PRSKANJE VOCA U JESEN

Iako je jesen odmakla, vocari ne posustaju i dalje brinu za svoje

vocke, marljivo rade i pripremaju ih za narednu sezonu. Dobri
poznavaoci svog zanata znaju da cim se završi tekuca vegetacija, valja
se pripremiti za narednu. Samo oni koji se blagovremeno pripreme
mogu u sledecoj vegetaciji ocekivati zadovoljavajuci prinos i kvalitet
plodova u svom vocnjaku, a time i bolju zaradu. Dakle, priprema za
narednu sezonu pocinje vec u ovoj, kada se obavljaju jesenji radovi u
vocnjaku. Pre svega radi se na higijeni vocnjaka, uklanjanju osušenih
stabala, suvih, polomljenih grana, trulih plodova, a na vikend
vocnjacima se može sakupljati opalo lišce i plodovi koji su cesti izvori
zaraze za narednu godinu. Jedna od bitnih mera zaštite u vocnjaku
tokom jeseni je obavljanje tzv. jesenjeg ili "plavog prskanja" vocaka.

Plavo prskanje je veoma korisna mera zaštite vocaka jer se njime

suzbijaju mnoge bolesti, a neke se jedino tim tretiranjem mogu
uspešno kontrolisati. Ovom merom zaštite kontrolišu se mnogi
patogeni, uzrocnici raznih bolesti, pre svega patogeni rana ali i mnogi
drugi. Plavim prskanjem se suzbijaju patogeni koji prezimljavaju u
krošnji vacaka skriveni u pukotinama kore, pupoljcima, rak-ranama i
sl. Do tih patogena je teško dospeti tokom vegetacije jer lisna masa
vocke to onemogucuje. Zato se "plavo prskanje" obavlja u jesen posle
opadanja lišca.

Koje bolesti/patogeni se suzbijaju "plavim prskanjem"

Plavim prskanjem se suzbijaju

uzrocnici mnogih bolesti, kako
vocaka tako i vinove loze. Suzbija
se kovrdžavost lista breskve,
rogac šljive, monilioze košticavih
vocki (šljiva, breskva, kajsija,
višnja i trešnja), pegavosti lišca i
krastavosti plodova kruške
(Venturia pirina), antraknoza,
kestenjaste pegavosti maline,
šupljikavosti lišca i krastavosti
podova kajsije i drugih košticavih
vocki, bakteriozne plamenjace
jabuke i kruške, drugih bakterioza
vocaka, ekskorioza vinove loze i
drugi uzrocnici bolesti biljaka.
Prouzrokovaci navedenih bolesti, po završetku vegetacije ostaju u
krošnji (pukotinama kore, na pupoljcima, trulim organima, mumijama
vocke i drugim skrivenim mestima). Posebno ukoliko su zime blage,
patogeni mogu dospeti na osetljive delove vocke i ostvariti njihovu
zarazu. Da se infekcije ne bi ostvarile tokom kasne jeseni i blagih
zimskih meseci patogeni se moraju uništiti na mestu njihovog
prezimljavanja i tako sprecilo da dospeju na osetljive delove vocke.
Ako se zaraza ne ostvari tokom zime, zbog niskih temeperatura,
prezimeli organi patogena infekciju ostvare vrlo rano u prolece, pre
nego što se pocne sa proletnjom zaštitom vocaka. Ukoliko se na
primer, kod breskve ne spreci da parazit dospe u pupoljke, onda on u
njima tokom zime i rano u prolece obavi infekciju mladog lišca, još pre
nego što se pupoljak otvori. Dok je list mlad na njemu se zaraza ne
primecuje. Kada se list pojavi iz pupoljka zaraza se uocava, ali je onda
kasno da se infekcija spreci. S toga se preporucuje da se "plavo
prskanje" obavi blagovremeno u jesen cime ce i štetne posledice u
prolece biti znatno manje. Zaštita vocaka u jesen obavlja se
preparatima na bazi bakra, ona su plave boje, pa kada se vocnjak
isprska dobije plavicastu nijansu, po kojoj je ova operacija u zaštiti
dobila ime "plavo prskanje".

"Plavo prskanje" se obicno izvodi u novembru. Kod breskve, na primer,

to se cini u prvoj dekadi novembra. Najbolje vreme za tretiranje je
posle pojave prvih jesenjih mrazeva, kada lišce breskve opadne.
Ukoliko se na stablu nalazi puno lišca, prskanje se ne preporucuje jer
se, u tom slucaju, na lišcu zadrži velika kolicina sredstva koja bi,
inace, trebalo da dospe na grane, grancice i pupoljke i druga skrivena
mesta gde se parazit nalazi. Zato je poželjno, ukoliko list sporije
otpada, protresti vocku kako bi se ona oslobodila lišca, pa tek onda
obaviti "plavo prskanje".

Ove godine je došlo do veoma jake pojave kovrdžavosti lista breskve i

nektarine. U nekim zasadima su zabeležene stoprocentne zaraze i
velike štete. Lišce je iskovrdžano, uvijeno, promenilo boju, zadebljalo i
potpuno se osušilo i propalo.

Postavlja se pitanje zašto je 2005. godine došlo do iznenadne i jake

pojave bolesti. Mnogi su krivicu pripisivali kvalietu pesticida
(fungicida). No, da li je baš tako?. Kovrdžavost lista je vrlo
karakteristicna i lako uocljiva bolest breskve. Zapažena je i opisana još
pocetkom 19. veka. Poreklom je iz Japana, a 1821. godine opisana je
u Engleskoj. Danas je rasprostranjena širom sveta, gde god se breskva
gaji.
Kovrdžavost je jedna od najznacajnijih bolesti breskve i nektarine u
našoj zemlji. Ukoliko se ove vocke ne štite fungicidima, bolest može
naneti velike štete, kao što su propadanje zaraženog lista, ploda i
smanjenje rodnosti u narednoj godini, iznurene vocke su podložne
izmrzavanju i napadu drugih patogena. Ova bolest je pored ostalog,
uzrok kratkog životnog veka breskve i nektarine.

Kako i cime prskati

"Plavo prskanje" je neophodno temeljno uraditi. Svaki deo krošnje

treba potpuno nakvasiti tako da krošnja posle tretiranja izgleda
plavicasta. Ukoliko neki deo ostane netretiran, na njemu se u prolece
može pojaviti bolest, pa vocari cesto delimicni uspeh u zaštiti pripisuju
neefikasnosti sredstva, a ne propustima u prskanju. Sva sredstva za
"plavo prskanje "pripadaju tzv. grupi bakarnih jedinjenja. To su:
Bordovska corba (bilo industrijski proizvod ili sopstvena priprema),
Kupragin, koristi se u koncentarciji od 0,35 %, Cuproxat, 0,35%,
Blauvit, u koncentraciji od 1,0%, Bakarni oksihlorid-50, 0,75%,
Beveblau krec, 0,75%. Obicno se Bordovska corba koristi u
koncentraciji 1,5 - 2% (2 kg/100 l vode),

Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, kada su vocke suve i kada

je temperatura iznad 10oC. Vocke se moraju tretirati sve dotle dok se
potpuno ne pokvase, zbog cega se cesto kaže da je vocke potrebno
"okupati". Pri vetrovitim vremenskim uslovima i niskoj temeperaturi
nije preporucljivo vršti tretiranje.

Priprema bordovske corbe

Napred su navedena hemijska sredstva kao industrijski proizvodi koji

se uspešno mogu koristiti za "plavo prskanje". Medu tim sredstvima je
industrijski proizvedena bordovska corba. Medutim, još uvek ima onih
vocara koji sami pripremaju bordovsku corbu neposredno pre primene.
Da ih podsetimo kako da to pravilno urade.

Za 100 litara jednoprocentne bordovske corbe potrebno je:

1 kg (za dvoprocentu 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen)

0,4 kg (za dvoprocentnu 0,8 kg) negašenog (živog) kreca ili 1,2 kg
gašenog kreca
Negašeni krec se prethodno zagasi u trostruko vecoj kolicini vode. Od
100 l vode iz bureta odvadi se 10 l da se razmuti krec, a u drugih 10 l
vode da se rastopi plavi kamen. Kada se krec razmuti, procedi se kroz
rede platno i uz mešanje se sipa u bure sa vodom da se napravi
krecno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se
u bure sa krecnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u
bure sa krecnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi cešci slucaj).
Doduše, ništa posebno se nece desiti ni ako se u bure sa rastopljenim
plavim kamenom sipa krecno mleko, jedino se takva corba brže taloži i
nešto je slabijeg kvaliteta.

Rastopljeni plavi kamen sipa se u krecno

mleko uz mešanje. Kada se to završi, corba
je spremna za upotrebu. Bordovska corba se
koristi sveže pripremljena, odmah posle
pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno
dejstvo. Medutim, corba se može stabilizovati
dodavanjem 250 g šecera na 100 litara
corbe. Tako stabilizovana, pri normalnim
uslovima, zadržava svoju aktivnost nekoliko
dana.

Od otkrica (1885.) bordovska corba je bila jedini fungicid za zaštitu

sve dok nisu otkriveni prvi organski fungicidi. Ona se u svetu i kod nas
masovno koristila u zaštiti vinove loze od plamenjace. Kod nas su
velika državna imanja svojevremeno pravila velike bazene u kojima se
pripremala bordovska corba. Bio je to težak i naporan posao koji je
iziskivao mnogo radne snage. I danas tih velikih betonskih bazena ima
u nekim vinogradima. Da bi se izbegao navedeni nacin pripreme
bordovske corbe, hemijska industrija je formulisala borovsku corbu
kao gotov preparat i poznata je kao: Bordovska corba S-20, Bordovska
corba WP-20, Kuprablau.

Drugi nacin pripreme "corbe"

Priprema bordovske corbe je, za današnje poimanje, dugotrajna,

složena i traži iskustvo. Da bi se to olakšalo, mogu se unapred za celu
godinu prpremiti "osnovni rastvor" plavog kamena i "osnovni rastvor"
krecnog mleka.

Stari nacin pripreme borovske corbe se sastoji u tome što se

prethodno priprema "osnovna suspenzija" krecnog mleka i "osnovni
rastvor" bakar sulfata (plavog kamena) koji se mešaju sa vodom
neposredno pre prskanja. Ovo je dobar nacin pripreme kada se prave
male kolicine bordovske corbe, za male posede.

"Osnovni rastvor" se priprema tako što se plasticnoj posudi rastvori 1

kg (2 kg za dvoprocentnu "corbu") plavog kamena u 10 l vode
(kolicina plavog kamena i vode može biti proporcionalno povecana,
zavisno od potrebe). "Osnovni rastvor" plavog kamena se može cuvati
neograniceno u zatvorenom staklenom balonu.

U drugoj plasticnoj posudi, suspenduje se ("rastvori") u 10 litra vode 1

kg (2 kg za dvoprocentnu "corbu") gašenog (hidratisanog) kreca
(nabavlja se na stovarištu gradevinskog materijala). I ova mešavina
može biti pripremljena i neograniceno cuvana u zatvorenom
plasticnom balonu. Unapred pripremljeni "osnovni rastvori" plavog
kamena i krecnog mleka u velikoj meri olakšavaju i ubrzavaju
pripremu bordovske corbe. Oba pripremljena "osnovna rastvora"
obeleže se etiketom, dobro zatvore i cuvaju van domašaja dece.

Kada se ukaže potreba za tretiranjem, 10 litara "osnovne suspenzije"

krecnog mleka sipa se u posudu sa 80l vode i intenzivno meša. Potom
se mešavini (80+10) dodaje 10l «osnovnog rastvora» plavog kamena
(80+10+10 =100) i dobro meša. Time je dobije 100l bordovske corbe
pripremljene za upotrebu. Tokom tretiranja, prskalicu treba
povremeno promuckati da se corba ne bi taložila.

I da zakljucimo. Jesen je na izmaku, kalendarski zima uskoro stiže.

Dok još ima lepih dana može se vršiti "plavo prskanje". Oni koji ga
blagovremeno obave imace uspešniju i bolju zaštitu i zdravije zasade u
sledecoj vegetaciji, pa s'toga mogu ocekivati i veci profit.

Prof. dr Mirko Ivanovic,

Poljoprivredni fakultet, Zemun