Geca Kon

Рођен је 2. августа 1873. године у Чонграду, у познатој јеврејској породици од оца

Бернарда који је био рабин и мајке Лујзе. Похађао је гимназију у Новом Саду, а
књижарски занат изучио је код најпознатијих књижара тога доба, најпре код Фридриха
Бреслауера у Београду а потом код Арсе Пајевића у Новом Саду. Школовање у Новом
саду утицало је на развијање његове љубави према књизи. Нови Сад је у то време био
центар бројних културних догађаја а издавачка и књижарска делатност је тамо била
развијенија него у Београду.Гимназију у Новом Саду није завршио. Доселио се у
Београд 1889. године и запослио у књижари и антикваријату Фридриха Бреслауера. У
пролеће 1894. године поново се сели у Нови Сад где је наредних седам година радио
као деловођа и главни помоћник издавача и књижара Арсе Пајевића. Стекавши
искуство, Геца Кон је пожелео да отвори сопствену књижару. Септембра 1901. године
на лични захтев добио је српско држављанство. Од тога дана, живео је Геца Кон управо
према речима заклетве коју је положио приликом преласка у „српско поданство“.

Ја Геца Кон који сам до сада поданик Аустро Угарске био ступајући у сажитељство
српско заклињем се Богом живим, да ћу као и други рођени Србин владајућем Краљу
српском свагда веран бити, да ћу устава земаљског закона и уредба савесно
придржавати се, власти земаљске слушати и њима покоравати се, да ћу данак, дајанија
и остала сва бремена земаљска, која се налагала буду, тачно плаћати и подносити; и све
дужности сажитељу српском својствено вољно испуњавати. Тако ми Бог помогао, И
тако да могу одговор дати на његовом страшном суду. Од те, 1901. године настанио се
у Београду, у Улици Краља Петра 24, убрзо се оженио Бечлијком Елзом Вајс и добио
две ћерке Елвиру и Малвину.
Своју „Књижару за српску и страну литературу“ отворио је 1. маја 1901. године у Кнез-
Михајловој 34. До 1924. године живели су у Улици Краља Петра 24, а касније је Кон
сазидао кућу у Добрачиној 30, па кућу у Сремској 4, откупио је и мануфактурну радњу
у Кнез Михајловој 12, затим је саградио породичну вилу у Јајинцима и купио два стана
у Улици Страхињића Бана 37 и 37а. Био је један од најбогатијих становника Београда
тога доба. Међу првима у Београду је био власник луксузног аутомобила којег је
позајмљивао српској влади када су у посету долазили угледни гости. Геца Кон се
заиста обогатио на књигама. Међутим, он је за те књиге и писце живео. Издавачка
књижарница Геце Кона основана је само 3 месеца после покретања Српског
књижевног гласника. У Београду је у то време радило неколико издавачких радњи које
су се полако гасиле. Слична ситуација била је и у Новом Саду, па и у целој Војводини.

„Издавачка књижарница Геце Кона беше се , дакле, јавила у правом часу да испуни
културну потребу и да у књижарском свету учини оно што је у књижевном учинио
Српски књижевни гласник“. Књижарница Геце Кона, од свог оснивања постала је
место на којем су се окупљали угледни писци тога времена. Дружећи се са њима, Кон
се нашао на извору информација. На Коново правилно усмерење ка добрим књигама
утицали су тадашњи интелектуалци окупљени око Српског књижевног гласника, међу
њима највише Слободан Јовановић. Имена сарадника Геце Кона и Српског књижевног
гласника се у великој мери поклапају. Према огласу објављеном у листу „Политика“,
јануара 1904. године, можемо закључити да је Конова књижара била стовариште
српских и страних књига, школских књига и учила која су се употребљавала у нашим
школама.

Прву књигу Геца Кон је објавио 1905. године – Синтакса српског језика за средње
школе / Јанко П. Лукић Посебно је важно да је Геца Кон 1907. године објавио једну од
најзнаменитијих књига из области права Уставно право (тј. Основи јавног права
Краљевине Србије) које су написали Слободан Јовановић и Коста Кумануди. Посао му
је добро ишао, све до 1916. године када су га окупаторске Аустро-угарске власти
ухапсиле.
Живећи према заклетви коју је дао, Геца Кон је 1916. године протествовао код
окупацијске аустроугарске владе, указујући им на чињеницу из „Циришког цајтунга“
да је динар раван швајцарском франку на циришкој берзи, док су га они побијали на
пола круне. Аустроугарске власти су се тада сетиле да је Геца Кон 1915. године
објавио календар Ратник у коме је славио победу српске војске над аустроугарском и
Геца Кон је сместа интерниран у логор Нежидер у Мађарској.
Календар Ратник
Ратник : календар за ратну 1915. годину последње је Коново предратно издање. У њему
се величају и славе победе српске војске над аустроугарском што је за аустроугарске
власти представљало повод да Гецу Кона интернирају у Логор Нежидер у Мађарској.

Календари овакве врсте увек личе једни на друге, увек садрже црквени календар по
месецима, датуме рођења владајуће породице као и датуме државних празника и мање
важних празника када су дућани затворени. Али Ратнику издању књижарнице Геце
Кона у многоме се разликовао од својих претходника. Поред уобичајених рубрика,
садржао је и текстове у којима су се величали успеси Српске војске над
Аустроугарском. У Поговору Ратника, Уредништво наводи разлоге његовог
објављивања. Наши војници су након заузећа Београда, ишли од радње до радње
тражећи календар за 1915. годину. „И ако издање календара не улази у делокруг нашег
издавачког посла. Ми смо се примили истог само зато да би се задовољила велика
тражња“.
Уредништво у Поговору Ратника такође наводи да су се потрудили да за кратко време
набаве 80 слика са ратних положаја и бомбардовања Београда, ако и велики број слика
наших палих бораца али и познатих наших научника, државника и политичара. Али из
техничких разлога које је проузроковало искључење елекричне енергије у Београду,
ове слике се не налазе у Ратнику : калалендару за ратну 1915. годину. Уредништво је
планирало да их уврсти у неко следеће издање до кога на жалост, из већ познатих
разлога, никада није дошло.

„Календар ће се звати Ратник и продужиће излажење под истим насловом сваке идуће
године. Због и сувише великих техничких тешкоћа ово издање није опремљено као што
је била жеља издавачева, али убудуће календар Ратник моћи ће се мерити са најбољим
светски издањима ове врсте“.
Поговор / Издавачка књижарница Геце Кона

Из овога се види да је Геца Кон имао заиста велике планове који су на жалост били
прекинути његовим хапшењем.
Први светски рат

Уследиле су за Србију и српску културу заиста тешке ратне године. Не само да су

окупатори забранили употребу ћирилице, него су затворили све штампарије и
забранили штампање књига. „Затворене су одмах све штампарске радње. Државна
штампарија опљачкана је до последње стварчице... Сва ћирилична слова из свију
штампарија су уништили.'' Ова мера, била је проширена и на слободну продају књига,
па су тако и бројне књижарске радње у Србији биле затворене. Књижарима се претило
запленом „неподобних књига“, затварањем књижара али и интернацијом њихових
власника. Тако је прошао ваљевски књижар Миловоје Жиловић али и београдски
књижар Геца Кон, коме су окупаторске власти највише замериле издавање управо
Ратника : календара за ратну 1915. годину. Три тешке године је Геца Кон провео у
интернацији али срећом, вратио се у Београд и наставио где је стао. Његово књижара је
у годинама до Другог светског рата прерасла у велико издавачко предузеће које је
издало бројне значајне наслове српских и страних писаца. Одлука о забрани ћирилице
донета је 12. јуна 1916. године. Једино је било дозвољено да ћирилица буде задржана у
црквеним и верским књигама.
Године после Првог светског рата

Нема података о годинама које је Геца Кон провео у интернацији.После изласка из

логора наставио је тамо где је стао али са још више успеха. Књижара је неколико пута
мењала место али је увек била у Кнез Михајловој улици. До 1919. године се налазила у
окружењу хотела „Гранд“. Године 1919. се сели на почетак Кнез Михајлове и Сремске
улице. На место где се данас налази (Кнез Михајлова бр. 34) преселила се 1934. године.
Улога у развоју књижарства

Геца Кон је један о оснивача Књижарског удружења 1921. године у Београду, а касније
и његов председник. Књижарско удружење је требало да штити књижаре, да помаже
њихов рад и да их упућује да крче пут ка доброј књизи и да тако шире културу и науку.
Савез књижарских организација формиран је у Београду 1933. године и требао је да
заведе ред у издаваштву. Пред оснивачку скупштину Геца Кон је књижарима упутио
апел „Пред новим видицима“ у којем је изнео своје мишљење о значају и улози
књижара:

„Књижари нису само трговци. Као што професори и учитељи нису само чиновници,
него имају једну узвишену мисију ...“

Геца Кон се трудио да популарише добру књигу и да утиче на ширење културе и

образовања. Учествовао је на бројним изложбама књига, међу којима је најпознатија
изложба Дани књиге, започета у Београду 1926. године. За потребе изложбе Дани
књиге 1932. године штампао је каталог на 16 страница и предговором којег је сам
написао. На почетку каталога је слика Глигорија Возаровића, оснивача прве
књижарнице у Београду 1832 године.
У Предговору за овај каталог Геца Кон каже:

„Пре сто година у једном малом дућану крај саборне цркве, Глигорије Возаровић
отворио је прву књижарницу у Београду. Србија тада беше малена вазална кнежевина
Турскога царства, једва седми део данашње слободне и моћне Југославије. Али је та
мала заједница тражила своје место под сунцем.“

У овом предговору, он такође говори о економској и духовној кризи у земљи и жали

због мале заинтересованости за књигу. Сматрао је да је књига „најбоље средство за
национално васпитање једног народа“. Истакао је значај националне књиге, и позвао
читаоце да купе бар једну књигу јер је то дужност „сваког грађанина и родољуба“.
Књижарски каталози геце Kона

Велики утицај на пословни успех Геце Кона имала је реклама његових књига преко
добро урађених каталога. И друге књижаре имале су своје каталоге у којима су нудиле
књиге на продају. Било је ту и мање вредних али и добро уређених каталога налик
библиографијама. Књижари су се надметали у каталозима али је остало забележено да
су каталози Геце Кона и Мирка Брајера по стручној обради били најбољи. Геца Кон је
објавио највећи број каталога, који су још у то време, оцењени као прилози
националној библиографији. То су били каталози сопствених издања, општи каталози,
каталози по струкама, школски каталози, каталози закона.

На почетку каталога Геца Кон је понекад препоручивао нова издања и износио цене и
услове продаје, док је у јубиларним каталозима износио своја мишљења о стању у
образовању и култури и итицао значај књиге у формирању здравог друштва.
Најстарији нама познат каталог Геце Кона је из 1913. године под насловом Каталог
српске књижевности. Садржај овог каталога подељен је у 15 поглавља: Уџбеници,
Речници, Црквена књижевност, Правна књижевност, Лепа књижевност, Закони и
зборници, Историја и биографија, Географија, Природне науке и математика,
Пољопривреда, сточарство, воћарство и пчеларство, Војна књижевност, Позоришна
дела, Народно песништво, Уметничко песништво, Дечја књижевност, Музикалије и
Разна књижевност. Каталог је штампан са ценовником на 126 страна. Спискове са
садржајем и ценама Геца Кон је слао будућим купцима бесплатно. Каталог књига из
1923. године садржи попис издања Геце Кона и издања других издавача па је подељен
на два дела: Сопствена издања и Туђа издања. Сви његови каталози издвајају се по
изузетној стручној уређености, где је садржај педантно сортиран и сређен по
областима. Грој страна ових каталога стално расте јер се повећао и број издатих књига.

Посебне каталоге Геца Кон је штампао за књиге из области законодавства, права и

филозофије: Каталог закона, уредаба и правних књига (1927), Закони (1929), Каталог
закона и правних књига (1930. и 1931). У каталозима под називом Стандард издања
Нове Зоре, Геца Кон је нудио куповину књига на рате. Ови каталози штампани су 1935,
1936 и 1938. године.
Књижарски каталог Геце Кона Наша најновија издања штампан је 1937. године на 208
страна и садржи попис књига из разних области. На почетку каталога штампан је текст
Услови за куповину књига. Поред наслова сваке књиге дата је цена и висина рате за
отплату, а задњи корични лист је поруџбеница.Међу свим каталозима Геце Кона
посебно се истиче јубиларни каталог његових издања из 1935. године под насловом:
35 година издавачке књижарнице Геца Кон : 1901-1935

После његове слике следи предговор у којем Геца Кон истиче колико је срећан због
јубилеја и појаве овог каталога. Такође, помиње своје узоре, књижаре Глигорија
Возаровића, Арсу Пајевића, браћу Јовановић, Велимира Валожића. Затим следи
фотографија његовог зета Фрање Пата, па два текста, један Слободана Јовановића а
други Божидара Ковачевића. Укупан број књига које су пописане у овом јубиларном
каталогу је 2766. Подаци у јубиларном каталогу наведени су азбучним редом по
именима писаца или по насловима за анонимна дела. Уз име сваког писца је његова
фотографија и кратка биографија. На крају Каталога штампани су Регистар страних
имена и Предметни регистар. У Каталогу су заступљене књиге из свих научних
области, дела из домаће и стране књижевности, уџбеници за ниже и више школе као и
универзитетски уџбеници. У Каталогу су и многобројне збирке закона и књиге из
области права. Каталог је рађен de visu па представља сигурну грађу за библиографе.
Пред Други светски рат Кон је имао најпознатију књижару не само у Југославији него
на Балкану. Радио је неуморно и када је рат почео и није желео да напусти своју
књижару и своју земљу. Неуморно је припремао је каталоге у нади да ће успети да
обележи 40 година од отварања књижарнице. Међутим, убрзо по избијању рата Кон је
ухапшен а убрзо и погубљен. Нико од његове породице није преживео рат.
Други светски рат

Његову књижару окупатор је 1942. године продао Издавачком предузећу Југоисток из

Београда. После рата, у децембру 1944. године, књижару је преузела највећа
југословенска издавачка кућа Просвета. Књижара „Геца Кон“ у Кнез Михајловој бр. 12
је одлуком Владе Републике Србије од 5. фебруара 2009. године проглашена
спомеником културе од националног значаја, са обавезом трајног очувања књижарске
делатности и књижарског објекта на овом месту. Судбина књига из књижаре Геце
Кона била је такође трагична. Немачка војска је априла 1941. године запленила велики
број књига у Београду. Највећи део тих књига чинила су издања Геце Кона. Око 300
књига је враћено већ 1946. године из Аустријске националне библиотеке.
Универзитетска библиотека у Лајпцигу започела је враћање заплењених књига Геце
Кона 2008. године а завршила овај посао 6. априла 2011. године када су књиге
званично уручене Народној библиотеци Србије, будући да Геца Кон није имао живих
наследника.

Најзначајније библиотеке у његовом издава чком опусу од 1925. до 1941. године биле
су: Библиотека „Наша књига”, Библиотека „Плејада”, Библиотека „Златна књига”,
Библиотека „Плава птица”, Библиотека „Школски писци”, Библиотека „Каријатиде”.
Библиотека „Српски народ у XIX веку”, Библиотека „Јавног права”, Библиотека за
„Правне и друштвене науке”, Библиотека „Сведочанства”, о великим људима и
догађајима. Обухватиле су све најзначајније гране – од дечије књиге, Златне и
Плаве птице, чији век није истрошен, до дела наших најистакнутијих научника и
књижевника: Скерлића, Змаја, Нушића, Иве Војновића, Тихомира Ђорђевића,
Слободана Јовановића, Драгише Васића, до најзначајнијих аутора философске,
социолошке, етнолошке, историјске и психолошке мисли: Хегела, Канта, Фројда,
Јунга, Адлера, Маркса, Шпенглера, Фрејзера, Бергсона, Крочеа и Ничеа, па до других
приручника, речника, сепарата, лектире, музикалија и географских карата. Те Конове
напоре видимо у Библиотеци „Плејаде” – штампао је по једну књигу месечно, посебно
светских књижевних стваралаца као што су: Велс, Голсворти, Кнут Хамсун, Зола,
Драјзер, Леонов, Арагон. Кон достиже врхунац објављивањем Дворниковићеве
Карактерологије Југословена, Цвијићевог Балканског полуострва. Велику едицију у
двадесет књига Српски народ у ХIХ веку, што је требало да представља систематску
историју српског народа у Војводини, Славонији, Хрватској, БиХ, Црној Гори,
Србији и Јужној Србији од 1788–1918. Изванредни и сигурни критеријуми у одабиру
аутора дела, рецензената, преводилаца, писаца и предговора, заиста га сврставају
међу европске издаваче.

Најзанимљивија издања Геце Kона

Међу издањима која ће обележити генерације и генерације спада библиотека „Златна

књига“ коју је уређивао Живојин Вукадиновић.Била је то библиотека за децу са
књигама и домаћих и страних аутора.У њој су објављени наслови као Краљевић Марко
у песми и причи, Црвени гусар, Оливер Твист, Шпанске бајке, Крцко Орашчић,
Гримове Бајке, Срце лутке спаваљке и друге приче за децу Десанке Максимовић.
Скоро све књиге из ове библиотеке илустровао је Владимир Жедрински захваљујући
чијим топлим цртежима је библиотека и стекла сталне читаоце. У едицији „Школски
писци“ објављиване су књиге најпознатијих домаћих аутора из свих делова
Југославије. Ту су биле књиге Доситеја Обрадовића, Љубомира П. Ненадовића, Вука
Ст. Караџића, Јована Јовановића Змаја, Франца Прешерна и др.

Занимљиво је то да је Кон давао да се повеже онолико књига колико се могло реално

продати у одређеном временском периоду и по потреби је накнадно повезивао колико
му је требало. Главни књиговезац му је био Светислав Дифур, чија се радња налазила
иза Руског цара. Многа имена великих стваралаца и књижевника убележена су у
издавачки опус Геце Кона. Треба поменути: Вељка Петровића, Душана Недељковића,
Тому Маретића, Драгишу Васића, Тихомира Ђорђевића, Павла Поповића, Јована
Скерлића, Бранислава Нушића, Милоша Црњанског и др. Бранислав Нушић је 1931/32.
године код Геце Кона објавио Сабрана дела у 20 књига. Геца Кон је углавном издавао
наше писце, било је свега око 200 превода. Многа имена великих стваралаца и
књижевника убележена су у издавачки опус Геце Кона. Треба поменути: Вељка
Петровића, Душана Недељковића, Тому Маретића, Драгишу Васића, Тихомира
Ђорђевића, Павла Поповића, Јована Скерлића, Бранислава Нушића, Милоша
Црњанског и др. Бранислав Нушић је 1931/32. године код Геце Кона објавио Сабрана
дела у 20 књига. Геца Кон је углавном издавао наше писце, било је свега око 200
превода.