4

Numerička integracija

Zadatak numeričke integracije

Numerička integracija je postupak izračunavanja približne vrednosti određenog

integrala:

I = ∫ f ( x)dx (a < b )
b
(4.1)

iz vrednosti podintegralne funkcije datih uređenom tabelom ( xi , f ( xi )), i = 0,1,..., n , pri

a

čemu pretpostavljamo da je:

x0 ≤ a, b ≤ xn

Bazira se, kao i numeričko diferenciranje, na aproksimaciji podintegralne funkcije

interpolacionim polinomom:

f(x) ≈ Pm(x), m≤n

∫ f ( x )dx ≈ ∫ Pm ( x)dx
b b

a a

Ako pretpostavimo da se IP provlači kroz sve tačke tabele ( xi , f ( xi )), i = 0,1,..., n i da se

granice integracije poklapaju sa prvom i poslednjom vrednošću nezavisno promenljive u
tabeli, traženi integral (4.1) računamo približno kao:

∫ f ( x)dx ≈ ∫ P ( x)dx = I
b = xn xn

I= n n (4.2)
a = x0 x0

a greška metode, En je jednaka integralu greške interpolacije Rn (2.6):

74
 ∫ f ( x)dx − ∫ P ( x)dx = ∫ R ( x)dx
xn xn xn

En = I − I n = n n (4.3)
x0 x0 x0

Slika 4.1 - Numerička integracija funkcije f(x)

Na slici 4.1, ilustrovana je numerička integracije funkcije f(x), integracijom

interpolacionog polinoma sa ekvidistantnim interpolacionim čvorovima, stepena n = 4. Tačna
vrednost integrala I, jednaka je površini ispod krive f(x), a približna ili numerička vrednost In,
površini ispod krive polinoma Pn(x), nad intervalom integracije [a, b]. Greška numeričke
integracije (4.3) jednaka je zbiru grešaka integracije na pojedinim podintervalima, širine h.
Greška metode u nekom podintervalu širine h, između dva susedna iterpolaciona čvora, po
apsolutnoj vrednosti je jednaka površini između krivih f(x) i P4(x). Vidimo da greške
integracije u pojedinim podintervalima imaju različite znake, pa se u zbiru delimično
poništavaju: dolazi do međusobne kompenzacije grešaka.
Tako se za numeričku integraciju može reći da je:
• numerička metoda, tačnija od interpolacije
• stabilan ili dobro uslovljen računski proces ( i greške usled gubitka značajnih cifara
na pojedinim podintervalima, takođe se međusobno kompenzuju)

4.1 OSNOVNE INTEGRACIONE FORMULE

Osnovne formule za numeričku integraciju se dobijaju iz jednačine (4.2) za male stepene

IP (n =1,2,3), sa ekvidistantnim interpolacionim čvorovima. Ovako dobijene osnovne
integracione formule su u literaturi poznate pod imenom Njutn-Kotesove (Newton-Cotes)
formule. One se primenjuju na malim podintervalima, širine nekoliko koraka h, a
integral na celom intervalu [a, b] se onda dobija kao zbir integrala dobijenih primenom
osnovnih formula (poglavlje 4.4).
Korak interpolacionih čvorova h se u kontekstu numeričke integracije naziva
integracioni korak.
Njutn-Kotesovu formulu, koja se bazira na IP n-tog stepena dobijamo, prema (4.2),
integracijom NJIP1 uz smenu integracione promenljive:
(2.13 )
x = x0 + α h, dx = hdα

75
Tako izvodimo,

 α (α − 1) 2 α(α − 1)...(α − n + 1) n 
I n = ∫ Pn ( x )dx = h ∫  y0 + α∆y0 + ∆ y0 + ... + ∆ y0 dα
xn n

0 
x0
2 n!

 1  n3 n 2  2  n 4 n3 n 2  3 
I n = h ny0 + ∆y0 +  −  ∆ y0 +  − +  ∆ y0 + ...,
  (n > 3)
n2
 2 3 2   24 6 6  
(4.4)
2

Iz poslednje jednačine, dobijamo tri osnovne integracione formule:

 
I n = h ny0 + ∆y0 , za n = 1
n2
 
(4.5a)
2

 1  n3 n 2  
I n = h ny0 + ∆y0 +  −  ∆2 y0 , za n = 2
n2
 2 3 2  
(4.5b)
2

 1  n3 n 2   n 4 n3 n 2  
I n = h  ny0 + ∆y0 +  − ∆2 y0 +  − + ∆3 y0 , za n = 3
n2
 2 3 2   24 6 6  
(4.5c)
2

Greška Njutn-Kotesovih formula (4.4) se, prema (4.3), dobija integracijom greške
interpolacije (2.16), što nakon smene integracione promenljive daje opšti izraz:

(n + 1)! ∫0
α (α − 1)...(α − n) f ( n+1) (ξ)dα, ξ ∈ ( x0 , xn )
h n+2
n
En = (4.6)

4.2 TRAPEZNO PRAVILO

Najjednostavnija integraciona formula je osnovna trapezna formula, koja je poznata i pod

nazivom trapezno pravilo. Dobijamo ga smenom n = 1, ∆y0 = y1 − y0 u formulu (4.5a):
h
I1 = ( y0 + y1 ) (4.7)
2

Geometrijska interpretacija formule (4.7) je površina trapeza sa osnovama y0 i y1 i visinom

jednakom koraku integracije h (slika 4.2).

76
 y

E1
f(x)

P1(x)
R1(x) I1

x
x0 x1

Slika 4.2 - Geometrijska interpretacija trapeznog pravila

Primena opšte formule (4.6) za grešku trapeznog pravila daje:

E1 = − f ′′(ξ),
h3
ξ ∈ ( x0 , x1 ) (4.7a)
12

4.3 SIMPSONOVO PRVO I DRUGO PRAVILO

Podintegralnu funkciju na intervalu integracije [ x0 , x2 ] zamenjujemo kvadratnim IP,

provučenim kroz ekvidistantne čvorove x0 , x1 , x2 . Rezultat je formula (4.5b), koja nakon
smene n = 2 i izraza za konačne razlike daje prvo Simpsonovo pravilo:

I2 =
h
( y0 + 4 y1 + y2 ) (4.8)
3

Drugo Simpsonovo pravilo se bazira na zameni podintegralne funkcije na intervalu

integracije [ x0 , x3 ] kubnom parabolom i dobijamo ga, sa n = 3, iz (4.5c):

I3 =
3h
( y0 + 3 y1 + 3 y2 + y3 ) (4.9)
8

Greške Simpsonovih pravila

Jasno je da drugo Simpsonovo pravilo daje tačnu vrednost integrala ako je funkcija
f(x) kvadratni ili kubni polinom. Tada su svi članovi 4. i višeg reda (oni koji sadrže konačne
razlike 4. i višeg reda) u opštoj integracionoj formuli (4.4), koja se bazira na IP n-tog stepena,

77
jednaki nuli. Medutim, i prvo Simpsonovo pravilo daje tačnu vrednost integrala, ako je
podintegralna funkcija polinom 3. stepena, zahvaljujuci tome što se faktor,

n 4 n3 n 2
− +
24 6 6

uz ∆3y u jednačini (3) za n = 2 anulira. Geometrijski, to znači da dolazi do poništavanja

grešaka pri numeričkoj integraciji polinoma trećeg stepena na intervalu [ x0 , x2 ] prvom
Simpsonovom formulom (slika 4.3).

∫ ∫ P ( x ) dx
f(x) x2 x2

P3 ( x ) dx = 2
x0 x0

P 3 (x)

P 2 (x)

x
x0 x1 x2

Slika 4.3 - Ilustracija tačnosti prvog Simpsonovog pravila, ako je f(x) = P3(x)

Zaključujemo da su Simpsonova pravila približno jednako tačna, iako je Simpsonovo

drugo pravilo složenije. Prema opštoj formuli za grešku metode (4.6), greška Simpsonovog
drugog pravila, E3 je proporcionalna sa hn+2 = h5 . Može se pokazati da je i greška prvog
Simpsonovog pravila E2 takođe proporcionalna petom stepenu integracionog koraka,
mada bi se na osnovu (4.6) očekivalo da ona bude proporcionalna sa h4. Tako se izvodi :
E2 = − h 5 f ( 4) (ξ), ξ ∈ ( x0 , x2 )
1
(4.8a)
90

E3 = − h f (ξ), ξ ∈ ( x0 , x3 )
3 5 4
(4.9a)
80

Kaže se da su obe formule istog reda tačnosti i zato prvo Simpsonovo pravilo koje je
jednostavnije, a približno tačno kao i drugo, ima daleko veću primenu u praksi.
Uopšte, pokazuje se da je Njutn-Kotesova formula (4.4), koja se bazira na IP parnog
stepena (n paran broj) istog reda tačnosti kao sledeća po složenosti formula bazirana na IP
stepena (n+1).

78
 4.4 TRAPEZNA I SIMPSONOVA INTEGRACIONA FORMULA

Umesto da se trapezno (4.7) ili Simpsonovo prvo pravilo (4.8) primene na ceo interval
integracije [a, b], što bi dalo loše procene integrala (zbog velikog integracionog koraka h -
greške su proporcionalne stepenu koraka), interval integracije se deli na više manjih
podintervala (izuzimajući slučaj malih intervala integracije). Integral se dobija kao zbir
integrala na pojedinim podintervalima, koji se računaju primenom jednog ili drugog pravila.
Tako se dobijaju složene integracione formule, ili jednostavno integracione formule.

Trapezna formula

Delimo interval integracije [a,b] na n jednakih podintervala širine,

b−a
h=
n
tačkama,
xi = x0 + ih, i = 0,1,...,n ( x0 = a, xn = b )

i približnu vrednost traženog određenog integrala funkcije f(x) dobijamo kao:

∫ ∫ f ( x )dx + ∫ f ( x)dx + … + ∫ f ( x)dx ≈

b = xn x1 x2 xn

f ( x )dx = I =
a = x0 x0 x1 x n−1

h h h
≈ ( y0 + y1 ) + ( y1 + y2 ) + … + ( y n−1 + yn ) = I n
2 2 2

gde indeks n označava broj integracionih koraka na intervalu integracije [a,b]. Tako,
trapezna formula glasi:

h 
I n =  y0 + yn + 2∑ yi 
n −1

2 
(4.10)
i =1

Greška trapezne formule En jednaka je zbiru grešaka trapeznih pravila (4.7a) na pojedinim
podintervalima:

En = ∑ Ei = − ∑ f ′′(ξi ),
h3 n
ξ i ∈ ( xi −1 , xi )
n

i =1 12 i =1

Ako je f ′′(x ) na intervalu integracije neprekidna funkcija, onda postoji ξ za koje važi:

79
 ∑ f ′′(ξ )
n

f ′′(ξ) = , ξ ∈ (a, b )
i
i =1
n
pa se suma drugih izvoda može prikazati kao:
b−a
∑ f ′′(ξ ) = nf ′′(ξ) = f ′′(ξ)
n

i
i =1 h
i za grešku trapezne formule dobijamo :

(b − a) 2
En = − h f ′′(ξ), ξ ∈ (a , b ) (4.10a)
12

Simpsonova formula

Pošto se Simpsonovim prvim pravilom (4.8) numerički računa integral na intervalu širine
2h (tri tačke), interval integracije [a, b] delimo na m jednakih podintervala od kojih svaki
obuhvata po dva podintervala širine h tj, po tri tačke. Očigledno je postupak primenljiv samo
ako je ukupan broj koraka n na intervalu [a, b] paran broj (tj. ukupan broj tačaka neparan) i
tada imamo:

b−a
n = 2m =
h

Tada, približnu vrednost traženog integrala dobijamo kao zbir približnih vrednosti integrala
na pojedinim podintervalima, širine 2h, dobijenih Simpsonovim prvim pravilom:

I = ∫ f ( x)dx ≈ ( y0 + 4 y1 + y2 ) + h ( y2 + 4 y3 + y4 ) + … + h ( yn − 2 + 4 yn−1 + yn ) = I n
b
h
a
3 3 3

Nakon sređivanja dobijene sume, dolazimo do Simpsonove integracione formule

 
h 
I n =  y0 + yn + 4∑ yi + 2∑ yi 
n −1 n− 2

3 
(4.11)
 
i =1 i =2
∆i= 2 ∆i = 2

gde indeks n označava ukupan broj integracionih koraka na intervalu [a, b]. Prva suma u
zagradi pretstavlja zbir svih »neparnih« ordinata od 1. do (n-1), a druga suma zbir svih
»parnih« ordinata od 2. do (n-2):

∑ yi = y1 + y3 +
+ yn −1 , ∑y
n −1 n −2

i = y2 + y 4 +
+ yn −2
i =1 i=2
∆i= 2 ∆i = 2

80
Da ponovimo, da je ograničenje za primenu Simpsonove formule: paran broj
podintervala, odnosno neparan broj tačaka na intervalu integracije [a, b] .
Greška Simpsonove integracione formule se dobija kao zbir grešaka Simpsonovog
prvog pravila (4.8a) na pojedinim podintervalima širine 2h:

b − a 4 ( 4)
En = − h f ( ξ) , ξ ∈ ( a, b) (4.11a)
180

4.5 GREŠKA I RED INTEGRACIONE FORMULE

Bilo koja integraciona formula izvedena iz nekog od Njutn-Kotesovih pravila ima oblik:

I n = h∑ wi yi
n
(4.12)
i =0

gde su wi , i = 0,1,..., n neke konstante koje se zovu i težine ili ponderi, a suma u (4.12) se zove
ponderisana suma. Pri tom, suma svih težina je tačno jednaka n:

∑w
n

i =n
i =0
Na primer za Trapeznu formulu,

∑ w = n −1+ 2 2 = n ,
n
1 1
w0 = wn = , wi = 1, i = 1,2,..., n − 1, i
2 i =0

Može se izvesti da greška opšte integracione formule (4.12) ima oblik:

En = c (b − a )h N f ( N ) (ξ), N > 1, ξ ∈ (a, b ) (4.12a)

gde je c neka konstanta, koja je npr. za Simsonovu formulu (N = 4), jednaka,

1
c=−
180
Na osnovu izraza (4.12a) zaključujemo:
• greška neke metode opada sa smanjivanjem integracionog koraka h,
• što je eksponent N u izrazu za grešku neke metode veći, utoliko je pri datom
integracionom koraku ta metoda tačnija.
Drugi zaključak je očigledan za integracione korake manje od 1, jer je:

h N1 < h N 2 , (h < 1), ako je N1 > N 2 ,

(vidi sliku 4.4), ali pošto je

h N1 > h N 2 , (h > 1), ako je N1 > N 2 ,

81
čini se da, ako je korak h veći od 1, važi obrnuto: ukoliko je eksponent N veći, metoda je
manje tačna.

Slika 4.4 - Ponašanje funkcije hn

Da bi se uverili da je drugi zaključak ispavan, izrazićemo grešku En preko bezdimenzione

promenljive z i bezdimenzionog koraka integracije h* , definisanih kao:

x h
z= , h* =
b−a b−a
Imamo,
df df dz d 2 f d 2 f  dz  d N f d N f  dz 
= = 2   ,
, N = N  
2 N

dz  dx  dz  dx 
,
dx dz dx dx 2 dx

pa N- ti izvod podintegralne funkcije po x u nekoj tački ξ u formuli (4.12) zamenjujemo sa:

f z( N ) (ζ )
f x( N ) (ξ) = , ζ = ξ (b − a )
(b − a ) N
Konačno, nakon smene h = h* (b − a ) , formulu (4.12a) prevodimo u ekvivalentan oblik:

En = c (b − a ) h* ( ) N
f z( N ) (ζ ), ζ ∈ (0,1) (4.12b)

Pošto je, po definiciji, h* < 1 , sada nedvosmisleno sledi da je integraciona formula utoliko
tačnija ukoliko je eksponent N veći.
Uočili smo dakle da je greška neke integracione formule proporcionalna sa hN, pa kada h
teži nuli postaje beskonačno mala veličina istog reda kao beskonačno mala veličina hN, pod
uslovom da je N - ti izvod ograničen u intervalu integracije. To znači:

En kh N
lim N = lim N = k ≠ 0, ∞
h→ 0 h h →0 h

82
i pišemo:
En = O( hN )

Za neku integracionu formulu kažemo da je integraciona formula reda N, ako je njena

greška proporcionalna sa hN . Kao što smo pokazali, ukoliko je red formule veći, ona je
tačnija. Dok je trapezna formula (4.10) drugog reda, sledeća po složenosti, Simpsonova
formula je četvrtog reda, dakle znatno tačnija od trapezne.

Zadatak 4.1 Proceniti numerički vrednost integrala:

∫ 1+ x
 π
= 
1
dx
 4
2
0
pomoću:
a) Trapezne formule
b) Simpsonove formule
sa korakom integracije 0.1. Za obe metode proceniti grešku dobijene vrednosti integrala
koristeći formule (4.10a) i (4.11a). Vrednosti podintegralne funkcije računati sa 5 sigurnih
cifara.

Rešenje (Mathcad):

Tacna vrednost integrala data sa 5 sigurnih decimala, pomocu funkcije round:

I := round 
 π , 5

4 
I = 0.7854 Izracunati koristeci calculus!

Korak integracije : h := 0.1 Granice integracije: a := 0 b := 1

Broj podintervala: n := 10 0
0 1
Racunanje vrednosti podintegralne funkcije sa 5 sigurnih cifara 1 0.9901
koriscenjem funkcije round:
2 0.96154

y := round  , 5
 2 
1 3 0.91743
i := 0 .. n
 1 + (a + i⋅ h ) 
i 4 0.86207
y=
5 0.8
6 0.73529
Funkcije koje realizuju trapeznu i Simpsonovu formulu:
7 0.67114

h  
8 0.60976

Trapez( n , h , y ) := ⋅  y + y + 2⋅ y
∑
n− 1
9 0.55249
2  0 i
 
n 10 0.5
i = 1

 
 
n− 2 n−2

h 
∑ y 
∑
2 2

3  0 2⋅ i 
Simpson ( n , h , y ) := ⋅ y + y + 4 y + 2⋅
2⋅ i+ 1
 
n
i = 0 i = 1

83
Procene integrala na 5 znacajnih cifara (decimala) i njihove greske:

IT := round ( Trapez( n , h , y) , 5) ET := I − IT IT = 0.78498 ET = 4.2 × 10

Posto je greska < 0.5x10 -3, trapezna formula je dala procenu sa 3 sigurne cifre

IS := round ( Simpson ( n , h , y ) , 5) ES := I − IS IS = 0.7854 ES = 0

Simpsonova formula je dala tacan rezultat na svih 5 znacajnih cifara !

Procena granice apsolutne greske Trapezne formule na osnovu formule (4.10a):

E<
b−a 2
12
h M, M = f ′′(ξ) max , ξ ∈ a, b ( )

Treba nam najveca vrednost 2. izvoda u intervalu [0,1]:

2. izvod i njegov grafik:

2 1 8 2 2
d
df2( x) := → ⋅x −
(1 + x2) (1 + x2)2
2 2 3
dx 1 + x

x := a , a + 0.01.. b

1
df2 je monotona funkcija i ima najvecu
0 apsolutnu vrednost na donjoj granici:
df2( x)
1 M := df2( a) M=2

2 Pokazi da je df2 monoton analizom 3.

0 0.5 1 izvoda!
x

b−a 2
Granica greske: ETmax := ⋅h ⋅M
12

−3
ETmax = 1.667× 10

Provera: ETmax > ET = 1 1 je rezultat iskaza nejednakosti i govori da je ona

tacna. Za netacan iskaz dobili bi 0.

Procena granice apsolutne greske Simpsonove formule pomocu:

b−a 4
E< h M, M = f ( 4 ) (ξ ) , ξ ∈ (a, b )
180 max

84
 Treba nam najveca vrednost 4.izvoda u intervalu [0,1]:

4. izvod i njegov grafik:

4 1 384 288 24
d 4 2
df4( x) := → ⋅x − ⋅x +
(1 + x2) (1 + x2) (1 + x2)
4
dx 1 + x2 5 4 3

40

20
df4( x) Funkcija ima najvecu apsolutnu
0 vrednost na donjoj granici:

20 M := df4( a) M = 24
0 0.5 1
x

b−a 4 −5
Granica greske : ESmax := ⋅h ⋅M ESmax = 1.333× 10
180

ESmax > ES = 1

Zadatak 4.2 Treba izračunati rezidualnu entalpiju zasićene pare izobutana na 360K primenom
termodinamičke relacije:

∫  ∂T 
 ∂z  dp
p*
h rez
= − RT 2

0 p p

gde je p* napon pare izobutana na T = 360K (p* = 15.41bar). Vrednosti podintegralne

funkcije su dobijene u Zadatku 3.1, numeričkim diferenciranjem podataka o koeficijentu
stišljivosti pare izobutana.
Numeričko izračunavanje integrala rešiti na dva načina:
a) Kao zbir više integrala, izračunatih iz vrednosti podintegralne funkcije pomoću trapeznog
pravila ili Simsonove formule, definisan tako da se postigne što veća tačnost. Pri tom
nedostajuću vrednost funkcije za p = 0 proceniti iz ostalih vrednosti funkcije ekstrapolacijom
pomoću kvadratnog LIP-a . Kao vrednost funkcije za p = 15.41, uzeti onu dobijenu u Zadatku
3.2 ekstrapolacijom iz ostalih vrednosti funkcije pomoću pspline-a.
b) Računanjem integrala kao zbira tri integrala:
1  ∂z 
∫   dp = I1 + I 2 + I 3 = ∫ f ( p)dp + ∫ f ( p )dp + ∫ f ( p)dp
15.41` 2 10 15.4

0
p  ∂T  p 0 2 10

pri čemu se I2 računa približno korišćenjem Simpsonove formule, a I1 i I3 integracijom

kvadratnog LIP-a sa čvorovima: p = 0.1, 0.5 i 2, odnosno p = 10, 12 i 14. Tako je izbegnuta
ekstrapolacija radi dobijanja vrednosti f (0) i f (15.41) , kao i korišćenje manje tačnog
trapeznog pravila.

85
Rešenje (Mathcad):
 0.1   1.7083
   
Podaci:

 0.5   1.4683
 2   1.3058
R := 8.314 T := 360

 4   1.3233
   
 6   1.4199 − 4
Vrednosti podintegralne

 8   1.5675
funkcije (vektor y) dobijene
x := y := ⋅ 10

 10   1.7685
su u zadatku 3.1 i 3.2

   
 12   2.0854
 14   2.3868
   
 15.41  2.5664
a)
Procenjvanje y(0) ekstrapolacijom Lagranzovim polinom 2. stepena:

∏ ifi ≠ j, (xL − xi+ nx) , 1

m

∑
m
i=0
yLnx( x, y , nx, m, xL) := ⋅y
j+ nx

∏ ifi ≠ j, (xj+ nx − xi+ nx) , 1

m
j =0

i=0

−4
Y := yLnx( x, y , 0 , 2 , 0) Y = 1.781× 10

Prosirenje originalnih nizova sa po jednim elementom pomocu funkcije stack :

0 0
x := stack ( 0 , x) y := stack ( Y , y ) 0 0 0 1.781·10 -4
1 0.1 1 1.708·10 -4
2 0.5 2 1.468·10 -4
3 2 3 1.306·10 -4
4 4 4 1.323·10 -4
x= y=
5 6 5 1.42·10 -4
6 8 6 1.567·10 -4
7 10 7 1.769·10 -4
8 12 8 2.085·10 -4
9 14 9 2.387·10 -4
10 15.41 10 2.566·10 -4

S obzirom da vrednosti pritiska (x) na krajevima tabele (x,y) nisu ekvidistantne, integral cemo
racunati kao zbir 5 integrala:

∫ ∫ f ( p)dp + ∫ f ( p)dp + ∫ f ( p )dp + ∫ f ( p )dp + ∫ f ( p)dp

1  ∂z 
I=   dp =
15.41` 0.1 0.5 2 14 15 .41

0
p  ∂T  p 0 0.1 0.5 2 14

86
 pri cemu cemo 4. integral racunati Simpsonovom formulom, a ostale trapeznim pravilom.

( ) ( ) ( ) ( )
0.1 0.4 1.5 1.41
I := ⋅ y +y I := ⋅ y +y I := ⋅ y +y I := ⋅ y +y
1 2 0 1 2 2 1 2 3 2 2 3 5 2 9 10

Za primenu Simpsonove formule koristicemo funkciju:

 
 
n−2 n −2

h 
y 
∑ ∑
2 2

3  0 2⋅ i 
Integ ( n , h , y) := ⋅ y + y + 4 y + 2⋅
2⋅ i+ 1
 
n
i=0 i =1

 1.306× 10− 4 
 
Neophodno je, radi primene funkcije formirati pomocni

 1.323× 10− 4 
niz Y, ciji je prvi element jednak y 3 (p=2) , a poslednji

 
jednak y7 (p=14). To mozemo izvesti pomocu funkcije

 1.42 × 10− 4 
submatrix

 
Y := submatrix( y , 3 , 9, 0 , 0) Y =  1.567× 10− 4 
 
 1.769× 10− 4 
 
Priprema za poziv funkcije:

 2.085× 10 
−4
h := 2 n := rows ( Y) − 1 n =6
 −4
 2.387× 10 
−3
I := Integ ( n , h , Y) I = 1.998× 10
4 4

∑I
−3
Trazeni integral: I := I = 2.637× 10

2 3
Rezidualna entalpija: h rez1 := −R⋅ T ⋅ I h rez1 = −2.841× 10

b)
Integral racunamo kao zbir tri integrala, prvi u granicama 0-2, drugi 2-10 i treci u
granicama 10-15.41:

∫ ∫ f ( p)dp + ∫ f ( p)dp + ∫ f ( p )dp = I

1  ∂z 
I=   dp = + I 2 + I3
15.41` 2 10 15 .4

p  ∂T  p
1
0 0 2 10

Trebaju nam vrednosti podintegralne funkcije za p = 0.1 do p = 14.

Dobijamo ih iz vektora x i y pomocu submatrix:

n := rows ( x) − 1 n = 10

x := submatrix( x, 1 , n − 1 , 0 , 0)

y := submatrix( y , 1 , n − 1 , 0 , 0)

87
  0.1   1.708× 10− 4 
 
Prvi integral racunamo integracijom LIP-a provu-

 0.5   1.468 10− 4 

cenog kroz tacke x = 0.1, 0.5, 2:
×
 2   
⌠    1.306× 10− 4 
 4   
2
I :=  yLnx( x, y , 0 , 2 , X) d X I = 2.742× 10
−4
1 ⌡
x=  6   1.323× 10− 4 
1

 8   
0

  y =  1.42 × 10− 4 
 10   
 12   1.567× 10− 4 
Treci integral racunamo integracijom LIP-a provu-

 14   −4
cenog kroz tacke x = 10, 12, 14 :

   1.769× 10 
⌠  −4
15.41
I :=  yLnx( x, y , 6 , 2 , X) d X I = 1.184× 10
 2.085× 10 
−3
3 ⌡
 −4
3

 2.387× 10 
10

Drugi integral racunamo Simpsonovim pravilom, pomocu funkcijeInteg:

I := Integ ( 4 , h , submatrix( y , 2 , 6 , 0 , 0) ) I = 1.165× 10

−3
2 2

I := ∑I I = 2.623× 10
−3
Trazeni integral:

h rez2 := −R⋅ T ⋅ I h rez2 = −2.827× 10

2 3
Rezidualna entalpija:

Odstupanje (%) izmedju izracunatih rezidualnih entalpija:

h rez1 − h rez2
δ := ⋅ 100 δ = 0.5
h rez2

4.6 PROCENA GREŠKE METODE RIČARDSONOVOM

EKSTRAPOLACIJOM

Procenjivanje grešaka numeričke integracije pomoću formule (4.12a) nije jednostavno,

jer zahteva poznavanje N-tog izvoda podintegralne funkcije i njegovog ekstrema, a kao
rezultat daje često znatno precenjene greške. Ričardson (Richardson) je predložio sledeći
postupak za procenu greške, koji se bazira na pretpostavci da se vrednost N-tog izvoda u
formuli (4.12a), ne menja mnogo u intervalu integracije. Neka su:
• In, En - procena integrala dobijena integracionom formulom (4.12) sa brojem
podintervala n, odnosno sa korakom h = (b − a ) n i njena greška

• I2n, E2n - procena integrala sa duplo manjim korakom h = h/2, odnosno sa duplo
većim brojem podintervala 2n i greška te procene

Znači da je tačna vrednost integrala, I:

88
 I = In + En = I2n + E2n
a odatle:
En − E2 n = I 2 n − I n (4.13a)

Odnos grešaka te dve procene je uz datu pretpostavku jednak:

h
c(b − a )  f ( N ) (ξ1 )
N

E2 n
=  2 = N
1
c (b − a )h f (ξ 2 )
N (N )
(4.13b)
En 2

i imamo dve jednačine iz kojih možemo da nađemo greške. Iz (4.13b):

En
E2 n =
2N

i smena tog izraza u (4.13a) daje jednačinu po En, iz koje dobijamo:

I 2n − I n
En = (4.14a)
1 −1 2N
a onda iz (4.13b):
I 2n − I n
E2 n = (4.14b)
2N − 1

Tako možemo da procenimo tačnu vrednost integrala:

I 2n − I n
I = I 2 n + E2 n = I 2 n + (4.14c)
2N − 1

Za trapeznu formulu, koja je drugog reda, dobijamo izraze za greške i procenu tačne
vrednosti integrala smenom N = 2 u opšte izraze (4.14a-c):

1 4 1
E2 n = ( I 2 n − I n ), I = I 2 n + E2n = I 2n − I n (4.15)
3 3 3

Za Simpsonovu formulu, smenom N = 4, dobijamo:

1 16 1
E2 n = ( I 2 n − I n ), I = I 2 n + E2 n = I 2n − I n (4.16)
15 15 15

Zadatak 4.3 Proceniti grešku integrala izračunatog Trapeznom formulom u Zadatku 4.1,
Ričardsonovom ekstrapolacijom.

Rešenje (Mathcad):
Vrednosti podintegralne funkcije, izracunate u Zadatku 4.1:

Sa korakom integracije h := 0.1, u Zadatku 4.1 je trapeznom

formulomza vrednost integrala dobijeno:

89
  1 
IT := 0.78498  0.9901 
 
 0.96154
 0.91743
 0.86207
 
y :=  0.8 
 0.73529
 
 0.67114
 0.60976
 0.55249
 
 0.5 

Potrebna nam je jos jedna vrednost integrala , dobijena sa duplo manjim ili duplo
vecim integracionim korakom.
Prakticnije je racunanje integrala sa duplo vecim korakom, tj. sa duplo manjim brojem
koraka , jer ne zahteva nove vrednosti podintegralne funkcije .Tako je:

I2n := IT

Sledi racunanje integrala sa duplo manjim brojem podintervala , n = 5. U sumu ulazi

svaka druga ordinata, tj. samo parne ordinate (y0 ,y 2 ,...y 10 ):

h n := 2⋅ h n := rows ( y ) − 1

 
 
n− 2

 y 
∑ ( )
hn 2

2  0 2⋅ i 
In := ⋅ y + y + 2⋅ In := round In , 5 In = 0.78373
 
n
i =1

Procena greske trapezne formule (4.15):

I2n − In −4
E2n := E2n = 4.2 × 10 Dobijena je realna
3 procena greske !

Procena tacne vrednosti integrala :

(
I := round I2n + E2n , 5 ) I = 0.7854 Dobijena je tacna procena
na 5 sigurnih cifara !

ZADACI

4.1 Iz tabelarnih vrednosti funkcije date u Zadatku 3.2 za samostalno rešavanje (zadaci na na
kraju 3. glave) potrebno je numerički odrediti vrednost integrala

∫ f ( x)dx
4

0
sa preciznošću od 5 značajnih cifara.

90
a) Izračunati integral pomoću trapezne formule i uporediti sa tačnom vrednošću.
b) Obrazložiti zašto trapezna formula daje veću vrednost integrala od tačne. Proceniti granicu
greške rezultata pomoću formule (4.10a)
c) Izračunati integral pomoću Simpsonove formule i diskutovati grešku rezultata na osnovu
formule (4.11a)
d) Kolika je greška integracione formule reda N pri numeričkoj integraciji polinoma čiji je
stepen najviše N-1 ?
Rešenje: a) Tačna vrednost I = 68, Trapezna formula IT = 72
b) Drugi izvod podintegralne funkcije je pozitivan na celokupnom intervalu
integracije
c) Simpsonova formula IS = 68. Greška integracije je jednaka 0 jer u (4.11a) figuriše
četvrti izvod, a kako je funkcija polinom trećeg stepena tada je četvrti izvod
jednak 0.
d) Greška integracione formule reda N polinoma stepena najviše N-1 je jednaka nuli.
4.2 Grubo se može proceniti da u opštem slučaju, integracioni korak za trapeznu formulu
treba da bude 100 puta manji od integracionog koraka za Simpsonovu formulu da bi se
trapeznom formulom postigla ista tačnost kao Simpsonovom. Proveriti je na podacima iz
prethodnog zadatka.
4.3 Greška u rezultatu numeričke integracije izvedene sa zanemarljivim uticajem grešaka
zaokruživanja međurezultata (napr. u Mathcad-u) ima dve komponente: greška koja potiče od
grešaka u vrednostima podintegralne funkcije i greška numeričke metode.
a) Pokazati da se, ako tabelarne vrednosti podintegralne funkcije imaju najmanje d sigurnih
decimala, granica prve komponente ukupne apslutne greške rezultata može proceniti kao:
AI ,1 = 0.5 ⋅ n ⋅ h ⋅ 10 − d

gde je n broj integracionih koraka na intervalu integracije [a, b] , za bilo koju integracionu
fomulu (4.12).
b) Gornja procena u slučaju kada je broj koraka n veliki, znatno precenjuje grešku koja potiče
od netačnosti tabelarnih vrednosti funkcije. Imajući u vidu da je numerička integracija
stabilan računski proces, dati realniju procenu te greške, ako je poznato da tabelarne vrednosti
funkcije imaju najmanje s sigurnih cifara.
Rešenje: b) AI ,1 = 0.5 ⋅101− s ⋅ I n
4.4 Dati su podaci o koeficijentima stišljivosti CO2 na temperaturi T = 400K i različitim
pritiscima:

p(bar) z p(bar) z
1 0.9982 10 0.9817
2 0.9965 15 0.9769
4 0.9926 20 0.9634
6 0.9894 25 0.9542
8 0.9855 30 0.9449

Potrebno je pomoću termodinamičke relacije:

∫
p
z −1
ln ϕ = dp
p*
p

91
 p * - dovoljno mali pritisak, na kome je ϕ = 1.
izračunati koeficijente fugaciteta ϕ ugljendioksida na datoj temperaturi i pritiscima p = 10,
30 bar. Kao donju granicu integrala uzeti p* = 1bar . Tražene fugacitete izračunati,
a) kombinujući trapeznu i Simpsonovu formulu, tako da se postigne najveća tačnost
b) kombinujući integraciju kvadratnog LIP-a i Simpsonovu formulu radi postizanja veće
tačnosti,
i uporediti rezultate dobijene u a) i b).
Rešenje: a) (p = 10, ϕ = 0.9838), (p = 30, ϕ = 0.9503)
b) (p = 10, ϕ = 0.9839), (p = 30, ϕ = 0.9503)
4.5 Sa podacima iz prethodnog zadatka potrebno je:
a) povećati tačnost koeficijenata fugaciteta dobijenih postupkom b) u prethodnom zadatku,
pomoću Ričardsonove ekstrapolacije.
b) na osnovu procene greške numeričke metode u a) i imajući u vidu da su u podacima o
koeficijentima stišljivosti sve cifre sigurne, proceniti broj sigurnih cifara u dobijenim
koeficijentima fugaciteta.
Rešenje: a) (p = 10, ϕ = 0.9838), (p = 30, ϕ = 0.9504)
b) Greška integracije LIP u intervalu p = [1,2] se ne može precizno proceniti, ali se
na osnovu poklapanja vrednosti na 2 sigurne cifre dobijene pomoću Trapezne formule za isti
integral, može smatrati da su 4 decimale u prvom integralu sigurne (-0.0018). Iz procene
greške za integral u intervalu p = [2,10] (-2.1×10-5) sledi da njegova vrednost (-0.0150) ima
sve 4 sigurne decimale. Zaključak je da vrednost lnφ za p = 10 (lnφ = -0.0168) dobijena sa
svim sigurnim decimalama odnosno sa granicom apsolutne greske Alnφ = 0.5×10-4. Vrednost φ
za dati pritisak je dobijena sa tolikom relativnom greškom odnosno sa granicom apsolutne
greške Aln φ ⋅ φ = Aφ < 0.5 ×10 −4 . Tako, može se smatrati da je φ dobijeno sa 4 sigurne cifre. Na
osnovu procene greške za integral u intervalu p = [10,30] (1.3×10-4) greška integrala u
intervalu p = [2,30] je 1.1×10-4 što znači da njegova vrednost ima tri sigurne decimale. Tako,
može se smatrati da lnφ za p = 30 (lnφ = -0.051) ima takođe tri sigurne decimale. Odatle sledi
da φ ima 3 sigurne cifre. Uporedi ove procene sa onima dobijenim empirijskim pravilom za
procenu broja sigurnih cifara u rezultatu.
4.6 Date su vrednosti specifičnih entalpija h(kJ kg ) i specifičnih toplota c p (kJ kgK ) azota
na pritisku p = 10bar i različitim temperaturama:
T(K): 110 120 130 140 150 160 170 180 190
h: 96.8 110.4 123.0 135.2 146.9 158.4 169.7 180.8 191.8
cp 1.417 1.304 1.237 1.192 1.160 1.136 1.118 1.104 1.094
Iz vrednosti entalpije azota na temperaturi T = 110K, i tabelarnih vrednosti specifične toplote,
treba numeričkom integracijom funkcije cp(T) proceniti što tačnije entalpiju na p = 10bar i
temperaturi T = 190K, kao i broj sigurnih cifara u rezultatu i to primenom
a) trapezne formule ,
b) Simpsonove formule,
uz Ričardsonovu ekstrapolaciju i uporedi procene sa vrednošću datom u tabeli.
Rešenje: a) 192 (3 sigurne cifre)
b) 191.7 (4 sigurne cifre)
4.7 Kontaktno vreme τ (s), za reaktor idealnog potiskivanja u kome se odigrava povratna
reakcija :

92
 ( ) ( )
k1
A+ B → 2 R , k1 = 2.8 ⋅ 10− 2 s −1 kmol ⋅ m −3 , k 2 = 4.9 ⋅10 −3 s −1 kmol ⋅ m −3
−1 −1
←
k 2

računa se kao :

∫
xA

(1 − x )( M − x ) − αx
1 dx C B0 4k
τ= , M= 0, α= 2
k1C A0 0
2 CA k1

Potrebno je izračunati τ za ulazne koncentracije (kmol/m3): C A0 = 0.5, CB0 = 0.6 i stepen

konverzije xA = 0.4, tako da, što se numeričke metode tiče, rezultat bude tačan na 3 sigurne
cifre. Proračun izvesti, polazeći od 2 podintervala u intervalu integracije i to
a) trapeznom formulom
b) Simpsonovom formulom
Uporediti brojeve iteracije i konačne veličine integracionih koraka za dva postupka i dobijena
kontaktna vremena uporediti sa vrednošću dobijenom numeričkom integracijom Mathcad
alatom, kao referentnom (tačnom u pogledu greške numeričke metode).
Rešenje: a) Trapezna formula: br. iteracija = 3, h = 0.025, IT = 41.0±0.5×10-1
b) Simpsonova formula: br. iteracija = 1, h = 0.1, IS = 41.1±0.5×10-1
Mathcad rezultat - I = 41.047
4.8 a)Iz podataka u Zadatku 4.4, izračunati koeficijente fugaciteta CO2 za sve pritiske u
tabeli, integracijom funkcije dobijene iz kubnog splajna za koeficijente stišljivosti i proveriti
osetljivost rezultata na izbor splajn funkcije.
b) na primeru podataka o koeficijentu stišljivosti uporediti međusobno osetljivost numeričkih
metoda interpolacije, diferenciranja i integracije istih tabelarnih podataka.
Rešenje a) Dobijeni integrali variraraju na trećoj značajnoj cifri
b) Najmanje osetljiva je integracija a najviše diferenciranje.
4.9 Iz podataka u Zadatku 4.6 izračunati entalpije azota na pritisku 10bar, za sve temperature
T = 120 - 200K, sa korakom ∆T = 5 K . Uporediti rezultate sa raspoloživim tabelarnim
vrednostima i analizirati uticaj izbora splajn funkcije.
Rešenje: Suma kvadrata odstupanja: Σ(hspline-htabela)2
cspline - 0.01
psline - 8.6×10-3
lspline - 6.4×10-3

93