XIII

GEOGRAFIJA TURIZMA I TURISTIČKIH KRETANJA

Međunarodni turisti su posetioci koji ostaju barem jednu noć u stranoj zemlji.
Međunarodne ekskurzije ne moraju ni da prenoće (zato što imaju svoje prenoćište, na
pr. na brodu, u kampu).

RAZVOJ MEĐUNARODNOG TURIZMA

Prva faza: U antičkom periodu (Kina, Grčka, Rimska imperija), putovanja su

imala trgovački, poslovni i sportski karakter. “Rimska pošta” je igrala ulogu putničke
agencije.
U doba renesanse, od 950-1500 g., počinju velika putovanja ("grand tour") u
kojima učestvuju mladi aristokrati iz Evrope, koji psećuju Španiju, Azurnu Obalu, Italiju
i druge mediteranske zemlje da bi upoznali Evropu i antičke spomenike. U početku
prosek trajanja tih tura iznosio je 4 godine, a prosečna starost učesnika bila je 23 godine.
Početkom 20. veka trajanje ovih tura smanjeno je na 3-4 meseca, a starost povećana na
40 godina. Važna osobenost ovih tura je da nisu bile osvajačke ni trgovačke nego
kulturne i religiozne.Učesnici u grand turama obično su putovali sa celom svitom
(pratnjom). Po njihovim stalnim maršrutama (Pariz – Avinjon – dolina Rone – Ženeva –
Španija) nikla su prenoćišta, stanice za odmor i smenu konja, dopunsku poslugu i vodiče.
Putovanje je bilo dugo i ponekad opasno, a mladi aristokrati su imali potrebu za
muzikom, zabavom, tako da su u posećenijim mestima nalazili zaposlenje ljudi različitih
profesija. Velika geografska otkriča posle Kolumbove plovidbe (1492) do Amerike,
promenila su pogled na svet evropskih ljudi i takođe podstakla interes za putovanja.
Drugi važan događaj u srednjem veku bio je uspostavljanje državne službe za
međunarodne poštanske i putničke diližanse. U 17. i 18. veku aktivirano je nekoliko
mineralnih banja za lečenje i odmor krunisanih glava, poznatih osoba i njihovih
dvorjana.Za potrebe aristokratije neke stare rimske terme se pretvaraju u banjska mesta:
Karlsbad, Viši, Baden-Baden, Evian, Eks-le-Ben, Spa, Bat, Bajrojt i druge.
1
0 Druga faza: Natanak i razvoj putničkih (turističkih) agencija usled
industrijalizacije i obrazovanja mladih. Turističko tržište se razvija paralelno sa razvojem
saobraćaja, posebno železnice. Pojam “turist” uveo je Samjuel Fig 1800. kojim je označio
čoveka koji putuje (putnika). Zatim je enegleski časopis “Sporting magazin” uveo pojam
“turizam” 1811. g. Francuski pisac Stendal je 1830. godine upotrebio izraz turizam za
označavanje sve masovnijih putovanja.
1 Pojava savremenog turizma vezana je za za ime Tomasa Kuka.On je tvorac
koncepcije kompleksne turisti;ke usluge. Naime, on je prvi shvatio da železnica, da bi
bila rentabilna, mora da bude puna putnika i da su železničke kompanije spremne da
prihvate sniženje cene karte ako im se ponudi popunjavanje vagona. Tako je Kuk došao
do ideje da organizuje grupna putovanja vozom. On je 5. 07. 1841. g. organizovao prvo
grupno putovanje za antialkoholičare sa 570 ljudi od Lestera do Lafberta i obratno.
Godine 1845. je organizovao specijalnu firmu koja je osim putovanja predlagala i druge
usluge sa jedinstvenom cenom, tzv. Turistički paket aranžman. Kuk je nudio ekskurzije
za ljude različitih finansijskih mogućnosti, tj. Usklađivao je ponudu sa pojedinim
segmentima tržišta. Organizuju se obrazovna, trgovinska i druga putovanja. Interes za
putovanje je naglo rastao, a on je u putovanja uključivao sve više usluga, kao što su
rezervacije za voz i mesta u hotelu. Nivo usluga je bio dobar, a cene prihvatljive.
Godine 1873. Kuk je napravio drugu revoluciju i uveo Kukov kupon, s kojim su
se pojedini turisti koji su prethodno napravili ugovor, mogli u restoranima hraniti uz
popust.
Malo kasnije Kuk je uveo i treću inovaciju – cirkularno pismo, koje je neka
vrsta čeka kojim se ostvaruju rezervacije i noćenja u pojedinim hotelima. Plaćanje za
uslugu klijent je vršio u Kukovoj firmi, a ova firma je kasnije vršila transfer te sume
vlasnicima hotela i zadržavala izvestan procenat. Korišćenjem kupona i cirkularnog
pisma stvorila je uslove za formiranje mreže turističkih agencija, hotela i restorana
povezanih međusobno ugovorima. To je početak hotelijerskih lanaca. Godine 1890. u
programe tomasa Kuka bilo je uključeno već oko 1000 hotela. Godine 1925. stvorena
je Međunarodna organizacija turističkih firmi i organizacija.

Treća faza: Od Drugog svetskog rata do 1980. Turizam s učvršćuje kao

industrija, sa svojim mestom u svetskoj i nacionalnoj ekonomiji, s važnom ulogom u
međunarodnim odnosima, sa svojim mogućnostima za zdravstveni oporavak ljudi i
zadovoljavanje njihovih potreba za odmor i rekreaciju, kuturu, zabavu. Turizam
zahvata stotine miliona ljudi i ostvaruje 13% dohotka u svetskojekonomiji. Evropa se
pretvara u centar svetskog turizma – preko 50% putovanja u svetu, preko 55%
smešajnih kapaciteta i prihoda. Burno se razvija i turizam na Bliskom i Dalekom
istoku, južnoj Aziji, Severnoj Africi, severnoj i centralnoj Americi i drugim
regionima. Razvijaju se različite vrste turizma – morski, planinski, balneološki
(banjski), seoski, ekološki itd. Stvaraju se organizacije za izgradnju savremenih
objekata – hotela, restorana, zabavnih parkova itd. Danas postoji Svetska turistička
organizacija sa sedištem u Madridu. Ona proglasila 27 septembar za Svetski dan
turizma.

Četvrta faza: povezana s globalizacijom svetske ekonomije posle 1980.

Stvaranje mnoštva međunarodnih udruženja i asocijacija u turizmu. U hotelijerstvu i
ugostiteljstvu – lanci, franšizing, holdinzi itd. Globalizaciju u turističkoj delatnosti
karakterišu različiti procesi. Pomenućemo samo neke važnije:
 Gutanje malih turističkih agencija i turoperatora od velikih turoperatora –
TUI, Nekerman, ITS – Nemačka, Tompson – Engleska.
 Uključivanje velikih turoperatora u hotelijerstvo (TUI iz Nemačke ima
preko 150 000 ležaja) i druge ekonomske delatnosti turizma;
 Stvaranje svetskog informacionog i rezervacionog sistema za davanje
informacija i usluga turistima. U tom pravcu posebno mesto zauzima Internet, koji
uključuje oko 50% svetskih rezervacija za usluge u turizmu;
 Uključivanje finansijskih, osiguravajućih, penzionih i drugih ustanova u
turističku delatnost. To se u praksi realizuje kroz različite oblike kreditiranja turističkih
preduzeća i putovanja turista.
  Povezivanje delatnosti specijalizovanih preduzeća sa pratećim
delatnostima – avijacije s hotelijerstvom i turoperatorskom delatnošću, turoperatora s
hotelijerskom delatnošću i avijacijom, hotelijera s turoperatorskom, trgovinskom i
saobraćajnom delatnošću.
 Proces koncentracije i monopolizacije se ostvaruje u dva aspekta –
horizontalnom i vertikalnom. Podsetićemo se šta to znači.
Horizontalna koncentracija je objedinjavanje preduzeća u jednom istom
sektoru, t.j. Ili samo hotelijerska preduzeća, ili samo putničke agencije, turoperatori
itd., koji u određenim slučajevima zadržavaju relativnu samostalnost, a u drugim se
spajaju, da se uspešno odupru konkurenciji. U suštini se stvaraju pravi turistički
trustovi, koji osvajaju tržište konkretne vrste usluga ili roba. Na bazi horizontalne
koncentracije su stvorene sve hotelske grupe (lanci), na taj način prvih sto
(kriterijum za izbor je minimum 4000 soba) drže i koriste 3 472 o86 soba u 24 120
hotela (“Le Monde”, 1997). Prvi je HOSPITALITI FRANŠIZ SISTEMS (SAD) sa
5 500 hotela i 500 000 soba. Drugi je HOLIDEJ IN VORLDVAJD (V. Britanija) sa
2 260 hotela i 386 323 sobe. Treći je ČOJS HOTELS INTERNEŠNEL (SAD) sa 3
646 hotela i 317 423 sobe. Četvrti je AKKOR (Francuska) sa 2 465 hotela i 279 145
soba). Sledećih šest su MARIOT INT; ITT ŠERATON; PROMUS KORP.,
HILTON HOTEL KORP., KARLSON HOSPITALITI, HAJAT INTERNEŠNEL –
svi iz SAD.Ukupno navedenih 10 hotelskih lanaca sa svojih 17 085 hotela i 2 216
923 soba predstavljaju 64%ponude od prvih stohotelskih grupa.
Horizontalna koncentracija se ostvaruje i u restoranstvu posebnou firmama za brzu
hranu. Najveću ekspanziju beleže pica-lanci, ali Mekdonalds zadržava prvo mesto. U
SAD Pica Xat sa 7000, Dominos Pisa sa 5500 i Litl Kajzers sa 3200 objekata drže
85% tržišta (1996).
Vertikalna koncentracija nastaje kad pojedina preduzeća s različitim predmetom
delatnosti kao hoteli, turoperatori, posrednici i dr., objedinjuju svoju delatnost u
turizmu, izlazeći na tržište usluga i roba najčešće u formi turističkih putovnja sa
zajedničkom cenom. Tipičan primer za vertikalnu koncentraciju je ulazak
aviokompanija u turistički biznis.

Najveće hotelske kompanije u svetu

Naziv Zemlja registracije Broj soba u hotelima
Cendant SAD 528.891
Bas (hotel-restoran) V. Britanija 461.434
Marriott international SAD 322.300
Choice SAD 305.153
Acor Francuska 291.770
Starwood SAD 200.583
Promus SAD 180.923
Carlson H. W. SAD 115.244
Hzatt SAD 97.134
Hilton corp. SAD 87.014
 САВРЕМЕНИ МАСОВНИ ТУРИЗАМ

Почетком XIX века догодиле су се велике промене у производним снагама

Европе назване "прва индустријска револуција". Томе су допринели технички
проналасци као што су ткачки строј, парна машина, конвертор за производњу
челика и други. Индустрија је била снага која је покренула многе процесе у
простору. Већина техничких проналазака учинила је Енглеску "фабриком света", у
кој се упоредо са индустријализацијом интензивно развијала и урбанизација.
Истовременео се дешавала саобраћајна револуција, коју су означили Фултонов
пароброд (1808), Стивенсонова локомотива (1824), бензински мотор и аутомобил
(1884), авион браће Рајт (1903) и други проналасци. Године 1820. отворена је прва
бродска линија између Енглеске и Северне Америке, а 1830. прва железничка
линија Ливерпул-Манчестер. Године 1850. отворена је железничка линија Москва –
Санкт петерсбург. Као последица тих процеса ширила су се и путовања у циљу
рекреације, због повећавања потреба људи за одмором. Упоредо с тим развијало се
хотелијерство, најпре у Енглеској, затим и у континенталној Европи. Према томе
за колевку туризма можемо сматрати Енглеску, која је била најразвијенија земља у
XIX веку. Још крајем XVIII и почетком XIX века у Енглеској су се појавила прва
одмаралишта као што су Брајтон, Саутхенд, Челтенхелм и друга. Енглези су
извршили права мрђународна туристичка путовања у Швајцарску и на француску
ривијеру (Азурну обалу). Ширење британске колонијалне империје на
ваневропским континентима повећало је број Енглеза који путују по свету. Енглези
су активирали и сазнајни туризам у Египту, Троји, Грчкој и другим центрима
древних цивилизација. Године 1830. писац Стендал је је употребио термин
"туризам" у смислу "масовног путовања и обиласка". Године 1859. у Женеви су
Енглези основали први планински туристички клуб.
У XIX веку брзо се развијао туризам и у Француској. У то време била је
много популарна филозофска концепција Жан Жак Русоа о "повратку природи, као
леку за социјалне проблеме друштва".
До Првог светског рата туризам је још увек био социјално ограничен и
доступан само за богате. Неке земље су претвориле туризам у економску делатност
још у XIX веку. У другој половини XIX века се појављује много туристичких
агенција у Енглеској, Немачкој, Француској, Русији, Аустрији, Шведској,
Швајцарској, Италији, Холандији, САД и другим земљама. Упоредо са сазнајним
туризмом се развијао и морски рекреативни туризам, балнеолошки туризам,
планински зимски туризам у Аустрији, Француској, Швајцарској. Центри пасивног
туризма (емитивна туристичка тржишта) у том периоду били су у немачкој,
Енглеској, Русији и Аустро-угарској.
После првог светског рата туризам је наставио да се развија у европским
земљама. У некима је он добио "социјални карактер" и био је субсидиран од
државе, цркве, фондација и других организација. Пред Други светски рат
развијају се и туристички центри изван Европе – САД, Египат. Истовремено се
развија туристички правац из САД у Европу. Такођ се брзо развијао унутрашњи
туризам у Европи и САД, у којем су узимали учешће и људи из нижих слојева.
Свему томе доприносило је скраћивање радног времена, повећавање зарада,
развој саобраћаја и други фактори. Крајем 30-тих година XX века у
 међународном туризму учествовало је око 20 милиона људи годишње, а у
унутрашњем туризму око 40 милиона. Укупни доходак од туризма у том
периоду износио је око 1 милијарду долара годишње.

После Другог светског рата створени су услови да се туризам претвори у

"масовни" – развијен и доступан саобраћај, више слободног времена код већине
становништва, повећавање животног стандарда у многим земљама итд. Почетком
1950-тих година туристички бум је започео у Западној и Средњој Европи а потом
се ширио ка Јужној и Источној Европи. Упоредо с тим развијао се туризам у
Северној Америци, Карипском басену и Латинској Америци, да би убрзо САД
избиле на водећу позицију у области туризма.
Од 1970.тих година брзо се развијао туризам у Азији, посебно на Далеком
истоку (у Јапану, Тајланду, Хонг Конгу, Сингапуру, Малезији, Индонезији) а потом
и у Аустралији и на Новом Зеланду, који спадају у најудаљеније и најскупље
дестинације. Данас већина туриста путује аутомобилом, али се повећава удео
путовања авионом.
Основне тенденције развоја туризма у последњих пола века су следеће:
- крача али чешћа путовања, углавном ради рекреације;
- Тешње везе између квалитета ресурса и квалитета услуга;
- Брзи развој унутрашњег туризма;
- Координација измешу туризма и других економских делатности;
- Посвећивање више пажње жељама туриста и екологији у туристичким
местима;
- Обнаваљање и проширивање материјалне туристичке базе с циљем
повећавања квалитета услуга,
- Већа пажња квалификацијама кадрова у туризму;
- Појава нових тржишта на новим туристичким дестинацијама – Јужна
америка, Азија и Африка;
- Потражња нових средина, које су различите од традиционалних – чиста
природа, аутентична култура и слично;
- Туристичке дестинације се шире брзо обалама Европе, Азије, Африке и
Америке;
- Расте интерес туриста за нове врсте туризма – културно-сазнајни, хоби,
сеоски туризам, зелени туризам, балнеолошки, еколошки туризам, одрживи
туризам, етно туризам итд.;
- Развој пословног туризма у великим урбаним агломерацијама.

Године 1947., забележено је око 16 милиона туристичких посета, док је 1960. г.

тај број достигао 75 милиона. Веома брзо се развијао међународни туризам у
последње две деценије XX века, тако да је 1985. године забележено 325 милиона а
2002. године 702,6 мил. (преко двоструко више) учесника у међународном туризму.
То је 1.924.000 сваког дана.
У неким земљама као што су Данска, Немачка, Холандија, Норвешка и
друге, преко 2/3 становништва учествује у туристичким путовањима. Човек из
развијеног света није само "Homo oeconomicus" и "Homo technicus", он постаје и
"Homo turisticus". Истовремено око 3 милијарде људи (а то је половина
човечанства) из Африке, Азије и Латинске Америке никад нису напустили родна
места.
Последњих деценија се појавио низ нових типова туризма, и променио се
начин њихове реализације. Данас преко 2/3 туристичких путовања има за циљ
морску рекреацију. Брзо се развија и планинска рекреација, као викенд одмор у
приградским зонама великих градова.
У складу са старењем становништва у најразвијенијим земљама света, брзо
се развија у новије време тзв. "туризам трећег доба".
Са повећавањем образовног нивоа становништва повећава се жеља људи да
учествују у "сазнајном туризму".
Процес урбанизације у свету довео је и до развоја одмора у сеоским кучама
за одмор, те се развија "сеоски туризам". Данас око 1/3 унутрашњег туризма у свету
је повезано с тим видом туризма.
Са ширењем и продубљивањем политичких, економских, финансијских,
културних и спортских веза међу појединим државама довело је до појаве и развоја
"пословног туризма", који данас учествује да око 20% у броју туриста у свету.
Осим тога, последњих деценија се запажа и тенденција за
индивидуализирање одмора – око 90% туриста у свету преферирају да одмарају
са својом породицом, а не у великим групама.
Последњих деценија мењају се и мотиви за туристичка путовања.
Класични мотиви као што су здравље, престиж, опоравак снага и слично, замењују
се новим мотивима, као што су ширење знања, потреба за социјалним контактима,
психичко растерећење и слично. Људи већ одвајају велики део породичног буџета
за туризам и путовања. Последње деценије се карактеришу променама у
туристичком контингенту, понуди услуга и већом специјализацијом услуга.
Последњих деценија материјална туристичка база се специјализује и мења –
појављују се насеља за одмор, намењена за људе с нижим приходима, као и хотели
са много звездица за богате клијенте.
Последњих деценија око 75% туристичких путовања се врши личним
аутомобилом, што доводи до пораста мобилности туриста, повећавања путовања
без ноћења, опадања просечног боравка, пораста неорганизованих путовања,
повећавања места у кампинзима и мотелима и посета у њима, дисперзије
туристичких токова итд. Туристички токови се генеришу и усмеравају према
најбогатијим земљама света, зато што је у њима материјална база туризма најбоља
а услуга најквалитетнија.
Последњих деценија као основни туристички центри се истичу Европа и
Северна америка, али унутар тих региона се ствари драстично мењају. Тако на
пример у Европи се примећује пораст привлачности Шпаније, Грчке, Турске и
скандинавских земаља. Водеће по приходу од туризма данас су САД, Француска,
италија, Шпанија.
У међународној туристичкој размени водећа су туристичка путовања између
суседних земаља, које су обично и културно блиске: САД – Канада, Аустрија –
Немачка, Француска – Белгија, Скандинавске земље, Балканске земље итд.
 ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕЂУНАРОДНОГ ТУРИЗМА

По годишњим стопама раста међународна трговина и међународни туризам

су испред многих других делатности. Иако је са 11% годишњег раста шездесетих
година, стопа раста међународног туризма почетком овог века пала на 3%, то је још
увек брз темпо. Нарочито се у том погледу истиче Кина. Издаци за туристичка
путовања у свету данас прелазе 12% укупног ДБП или 6% светског извоза роба и
услуга, односно од 20-30% вредности свих услуга. То значи да туризам данас даје
око 13% ДБП у свету, а трошкови за туристичка путовања и услуге у свету прелазе
2 000 милијарди долара. Од тога близу 500 милијарди или скоро 25% отпада на
међународни туризам. У туристичком бизнису је запослено преко 200 мил. људи,
што је скоро колико и у индустрији. Туризам је на различите начине захватио
значајне предеоне целине и унео нове елементе у животну средину, стил живота,
културне традиције, занимања, грађевинске стандарде итд. Све то указује на процес
глобализације туризма.

Основни туристички региони данас су:

1. Западноевропски, који укључује и Средоземни;
2. Југоисточна Европа;
3. САД и Карипски басен,
4. Блиски Исток и Северна Африка;
5. Југоисточна Азија,
6. Аустралија и Океанија.

Данас преко ½ држава у свету рачуна на туризам као основни извор прихода. На
пример:
а) око 30% извоза Кипра, Египта, Израела, Кеније, Марока, Португалије и
низа других земаља долази од туризма;
б) око 40% извоза Аустрије, Шпаније, Грчке, Хаитија, Малте и Туниса
потиче од туризма.
В) преко 50% извоза Јамајке, Барбадоса, Сејшелских острва, Мартиника,
Хаваја и других – потиче од туризма.

Негативне последице туризма такође треба имати у виду:

- Зависан је од много фактора, због чега је економски ризичан;
- Туризам води до повећавања цена роба, услуга и земљишта за локално
становништво;
- Стварају се претпоставке за једнострану професиоалну оријентацију
локалног становништва;
- У већини слабо развијених држава приходи од туризма се поново враћају у
земље порекла инвестиција,
- Уноси нетрадиционалну културу у туристичке земље,
- Комерцијализује међуљудске односе,
- Води до пораста криминала,
- Ствара еколошке конфликте, чак и у најнедоступнијим тачкама планете, као
што су Хималаји, Антарктида итд.
 Позитивне последице туризма су вишеструке. Укратко:
- Социјални и медицинско-биолошки значај туризма се састоји у:
1. Повећавању радне способности,
2. Повећавању културе становништва,
3. Заштити и рестаурацији културних и археолошких вредности,
4. Реклами и развитку туристичких места итд.
- Еколошки утицај туризма састоји се у:
1. Формирању националних паркова и других облика заштите природне
средине,
2. Повећавању еколошке свести и културе становништва и туриста, развоју
културног односа према простору,
3. Доприносу естетском уређењу простора, ревитализацији и сврсисходној
валоризацији животне средине;
- Економски утицаји:
1. Делује као пол развоја у структури привреде. То значи да подстиче развој
других делатности чије производе туристи троше – пољопривредне
производње, индустрије, услуга, инфраструктуре, саобраћаја;
2. Утиче на регионални развој тако што повећава доходак и животни
стандард локалног становништва;
3. Позитивно утиче на платни биланс земље према иностранству, итд.

NAJZNACAJNIJI PRAVCI TOKOVA TURISTICKIH KRETANJA

Postoje dve velike kategorije pravaca tokova turistickih kretanja:

1. glavni – vise od 5ml turista
2. sporedni – manje od 5ml turista.

U glavne pravce tokova turistickih kretanja mozemo svrstati:

1. Evropske

- Helio i balneo tropske pravce. U juznoj Evropi se preko 100 ml turista krece ka
mediteranskim obalama iz hladnih i najrazvijenih delova Evrope. To su destinacije u
Spaniji (Costa del Sol, Costa del Brava), Francuskoj (Azurna obala, Rusiljon, Langedok),
Portugaliji (Atlanska obala), Italiji, Grckoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Tokom leta skoro
iskljucivo su to turisti iz Evrope. Najbitniji saobracajni pravci su:
1. srednji pravac (Rajna i Rona) prema juznoj Francuskoj, Spaniji,
2. zapadni pravac preko Pariza i Pirineja,
3. istocni pravac kroz podunavlje i prevoja Alpa prema Hrvatskom, Italijanskom, Grckom
i koridor X ka jugoistoku Evrope, koji sekod Niša račva – jedan krak vodi prema Solunu i
Atini, drugi prema Sofiji i istambulu.

- Pravce prema planinama i ski centrima. Preko 15 mil turista posecuje glavne destinacije
Alpa, Pirineja, Vogeza, Jure, Karpata. Samo francuski zapadni Alpi privlace 1/3 skijasa,
pa su tu i Svajcarski i Austrijski Alpi i destinacije severne Evrope koje posecuje nekoliko
desetina miliona turista. Najbitnije destinacije su obale Lamanša i urbani centri kao sto su
Pariz, London, Brisel, Amsterdam, Stokholm.
- Pravce prema zamkovima u dolini Loare. Preko 2ml turista.
- Istocne pravce. Glavni pravci su obale Crnog mora, Varsava, Prag. Ove zemlje su danas
u EU pa time ih mozemo svrstati u centralno-istocnu Evropu.

3. Americke

Severna Amerika je druga po broju stranih turista, ali prva po broju domacih turista.
- Glavni pravci su unutrasnji i to su:
1. severnoistocni izmedju velikih jezera,
2. jugozapadni ka Kaliforniji i Stenovitim planinama,
3. jugoistocni ka Floridi.
- Spoljni pravci:
1. Severna Amerika prema Evropi preko Atlanskog okeana, a saobracaj je vazdusni (to je
najfrekventnija linija NY-LON, pa cak se organizuju soping ture i jednodnevni izleti od
Njujorka do Londona i obrnuto),
2. prema Meksiku i Karipskom basenu sa 70 ml turista (do 24h). Najposecenija su
pogranicna naselja sa Meksicke strane (zona maquiladora). U unutrasnosti Meksika su
poseceni Meksiko siti, Akapulko.
Karakteristicno je da su americka turisticka kretanja rasporedjena tokom cele godine
usled drugacije organizacije i koriscenja slobodno vremena i viseg standarda.

Sporedni pravci turistickih kretanja:

1. Juzni Mediteran.
- Egipat, Tunis, Maroko atraktivni su u poslednjih 30 godina. U Egiptu su glavni
turistički motivi kulturno istorijiski spomenici, a u Tunisu glavna ponuda je
pesak-more-sunce sa izdvojenim hotelskim kompleksima. Tunis sa preko 1ml
turista se postepeno pretvara u turisticku velesilu Mediterana (Tunis je po poseti
priblizan Turskoj iako je znatno manji).
- Alzir ima potencijale ali i nestabilnost i drzavnu politiku usmerenu ka
poljoprivredi i industriji.
- Izrael u kojem je razvijen religijski i istorijski turizam (Jerusalim je sveti grad za
tri religije i Jevreje). Postoji problem razlikovanja Jevreja od drugih turista.
2. Azijski pravci.
- Prema tropskom delu Azije, ka Dalekom Istoku i jugoistoku iz zapadne Evrope,
Japana. Glavne destinacije su Hong Kong, Filipini, Tajvan...
- Japan je druga ekonomska sila sveta sa 120ml stanovnika ali nema velike posete
turista. Malobrojni su iz zapadne Evrope i severne Amerike, jer postoji problem
nerazumevanje jezika i kulture. To je emitivno turističko podrucje.
- Kina je u turistickom usponu sa tendencijom da postane glavni turisticki pravac
sveta. Destinacije su Peking, Kineski zid, arheoloska nalazista i otvoreni
primorski gradovi, kojih ima 14 i predstavljaju bescarinske zone. Tu su i Tibet i
pustinje.
- Indija uprkos potencijalima je slabo turistički valorizovana. Domaci turizam je
nerazvijen zbog siromastva i problema higijene i zdravlja, a izuzetak su
hodocasca do svetih mesta hinduizma i budizma.
3. Africki pravci. Ukupan broj turista je mali iako je teritorija Afrike tri puta veca od
Evrope.
1. Crna afrika juzno od Sahare (Senegal, Obala Slonovače, Kenija, Zair)
2. Safari turizam u nacionalnim parkovima nije masovan zbog problema smestaja,
klime, troskova transporta.
3. Juznoafricka unija ulaze u promociju, a posecuju je Holandjani i Englezi.

4. Juzno Americki. Ovi pravci su posećeni od strane turista iz severne Amerike

(Antili, Trinidad i kružne ture po prekolumbovskim teritorijama). Ka jugu je broj
turista manji i Brazil, Cile, Argentina su na dnu rang liste turisticke posećenosti,
izuzev pojedinih velikih gradova i istorijskih lokaliteta. Tu najveci promet ostvaruju
Karibi, Dominikana, Jamajka, Haiti, Bermudi i Meksiko.

5. Severno Evropski.
1. Irska (najvise je posećuju Irci poreklom iz Amerike; u Americi ima više iraca
nego u Irskoj)
2. Skandinavske zemlje, u Danskoj su su vecinom posetioci Nemci a u ostalim
zemljama Englezi.

6. Tropska ostrva su egzoticna ostrva usred okeana koja su pogodna za razvoj eko-
turizma. Pojedina ostrva su velicine izmedju 2 i 3 km 2, a turizam je glavni izvor
prihoda (Sejšeli – turizam i offshore poslovi). Tu spadaju i ostrva u Okeaniji (Tahiti,
Fidži, Uskršnje ostrvo sa zagonetnim kamenim statuama koje se zovu moai), ali samo
za imucne, kojih je mali broj.

Na osnovu ovoga mozemo zakljuciti da:

1. glavni pravci turistickih kretanja se vezuju za razvijene zemlje zapadne Evrope,
severne Amerike i Japana
2. turisticki tokovi razvijenih i zemalja u razvoju su neuravnotezeni i asimetricni:
95% stranih turistickih kretanja je iz razvijenih, a domaca turisticka kretanja u
razvijenim zemljama su dominantna, takodje, u odnosu na zemlje u razvoju.
3. Turisticki imidž je posledica raspolozivih informacija koje imaju znacajnu ulogu i
pri razvoju tokova ka odredjenoj destinaciji (znacaj marketinga u turizmu,
propagande).
4. Izbor u masovnom turizmu je najcesce sveden na helio i balne elemente tj.
klimatske razlike emitivnih i receptivnih zemalja, dok ostali faktori imaju manji
uticaj.
 TURISTIČKE REGIJE

Svetski turistički prostor moguće je podeliti u šest regiona:

1. Evropa,
2. Severna i Južna Amerika,
3. Afrika,
4. Istočna Azija, Australija I Okeanija,
5. Južna Azija i
6. Bliski istok.
Najvažniji pravci su prema Evropi i Severnoj Americi, koji su i glavni izvori
turizma. Azija i pacifik beleže veliki porast broja turista, s tim što veliki priliv stranih
turista ne potiče iz tog regiona.
1•Sledeća tabela prikazuje putovanja (dolaske) turista u svetu i po pojedinim
kontinentima (teritorijama) za period 1950-2005. g. (hilj. turista).

Br. Godina Svet Evropa Amerika Azija i Afrika Australija

Pacifik
1. 1950. 25 17 7 0,2 0,3 0,5

2. 1970. 166 113 42 5 2,4 2,6

3. 1980. 288 190 61 21 7,3 8,7

4. 1990. 456 284 94 52 15,0 11,0

5. 2000. 689 396 128 111 28,2 9,2

6. 2005. 808 444 133 156 36,7 10,6

11) Evropski kontinent je objekt najviše međunarodnih putovanja. Može se čak govoriti
o "evrocentričnosti" svetskog turizma. Na samom kontinentu preovlađuju putovanja ka
Južnoj i Zapadnoj Evropi, u vezi s odmorom i rekreacijom u primorskim zonama. Udeo
evropskih turista u ukupnom broju turista po regionima je približno sledeći: Južna Azija
10%, Bliski istok 37%, Afrika 30%, Amerika 13%, istočna Azija I pacifik 17%. Iz
Evrope putuje godišnje oko 300 miliona turista a iz Severne i Južne Amerike deset puta
manje.
0 Evropski turizam ima 3 glavna pravca:
1 1. između evropskih zemalja,
2 2. prema Aziji,
3 3. prema Severnoj i Južnoj Americi (posebno Karispkom basenu).
Evropskim zemljama 2001. g. je pripadalo preko 50% materijalno-tehničke baze
u turizmu sveta (hoteli, restorani, objekti za zabau).Evropske zemlje su takođe osnovni
 generatori i polazišta turističkih putovanja, i realizuju značajne prihode od turizma.
Glavni pravac u Evropi ide od severa prema jugu. Francuska, koja je najposećenija
zemlja, privlačna je za kratkotrajne eksurzije I tranzit od severa prema jugu, ali sami
Francuzi su skromni u putovanjima. Po nekim istraživanjima 80% Francuza koji su
putovali u inostranstvo išli su samo do susedne zemlje: Španije, V. Britanije, Italije i
austrije. Od daljih destinacija za Francuze su privlačne Severna Amerika (3/4), Afrika
(1/3) i Azija (1/5). Glavna destinacija u Africi je Egipat.
Afirmisane turističke zemlje Evrope su: Francuska, Španija, V. Britanija, Švajcarska,
austrija, Italija, Grčka, Nemačka, Holandija i druge.
Brzo se turistički razvijaju Zemlje Evrope i Bliskog istoka: Turska, Kipar, Češka,
Hrvatska, Rusija, Bugarska i Rumunija.

Top lista evropskih zemalja po broju međunarodnih turističkih dolazaka, 2005. g

Zemlje Broj turista, 2005.
1. Francuska 93.150.000
2. Španija 55.575.000
3. Italija 36.959.000
4. V. Britanija 30.447.000
5. Nemačka 21.445.000
6. Turska 20.269.000
7. Austrija 19.857.000
8. Poljska 14.990.000
9. Mađarska 12.774.000
10. Portugal 12.221.000

12) Američki kontinent takođe je objekt brojnih putovanja, posebno Srednja i Severna
Amerika i Karipski basen.
SAD su na prvom mestu u svetu po turističkim putovanjima u zemlji inostranstvu, kao
I po valutnim prihodima i rashodima. Afirmisane turističke državeu Americi su Kanada,
Meksiko, Brazil. Izvan SAD Amerikanci najviše putuju prema Evropi, koja ih privlači
svojom istorijom, kulturom. Mnogi je posećuju i zbog svog etničkog porekla. Na primer
20 miliona Amerikanaca su irskog porekla, 10 miliona poljsko, a takođe veliki broj
mađarskog, nemačkog, italijanskog, južnoslovenskog itd. Takođe je u porastu broj
američkih turista u karipskom basenu, naročito u Meksiku, a takođe Kanadi, Japanu i
Istočnoj Aziji.
Brzo se turistički razvijaju zemlje Srednje Amerike: Dominikanska republika,
Kuba, koje privlače interesovanje evropskih turista (Nemaca i drugih).
13) Azijsko-pacifički region je u usponu, posebno destinacije koje imaju egzotičan
karakter i visok nivo usluga. Brzo se razvija turizam u Kini, Tajlandu, Singapuru, Indiji,
Indoneziji, Filipinima, Cejlonu, Tajvanu, Vijetnam.
14) Afrika se učvršćuje na međunarodnom turističkom tržištu, posebno Severna Afrika –
Egipat, Tunis, Maroko. U srednjoj i južnoj Africi nude specifične vrste turizma –ekoturizam,
safari, lovni turizam.
25) Bliski istok privlači turiste zbog arheoloških ostataka, religioznih centara, primorskih
odmarališta. U primorskim odmaralištima na Bliskom istoku kao i u Severnoj Africi
turoperatori nude elementarne destinacije tipa "more-sunce-pesak". Izgrađeni su za strance
hotelski kompleksi koji imaju karakter "luksuznih geta", koji, makar i da su u egzotičnoj
prirodi, izoluju turiste od lokalnog stanovništva i njegove kulture. I mnoge druge zemlje u
razvoju su tipični predstavnici morske turističke monokulture (turizam na tri S – engl. Sea,
sun, sand – more, sunce, pesak).
36) Australija kao jedna od najdužih i najskupljih destinacija u svetskom turizmu ima
tradicionalno dobar i raznovrstan turizam i velike prirodne resurse. Visoke cene su posledica
njihove udaljenosti od turističkih tržišta Amerike, Evrope I japana. U svetskim razmerama oko
40-50% ukupnih troškova u međunarodnom turizmu ide za prevoz trurista.

RECEPTIVNA TURISTIČKA TRŽIŠTA

Međunarodni turistički tokovi se odlikuju pre svega određenim geografskim

usmerenjem i teritorijalnom koncentracijom. Raspored međunarodnih turističkih putovanja
prema različitim državama zavisi najviše od turističkeponude, koju one formiraju. Kao što
smo već rekli, 2002. godine je registrovano 702.600.000 učesnika u međunarodnom
turizmu. Receptivne zemqe su tada po osnovu inostranog turizma zaradile 476 milijardi
dolara. To znači da je prosečno dnevno boravilo izvan svoje zemлје 1.924.000 turista, koji
su prosečno dnevno trošili 1,3 milijarde dolara. По подацима за 2005. годину, просечно
дневно је у свету било 2.210.000 туриста на путовањима у иностранству, а они су
трошили просечно дневно око 2 милијарде долара. Broj domaćih turista je 3-4 puta
veći. Svi zajedno čine oko 3 milijarde turista, što je skoro polovina svetskog stanovništva.

Кретање броја страних туриста у свету

Година Туристи Година Туристи
1970. 166.100.000 1995. 534.400.000
1975. 222.000.000 2000. 661.000.000
1980. 284.000.000 2005. 808.000.000
1985. 238.000.000 2010.* 936.500.000
1990. 456.000.000 2020.* 1.060.000.000.
*Прогнозе за 2010. и 2020. г.

Po pokazatelju “broj stranih turističkih poseta” čelna mesta na svetskoj rang listi
poslednjih godina zauzimaju SAD, Francuska, Španija i Italija. Te četiri zemlje privlače
oko 31% međunarodnih turističkih putovanja sveta (1996), i 35% svetskih prihoda od
međunarodnog turizma. Osim navedenih najvećih receptivnih tržišta u međunarodnom
turističkom biznisu prisustvuje i niz drugih nacionalnih tržišta s obimnom turističkom
ponudom, koji stalno uvećavaju svoj udeo na tržištu. Brzo se razvijaju receptivna tržišta u
Centralnoj Evropi posle 1990. g. (Poljska, Češka), u Sredozemnom basenu (Turska, tunis,
maroko), u istočnoj Aziji i pacifiku (Hongkong, Novi zeland, Filipini, Kina) (tabela).
Po veličini godišnjih prihoda od inostranog turizma posebno se ističu (vidi
tabelu): SAD (66,5 milijardi dolara), Španija (33,6) Francuska (32,3) i Italija (27). SAD
 ima 36 miliona turista mawe nego Francuska, ali ostvaruje skoro tri puta veći prihod od
turizma, pre svega zato što turisti u Francuskoj kraće borave. Turizam je teritorijalno dosta
koncentrisana delatnost. Prvih 10 turistički najrazvijenijih zemalja sveta ostvaruje 45%
ukupnog prihoda, te za sve ostale zemlje ostaje 55%. Ovakva neravnomernost će se i dalje
održati, jer su turistički najrazvijenije zemlje sveta u samom svetskom vrhu i po nizu drugih
pokazatelja. Zbog toga one dosta ulažu u očuvanje životne sredine i uređenje prostora, jer
predimenzioniram promet turista može postati negacija sam sebi.
Po visini troškova za turizam na prvom mestu su SAD (58 milijardi dolara), Nemačka
(53), Velika Britanija (40), Japan i druge razvijene zemlje.
Najveći suficit u odnosu između prihoda i rashoda od turizma ostvaruje tzv. Evropska
"Velika trojka" – Španija, Francuska i Italija, a slede ih SAD i Kina. Po prognozama
stručnjaka Kina će 2020. godini biti najposećenija zemlja naše planete. U usponu je takođe
turizam Australije i pacifika, pri čemu veliki značaj ima vazdušni saobraćaj. U Evropi je
usponu turizam Belgije i Luksemburga, a takođe bivših socijalističkih zemalja – Poljske,
Mađarske, Rusije. U Egiptu i nekim zemljama Bliskog istoka turizam je u opadanju zbog
terorizma i političke nestabilnosti.
Broj poseta turista(u hilj.), najveći rashodi za turizam i najveći prihodi od turizma
(mil. USD), 2002. године
Broj poseta turista Najveći rashodi za Najveći prihodi od
(u hilj.) turizam (mil. USD) turizma (mil. USD)
1.Francuska 77.012 1. SAD 58.044 1.SAD 66.547
2.Španija 51.748 2.Nemačka 53.196 2. Španija 33.609
3.SAD 41.892 3.Japan* 33 041 3.Francuska 32.329
4.Italija 39.799 4.V.Britanija 40.409 4. Italija 26.915
5. Kina 36.803 5. Francuska 19.460 5. Kina 20.385
6. V.Britanija 24.180 6.Nemačka 19.158
6. Italija 16.935
7. Kanada 20.057 7. V.Britanija 17.591
7.Kина 15.398
8.Rusija 20.000 8.Austrija 11.237
8. Holandija 12.919
9. Meksiko 19 667 9.Hon Kong 10.177
9. Hong Kong 12.417
10.Austrija 18 611 10.Kanada 9.700
10.Rusija 12.005

*Податак за 1997.

Najveci suficit u turizmu 2002. g. Najveći deficit u turizmu 2002. g.

(prihodi - rashodi), mil. USD (razlika prihoda i rashoda), mil. USD
 1. Španija 26.971 1. Nemačka -34.038
2. Francuska 12.869 2. V. Britanija -22.18
3. Italija 9.980 3. Japan ?
4. SAD 8.503 4. Rusija -7.817
5. Kina 4.987 5. Holandija -5.213
6. Grčka 7.291 6. Belgija -3.543
7. Turska 7.129 7. Švedska -2.745
8. Tajland 4.599 8. Hong kong -2.240
9. Portugal 3.645 9. Irska -0.645
10. Hrvatska 3.030 10. Singapur -0.281

Na bazi poređenja receptivnih i pasivnih turističkih tokova mogu se izdvojiti nekoliko

kategorija zemalja. Pojedine zemlje se premeštaju iz jedne grupe u drugu.
1. Zemlje s pretežno pasivnim (emitivnim) turizmom: Nemačka, Japan, Velika Britanija,
Holandija, Švedska, Belgija, Rusija, Izrael itd.;
2. Zemlje s pretežno aktivnim (receptivnim) turizmom: Francuska, Italija, Španija, Austrija,
Grčka, Irska, Turska, Kipar, Kina, Hongkong, Tajland, Indonezija, Malezija, Egipat, Tunis,
maroko, meksiko, bahami, Kuba, ostrvske zemlje u Karbima, na Pacifiku i Indijskom okeanu.
3. Turistički razvijene zemlje sa uravnoteženim aktivnim i pasivnim turizmom: Švajcarska,
Australija, mađarska, Danska, Belgija, Novi Zeland, meksiko itd.
4. Turistički slabo razvijene zemlje u Africi, Južnoj americi, na Bliskom istoku, Centralnoj i
Južnoj Aziji, sa uravnoteženim (ali slabim) aktivnim i pasivnim međunarodnim turizmom. U
nekima od tih zemaljanacionalistički ili religiozno-fundamentalistički režimi ne žele da
razvijaju međunarodni turizam.
Prihodi od međunarodnog turizma i rashodi za turizam balkanskih zemalja, 2004. i 2005.
Zemlje Rashodi Prihodi
2004. 2005/2004. 2004. 2005/2004.
% %
Bugarska 963 4,7 2.168 8,8
Moldavija 135 25,8 95 54,9
Rumunija 530 46,8 505 98,8
BiH 126 3,0 490 13,3
Hrvatska 850 -6,1 6.848 -0,9
Kipar 208 - 2.096 2,3
BJR Makedonija 55 11,8 72 21,7
Grčka 2.874 7,1 12.872 6,9
Srbija 221 40,0 207 23,0
Crna Gora - - - -

SAVREMENO STANJE TURIZMA U SRBIJI

Za razliku od nekih balkanskih zemalja, kao što su na primer Grčka, Bugarska, Hrvatska i
Crna Gora, turizam u Srbiji predstavljen je slabom materijalnom bazom i gubitkom
konkurentske moći na inostranom turističkom tržištu. Poznati geopolitički događaji nisu
 išli na ruku ni stranom ni domaćem turizmu. Nedavno je usvojena Strategija razvoja
turizma, koja trebada doprinese izlasku iz postojeće stagnacije i zastoja. Očekuje se da će
ta strategija bitno unaprediti materijalnu bazu turizma, i pozitivno uticati na životnu
sredinu i ekološke odnose, procese i zakonitosti u njoj.

Kretanje broja ležaja namenjenih turistima u Srbiji

Godina Broj ležaja U hotelima U domaćinstvima
1966. 50.472 9.028 19.582
1970. 74.096 12.844 25.528
1975. 91.281 18.430 33.201
1980. 108.521 26.707 37.872
1985. 115.880 35.475 36.437
1990. 116.462 37.653 30.675
1995. 108.319 38.194 25.066
2000. 92.490 35.340 20.226

Kretanje broja turista i noćenja u Srbiji

Godina Turisti (u 000) Noćenja (u 000)
Domaći Strani Ukupno Domaći Strani Ukupno
1954. 824 40 894 2.303 131 2.434
1966. 1.987 473 2.460 4.949 825 5.774
1970. 2.636 687 3.323 6.540 1.136 7.676
1975. 3.179 842 4.021 8.586 1.381 9.967
1980. 3.460 868 4.328 10.562 1.466 12.028
1985. 3.899 847 4.746 12.424 1.473 13.897
1990. 3.060 880 3.940 10.202 1.468 11.670
1995. 2.228 204 2.432 7.481 644 8.125
2000. 2.003 166 2.169 7.265 431 7.696

Broj ležaja u smeštajnim kapacitetima ilustruje stanje materijalne baze turizma u Srbiji. Iz
gornje tabele se vidi da je taj broj 2000. godine bio na nivou onog od pre dve i po decenije
(1975.). u tom pogledu rekordna je bila 1985. godina.
Ukupan broj turista u Srbiji 2000. godine bio je na nivou broja iz 1966. godine. U
odnosu na rekordnu 1985. godinu bio je upola manji. Posebno je očigledno smanjenje broja
stranih turista, kojih je 2000. godine bilo za 5,2 puta manje nego 1985., a za za 2,8 puta manje
nego 1966. godine. Ipak, posledwih nekoliko godina turizam je najdinamičnija privredna
grana u pogledu stope rasta dohotka.
Glavni turistički pravci u svetu
Međunarodne turističke posete i dohodak