstva nije došla kruna;
Još je ova zemlja fariseja puna. —
Čudnovato stoje na tom svetu stvari;
Osim sebe niko ni za kog ne mari.
Mudrost ljudska raste i do neba stiže,
Al' sebičnost njina još se dalje diže.
Idemo u crkvu, Hrišćani s' zovemo,
Al' Hristove reči ništa ne volemo,
Ta jednu haljinu ko na sebi ima,
I tu bi mu svukli, neka mu je zima.
Između suseda velika je jama;
Što bližnjem želimo ne dao Bog nama.
Podižemo crkve gore u oblake,
A gledamo mirno kraj crkve prosjake.
Varamo, krademo, čudesa činimo,
Bojimo s' žandara, Boga s' ne bojimo!
Zavidimo drugom ljubimo osvete,
Na bližnjega svoga dižemo klevete.
Svađamo s' za ništa, koljemo s' za svašta;
Jedan drugom neće uvrede da prašta,
Pa kakvi su ljudi takve i države,
Takvi su ministri, takve nam uprave;
Iznesu vam neke idole pred oči,
Pa hajde na vojsku i krv bližnjeg loči.
Svade se, pobiju, svo krvavo polje,
A posle ratova ništa nije bolje.
Na barjaku stoje sveci i krstovi,
Pod barjakom kolju s´ k'o pravi zverovi. ...
Ta sad ću da vičem nek se svuda ori; "Svaki narod ima svoj ponos, ali stranci drze da
Slobodu mi dajte´ o ljudski zlotvori! ovakvog prekomernog ponosa, kao sto je kod
Pre dvesta godina, radili ste tako, nas, nigde nema."
Al´ više nećete, sloboda je jako.
Sad Evropa nova - devetnaestog veka, "Mnogo je lakši i korisniji posao iglom krpiti haljine,
U svakom čoveku poštuje čoveka. nego perom krpiti ljude. ... Svaki kako mu se malo
prodere haljina, želi da je popravi, a kad mu se prodere
Kažu: "Demokrati lutaju, lutaju!" savest i srce ne traži zakrpe. Većina ljudi otišli su sa
Ako i lutaju, bar za put pitaju: ovoga sveta sa čitavim haljinama, a poderanom dušom.
Traže put kojim će rod ljudski izvesti Više su se starali da im odeća bude u redu, nego duša.
Da slobodno živi, da ima šta jesti. Možda su bili uvereni da je to korisnije." (609)
Sve su to putevi teški i rapavi,
Demokrat korača, neće da s´ ustavi; Bog stvorio cudo, covek mu je ime,
Nosi napred fenjer u svetlost uzda se. Zeleo je, da se On ponosi njime,
Svi za njim duvaju da sveću ugase. Po obrazu svome, stvorio je njega,
Tri hiljade punih nesrećnih godina Al' je covek zao pa od dobra bega.
Otkada se pamti prošlost i starina,
Ljudi, što su njine sprečavali misli, Bog je slao Potop da ga tim popravi,
Polagano svagda za njima su išli, Hteo je u ljudma sebe da proslavi,
Oni brane gladne, gologlave, bose, Iz prljavog blata ljudi su postali,
To je njina snaga, oružje ne nose. Za to su u blato opet popadali.
Ko se sve bori, toga svi i gone,
Ali on se diže kad misliš da tone; Ali Bog je dobar, pa ozgo s visina
Jedno ga stoleće po tamnici vuče, Poslao je na zemlju svoj jedinog Sina,
A drugo mu daje i od raja ključe. Da vaskrsne pravdu, da progna pritvornost,
Slava takvim ljudima što dižu talase Da ukine ropstvo, da ponizi oholost,
Da vulkane ropstva na zemlji ugase, Da srusi bogove Rima i Misira,
Da slome tiranstvo i skiptra i hrama, Da proglasi carstvo ljubavi i mira,
Da Hristova ljubav svud caruje sama!
Slava takvim ljudima, koji svetlost šire, A ljudi, ka' ljudi, grehom se zaneli,
A s glupošću neće da se mire! ... Uhvatili Hrista, na krst ga raspeli,
Pa za svoje strasti, i za svoje zelje,
Prođoše oblaci, sve se nebo plavi, Svaki stvar'o sebi drukce evandjelje.
Gledam raj na zemlji u snu ka´ na javi:
Oko cele zemlje, ka´ oko jabuke, Tebe ja pozdravljam, čista vecna pravdo,
Obvio je Hristos svoje svete ruke. Blagosloven nek je ko je za te strad'o!
Prosveta se blista ka´ svetlost od zraka,
Ni u jednom kraju ja ne vidim mraka. Ljubomir Nenadović (1826-1895)
Svaka glupost pala, svuda je istina.
Srušeni idoli sviju ljudskih jada,
Jedan presto vidim i tu sedi pravda.
Ne vidim razlike kod ljudskog roda,
Sve je jedan narod, ime mu sloboda.
Ne čujem nikoga da plače i ječi,
Nikog jačeg nema da nejače gnječi.
Svaki komad zemlje uređen, zasađen,
Svaki ljudski život radošću zaslađen,
Drukčija je duša u svima ljudima,
Drukčije je srce u svima grudima.
Svi su srećni ljudi, jer su svi pametni,
Svi su zadovoljni, jer su svi pravedni.
Niko ne zna šta su svađe i ratovi,
Ljubav je kći Božja, ljudi su joj sinovi.
Hristos progovori one reči svoje:
"To je moja vera! To je carstvo moje!"